...„Sportska parada iz mravljeg grada“
  M. Kovačevića i M. Dobrića;
  Izdavač Udruženje književnika i književnih
  prevodilaca Pančeva, 2019.

Istorija stripa na ovdašnjim prostorima prepuna je iznenađenja. Od dolaska novog zabavnog medija (posle I svetskog rata) koji je vrlo brzo, u „izvođenju“ domaćih autora, „buknuo“ u brojnim publikacija i pridobio pažnju publike (ponajviše mlade ali i one malo starije) do prekida zbog II svetskog rata i rigidnog stava nove vlasti te ponovne popularnosti i nestajanja tokom ratova 1990-tih te mukotrpnog izdizanja u osiromašenom ostatku nekada velike države, strip je pokazao i svoju krhkost i svoju vitalnost, nagrađujući čitaoce izuzetnim delima. Pošto ne postoji državna institucija koja bi se bavila proučavanjem istorije našeg stripa, nekolicina entuzijasta prihvatila se teške ali plemenite rabote da na svetlo dana ponovo iznese mnoštvo valjanih a zaboravljenih stripova. Svaka nova knjiga koja se time bavi svojevrsno je čudo kako zbog toga što spasava deo kulturološkog blaga tako i zbog otkrića visokih umetničkih kvaliteta starih stripova. Takav je slučaj i sa knjigom „Sportska parada iz mravljeg grada“ (izdavač Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva, 2019) koju su priredili Vasa Pavković i Saša Rakezić a koja sadrži reprinte dve epizode („Sportska parada iz mravljeg grada“ i „Svađa mala zbog futbala“) stripa koji su stvorili novinar Milan Kovačević (1915-1985) i crtač Milorad Dobrić (1924-1991). Stripovi su najpre objavljivani u nastavcima u listu „Sport“ tokom 1953. godine da bi, krajem iste godine, zbog velikog uspeha kod čitalaca, bili štampani kao zasebne strip sveske koje su se prodavale na kioscima; od tog pojavljivanja do danas, bezmalo sedamdeset godina kasnije, ovi stripovi nisu bili dostupni znatiželjnim čitaocima. Dobrić je na strip scenu izašao već 1945.g. kada je u izdanju Aleksandra J. Ivanovića (izdavača predratnog „Mike Miša“), uz Mišića i Đorđevića, bio deo ekipe koja je realizovala strip „Tri ugursuza za vreme okupacije“; no, stip je odmah bio zabranjen kao štetan! Dobrić je nastavio da crta karikature ali i stripove i stvorio niz nezaboravnih junaka - Ljubu Trubu, Peru Pešaka, Kurira Fiću... Novinar Milan Kovačević široj javnosti je najpoznatiji kao urednik i voditelj TV emisija „S kamerom kroz svet“ i „Karavan“.

Dvojac Kovačević-Dobrić osmislio je i realizovao stripove „Sportska parada iz mravljeg grada“ i „Svađa mala zbog futbala“  oslanjajući se na iskustva ranih stripova Volta Diznija - pošto su junaci antropomorfni mravi u ljudskom okruženju (gradovi, automobili, reklame, kafane, moda, televizija, radio...) - sa akcentom na sportska takmičenja (trčanje, plivanje, boks, fudbal) što je, naravno, u skladu sa listom „Sport“ u kome je objavljivan. Zaplet prve epizoda počinje vrlo provokativno: crni mravi, čiji grad je uništila oluja, traže mesto gde će podići novi grad, put ih vodi preko teritorije i grada „Prah i trava“ u vlasti žutih mrava a da bi mogli da nastave dalje predstavnik crnih mrava mora da pobedu u tri sportska nadmetanja! Naravno, žuti mravi žele pobedu i zbog toga smatraju da su im dozvoljene svakojake smicalice. Crni mravi imaju jednog takmičara - Boru, atletu koji je dobrodušan ali i naivan u odnosu na prevejane „gradske momke“. Da zamešateljstvo bude veće, u priču se uplete i gradska lepotica, žuta mravica, Cica na koju je Bora „slab“, što se, pak, ne dopada njegovoj drugarici iz detinjstva Marti. Posle niza komičnih ali i kriminalnih avantura i iskušenja crni mravi će moći da nastave svoj put. U narednoj epizodi, crni mravi su izgradili svoj Novigrad i lepo žive; imaju svoj „futbalski klub“ u kome je zvezda znani Bora. No, žuti mravi, iritirani navodnim hvalisanjem crnih mrava, izazivaju ih na utakmicu a onome ko pobedi sleduje zlatni pehar. Crni mravi prihvataju izazov ne znajući da je šef sportova iz „Praha i trave“ poslao ekipu koja treba da špijunira crni tim i zavrbuje njihovog golmana (da ili pređe kod njih ili da „pušta“ golove). Ali, ni Bora nije naivan pa angažuje Martu da sazna tajne planove protivnika. Konačno, pojavljuje se i Cica koja i dalje voli vetropirastog Boru... Bori sleduje još jedna otmica i oslobađanje zbog čega stiže tek na drugo poluvreme utakmice, kad njegov tim već gubi sa 5:0. Na kraju, crni pobeđuju zbog boljeg izvođenja penala a žutima poraz teško pada pa spremaju novu smicalicu...

Kao i svaka basna i ovaj strip, uprkos početne infantilnosti i komičnosti, ne preza da prikaže i mračne strane mravljeg (ljudskog) karaktera (od zavisti, zlobe do ljubomore) odnosno svakovrsne smicalice pa i nasilje. Kovačević je, osim ljupkih rimovanih dijaloga uspeo da oslika prepoznatljive karaktere i situacije koje je Dobrić sjajno pretočio u dinamične crteže sa nizom finih detalja u mimici i pokretima junaka te u enterijerima i eksterijerima, sve do sveća u farovima automobila što je diskretni citat i omaž Diznijevim stripovima. Priča, međutim, ne štedi ni mutne rabote koje su bile aktuelne tada kao i danas: vrbovanje igrača, sukobe nadobudne uprave i tima (uprava je toliko brojna da nema mesta za rezervne igrače, uprava putuje avionom a tim - kamionom, uprava proverava noćni život metropole...).

Rečju, knjiga „Sportska parada iz mravljeg grada“ M. Kovačevića i M. Dobrića, objavljena zahvaljujući požrtvovanom entuzijazmu V. Pavkovića i S. Rakezića, pravo je otkrovenje za ljubitelje naše 9. umetnosti i dragoceni istorijski dokument odnosno dokaz vrhunskih dometa domaćih strip stvaralaca.

(„Dnevnik“, 2020)

  ...Četiri ugla Jelene Đorđević.

