...Pročitajte, pa kad vam se
  ukaže prilika kupite!

Još se izdavača priključilo akciji da besplatno daju stripove na čitanje... Najveći podvig su za sada dali Lavirint i Besna kobila.

Lavirint koji je priložio najnovije izdanje, koje zbog pandemije nije odštampano, dakle predpremijera celog izdanja, te Besna kobila koja poklanja radove domaćih autora koji su objavljeni kod njih.

LAVIRINT
ZEROCALCARE: Nije SVAKI ponedeljak proklet!
Istina, bilo bi ZNATNO lepše da smo, kao shto je u startu bilo planirano, ovaj proslavili s papirnim a ne digitalnim izdanjem ali, HEJ! - ovo je za DŽ!
issuu.com/…/zerocalcare-skoro.svakog.prokletog._e0c…
issuu.com/…/zerocalcare-skoro.svakog.prokletog.pone…
A ko hoće da P - striparnica AF dobila dopunu AP pa - N!
alanford.co.rs/st…/lavirint/armadilovo-prorocanstvo/

BESNA KOBILA
U čudnim okolnostima doguravši do deset godina postojanja, Besna kobila želi da ih proslavi sa vama na jednako čudan način tako što ćemo, uz saglasnost svih naših autora, u narednim danima učiniti dostupnim, besplatno i u celosti, sve naše dosad objavljene domaće grafičke romane.
Korporativni pandemonijum - Aleksandar Zolotić i Zoran Penevski
besnakobila...korporativni-pandemonijum-2020-web-2.pdf
Atentat, s one stranje patnje - Borisa Stanića i Gvida van Hengela
besnakobila...atentat-s-one-strane-patnje-web-2020.pdf
Slobodan pad - Vladimir Veljašević
besnakobila...lobodan-pad-web-2020.pdf

Prilažem kao podsetnih i prošli put predstavljene linkove, te podsećam da levo u meniju imate takođe dosta besplatnih stripova za čitanje!!!

Bonelli
www.sergiobonelli.it/news/2020/03/20/news/un-bonelli-al-giorno-1007956/?fbclid=IwAR2ATi9-u_...

Image comics
imagecomics.com/comics/read-first-issues?fbclid=IwAR00USZUiws3brB4WKkldPQ7_kslmU0zkhztG5fVQMjilasf9J_i5-LVqyc

Les Humanoïdes Associés
www.humano.com/digital/listFree?fbclid=IwAR08fC1osBGB6vPfTyw4-nHthJY2GdgY_6vsr8cOD89qeyHYp8f4SffGBfE

Lavirint (domaće)
issuu.com/lavirintanje/docs/zzcp26-radnaverzija-tatadic_dupanov?fbclid=IwAR3S-...
prvih 20 epizoda ZZCP:
www.facebook.com/NemaBiznisaDoStripskogBiznisa/posts/10158017986475429

  ...562a broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, i ovog puta je broj obimniji, 104 stranice stripa, pa će iz tehničkih razloga izlaziti u nastavcima dve nedelja. Danas je postavljen prvi, narednog ponedeljka stiže drugi deo 562. broja!!! A posle... pa sledi još jedan "dvobroj", pa nastavljamo dalje sa redovnim brojevima.
     Samoniklog korov stripa, broj 562a.: www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/562a

  ...Mulo, Kotor, petak, 29. ožujak 1901.

U petak, 29. ožujka 1901. u ribarskom mjestašcu Mulo, kod Kotora, u ondašnjoj pokrajini Dalmacija, koja je bila u sastavu Austro-Ugarske Monarhije, a u današnjoj Crnoj Gori, rođen je Andrija Maurović, ne samo zaštitni znak za strip na našim prostorima, nego i jedan od deset najbravuroznijih umjetnika stripovne naracije i crtača u svjetskim razmjerima svih vremena.

Crtač „Vjerenice mača“, „Sedme žrtve“, „Trojice u mraku“, „Gospodara Zlatnih bregova“, „Broda bez kompasa“, „Kneza Radoslava“, „Meksikanca“, „Gričke vještice“, „Bisera zla“, „Posljednje petorice“ i niza drugih remek-djela stripa, u bolja sjećanja zauvijek je otišao početkom rujna 1981.

Koji dan prije, Maurović je u rukama – dok je ležao u bolnici „Dr Mladen Stojanović“ u Vinogradskoj ulici - imao prvu knjigu stripa koja je u nakladi od 10 tisuća primjeraka izašla u nakladi „Dečjih novina“, a koja je upravo bila stigla iz tiskare u Ljubljani.

Knjiga sa stripovima „Čuvaj se senjske ruke“ i „Djevojka sa Siere“ predstavljala je početak prezentacije njegova strip-opusa, prezentacije s kojom se nastavilo i proteklih desetljeća, pa danas s ponosom i zadovoljstvom možemo zaključiti kako je u monografijama, knjigama, zbirkama i albumima sakupljen (u neku ruku i „spašen“ od zaborava, u smislu javne dostupnosti) najveći dio stvaralaštva.

Zanimljivo, izdavači tih knjiga sve do unazad petnaestak godina nisu bili iz Zagreba; nego iz Gornjeg Milanovca, Pule, Privlake, Vinkovaca, Koprivnice, Osijeka!?

Ostao je još manji dio stripova, nadajmo se da će se i on prezentirati u godinama koje su pred nama.

Spomenimo kako je 2009. izašao spomenar „Mauroviću, s ljubavlju“ (nakladnik Vedis, Zagreb), a 2012. i tematski trobroj časopisa „Gradac“ (nakladnik Gradac, Čačak) u cjelosti posvećen njegovom liku i djelovanju.

Organizirano je više izložbi, a snimljeno je i nekoliko dokumentarnih i televizijskih filmova o Mauroviću.

Autor ovog malog „podsjetnika“ na Maurovićev „rođendan“, u zadnjem kvartalu 1979. godine kao gimnazijalac (iz Pazina) i strastveni stripofil  imao je ne samo priliku, nego i zadovoljstvo da se i osobno upozna s Majstorom.

Prilikom našeg drugog susreta (tada sam s njime napravio i intervju, koji će uskoro biti objavljen u riječkom omladinskom listu „Val“), oba su trajala više sati, nastala je zajednička fotografija.

Na terasi Maurovićevog stana na Pantovčaku br. 45 snimio nas je Mladen Hanzlovsky, publicist, filmski kritičar Radio Zagreba i autor prve samostalne strip-izložbe Andrije Maurovića u galerija „Nova“, na prijelazu 1976/77. godine.

  ...ili učenje jezika u zatvoru San
  Kventin - „Kući po mraku“ Dejvida
  Smola; Izdavač Modesty stripovi, 2019.

