...NEVEN – Vršnjak Strip zabavnika

   Sada već davne 1979. godine Strip zabavnik nije bio jedina novopokrenuta Dnevnikova revija koja je objavljivala stripove. Uz već naširoko poznate edicije Zlatna serija i Lunov magnus strip, koje su ušle u jedanaestu godinu objavljivanja, i obećavajući Strip zabavnik, koji je trebao da zameni tri godine ranije ukinuti Zlatni kliker, svetlost dana ugledao je i Neven. Časopis je dobio ime po čuvenom listu koji je od 1880. do 1908. godine izlazio u Novom Sadu i koga je, najvećim delom, uređivao doktor Jovan Jovanović – čika Zmaj Jova. U neku ruku, novopokrenuti Dnevnikov časopis predstavlja obnovu Zmaj Jovinog Nevena.

   Neven je zamišljen kao školski list, pandan sličnim časopisima koji su izlazili širom Jugoslavije (Dečje novine, Plavi vjesnik, Male novine, Kekec, itd.), ali nijedan u Vojvodini na srpskohrvatskom jeziku - izlazili su časopisi za decu i mlade na mađarskom – Jó Pajtás, Képes ifjúság i Mézeskalács, na slovačkom Pionieri (kasnije pod imenom Zornička) i Vzlet, na rumunskomBucuria copiilor i dosta kasnije osnovana Tineretea  i rusinskom Pionirska zagradka (kasnije Naša zagradka) i Mak. (Spomenimo da danas izlaze dečji listovi i na hrvatskom – Kužiš?!, bunjevačkom Tandrčak, ukrajinskom Solovejko i makedonskom Sunica, časopis za dečju književnost Detinjstvo, a izlazili su svojevremeno i listovi na romskom i tokom poslednje decenije, paralelno sa Nevenom, i neki drugi časopisi za decu na srpskom jeziku.) Interesatno je da su u početku ciljanu publiku Nevena činili prvenstveno mladi uzrasta 11 i 12 godina, dakle oni već suviše zreli za listovi tipa Zeka i Tik tak – ova publika biće pokrivena prvo mesečnim dodatkom Mali neven, koji će kasnije prerasti u samostalan časopis.

   Najveću zaslugu za osnivanje/obnavljanje Nevena imao je svestrani Miroslav Antić. Najpoznatiji kao pesnik, Mika je bio i slikar, filmski scenarista i reditelj, ali i autor stripa. Kao dvadesetdvogodišnjak objavljivao je u Pančevcu stripove Bata iz Banata i Doživljaji Lale reportera. Antić je oko Nevena okupio impozantne saradnike. Redakciju su činili velika i prerano umrla novosadska spisateljica Milica Mićić Dimovska, dečji pisac Stevan Beljanski, pesnik i novinar Branislav Kupusinac, dečji pesnik Slavoljub Belimarković... Za vizuelni identitet bili su zaduženi, između ostalih i Gradimir Smuđa, Borislav Stanković Stabor i Aleksandar Pedović. Neven je donosio brojne interesantne priloge, od reportaža iz vojvođanskih škola, književnih i istorijskih rubrika, do sporta i zabave.

   Od samog početka strip je našao svoje mesto u Nevenu. Već u prvim brojevima bili su tojedan kaiš stripa Klinci Dušana Vukojeva i Radiča Mijatovića i jedna strana stripa Porodica Kremenko, a već od narednog broja i strip u jednom kaišu Neki novi klinci Gradimira Smuđe (koji je tad imao 23 godine), kao i strip Gvida Silvestrija Vuk Alberto (radi se o stripu koji je Silvestri stvorio 1973. godine, kada je imao 21 godinu i koji je izlazio u Korijere del ragaci, a kasnije ga je u posebnoj seriji objavljivao italijanski izdavač Dardo. Neki novi klinci pojavili su se u prvih šesnaest brojeva Nevena (u 15. broju na celoj strani), dok se Vuk Alberto pojavljivao, sa prekidima u prvih petnaest brojeva, da bi bio repriziran mnogo godina kasnije. Smuđa će kasnije objaviti još samo jedan strip na dve strane Kako rastu..., ali će uraditi veći broj ilustracija i naslovnih strana.

   Od drugog broja krenula je i interesantna rubrika Ljuljaška za mrave. Bili su to aforizmi Borislava Putnika Puba koje je ilustrovao Stabor. Rubrika je potrajala sve do 668. broja.

   U petom broju Nevena pojaviće se dva kaiša američkog stripa Mačak Miša (Heathcliff, takođe nastao 1973. godine, kod nas poznat i kao Mačak Haralampije – Denis, Politikin zabavnik) Džordža Gatelija. Međutim, ovaj broj ostaće upamćen po nečemu drugom – u njemu će osamnaestogodišnji Zoran Janjetov objaviti prvi kaiš stripa Miš Kosta. Tokom narednih godina  u Nevenu će biti objavljeno oko 140 kaiševa i sedam tabli ovog potpuno osobenog i originalnog stripa, koji će postati jedan od zaštitnih znakova Nevena. Poslednji kaiš biće objavljen u broju 141, da bi početkom novog milenijuma bio repriziran, a svoj život nastaciće u Malom nevenu. Još jedan strip Janjetova objavljen tokom prvih godina Nevena bio je strip od sve strane Pogledaj, pa ispričaj. Evo kako se Janjetov priseća tog vremena:
   „Neven je uređivao tada Mika Antić, ali Seja Babić je bila u redakciji Nevena, a Seju Babić sam znao preko roditelja. Ona me je zvala, a ona je bila jedna dobra, blesava osoba. Duhovita, topla, prijatna, od ljudi kakve volim. Pošto je znala da crtam, pitala me je da li bih ja crtao za Neven. Izmislio sam Miša Kostu, neke ilustracije. Kad se Seja posle „otcepila“ od Nevena i napravila Mali neven, to je bio  raj za  mene. Opet je bilo „Da li bi radio za Mali neven?“, „Bih, šta?“, „Šta hoćeš, odrešene ruke...“. I što sam donosio, oni su objavljivali i to je bilo super. Jedino u međuvremenu sve što sam uradio za Mali neven, svi originali ili su uništeni ili ukradeni. Nijedan mi nije vraćen. Bilo je par stvari koje sam jedva iskamčio. Ne znam kako, neko je uspeo da mi spase par kaiševa Miša Koste. Svi Ćumislavi, sve... Svaki put sam tražio da mi bude vraćeno. Tada si predavao original, nisi ga skenirao i poslao imejlom ili aploudovao. Nego je original išao u repromašine u štampariji. Da li je to neko bacao, da li je to neko ćapio, uništio, zaboravio... Uglavnom, nijedan ne postoji. Ja Ćumislava imam samo kao fotokopije iz Malog nevena. Jako puno ljudi sad hoće da izda Ćumislava. Imam jedno tri-četiri domaća izdavača, čak i neki ljudi iz Amerike hoće da finansiraju izdanje Ćumislava, a ja sve nešto hoću da ga uradim kako treba... Da nisu samo one strane koje su izašle u Malom nevenu. Hoću da dodam još životinja, jer ja to još mogu. To je vrh mog stvaranja. To je meni jače i od Panasonika i svega, jer je mene iznenađivao. Kad sam to radio sedeo sam i smejao se glupostima koje su iz mene izlazile, kao da je nesvesno. Tu  je bio najjači X faktor. Najviše sam bio ja, jer to sam ja. Hoću da ga uradim, da dodam još strana sa puno životinja, tih idiotskih tekstova, da knjigu opremim da bude objekat koji hoćeš da grliš, da ga gledaš hiljadu puta. Da na rikni bude hiljadu stvari, da na ovim forzacima bude šareno, divno, kao Dejv Kuper... Da nije samo sadržaj, već da ti nudi mnogo više. Već sam pričao sa nekoliko izdavača da ću početi da se bavim time kad budem imao vremena (a nemam). Jako bih voleo da to bude kako treba.“

   Od dvadesetog broja u Nevenu izlazi strip Zeka Pega na pola strane. Autor crteža je Stabor, a scenaristi su bili (barem) Svetozar Obradović i Rastislav Durman. Stabor u stotinjak brojeva crta i reklamni strip za proizvode subotičkog Pionira – uglavnom se radi o samo jednom kadru, ređe o jednom kaišu, pola ili celoj strani, koji odišu originalnošću i duhovitošću. Radi i još neke kraće stripove,uključujući tu i strip S.V.E. Mirko, a ilustruje i rubriku Šandora Bogdanfija S one strane smešnog.