5. februara 2020 19 h
Institut français de Serbie/ Francuski institut u Srbiji
Knez Mihailova 31, 11000 Belgrade, Serbia

Fracuski institut u Srbiji godinama unazad radi na jačanju veza između francuskih i srpskih stripskih umetnika. Pre dve godine, Francuski institut poverio je Jani Adamović, srpskoj strip autorki, da bude kustos izložbe koja će predstaviti radove strip autorki iz regiona. Izložba Ona se budi/BD Egalité doživela je veliki uspeh kod beogradske publike, koji je krunisan objavljivanjem kolektivnog strip albuma Buđenje, koji je objavila izdavačka kuća Dibidus 2018. godine. Dvanaest strip autorki i scenaristkinja iz regiona učestvovalo je u ovom izdavačkom poduhvatu.

Budući da je 2020. godina stripa, izložba Četiri ugla Jelene Đorđević upisuje se u naša nastojanja da učinimo vidljivijim srpske i francuske autorke u oblasti Devete umetnostio.

Ova prva strip izložba u 2020. godini sastoji se od originalnih tabli, objavljenih i neobjavljenih, kao i iliustracija i crteža koji ne predstavljaju samo radove po porudžbini već i lične projekte. Autorkin svet, na granici između realističnog i nezavisnog stripa, ispunjen je izražajnim, originalnim i upečatljivim likovima.

Uz otvaranje izložbe, organizovan je i susret na temu dela Jelene Đorđević, kao pozicije autorki u svetu Devete umetnosti u Srbiji i u Francuskoj. Susretu će prisustvovati i Jana Adamović / YANA, autorka i koloristkinja serijala Le jour J, Nous les morts, Trente deniers (Delcourt), kustoskinja izložbe Ona se budi/BD Egalité.

Izložba: 5.02-2.03.2020.

 

  ...Prvi rezidencijalni program u oblasti stripa između Srbije i Francuske.

Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska
Međunarodnog centra za strip i ilustraciju (Angulem) i Agencije KomunikArt (Pančevo)

Francuski institut u Srbiji, Grad Pančevo, Agencija KomunikArt i Međunarodni centar za strip i ilustraciju (Angulem, Francuska) udružuju se u cilju promovisanja srpskog i francuskog stvaralaštva u oblasti stripa, mobilnosti autorki/autora radi veće vidljivosti njihovog umetničkog rada, stvaranja međunarodnog okvira za susrete sa koleginicama/kolegama i radi potrage za novim tržištem.

Pomenuti partneri su pokrenuli program Ukrštenih umetničkih rezidencija između Srbije i Francuske, u okviru kojeg će biti podržana dva stripska projekta u vidu umetničke rezidencije strip autorke/autora iz Srbije u Angulemu (Francuska) od 1. juna do 31. jula 2020. godine, i francuske strip autorke/autora koji će boraviti u Pančevu (Srbija) od 1. do 31. oktobra 2020. godine.

Predmetni poziv tiče se kandidature strip autorke/autora iz Srbije.
Dobitnica/dobitnik stipendije Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska boraviće u Kući autora u Angulemu. Kuća autora je integralni deo Međunarodnog centra za strip i ilustraciju, koji u svom sastavu ima i Muzej stripa, izložbene galerije, arhiv, specijalizovanu biblioteku, Centar za dokumentaciju, knjižaru i bioskop. Međunarodni centar za strip doprinosi, zajedno sa Međunarodnim festivalom stripa, da Angulem postane evropska prestonica Devete umetnosti. Od svog nastanka 2002. godine do danas Kuća autora ugostila je više od trista mladih talenata ili renomiranih stvaralaca iz Francuske i širom sveta.

Umetnička rezidencija u Kući autora Međunarodnog centra za strip i ilustraciju u Angulemu (Francuska) podrazumeva:
• Kuća autora Međunarodnog centra za strip staviće na raspolaganje autorki/autoru iz Srbije opremljen smeštaj i atelje tokom trajanja rezidencije.
• Agencija KomunikArt će izabranoj autorki/autoru dodeliti stipendiju u iznosu od 2.500 evra bruto za celokupan boravak u Francuskoj.
• Za prevoz u oba pravca autorke/autora od mesta boravka do Angulema biće obezbeđen neto iznos od 500 evra.
• Dela koja nastanu u toku umetničke rezidencije biće prikazana na izložbi organizovanoj u okviru Nova Festivala u Pančevu u oktobru 2020. godine.

Uslovi za konkurisanje na program Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska:
Da bi konkurisali za sredstva za rezidenciju, kandidatkinja/kandidat moraju ispuniti sledeće uslove:
• Da su državljanke/državljani Republike Srbije
• Da predstave strip projekat prema pravilima navedenim u Konkursu. Kandidatkinja/kandidat mogu biti kompletne autorke/autori (scenario i crtež) ili da rade na crtežu na osnovu scenarija druge autorke/autora.

Dosije strip projekta sa kojim se konkurše smatraće se kompletnim ukoliko sadrži:
1. Pravilno popunjen formular
2. Najmanje dva grafička priloga (u jedinstvenom PDF dokumentu manjem od 20 mb) koji se tiču projekta (crteži, story board ili table stripa).
Kandidature treba slati elektronskom poštom prema gorenavedenim propozicijama na sledeću imejl adresu: rezidencije@komunikart.rs

Kalendar konkursa:
Poziv na konkurisanje: 28. januar 2020. godine
Poslednji rok za podnošenje prijava: 23. februar 2020. godine u ponoć po lokalnom vremenu
Objavljivanje imena dobitnice/dobitnika: 6. april 2020. godine na sajtu Francuskog instituta u Srbiji.
Izbor dobitnice/dobitnika konkursa biće odlučen od strane predstavnika partnera projekta iz Srbije i Francuske. O širem izboru kandidatkinje/kandidata odlučivaće žiri predstavnika partnera projekta iz Srbije, dok će o odabranoj dobitnici/dobitniku odlučivati žiri partnera projekta iz Francuske.

Informacije:
rezidencije@komunikart.rs (za Srbiju)
maisondesauteurs@citebd.org (za Francusku)

  ...Integral “Šrafko” i “Nindža''.

Dragi naši,

ŠRAFKO je tu! NINDŽA je među nama!

Izuzetna nam je čast da u petak, 31. januara od 19 časova, predstavimo strip integral “Šrafko” Dušana Dude Vukojeva i “Nindža”, autora Mikice i Predraga Ivanovića te Svetozara Obradovića, a u izdanju, izdavačke kuće Forma B!

Na promociji će biti prisutni autori i izdavač, te ćete biti u prilici da nabavite svoj primerak sa posvetom!

Moderator na promociji je Zoran Stefanović, a u planu je i prateći program koji ćemo najaviti uskoro!