Proces socijalizacije odnosno uključivanja mlade jedinke u postojeću socijalnu strukturu (sa učenjem pripadajućih društvenih uloga), s jedne je strane izuzetno bitan za opstanak zajednice (grupe, plemena, naroda, države) a s druge vanredno traumatičan za „predmet“ (da ne kažemo objekat) socijalizacije - dete, šiparicu / šiparca, tinejdžera / tinejdžerku. Pošto su svi odrasli nekako (lakše ili teže) preživeli i prošli kroz taj trening/torturu i (ne)rado ga se sećaju, ova je tema neminovno našla svoje mesto u svim njihovim (odraslim) aktivnostima/delatnostima, od raznih nauka (društvenih, medicinskih...) do umetnosti i svakojakih formi zabave; primera radi, u literaturi postoji čitav „podžanr“ nazvan „bildungs roman“ odnosno roman o odrastanju. Ni 9. umetnost nije imuna na temu stasavaja pa se ova pojavljuje u raznim modusima, zavisno od ambicija strip dela; na jednom kraju lepeze su dogodovštine super heroja/heroina iz doba kada su bili mali a na sasvim suprotnoj su doživljaji običnih (anti)junaka. Upravo takav je i mali Rasel, protagonista grafičke novele „Kući po mraku“ Dejvida Smola („Modesty stripovi“, 2019.g) koji se sa 13 godina definitivno, bez ikakve krivice i bez zaštite, našao na životnoj vetrometini. Njegova majka je napustila porodicu i otišla sa tatinim najboljim prijateljem a tata Majk, povratnik iz Korejskog rata, ne uspeva da nađe rešenje za situaciju koja ga je zadesila. Zato se Majk odlučuje za selidbu u Kaliforniju, nadajući se pomoći od svoje starije sestre ali to je bila još jedna pogreška jer ih njegova sestra bez pardona izbacuje iz svoje kuće. Oca i sina lutanje dovodi do provincijskog mestašca Maršalfild gde nalaze jeftino utočište kod kineskog para Jian i Ven. Ubrzo Majk nalazi posao - predaje engleski zatvorenicima u San Kventinu. Posle par susreta sa uličnim snagatorima ali i rasistički nastrojenim seniorima, Rasel, s početkom školske godine, upada u vrtlog prilagođavanja i nalaženja mesta u grupi za koju je nepoželjni stranac. Bežeći od nasilja on se zbližava sa još jednim izopštenim marginalcem Vorenom, koji živi samo sa bakom. No, ovo druženje je samo privremeno utočište koje će Rasel napustiti posle bizarne epizode koja se može tumačiti kao početak otkrivanja (homo)seksualnosti ili tek grčevita potraga za dubljom bliskošću. Rasel će se prikloniti novim prijateljima Kurtu i Viliju, napadno izbegavajući Vorena. Njih trojica provode ludi letnji raspust u kome otkrivaju „zabranjene“ stvari kakve su alkohol i cigarete, malo bezobraznih provokacija na račun kelnerice, izmišljene priče o strašnom seksu, opasne vožnje biciklom, gluvarenje u kućici na drvetu... Manje-više idiličnu situaciju uništiće Kurtova nasilnost kojom svima želi da pokaže i dokaže svoju muževnost i koja će kulminirati Vorenovom tragedijom. Želeći da se iskupi za svoje slabosti Rasel, koga je, u međuvremenu, otac ostavio i netragom nestao, nepromišljeno će se zaputiti na put koji je svojevrsno pokajničko hodočašće. Povređen fizički i duhovno Rasel se vraća kod Jiana i Vena voljan da ispravi nepravde koje im je naneo ali i da pobegne negde daleko gde će sve biti „novo, iskreno, čisto i slobodno“.

Raselovo stradalništvo započinje raspadom porodice koja bi trebala da bude njegovo sklonište od nasilnog okruženja; ipak, da to nije slučajnost potvrđuje ponašenje očeve sestre koja bez imalo sažaljenja odbacuje brata i njegovog sina ne obazirući se na njihove nevolje. A kad je primarna porodica „disfunkcionalna“ teško je očekivati da je stanje u grupi bolje, posebno među mladima kojima gospodare hormoni i imperativ samodokazivanja. Grupa traži žrtvovanje da bi joj se pripadalo i nemilosrdna je prema otpadnicima. U njihovom otkrivanju i kažnjavanju ističu se svakojaki grubijani i nasilnici čija se surova poigravanja lako okončavaju fatalno. Ipak, u tom surovom vrtlogu povremeno blesne zvezda dobrote i samilosti koja dolazi od potpunih stranaca i koja je u stanju da spasi nečiji život. Dejvid Smol (1945) u svojoj gorkoj priči otkriva upravo trenutke kada se ti dobri ljudi sreću i instinktivno (empatijski) „vuku“ jedni druge iz kala brutalne svakodnevice. Smol, koga domaća strip publika pamti po grafičkoj noveli „Šavovi“ (takođe izdanje „Modesty stripova“ Živojina Tamburića), prati Raselove doživljaje bez moralizatorskog patosa ili deklamatorskih pouka, „dozvoljavajući“ dečaku da čini i dobra i loša dela, da spoznaje svoje greške i ispašta za njih. I kao što je umeren i primiren na rečima, Smol je sjajan u vizuelnom pripovedanju koje teče spontano, prirodnom lakoćom na svih (impozantnih) 400 stranica!

Rečju, „Kući po mraku“ (što je vanredno ilustrativan i značenjima bogat naslov) pleni pažnju čitalaca znatiželjnih da otkriju tajne odrastanja u provinciji SAD polovinom XX veka i tu pažnju bogato nagrađuje spoznajama nekih od svevremenih, krucijalnih istina o (ne)čovečnosti i beščašću.

(„Dnevnik“, 2020)

  ..."Generacije će nastaviti da odrastaju uz Asteriksa"

   Crtač Asteriksa Alber Uderzo preminuo je u 92. godini u Francuskoj.

   Dom Asteriksa i Obeliksa, malo galsko selo koje jedino odoleva Rimskoj okupaciji 50. godine pre Nove ere postalo je simbol prkosa.
Prkosa opštoj nepravdi. Prkosa koji je svima potreban u ovim danima, čak i borbi protiv „nevidljivog neprijatelja".
   Čovek koji je udahnuo vizuelni život galskom ratniku u njegovim brojnim avanturama, francuski strip crtač Alber Uderzo preminuo je danas u 92 godini.
   „Alber Uderzo je preminuo u snu u njegovom domu u Neji nakon infarkta koji nije povezan sa korona virusom", izjavio je njegov zet za agenciju AFP.
   Uderzo je za sobom Francuskoj ostavio nacionalno blago, a čitaocima širom sveta jedan od najduhovitijih i najpametnijih stripova svih vremena.

   Asteriksove avanture traju duže od 60 godina
   Pre nego što su krenuli da rade na Asteriksu, scenarista Rene Gosini i crtač Alber Uderzo su kreirali strip Umpah-Pah crvenokožac, koji je objavljivan u magazinu Tintin.
   Mnogi kritičari smatraju da su se već kod Umpah-Paha, koga nazivaju i Asteriksovim ocem, mogli naslutiti ton, humor i estetika kasnijih radova ovog stripovskog dua.
   Asteriks se prvi put pojavio u francusko-belgijskom magazinu Pilot 1959. godine.
   Ipak, prvi album scenariste pod nazivom Asteriks, galski junak, objavljen je 1961. godine.
   I popularnost Asteriksa, Obeliksa, Drmatoriksa, Aspiriniksa i ostalih stanovnika galskog sela rasla je eksponencijalno.
   Poređenja radi, prvi album Asteriks, galski junak prodat je u 6.000 primeraka godine kada je objavljen. Već 1962. godine, drugi album Zlatni srp, kupilo je 20.000 ljudi. Četvrti album je prodat u 150.000 primeraka.
   Preskočimo nekoliko godina rasta tiraža i dolazimo do devetog broja, Asteriks i Normani, koji je prodat u neverovatnih 1,2 miliona primeraka.
   Gosini i Uderzo su zajedno ispričali 24 Asteriksove avanture, sve do Gosinijeve smrti 1977. godine, kada je Uderzo preuzeo i pisanje scenarija.
   Uderzo je sam napisao i nacrtao još 10 epizoda, sve dok štafetu nije predao mlađim kolegama, Žan-Ivu Feriju i Didijeu Konradu.
   „Zahvaljujući njima, galsko selo koje smo moj prijatelj Rene i ja stvorili može i dalje da doživljava nove pustolovine, na oduševljenje čitalaca", napisao je Uderzo u uvodniku 35. albuma Asteriks među Piktima.
   Asteriks i Obeliks su iz stripa prešli u animirani i igrani film. Poslednji animirani film, Asteriks i tajna čarobnog napitka pojavio se u bioskopima 2019. godine.
   Uderzo je 1985. primio titulu viteza Legije časti, najveću francusku civilnu i vojnu počast još od Napoleonovog doba. Takođe, dobio je mesto u Dvorani slavnih Ajznerove nagrade.
   Nastavio je da nadgleda rad na Asteriksu, sve do smrti.