   U to vreme Mika Antić je bio nepopularan u beogradskim nacionalističkim krugovima, koji su mu zamerali što se izjašnjava kao Vojvođanin, tvrdeći da ta nacija ne postoji. Da li zbog toga, Antić će krenuti da u narednim mesecima i godinama oko Nevena okuplja mlade novosadske autore stripa, pružajući im punu afirmaciju. Jedan od autora koji je više od decenije bio vezan za Neven bio je Dušan Vukojev. Evo kako se on seća Miroslava Antića:
   „U to vreme glavni i odgovorni urednik Nevena bio je Miroslav Antić. Ne znam kako, on je saznao za Rundija, koji je izlazio u Zabavniku, radi jedan Novosađanin. To ne može. Za njega je odliv mozgova već tada bio poznat termin. Kada sam došao na razgovor u njegovu kancelariju, on se brijao električnim aparatom. Zavoleo sam ga odmah. Ponudio me je pićem i duplo većim honorarom. Gde su nestali ti divni ljudi?“

   Vukojev (izuzimajući prvi broj i kaiš Klinaca) je u Nevenu ipak debitovao stripom u jednom kaišu Koko – objavljeno je petnaestak kaiševa počevši od broja 20 do broja 37 (izlazio i u Stripoteci). Posle duže pauze Vukojev će se vratiti u 120. broju kao scenarista stripa Lijanko, koga je crtao Radič Mijatović, a već u narednom broju i stripom Rundi, u kojem je bio kompletan autor. Rundi je jedan od najdugovečnijih stripova u Nevenu – potrajao je sve do 667. broja (kasnije se još pojavio nekoliko puta), pri čemu su od 525. broja reprizirani stari nastavci – dakle više od četiristo premijernih nastavaka! Uz njega, Lijanko je sigurno najpoznatiji među stripovima koji su izlazili u Nevenu – jednim delom zahvaljujući dugovečnosti, a delom i zato što je uglavnom izlazio na poslednjoj strani u boji (pojedine table je, sem Mijatovića, kolorisao i Slavko Pejak). Ukupno je objavljeno 128 zasebnih strana stripa Lijanko, kao i pet epizoda – Let balonom, Dolina, Jeti, Leteća zala i Gusarsko blago. Osim prve, koja je imala 10 strana, ostale epizode su imale 19 strana. O saradnji sa Nevenom Mijatović kaže:
   „Još u vreme kada je Mika Antić bio glavni urednik. Duda i ja smo odneli jedan kaiš stripa Klinci i to je, ako se ne varam, objavljeno u pilot-broju, ali uopšte ne mogu da se setim zašto nismo nastavili. Kasnije, kada je Slobodan Stanišić postao glavni urednik, krenulo se sa Lijankom. Stanišić se i sam bavio stripom i tražio je da radimo neki strip za decu. Ideja je bila da to bude parodija na Tarzana. Bili smo ograničeni da ne možemo da idemo sa jačim fazonima, već da se zadržimo na odnosu Paja, Pata i sestrići! U to vreme, Marketprint je dobio prava na Tarzana, koga su Ortiz i ostali ubogaljili. Urednici su razgovarali među sobom da nije dobro to što Lijanko liči na Tarzana, pa je Sreten Drašković spomenuo da nije zgodno da se sa tom praksom nastavi. Iako sam bio protiv, bilo mi je sasvim logično, posebno što smo i Duda i ja sarađivali sa Marketprintom, pa smo obukli Lijanka! Već posle desetak objavljenih tabli, počeli su da me vuku po školama. Sloba Stanišić je čitao svoje pesme, Steva Beljanski je pregovarao o prodaji Nevena školama, a ja sam uživao s decom, crtajući im Lijanka! Šteta što urednici Dnevnika nisu znali da iskoriste popularnost Lijanka da se izdaje u formi albuma ili albuma sa sličicama, koji su u to vreme bili popularni“.

   Sredinom osamdesetih Vukojev objavljuje još jedan strip u Nevenu – radi se o stripu Kreker Kid, koga je crtao Petar Meseldžija. Objavljene su dve epizode – Plavi maslačak i Zmajeva planina, svaka sa po 12 strana (tridesetak godina kasnije ponovo objavljene u strip-albumu u izdanju Rozenkranca).

   Od 39. broja Neven počinje da ustupa značajno mesto i stripu o narodnooslobodilačkoj borbi. Prvi takav strip bio je Troje nesalomljivih Svetozara Obradovića i Branislava Kerca. Objavljene su dve epizode – Nema mleka za ratnike i Tanka crvena linija – obe sa po 19 strana. Sledilo je pet epizoda Poručnika Tare  (Zlatni kliker, Pan strip, Strip zabavnik, Stripoteka, Vojvođanski strip) istih autora – U osinjem gnezdu, Bekstvo iz bolnice, Razmena na mostu, Izdaja i Tragovi zločina, te dve epizode stripa Partizan Goran, koje je Kerac crtao prema scenariju Petra Aladžića. Nakon ovoga slede stripovi prema scenarijima Dušana Vukojeva – prvo Tenk (crtež Branko Plavšić), a zatim stripovi sa Nebojšom i Vukom kao glavnim junacima, koje je nacrtao Jelko Peternelj – Tunel, Napad u zoru, Poskok, Kanjon i Prepad. Jelko Peternelj dalje nastavlja da radi i scenarija za ovaj serijal, pri čemu menja imena glavnim junacima u Saša i Grom. Objavljene su sledeće epizode: Padobranci, Pijanino, Spasite Drinu!, Diverzija i Razmena. U međuvremenu objavljen je i strip Aladžića i Plavšića Večernja akcija. Poslednji strip iz NOB objavljen u Nevenu je Valter brani Sarajevo Ahmeta Muminovića (ranije objavljen u Zlatnom klikeru).

   Spomenimo još neke stripove koji su objavljeni u prvih sto pedesetak brojeva Nevena: Slavko Obadov od belog do crnog pojasa (dve strane), Priče o Malom zubu (1), edukativni stripovi Svemir (18) i U slici i reči (26) koje je, između ostalih, radio Martin Bertonmje, te stripovi Deset minuta zabave na pola strane, Mima, pazi palac (1), Ako želiš da te prati sreća (1), Dan istraživača (1), Pravo u centar (1 kaiš) i Otmica (1 kaiš).

   U 149. broju Nevena stripom od jednog kaiša Sića debituje Dušan Dimitrov, autor koji će ostaviti značajnog traga, posebno kasnije u Malom nevenu. Objavljena su svega tri kaiša Siće. Tek u 612. broju ćemo se ponovo susresti sa Dimitrovim – tokom narednih osamdesetak brojeva ilustrovaće stihove Duška Radovića kroz kaiševe Tužne đačke ispovesti, Umiljati odgovori na ozbiljna školska pitanja i Veliki i mali, kao i objavljivati kaiševe Olovka piše srcem i Ko je to? Šta je to?

   Nakon 150. broja Neven objavljuje još neke inostrane stripove, paralelno sa već ustaljenim, gore spomenutim stripovima i stripovima o NOB: kratke Ambrosove stripove, koji su se ranije pojavljivali i u drugim Dnevnikovim izdanjima – Krivina straha, Pravo sportski duh, Golgeter, Dugajlija, kao i strip veoma popularan u Francuskoj – Pif i Erkil (7 kaiševa) Hoze Kabrero Arnala (ali koga su u to vreme crtali drugi crtači, zatim Aspirino i Kolodion Alfonsa Figuerasa (izlazio i u Caku, Zlatnom klikeru, Lunovom magnus stripu), Špageti Dina Atanasija (5 strana), Džoni Galaksija Blaja Navara i Žozepa M. Bee (4 strane, izlazio i u Zlatnom klikeru, Lunovom magnus stripu i Zlatnoj seriji), kao i sedam strana stripa Zrak (izlazio i u Zlatnom klikeru), tri strane Kremenka, edukativni strip Naša planeta na osam strana, te strip Runea Andreasona Mali Ričard i njegova mačka (3 strane).

   Stupanjem Slobodana Stanišića na mesto urednika Nevena, i stripovi ovog autora počinju  da bivaju objavljivani. Radi se o svetu robota – stripovi Roboti, Robotijada, Roboti u svemiru, Rista i roboti – objavljeno je oko 350 kaiševa i nešto manje od 10 strana ovih stripova. Objavljen je i još jedan strip Stanišića na šest strana – Itej, pustinjski čovek.

   Nakon što se Strip zabavnik ugasio, Neven kreće da objavljuje neke od stripova koji su tamo izlazili. Tako su objavljene tri epizode Rahana i četiri epizode Doktora Žistisa, stotinjak tabli Rileta i Gileta Ala Smita, četiri strane Zrikija Švargle i Šuleta Globusa Franciska Ibanjeza Talavere, a repriziran je i strip Rodijevi doživljaji (epizoda Večera) Nikole Maslovare. Maslovara je nacrtao i jednu epizodu Barba Plime objavljenu u Nevenu na osam strana (scenario Miodrag Milanović, tuš Slaviša Ćirović).

   Spomenimo još neke strane stripove koji su izlazili u Nevenu nakon broja 350: Luluani (7 strana), Roksti (1), Prijatelji Životinja (Konrad Lorenc, 1 strana), U životinjskom svetu (1), Porodična uspomena (2), Zekan (epizoda Duhovito veče, 5 strana, izlazio kao Zekine pustolovine u Zlatnom klikeru, Almanahu i specijalnom broju Zlatne serije) Tribertija i Perinija, Bramerov Gadža (2 strane), Aladin (12), Srećko (Wladimyr, Karlos Roke, 6 brojeva), Školarci (Mel Lazarus, 8 strana). Posebno obimni bili su stripovi Robin Hud (objavljeno je 14 epizoda), kao i Tom i Džeri Keli Džarvis (rođena 1968, počela da radi na Tomu i Džeriju kad joj je bilo svega 18 godina) i Gufa i Keja Rajta (osamdesetak strana).

   Dolazak na vlast Slobodana Miloševića i njegovog nacionalističkog režima, kao i smena vojvođanskog političkog rukovodstva i njegova zamena Miloševićevim kadrovima nisu se odmah odrazili na Neven (pa i na druga Dnevnikova izdanja). Zbog neafirmativnog izveštavanja o mitinzima u Novom Sadu koje je organizovao Miloševićev režim, smenjen je dotadašnji direktor Dnevnika Jovan Smederevac, a na njegovo mesto postavljen Miloš Tomić. Međutim, pokazuje se da Tomić nije voljan da „zavodi red“ u Dnevniku, pa i on biva smenjen 1990. godine i na njegovo mesto dolazi Miodrag Karadžić, koji će, prema rečima novinara Mihala Ramača, bespogovorno izvršavati naloge od Miloševića postavljenog predsednika vojvođanske vlade Radomana Božovića. Sledstveno, promene su vidljive i u Nevenu – dotadašnja praksa da se Neven neizmenično štampa ćirilicom i latinicom napuštena je, sve je više verskih saržaja (neizostavni sveti Sava u januarskom broju), a u godinama koje su sledile najkvalitetnije članovi napustili su redakciju, odnosno prestali da sarađuju sa Nevenom – Mićić Dimovska, Smuđa, Stabor, Vukojev, Mijatović... Tokom perioda međunarodnih ekonomskih sankcija Neven je ipak nekako izlazio, na smanjenom broju strana, na lošijoj hartiji i u obliku dvobroja i trobroja.