Dobro došli!

Datum: PETAK, 31 JANUAR od 19 časova.

Mesto: Klub kulture "Crna ovca", Kralja Aleksandra 10, prvi sprat, Novi Sad.

  ...novi broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovog puta je broj obiman, čak 273 stranice stripa, pa će iz tehničkih razloga izlaziti u nastavcima pet nedelja. Danas je postavljen prvi deo, dok vas narednog ponedeljka čeka drugi, pa... ali to će svakako biti objavljeno kao podsetnik u Strip vestima.
     Samoniklog korov stripa, broj 561a.: www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/561a

  ...TA TEDEN: razstava Maje Kastelic in Rosanne Murello & delavnica Poezija v stripu.

Živel strip! Živela Animacija! 20
www.zivelstrip.net

Živel strip! Živela animacija! 20
Maja Kastelic in Rosanna Murello: Medzvezdna raziskovanja
razstava stripov in ilustracij
galerija DLUL, Ljubljana

ODPRTJE: sreda, 29. januar, ob 19.00 // do 16. 2.

16. mednarodni natečaj stripa in animacije uvaja odprtje razstave, na kateri bo moč videti vrhunska dela dveh umetnic – Maje Kastelic in Rosanne Murello. Izbrani avtorici, katerih delo izpostavljamo v navdih mladim natečajnikom, se predstavljata z izborom stripov in ilustracij. Maja Kastelic razstavlja serijo 'protostripov' oz. ilustracij, ki že vsebujejo stripovske elemente, in so nastale po pesniških predlogah slovenskih avtorjev, kot so denimo Milena Batič, Niko Grafenauer, Feri Lainšček, Vida Jeraj, Anja Štefan, Tone Pavček in Neža Maurer, izhajali pa so v reviji Cicido. Rosanna Murello bo zastopana s stripovskimi deli, ki predstavljajo pomemben del njenega sicer precej raznovrstnega opusa. Osrednji del njene predstavitve bo namenjen stripovskemu liku z imenom Jingle Robot: gre za robota, ki ima rad naravo, dobre življenjske navade in mirno življenje v svoji lepi hiški. Tudi zaradi jasne, izčiščene risbe in velike pozornosti za detajle so njena dela zaznamovana s precejšnjo svežino; pri razvoju stripovske naracije s pridom uporablja tudi poudarjene grafizme.
Like iz del Maje Kastelic in Rosanne Murello bo iz dveh dimenzij v objekte preobrazil Andrej Štular.

MAJA KASTELIC (1981) je zaključila študij slikarstva na ALUO v Ljubljani in se zatem na FHŠ v Kopru vpisala na magistrski študij Filozofije in teorije vizualne kulture. Kot ilustratorka sodeluje z najuglednejšimi slovenskimi in tujimi založbami, posebej pa se izkazuje z otroškimi knjigami brez besed. Njena prva avtorska slikanica Deček in hiša ji je leta 2012 prinesla nagrado Hinka Smrekarja, sicer pa je tudi dobitnica drugih priznanj in nagrad (mdr. plakete Hinka Smrekarja 2014, Levstikove nagrade 2015, nagrade Kristine Brenkove 2015 ...). Njena dela so bila razstavljena na prestižni osrednji razstavi sejma otroških knjig v Bologni (2015), med drugim pa so bila vključena tudi v izbor White Ravens v Münchnu (2015 in 2016).

ROSANNA MURELLO (1977-2017) je delovala kot striparka, ilustratorka in oblikovalka. Študij iz umetnosti je dokončala na Istituto Statale d'Arte Giovanni Sello v italijanskem Vidmu. Leta 2001 je ustanovila znamko FRESH*LAB, pod katero je predstavljala svoja dela. Ustvarila je več stripovskih likov, med njimi Mr. Jokerja in Jingle Robota, ob tem pa izdala tudi številne t. i. mini knjige. Galerija je odprta: tor.−pet.: 10.00−18.00, pon., sob. in ned.: 10.00−14.00; Razstava bo na ogled do 16. februarja 2020.

---

Poezija v stripu
delavnica• mentorja: Andrej Štular in Primož Čučnik
Trubarjeva hiša literature, Ljubljana; sobota in nedelja, 1. in 2. februar, 10.00−18.00

Prva v seriji delavnic v letu 2020, s katerimi pri Stripburgerju skrbimo za stripovski podmladek in popularizacijo stripa, bo posvečena poeziji. Oziroma natančneje – poeziji in stripu. Delavnico bosta vodila dva preizkušena in uveljavljena umetnika, pesnik Primož Čučnik in likovni umetnik Andrej Štular, namenjena pa je vsem tistim, ki imajo radi poezijo in se hkrati radi preizkušajo v risanju ter obratno. Dvodnevna brezplačna delavnica se bo pričela s pisanjem pesmi, ki jo bodo nato udeleženci preobrazili v stripovsko pripoved: po njej bodo ustvarili scenarij ter pod budnim mentorjevim očesom na koncu izrisali lasten strip.
Delavnica je namenjena udeležencem od 9. leta starosti. Število mest je omejeno. Prijave obvezne. Prijave in dodatne informacije: core@mail.ljudmila.org ali 031 401 556

o mentorjih:
ANDREJ ŠTULAR (1967) pri svojem ustvarjanju povezuje različne likovne tehnike in medije. Njegova samosvoja dela, pogosto plod reciklaže in vsakovrstnih predelav, kaj često prevprašujejo sfere domačijske psihopatologije, pa tudi človekovo bit, njegovo identiteto in položaj v ustroju sodobnega sveta. Štular je umetnik zavidljive kilometrine na polju vsakršnih obrobnih likovnih praks, ki mu uspe s humorjem in svežino vsakič znova izzvati gledalca.
PRIMOŽ ČUČNIK (1971) je pesnik, občasni esejist in prevajalec; za knjigo Dve zimi (1999) je prejel nagrado za najboljši prvenec. Sledila je vrsta pesniških zbirk, za katere je prejel vrsto nagrad, kot so nagrada Prešernovega sklada (2008; za zbirko Delo in dom), Jenkova nagrada (2011; za zbirko Kot dar) in Veronikina nagrada (2012; za zbirko Mikado). Je odgovorni urednik revije Literatura in ustanovitelj ter urednik založbe Šerpa. Sodeloval je na ploščku Košček hrupa in ščepec soli in je član skupine Čučnik Pepelnik Grom.

koprodukcija: Trubarjeva hiša literature

---

Slon v muzeju
produkcijska delavnica animiranega filma
mentorici: Jelena Dragutinović & Janja Kosi
MSUM, Ljubljana, 18.–21. februar 2020, 10.00–15.00