   Kultni status u Francuskoj, a i u zemljama bivše Jugoslavije
   Pored neizbežnog Alana Forda i Zagora, Asteriks je takođe osvojio srca domaćih ljubitelja devete umetnosti.
   „Asteriks na ovim prostorima već decenijama uživa kultni status. Zapravo, može se reći da Gosini i Uderzo uživaju takav status", kaže za BBC Darko Tuševljaković, izvršni urednik izdavačke kuće Čarobna knjiga, koja u Srbiji objavljuje avanture Gala.
   On kod Uderza ističe „neverovatan talenat za živ crtež, sjajnu karikaturu i uopšte izvrsnu moć da vas nasmeje kroz sliku".
   „Što sam stariji, to više primećujem koliko je, zapravo, Asteriks smešan i dopadljiv zbog Uderza. Ne znate da li više uživate u tekstu ili u tom genijalnom crtežu."
   Kako je Uderzo decenijama nastavio da radi na Asteriksu, mnogi su isticali kako je izostanak Gosinijevog pisanja primetan, ali Tuševljaković je suprotnog mišljenja.
   „Neke od meni omiljenih fazona je napisao upravo Uderzo, tako da se nipošto ne sme zanemariti ni njegov scenaristički rad."
   On dodaje da Asteriks u Francuskoj predstavlja nacionalno blago i da raditi na takvom izdanju za srpsko tržište znači pratiti stroga uputstva i voditi brigu o svakom detalju, tako da izdanje u potpunosti ispunjava uslove koje francuski izdavač postavi.
   „To samo govori o tome koliko je to Francuzima značajan taj strip, jer se ne ponašaju prema svakom ostvarenju tako", kaže Tuševljaković.

   Genijalni prevod
   Kao što je to bio slučaj sa Alanom Fordom, ključnu ulogu u „primanju" Asteriksa kod domaće publike odigrao je prevod.
   Asteriks nije mogao da se prevodi direktno, već da se adaptira, stavlja u kontekst, proces koji bi mnogi kritičari pre nazvali transkreacijom nego prevođenjem.
   A za imena poput Aspiriniksa, Drmatoriksa, Tamburiksa i brojnih centuriona, krčmi i puteva, zaslužan je Đorđe Dimitrijević.
   „Duh tog stripa je očuvan u prevodu, a veliki broj šala i dosetki je prilagođen našoj publici, što stvar čini dodatno sočnom i primamljivom", kaže Tuševljaković.
   Đorđe Dimitrijević je, zajedno sa redakcijom Čarobne knjige, dodatno radio na prevodu za potrebe novih izdanja.
   Prevode novih epizoda, koje dosad nisu objavljivane na srpskom, uradila je Melita Logo Milutinović.
   Tako da, kada tokom čitanja epizode Trka kroz Italiju naiđete na put još uvek u fazi izgradnje koji se zove Koridorijus Iks, znate odakle to dolazi.

   Poslednji pozdrav
   Mnogi ljudi iz sveta stripa oprostili su se od Alberta Uderza na društvenim mrežama.
   Strip crtač Marko Serafimović na Fejsbuk je postavio naslovnu stranu epizode Zlatni srp, stripa koji je, kako je napisao, bio njegova „inicijalna kapisla interesovanja za stripove".
   „Asteriks je jedan od stripova koji su mi sačuvali razum kao klincu, ovde u Leskovcu, u toku mojih pokušaja da se snađem u novoj sredini i s novim ljudima i uopšte, njegovo neizostavno prisustvo u mom životu, čini da osećam da mu mnogo, mnogo dugujem", napisao je Serafimović.
   „I zapamtite, važno je da se bojimo samo jednoga: da nam nebo ne padne na glavu!", dodao je na kraju.
   Dušan Mladenović, glavni odgovorni urednik izdavačke kuće Veseli četvrtak, kratkom porukom je odao počast velikom majstoru Uderzu. www.facebook.com/mladenovic.dushan/posts/2220367801605445
   Valter Venturi, italijanski strip crtač koji radi na serijalima Zagor i Dragonero, napisao je:
   „Albert Uderzo, crtač i kokreator Asteriksa je otišao. Još jedan sjajan umetnik koji je uspeo da uzdigne strip. Poštovanje".
   www.facebook.com/wventuri/posts/1611487098992265
   Asteriks i Obeliks koji skidaju šlemove u naklonu pojavili su se na zvaničnoj stranici ovog francuskog stripa.

   Delo za sva vremena
   Mnogi su na ovim prostorima odrastali i danas odrastaju uz Asteriksa, siguran je urednik Čarobne Knjige.
   „Otkako smo počeli da izdajemo nova integralna izdanja, svedoci smo tome koliko mladih ljudi poseže za njima, ljubav prema tom stripu se, očigledno, izvrsno prenosi s kolena na koleno", kaže Tuševljaković.
   On kaže da je Asteriks „delo za sva vremena", koje je „univerzalno i suviše pametno, smešno i iskreno da bi ikada zastarelo".
   Gosini nas je napustio odavno, danas i Uderzo, ali oni su za sobom ostavili remek-delo koje će nadživeti i nas i generacije koje tek dolaze.
   A ja znam šta ću sigurno čitati danas i u predstojećim danima. Tako nam treba jedan čarobni napitak.

Autor: BBC News na srpskom

  ...KORONAIŠ KONKURS, STRIP – KAIŠ 2020.!

Dečji kulturni centar Beograd raspisuje • KORONAIŠ KONKURS • STRIP – KAIŠ 2020.

Na konkursu mogu učestvovati svi koji žele da u novonastaloj situaciji izoštre svoje literarne i likovne sposobnosti i da u nanizanim kadrovima (tri do četir kadra) poput kaiša iznesu svoja zapažanja, svoje strahove, nade, misli, snove ili da nas nasmeju do suza.

Pravo učešća imaju deca i mladi od 5 do 18 godina.
• Tema: Život u doba Korone
• Tehnika rada je potpuno slobodna
• Potrebno je ispuniti formu stripa – kaiša
• Format radova je slobodan
• Učesnici mogu da pošalju do pet radova u različitim likovnim tehnikama

Radovi moraju biti originalni i rađeni samostalno, nastali od 16. marta 2020. godine

Rok za prispeće radova je do prestanka epidemije.

Radove slati mejlom na: lidija.senicar@dkcb.rs

Stručni žiri će odabrati radove za izlaganje i dodeliti nagrade u četiri starosne kategorije. Nagrađeni radovi će biti izloženi u virtuelnoj Galeriji Dečjeg kulturnog centra Beograd. Nakon prestanka epidemije radovi će biti izloženi u Galeriji DKCB (Takovska 8, Beograd). Na otvaranju izložbe nagrađeni učesnici će dobiti katalog.

Potrebno uz svaki rad popuniti formular: www.dkcb.rs/wp-content/uploads/2020/03/formular-kais-korona-2020.docx

Za sva pitanja i informacije:
Lidija Seničar, urednik likovnih programa
Tel : 011 3237360  060 167 33 45
E -mail: lidija.senicar@dkcb.rs

  ...u striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu i na našem sajtu!

