Dušan Reljić

  ...Razgovor sa Dušanon Reljićem
  – Stvaranje u izolaciji.

   Dušan Reljić (1948, Novi Sad), istaknuti je autor u domenu stripa, karikature i ilustracije. Njegov dosadašnji grafički i narativni rad ostavio je trag u našoj umetničkoj baštini. Njegova vizelna interpretacija meke i senzitivne linije, uglavnom sopstvenih priča i humora, ulepšala je mnoge živote dece i odraslih.

   Stariji čitaoci Politikinog Zabavnika setiće se šarmatnog Dušanovog stripa Družina kliker koji je izlazio karjem 80-ih godina prošlog veka.

   Monografija Dušan Reljić – strip, karikatura, ilustracija („Modesty stripovi“, 2019), autora Predraga Đurića, daje detaljni opis Dušanove karijere od preko 50 godina, kao i pregled društvenih i stripskih okolnosti u tom periodu. Razgovarao sam nedavno sa Dušanom, pa je ovo izvod iz tog razgovora, koji bi u celosti trebao da bude objavljen u Strip Pressingu iz Niša, magazinu koji je specijalizovan za strip i stripsku kritiku.

   Odakle su Reljići?
   Reljići su Vlaji, kako to Dalmatinci zovu Srbe iz zaleđa Splita. Poslednji živi rođaci su mi proterani iz Martin Broda u toku agresije NATO-a i Hrvatske 1995. godine, sela na ušću reke Unac u Unu, na granici Bosne i Hrvatske. Ima nas danas svuda. U našoj branši sam upoznao tri Dušana Reljića. Jedan je bio direktor „Tanjuga“, a drugog sam upoznao tako što su omladinske novine njemu uplaćivale moje honorare a meni njegove. Moralo smo se upoznati. Nismo bili ni u kakvom rodu.

   Kako si ušao u svet crtanja?
   Prvi moj crtež je bio konj na margini očeve knjige. Kada je majka videla crtež, pohvalila je oca kako je dobro nacrtao konja. Otac je viknuo: „Dolazi ovamo, konju jedan!“, i zalepio mi takvu šamarčinu da sam video sve zvezde. Verovatno sam zbog toga izbegavao svemir, zvezde i naučnu fantastiku da upražnjavam kao žanr u mojoj stripografiji, ali me je taj šamar naučio šta znači dobar aperkat kada sam počeo da upražnjavam boks.

   Imao si razne talente. Koliko je to pomagalo ili odmagalo crtanju?
   U Drvaru sam imao grupu koja se zvala „Pećinari“, pevali smo i drndali subotom u Domu kulture i po okolnim selima. Po dolasku na studije u Beograd u kafani „Kolarac“ formirali smo oktet koji je zavijao kao pratnja na TV-u i „Beogradskom proleću“. Urlali smo iza Lepe Lukić, Bilkića, Mire Vasiljević. Snimili smo 11 ploča. Mira Vasiljević je htela da od našeg okteta napravi grupu, ali smo je mi, onako neodgovorno odbili, jer smo samo hteli da se zabavljamo. Kasnije, kad god sam slušao o grupi „Đerdan“ i Dragani Mirković, dobijao sam ospice, mada nikada ni na šta nisam bio alergičan. Zato sam često sebe pred ogledalom nazivao budalom i promašenim čovekom. Tamo je bila lova, a ne u stripu.
   Što se sporta tiče, bio sam ’prirodan atleta’. Izgledao sam kao Švarceneger, mada nikada nisam podigao ništa teže od kašike. Trčao sam u patikama 11,2 na 100 metara, bacao kuglu, koplje i disk. Kada me je bokserska legenda Dragan Batar video kako sam građen, ćapio me za gušu i odvukao u bokserski klub „Slavija“. Bio sam poluteškaš sa brzinom muvaša. Niko nije želeo da sa mnom trenira, plašeći se da ću slučajno da ih udarim, a udarao sam zaista jako. Trenirao sam takođe i džudo i karate. Da boksujem nisam nikada potpuno naučio, ali sam plesao valcer u ringu kao Muhamed Ali, samo zahvaljujući tome što sam kao klinac vozio bicikl (mislim da sam bio najmlađi registrovani biciklista u staroj Jugi).  
   Sve je to bio hir nekih mojih mladalačkih opsesija, ali me ništa nije moglo odvući od olovke.

                            Dušan Reljić Knjiga                                                   Klinton u Atini 1999                                                         Lizet - Lisette - naslovna 2019

   Pripadao si grupi crtača „Beogradski krug 2“ krajem 70-ih. Šta je to zaista bilo, koliko je to trajalo i šta je to tebi značilo?
   Značilo je mnogo. Čak je možda pradstavljalo i prekretnicu mog života. Uz Bojana Đukića, koji je bio začetnik ideje o formiranju „Beogradskog kruga 2“, Zdravka Zupana i Askania Popovića, biti jedan od osnivača grupe, za mene je bila velika čast. Naš sastanak svakog petka u hotelu „Mažestik“ je za mene značio skoro sve, a ponajviše druženje i izmenu iskustava sa ljudima koji su kao i ja voleli strip. Kasnije se grupa povećavala. Bio je tu i Raca Petrović, pristigle su našte kasnije legende Pahek, Gera Milošević, Zoran Kovačević, Dragan Lazarević... ali pristizali su i oni koji su kasnije rasturili „Krug 2“.

   Crtao si u početku realističkom (Neretljanski gusar, Orion), grotesknom (Vasa Trasa, Radiša) i polurealističkom stilizacijom (Dekameron). Koliko je teško menjati stilove crtanja?
   Meni to nije bilo naročito teško.Važno je bilo znati dobro crtati, a da ti to ne predstavlja napor (jer bi onda izostalo kreativno uživanje), a tu mi je mnogo pomogao rad na Orionu. Napravio sam pet epizoda Oriona i dve epizode Leptira za „Ježevo“ izdanje Kondor. Mesečno sam radio 128 realističkih tabli. Nisam imao vremana da ispravim ni jednu jedinu crtu, izbrisati olovku posle tuširanja, a istovremeno sam pisao i scenarije za moje priče.
   To me je naučilo da brzo razmišljam i brzo postavljam kadar. Moje olovke ne liče na olovke drugih crtača. Već druga obrada olovke je 80% završenog posla. Ostalih 20% radim kao korekciju prilikom tuširanja. Zato sam u stanju da recimo finilnu olovku za ceo album za Lizet postavim za 15 do 20 dana.

   Radio si licencne stripove u 80-im. Kako je to bilo?
   Na nagovor Zdravka Zupana (uz neke zavidne i ljutite poglede) ušao sam u grupu koja je već uveliko za „Vjesnik“ radila na produkciji stripa Tom i Džeri. Bilo mi je neprijatno jer sam mislio da nekom oduzimam hleb, ali se pokazalo da je posla bilo i previše. Ubrzo sam pored 15 tabli Toma i Džerija mesečno, crtao i 10 tabli Bila i Bula za isto izdanje. Sam sam pisao scenario za svoje priče. Bilo je to dobro vreme i dobre pare.

   Koliko ti je značila popularnost tvojih dečijih stripova Danijel i Marko i Družina kliker sa kraja 80-ih godina?
   Strip Daniel i Marko za koji su inspiracija bili moji sinovi, nije doživeo toliku popularnost kao Družina Kliker u Politikinom Zabavniku, jer je Kekec tada napravio stratešku grešku. Smanjio je format i uglavnom se opredelio za distribuciju magazina po školama umesto na kiosku. List koji je do tada bio velika konkurencija Zabavniku izgubio je bitku za tržiste. I nikad se posle nije oporavio.

                                               Družina Kliker Politikin zabavnik 1988                                                                         Tom i Jerry - 1984

   Kako je zaista bilo raditi u Grčkoj sedamnaest godina (1994 - 2011)?
   Grčka je divna, prijateljska zemlja za nas Srbe. Kada mi je 1993. godine bilo ponuđeno da radim u „Mamut komiks-u“ iz Atine, malom izdavaču koji je izdavao strip albume Uderza, Morisa i Huga Prata, oberučke sam prihvatio jer je Srbija tada bila pod najtežim i političkim i ekonomskim embargom.
   Kada je Klinton dolazio u Grčku da je ubedi da se mane Srba jer su oni varvari i divljaci od Elefterotipije sam dobio ponudu da napravim karikaturu za naslovnu stranu Nedeljne Elefterotipije. Kada je naslovna izašla na kioske sve je eksplodiralo. Američka novinska agencija „Asošiejtid Pres“, šalje karikatutu u svet, ne znajući da sam ja Srbin. Kicos Tegopulos (vlasnik Elefterotipije) mi je ponudi posao u novinama za stalnu platu.
   Problem je počeo kada je Grčka počela galopirati ka bankrotu. Nije bilo posla. Tako sam jedne subote, 2011. godine, sa trga Karaiskaki, seo sa suprugom u autobus i krenuo za Beograd, da pokušam treći put ’život od nule’.
   Sutradan ujutru sam se grlio sa sinovima a isto popodne završio na Urgentnom centru zbog bolova u stomaku. U ponedeljak sam bio u komi, jer sam od pucanja čira na želucu dobio tešku sepsu. Davali su mi samo 1% šanse da preživim. Posle 27 dana u komi, probudio sam se, sasvim dezorijentisan.
   Izvuklo me je to što sam u životu samo jednom imao grip pa su antibiotici delovali kao bomba. I danas se krste kada me vide tamo. „Preživeo deka!“, kažu, krsteći se. Ali desilo se i nešto dobro u celoj toj ujdurmi. Ja, koji sam do tada pušio četiri pakle Karelije dnevno, probudivši se iz kome, osećao sam se kao da nikada u životu nisam pušio. Naravoučenije: ako hoćeš da prestaneš da pušiš... komiraj se. Ja sam, ionako, popušio svoje.