   U tom mračnom vremenu strip je ipak sačuvao svoje mesto u Nevenu – Rundi, Lijanko i još neki stripovi se repriziraju, a javljaju se i neki novi autori. Tako Zoran Opačić objavljuje strip Časlav (13 kaiševa), Srđan Nikolić Peka strip Maca i Miša (10 kaiševa), Stevo Maslek strip Tina (12 nastavaka).

   U novom milenijumu strip se zadržao u Nevenu, ali sada sa nekim novim autorima i njihovim stripovima. Najviše stripova su objavili ilustrator Nevena Vladimir Bikicki (strip Žika Slika) i Goran Milanović (strip Društvance „Kod brbljivog petlića“  u nastavcima od jedne strane, kao i još jedan strip u kaiševima). Poslednjih godina mesto u Nevenu je rezervisano za stripove Miomira Dejanovića.

   Spomenuli smo već Miku Antića i Slobodana Stanišića kao urednike Nevena, no najdugovečniji urednik Nevena bio je Slobodan Beljanski (1997-2014), a nakon njega Branislav Kupusinac (1986-1997). Beljanskog je na kratko nasledio Mirko Marković, sa ambicioznom vizijom stripa u Nevenu – pokrenuti su škola stripa, rubrika o istoriji stripa, krenuli su da se objavljuju nastavci stripa Nova Panonija (Predrag Đurić i Frančesko Konte), a junaci stripa su se posle mnogo godina našli na naslovnim stranama Nevena (Detektiv Lakonogić Nikole Maslovare i junaci stripa Dan kad je počelo leto Đurića i Kontea). Ipak, sve ovo je bilo kratkog daha. Markovića na mestu urednika nasleđuje Jelena Dopuđ (2014-2018), a nju Dušica Marinović, a pokrenute rubrike se gase.

   Spomenuli smo Mali neven kao Nevenov podlistak, koji je uređivala Mileva Babić Seja. List će se 1983. godine osamostaliti i u njemu će strip od prvog mesta imati zapaženu ulogu. Svakako da su najznačajniji stripovi Zorana Janjetova – Igračkaonica, koji će, sa prekidima, izlaziti tokom prvih pedestak brojeva, zatim Miš Kosta, koji je ranije bio objavljivan u „velikom“ Nevenu, te strip Iz beležaka profesora Ćumislava, čuvenog istraživača i zoologa. Janjetov je u Malom nevenu objavio i još jedan kratak strip Pomozite!

   Pored Janjetovljevih stripova, izuzetni su i stripovi Dušana Dimitrova, među kojima se ističe strip Kako je rastao Dušan Dimitrov na šest strana, Zoov divljine na oko petnaestak strana, kao i čitav niz kraćih stripova, nekih od njih nastalih prema tekstu Dušana Radovića. I Stabor objavljuje u Malom nevenu više stripova, među kojima je najzapaženiji strip u kaiševima Tačko (osam nastavaka), dok se Smuđa javlja samo jednim kaišem stripa Diogen i jednom stranom pod naslovom Šta je to?

   Ilustrator Malog nevena Branimir Prosenik takođe je uradio nekoliko kratkih stripova, a njegov kolega Marjan Manček nekoliko kaiševa stripa Pjer, te strip Dajomir i Miliboža. Stevo Maslek objavljuje trinaest nastavaka stripa Detektivi Dada i Vlada, a Srđan Rankov više od 20 nastavaka stripa Vilin-baštovani, strip Lepotica iz daleke zemlje Nigozete, te stripove po stihovima Desanke Maksimović  Kći vilinog konjica i Car igračaka i strip Dečak Jova prema scenariju Raleta Nišavića.

   Svetozar Obradović i Pavel Koza objavljuju desetak kaiševa stripa Kiki i Riki, a Franja Straka stripove Ajk, Tamara i Mesečar. U Malom nevenu izlazi i sedam nastavaka stripa Stevana Živanova Feliks i Mudrica. Ljubomir Sopka objavljuje dva nastavka stripa Šapočka, Jožef Kalek jedan kaiš pod imenom Kost, a Goran Milanović strip Nevenko Malić.

   U novom milenijumu strip je u Malom nevenu uglavnom bio zastupljen kroz stripove Ljiljane Marcikić Mihalački nastale prema stihovima raznih domaćih pesnika. Među stripovima objavljenim poslednjih godina ističe se strip Bon-ton Marije Dragaš i Mali neven i Maša Sanje M. Iako se ne radi o stripu, spomenimo da je u Nevenu izlazila i Slovarica Dušana Vukojeva i Petra Meseldžije.

   Pored Seje Babić, urednici Malog nevena bili su i Angelina Arbutović, Slavoljub Belimarković, Radmila Gikić-Petrović (inače, svojevremeno i saradnica Strip zabavnika), Nataša Topolac, Ivana Đukić (rado viđena na Novosadskom strip-vikendu) i Dušica Marinović.

   Kakav bi se mogao izvući zaključak o stripu u Nevenu i Malom nevenu?  Na prvom mestu, strip je od početka bio prisutan u oba lista i zadržao se tokom decenija. Prvenstveno se radilo o stripu domaćih autora, među kojima su mnogi prvi put objavili svoje stripove upravo ovde – Janjetov, Smuđa, Stabor, Dimitrov i drugi, ili su u Nevenu dostigli svoj stvaralački vrhunac (Vukojev, Mijatović, Dimitrov). Do promene ideološke orijentacije u društvu naročito je negovan strip iz Narodnooslobodilačke borbe. Kuriozitet čine neki strani stripovi koji kod nas verovatno nisu objavljivani van Nevena (Lazarus, Silvestri, Roke...). Ipak, Neven je imao žestoku konkurenciju među drugim školskim časopisima, uglavnom, ako ne i isključivo, se distribuirao po školama i njegova publika su uglavnom bili učenici svega nekoliko razreda, pa je pažnja na stripove koji su objavljivani bila relativno mala, a u denecijama za nama većina ovih stripova ostala je zaboravljena. Ovom prilikom tu nepravdu ispravljamo.

KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2019.

Broj pristiglih radova na konkurs: 404
Broj učesnika: 445
Broj zemalja iz kojih su radovi stigli: 26

Zemlje iz kojih su radovi stigli na konkurs: Argentina (1), Bosna i Hercegovina (11), Brazil (1), Bugarska (8), Češka Republika (1), Crna Gora (17), Danska (1), Filipini (1), Grčka (2), Hrvatska (7), Iran (18), Izrael (1), Japan (1), Kina (11), Kuba (1), Litvanija (1), R.S. Makedonija (12), Rumunija (3), Rusija (5), SAD (1), Slovačka (1), Slovenija (3), Srbija (327), Turska (3), Ujedinjeni Arapski Emirati (1), Uzbekistan (6)

Žiri: Anica Tucakov, istoričar umetnosti; Maja Veselinović, strip autor i illustrator; Dragana Stojiljković, strip scenarista; Ana Grigorjev, slikar i ilustrator; Jasmina Pucarević, grafički dizajner i šef programske službe SKC-a

REČ ŽIRIJA

   Impresivni broj radova koji su ove godine prijavljeni na Konkurs 17. međunarodnog salona stripa (404 rada iz 26 zemalja), sasvim izvesno svedoči o kontinuitetu i uspešnoj misiji negovanja stvaralačkog izraza u ovom mediju.  Od introspektivnih potraga do klasičnije postavljenih žanrovskih postavki ili aktuelnih fenomenoloških  pitanja,  etablirani autori, ali i  stvaraoci koji tek stupaju na scenu, svedoče o raznovrsnosti stvaralačkih strategija i pozicija.
   U okviru kategorija posvećenih mladim autorima do 15. godina primetno je dominantno mesto ekoloških tema, a sva tri nagrađena rada odlikuje plemenita istinitost izraza i talenat koji nesumljivo pripada domenu stripa.