NOVO IZ RIZNICE BONELLI GRANDE
LAVENNDER
Na Letećem startu po ceni od 940 dinara

PORUČITE ODMAH

DA LI STE ZA ODMOR U RAJU MEĐU KRISTALNIM VODAMA OKEANA?  
Proveli biste nekoliko dana u magičnoj klimi nezagađenog, pustog ostrva? Ili, možda, ipak ne biste?
Ispod idilične površine prizora koji kao da potiču s letnje razglednice, mladi Gven i Aron otkrivaju nešto nemirno, nešto tajanstveno. Nešto što se kreće među lišćem, u gustoj šumi. I kao da ih uhodi. Ima li još koga osim njih na tom samotnom mestu?

PRELISTAJTE OVO IZDANJE: issuu.com/carobnaknjiga2/docs/lavender_issu
 
„LAVENNDER“ je na Letećem startu u striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu i na našem sajtu, po ceni od 940 dinara, od srede, 25. marta, do subote, 28. marta. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.050 dinara, a u ostalim knjižarama 1.399 dinara.

Striparnica „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu i Klub čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu zatvoreni su zbog trenutne situacije.

PONOVO U AKCIJI!
Na Letećem startu po ceni od 940 dinara

PORUČITE ODMAH

Merkurio Loi je mnogo šta: profesor, ljubavnik, filozof... ali pre svega je znatiželjna osoba. Ta ga znatiželja neizbežno dovodi u neobične i opasne situacije. Njegove beskrajne šetnje papskim Rimom 19. veka često se završavaju tako što se on uplete u mračne poslove nekog od brojnih tajnih društava...
U knjizi koja je pred vama nalaze se sledeće epizode serijala:
13. Kad padne noć
14. Žmurke

PRELISTAJTE OVO IZDANJE: issuu.com/carobnaknjiga2/docs/loi_isssu
 
„MERKURIO LOI 7“ je na Letećem startu u striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu i na našem sajtu, po ceni od 940 dinara, od srede, 25. marta, do subote, 28. marta. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.050 dinara, a u ostalim knjižarama 1.399 dinara.

Striparnica „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu i Klub čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu zatvoreni su zbog trenutne situacije.

  ...ustupa mesto nasilju i ubistvima –
  „Džeremaja, osmi tom“ Hermana
  Ipena; Izdavač Čarobna knjiga, 2019.

Dugovečni i po mnogo čemu inovativni strip serijal „Džeremaja“, delo znanog scenariste i crtača Hermana Ipena (1938), vrlo je dobro poznat ovdašnjim čitaocima; prva epizoda objavljena je, u punom koloru, vrlo brzo po svetskoj premijeri, u drugom broju obnovljenog sarajevskog „Strip arta“ koji ga je i nadalje pratio (najpre u koloru a potom u crno-beloj verziji) sve do prestanka svog izlaženja 1986.g. „Marketprint“ je polovinom 1980-tih objavio tri albuma „Džeremaje“ u punom koloru a u kriznim i sankcijskim 1990-tim ovaj serijal su na „domaćem terenu“ štampali pirati (u crno-beloj varijanti). Posle lutanja „Džeremaja“ je našao novo utočište u „Politikinom zabavniku“ (epizoda su deljene u 2-3 nastavka i štampane na ne uvek kvalitetnom koloru). Konačno, agilna „Čarobna knjiga“ je započela hvale vredan poduhvat objavljivanja celokupnog serijala u tvrdom povezu, punom koloru i vrhunskoj štampi a svaki tom sadrži tri epizode; tako osmi tom čine epizode 22 „Puška u vodi“ (originalno objavljena 2001), 23 „Ko je plava lisica?“ (2002) i „Poslednji dijamant“ (2003).

Prva epizoda „Džeremaje“ pojavila se 1979.g. i znatiželjne čitaoce uvela u vreme posle građanskog i rasnog rata koji je razorio SAD. Glavni junaci, tada još mladići, Džeremaja i Kurdi Maloj, krstare uzduž i popreko nekadašnje supersile, sada uništene, bez centralne vlasti i sila reda. Na veliku arenu opstanka ili propasti izlaze novi surovi, nemilosrdni „igrači“. Civilizacija ustupa mesto nasilju, pljačkama, ubistvima i teroru svakovrsnih bandi zbog čega su manje zajednice morale da se samoorganizuju i uspostave kakve-takve institucije reda i zakona koje obične ljude brane od kriminalaca. Takva vlast ima svoju (vrlo visoku) cenu a uz nju idu i sve „prateće“ tekovine - besomučno izrabljivanje masa, korupcija i (zlo)upotreba vlasti. A u pustim ili retko naseljenim predelima dešavaju se i svakojake bizarne pojave, rađaju se i opstaju mutanti ili potpuno neobjašnjiva bića. Džer i Kurdi, kao večiti stranci, svedoci su i slučajni učesnici u mnogim obračunima, pobunama, slavljima i tragedijama. Kako godine prolaze tako se stvari menjaju pa pozornica dešavanja nije ista kakva je bila pre 20-tak godina: isprva je srušeni svet ličio na novu verziju Divljeg zapada ali se situacija postepeno menja u korist obnove centralne državne vlasti, tehnologija i tržišne ekonomije. I Džer i Kurdi pomalo stare i postaju muškarci u punoj snazi, sa izmenjenim stavovima i reakcijama - mada to prevashodno važi za Džeremaju dok Kurdi ostaje vragolasti vetropir koji ne uči na sopstvenim greškama; starenje je za Kurdija najočitije po pitanju njegove omiljene mazge Ezre koju je zbog reume morao da ostavi u azilu i, zauzvrat, da uzjaše - motor.

U tri epizode osmog toma Džer i Kurdi dolaze u dve različite situacije - ruralnu, u kojoj upoznaju relativno izolovanu porodicu („Puška u vodi“) odnosno urbanu sa „pripadajućim“ organizovanim kriminalom (otmica dece za prostituciju „Ko je plava lisica?“) ili manje-više sitnim kriminalcima („Poslednji dijamant“). Mada je zločin u osnovi svih zapleta priče nisu jednosmerne već, naprotiv, obogaćene nizom likova čije namere i planove nije lako otkriti. Herman namerno „otežava“ praćenje dešavanja i „zamagljuje“ osnovne sukobe nizom pobočnih linija; time se strip izmešta iz klišea, produbljuje uverljivost same priče i otvara prostor za predstavljanje svakovrsnih uverljivih portreta „običnih“ a u stvari vrlo osobenih junaka. Uz svo ovo oneobičavanje, Herman ne propušta da uplete i potpuno ekstravagantne elemente-pojave: od momka koji se, sred južnjačke močvare bavi vudu ritualima („Puška...), preko debeljka sa kaubojskim šeširom koji sem mrmljanja ne progovara ni jednu razumljivu reč („... plava lisica“) ili prvaka u dubljenju na glavi koji o sebi govori u trećem licu („... dijamant“). Herman je nesporno talentovan i iskusan autor koji vlada strip medijem i u scenarističkom i u crtačkom segmentu i spreman je na poigravanje sa njima - od autocitatnosti do parafraziranja uz stalnu dozu provokacije, počev od mešanje žanrova (naučne fantastike i vesterna, krimića, horora) do ne uvek glatkih pobeda glavnih. Hermanov crtež se od jarkim bojama obojenog crteža (u prvih 18 epizoda) pretopio u prozirne akvarele. U ovom likovnom postupku vanredno su ubedljivi prizori ruševina i scene koje se dešavaju u doba kada je svetlo slabo (noć, sumrak, magla) i tada je Hermanova četkica odista majstorska.

Rečju, Hermanov „Džeremaja“ dokaz je neprestanog umetničkog stasavanja, sazrevanja i uozbiljavanja što pomera kreativne i kvalitativne granice samog serijala ali i celokupnog korpusa (naučnofantastičnog) stripa.

(„Dnevnik“, 2020)

  ...dobrodošli u vreme ove prisilne samoizolacije... i još ponešto!