   Da li još uvek radiš?
   Sada sam, kao pripadnik najugroženije grupe na Korona virus u kućnoj izolaciji, ali ne lenčarim. Pored rada za agenciju za radno posredovanje na Web-u, završavam dva albuma i počinjem treći. Za Družinu Kliker sam docrtao i obojio 13 novih strana stripa da bih kompletirao album. Završio sam tuširanje i pripremio za kolorisanje moj najnoviji strip Uličarka Lizet. Radeći na njenom albumu uživao sam kao kada sam radio Dekamerona. I na kraju, juče sam počeo da tuširam album Aligator Ale, mog najomiljenijeg junaka sa kojim sam i počeo karijeru strip autora. Olovku za njega sam pripremio još prošle godine.

   Kakva je bila saradnja sa urednicima sa kojima si objavljivao?
   Nisam mnogo komunicirao sa urednicima izdanja gde sam objavljivao svoje stripove i karikature. Najviše sam bio u kontaktu sa Žikom Atanackovićem iz „Dečjih novina“ i Radetom Ivanovićem iz „Ježa“. Doduše, neke moje bivše kolege su, postavši urednici, izgubili moje telefonske brojeve. Valjda me zbog toga tako malo znaju u Srbiji.
   I za kraj ovog pitanja da napomenem i jedinog prijatelja kojeg sam imao među urednicima, Veljka Krulčića. Tog tihog, skromnog i dobronamernog prijatelja iz Zagreba nikada nisam doživljavao kao urednika, već kao istinskog prijatelja. Neki dan smo razmenili poruke. Dobro je, živ i zdrav i pun energije. Kaže da bi radije upoznao moju Lizet nego Koronu, koja i njemu i meni kuca na vrata, ali ja ipak ne otvaram vrata kad neko kuca.

                                Neretljanski gusar - insert - 1979

   Koliko si poznavao i drugovao sa drugim kolegama (crtačima, scenaristima, koloristima, upisivačima slova, itd)?
   Dok je postojao onaj pravi „Beogradski krug 2“, družili smo se svi i svi smo bili isti. Bio je to onaj pravi, kreativni brifing u hotelu „Mažestik“ svakog petka.
   Sa svim svojim kolegama sam, bar tako mislim, u korektnim odnosima.
   Što se tiče saradnika, bio sam u direktnom kontaktu sa Vladom Nedanoskim zbog Neretljanskog gusara i prvog albuma Oriona, sa starijim sinom Danielom sam sarađivao na Balko from NewOrderLand i Babis-u i u još nekoliko manjih projekata. Još uvek sarađujem sa njim. Ostale scenariste nikada u životu nisam ni sreo ni video - Cimperlića, Jelenu Radovanović, Magdu Vuzurović i Ljiljanu Smiljanić.
   Većinom sam sam pisao scenarija za svoje stripove. Koloriste i upisivače iz praktičnih razloga nikada nisam upoznao jer sam i taj posao uglavnom radio sam.

   Poznato je da voliš da se šališ i da imaš odličan smisao za humor. Koliko ti je to pomagalo ili odmagalo u životu?
   Mislim da mi je Grčka jako pomogla da se otvorim i... otkačim. Meni je najlepše doba dana jutro kad sunce počinje da izlazi. Tada bih procvrkutao kao vrabac. Kao slavuj više ne mogu da cvrkućem (a snimao sam ploče), jer su mi zbog intubacije, kad mi je pukao čir, oštetili glasne žice, pa sada više škripim nego što govorim. Verovatno ću da tužim doktore, jer su mi uništili sredstvo za rad, ali izgleda da sam otpevao svoje.
   Ono što me čini srećnim i što me je stimulisalo da istrajem je to što radim najlepši posao na svetu a to je... naterati ljude na osmeh i usrećiti ih. Tu moju odluku da se bavim i stripom i karikaturom neki put dovedem u pitanje kad zavučem ruku u džep i napipam rupu.

   Da li ima nešto što bi još uvek želeo da uradiš, u crtanju i u životu?
   Želim samo da me služi mozak, oči i ruka još dugo, jer još uvek uživam da crtam i kreiram. Izgleda da za mene ne postoji starosna granica jer sada, u svojoj 72-oj godini, radim više nego ikada.

                                      Dekameron - insert - 1986

   Da li imaš neke savete za mlade ljude koji žele da se bave crtanjem?
   Pošto sam sa razlogom napustio filozofske studije jer nisam voleo mnogo da filozofiram, samo ću mladima ostaviti jednu rečenicu: „Volite ovaj posao kao što sam ga ja voleo! Bićete srećni, videćete!“

Živojin Tamburić, Beograd/London, maj 2020.
(izvod iz intervju sa Dušanom Reljićem)

[Tekst je objavljen u Kulturnom dodatku Politike od 23. aprila]

  ...“Dušan Reljić - strip, karikatura,
  ilustracija” Predraga Đurića;
  Izdavač “Modesty stripovi”, 2019.

Izdavačka kuća “Modesty stripovi”, koju vodi osvedočeni strip znalac i entuzijasta Živojin Tamburić, znana je domaćim stripoljupcima po kvalitetnim stripovima iz novije svetske produkcije te po pažnji koju posvećuje domaćem stripu, njegovoj tradiciji i tekućem postojanju. U ediciji “Osvit”, ovaj izdavač do sada je štampao knjige “Stripovi koje smo voleli” (2011), Tamburića, Zupana, Stefanovića, koja je kritički leksikon stripova objavljenih u Jugoslaviji u XX veku, i Zupanovu monografiju “Ivo Kušanić” (2015). Nova knjiga u seriji je monografija “Dušan Reljić - strip, karikatura, ilustracija” Predraga Đurića (1974), pisca i strip scenariste, još jednog od dragocenih a retkih strip posvećenika. Ovo se delo u potpunosti uklapa u osnovnu intenciju biblioteke “Osvit” koja je da znatiželjnoj publici otkrije važne a zapostavljene strip stvaraoce, da njihove opuse sistematizuje i verifikuje i tako postavi osnove za dalja proučavanja odnosno moguće reprintovanje stripova rasutih po mnoštvu najčešće nedostupnih publikacija. Ova bezmalo prosvetiteljska namera jedini je način, pošto ne postoji organizovana državna akcija, da se sačuva bogatstvo ovdašnje strip tradicije i preda budućim generacijama sa nadom da će one prema tom blagu biti uviđavnije od apatičnih savremenika i nezainteresovanih državnih institucija.

Dušan Reljić je rođen u Novom Sadu 1948. godine, odrastao je u Banjaluci a filozofiju i sociologiju studirao u Beogradu. Višestruko je nadaren za sport (u Banjaluci se proslavio kada je, sa 15 godina, pobedio legendarnog teškaša Dragana Batara) i muziku (bio je član okteta RTB-a i snimio 11 ploča kao pratnja popularnim pevačima folk muzike). Prve karikature objavljuje 1968. god. a tokom studija sarađuje sa “Dečjim novinama”. Zahvaljujući slici okteta sa nastupa na Beogradskom proleću 1972.g, objavljenoj u Banjalučkim dnevnim novinama “Glas”, Reljić je dobio priliku da u tom listu objavi svoj prvi strip “Dejan”. Time je njegova okrenutost crtanju, koja nije nailazila na odobrenje porodice, konačno realizovana i ozvaničena. Dve godine kasnije Reljić se zapošljava u listu “Borba” (biće u radnom odnosu do 1984.g); uporedo stvara i objavljuje ilustracije i stripove. Jedan je od osnivača “Beogradskog kruga 2” koji je okupio mlade strip stvaraoce i najavio domaći strip bum. Sarađuje sa “YU stripom”, gde objavljuje stripove “Neretljanski ratnik” po scenariju Vladimira Nedanoskog, i strip “Iskupljena čast”, za magazin “Kondor” radi stripove “Orion” i “Leptir”, za list “Rad” kreira humorno-kritički strip “Radiša”, radi i namenske stripove (“Vasa Trasa” za akcijaške novine i promotivni “Štedljivko”). Za zagrebački “Vjesnik” crta licencne stripove “Tom i Džeri” i “Bili i Bul”, a za “Politiku” stripove “Paja Patak” i “Miki Maus”. Kompletan je autor stripova “Uvod u Dekameron” i “Aligator Ale”; u “Politikinom zabavniku” objavljuje brojne ilustracije i strip serijale “Družina Kliker” i “Daniel i Marko” a za britanski “Igl” radi strip “Komandosi”. Početkom 1990-ih, zbog kulturne blokade i sankcija, u potrazi za poslom, sa saradnikom Zoranom Kovačevićem, odlazi u Grčku a nakon početnih uspeha seli se u Atinu, zapošljava u “Mamut komiksu” a kasnije u listu “Elefterotipija” gde crta karikature i ilustracije a radio je i različite stripove, od kojih je najzapažaniji bio “Balko from Neworderland”. U Beograd se vraća 2011. godine i do danas je i dalje aktivan, posebno na polju karikature i ilustracije.