Štiridnevna produkcijska delavnica bo potekala v času zimskih počitnic v prostorih MSUM na Maistrovi 15. Udeleženci delavnice bodo spoznali proces ustvarjanja animiranega filma ter uvodoma pripravili zgodboris, like in scenografijo. Nato bodo svoje junake animirali v tehniki stop animacije. Delavnica bo potekala pod vodstvom mentorjev Društva Slon; ob tej priložnosti bodo imeli udeleženci na voljo tudi ves arzenal profesionalne opreme.
Končni animirani film bodo udeleženci prejeli po elektronski pošti; objavljen pa bo tudi na Slonovi spletni in FB strani.
Delavnica je namenjena največ desetim udeležencem, starejšim od deset let. Cena udeležbe je 20 evrov. Prijave in dodatne informacije: drustvo.slon@gmail.com

potek srečanj /vsak dan med 10.00 in 15.00/
18. 2.: zasnova zgodbe, skice likov in scenografije, izdelava zgodborisa (zgodba v risbi)
19. 2.: izdelava likov in scenografije v tehniki kolaža
20. 2.: animiranje v tehniki stop animacije (snemanje sliko za sliko)
21. 2.: animiranje in snemanje zvoka

Janja Kosi (1994, Maribor) zaključuje magistrski študij slikarstva na ALUO, kjer je leta 2016 tudi diplomirala. Ustvarja na področju slikarstva, ilustracije in animacije. Doslej je sodelovala na več skupinskih razstavah, samostojno pa se je predstavila z razstavo Darling the Roof is Leaking (DLUL, Ljubljana 2019). Jelena Dragutinović (1983, Novo mesto) je po izobrazbi filozofinja, ki je diplomirala iz teme psihoanalize pravljic. Že več kot deset let je mentorica, organizatorka in koordinatorka otroških ustvarjalnih delavnic; poleg tega je bila vodja Male kreativne šole, od leta 2014 pa je mentorica pri Društvu Slon. Trenutno je tudi koordinatorica otroške žirije na festivalu Animateka.

produkcija: Društvo za izvajanje filmske vzgoje SLON, Koprodukcija: MSUM, Sofinancer: SFC

---

Živel strip! Živela animacija! 2020
razstava udeležencev natečaja & delavnica
Trubarjeva hiša literature, Ljubljana

ODPRTJE: petek, 10. april, ob 17.00 // do 24. 4. Mednarodni natečaj Živel strip! Živela animacija!, na katerem vsako leto sodeluje preko 600 posameznikov iz osnovnih in srednjih šol iz Slovenije in Furlanije-Julijske krajine, je namenjen popularizaciji stripovske kulture in animiranega filma. Poleg predstavitve izbranih stripovskih avtorjev in avtoric, katerih delo služi mladim za navdih, se v okviru projekta kot zaključni dogodek tudi letos obeta razstava vseh na natečaj prispelih stripov in projekcija izbora animacij. Odprtju razstave v Trubarjevi hiši literature v Ljubljani razstava vseh na natečaj prispelih stripov sledi slavnostna podelitev nagrad s pestrim kulturnim programom, ki ga pod taktirko festivala animiranega filma Animateka začinja projekcija animiranih filmov za najmlajše iz zakladnice programa Slon. Predstavili bomo tudi mini strip Esenca umetnika Dore Benčevič, ki ga bodo prejeli vsi udeleženci natečaja. V soboto, 25. aprila 2020, ob 11. uri si boste razstavo lahko ogledali pod vodstvom Katje Štesl, članice uredništva revije Stripburger.

Ob razstavi napovedujemo tudi delavnico Stripovska majica, kjer bo 8 izbranih udeležencev natečaja pripravili in na majico odtisnili svoj najljubši motiv. Delavnico v RogLabu v Ljubljani vodi David Krančan, potekala pa bo v soboto, 18. aprila, med 10.00 in 14.00.

rok za oddajo del na natečaj: sreda, 18. marec 2020
oddaja del na naslov: Stripburger/Forum Ljubljana, Metelkova 6, 1000 Ljubljana
Več informacij o natečaju in nagradah

---

Živel strip! Živela animacija! 2020
URNIK

– Maja Kastelic in Rosanna Murello: Medzvezdna raziskovanja
razstava stripov ter ilustracij • galerija DLUL, Ljubljana • ODPRTJE: sreda, 29. januar 2020, ob 19.00 // do 20. februar 2020
– Poezija v stripu • delavnica • Trubarjeva hiša literature, Ljubljana; • sobota in nedelja, 1.–2. februar 2020, 10.00–18.00
– Slon v muzeju • produkcijska delavnica animiranega filma • MSUM, Ljubljana • 18.–21. februar 2020, 10.00–15.00
– Živel strip! Živela animacija! 2020 • razstava udeležencev natečaja • Trubarjeva hiša literature, Ljubljana
   ODPRTJE: petek, 10. april 2020, ob 17.00 // do 24. april 2020
   VODSTVO: sobota, 25. april 2020, ob 11.00
– Stripovska majica • delavnica • RogLab, Ljubljana; • sobota, 18. april 2020, 10.00–14.00

---

Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram!

  ...Od Trona do albuma…

   Strip po kojem je nastala TV serija "švindleri"! Inicijalno je objavljen 1993. godine, u nastavcima u strip magazinu Tron.

   ”NEĆE VAM TO NA DOBRO IZAĆI!” Đorđe Milosavlјević

   Ova uzrečica našeg urednika Dragana Savića pokazala se proročkom, kada je u požaru izgorelo Jugoslovensko dramsko pozorište, a sa njim i knjižara „Bata“, a sa njom i redakcija „Trona“, a sa njom i poslednjih osam strana našeg stripa „Svindleri“.

   U novom veku, vraćamo se, promenivši prvo slovo u naslovu, bar dvostruko jači – sa albumom koji rekonstruiše (neko bi rekao, švindluje, krivotvori) spalјeni kraj naše priče, ali i sa istoimenom televizijskom serijom, inspirisanom i neizgorelim i izgorelim strip tablama.

   „Švindleri“ izvode svoj finalni švindleraj i rekao bih da im je, sve u svemu, ipak izašlo na dobro.

Scenario: Đorđe Milosavlјević
Crtež: Mirolјub Brada Milutinović
Pogovor: Zoran Stefanović
Grafičko Oblikovanje: Milan Jovanović
A4, HC, Crno belo, 72 str, ćirilica

www.systemcomics.com

  ...ili magija i melanholični realizam -
  “Korto Malteze: Kelti” Huga Prata;
  Izdavač Darkwood, 2018.