Uz priložene linkove, koji su sakuplljeni ovako stihijski tokom dana, imate i linkove, ovde na sajtu Strip vesti, u levoj traci, nešto komercijalno, nešto besplatno, a ponešto i nisu stripovi... ne dangubite stripozabavite se... A posle, gledajte nešto od toga i da kupite, trebaće vremena da se izdavači i striparnice oporave od posledica vanredog stanja!!!! Jer, Kao što vidite po priloženoj slici, prve strip žrtve su pale... Otkazan je Mafest na neodređeno vreme...

Bonelli
www.sergiobonelli.it/news/2020/03/20/news/un-bonelli-al-giorno-1007956/?fbclid=IwAR2ATi9-u_...

Image comics
imagecomics.com/comics/read-first-issues?fbclid=IwAR00USZUiws3brB4WKkldPQ7_kslmU0zkhztG5fVQMjilasf9J_i5-LVqyc

Les Humanoïdes Associés
www.humano.com/digital/listFree?fbclid=IwAR08fC1osBGB6vPfTyw4-nHthJY2GdgY_6vsr8cOD89qeyHYp8f4SffGBfE

Lavirint (domaće)
issuu.com/lavirintanje/docs/zzcp26-radnaverzija-tatadic_dupanov?fbclid=IwAR3S-...
prvih 20 epizoda ZZCP:
www.facebook.com/NemaBiznisaDoStripskogBiznisa/posts/10158017986475429

  ...kad čovek pravi planove, bog se
  smeje... - Magazin za devetu umetnost
  „Strip pressing“ broj 20; Izdavač
  Studentski informativno izdavački
  centar Niš, 2020.g.

„Kad čovek pravi planove, Bog se smeje...“ piše Marko Stojanović u uredničkom uvodniku jubilarnog broja „Strip pressinga“, dvosmisleno naslovljenog sa „Umesto (pro)slave“. Naime, s jedne strane, pred čitaocima i saradnicima stoji 20 brojeva časopisa (plus 4 specijala), niz izložbi i promocija širom regiona - i sve to za 18 godina izlaženja praćenih svakojakim iskušenjima i redovnim posezanjem za poslovičnim (i za ovdašnje kulturne neprilike obaveznim) štapom i kanapom. Upravo zato je 20 brojeva itekako velika brojka i uspeh kojim se treba hvaliti i dičiti. No, s druge strane, vreme nezaustavljivo teče i uzima svoj danak - i tako su nas, u finišu 2019.g, napuštila čak četvorica strip delatnika čiji je trag na ovdašnjoj sceni nemerljiv: crtači i po potrebi scenaristi, Svetozar Živković Sveživ (1944-2019) i Dragoš Jovanović Fera (1940-2019) kao i Zoran Pešić Sigma (1960-2019), pesnik, prozaista, urednik, nezamenjivi pomagač u realizaciji strip projekata. Pored ove trojice Nišlija, napustio nas je i Radivoj Bogićević (1940-2019), tvorac legendarnih junaka iz edicije „Nikad robom“: „Akanta“, „Blaža i Jelice“, „Neustrašivih“... Dirljivim tekstovima koji su mešavina ličnih sećanja i fascinacija „Strip Pressing“ oprašta se od velikana i, kao zalog da njihovo delo neće biti zaboravljeno, nastavlja svoju misiju širenja 9. umetnosti na ovim prostorima.

Osnovna koncepcija magazina nepromenjena je i on donosi red stripova red tekstualnih priloga u kojima se prikazima predstavljaju strip knjige i albumi iz regiona odnosno kroz intervjue otkrivaju stvaralačke ideje i dileme strip stvaralaca. Pionirska i gotovo prosvetiteljska misija magazina vezana za otkrivanje strip scena okolnih zemalja, koja je potencirana i u ranijim brojevima, nastavlja se i u novom pa tako znatiželjni čitaoci mogu da se informišu o albumima „Crna Frustanela“ grčkog tandema Christos Stampoulis i Giorgos Tsakirellis i „Goni to smeće“ Frana Petruša te knjizi „Kratka istorija bugarskog stripa“ Antona Stojkova; intervju sa Bogdanom Kelatuom, strip autorom iz Jašija u Rumuniji, skicira, čini se, prilično živu strip scenu u susednoj nam državi koja se, kao i ovde, bori sa svoj opstanak, prosperitet i priznanje. „Strip pressing“ kontinuirano prati ovdašnje umetnike koji rade u svetski poznatim strip kućama i u razgovorima sa njima otkriva njihova iskustva i prikuplja savete koji mogu pomoći onima koji kreću putevima „priča u slikama“. U ovom broju svoju stvaralačku avanturu opisuje Viktor Bogdanović, koji ima ekskluzivne ugovore sa „DC“-ijem za crtanje „Supermena“, „Betmena“, „Suicid Squad“-a; Viktor, između ostalog, kaže (kao savet i pouku) „Ne ustajem od stola dok mi ne krene“. U konkurentskoj kući, „Marvel“-u, angažovan je Dalibor Talajić, kao crtač „Spajdermana“, „Avendžersa“, „Iks mena“, „Dedpula“; i njegovo iskustvo potvrđuje da „Nema preskakanja stepenica“ odnosno da se mora raditi stalno i predano, sa mnogo odricanja i požrtvovanja. Nešto iskusniji autor (aktivan više od 30 godina), Dario de Vinćenco, angažovan prevashodno u kući „Serđa Bonelija“, gde, između ostalog, crta Dilana Doga i Zagora, potvrđuje priče mlađih kolega a na pitanje šta se dešava kad dobije scenario koji mu nije interesantan odgovara da se i tada posao radi „najbolje moguće i vrlo profesionalno“. Konačno, razgovor sa Sašom Dimitrijevićem, pod naslovom „Ja sam karikaturista sirotinje i naroda“, otkriva da je i bavljenje karikaturom posao za ceo dan i - ceo život. Sav uloženi teški rad i trud biva nagrađen pažnjom publike te nadahnutim, ushićenim tekstovima kritike i poštovalaca; takvi su tekstovi o „strip klasiku“ Šang Čiju (koji izgleda i ponaša se kao Brus Li) i junak je „Marvel“ svezaka odnosno o legendarnom „Ninđi“ koji je živeo na stranicama ovdašnjih roto romana i strip svezaka a proistekao je iz pera niza domaćih snaga (Lebović, Aladžić, Laci, Slavković, Plavšić, Kerac, Peka, Obradović...).

Strip praksa - dakle, nove strip priče - donose novi segment serijala „Beskrvni“ (Stojanovića i Nikolića), eksplozivno-špijunsku „Atomsku plavušu“ Hristova, vestern „Plavokosa smrt“ Tarabića, sjajnu Andronikovu parodiju na Dilana Doga, vesele Kamenosove kaiševe o Mefistu, „Fabulozni povratak“ (Veljkovića i Bogdanova) u kome je ljuti Nindža otkrio da ga je publika - zaboravila, gorku verziju „blejdranera“ sa mnoštvom dilema (Stojković i Fejzula) i vatreni ljubavni rastanak (Ganas i Koutris).

Rečju, „Strip pressing“ dragoceno je i, na žalost, retko ovdašnje izdanje koje donosi mnogo radosti i pouka stripoljubcima te zbog toga zaslužuje svu pažnju i podršku.

(„Dnevnik“, 2020)

  ...PRVO IZDANJE NOVE EDICIJE
  RIZNICE BONELLI GIGANTE!

PORUČITE ODMAH

Alfredo Kasteli piše, prvi put u istoriji stripa, vernu verziju poslednje i najvizionarskije knjige Novog zaveta, Otkrivenja Jovanovog – Apokalipse. Ovo delo, zahvaljujući crtežima Korada Roija, ide preko granica stripskog jezika, preobražavajući se u vizuelno putovanje koje na čudesan način uvodi čitaoca u jedan od najintrigantnijih tekstova Novog zaveta.