Reljićeva dosadašnja karijera odraz je položaja koji je strip imao na ovdašnjim prostorima; počev od uzdržanog tolerisanja i svrstavanja u okrilje omladinskih, dečijih ili humorističkih publikacija te namenskog “korišćenja” - mada su Radišine strip avanture bile itekako oštra politička kritika u ono vreme a i danas - preko stasavanja i izdizanja generacije mladih i ambicioznih umetnika koji su u stripu videli veći potencijal te naglog širenja strip tržišta i strip “posla” do prekida svih aktivnosti zbog raspada tadašnje Jugoslavije. Reljić je radio profesionalno predano, puno objavljivao ali je ipak mnoštvo njegovih stripova ostalo neobjavljeno sticajem raznih nepovoljnih okolnosti. Mada su mu akcioni stripovi bili itekako atraktivni čini se da se on najbolje snalazi u zahtevnim vodama humorističkog-geg stripa neretko začinjenog gorkom poukom ili vrcavim dosetkama.

Monografija “Dušan Reljić - strip, karikatura, ilustracija”, sazdana od biografsko-teorijskog dela te stotinjak stranica reprintovanih stripova, karikatura i ilustracija, uz detaljnu stripografiju, znalački predstavlja jednog od relevantnih strip stvaralaca druge polovine XX veka i svakako je nezaobilazna za svako daljnje bavljenje 9. umetnošću na ovim prostorima.

(„Dnevnik“, 2020)

  ...Stripburger na zraku & razstava nagrajencev natečaja Živel strip! Živela animacija!

Kam ta konec tedna? Na zrak - po stripe, po knjige, na klepet!
Sejem na zraku
PET, 29. maj–NED, 31. maj (10.00–20.00)
vrt Društva slovenskih pisateljev (Tomšičeva 12), Ljubljana

Cvetober naših stripovskih izdaj – po prijaznih cenah in s sejemskimi popusti – lahko od danes do nedelje, vsak dan med 10. in 20. uro V ŽIVO prelistate in nabavite na Sejmu na zraku, ki se odvija pod zelenimi krošnjami na vrtu Društva slovenskih pisateljev na Tomšičevi 12 v Ljubljani.
Pridite na zrak in si privoščite strip!
Več tukaj …

Razstava udeležencev natečaja Živel strip! Živela animacija!
PET, 29. maj–TOR, 16. junij 2020
galerija Kriva stena, Metelkova 6, Ljubljana
Nagradni natečaj za strip in animacijo za učence in dijake iz Slovenije in Furlanije-Julijske krajine je prišel h kraju! Zaradi zloglasne virusne situacije bo zaključek natečaja z razstavo del nagrajencev in udeležencev letos potekal v bolj intimnem okolju.
Razstavo si bo moč ogledati od danes, od 16. ure dalje, pa vse do 16. junija  v naši priročni galeriji Kriva stena na stopnišču, ki vodi do uredništva revije Stripburger, na Metelkovi 6 (zvonec Forum).
Ob torkih (10.00-14.00), četrtkih (16.00-20.00) in sobotah (11.00-15.00) vas bo pričakala ena od članic uredništva revije Stripburger. Po dogovoru so možni so tudi ogledi v drugih terminih (kontakt: katja.stesl@gmail.com, 051 249 467).
Več o nagrajencih natečaja lahko izveste tukaj …

Izsek iz stripa: Jan Indi Bogdan, Srednja poklicna in tehniška šola Murska Sobota

Stripburgerjeve izdaje 2020
Na uredništvu Stripburgerja v času korone nikakor nismo lenarili, pač že marljivo pripravljamo kupček nadvse zanimivih stripovskih izdaj, ki bodo luč sveta ugledale tekom (upajmo, da brezvirusnega) preostanka leta - od najboljših kratkih stripov od tu in tam v obeh revijalnih izdajah do zimzelenih pravljic, večno aktualnih Butalcev in Kafke v stripu!
NAMIG: še zmeraj si lahko privoščite naš naročniški paket po nadvse prijaznih 35 € in si zagotovite, da boste vedno na tekočem s stripovskimi novostmi.

Več tukaj …

Dora Benčevič: Esenca umetnika
mini album, zbirka O, format A6, 24 barvnih str., 2 €

Naša prva letošnja izdaja je mini stripovski prvenec mlade & talentirane Dore Benčevič o tem, kako premagati vse žleht demončke in priti do svoje umetnosti. Strip je izšel v v okviru projekta Živel strip! Živela animacija!

Več tukaj ...

---

Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram!

  ...Dragane Kuprešanin, Galerija Zadužbine Ilije M. Kolarca!

Pozivamo Vas na otvaranje izložbe eksperimentalnog taktilnog stripa Dragane Kuprešanin pod nazivom „Nevidljivi talas“, u utorak, 26. maja 2020, u 19 časova, u Galeriji Zadužbine Ilije M. Kolarca.

„Nevidljivi talas“ je doktorski umetnički projekat autorke Dragane Kuprešanin, prvi doktorski umetnički projekat Univerziteta umetnosti koji se bavi temom inkluzivnog stripa kroz eksperiment sučeljavanja likovnih i primenjenih formi medija.

„Nevidljivi talas“ po prvi put medij stripa čini dostupnim publici sa invaliditetom (slepi i slabovidi), koja do sada nije imala pristup ovom mediju.

Projekat je višestruko nagrađivan (Grand Prix i Specijalna nagrada žirija za inovaciju u strip umetnosti 17. Međunarodnog salona stripa u Beogradu, Međunarodno zlatno pero Beograda na 50. Zlatnom peru Beograda ‒ 15. Međunarodnom bijenalu ilustracije, Nagrada za pristupačno umetničko delo „Inkluzivne galerije“) i tokom 2019. prikazivan na izložbama u Novom Sadu (Galerija SULUV) i Beogradu (Jugoslovenska kinoteka, 10. BOSI FEST - međunarodni festival filma osoba sa invaliditetom).

Izložba će trajati do 6. juna 2020.

Dobrodošli!

  ...Novo ostvarenje iz pera stripskih
  legendi Grega i Hermana!

Na Letećem startu po ceni od 1.340 dinara

Ovaj izvanredni vestern, smešten u Vajoming 19. veka, predstavlja savršenu kombinaciju avanturom nabijenih epizoda i smelog, ekspresivnog Hermanovog crteža. Uz „Bluberija“ i „Džerija Springa“, stoji među najprepoznatljivijim vestern stripovima frankobelgijske škole stripa.

Prvi tom (epizode 1-3)
Komanča, naslednica ranča Tri šestice, daje sve od sebe da opstane. Hrabrost te mlade žene čvrstog karaktera, međutim, nije dovoljna da sačuva imanje od najavljenog bankrota. Jednog dana, niotkuda, pojavljuje se izvesni Red Dast. Povedena tihom snagom tog neznanca, Komanča ga upošljava da vodi ranč. Kako bi se suočio sa opasnostima i tuđom pohlepom, on unajmljuje pomoćnike. Njihovi pravi karakteri otkrivaće se postepeno u avanturom nabijenim epizodama ovog izvanrednog vesterna, smeštenog u Vajoming 19. veka, iz pera frankobelgijskih stripskih legendi Grega i Hermana.
Komanča se u svom žanru ističe ponajpre smelim, ekspresivnim Hermanovim crtežom. Uz Bluberija i Džerija Springa, ovo ostvarenje stoji među najprepoznatljivijim vestern stripovima frankobelgijske škole stripa.

PRELISTAJTE OVO IZDANJE:
issuu.com/carobnaknjiga2/docs/koman_a_1

Strip „Komanča 1“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.340 dinara, od srede, 20. maja, do subote, 23. maja. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.500 dinara, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara.

  ...563b broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, i ovog puta je broj obimniji, 62 stranice stripa, pa iz tehničkih razloga izlazi u nastavcima dve nedelja. Danas je, dakle, postavljen drugi deo 563. broja!!!... Pa nastavljamo dalje sa redovnim brojevima.
     Samoniklog korov stripa, broj 563b.: www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/563b

Hugo Prat

  ...Korto Malteze ponovo plovi.

Hugo Prat (Hugo Pratt, 1927-1995) je ostavio neizbrisivi trag u stripskoj umetnosti sa svojim junakom, sinom Engleskog mornara i Malteške ciganke, pustolovom Kortom Maltezeom (Corto Maltese). Ne samo da je prva knjiga o ovom mornaru, Balada o slanom moru, 1967. godine, započela nešto što će se tek kasnije nazvati grafičkim romanom, već je autor stvorio junaka, romantičnog, inteligentog i misaonog, koji nam je kroz petnaestak daljih knjiga autentično, ali i mistično, približio egzotične predele i ljude pre i posle Prvog svetskog rata. Taj strip je svojim osobenim narativnim i vizuelnim jezikom izazvao i neka polemička mišljenja, ali su kvaliteti prevladali i mnogo eseja je napisano o ovom junaku i njegovim avanturama, pa čak i na našem jeziku.

Međutim, Korto je samo jedan od protagonista stripova osuđenih da ’žive u večnoj sadašnjosti’, kako je pojasnio Žika Bogdanović, izdavač i publicista. Oni ne stare i ne menjaju se, ali mi starimo, kao i autori stripova, pa je potrebno da neko nastavi ove avanture za nove generacije. Tako su mnogi stripski karakteri nastavili da žive sa novim autorima. Nekada je ovaj prelazak bio uspešan, a nekada je to bilo dosta nesrećno. Nastaviti Korta posle Prata, obzirom na svepoznatu originalnost stripa i unutrašnju povezanost autora i junaka, izgledalo je kao ’nemoguća misija’.