   Među radovima nalazile su se i table autora već potvrđenih vrednosti, silovite rukopisne i kompozicione egzekucije, koji obezbeđuju temelje i pouzdanost naše scene. No, nagrada za najbolji crtež ove godine pripala je radu čija onirična likovnost i linearna tananost izlaze iz okvira utemeljenih staza i kreću putem autentičnog crtačkog istraživačkog postupka. Rad kome je dodeljena nagrada za najbolji scenario efikasno savladava teško uhvatljivu temu egzistencijalno poetičke prirode. Fluidni let misli i snova balansirane likovnosti krasi rad kome je pripala nagrada iz oblasti alternativnog stripa. Dok se ostvarenje kome je pripala nagrada u oblasti klasičnog stripa primetno izdvaja zrelošću ironične interpretacije akutnog civilizacijskog pitanja, ubedljve stvaralačke artikulacije.
   Grand Prix, ujedno i dobitnik nagrade za inovaciju u stripu, ove godine pripao je delu koje predstavlja ne samo najbolje strip ostvarenje osobenog inovativnog pristupa, već koje, verovatno, predstavlja jedno od najznačajnijih dela iz celokupne produkcije vizuelnih umetnosti po kojima ćemo pamtiti ovu godinu. Nevidljivi talas Dragane Kuprešanin predstavlja vrhunski autorski projekat, svojevrsni art objekat, koji odlikuje ozbiljnost i utemeljenost ambicije postavljenog koncepta i  najviših standarda njegove realizacije, visoka grafička kultura, sofisticiranost i preciznost izraza, te kompleksni istraživački prodor u druge dimenzije percepcije, kako u doslovnom, tako i u najšire shvaćenom smislu - prodor stripa u prostor zahtevnog umetničkog čina.   
   Anica Tucakov, istoričar umetnosti

NAGRADE ŽIRIJA:

GRAND PRIX:
Dragana Kuprešanin, Srbija, “Nevidljivi talas”

Dragana Kuprešanin (Beograd, 1982) je diplomirani likovni umetnik – specijalista slikarstva (FLU, Beograd, 2011) diplomirani grafički dizajner (FPU, 2008), autorka alternativnog stripa. Tokom dosadašnje umetničke aktivnosti ostvarila je dvadeset i pet samostalnih i preko 250 grupnih izlaganja i učešća na festivalima u zemlji i inostranstvu. Alternativnim stripom bavi se od 2004. godine, a od 2008. istražuje strip i granične medije koji koriste konvencije i jezik devete umetnosti, sa težnjom preispitivanja strukture i definicija stripa. Dobitnica većeg broja nagrada iz oblasti likovne (crtež) i primenjene umetnosti (dizajn, animacija, strip). Član ULUPUDS-a, ULUS-a, USUS-a, UFUS-a i UFAS-a. U statusu samostalnog umetnika od 2012. do 2018. godine. Student je doktorskih akademskih studija na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, gde je od 2014. do 2016. godine u zvanju saradnik u nastavi na predmetima crtanje i slikanje. Od 2018. godine je u zvanju saradnika iz umetničkog polja na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu.

NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU KLASIČNOG  STRIP JEZIKA:
Marko Jačan, Hrvatska, “Dugoročan plan”

NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU ALTERNATIVNOG STRIP JEZIKA:
Sanja Drakulić, Srbija, “Dve ptice”

NAJBOLJI SCENARIO:
Marina Stefanović, Srbija, “Zauvek moj dom”

NAJBOLJI CRTEŽ :
Danica Milić, Srbija, “San”

SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA INOVACIJU U STRIP UMETNOSTI:
Dragana Kuprešanin, Srbija, “Nevidljivi talas”

NAGRADE ŽIRIJA U KATEGORIJI TAKMIČARA DO 15 GODINA

MLADI LAV:
Konstantin Gajić (2010), Srbija, “Čuvari Smedereva”

SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJBOLJU IDEJU:
Miloš Đorđević (2007), Srbija, “Zakon ulice”

SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA ZREO I MAŠTOVIT IZRAZ:
Nina Khmelyova (2006), Rusija, “A detective boy”

SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJMLAĐEG AUTORA:
Aleksa Šabat (2013), Srbija, “Heroj u akciji”

NAGRADE PRIJATELJA SALONA

NAGRADA STRIPOTEKE:
Miloš Simić, Srbija, (scenario), Nebojša Remeljej, Srbija (crtež), “Dolina jorgovana”

NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE SYSTEM COMICS:
Sara Živković, Srbija (scenario, crtež i kolor), Ana Živković, Srbija (scenario, crtež i kolor), “LEVANIA: Apokalipsa”

NAGRADE IZDAVAČKE KUĆE DARKWOOD:
Nikola Radosavljević, Srbija, “Šansona”
Alisa Vikić (2005), Srbija, “Exterminator”
Sunčica Tomić (2006), Srbija, “Dobrodošli na Planetu 9227”

NAGRADA KNJIŽARE DELFI:
Dragan Stošković, Srbija, “Strahovanje”

NAGRADA IZDAVAČKIH KUĆA MAKONDO I BELI PUT:
David Vartabedijan, Srbija, “Pasje vreme”

NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE BESNA KOBILA:
Magdalena Miočinović Andrić, Srbija, “Srce”

NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE MODESTY STRIPOVI:
Senka Milutinović, Srbija (scenario), Jana Popović, Srbija (scenario, crtež i kolor), “Mare”

NAGRADA ČASOPISA STRIPOLIS:
Sotir Gelev, Bugarska (scenario), Penko Gelev, Bugarska (crtež i kolor), “The Three Brothers and the Golden Apple”
NAGRADA KLUBA KOLEKCIONARA "S" I MALE PRODAVNICE RETKOSTI:
Jelena Pavlović (2004), Srbija, “Zarđale žice”
NAGRADA STRIPARNICE “KEN” STRIPOVI:
Tijana Dabić (2005), Srbija, “Prijateljstvo”

NAGRADA KNJIŽARE ALAN FORD:
Marko Stojanović, Srbija (scenario), Sabahudin Muranović Muran, Srbija (crtež), “Jevtino i skupo”

NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE FORMA B:
Vedad Šabanadžović, Bosna i Hercegovina, “Sedam minuta”

INFO:
www.salonstripaskc.rs
http://www.facebook.com/comicsfest
https://www.instagram.com/salon_stripa_skc_belgrade/
https://www.twitter.com/SalonSkc
salonstripaskc@gmail.com

  ...četiri nova izdanja na Salonu stripa.

   NAJBOLJE PRIČE O GVOZDENOJ PESNICI -
   „BESMRTNA GVOZDENA PESNICA 1–2“ na LETEĆEM STARTU I SALONU STRIPA po ceni od 1.340 dinara
   Kompletan Brubejkerov i Frekšnov rad na Gvozdenoj Pesnici, koji je redefinisao tog superheroja.
Nakon što je u detinjstvu ostao siroče i odrastao u izgubljenom gradu K’un-Lunu, Danijel Rand se vratio u Ameriku kao mistični majstor borilačkih veština Gvozdena Pesnica – ali ni sve njegove kung-fu veštine ne mogu mu pomoći da nađe svoje mesto u savremenom svetu. Dok ga vlasti progone u ulozi Gvozdene Pesnice, a multimilijarderska korporacija koju je nasledio zadaje mu glavobolje kao Deniju Randu, mladi ratnik muku muči ne samo da se spase već i da pronađe sebe – a ta dvojaka potraga postaje još opasnija kada Deni sazna da viševekovna zaostavština Gvozdene Pesnice krije više tajni no što je mogao i da nasluti.
   Spajajući brzu akciju vlastitog Kapetana Amerike s veštim poznavanjem priča o borilačkim veštinama, scenarista Ed Brubejker udružio se s mladim scenaristom u usponu Metom Frekšnom i crtačem Davidom Ahom kako bi nam ispričali sasvim novu priču o Gvozdenoj Pesnici – priču punu legendi i bajki, magije i avantura, koja se proteže vekovima unazad kroz istoriju.
   „BESMRTNA GVOZDENA PESNICA 1–2“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, na Salonu stripa u SKC-u, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.340 dinara, od četvrtka, 26. septembra, do nedelje, 29. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.500 dinara, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara.

   „FLASHPOINT – TAČKA BEZ POVRATKA“ na LETEĆEM STARTU I SALONU STRIPA po ceni od 1.070 dinara
   Beri Alen je heroj. Štiti nevine i bori se protiv zla u ulozi Fleša – najbržeg čoveka na svetu.
   Ali ovo nije njemu znan svet.
   Ovo je svet na kojem je rat Čudesne Žene i Akvamena progutao živote miliona ljudi... na kojem nijedno ljudsko biće nikad nije nosilo prsten Zelenih fenjera... gde Betmen na svojim rukama ima isto onoliko krvi koliko i njegovi neprijatelji... gde niko nikad nije ni čuo za Supermena...
   ... gde je najbrži čovek na svetu samo običan čovek.
   Nemoćan i sam, Beri Alen se seća stvarnosti kakva je nekad bila. I sad mora da ubedi ove čudne opasne heroje – izopačene verzije muškaraca i žena s kojima se nekad borio rame uz rame – da mu pomognu u njegovom poduhvatu da ispravi ceo svet. Za to će mu trebati vreme, ali ono je na izmaku. Uspeo ili omanuo...
   SVET NIKAD VIŠE NEĆE BITI ISTI.
   „FLASHPOINT – TAČKA BEZ POVRATKA“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, na Salonu stripa u SKC-u, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.070 dinara, od četvrtka, 26. septembra, do nedelje, 29. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.200 dinara, a u ostalim knjižarama 1.599 dinara.

   „GAUČO“ na LETEĆEM STARTU I SALONU STRIPA po ceni od 1.200 dinara
   „Ova sjajna priča odvodi nas u Argentinu s kraja devetnaestog veka, u vreme kad su crnci i Indijanci još bili robovi. Dok se Englezi i Španci bore kod Rio de la Plate, Prat i Manara se poigravaju sudbinama Toma Brauna, mladog dobošara, i Moli Maloun, irske devojke. Ovo je divan avanturistički strip-roman, pun olujnih strasti i oružanih sukoba.” – À Suivre, broj 179, decembar 1992.
   Engleska mornarica 1806. stiže do Buenos Ajresa, u nameri da napadne taj grad pod kontrolom oslabljene Španije, a na jednom od brodova Njenog veličanstva naći će se i Tom Braun, protagonista ove raskošne avanture Huga Prata i Mila Manare, velikih majstora stripske umetnosti. Mladi dobošar je zaljubljen u irsku prostitutku, Moli Maloun, koja je takođe na britanskom brodu, ali umesto da pokuša da je odvrati od zainteresovane oficirske klijentele, on će morati da se iskrca na južnoameričko tlo kao običan pion u vojnoj igri za prevlast.
   Gradeći intrigantan istorijski i ljubavni narativ, Prat i Manara uz osnovnu nit radnje nude i živopisnu i podrobnu sliku o suprotstavljenim stranama, uvodeći priče o masonima, oslobođenju robova, želji kreola da se osamostale, suparništvu vojnika i mornara u britanskim imperijalnim snagama. Sudbine junaka prepliću se i razrešavaju na pozadini velikih istorijskih događaja u ovom vizuelno upečatljivom strip-romanu, uzbudljivom na svakoj stranici, sve do potresnog kraja.
   „GAUČO“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, na Salonu stripa u SKC-u, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.200 dinara, od četvrtka, 26. septembra, do nedelje, 29. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.350 dinara, a u ostalim knjižarama 1.799 dinara.