Strip “Balada o slanom moru” Huga Prata (1927-1995) prvi put je objavljen davne 1967.g, u crno-beloj verziji, na stranicama italijanskog strip magazina “Narednik Kirk” (nazvanog tako po popularnom Pratovom stripu koji je crtao tokom svog radnog boravka u Argentini). Priča počinje 1913.g. u predvečerje I svetskog rata a kao jedan od junaka pojavljuje kapetan Korto Malteze, razapet na splav i prepušten na milost Tihom okeanu. Njegov spasilac je Raspućin, agresivni bradati Rus poznatog prezimena i nepredvidivog ponašanja. Posle uspeha „Balade...“ i pauze od tri godine, Prat je nastavio da ispisuje i iscrtava Kortove doživljaje u poglavljima-epizodama od po 20 tabli što je optimalna dužina za strip revije; premijere tih epizoda bile su u francuskom magazinu „Pif gadget“ sa kojim je Prat intenzivno sarađivao jer se iz Italije preselio u Francusku. Iz „Pif“-a Korto se širio dalje, u belgijski „Tintin“, italijanski magazina koji se zvao „Korto Malteze“ i mnoge druge među kojima su bili i beogradski časopis „Pegaz“ (koji je uređivao Žika Bogdanović; u ovom izdanju strip se zvao „Korto Maltežanin“), sarajevski magazin „Strip Art“ (urednik Ervin Rustemagić) te „Politikin zabavnik“. Ove kratke epizode (bilo ih je više od 20) sakupljene su u nekoliko albuma različitog obima, zavisno od izdavača; jedan od tih albuma je, pored „U znaku Jarca“ i „Uvek malo dalje“, i „Kelti“ koji, posle uvodnog teksta Fransoa Rivijera, karata i raskošnih Pratovih skica-akvarela, čine epizode „Anđeo sa istočnog prozora“, „Pod zastavom novca“, „Koncert u O'molu za harfu i nitroglicerin“, „San zimskog jutra“, „Vinogorja noći i ruže Pikardije“ i „Burleska između Zuidkota i Bredina“. Dok su prethodne priče vodile Korta po morima, ostrvima i džunglama Centralne i Južne Amerike, kroz svetove magije, izgubljenih zlatnih gradova, divljih plemena, uvek sa dalekim odjecima I svetkog rata koji besni u Evropi, ovog puta romantično-melanholični kapetan mora da „ugazi“ u sam Veliki rat. Kortovi putevi neminovno će voditi preko bojišta (jer se ova prostiru preko Evrope i okolnih mora) mada on traga za starijim misterijama (kakva je sedam zlatnih gradova Južne Amerike) ili kvalitetnim vinima odnosno prijateljskim razgovorima. Istini za volju, Korto ponekad pokazuje i preduzetničku inicijativu kada organizuje internacionalnu ekipu (iz svih zaraćenih strana) koja će ukrasti zlato crnogorskog kralja („Pod zastavom novca“)! Mada nije voljan da učestvuje u borbama, Korto se ne libi da uzme oružje u ruke i zapuca kako bi eliminisao nemačke špijune i avione ili engleske okupatore Irske. Na njegovu žalost, špijuni su, u stvari - špijunke, lepe, duhovite, interesantne žene sa kojima bi se on rado družio ali ih rat razdvaja; no, on nema sreće ni sa ženama na „prijateljskoj strani“: lepa udovica Banši odbija njegovu ponudu da odu zajedno jer misli da je potrebnija Irskoj!

Više puta Korto biva uveren da realnost uopšte nije onakva kakvom se čini i kakvom se predstavlja, da u njoj gotovo da nema ničega junačkog; upravo zato slavnog Crvenog barona ubija pijani pešadinac a izdajnik biva slavljen kao heroj (dok pravi heroj ostaje zaklonjem svojom ulogom izdajica; na isti način će se razviti priča o lepoj, oduzetoj devojci koja je navodno oborila 5 ili 6 nemačkih aviona – a u stvarnosti je nemački spijun). Konačno, u jednoj od najpoetičnijih priča, „San zimskog jutra“ (što je parafraza Šekspirovog „Sna letnje noći“; jednako tako je „Anđeo sa istočnog prozora“ parafraza naslova Majrinkovog romana „Anđeo sa zapadnog prozora“), u rat se mešaju i stari engleski mitovi kako bi sprečili osvajanje s kojim će doći nemački bogovi. Svojevrsni sudar mita o čarobnjaku Merlinu i magije lepe špijunke koja svira harfu, uz mračni ples ludog klovna, sadržaj je bizarne „Burleske između Zuidkota i Bredina“. Korto Malteze - dete Ninje, andaluzijske Ciganke vračare i bludnice i mornara čijim venama teče krv Kelta, iz Kornvola, postojbine gusara, veštica i vila - u suštini je (paradoksalno) romantik i cinik, sanjar i ratnik, poznavalac mnogih praktičnih ali i opskurnih veština i, kao takav, idealan je medijum koji spaja više nivoa postojanja - stvarno i izmaštano, mitološko i realno, materijalno i spiritualno-ezoterijsko. Otuda je serijal o njegovim avanturama specifičan „slučaj“ magijskog realizma u stripu, jednako neodoljiv u svom tekstualnom i u stilizovanom likovnom segmentu. Prat traži povećanu pažnju i prilagođavanje usporenom ritmu kazivanja; bez tog napora Korto će ostati neshvaćen ili će se prevideti suptilne, fine nijanse; čitaoci moraju da prihvate upliv magijskog doživljaja sveta u realnost odnosno poigravanje faktima. Po takvom stavu prema (umetničkoj) stvarnosti Prat je blizak H. L. Borhesu koji je istinu predstavljao kao fikciju, za razliku od drugih pisaca koju su fikciju pokušavali da predstave kao istinu. Na ovako uzdrmane temelje realizma dodaju su spekulacije i mistifikacije i tako gradi začudni magijski svet koji je na korak od onog koji poznajemo (ili barem tako mislimo). Na vizuelnoj ravni stripa, Prat se majstorski poigrava stilizovanim i minimalističkim crtežom koji jednako predano predstavlja čudesne i trivijalne prizore izmeštene od uobičajenog i očekivanog a na radost pravih ljubitelja „priča u slikama“ i predanih pratilaca serijala koji ima kultni status.

“Darkwood”-ov album „Kelti“, koji je deo serije od 12 albuma sa doživljajima Korto Maltezea, štampan je ćirilicom, u punom koloru sa tvrdim koricama i reprezentativno je izdanje ovog remek-dela iz umetničke baštine XX veka.

(„Dnevnik“, 2019)

  ...Tomislav Ketig (1932-2020)

   U Novom Sadu je 15. januara 2020. godine preminuo akademik Tomislav Ketig, nekadašnji urednik Progresovih i Forumovih izdanja Crtani romani, Panorama i Stripoteka, uz koje su odrasle brojne generacije širom Jugoslavije.