Ipak, zakoni potražnje u stripskoj industriji nametnuli su da se o ovome razmišlja. Italijanska izdavačka kuća koja je vlasnik prava za ovog junaka, angažovala je dva renomirana autora pre pet godina, a 20 godina od kako nas je Prat napustio, da nastave ovaj strip.

Huan Dijaz Kanales (Juan Diez Canales, 1972, Španija), scenarista, dobro je poznat po stripu Bleksad (Blacksad) sa Huanho Gvarnidom (Juanjo Guarnido, 1967, Španija) kao crtačem. Objavili su pet epizoda (2000-2014) sa antropomorfnim životinjama, sa glavnim junakom detektivom sa glavom mačka, i doživeli veliki uspeh kod publike i kritike. Neke epizode objavljene su i kod nas („Beli put“).

Ruben Peljeho (Rubén Pellejero, 1952, Španija), crtač, istakao se kao ilustrator od 1970., a kao crtač stripova od 1980. godine. Višestruko je nagrađivan. Najpoznatiji je po serijalu Diter Lumpen (Dieter Lumpen), sa scenaristom Horhe Zentnerom (Jorge Zentner, 1953, Argentina), a strip je kod nas bio objavljivan u nastavcima u Stripoteci i sabrano kao knjiga (hrvatska „Fibra“, 2016). Njegov crtež, po sopstvenom priznanju, počiva na velikim uzorima realističke stilizacije (Milton Caniff, Frank Robbins, Alex Toth, Noel Sickles, Hugo Pratt) i mada je strip po mnogo čemu klasični obrazac sa avanturama detektiva koji to ne želi da bude, Peljehova mekoća linija, promišljenost i dinamika prizora na stranama, izdvajaju ovaj strip u grupu najboljih u žanru.

Huan Dijaz Kanales                                                                                             Ruben Peljeho

Prvi album novog Korta sa ovom dvojicom autora izašao je 2015. godine, sa nazivom Pod ponoćnim Suncem, i dešava se 1915. godine. Drugi album Ekvatorija (2017) prati dogadjanja u 1911. godini, a treći album Dan Svih svetih (2019), ima radnju smeštenu u 1912. i 1913. godinu. Prve dve epizode objavljene su i kod nas u nedavno, nesrećno i neželjeno, ugašenoj Stripoteci.

Svaka epizoda ima oko 70 strana i priče su utemeljene na istinitim događajima, pažljivo proučenim i faktografski preciznim, kao što je to i Prat radio, bez obzira na njegov prividno uprošćeni, pa čak ponekad i lakonski pristup naraciji i crtežu.

Kod novih autora sve je za nijansu ozbiljnije. U želji da budu dosledni genijalnom uzoru, do detalja su proučili istorijijske pozadine priča, kao i svakodnevni predmete definisanog perioda (brodovi, uniforme, kuće, odeća). Bogatstvo eksterijera i interijera koje je davao Prat, novi autori slede uspešno i temeljito.

Kao što je to bilo i kod Prata, pripovedanje insistira na mistici i romantici likova, njihovim neobičnim odnosima u kojima je ljubav uvek tajna, a poštovanje se iskazuje kroz postupke. Ipak, veoma je teško oživeti svu magiju Pratove složene narativne strukture. Prat je u vreme kada su stripovi bili dominantno avanturističkog žanra i podcenjeni od ’velikih’ umetnosti, kada su sramežljivo nazivani ’crtanim romanima’ ili ’romanima u slikama’, doneo istinske literarne elemente u stripove, pre svega u davanju složene psihologije likova. Izgleda da je Kanales to sagledao jer nove avanture obiluju intrigantnim sudbinama, pa čak i likovima čiji su postupci kontradiktorni, što će se možda pojasniti tek u nekim kasnijim pričama.

Pratov Korto

Veliki je zadatak nečiji specifični scenaristički pristup uspešno nastaviti. Na primer, novi Talični Tom i Asteriks nikada nisu dobili vrhunsku humornu notu koju je davao originalni scenarista Gošini (René Goscinny, 1926-1977, Francuska). Da navedemo jedan primer scenarističke osobenosti -  u Taličnom Tomu Gošini ponavlja isti geg tokom epizode nekoliko puta, recimo starac u kolicima sa trubom za sluh, ali koji u svakom pojavljivanju, time što čuje pogrešno, stvara smešnu situaciju. Duhovito zamešateljstvo raste za po jednu stepenicu pri svakom novom pojavljivanju nagluvog starca, da bi u zadnjem pojavljivanju, starčeva interpretacija onoga što je čuo bila toliko smešna da je obarala čitaoce sa stolice. Ni jedan novi scenarista, mada svi primenjuju ponavljanje gega u epizodi, nije bio u stanju da napravi progeriranje duhovitosti kroz ponavljanje gega i kulminacijski kalambur kao Gošini.

Na pitanje da li je Kortova magija ponovo uspostavljena scenaristički, teško je odgovoriti sasvim potvrdno, ali ako se nove epizode čitaju bez stalnog upoređivanja sa originalom, izgledaju zanimljivo, promišljeno i, ako hoćete, literarno.

Peljeho prihvata Pratov crtež kao obavezu i svojim stilom bez problema prati likovnost velikog uzora, ali uspeva da svojim hrabrim potezom četkice i mekanijom linijom pera doda više realizma i bolju anatomiju. Ne nedostaju ikonički prizori, koje je Prat izmislio, gde su u prvom planu ljudi zadubljeni u svoje misli dok se u drugom planu odigravaju prirodne lepote egzotičnih predela. Ne nedostaju nizovi slika bez teksta, koje je Prat uspostavio, da bi se dočarala trauma junaka. Ne nedostaju pejzaži u kojima dominiraju crno beli kontrasti, a koji su bili nezaboravni u originalnom stripu. Jedino je sve to nacrtano stilizacijom koja je malo više realistična od Pratove stilizacije koja je malo vukla prema groteskonom.

Peljehov Korto

Ovo nas podseća na Žižeovog (Jijé, 1914-1980, Belgija) Poručnika Bluberija, koga je Žiro (Jean Giraud, 1938-2012) maestralno nastavio time što je malo groteskni crtež pomerio prema punom realističkom crtežu čiji se kvalitet razvijao i stalno rastao do izuzetnih visina.

Dakle, bez obzira na ’nemoguću misiju’ postavljenu ispred ova dva autora, dobili smo nove avanture Korta koje su po mnogo čemu dosledne originalu, ali i osobene po preciznom i intrigantnom pripovedanju, a crtački uradjene u malo doslednijem realističkom stilu. Tako ćemo jednoga dana, bez obzira što ćemo i dalje voleti Pratovog Korta, možda voleti i Korta Kanalesa i Peljeha.

Živojin Tamburić
Beograd/London, mart 2020.

[Tekst je originalno objavljen u Kulturnom dodatku Politike od 10. aprila]

  ...ili starmala prznica sklona lažima –
  „Ken Parker 8“ Berardi i Milaco;
  Izdavač Darkwood, 2019.

Nastavljajući objavljivanje edicije koja sabira strip serijal “Ken Parker”, scenariste Đankarla Berardija (1947) i nekolicine crtača na čelu sa Ivom Milacom (1949), agilni izdavač “Darkwood” je objavio i osmi tom (u mekom i tvrdom povezu sa kvalitetnim crno-belim otiskom). “Ken Parker” je započeo svoj život davne 1974. godine a u bivšoj SFR Jugoslaviji objavljivan je u “Dnevnikovom” izdanju “Lunov magnus strip” i među stripofilima brzo stekao kultni status. Početna priča rađena je pod uticajem filma „Džeremaja Džonson“ iz 1972.g. o pravdoljubivom traperu koga igra Robert Retford (pa Ken pomalo liči na njega). Na ovaj filmski temelj nadovezala su se i iskustva „špageti vesterna“ i američkog „antivesterna“ sa neušminkanom slikom Divljeg zapada. Serijal prati Parkerove avanture od kraja Građanskog rata i početka poslednjih velikih ratova vojske SAD i Indijanaca. Parker je traper naoružan, od dede nasleđenom, kremenjačom (nazivaju je i “sprednjača” jer se puni kroz usta cevi) i velikim nožem; njegova pravdoljubivost pionira-graničara, kao i spremnost na teškoće i odricanja, direktno se sudara sa brojnim protivnicima sklonim prevarama, bahatom rasipanju i nepromišljeno lakim (nasilnim) rešenjima. Zbog razlika u životnim svetonazorima Ken je, faktički, u sukobu sa novim vremenom i ljudima koji prljaju sve kutke nekada čiste, nevine zemlje.