  ...Tomaža Lavriča.

   V četrtek, 26. septembra 2019, ob 19:00, vas vabimo na predstavitev s podpisovanjem staro-novega stripalbuma Ratman, Tomaža Lavriča.

   Ratman
   Superheroj Ratman se je leta 1995 sprva pojavil kot občasna domislica v reviji Mladina, da bi razreševal pereče primere drobnega kriminala in kaljenja nočnega miru v zaspani prestolnici. Za zabavo je bil risan v različnih stilih, večkrat tudi kot posvetilo tujim stripovskim mojstrom.
   Po nekaj letih uspešnega delovanja ga je v afektu pokončal naveličani avtor. Tako se mu je primeril edini resen zločin v njegovi superherojski karieri, in to nad njim samim. Vse Ratmanove zgodbe so bile posthumno zbrane in leta 1997 izdane v albumu pri kultni samozaložbi Cult Comics.
   Po 22 letih je bil na vztrajno prigovarjanje založnika Aleksandra Buha, povpraševanje obeh bralcev Mladine in na mile prošnje obupanih meščanov oživljen in znova angažiran s strani Pododdelka za prometne in nravstvene prekrške županskega redarstva Mestne občine Ljubljana.
   A svet se je medtem korenito spremenil in Ratmanove nekonvencionalne metode niso bile več primerne za nove čase. Popivanje na javnih mestih, nadlegovanje oseb ženskega spola in pretepanje barab dandanes ni več družbeno sprejemljivo, kajenje pa je sploh smrtni greh.
   Visoke občinske oblasti so počakale toliko, da se je mesto za silo očistilo in da se je rešenih primerov nabralo za nov album, potem pa ga je doletela tragična »nesreča pri delu«, ki jo je tudi sam avtor komajda preživel.
   Ratmana ni več, a njegova legenda bo živela naprej. In čez naslednjih 22 let, kdo ve, ga bo morda mestno županstvo spet oživilo, da se bo boril proti hordam robotov, kitajski zelenjavni mafiji, brezobzirnim letečim skuterjem in slovnični policiji.

   Tomaž Lavrič je bil rojen nekoč davno v Ljubljani. Študiral je slikarstvo na ljubljanski Likovni akademiji. Potem je dolgo študiral kako od tega živeti. Ukvarja se z ilustracijo, politično karikaturo, stripom in naložbami v rudnike diamantov.
Že dolgo je stric iz ozadja pri reviji Mladina.

Stripovski albumi Tomaža Lavriča izdani pri založbi Buch:
DEKALOG (Buch, 2010)
BOSANSKE BASNI (Buch, 2014)
EVROPA (Buch, 2014)
LOMM (Buch, 2015)
GLISTA NA BEGU (Buch, 2016)
EKSTREMNI ŠPORTI 3 (Buch, 2018)
TOLPA MLADEGA JEŠUE 1-3 (Buch, 2017-2019)
RATMAN (Buch, 2019)

Ostali stripovski albumi Tomaža Lavriča, izdani v Sloveniji:
EKSTREMNI ŠPORTI 1, 2 (Mladina, 2001-2009)
DIAREJA 1988-2002 (Mladina, 2002)
SLEPO SONCE (Forum Ljubljana, 2004)
SOKOL IN GOLOBICA (Mladina, 2008)
SLOVENSKI KLASIKI V STRIPU (Mladina/Forum, 2009)
RDEČI ALARM (Forum Ljubljana, 2010)
APPOLINE (Studio Risar, 2010)
NOVI ČASI (Forum Ljubljana, 2010)

  ...novi broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima tako da je postavljen još jedan broj Samoniklog korov stripa, 558. broj:
     www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/558

  ...učenika osnovnih škola Srbije!

CENTAR ZA LIKOVNO VASPITANјE DECE I OMLADINE VOJVODINE,
STRIP VESTI i ČAROBNA KNJIGA

RASPISUJU KONKURS ZA 32. IZLOŽBU AUTORSKOG
STRIPA
UČENIKA OSNOVNIH ŠKOLA SRBIJE

Strip kao mogući vid stvaralaštva, izražavanja i komunikacije našao je sigurno mesto u nastavi likovne kulture i izložbeno-instruktivnoj delatnosti Centra. U želјi da nastavimo ovu akciju i pretvorimo je u stalnu izražajnu potrebu mladih, naglašavamo neophodnost za još adekvatnijim odnosom prema nizu problema zakonitosti likovnih umetnosti, specifičnosti medija stripa i programu nastave likovne kulture.

Uslovi konkursa:
- strip mora biti originalno i samostalno rešenje učenika
- svaki učenik može da pošalјe po jednu tablu (stranu) ili 3 do 4 trake (kaiša) stripa
- eventualna upotreba boje treba da bude u funkciji crteža i ideje

Prispele radove će pregledati stručni žiri i dodeliti tri prve, tri druge i tri treće nagrade. Posebno priznanje biće dodelјeno likovnom pedagogu za kolekciju radova.

Radove slati do 15. novembra  2019. godine na adresu Centra za likovno vaspitanje

USLOVI SVIH KONKURSA SU:
Na konkursima mogu učestvovati sva deca predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, preko ustanova ili individualno. Radovi se ne vraćaju nego ostaju u zbirci Centra za likovno vaspitanje. Molimo Vas da ne šalјete radove koji sadrže organske materije (plodovi prirode, začini...). Organizator zadržava pravo da radove koristi za druge neprofitabilne izložbe, u dobrotvorne svrhe i da ih reprodukuje u štampi.

Adresa Centra je:
Mileve Marić 62, 21000 Novi Sad, mob. 064/47-37-363
centarzalikovnovaspitanje@gmail.com
www.likovnicentardece.org

Radove poslate u rolni žiri neće uzimati u obzir.

Molimo vas da na poleđini svakog rada čitko, štampanim slovima ispišete sledeće podatke:
-ime i prezime deteta, razred,
-naziv škole
-mesto i poštanski broj
-ime i prezime likovnog pedagoga
-kontakt telefon i elektronska pošta

Obaveštavamo Vas da će pisma od sada stizati sa ove nove e-mail adrese Centra, centarzalikovnovaspitanje@gmail.com. Za sva pitanja vezana za konkurse možete zvati na telefon: 064/ 47-37-363 (Ljubica Tankosić). Pri slanju radova poštom, molimo Vas obratite pažnju i na promenjenu adresu Centra koja glasi: Mileve Marić 62, 21000 Novi Sad, a možete naznačiti i broj faha: FAH 328. Srdačan pozdrav od Ljubice Tankosić i Eve Fedi

  ...„Mitovi o Ktuluu“ Lavkrafta i Breće;
  izdavač „Darkwood“, 2018.

Prevođenje umetničkih dela iz jednog u drugi medij večiti je zanatsko-stvaralački izazov sa vrlo neizvesnim/promenjivim rezultatima. Ipak, brojne neuspešne adaptacije nisu obeshrabrile one voljne da reči pretvaraju u slike (statične ili pokretne) odnosno „nepomične“ slika u „pomične“. Agilni strip izdavač „Darkwood“ obradovao je znatiželjne čitaoce albumom „Mitovi o Ktuluu“ koji sadrži devet segmenata nastalih na osnovu priča kultnog horor autora Hauarda Lavkrafta (1890-1937) i oživljenih potezima pera i četkica majstora Alberta Breće (1919-1993). Između stranica ispisanih slovima i tabli sa crtežima posredovao je još jedan umetnik - adaptacije je sačinio Norberto Buskaglija i njegova se uloga u stvaranju ovog dela nikako ne sme zanemariti jer je Lavkraft pisac koji svoje priče ne temelji isključivo na akciji, na fizičkoj radnji tipa „junak je išao od tačke A do tačke B i na putu mu se dogodilo to-i-to“. U Lavkraftovim pričama, naravno, postoji i taj nivo dešavanja ali itekako ima i „statičnih“ segmenata sa svakovrsnim pojašnjenjima ili spekulacija te razmišljanjima, dilemama i sumnjama junaka. Lavkraft je majstor stvaranja i razvijanja tenzija, teskobnih atmosfera odnosno građenja opipljive, gušeće nelagodnosti. U dostizanju ovih ciljeva on je koristio sva dostupna mu sredstva, od znanih obrazaca (ukleta mesta i građevina, mistična znanja) do česte, manirističke (i preterane) upotrebe pojedinih termina (čudesno, gnusno, zlo, prokleto). Krajnji rezultat svih tih napora jeste proza vrlo specifične atmosfere, prepoznatljive tematike, zapleta odnosno raspleta. Lavkraft je niz priča zasnovao na premisi postojanja skrivenog i trenutno primirenog zla nezemaljskog porekla koje je sposobno da bez muke uništi ljudski rod. Naznake postojanja tih „starih“ bića koja su postojali pre pojave čoveka - a koja on nije u stanju čak ni da racionalno pojmi - ili njihovih inkarnacija vidljive su u bizarnim dešavanjima u izolovanim gradićima, među izgubljenim ruševinama ili u susretima sa neobičnim kreaturama. Junaci priča kao obični, normalni ljudi spoznaće strah i užas koji seže do primarnih nivoa njihove ličnosti i, zbog tako dubokog potresa u temeljima svog bića, neće više biti oni koji su do tada bili. Lavrkaft govori o kratkotrajnim, krhkim obrazinama civilizovanosti ispod kojih su slojevi animalnih reakcija i neprestanog straha od uništenja u najstrašnijim fizičkim i duševnim mukama; a ti primerni slojevi mogu izroniti na površinu u svakom trenutku (kao što i prepotopsko zlo može izmileti iz dubina podzemlja i mora).