   Tomislav Ketig se rodio u Novoj Gradiški 17. septembra 1932. godine. Detinjstvo je proveo u Beloj Crkvi i Bjelovaru, a nakon toga, sve do smrti, u Novom Sadu. Studirao je medicinu u Beogradu, a diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

   Od 1959. godine je radio kao urednik u novosadskoj izdavačkoj kući Progres, da bi nakon gašenja ovog izdavača 1965. prešao u Forum. Tu ostaje sve do 1976. godine, kada počinje da radi u Redakciji za Vojvodinu Enciklopedije Jugoslavije.

   Bio je predsednik Društva književnika Vojvodine i v.d. predsednika Društva književnika Jugoslavije, urednik više časopisa iz oblasti kulture, antologija poezije. Dobitnik je više priznanja u zemlji i inostranstvu, uključujući i Orden bratstva i jedinstva, Oktobarsku nagrada Grada Novog Sada, Godišnju nagradu Društva književnika Vojvodine, Nagradu Stražilovo i Nagradu Vlade Baden Vitenberga.

   Objavio je više zbirki poezije, drama (od kojih su mnoge uspešno izvođene u inostranstvu), kao i više romana i eseja. Prevodio je dela Edgara Alana Poa, Dilana Tomasa, Ernesta Hemigveja, Džeka Londona i drugih.

   Tomislav Ketig sahranjen je 16. januara 2020. godine u Novom Sadu.

  ...„ZABAVNIKOV“ STARIJI BRAT.

   Po svojoj koncepciji („red stripa, red zabave“), kao i prema vodećim stripovima koji su u njemu izlazili, Strip zabavnik je, u neku ruku, bio jugoslovenske verzija francuskog časopisa Pif gedžet. Iako se časopis pod ovim imenom pojavio deset godina pre Strip zabavnika (1969.), njegovi počeci sežu još do pred kraj Drugog svetskog rata. Naime, po oslobođenju Francuske, omladinski časopis Mladi patriota (Le jeune patriote, pod kontrolom Komunističke partije Francuske i bez stripova) prerastao je u časopis Vejan (Vaillant).

   Na čelu Vejana našla se komunistkinja i pripadnica pokreta otpora Madlen Beje (Madeleine Bellet, 1912-1989) , dok je prvi glavni urednik bio Rene Moro (Rene Moreu, 1920), a tu je još bila i Žinet Kros (Ginette Cros, 1921-2002). Svako od ovih prekaljenih komunista i pripadnika pokreta otpora u Vejanu je dobio svog pomoćnika. Bili su to mladići za koje će se kasnije puno čuti: Rože Lekiro (Roger Lécureux),  Pjer i Žan Olivje (Pierre Ollivier, Jean Ollivier).

   Već prve godine (1945) Vejan objavljuje stripove Pioniri nade Rožea Lekiroa i Rejmona Poivea (Raymond Poïvet, 1910-1999), kod nas poznati kao Istraživači svemira (Stripoteka), a naredne godine i strip Avanture Plasida i Muzoa Pjera Olivjea i Hoze Kabrera Arnala (Jose Cabrero Arnal, 1909-1982), najavljujući na taj način opredeljenost uredništva za strip. Međutim, upravo će jedan drugi Arnalov strip – Pif, doživeti ogromnu popularnost, koja će dovesti do toga da Vejan promeni naziv u u Pif gedžet (jer su uz časopis čitaoci dobijali i razne „gedžete“). Pif, strip o istoimenom psu, stvoren je pod uticajem hladnog rata 1948. godine, kako bi u glasilu Komunističke partije Francuske zamenio američki strip Mačak Feliks, koji je do tada izlazio. Biografija Hozea Kabrera Arnala je veoma složena (on je i jedan od glavnih junaka autobiografskog romana Žoakima Amata Piniele). Rođen u Španiji 1909. godine. Od samog početka učestvuje u španskom građanskom ratu na strani Republike, ali nakon njenog poraza bio je prinuđen da emigrira u Francusku. Tu je bio interniran i predat nacistima, tako da je kraj rata dočekao u Mauthauzenu. Kako je Pif izlazio paralelno i u Imaniteu i u Vejanu, a Arnalovo zdravlje je popustilo, šansu da radi na stripu dobio je Rože Masmontej (Roger Masmonteil „Mas“, 1924-2010), a kasnije i drugi autori, od kojih su nama najpoznatiji Đorđo Kavacano (Giorgio Cavazzano, 1947) i Fransoa Korteđani (Francois Corteggiani). Kod nas je Pif objavljivan u Veselom svetu i Nevenu pod imenom Herkul i Žućko (Erkil, odnosno Herkul je ime mačka koji pravi društvo Pifu, tj. „Žućku“).

   Okolnosti pod kojima je nastao i razvijao se Vejan bile su povoljne. Zakonskim rešenjima učešće uvoznih stripova u Francuskoj ograničeno je na 25% po izdanju, a utvrđena je i minimalna cena jedne strip-table. Najmanje ova dva faktora dovela su do velike ekspanzije francuskog stripa, a Vejan je u tome igrao veliku ulogu. Osnovna ideja uređivačkog odbora Vejana bila je da stvore domaće heroje, koji će moći da služe kao uzor omladini, naspram dekadentnog američkog stripa, koji je promovisao nasilje, kriminal… (Zvuči sasvim poznato I slično kritikama koje je strip doživeo tih godina i u Jugoslaviji).

   Svoj vrhunac naslednik Vejana, Pif gedžet, doživeo je tokom sedamdesetih i ranih osamdesetih godina, kad je tiraž iznosio više stotina hiljada primeraka, a ponekad dostizao i čitav milion, postigavši tako još uvek nedostignut rekord za evropske stripske časopise. Međutim, časopis se ugasio 1993. godine. U novom milenijumu, 2004. godine, časopis je obnovljen. Međutim, upavši u milionske dugove, ponovo se ugasio 2008. godine, da bi još jedno oživljavanje doživeo 2015. godine. Sem na Strip zabavnik, smatra se da je Pif gedžet uticao i na nastanak nemačkog časopisa Yps i skandinavskog Jippo, a velika je i njegova uloga za promociju stripa iza „gvozdene zavese“.

   Pored Rahana i Doktora Žistisa, stripova koji su bili najzastupljeniji u Strip zabavniku, spomenimo još neke koji su bili objavljivani u Vejanu, odnosno Pif gedžetu, a koji su se pojavili i u Strip zabavniku i drugim jugoslovenskim izdanjima.