Na svojim putešestvijima kroz Divlji zapad (uz povremene izlete do mora i na Aljasku) Ken sreće svakojake ljude, od važnih i uticajnih do sasvim beznačajnih; među svima njima izdvaja se devojčica Pat O’Šejn, starmala prznica sklona lažima (o svojim godinama, prošlosti i poreklu), krađama kao i samohvalisanju. Pat je strip parnjak Meti Ros, devojčurka iz vesterna “Prava hrabrost” (“True Grit”) iz 1969.g. koji je režirao Henri Hatavej a šerifa Rustera Kogburna je igrao legendarni Džon Vejn; rimejk ovog klasika snimila su braća Koen 2010. godine. Susret Pat i Kena desio se u epizodi “Balada o Pat O’Šejn” a njihovo druženje se nastavilo u još tri priče od kojih je poslednja, neobičnog naslova “Ljudi, zveri i junaci”, štampana u osmoj knjizi Parkerovih avantura. Elem, Pat i Ken su u Dodž sitiju, stočarskom centru i treba im nekoliko kauboja sa kojima će žigosati a potom oterati kupljeno krdo krava sve do Sijuks Folsa gde je Pat (u prošloj epizodi) kupila ranč. Ken ne uspeva da nađe kauboje ali to uspeva Pat - mada Ken ima primedbe na odabir (dva momka i brbljivi starac) ali mora da prizna svoju nemoć. Par dana kasnije im se pridružje kauboj Ajzak (za koga se ispostavlja da je tražen kao ubica). Težak posao gonjenja krda kroz divljinu, po svim vremenskim uslovima, postaje opasan kad družina sretne Omaha Indijance koji se neće zadovoljiti samo delom stoke kao nadoknadom za prelazak svoje teritorije. Zahvaljujući Parkeru, kauboji pobeđuju u borbi ali ubrzo ih prepadaju bledoliki banditi; no, njih se preciznim pucnjima rešava Ajzak. Posle velikog stampeda u kome strada jedan od momaka, krdo i njegovi goniči stižu na cilj. Družina odlučuje da ostane zajedno i radi na ranču, Pat se zaljubljuje u mladog Džesa dok Ken odlazi jer ne može da pristane na život u zatvorenom prostoru. “Ljudi, zveri i junaci” su klasična vestern priča koja, iako je bezbroj puta viđena, uvek pleni pažnju otkrivanjem plemenitih osobina kod članova grupe kao i neminovnim humornim momentima. Berardi je valjano “odradio” čitavo zamešateljstvo nadograđujući ga i jednom izuzetnom majstorijom. Naime, Ken traži kauboje u salunu “Odmorište za junake” i tamo sreće brojne junake vestern stripova od kojih su najpoznatiji Zagor (Nolite i Ferija), Cisko kid i Pančo (Salinasa), narednik Kirk (Prata), Teks Viler, Kit Karson, Kit Viler i Tajger Džek (Bonelija i Galepinija), Kapetan Miki (EseGesea), Mali rendžer (Lavecola i Gambe), Poručnik Bluberi (Šarlijea i Žiroa), Rendal (Kastilja); pojavom Taličnog Toma koji jaše prema groblju iskazano je dirljivo poštovanje prema Gosiniju (sa Morisom tvorcem ovog junaka) koji je umro godinu dana pre objavljivanja ove epizode (1977.g.). Berardi i Milaco (čiji se likovi, takođe, uz Bonelija, pojavljuju u stripu) ovim su iskazali ne samo divljenje prema kolegama već i prema nezaobilaznim klasicima vestern stripa.

“Nemilosrdni Buč”, druga epizoda u knjizi takođe je standardna vestern priča o nemilosrdnom lovcu na skalpove, surovim Indijancima na ratnom pohodu i maloj družini iz diližanse koja pokušava da se spase propasti. Ken koji “stopira” diližansu mora da, zarad spasenja svih, sarađuje sa lovcem na skalpove iako ga prezire. U odlučujućem trenutku bitke stiže konjica, Indijanci beže a Ken odlazi da sahrani lovca na skalpove kako to priliči onome ko poštuje protivnika (i opkladu). Iako se kreće na poznatom terenu, Berardi gradi zanimljivu priču uz poneku neočekivanu intrigu ali i par neuobičajeno brutalnih scena. Epizodu je, sa promenjivim uspehom, nacrtao Bruno Marafa.

Rečju, osma knjiga „Kena Parkera“ donosi prepoznatljive priče koje su korektno realizovane, uz svetli trenutak pomenute egzibicije u prvoj epizodi, u duhu ovog „vesterna sa dušom“ kome, na radost stripoljubaca, vremenski odmak od četiri decenije nije oduzeo svežinu.

(„Dnevnik“, 2020)

  ...VIRTUELNA IZLOŽBA!

SREĆNA GALERIJA SKC BEOGRAD

VIRTUELNA IZLOŽBA: DUŠAN RELJIĆ – STRIP,
KARIKATURA, ILUSTRACIJA

SREĆNA GALERIJA Studentskog kulturnog centra Beograd (SKC), preko fb stranica Međunarodnog salona stripa SKC Beograd,  www.facebook.com/comicsfest  predstavlja u virtuelnoj formi, RETROSPEKTIVNU IZLOŽBU RADOVA DUŠANA RELJIĆA POVODOM OBJAVLJIVANJA NJEGOVE MONOGRAFIJE "DUŠAN RELJIĆ – STRIP, KARIKATURA, ILUSTRACIJA", OD AUTORA PREDRAGA ĐURIĆA (Modesty Stripovi, 2019), autora postavke Živojina Tamburića, Predraga Đurića i Dušana Reljića, planirane za ciklus izložbi Strip i ilustracija u redovnom Planu i programu galerije u kalendarskoj 2020. godini u periodu od 14. do 25. maja.

„Dušan Reljić je autor stripa, karikaturista i ilustrator.  Rođen je 2. jula 1948. godine u Novom Sadu, ali, kako mu je otac bio vojno lice, Dušanova porodica se već krajem iste godine seli u Banjaluku. U Banjaluci provodi detinjstvo i ranu mladost. (...) U Beograd dolazi na studije filozofije i sociologije 1967. godine. (...) Zanimanje za strip i ilustraciju javlja se kod Dušana još u školskim danima. (...) Prvu priliku da se profesionalno bavi stripom dobija 1972. godine u banjalučkom Glasu, za koji objavljuje kaiševe stripa Davor. Već naredne godine objavljuje i strip Zeka u istoimenom dečjem časopisu Dečjih novina iz Gornjeg Milanovca. Za istog izdavača crta i veliki broj ilustracija u periodu 1973-1975. godina. (...) U redakciji dnevnog lista Borba zapošljava se 1974. godine na mestu tehničkog urednika i novinara. Uglavnom radi ilustracije za list. Dve godine kasnije Dušan je jedan od osnivača Beogradskog kruga 2, neformalne grupe autora stripa. Od 1978. godine objavljuje različite kraće stripove u časopisima Popaj, Mladost i Vidici, a 1979. godine objavljuje dva duža stripa u YU stripu – Iskupljena čast (po sopstvenom scenariju) i Neretljanski gusar (scenario Vlado Nedanoski). Za Akcijaške omladinske novine tokom 1981. i 1982. crta kaiševe stripa Vasa Trasa, a od 1982. godine počinje i u sindikalnom listu Rad da objavljuje strip Radiša. (...) Redakciju Borbe Dušan napušta 1984. godine i počinje da radi za zagrebački Vjesnik stripove o Tomu i Džeriju i Bilu i Bulu. Do 1987. godine nacrtaće oko hiljadu strana stripa. Tokom ovog perioda u Erotici i Zum reporteru objavljuje strip Dekameron. (...) Sledi saradnja sa Mikijevim zabavnikom, za koga crta naslovne strane, ilustruje rubrike (...), a radi i nekoliko epizoda Mikija Mausa i Paje Patka. Dušan 1988. godine započinje saradnju sa školskim listom Kekec (strip Daniel i Marko) i Politikinim zabavnikom (strip Družina Kliker). (...) U Atini jedno vreme radi za izdavača Mamut komiks, a zatim kao slobodan umetnik, sve do 1999. kada se zapošljava u listu Elefterotipija. Ovo je period kada se Dušan posvećuje karikaturi i to prvenstveno političkoj, po čemu postaje poznat i uvažen u Grčkoj. (...) Iako 2001. godine napušta Elefterotipiju, u Grčkoj Dušan boravi sve do 2011. godine. (...) Posebno zapaženi stripovi iz ovog perioda su Balko iz Njuorderlenda (prema scenariju Dušanovog sina Daniela) i Babis. (...) Po povratku u Beograd radi političku karikaturu za listove Svedok (2013-2016.) i Ilustrovana politika (2016.), kao i ilustracije za Politikin zabavnik (2012-2016.) ...“

Predrag Đurić, izvod iz teksta monografije

  ...i karikatura Zlatka Krstevskog!

Виртуелна изложба на стрипови
и карикатури од Златко Крстевски

Од Каролина Мицевска

Отворена е првата виртуелна изложба на стрипови и карикатури од прилепскиот мултимедијален уметник Златко Крстевски. На изложбата се претставени 44 дела, сатирични видувања, работени во карантински и изолациски услови. Изложбата е поместена на страницата на локалната самоуправа на Прилеп.

Претходниве денови Крстевски учествуваше на изложбата ,,Уметност во дигитално време“ во Хрватска со свои дела. Едното дело е посветено на македонскиот легендарен музичар Тоше Проески, кој особено го ценат во Хрватска. Со свои дела Крстевски учествува и во познатата Месна галерија во Љубљана каде што од пред еден месец, за виртуелната изложба ,,Уметност од карантин“ се подготвува посебна хуманитарна гала-вечер.

Крстевски е добитник на триесетина награди за стрип, современа карикатура, графика, сликарство. Учествувал на голем број изложби, фестивали, конвенции, симпозиуми од визуелната уметност.

[Objavljeno: Nova Makedonija, 11.05.2020]

  ...PONOVO RADE KLUBOVI ČITALACA
  ČAROBNE KNJIGE U BEOGRADU
  I NOVOM SADU!