Nakon edicije Grande, koja ima veći format nego klasični Bonelli, odlučili smo da pokrenemo novu ediciju – Gigante, u A4 formatu. Bonelli Gigante sadržaće mahom jednotomne priče koje su po svojoj formi namenjene ediciji velikog formata.

PRELISTAJTE OVO IZDANJE:
issuu.com/carobnaknjiga2/docs/apokalipsa_zaisuu1

„APOKALIPSA“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, u striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 800 dinara, od srede, 18. marta, do subote, 21. marta. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 900 dinara, a u ostalim knjižarama 1.199 dinara.

 

  ...Zlatnog klikera.

Ako smo prethodne godine u miru i dostojanstveno obeležili 40 godina Strip zabavnika, evo prilike da ove godine obeležimo i jubilej Strip zabavnikovog prethodnika. U januaru 1975. godine pojavio se prvi broj Zlatnog klikera, uz geslo „I Pitagora je bio klikeraš“.

Po svom formatu Zlatni kliker je ličio na srodna Dnevnikova izdanja – Zlatnu seriju i Lunov magnus strip, a možda i više na nekadašnji Veseli svet. Razlikovao se po stranicama u boji, koje su nekada bile smeštene u sredinu izdanja, a nekada na početak i kraj.

Prvi broj je počeo porukom urednika: „Zlatni kliker vam nudi zabavu, zanimljivu igru, otkriva vam svet mašte i saznanja, vodi vas kroz istoriju i geografiju svih zemalja, upoznaje vas sa florom i faunom naše planete i beskrajnim prostranstvima kosmosa“.

Zlatni kliker je bio i prvi projekat urednika Sretena Draškovića (do tada je radio prvo kao novinar, a zatim kao urednik izdanja). Godinu dana ranije, Mitar Milošević, autor Luna kralja ponoći, ali i urednik brojnih Dnevnikovih zabavnih izdanja, uključujući i stripove, penzionisao se u pedesetoj godini života. Drašković je uredio prvih pet brojeva, Zlatnog klikera, da bi ga potom nasledila Piroška Matić.

Tokom narednih 18 meseci objavljeno je isto toliko brojeva Zlatnog klikera, prvo na 144 stranice, dok je u poslednjih nekoliko brojeva broj stranica smanjen na 96.

Od samog početka strip zauzima dominantno mesto i zastupljen je sa 60-75 strana po broju, da bi u poslednjim brojevima zastupljenost pala na ispod 30 stranica. U prvim brojevima dominiraju stripovi i ilustrovani prilozi Kiston Pres Ejdžensija (Keystone Press Agency). Agenciju, smeštenu u Beču, je 45 godina uspešno vodio Gavrilo (Gavra, Gabriel) Mačejin (Vršac, 1918 – Beč, 2009), pre toga jedan od najznačajnijih ljudi jugoslovenskog šaha. Da li zbog toga, u prvim brojevima Zlatnog klikera prilozi o šahu zauzimaju značajno mesto, posebno oni vezani za Vršac!

Stripovi koje je zastupala ova agencija bili su sve samo ne popularni među čitaocima Dnevnikovih izdanja – uglavnom se radilo o kratkim stripovima, neretko sa samo dva prizor-polja po strani, koje su crtali pretežno španski autori. Ipak, jedan od Kistonovih stripova koji se izdvajao i ostao upamćen je Džoni Galaksija, koji je objavljen već u prvom broju Zlatnog klikera. Objavljeno je ukupno 13 epizoda (u pojedinim brojevima objavljene su dve epizode). Strip je izlazio i u Zlatnoj seriji (jedanaest epizoda), Lunovom magnus stripu (deset epizoda, od kojih tri ponovljene) i Nevenu (jedna reprizirana epizoda). Po jedna epizoda je izašla i u Politikinom zabavniku i Mikiju. Pratilac glavnog junaka Trak poslužio je za maskotu Zlatnog klikera. Strip je premijerno objavio 1959. godine španski izdavač Selekciones ilustradas (Sellectiones Ilustradas). Strip je crtao Katalonac Žosep Marija Bea Font (Josep Maria Bea Font, 1942), koji je tada imao 17 godina (priključio se redakciji kada mu je bilo 14), a scenarista je bio Blaj Navaro (Blay Navarro), inače računovođa u Selekciones ilustradas. Bea je uradio petnaestak epizoda tokom naredne dve godine. Sem njega, strip su crtali i Ramon Eskolano (Ramon Escolano, Barcelona 1943-2001) i Fernando Fernandez (Barselona 1942-2010), kao i još desetak drugih autora koji su ukupno stvorili oko 60 epizoda. Strip je izlazio i u Australiji, Velikoj Britaniji (pod imenom Space Ace i Lone Star), Francuskoj, Čileu, Portugalu i Španiji, dok je u Italiji izlazio pod imenom Alan Ford (jer je već postojao junak Gionni Galassia, kod nas objavljen u Plavom vjesniku). Sam Bea je strip nazvao „drugorazrednom kopijom Flaša Gordona“, dodajući da „priča nije prelazila intelektualni nivo amebe“, ali će upravo po ovom stripu Bea ostati upamćen. Možda ovakav kriticizam ne treba da iznenađuje, s obzirom na okolnosti pod kojim je Džoni Galaksija stvaran. „Selekciones Ilustradas predstavljao je prilično neprijatno okruženje. Bilo je mnogo konkurencije, podsticana je profesionalna ljubomora među ljudima i pre svega pravili su nam neverovatne prljave trikove, bilo je to poput drila, morao si proći kroz dril…“, priseća se Bea. Tako je to bilo u Frankovoj Španiji, kada su brojni crtači radili kao anonimna najamna radna snaga za britanske i francuske izdavače.

Sledeći strip koji se pojavio u trinaest brojeva Zlatnog klikera bio je Aspirino i Kolodion Alfonsa Figuerasa (Barselona, 1922-2009), još jednog Katalonca koji je počeo profesionalnu karijeru kao tinejdžer. Aspirino i Kolodion, njegov najpopularniji strip, kod nas je izlazio i u Caku (tri epizode), Nevenu (dve epizode) i Lunovom magnus stripu (jedna epizoda).

Strip Zekine pustolovine objavljen je u dva broja Zlatnog klikera, a kasnije i u dva broja Strip zabavnik alamaha i u po jednom specijalnom broju Zlatne serije i Nevena. Radi se o stripu Karla Tribertija i Karla Peronija (1929-2011), koji je, nakon premijere 1971. godine, doživeo veliku popularnost u Evropi, a posebno u Nemačkoj.

Još jedan, prilično neupadljiv i skrajnut strip bio je Špageti Rene Gošinija (Rene Goscinni, 1926-1977) i Dina Atanasija (Eduardo Attanasio, 1925). Strip je premijerno objavljen 1957. godine. Ukupno je izašlo dvadesetak albuma, od kojih je 12 potpisao Gošini, dok su scenarija za ostale pisali Greg (1931-1999), Lisjen Mejs (Lucien Meys, 1936-2004), Rože Francel (Roger Francel) i Edel. Strip je kod nas izlazio i u Lunovom magnus stripu, Zlatnoj seriji, Nevenu, Denisu i Stripu 81.

Iako možda ne spada u najuspešnije i najpopularnije junake stripa, u svakom slučaju je jedan od najeksploatisanijih – Bufalo Bil. I u Jugoslaviji strip o ovom junaku objavljivali su brojni časopisi, a neki Dnevnikovi crtači (Slavković, Đukić) čak su i radili pojedine epizode ovog stripa. Zlatni kliker, kao i druga Dnevnikova izdanja, objavljivali su priče u Bufalo Bilu autora Freda Migera (Frederick Lawrence Meagher, 1912-1976). Strip je nastao 1955-1956. godine.