   Po svojoj sudbini ističe se strip Lekiroa i Renea Bastara (Rene Bastard, 1900-1975) Nazdin Hodža. Strip je izlazio od 1946. do 1972. godine. Bastara je 1951. godine nasledio Pjer Legen (Pierre Le Guen, 1929), a njega Anđelo di Marko (Angelo di Marco, 1927-2016) 1969. godine. Dve epizode su uradili i Eduardo Koeljo (Eduardo Teixeira Coelho, 1919-2005) i Pjer Legof (Pierre Le Goff, 1932). Kod nas se prvo pojavio u Pingvinu 1966. godine (izašla su ukupno dva broja) pod imenom Doživljaji Nasradin Hodže, a zatim i u Lunovom magnus stripu (jedna epizoda) pod imenom Nezdin Hodža, da bi pet epizoda bilo objavljeno 1970. godine u sarajevskom Tobijevom zabavniku. U Strip zabavniku objavljeno je devet epizoda. No, kako je od prvog do poslednjeg pojavljivanja proteklo oko 15 godina, ne treba čuditi što ovaj strip nije ostao u sećanju kao Rahan i Doktor Žistis.

   Strip Robin Hud stvorili su Žan Olivje i Lusjen Nortje (Lucien Nortier, 1922-1994, pomagali su mu i Kristijan Gati – Christian Gatignol, 1925, poznatiji kao crtač Riđobradog, kao i Šarli Kifer - Charlie Kiefer, 1937). I ovaj strip se kod nas pojavio u Pingvinu, a kasnije je izlazio i u Stripoteci, Spunk novostima i Spunku.

   Tedi Ted je jedan od najpopularnijih vesterna Vejana, odnosno Pif gedžeta. Prvi put je objavljen 1963. godine, a jugoslovensku premijeru doživeo je svega četiri godine kasnije u Panorami. Strip je kasnije izlazio i u Politikinom zabavniku, Stripoteci i Stripu 82. Autori stripa su Kamb (Jacques Kambouchner, 1933-2015) i Hidalgo (Francisco Hidalgo, 1929-2009, pod pseudonimom Ives Roy), da bi ih već godinu dana kasnije nasledili Lekiro i Forton (Gerald Forton, 1931) koji rade na ovom stripu sve do 1975. godine.

   Još jedan popularan vestern bio je Kapetan Apač, autora Lekiroa i Norme (Norbert Morandiere, 1946) i objavljivan je u periodu 1975-1986. godina. Kod nas je izlazio u Stripoteci, Spunk novostima, Stripu 1981 i Super zabavniku kao Mali Apač.

   Tabari (Jean Tabary, 1930-2011) je kod nas prvenstveno poznat po stripu Iznogud (odnosno Harun Al Prašid), mada treba spomenuti i strip Totoche koji je 2009. godine objavio Bookglobe, a radi se o stripu koji je izlazio u Pif gedžetu. Spomenimo i strip Korinini i Žanoovi četvrtci (Peca i Neca), koji je izlazio u Avanturi.

   Jedan od manje poznatih stripova Pola Gijona (Paul Gillon, 1926-2011) je strip Džeremi, koji je premijerno objavljen u Vejanu 1968. godine, a kod nas je izlazio u Eks almanahu.

   Artur, nestašni duh je najpopularniji strip Žana Sezara (Jean Cezard, 1924-1977). Prvi put je objavljen u Vejanu 1953. godine i izlazio je sve do smrti autora. Kod nas je izlazio u Panorami, Stripoteci, Ćao almanahu, Stripu 81 i Sezam stripu. U Strip zabavniku je izlazio jedan drugi Sezarov strip Piki Pingo (Kiwi), koji je u Francuskoj izlazio u istoimenoj Lugovoj ediciji od 1955. do 1968. godine.

   Još jedan Olivjeov strip, nastao u saradnji sa Koeljom, je Viking Ragnar. U Vejanu se prvi put pojavio 1967. godine, a kod nas je objavljivan u Denisu i Politikinom zabavniku.

   Stižemo do jednog od najpopularnijih stripova objavljivnih i u Pif gedžetu i u Strip zabavniku. Mora (Víctor Mora Pujadas, 1931-2016) i Marčelo stvorili su 1976. godine još jednog specifičnog heroja – Taranisa. Glavni junak je mladi Gal, čije roditelji su nastradali prilikom invazije Rimljana, koji su oteli i njegovu sestru Žize. U pratnji bivšeg gladijatora Numiđanina Jamba, Taranis upada u brojne avanture koje izlaze u Strip zabavniku, Zlatnoj seriji, Martiju Misteriji i Almanahu.

   Mesta u Pif gedžetu bilo je i za predciklus Žiga sudbine Kotijasa i Žijara (Patrick Cothias, 1948, Andre Juillard, 1948) – serijal Crvena maska, koji se na našim prostorima pojavio tek devedesetih godina prošlog veka.

   Lekiro i Marčelo, prvi scenarista Rahana, drugi crtač Taranisa i Doktora Žistisa, udružili su snage 1982. godine i svorili strip Tarao – predtinejdžersku varijantu Rahana. Kod nas su četiri epizode ovog stripa izašle u Stripoteci. Zanimljivo je kako je Stripoteka početkom osamdesetih godina počela da od Dnevnika preuzima primat u objavljivanju stripova iz Pif gedžeta – onako kako su se Strip zabavnik i njegova pobočna izdanja sve više usmeravala ka domaćem i američkom stripu.

   I dok ćemo za Korta Maltezea Huga Prata samo spomenuti da je i ovaj strip izlazio u Pif gedžetu, među stripovima Alfonsa Fonta koji su izlazili u ovom časopisu izdvojićemo Robinzone zemlje, koji su kod nas izlazili u Ježevom zabavniku Kondor. Scenario je pisao Lekiro (za neki epizode Olivje).

   Nabrojali smo samo neke, možda ne uvek i najpopularnije stripove iz Vejana i Pif gedžeta, ali svakako one koji su izlazili i u Jugoslaviji. I, opet, verovatno smo neke i preskočili u nadi da će ih stripski arheolozi jednog dana „otkriti“. Značaj Vejana i Pif gedžeta za francuski strip je nesumnjivo veći od značaja Strip zabavnika za jugoslavenski strip. I sam Strip zabavnik je vremenom  dobrim delom izgubio „zabavnu“ koncepciju i sve više je ličio na strip-magazin. Ipak, sve do samog gašenja, pa i kroz Almanah koji ga je nasledio, različiti zabavni prilozi nisu se izgubili.