Egzistencijalni užas koji Lavkraft opisuje (škrto u odnosu na kitnjaste opise drugih tema) a bogato naznačuje u senkama i slutnjama valjalo je pretočiti u novi medij - u strip kao spoj teksta i slika koji poseduje sopstvenu dinamiču logiku. Zadatak adaptacije izvršio je Norberto Buskaglija vrlo korektno mada ne i bez teškoća (što je vidljivo u segmentima punim teksta a bez slika); strip kvadrati poprilično su opterećeni tekstom što je bitno usporilo ritam i ograničilo crtež tako da je, u krajnjem, ovaj rad vrlo blizu formi ilustrovane priče. Da krajnji rezultat, ipak, bude strip zasluga je proverenog majstora Alberta Breće koji je svoj zanat pekao na brojnim rutinskim strip zadacima (kaubojcima, ratnim, krimićima) da bi dostigao do remek-dela kakva su „Mort Cinder“, „Če“, „Etenaut“ ili „Izveštaj o slepima“. Sa tako bogatim iskustvom koje podrazumeva i mnoge crtačke eksperimente i egzibicije (čak i u krimićima) Breća je mogao da bira kakav će biti vizuelni lik Lavkraftovih fantazija i fantazmagorija. Kako bi potcrtao „normalnost“ Breća „običan“ svet crta realistično (što važi i za građevina, naselja); što je prisustvo natprirodnog, zlog i zloslutnog veće to su i oblici apstraktniji pa su zgrade i lokaliteti groteskniji a čudovišta amorfna, bez lako prepoznatljivih (u petparačkoj mas produkciji uobičajenih) oblika. Gledalac često mora da se dobrano zagleda u crtež i u linijama, tačkama i mrljama sam „izgradi“ lik moćnih monstruma. Ovakav crtački stil svakako je izazovan, intrigantan i inovativan (omogućen je, u krajnjem, i dužinom-kratkoćom stripova, uglavnom od 5 do 15 tabli) te zahteva aktivno učešće konzumenata. Naravno, pošto su priče crtane u dužem vremenskom periodu od 1972. do 1975. primetni su i stilski pomaci (u većim ili manjim „dozama“ realističkog crteža) koji, sveukupno, doprinose vizuelnom bogatstvu i atraktivnosti albuma.

Rečju, „Mitovi o Ktuluu“ su izuzetan spoj Lavkraftovih mračnih vizija o ljudskoj nemoći spram užasa koje kriju njegova psiha, svet i svemir i majstorski osmišljenog i realizovanog Brećinog grafizma koji je sve te vizije, potpomognut Buskaglijinim funkcionalnim adaptacijama, zaokružio u sjajan strip.

(„Dnevnik“, 2019)

studentski kulturni centar beograd / srećna galerija
17. MEĐUNARODNI SALON STRIPA
26-29. 09. 2019.

PRESS KONFERENCIJA SALONA STRIPA 2019:
SREDA, 25. 09. 2019. (13:00), klub SKC
SVEČANO OTVARANJE SALONA
ČETVRTAK, 26. 09. 2019. Velika sala SKC

19:00: OTVARANJE IZLOŽBI SALONA                
20:00: DODELA NAGRADA
19:00 - 20:30: OTVORENO KOSPLEJ TAKMIČENJE /VALINOR Srbija

GOSTI SALONA:
r.m.Gera (RS/ES)
GETO (RS)
DOBBS  (FR)
NEDELJKO DRAGIĆ (HR) 

PROGRAM FILMA I ANIMACIJE:
ANDRIJANA RUŽIĆ: NEDELJKO DRAGIĆ - ANIMIRANI FILMOVI,  predavanje / projekcija filmova  

SPECIJALNE NAGRADE I PRIZNANJA:

SPECIJALNO PRIZNANJE SALONA 2019. ZA DOPRINOS SRPSKOM STRIPU:
Dobitnik: Ljubomir KLJAKIĆ (1951), Beograd
(Komisija za dodelu priznanja za doprinos srpskom stripu: Slobodan Ivkov, predsednik; Milosav Pješčić, član komisije; Aleksandar Uzelac, član komisije)

„SREĆKO JOVANOVIĆ“ - NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE „DEČJE NOVINE DOSITEJ“ I OPŠTINE GORNJI MILANOVAC:
Dobitnik: Brana NIKOLIĆ (1936), Valjevo

PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA DOMAĆEG STRIPA 2018/2019:
Dobitnik: SYSTEM COMICS, Beograd

PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA INOSTRANIH STRIP IZDANJA U SRBIJI 2018/2019:  Dobitnik: ČAROBNA KNJIGA, Beograd
(Komisija za dodelu priznanja domaćim izdavačima: Slobodan Ivkov, predsednik; Vasa Pavković, član komisije; Pavle Zelić, član komisije)

OBELEŽAVANJA JUBILEJA SRPSKOG STRIPA:
140 GODINA OD OSNIVANJA ČASOPISA ŠALJIVI ASTRONOM
115 GODINA OD ROĐENJA BRANISLAVA - BRANKA VIDIĆA
110 GODINA OD ROĐENJA ĐORĐA LOBAČEVA
80 GODINA OD OSNIVANJA ČASOPISA MIKIJEVO CARSTVO
80 GODINA OD POKRETANJA STRIPA ZIGOMAR
80 GODINA ČASOPISA POLITIKIN ZABAVNIK  I  3500. BROJ
80 GODINA OD POKRETANJA ČASOPISA VREME STRIP
55 GODINA OD POKRETANJA EDICIJE SVEZAKA LALE
50 GODINA STRIPSKOG ČASOPISA STRIPOTEKA
45 GODINA ČASOPISA ZA TEORIJU STRIPA PEGAZ
40 GODINA OD PRVE TEORIJSKE KNJIGE O STRIPU JEDNOG SRPSKOG AUTORA
10 GODINA OD NASTANKA PRVOG SRPSKOG DUGOMETRAŽNOG ANIMIRANOG FILMA

KONKURS 17. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA:
Žiri u sastavu: Anica Tucakov, istoričar umetnosti; Maja Veselinović, strip autor i ilustrator; Dragana Stojiljković, strip scenarista; Ana Grigorjev, slikar i ilustrator i Jasmina Pucarević, grafički dizajner i šef programske službe SKC-a, dodliće 26. septembra 2019. godine, na svečanoj ceremoniji otvaranja Salona, sledeće nagrade: GRAND PRIX,  NAGRADU ZA NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU KLASIČNOG STRIP JEZIKA, NAGRADU ZA NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU ALTERNATIVNOG STRIP JEZIKA, NAGRADU ZA NAJBOLJI SCENARIO, NAGRADU ZA NAJBOLJI CRTEŽ, SPECIJALNU NAGRADU ŽIRIJA ZA INOVACIJU U STRIP UMETNOSTI, kao i NAGRADE ŽIRIJA U KATEGORIJI TAKMIČARA DO 15 GODINA: MLADI LAV, SPECIJALNU NAGRADU ŽIRIJA ZA NAJBOLJU IDEJU, SPECIJALNU NAGRADU ŽIRIJA ZA ZREO I MAŠTOVIT IZRAZ i SPECIJALNE NAGRADE ŽIRIJA ZA NAJMLAĐE AUTORE.