Izdavač iz Milana Dardo poznat je našim čitaocima kao izdavač stripova o Velikom Bleku i Kapetanu Mikiju, koji su spadali među najpopularnije stripove u Jugoslaviji tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka. Međutim, to nisu jedini stripovi ove izdavačke kuće objavljeni kod nas. Zlatni kliker je objavio sedam epizoda stripa Beli Soko, autora Onofrija Bramantea (1926-2000). Strip je premijerno objavljen u Italiji tokom 1961. i 1962. godine. Našim čitaocima Bramante je ipak poznatiji kao autor Karabine Slima. Po svojoj tematici, Beli Soko je srodan Bleku.

Drugi Dardov strip objavljen u Zlatnom klikeru je Džejms Dijan Renca Barbijerija (Renzo Barbieri, 1940-2007) i Edgarda Delakve (Edgardo Dell’Aqua, 1912-1986). Radi se o vesternu, originalno objavljenom početkom 1960-1961.

Spomenimo još jedan Dardov strip, možda i najzanimljiviji, koji je izlazio u Zlatnoj seriji (četiri epizode) – Kirbi Flint, scenariste i crtača Antonija Kanalea (1915-1991) u saradnji sa  Serđom Tuisom (Sergio Tuis, 1935-2019), kasnije autorom više Bonelijevih stripova, uključujući i Martija Misteriju i Nika Rajdera. U Lunovom magnus stripu i Zlatnoj seriji izlazio je i Dardov strip Džim Kanada različitih autora.

Od ostalih inostranih stripova objavljenih u Zlatnom klikeru spomenimo još i Kućno ljubimče austrijskog autora Vilijama Timima (William Tumym, 1901-1990), strip Čupine egzibicije Andre Sandersa „Bubbs“-a (1925-2009) iz 1959. godine, kao i neizbežne Kremenkove.

Svi navedeni stripovi možda su i zaslužili da padnu u zaborav, kao možda i sama revija Zlatni kliker, da se na njima zadržala. Međutim, najveći značaj Zlatnog klikera bio je u davanju prostora domaćim autorima da objavljuju svoje stripove. Već u prvom broju pojavio se strip Kurir Mladen i u narednih jedanaest brojeva objavljeno je 57 strana ovog stripa. Scenarista je bio Vlada Dubravčić, inače urednik u Dnevniku, a strip je crtala Slavka Bošnjaković (Ruma, 1945), tehnički-likovni urednik u Dnevniku i jedna od vrlo retkih autorki stripa, nepravedno potpuno zaboravljena. Slavka se ovako priseća tog vremena: „Kad sam počela da radim – 1973. godine, (Vlada Dubravčić) bio je jedan od urednika u Dnevniku, čini mi se književnih izdanja. Bio je čovek širokih pogleda, vrlo simpatičan. Voleo je mlade ljude. Bio je pristupačan čovek... Pitao me je da li bih htela da radim strip. Rekla sam mu da nisam nikad radila, ali da bih mogla da probam. Dobila sam scenario... Nije mi bilo lako, jer sam do tada radila samo ilustracije. Čika Vlada je bio pravi boem. Recimo, ja bih za ponedeljak trebalo da predam epizodu Kurira Mladena. Nedelju dana ranije podsetila bih ga da mi da scenario. ’Sad ću ja, devojko, sad ću’, govorio bi. I tako bi došao petak i on bi mi tek tad davao scenario. Ja bih ga nosila kući, radila ceo vikend i nekako završavala do ponedeljka. Nije bilo lako. Možda da mi je davao scenario malo ranije. Ovako, nisam mogla da kažem da ne mogu i neću. Ipak sam ja tada bila početnik“.

U petom i šestom broju objavljen je strip Dušana Vukojeva (Borovo, 1948) Čupkove egzibicije (nema veze sa gore pomenutim stripom Čupine egzibicije!). Vukojev će narednih godina postati jedan od najplodnijih Dnevnikovih autora.

Još jedan od vrednih Dnevnikovih autora u Zlatnom klikeru je objavio dva serijala – Valter brani Sarajevo i Mali studio. Radi se o nedavno preminulom Ahmetu Muminoviću (Gornji Vakuf, 1945- Sarajevo, 2019). Strip Valter brani Sarajevo doživeo je ogroman uspeh u Kini, gde je prodat u 50 miliona primeraka.

Jedan od najpreštampavanijih domaćih stripova je Nesalomivi Ivice Koljanina (Novo Miloševo, 1924 – Beograd, 2006). Premijerno je objavljen u listu 4. jul 1962-1963. godine, a objavljen je i u Zlatnom klikeru. Scenaristi su bili Mihajlo Habul i Danilo Grujić.

Ipak, Zlatni kliker će posebno ostati upamćen po tome što su u njemu debitovala dva najplodnija jugoslovenska autora Svetozar Obradović (Novi Sad, 1950) i Branislav Kerac (Novi Sad, 1952) stripom Poručnik Tara. Evo kako se urednik Sreten Drašković priseća tog vremena: „A onda su se pojavili Bane Kerac i Toza Obradović, sa njihovim stripom Poručnik Tara... Dolaze dva mladića od nekih dvadesetak godina, onako snishodljivo ulaze, sa tremom i meni se obraćaju. Daju  mi dve-tri table tog stripa. Ja pogledam, onako na prvi pogled – dopalo mi se sa likovne strane (nisam znao sadržaj). Tražio sam od Toze da mi dâ sinopsis. To mi se dopalo, pa sam tražio i gotov scenario za jednu ili dve epizode. Toza mi dâ scenario, ja pročitam, dopadne mi se i kažem: ’Hajde, radite!’. Oni su bili oduševljeni! E, sad, kako su oni došli do mene? Slavka Bošnjaković, koja je bila likovni urednik, radila je strip Kurir Mladen. Strip je objavljivan u Zlatnom klikeru. Bane i Toza su to čitali i pomislili – umesto da idu u Forum ili Dečje novine, što da ne odu u Dnevnik? Uz to, Toza je imao vezu sa Staborom – izuzetnim karikaturistom Borislavom Stankovićem. Toza je otišao kod Stabora, rekao mu da bi želeli da sarađuju sa Dnevnikom. Stabor ih je doveo onda do mene.“

Toza Obradović kaže o Poručniku Tari: „Naša prva ideja bila je da Poručnika Taru ponudimo Politikinom zabavniku. Međutim, tokom rada na ovom stripu, pojavila se revija Zlatni kliker u izdanju novosadskog Dnevnika. Ono što je nama u vezi sa Zlatnim klikerom bilo značajno, jeste to da je tu objavljivan domaći strip. Bio je to Kurir Mladen, koga je crtala Slavka Bošnjaković, a scenario je pisao Vlada Dubravčić. Dok smo gledali Zlatni kliker, razmišljali smo: ’Znaš šta? Hajde da mi odemo u Dnevnik i ponudimo im naš strip’. Ja sam tada poznavao kasnije svetski poznatog karikaturistu Borislava Stankovića Stabora. On mi je rekao: ’Nema problema. Hajde, odvešću vas ja do Sretena Draškovića, a vi se onda dalje s njim dogovorite’. Uglavnom, sreli smo se sa Sretenom Draškovićem, pokazali nekoliko tabli Tare, koje je Bane nacrtao. Drašković je onako iznenađujuće odmah prihvatio. Rekao mi je da donesem sinopsis, što sam ja i uradio. Sinopsis mu se svideo, pa je tražio da mu donesem i scenario. Pošto mu se i scenario svideo, počeo je moj profesionalni rad na stripu… Bilo nam je jasno da takva tematika (Norodnooslobodilačka borba) može lakše da prođe. S druge strane, želeli smo da dokažemo da partizanski strip ne moraju da budu samo epopeje, da ne mora da bude samo ono ’Smrt fašizmu, sloboda narodu…’, da ne mora da bude neki parolaški strip, već da može da bude i vestern! Ili može da bude bilo kakav strip, koji čovek želi da napravi. A pošto smo mi voleli vesterne, onda smo ih radili kao vesterne“.