   Kako smo to i ranije zaključili na primeru Rahana i Doktora Žistisa, pad gvozdene zavese trideset godina kasnije možemo da sagledamo kroz kompleksnu stripsku prizmu. Na sudbinu stripa, barem kada su u pitanju Pif gedžet i jugoslavenski strip, delovao je poražavajuće. Ali, danas sve to deluje nebitno. Stotine luksuznih albuma i integrala, hiljade preštampavanih svesaka, kolekcionarstvo… Sve je to potpuno potislo nešto sa čim se Lekiro, Olivje i družina 1945. godine osnovali Vejan – idealizam.

  ...ili uginuo mali mačak – „Džeremaja,
  deseti tom“ Hermana Ipena;
  Izdavač „Čarobna knjiga“ 2019.

Jubilarni, deseti tom strip serijala „Džeremaja“ znanog scenariste i crtača Hermana Ipena (1938) upravo je, na radost osvedočenih stripoljubaca (kako mladih tako i onih sa iskustvom), objavila agilna „Čarobna knjiga“ u sada već standardno kvalitetnom izdanju (tvrdi povez, pun kolor i vrhunska štampa). Knjiga, kao i prethodne, sadrži tri epizode: epizodu 28 - „Ezra je sasvim dobro“ (originalno objavljena 2008), 29 - „Uginuo mali mačak“ (2010) i 30 - „Fifti-fifti“ (2011). Pune tri decenije od započinjanja serijala (prva epizoda se pojavila 1979) Herman, koji je kompletni autor „Džeremaje“, ne posustaje pa i pored svojih godina bezmalo svake godine objavljuje novu avanturu dvojca Džeremaja i Kurdi - a paralelno sa ovim serijalom objavljuje i druge albume (za koje scenario najčešće piše njegov sin Iv). Džer i Kurdi i dalje krstare uzduž i popreko nekadašnjih Sjedinjenih Američkih Država koje su razorene međurasnim sukobom, nakog koga je centralna državna administracija nestala a na veliku arenu opstanka ili propasti su izašli novi „igrači“. Civilizacija ustupa mesto nasilju, pljačkama, ubistvima i teroru svakovrsnih bandi zbog čega su manje zajednice morale da se organizuju i uspostave kakve-takve institucije reda i zakona koje obične ljude brane od kriminalaca i osiguravaju im „zadovoljavanje“ osnovnih životnih potreba. Ali, vlast ima svoju (vrlo visoku) cenu a uz nju idu i sve „prateće“ tekovine prethodne države - besomučno izrabljivanje masa, korupcija i (zlo)upotreba vlasti za sitno i krupno reketiranje. Ipak, stvari se menjaju pa Hermanova postavka pozornice dešavanja nije ista kakva je bila pre 30-tak godina: isprva je srušeni svet ličio na novu verziju Divljeg zapada ali se situacija postepeno menja u korist obnove tehnologija i tržišne ekonomije. U skladu sa tim trendom (koji donosi i stabilno snabdevanje benzinom) Džer i Kurdi su promenili svoja „prevozna sredstva“ i jahanje konja i mazge zamenili jahanjem motora koji će ih, u epizodi „Ezra je sasvim dobro“, dovesti u gradić suočen sa misterioznim ubistvima. Vlast nije sposobna da reši taj problem pa pribegava oprobanom metodu hapšenja sumnjivaca i došljaka. Tako se Džer i Kurdi nađu u zatvoru a nakon puštanja bivaju proterani ali - policajci kojima su se suprotstavili žele da „namire račune“. I dok se odvija dvoboj progonjenih i gonilaca u prikrajku priče teče paralelna radnja o grupi naučnika koja je radila na tajnom projektu koji nije realizovan - ili jeste? Herman odbija da potpuno razjasni ovu liniju iako je to uobičajeni recept za standardne zabavne sadržaje. Ima li se ta mala subverzija na umu, čitaoca neće začuditi što je i sledeća priča, ne baš prijatnog naslova „Uginuo mali mačak“, varijacija slične situacije: sada je dvojac usred pobune siromašnih rudara protiv bahatih vlasnika; Džer je u poseti svojoj velikoj ljubavi Leni (koja je u braku i ima dete) a Kurdi sreće još jednog starog znanca - netalentovanog gajdaša i velikog prljavca Julija (iz 12. epizode „Julije i Romea“ kod nas prvo objavljene u „Strip artu“ i reprintovane u 4. tomu „Džeremaje“ u izdanju „Čarobne knjige“). Završna priča ovog toma „Fifti-fifti“, pak, za sporedne junake (koji će do kraja biti vrlo važni) ima neobična bića - ljude po telu i licu obrasle krastama koji mirno žive u ostacima potopljenog grada a koji će čitaoce podsetiti na čudna bića koja žive u močvari iz 8. epizoda „Besne vode“ (kod nas prvo objavljene u „Strip artu“ i reprintovane pod nazivom „Gnevne vode“ u 3. tomu „Džeremaje“ u izdanju „Čarobne knjige“). Ovog puta Džer i Kurdi su u potrazi za skrivenim dijamantima a na tragu su im, sem krokodila, i dve grupe tragača - jedne profesionalne i spremne na akciju i druge, sastavljene od amatera, koja sa sigurne daljine prati događaje i smišlja najsigurniji način da pokupi dijamante a da se ne izloži riziku!

Herman je talentovani i iskusni autor koji vlada strip medijem i u scenarističkom i u crtačkom segmentu i spreman je na poigravanje sa njima - od autocitatnosti do parafraziranja uz malu dozu provokacije. Deo provokacija svakako je i mešanje žanrova (naučne fantastike i vesterna), odnosno „sumnjive“ (delimične) pobede glavnih junaka koji, inače, odrastaju, sazrevaju i stare (mada sporije nego obični ljudi). I Hermanov crtež se vremenom transformisao od jarkim bojama obojenog crteža do potpunih akvarela. U tom likovnom postupku vrlo su ubedljive scene koje se dešavaju u doba kada je svetlo slabo (noć, sumrak, magla) i tada je Hermanova četkica odista majstorska.

Sve rečeno potvrđuje da je Hermanov „Džeremaja“ strip koji neprestano produbljuje svoje priče i tako kontinuirano pomera kvalitativne granice samog serijala ali i celokupnog korpusa naučnofantastičnog stripa.

(„Dnevnik“, 2019)

  ...Strip priča koja je čekala trideset godina da bude ispričana!

   Helly Cherry

   Zečje uho je strip koji je objavljivan na našim stranicama u tri nastavka tokom decembra meseca. Strip čija se priča morala završiti do kraja godine i koja je čekala baš naš magazin (!). Sada, kada je konačno ispričana, predstavljamo je još jednom u njenom finalnom, integralnom obliku. Upravo ova finalna verzija predstavlja poklon čitaocima za predstojeće praznike.

   Strip možete besplatno preuzeti u PDF i CBR formatu ovde ili čitati direktno sa našeg sajta u nastavku... Helly Cherry...