   REČ UREDNIKA:
   Međunarodni salon stripa je festival devete umetnosti kojeg, od svog osnivanja 2003. godine, organizuje i vodi Srećna galerija Studentskog kulturnog centra Beograd kao svoj redovni redakcijski program. Ovaj festival je manifestacija neprofitnog karaktera i predstavlja najmasovniji i najsveobuhvatniji strip projekat u Srbiji, i jednu od najznačajnijih smotri devete umetnosti u regionu.
   U najboljoj tradiciji svojih blistavih istorijskih iskustava i u precizno predviđenom programskom prostoru već 17 godina, sa izuzetnim uspesima, odvija se SKC-ov Salon stripa – veliki međunarodni festival, koncepcijski zasnovan na takmičenju po međunarodnom konkursu autora svih uzrasta iz svih zemalja sveta; gostovanju najrelevantnijih svetskih strip autora; revalorizaciji domaćeg strip stvaralaštva od njegovog početka do danas; afirmaciji domaćeg strip izdavaštva; afirmaciji mladih autora; popularizaciji stripa i srodnih izraza poput animiranog filma i ilustracije.
   Sedamnaesto po redu izdanje festivala ove 2019. godine donosi ekskluzivno vrhunska ostvarenja u domenu strip umetnosti, ilustracije i animiranog filma, što potvrđuju i imena gostiju i laureata ovogodišnjeg Salona.
   Nakon deset godina od gostovanja na Salonu stripa kao tadašnji laureat Priznanja za doprinos srpskom stripu, 2009. godine, Rajko Milošević Gera (poznat kao r.m.Gera), jedan od najvećih evropskih majstora stripa i ilustracije, ove godine ponovo je gost našeg festivala. Činjenica da je trenutno na našem tržištu u opticaju ili pripremi devet Gerinih albuma na srpskom jeziku, koja štampaju tri najveća domaća izdavača stripova, jedan je od povoda za njegovo gostovanje na Salonu.
   Uzimajući u obzir ogromnu popularnost ovog umetnika kako kod nas, tako i u svetu, posetiocima Salona pruža se mogućnost da upoznaju vrhunsko umetničko delo ovog majstora (od 1991. godine živi u Barseloni) i da se u programu Salona 2019. sretnu s njim na masterklas razgovoru Veče sa Gerom. Kao što znamo, radi se o umetniku čiji su stripovi i ilustracije objavljivani kako u Evropi, tako i u SAD-u, a koji je, između ostalog, zajedno sa Kventinom Tarantinom na scenariju sarađivao prvo na kratkoj epizodi iz Inglourious Basterds za Plejboj, a odmah zatim i na kompletnoj grafičkoj noveli Django Unchained.
   Posetiocima programa Salona stripa 2019. pruža se i nesvakidašnja prilika da se na izložbi, predavanju i projekciji filmova (u redakciji Veljka Krulčića kao autora projekta i predavanju Andrijane Ružić), susretnu i upoznaju sa Nedeljkom Dragićem (1936) jedim od najvećih živih autora iz zlatnog doba Zagrebačke škole crtanog filma koji od 1991. godine živi u Minhenu. To je sineasta kome je samo „pola koraka“ nedostajalo da se ovenča najvažnijim profesionalnim priznanjem na svetu - statuom Oskara. Naime, u kategoriji za najbolji kratkometražni animirani film, Dragićev Tup-tup je 1972. godine bio nominovan za Oskara, a već sledeće, Nedeljko Dragić postaće član Američke filmske akademije. Radi se o briljantnom karikaturisti i ilustratoru, sjajnom grafičkom dizajneru i, između ostalog, autoru Zagija - maskote Univerzijade u Zagrebu 1987. godine i jednom od autora likovnog oblikovanja motiva sarajevske Olimpijade 1984.
   Retrospektivna izložba jednog od najboljih i najcenjenijih srpskih ilustratora kakav je GETO, u redakciji Marije Ristić, istoričara umetnosti, kada je reč o ilustraciji prevashodno, jeste svojevrsna jedinstvenost na ovdašnjoj likovnoj sceni.
   Francuski strip scenarista Olivije Dobremel (poznat kao DOBBS), sa kojim je za saradnju zainteresovana većina srpskih autora, nakon 2017. godine po drugi put je gost Salona stripa. Ovoga puta, povod za njegovo gostovanje predstavlja objavljivanje njegovih dela na srpskom jeziku u redakciji novopokrenute domaće izdavačke kuće 300 ČUDA COMICS. Reč je o ambicioznom početku ovog izdavača i odličnom projektu Dobsove scenarističke adaptacije zbirke priča Herberta Džordža Velsa - Vremenska mašina, Rat svetova, Nevidljivi čovek  i Ostrvo doktora Moroa.
   Ovogodišnji laureat Salonovog priznanja za doprinos srpskom stripu jeste Ljubomir Kljakić dugogodišnji urednik i izdavač u nekim od najbitnijih redakcija, kulturnih i izdavačkih kuća Jugoslavije, teoretičar i autor stripa i, između ostalog, autor prve srpske profesionalne izložbe stripa pod nazivom Fantastika - strip – društvo, organizovane februara 1977. godine upravo u našoj ustanovi kulture  - Studentskom kulturnom centru Beograd. Dokumentarnu izložbu i razgovor sa laureatom na programu Salona pripremio je istoričar umetnosti i vodeći srpski teoretičar stripa Slobodan Ivkov.
   Zvanični program 17. međunarodnog salona stripa biće realizovan od 26. do 29. septembra 2019. godine u svim prostorima SKC-a. Svi programi su besplatni i profilisani za posetioce svih uzrasta.

   Miki Pješčić, urednik Salona stripa

PROGRAM SALONA:

Četvrtak, 26. 09. 2019.
15:00 – 22:00, Klub SKC: BERZA STRIPA
19:00, OTVARANJE IZLOŽBI SALONA 2019
Srećna Galerija: KONKURS 2019 – IZLOŽBA NAGRAĐENIH RADOVA
Mala sala: KONKURS 2019 – IZLOŽBA NAJUSPELIJIH RADOVA
Galerija SKC:  GETO (RS), retrospektivna izložba gosta Salona. Autor postavke: Marija Ristić 
Velika sala: r.m.Gera (RS/ES), izložba gosta Salona
Velika sala: Valinor Workshop Exhibition, Valinor Srbija
Novi prostor: Nedeljko DRAGIĆ (HR), retrospektivna izložba gosta Salona. Autor postavke: Veljko Krulčić
Galerija Circus: Ljubomir KLJAKIĆ – dobitnik Priznanja za doprinos srpskom stripu, dokumentarna izložba. Autor postavke: Slobodan Ivkov
19:30, KOSPLEJ SALONA 2019 / VALINOR, Srbija
20:00, Velika sala: CEREMONIJA SVEČANOG OTVARANJA SALONA I DODELA NAGRAD

Petak, 27.09. 2019.
11:00 – 22:00, Klub SKC: BERZA STRIPA
16:00, Velika Sala, PRIČA O NAŠEM BLEKU ILI PRIČA O BLEK INTEGRALIMA  I & II, Niški kulturni centar & Udruženje ljubitelja stripa „Branko Plavšić“, Niš, 2019, promocija izdanja. Govore: Zoran Nikolić, urednik izdanja i predsednik Udruženja, Srđan Savić direktor NKC-a i Milan Ilić grafički urednik izdanja
17:00, Velika Sala, Zoran ĐUKANOVIĆ: Vraćanje u život stripskih klasika digitalnom restauracijom – Princ Valijant, Lens.., predavanje
18:00, Velika Sala, Modesty stripovi - Prezentacija novih izdanja, Živojin Tamburić sa gostima
19:00, Velika Sala,  Nedeljko DRAGIĆ (HR), predstavljanje gosta Salona. Moderator programa: Veljko Krulčić
20:00, Velika sala, DOBBS (FR), predstavljanje gosta Salona /Promocija izdavačke kuće 300 ČUDA COMICS, Beograd /Potpisivanje albuma

Subota, 28. 09. 2019.
11:00 – 22:00, Klub SKC: BERZA STRIPA
16:00, Velika sala, Jovan GVERO: "NS STRIP VIKEND", promocija festivala
16:30, Velika sala, "STRIPOLIS" br.11, promocija strip magazina, Kulturni centar Zrenjanin, Srbija
17:00, Velika Sala, Željko PAHEK: LEGIJA NEPROMOČIVIH ILI ČETVRTI SVETSKI RAT UŽIVO, Niški kulturni centar & Udruženje ljubitelja stripa „Branko Plavšić“, Niš, 2019, promocija izdanja. Govore: Željko Pahek, autor, Zoran Nikolić, urednik izdanja i predsednik Udruženja, Srđan Savić direktor NKC-a i Milan Ilić grafički urednik izdanja.
18:00, Velika Sala, SPECIJALNO PRIZNANJE SALONA STRIPA 2019. ZA DOPRINOS SRPSKOM STRIPU: Ljubomir KLJAKIĆ, razgovor sa laureatom. Moderator programa: Slobodan IVKOV
19.00, Velika Sala, PREDSTAVLJANJE GOSTA SALONA: GETO – RAZGOVOR SA UMETNIKOM. Govore: Zoran Stanojević, Rastko Ćirić. Moderator programa: Marija Ristić
20:00, Velika sala, Andrijana RUŽIĆ: FILM KAO OTIMANJE OD ZABORAVA - ANIMIRANI FILMOVI NEDELJKA DRAGIĆA (HR),  predavanje / projekcija filmova
(Elegija, 1965, 3:56; Možda Diogen, 1967, 9:51; Idu dani, 1969, 10:07; Tup-tup,1972, 9:42; Dnevnik, 1974, 8:52; Put k susjedu, 1982, 2:00; Slike iz sjećanja, 1989, 11:54)

Nedelja, 29.09. 2019.
11:00 – 22:00, Klub SKC: BERZA STRIPA
16:00, Velika sala, Zoran ĐUKANOVIĆ: Moja avantura sa američkim izdavačem Classic Comics Press (Cisco Kid, Lance, Rusty Riley), predavanje 
17:00, Velika sala: PRIZNANJE SALONA ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA INOSTRANIH STRIP IZDANJA U SRBIJI 2018/2019: ČAROBNA KNJIGA, Beograd, promocija izdavača
18:00, Velika sala, r.m.Gera (RS/ES):   VEČE SA GEROM - PROMOCIJA GOSTA SALONA /RAZGOVOR SA UMETNIKOM / POTPISIVANJE ALBUMA
20:00, Velika sala: PRIZNANJE SALONA ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA DOMAĆEG STRIPA 2018/2019: SYSTEM COMICS, Beograd, promocija izdavača
(Međunarodni salon stripa zadržava pravo izmene i dopune programa)
(Radno vreme galerija tokom trajanja zvaničnog programa Salona je 10:00 – 20:00)