Naši klubovi čitalaca, u Dečanskoj 5 u Beogradu i knjižari Bulevar Books u Novom Sadu, ponovo otvaraju vrata za vas! Znamo da ste bili nestrpljivi i da jedva čekate da ponovo prošetate do nas!

I to nije sve. Svima koji nisu mogli da poruče izdanja sa Letećih startova koji su bili aktuelni u proteklom periodu omogućili smo da nadoknade sve što su propustili! Stoga ćete samo u te dve knjižare, od ponedeljka, 11. maja, do subote, 16. maja, moći da kupite sledeća izdanja sa 33% popusta:
– LAVENNDER;
– MERKURIO LOI 7;
– JERETICI DINE;
– LAVKRAFTOVA ZEMLJA;
– TEŠKO JE BITI BOG;
– DVOPOLNA IMENA;
– NEOBIČNA ZEMLJA;
– PESME DALEKE ZEMLJE;
– KRAJ DETINJSTVA;
– DŽEREMAJA, TOM 11 I 12;
– GOSPODAR KULE.

Ponovljeni Leteći start neće se organizovati na sajtu Čarobne knjige.

Dobro nam došli!

  ...563a broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, i ovog puta je broj obimniji, 62 stranice stripa, pa iz tehničkih razloga izlazi u nastavcima dve nedelja. Danas je, dakle, postavljen prvi deo 562. broja!!! Narednog ponedeljka drugi deo... pa nastavljamo dalje sa redovnim brojevima.
     Samoniklog korov stripa, broj 563a.: www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/563a

  ...Kad je Korto bio mlad.

Priča bi mogla da počne ovako: Bernadet Rentje, urednica Avantura i putovanja, sreće Huga Prata, gleda njegove radove, a zatim kaže odlučno: „Ne, vi niste Prat! Ja želim onog drugog, Stelija Fenca, on ja pravi Prat!“-

Ili bi priča mogla da krene ovako: Venecija, prva posleratna godina. Jedan od njih, najstariji, ima već dvadeset godina. Ime mu je Ugo, Ugo Prat (1925-1995). Tek će doći vreme kada će svom imenu dodati jedno H, a svom prezimenu još jedno T. Drugom je osam godina manje, ime mu je Stelio Fenco (1932). Treći, koga će uglavnom svi zaboraviti, zove se Paolo Trivelato, i on će kasnije postati strip-scenarista. Tu se još često mogu sresti i Alberto Ongaro (1925-2017) i Mario Faustineli (1924-2006), prvi Pratov scenarista. Pa onda Paolo Kampani (1923-1991), Dino Batalja (1923-1983)… Venecijanska grupa se zovu…

Drugari Fenco i Trivelato odlaze do Faustinelija, u čijem domu Hugo i ostali pripremaju stripove za Harikejn. Fenco i Trivelato pokazuju svoje dečačke radove tek nešto starijem mladiću i dobijaju poneki vredan savet. Međutim, prava pomoć dolazi od Đorđa Belavitisa (1926-2009), autora Robin Huda.

Već sam 15 godina Fenco završava svoj prvi strip. Sa devetnaest godina  pridružuje se Belavitisu i seli se u Veliku Britaniju, gde će tokom naredne decenije raditi za Flitvej i Tomson.

Ali, kapitalizam je nemilosrdan, javlja se veliki broj španskih crtača koji su (treba li to da čudi tokom Frankove diktature) spremni da pod robovskim uslovima rade za mnogo manje zarade, i Fenco, sa ostalim autorima iz Italije, vraća se kući. Nekako u isto vreme i Hugo Prat se vraća u Veneciju iz Argentine i useljava se u kuću u Fencovom komšiluku. Nekadašnje prijateljstvo se obnavlja i intenzivira.

Još dok je boravio u Argentini, Prat je nacrtao jednu epizodu stripa Kapetana Kormorana i započeo drugu. Međutim, obeshrabren odsustvom podrške izdavača, odustaje od dalje rada i prepušta junaka svom prijatelju Fencu. Fenco završava drugu epizodu i crta naredne, sad prema scenariju Loredane Deste, inače njegove supruge. Igrom slučaja, italijanski izdavač pravi grešku i strip objavljuje pod imenom Kapetan Moko (da umirimo mrzitelje Dnevnika, eto, i drugi su pravili mnogo ozbiljnije greške). Naime, Prat je počeo rad na još jednom stripu – Moko, sin džungle, ali je stao na šestoj tabli i posao prepustio, opet, Fencu. Taj strip je najavljen časopisu Radar, ovaj ga je greškom zamenio sa Kapetanom Kormoranom i – sve ostalo je legenda. Drugom stripu trebalo je smisliti novo ime – postao je Kivi, sin džungle. Međutim, kad ga je uskoro trebalo objaviti u Francuskoj, tamo je već postojao časopis sa tim imenom, pa je junak po treći put prekršten – sad u Tiki, sin džugle. Avaj!

Vratimo se na trenutak Kapetanu Kormoranu. Tokom svog boravka u Argentini, Prat je nacrtao (i osmislio prema Ongarovoj ideji) prvu epizodu od 27 strana i započeo drugu epizodu, nacrtavši 12 strana. Prva epizoda je premijerno objavljena u Argentini u Misteriksu 1962. godine. Vrativši se u Italiju, prepustio je rad na drugoj epizodi Fencu, no ona je bila objavljena tek 1968. godine u Naredniku Kirku. U međuvremenu, Fenco je nacrtao pet novih epizoda koje su objavljene tokom 1964-1965. u Albo grandi aventure, a zatim i u francuskom Akimu. Zatim nastaje još pet epizoda, ali one bivaju premijerno objavljene u Francuskoj, dok će u Italiji biti štampane tek 1976. godine u okviru albuma. Strip izlazi i u Velikoj Britaniji (1966) i Argentini (1965). Scenaristkinja je bila Loredana Deste.

U Jugoslaviji je tokom 1984. godine objavljeno pet epizoda Kapetana Moka, prve tri u Martiju Misteriji broj 16, a preostale dve u broju 17.

Radnja Kapetana Moka je smešten< na kraj 18. veka – vek velikih pomorskih otkrića. Godina je 1778. i junake – Kapetana Moka, njegovu sestru Lidu (u francuskom izdanju Suzi) i vernog pratioca Polinežanina Taroa, pratimo kroz niz avantura u koje upadaju ploveći na brodu Južna zvezda. Moko, odnosno Kormoran, je „najbolji navigator ovih mora“, koji je nekad plovio sa kapetanom Kukom. Na neki način Kapetan Moko (odnosno Kapetan Kormoran) još je jedna verzija popularnog žanra, čiji je možda najpoznatiji predstavnik Hermanov (1938) Bernard Prins. Ipak, smatra se da je Kapetan Kormoran bio Pratova predigra za Baladu o Slanom moru objavljenu premijerno 1967. godine– strip koji je smešten u isti deo sveta, samo nekih sto trideset godina kasnije. I neki likovi koje upoznajemo u Kapetanu Kormoranu kasnije su poslužili za likove u Baladi (čak su i Tarove tetovaže ponovo upotrebljene).

I Kivi je smešten u sličnu epohu kao i Kapetan Moko. Radi se o stripu koji se svrstava u „tarzanide“. Kivi je tinejdžer – siroče, sin sultana Muhameda Sida i Evropljanke. Nakon što mu oca ubije zli Benaser, kako bi preuzeo njegov identitet, a majka mu umire, Benaser naređuje da se Kivi ubije. Ali, određeni vojnik se smiluje i dečaka ostavlja u džungli. Othranjuje ga lavica, pa kasnije njegov verni pratilac postaje lav Arek (u poznijim epizodama Felis). Kasnije biva prihvaćen od jednog afričkog plemena, ali ga napušta i živi u pećini sa svojim lavom. Prva epizoda je objavljena u Radaru 1963. godine i tokom narednih 26 epizoda priča se odvija na dva nivoa – Kivijeva potraga za identitetom, pri čemu stalno dolazi u sukob sa Benaserom, i najrazličitije avanture koje ga na tom putu mogu zadesiti. Već 1964. godine strip je počeo da izlazi u Francuskoj, prvo u Lanselotu, a zatim u Safariju.

Kivi se prvi put pojavio u Jugoslaviji i ediciji Biblioteka Lale 1968. godine pod imenom Tiki, što jasno sugeriše da je strip stigao preko Francuske, a ne iz Italije. Objavljena je epizoda Čovek koji je izgubio pamćenje – jedna iz sredine serijala. Trebalo je da prođe 16 godina dok se Kivi nije ponovo našao pred jugoslovenskim čitaocima. Prvo su četiri epizode objavljene u Martiju Misteriji 17 i 18, a nekoliko godina kasnije dve epizode u specijalnim brojevima Zlatne serije 12 i 13, te u Zlatnoj seriji (1070 i 1074) i Lunovom magnus stripu (984 i 985) – ukupno 11 epizoda.

Ovakvo povremeno objavljivanje Kivija u rasponu od gotovo 25 godina i Kapetana Moka u samo dve sveske kao dodatak naslovnom stripu, učinile su da ovi sjajni stripovi prođu gotovo nezapaženi.

Spomenimo još da je scenario za prve epizode Kivija pisao Đankarlo Otani, nama poznat i kao scenarist Kočiza kojeg je crtao Emilio Umberti (1933), da bi kasnije pisanje scenarija preuzela Loredana Deste.