Da dodamo i Banetovo viđenje istog: „Toza i ja smo u to vreme bili fanovi vesterna. Ali, jednostavno nam se nije dalo da crtamo vesterne. Kad je došlo vreme da se priključimo Dnevniku, bilo je prirodno da radimo vesterne i da se nekako uklopimo u to što smo voleli. Međutim – ne. Pošto je to bio domaći strip, onda je morao da bude partizanski. Onda smo smislili Poručnika Taru. U to vreme je jedan od najpopularnijih partizanskih stripova je bio Nesalomljivi Ivice Koljanina. Odbrana Ljubin groba i druge epizode – glavni junak je uvek bio odred. Glavni junak je bila ideja. Onda se to nama uopšte nije sviđalo. Ne zato što smo imali nešto protiv ideje ili propagande, već zato što smo navikli na Roja Renka, na Reja Karsona, na Kanzas Kida, a to je individua. Kako da onda uklopimo sve to? Tako što ćemo da imamo junaka partizana, koji će biti kao Bluberi, malo svojeglav, koji će imati čin kapetana, a onda će biti ražalovan (nikad nismo otkrili zašto). Uopšte nam nije bila strana ta tema. Za šaku dolara se pojavio 1964., Dobar, rđav, ružan '67. godine. Američki vestern je bio na veoma velikoj prekretnici, a tu su bili i francuski autori stripova. Iako mnogi misle da sam ja bio pod uticajem Žiroa, u stvari nisam. Bio sam pod mnogo većim uticajem Žižea. Džeri Spring je bio moj omiljeni strip, a i danas ga više volim od Bluberija. S obzirom na sve to, nije bilo teško da napravimo strip kao što je Poručnik Tara“.

Poručnik Tara je kasnije objavljivan i u Strip zabavniku, Nevenu, Jo pajtašu, Maslačku, D dnevniku, Vojvođanskom stripu, ali je ostao jedan od retkih serijala Obradovića i Kerca koji nikad nije doživeo albumsko izdanje. Sa nestrpljenjem ga očekujemo.

  ...mladih strip autora.

Leskovačka škola stripa "Nikola Mitrović Kokan" koja radi u okviru Leskovačkog kulturnog centra organizovaće ove godine po dvadeset drugi put manifestaciju "Balkanska smotra mladih strip autora". Manifestacija će se odigrati 26. do 28. juna  2019. godine u prostorijama Leskovačkog Kulturnog Centra, Narodnog Muzeja i Narodne Biblioteke "Radoje Domanović" u Leskovcu.

Smotra će i ove godine biti nagradna, pa će najbolji u kategorijama mladog strip crtača, ilustratora, strip scenariste i strip teoretičara na prostoru Balkana dobiti plakete sa likom Nikole Mitrovića Kokana, a dodeliće se i četiri dodatne diplome u sve četiri kategorije... Diplomu će dobiti i najbolji debitant, a dodeliće se i plaketa za doprinos srpskom stripu. O dobitnicima ovih nagrada odlučivaće tročlani međunarodni žiri. Pristigli radovi biće izloženi u velikoj galeriji Leskovačkog Kulturnog Centra u Leskovcu i njihovi autori će autori dobiti zahvalnice za učestvovanje na smotri kao i biti pobrojani u katalogu koji će svaki učesnik dobiti. U sklopu same manifestacije koja će trajati tri dana, održaće se brojna predavanja, projekcije animiranih, igranih i dokumentarnih filmova, promocija strip časopisa (iz zemlje ali i iz inozemstva) i knjiga o stripu, a biće neizostavno i tribina, javnih intervjua te okruglih stolova.

Što se propozicija za učestvovanje u takmičarskom delu tiče, one su sledeće: pod terminom mladi autor podrazumevaju se oni autori mlađi od trideset godina, i svi koji ispunjavaju taj osnovni uslov slobodni su da svoje radove u bilo kojoj od četiri kategorije podnesu na uvid žiriju, ili kao materijal za izlaganje (izlagati mogu i stariji autori, što je i poželjno u cilju pružanja primera mlađim kolegama, ali ne mogu ući u konkurenciju za dodelu nagrada). Za nagrade mogu konkurisati samo strip autori sa prostora Balkana, ali izlagati mogu autori iz čitavog sveta (na  Balkanskoj smotri 2019. učestovalo je, na primer, 3017 autora iz 67 zemlja sa 6 kontinenata).

U kategoriji ilustracije moguće je konkurisati kako ilustracijom u boji, tako i crno belom ilustracijom, a strip scenarije i teorijske tekstove treba slati otkucane u programu Word, ili pak podneti gotove i završene stripove koji su po scenarijima nastali. Može se učestovati sa neograničenim brojem radova, i u pitanju ne moraju biti gotovi, kompletni stripovi, kao ni oni koji su rađeni specijalno za Balkansku smotru. Jedini uslov je da dati radovi nisu već podnošeni i izlagani na nekoj od prethodnih Balkanskih smotri.

Ovim se upućuje i poziv za učestvovanje svim mladim strip autorima, školama i radionicama stripa koje deluju na prostoru Balkana; Leskovačka škola stripa će se potruditi da bude što je moguće bolji domaćin svim gostima.

Važna napomena: Radove treba slati na sledeću adresu:
Miloš Cvetković
Kozaračka 48
16000 Leskovac
najkasnije do 1. maja 2020. godine.
Poželjno je slati kvalitetne kopije i printove, kao i skenove u 300 DPI na adresu:
balkanska.smotra.stripa@gmail.com
gde je moguće dobiti i dodatne infomacije.
Blog festivala: balkanskasmotra.blogspot.com/

  ...Izložba stripa i ilustracija.

S velikim zadovoljstvom vas pozivam na otvaranje moje samostalne izložbe stripa i ilustracije  8. marta, u KomunikArtu (ul.Vojvode Živojina Mišića 6, Pančevo) s početkom u 18 h. Dođite da zajedno uz umetnost proslavimo Dan ženskih prava!

Dragi gosti,

Dobrodošli u moju malu umetničku kuhinju! U njoj se večito nešto sprema, kuva, mesi, peče, marinira, muti, a ponekad i prosipa. Nadam se da su vam oči gladne, jer na ovoj izložbi ima jela za svačiji ukus.

Za ljubitelje zdrave ishrane tu je MEŠANA SALATA – miks ilustracija, raznih tehnika i žanrova. Ko voli brži i urbaniji način života, mogao bi se opredeliti za FAST FOOD – kratke autorske stripove. Ljubiteljima sporokrčkajućih, tradicionalnih jela nudimo delikatese FRANCUSKE KUHINJE – table klasičnog stripa, objavljenih u Francuskoj, u okviru izdavačke kuće Editions Delcourt. Nema tog kuvara ili kuvarice kome neko jelo ne propadne, pa tako i ovde možete naći neka ZAGORELA JELA – strip table odbijenih ili propalih projekata. Ko voli, nek izvoli! Prijatno!

Hvala galeriji KomunikArt na toplom gostoprimstvu.

Jana Adamović – Yana

 

  ...na Sajmu knjiga u Novom Sadu.

Pozivamo Vas na promociju knjige "23" autora Zorana Janjetova koja će se održati u četvrtak, 5. marta u 15.00 časova, na Sajmu knjiga u Novom Sadu. Na promociji će govoriti autor, koji je jedan od najvećih predstavnika novosadske škole stripa i Jovan Gvero.