Dakle, sudbina Kivija i Kapetana Moka zaista je neobična. Oba je kreirao Prat, pa ih prepustio Fencu. Deluje kao da su oba stripa bila priprema za Korta Maltezea, kako vizuelna, tako i karakterna. I zaista, lako Kivija i Moka možemo zamisliti kao Kortoa – prvog kao tinejdžera, drugog u dvadesetim godinama života. Pitanje Kivijevog identiteta i kasnije se javlja kod Kortoa – njegovo poreklo, iako za njega ne više bitno kao što je bilo za Kivija, stalno ga prati i čini ga još zagonetnijim. Kapetan Moko je već mornar-lutalica.

Fencov crtež verovatno više prija konzervativnim čitaocima od Pratovog odstupanja od realizma. Čini se da je Kapetan Moko Korto Malteze u klasičnom izdanju, a da im je Kivi zajednička preteča.

O izboru tema i detaljnom proučavanju istorijskog razdoblja, okolnosti, kostima, itd. i sam Prat je dosta pisao. Nama ostaje da se zapitamo o značaju smeštanja avantura u džunglu ili na svetsko more. Koje su prednosti takvog pristupa? Šta je to što pojedinca vuče prostorima daleko od civilizacije? Svođenje života na nužno naglašava ono što je u njemu esencijalno – ne naglašava li upravo takav krajolik i pravu i nepravdu („podrži slabog, nahrani jakog“, kako se kaže u Kiviju), koja u šumi velegrada ili u užurbanosti svakidašnjice često ostanu neprepoznati? Daleko od kopna ili duboko u džungli svaki glas i pokret čuje se i vidi. Naposletku, i džungla i otvoreno more prenaglašavaju slobodu pojedinca, koja najčešće zavisi samo do zakona prirode. Tu, gde su samo talas i sunce i tlo i stablo, tu treba osmisliti avanturu. To svakako Fencu i njegovim scenaristima uspeva. A nama ostaje da se zapitamo gde je iz stripova nestao sav taj idealizam kojim je decenijama svedočio. Isto tamo gde je nestao i iz naših života?

  ...Beograd kao jedno od središta teorije stripa!

    „Kultura“ broj 165: Beograd kao jedno od središta teorije stripa

    Časopis „Kultura“ je doneo radove najuglednijih svetskih stručnjaka za vizuelno pripovedanje, kao i nacrt nacionalne strategije za strip u Srbiji • Svi brojevi „Kulture“, kao i ostali projekti Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, besplatno su dostupni na Internetu.

    Posle dve godine priprema, Kultura, interdisciplinarni naučni časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, doneo je u 165. broju veliki međunarodni temat od 20 tekstova „Strip i identitet“. Autori su pretežno glavni stručnjaci u svojim zemljama, a pola njih su i najviši svetski akademski autoriteti za strip, vizuelno pripovedanje, karikaturu, animaciju, dramske umetnosti, mediologiju, komunikologiju i srodne oblasti.
    Urednik temata Zoran Stefanović u uvodniku „Siroče sociologije, knez neuroestetike: strip i identitet“ tumači važnost vizuelnog pripovedanja za svetsku i nacionalne kulture, podseća na ulogu srpske i jugoslovenske teorije u svetskim okvirima još od 1970–ih, i ekskluzivno predstavlja nacrt Nacionalne strategije za strip Udruženja stripskih umetnika Srbije (www.usus.org.rs), kojom bi Srbija mogla postati međunarodni model.
    Stefanović kaže: „Kada se razmotri spisak autora Kulture br. 165 — sa tri kontinenta, iz osam zemalja, na sedam jezika — možemo konstatovati okupljanje relevantnih stručnjaka: neki od ključnih umova svetske stripske misli napisali su izvorni rad upravo za ovu priliku, čineći Beograd ovog meseca prestonicomsvetske stripologije. Želja nam je bila promovisati novu generaciju stručnjaka, najaviti buduća istraživanja i sva lica kulturnih politika koje će doći, ali i pokazati da je ravnoteža globalnog i lokalnog od osobite važnosti unutar stripske kulture i misli.“
    Istaknuto je i da u Beogradu od 1974. izlazi jedan od prvih teorijskih časopisa za strip na planeti, Pegaz, revija za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem Žike Bogdanovića, kao i da je Ranko Munitić upravo u časopisu Kultura 1975. uredio prvi međunarodni temat o stripu u nekom državnom akademskom časopisu Istočne Evrope.

    Presek svetske i nacionalne misli o vizuelnom pripovedanju

    U novom broju Kulture iz Sjedinjenih Država rad je dao prof. Džon Lent, osnivač prvog naučnog časopisa za strip u SAD (International Journal of Comic Art, IJOCA), istraživač koji je najzaslužniji za razumevanje stripske Azije u svetu, ali i decenijski proučavalac srpskog stripa i karikature. On ovde ekskluzivno daje rekapitulaciju društveno–kulturne uloge stripa za čovečanstvo. Drugi otac–osnivač dolazi sa evropske strane — Žika Bogdanović iz Beograda nam pokazuje da je i lokalni strip od globalnog porekla i uticaja, kao i da je ovdašnje promišljanje od visokog interesa i za mnogo veće kulture.
    Prof. Ditrih Grinevald donosi odavno potreban glas nemačke stripologije, razjašnjavajući nam istorijske karike nemačkog stripa koje bile od formativnog uticaja na strip u Americi, kao i na slovenske kulture, uključujući i srpsku. Francuski profesor Benoa Peters, čuveni scenarista serije „Opskurni gradovi“, bio je učenik Rolana Barta, biograf Žaka Deride, ali je i jedan od ključnih teoretičara današnjice koji u svom tekstu revidira kulturu sećanja, tumačeći kapitalnu ličnost Rodolfa Tepfera.
    Dženg Huangai, uticajni kineski umetnik, profesor, istraživač, ali i visoki stručnjak kineske armije za kulturu i medije, u članku o tradicionalnom stripu Kine daje pregled od početaka tamošnje civilizacije do danas. Nik Suzenis (SAD), svetski poznat po doktoratu u formi stripa kojim proširuje mentalna i kognitivna polja, ekskluzivno se predstavlja sa do sada neštampanim odeljcima Odravnjivanja.
    Direktor Centra crtanih priča Ruske državne biblioteke Aleksandar Kunjin predstavlja samonikle faze ruskog i istočnoslovenskog stripa, kao dela tradicionalne slovenske kulture. Mihail Zaslavski i Maksim Nazarenko pokazuju da popularna kultura daje tačnija predviđanja nego istaknuti geopolitički stručnjaci, ovde na primeru stripa koji je prorokovao sudbinu SSSR. Prof. Irina Antanasijević, višestruko zaslužni istraživač iz Beograda, osvetljava slabo poznatu nišu emigrantske kulture Jugoslavije 1930–ih i rusko–srpsku simbiozu, koja je uticala na moderno srpsko društvo.
    Slovenački kontroverzni umetnik i istoričar stripa Iztok Sitar je otvorio zanemarivanu temu o angažovanom stripu u Sloveniji. Političke promene u kasnoj SFRJ dobrim delom išle su preko ove vrste stripa, naročito u omladinskoj štampi (Mladina, Ljubljana), te je u pitanju prilog od visokog interesa za srpsku i evropsku kulturu. Erudita Branislav Miltojević iz Niša pokazuje nam vremensku usklađenost i ponekad preimućstvo naše lokalne kulture u odnosu na one veće, potvrđujući da je vizuelno pripovedanje u Srba uvek povezano sa maticom nacionalne kulture.
    Istoričarka umetnosti Anica Tucakov iz Beograda daje svež, utemeljen doprinos muzelogiji, što je tema koja će biti sve aktuelnija u kulturnim politikama i gde se Srbiji pruža mogućnost da predvodi trendove. Transmedijalni umetnik, istoričar i profesor Goran Dujaković iz Banja Luke pokazuje nam relevantnost popularne kulture za etnopsihološke i regionalne studije, na primeru Petra Kočića.
    Istoričarka umetnosti Marija Ristić iz Beograda kroz strip Bobana Savića proučava plod francusko–srpske simbioze u stripu koja postoji već skoro vek i po. Milan Milošević iz Prijedora daje nam kontroverzni uvid u goruća pitanja dominantog američkog stripa i njegove eksploatacije ideja, ne samo u službi krupnog kapitala.
    Umetnica i istraživač Dragana Radanović, sa umetničke škole u Briselu, dala je doprinos osetljivoj temi — iskustvima dece koja su doživela rat, u ovom slučaju u Srbiji, tokom bombardovanja od strane NATO pakta 1999. godine. Dragana Kuprešanin iz Beograda u radu o taktilnom stripu proširuje granice umetničkih formi, spajajući svetsku istraživačku ekskluzivnost sa ličnim umetničkim eksperimentom.
    Tu su i dve autorefleksije iz drugih segmenata društva. Doajen kulture Laza Lazić, pisac, urednik i filozof, analizira značaj stripa za kulturu, ističući arhetipsku snagu i oslobađajući efekat. Slikar i kulturni radnik Mile Pajić promatra strip iz one obrnute duhovne i vizuelne perspektive — sakralne slike istočnog obreda. Ilustracije u ovom broju su presek rada međunarodno objavljivanog stripara iz Beograda, moskovskog diplomca, Siniše Radovića.
    Uz Stefanovića, članovi redakcije temata o stripu bili su Dragana Radanović i Filip Stanković, a saradnici Džon Lent, Stefan Pakard, Mile Pajić, Dejan Ajdačić, Irina Antanasijević, Predrag Ikonić i Goran Dujaković. Posebno odgovoran zadatak obavio je izvršni urednik časopisa Peđa Pivljanin, uz koordinaciju glavne urednice Vladislava Gordić–Petković. Mišljenjima su pomogli profesori Katedre za teoriju i istoriju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i studenti doktorskih studija teorije dramskih umetnosti kulture i medija FDU.
    Osim temata „Strip i identitet“, broj donosi dragocene radove i na druge teme iz kulture i medija čiji su autori Mirjana Nikolić, Maja Stanković, Ljubica Vinulović, Marija Šimoković i Vladimir Kolarić.

    Svi brojevi Kulture su dostupni čitaocima na Internetu (casopiskultura.rs), a izdavač Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (zaprokul.org.rs) ponudio je besplatno i ostale poduhvate kao što su „E-kultura, baza podataka kulture Srbije“ i „Vremenska linija kulture Republike Srbije i Srba van matice“.

Link za preuzimanje celog broja u PDF formatu: casopiskultura.rs/Magazine/ShowPDF?magazineid=175

Sadržaj (linkovi za posebne priloge)

Strip i identitet
Zoran Stefanović STRIP I IDENTITET – UVOD
Aleksandr Kunjin OBJAVLJIVANJE STRIPOVA U RUSIJI (XVI–XX VEK)
Iztok Sitar SLOVENAČKI DRUŠTVENO KRITIČKI I ANGAŽOVANI STRIP U JUGOSLAVIJI
Branislav Miltojević SLIKE IZ ŽIVOTA STARIH BANAĆANA I NIŠLIJA U STRIPARNICI I BIOSKOPU STEVANA SREMCA
Irina Antanasijević SERJOŽA I NINOČKA U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI
Goran Dujaković DAVID ŠTRBAC – KOČIĆEV MIKROUNIVERZUM U STRIPU
Marija Ristić VIZUELNI ELEMENTI SRPSKOG NACIONALNOG IDENTITETA U STRIPU HIJERONIMUS BOŠ
Milan Milošević EKSPLOATACIJA IDEJE U STRIPU – PUNISHER
Dragana Radanović IZAZOVI STVARANJA AUTENTIČNE DEČJE PERSPEKTIVE U DOKUMENTARNOM GRAFIČKOM ROMANU
Dragana Kuprešanin ESTETIKA NEVIDLJIVOG
Anica Tucakov MESTA BAŠTINJENJA STRIPA
Mihail Zaslavski i Maksim Nazarenko PERSPEKTIVE RAZVOJA SOVJETSKOG SAVEZA POSLE 1983. GODINE I EKONOMSKO-POLITIČKA PREDVIĐANJA U STRIPU PJERA KRISTENA I ENKI BILALA LOV

Strip i identitet - osvrti i prikazi
Džon Lent KULTURA I UPOTREBA KULTURE STRIPA
Dženg Huagai TRADICIONALNI KINESKI STRIPOVI
Žika Bogdanović KOMŠIJE ŽUTOG DERANA ILI ONA DRUGA AMERIKA
Ditrih Grinevald VOLJEN A OSUMNJIČEN – O KULTURNOM ZNAČAJU STRIPOVA U NEMAČKOJ
Benoa Peters RODOLF TEPFER – IZUMITELj I TEORETIČAR STRIPA
Laza Lazić STRIP – REFLEKSIJE I SEĆANJA NA 80 GODINA ČITANJA STRIPOVA
Mile V. Pajić OD FRESKE DO STRIPA

  ...20 godina Leskovačke škole stripa!

    Sa namerom da svima koji su usled pandemije korona virusa u svojim kućama na Praznik rada, 1. maj, pruži sadržaje iz oblasti stripa, leskovačka Škola stripa omogućava pristup izdanjima koje je objavilo Udruženje ljubitelja stripa i pisane reči "Nikola Mitrović Kokan" u PDF formatu. Danas je u pitanju monografija posvećena jubileju škole stripa "Nikola Mitrović Kokan", "20 godina Leskovačke škole stripa".

    LINK: Marko Stojanović 20 GODINA LESKOVAČKE ŠKOLE STRIPA

    I zato #OstaniKodKuće !

  ...mladih strip autora.

Leskovačka škola stripa "Nikola Mitrović Kokan" koja radi u okviru Leskovačkog kulturnog centra organizovaće ove godine po dvadeset drugi put manifestaciju "Balkanska smotra mladih strip autora". Manifestacija će se odigrati 26. do 28. juna  2019. godine u prostorijama Leskovačkog Kulturnog Centra, Narodnog Muzeja i Narodne Biblioteke "Radoje Domanović" u Leskovcu.

Smotra će i ove godine biti nagradna, pa će najbolji u kategorijama mladog strip crtača, ilustratora, strip scenariste i strip teoretičara na prostoru Balkana dobiti plakete sa likom Nikole Mitrovića Kokana, a dodeliće se i četiri dodatne diplome u sve četiri kategorije... Diplomu će dobiti i najbolji debitant, a dodeliće se i plaketa za doprinos srpskom stripu. O dobitnicima ovih nagrada odlučivaće tročlani međunarodni žiri. Pristigli radovi biće izloženi u velikoj galeriji Leskovačkog Kulturnog Centra u Leskovcu i njihovi autori će autori dobiti zahvalnice za učestvovanje na smotri kao i biti pobrojani u katalogu koji će svaki učesnik dobiti. U sklopu same manifestacije koja će trajati tri dana, održaće se brojna predavanja, projekcije animiranih, igranih i dokumentarnih filmova, promocija strip časopisa (iz zemlje ali i iz inozemstva) i knjiga o stripu, a biće neizostavno i tribina, javnih intervjua te okruglih stolova.

Što se propozicija za učestvovanje u takmičarskom delu tiče, one su sledeće: pod terminom mladi autor podrazumevaju se oni autori mlađi od trideset godina, i svi koji ispunjavaju taj osnovni uslov slobodni su da svoje radove u bilo kojoj od četiri kategorije podnesu na uvid žiriju, ili kao materijal za izlaganje (izlagati mogu i stariji autori, što je i poželjno u cilju pružanja primera mlađim kolegama, ali ne mogu ući u konkurenciju za dodelu nagrada). Za nagrade mogu konkurisati samo strip autori sa prostora Balkana, ali izlagati mogu autori iz čitavog sveta (na  Balkanskoj smotri 2019. učestovalo je, na primer, 3017 autora iz 67 zemlja sa 6 kontinenata).

U kategoriji ilustracije moguće je konkurisati kako ilustracijom u boji, tako i crno belom ilustracijom, a strip scenarije i teorijske tekstove treba slati otkucane u programu Word, ili pak podneti gotove i završene stripove koji su po scenarijima nastali. Može se učestovati sa neograničenim brojem radova, i u pitanju ne moraju biti gotovi, kompletni stripovi, kao ni oni koji su rađeni specijalno za Balkansku smotru. Jedini uslov je da dati radovi nisu već podnošeni i izlagani na nekoj od prethodnih Balkanskih smotri.

Ovim se upućuje i poziv za učestvovanje svim mladim strip autorima, školama i radionicama stripa koje deluju na prostoru Balkana; Leskovačka škola stripa će se potruditi da bude što je moguće bolji domaćin svim gostima.

Važna napomena: Radove treba slati na sledeću adresu:
Miloš Cvetković
Kozaračka 48
16000 Leskovac
najkasnije do 1. juna 2020. godine.
Poželjno je slati kvalitetne kopije i printove, kao i skenove u 300 DPI na adresu:
balkanska.smotra.stripa@gmail.com
gde je moguće dobiti i dodatne infomacije.
Blog festivala: balkanskasmotra.blogspot.com/

  ...KORONAIŠ KONKURS, STRIP – KAIŠ 2020.!

Dečji kulturni centar Beograd raspisuje • KORONAIŠ KONKURS • STRIP – KAIŠ 2020.

Na konkursu mogu učestvovati svi koji žele da u novonastaloj situaciji izoštre svoje literarne i likovne sposobnosti i da u nanizanim kadrovima (tri do četir kadra) poput kaiša iznesu svoja zapažanja, svoje strahove, nade, misli, snove ili da nas nasmeju do suza.

Pravo učešća imaju deca i mladi od 5 do 18 godina.
• Tema: Život u doba Korone
• Tehnika rada je potpuno slobodna
• Potrebno je ispuniti formu stripa – kaiša
• Format radova je slobodan
• Učesnici mogu da pošalju do pet radova u različitim likovnim tehnikama

Radovi moraju biti originalni i rađeni samostalno, nastali od 16. marta 2020. godine

Rok za prispeće radova je do prestanka epidemije.

Radove slati mejlom na: lidija.senicar@dkcb.rs

Stručni žiri će odabrati radove za izlaganje i dodeliti nagrade u četiri starosne kategorije. Nagrađeni radovi će biti izloženi u virtuelnoj Galeriji Dečjeg kulturnog centra Beograd. Nakon prestanka epidemije radovi će biti izloženi u Galeriji DKCB (Takovska 8, Beograd). Na otvaranju izložbe nagrađeni učesnici će dobiti katalog.

Potrebno uz svaki rad popuniti formular: www.dkcb.rs/wp-content/uploads/2020/03/formular-kais-korona-2020.docx

Za sva pitanja i informacije:
Lidija Seničar, urednik likovnih programa
Tel : 011 3237360  060 167 33 45
E -mail: lidija.senicar@dkcb.rs