GOSTI 17. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2019:

r.m.Gera  (RS/ES)
Rajko Milošević Gera, poznat i kao r.m.Guéra, srpski je strip autor i ilustrator. Rođen je 1959. godine u Beogradu, a od 1991. živi i radi u Barseloni.
Njegov talenat je instantno prepoznat nakon što se 1982. godine pojavio na jugoslovenskoj strip sceni serijalom Elmer Džons, leoneovskim vesternom čiji je scenarista bio Dragan Savić. Njih dvojica su potom sarađivali na proslavljenim Teksaškim jahačima koji su im 1986. godine doneli nagradu za strip godine, a odmah zatim i Geri Zlatno pero Beograda.
Na svetskoj sceni Gera je prevashodno poznat po svom radu na DC-jevom bestseler serijalu Skalpirani (Scalped) scenariste Džejsona Arona. Ova serijalizovana grafička novela od 60 poglavlja donela mu je dve američke nominacije za Ajznerovu nagradu, te nominaciju za najbolji noar serijal na francuskom festivalu u Angulemu 2014. Pre Skalpiranih, Gera je radio samostalno album Hauard Blejk (Howard Blake) piratskog žanra, kao i Zec sa Marsa (Le Lievre de Mars) u saradnji sa Patrikom Kotjasom na scenariju. Oba je objavio francuski izdavač Glena.
Pre i nakon proboja Skalpiranih, Gera je bio i ostao prepoznatljiv kao vrlo svestran i plodan stvaralac čiji su stripovi i ilustracije objavljivani kako u Evropi tako i Sjedinjenim Američkim Državama.
Takođe je, kao storibord umetnik, radio na 22 animirana TV filma (između ostalih i za A-Film, BRB, Magma), a autor je i nekoliko filmskih postera za Magnolija Pikčers.
Pored velikog broja naslovnica, Gera je, zajedno sa Kventinom Tarantinom na scenariju, sarađivao prvo na kratkoj epizodi iz Prokletnika (Inglourious Basterds) za Plejboj, kao i odmah zatim na kompletnoj grafičkoj noveli Đangova osveta (Django Unchained).
Godišnje se pojavljuje u izdanjima najvećih US mejnstrim izdavača: Marvela (Tor), Dark Horsa (Grajndhaus), DC Komiksa (Betmen), kao i britanskog 2000AD (Sudija Dred).
Najskorije objavljeni su čovek sa zlatnim revolverom (L'uomo dalle pistole d'oro), album izdanje Teksa Vilera za Boneli, Dan D – Carstvo iz stepa (Jour J - Empire des Steppes) za Delkur, a do kraja 2019. godine trebalo bi da završi jedan album Konana Varvarina za Glena.
Pored ostalih projekata, među kojima je možda za nas najatraktivnije završeno i obogaćeno izdanje Teksaških jahača za špansko i srpsko tržište, Gera ponovo radi sa Džejsonom Aronom na njihovom novom serijalu – Prokleti (The Goddamned) za američki Imidž Komiks. Dva do sada objavljena albuma su već svetski prihvaćena, kako od kritike tako i prodajno.

GETO (RS)
Kao srednjoškolac Geto (Boban Savić) je objavljivao stripove za Niški list mladih Grafit i Narodne novine, nalazeći inspiraciju u svakodnevnim dogodovštinama koje je izmeštao u mistični svet nadrealnih zbivanja. Kasnije, tokom studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (odsek slikarstvo), počinje profesionalno da se bavi ilustracijom, objavljivanjem za Politikin zabavnik (od 1993). Već naredne godine ilustrovao je roman Ljiljane Praizović Knežević i Severni vetar. Osećajući prevlast narativa u likovnim delima, završava magistarske studije (2000) u klasi Rastka Ćirića odbranjenom temom O ilustraciji - koja je postala glavna literatura budućim studentima i istraživačima ove likovne discipline.
Strip zauzima posebno mesto u Getovom stvaralaštvu. Na konkursu Niškog kulturnog centra (1997) kojem su se odazvali vrhunski umetnici, osvojio je prvu nagradu za tablu stripa Nasmejani pokojnici. Nastavio je da objavljuje stripove u časopisima Tron, Strip Manija, Bager... dok je radom na strip albumu L'ordre du chaos: Jérôme Bosch, francuskog izdavača Delkur, zauzeo istaknuto mesto među svetskim strip autorima. U znak podrške, 2018. izradio je motiv za logo Salona stripa SKC Beograd - stilizovanog viteza sa fasadne skulpture SKC-a, opremljenog umetničkim alatom: perom i četkicom.
Srpskoj filmografiji dao je izuzetan doprinos stvarajući inovacije na polju žanra fantastike. Kao umetnički direktor filmova (naročito Čarlston za Ognjenku) i koncept-artist animiranih muzičkih spotova i kratkih filmova (poput E-Pigs) implementirao je znanja o vizuelnoj kulturi iz različitih oblasti postavljajući nove umetničke standarde koji korespondiraju svetskoj sceni savremenog filma.
Značajan domaći i međunarodni ugled stekao je prevashodno svojim majstorskim ilustracijama i analitičnim crtežom. Izložbena aktivnost bila je posledica pozitivne kritike i otpočela je odmah po završetku osnovnih studija u Domu kulture Studentski grad (1997), umnožavajući se vremenom. Učesnik je mnogobrojnih kolektivnih izložbi od kojih se izdvajaju Oktobarski salon, Zlatno pero Beograda, Majska izložba, 60 god. domaćeg stripa u Srbiji 1935 - 1995, Ilustratori Politikinog zabavnika.
Geto je vremenom izgradio složen i nijansiran stvaralački opus. Širinom svog obrazovanja i umetničko-filozofskog pogleda na svet, likovnim jezikom predano je kreirao svojevrsni mundus simbola, amblema, fantazije.
Kroz biografiju umetnika stiče se utisak da je njegov talenat uvek bio ispred zahteva vremena u kojem stvara, što je uslovilo da kao mlad stekne afirmaciju praćenu uvažavanjem kolega i stručne javnosti. Formirajući svoj autorski izraz i likovni svet koji ostaje nesaznajan za mnoge, Boban Savić s pravom nosi umetničko ime GETO, osećajući umetnost kao modus vivendi, a ne kao vid takmičenja. Među kolegama - stvaraocima, toplo je zaživela misao da „umetnici nisu konkurenti, već saborci u zajedničkoj borbi za lepotu“ koju je, kao član mnogobrojnih stručnih žirija, isticao (Zlatno pero Beograda (2013), Balkanima (2015), Salon stripa SKC (2015 - 2018)...
Marija Ristić, istoričar umetnosti

DOBBS  (FR)
Rođen u Francuskoj 1972. godine, Olivije Dobremel (poznat kao Dobbs) studirao je sociologiju u vreme kada je počeo da piše scenarije za rolplej igre, video igrice i stripove.
Još 2009. godine, dok je radio kao predavač na kinematografiji, potpisao je svoje prve stripovske ugovore za biografije serijskih ubica i triler-priče. Potom je od izdavačke kuće Solej dobio priliku da piše fantastične i horor / avanturističke mini-serijale: Loki, Alan Kvotermejn, Alamo, Mister Hajd protiv Frankenštajna i Skotland Jard. Mnogi od ovih serijala prevedeni su na italijanski, španski, holandski, nemački i engleski jezik.
Zatim je napisao jednodelnu priču, smeštenu u svet poznate video-igre Dofus, za izdavačku kuću Ankama i sarađivao na strip adaptaciji zbirke novela SF autora Stefana Vula. 
Nakon saradnje sa srpskim crtačem Darkom Perovićem na Alamu, pridružio se mnogim drugim autorima u zajedničkom srpsko-francuskom strip-projektu Linije fronta, čiji su izdavači Sistem komiks i Francuski kulturni centar u Beogradu. 
Potom je, 2017. godine, započeo da radi za Glenat na adaptaciji zbirke priča čuvenog pisca fantastike Herberta Džordža Velsa koja uključuje Vremensku mašinu, Rat svetova, Nevidljivog čoveka i Ostrvo doktora Moroa.
Od početka 2019. godine napisao je jedan esej o zlikovcima u filmovima, kao i scenarije za nove stripove Fransoa i kralj Francuske, Nikolas le Floh i Čovek-zver (prema priči Emila Zole).

NEDELJKO DRAGIĆ (HR)
Nedeljko Dragić rođen je 1936. godine u Paklenici kraj Novske. Godinu dana kasnije, njegova porodica se seli u Slavonski Brod. Odatle će Nedeljko, 1955. godine, otići na studije prava u Zagreb.
U gimnazijskoj klupi nastala je njegova prva objavljena karikatura u Kerempuhu, ali i prvi strip Miša Sos u Holivudu koji je izašao u sarajevskom humorističkom listu Čičak 1954/55. Od tada, pa sve do danas, Dragić crta i osmišljava karikature, ilustracije, stripove, logotipe, plakate, komercijalnu grafiku, pozorišnu scenografiju, animirane filmove i scenarije.
Jedan je od najvećih živih autora iz zlatnog doba Zagrebačke škole crtanog filma i sineasta kome je samo „pola koraka” nedostajalo da se ovenča najvažnijim profesionalnim priznanjem na svetu - statuom Oskara.
Istovremeno, reč je o genijalnom strip umetniku (Tupko, Brbljanje o geometriji), autoru Zagija - maskote Univerzijade u Zagrebu 1987. godine, autoru Leksikona za nepismene, jednom od autora likovnog oblikovanja motiva sarajevske Olimpijade 1984. godine, briljantnom karikaturisti i ilustratoru, sjajnom grafičkom dizajneru.
Od svog prvog neposrednog kreativnog dodira sa crtanim filmom, u proleće 1956. godine kada se kao fazer priključio ekipi Dušana Vukotića koja je radila Nestašnog robota, preko svog prvog autorskog filma (scenarista, crtač, reditelj) Elegija iz 1965. godine, pa zaključno sa 1989. godinom, kada će premijeru imati Slike iz sjećanja, ispod Dragićeve ruke i u njegovoj mašti nastaće jedan od najbriljantnijih i najoriginalnijih opusa umetnosti animacije druge polovine 20. veka.
Krotitelj divljih konja, Možda Diogen, Idu dani, Tup-tup, Dnevnik, Dan kad sam prestao pušiti, njegovi su najpoznatiji filmovi. U kategoriji za najbolji kratkometražni animirani film, Tup-tup je bio 1972. godine nominovan za Oskara, a sledeće godine Dragić je postao član Američke filmske akademije.
Za svoje autorske crtaće dobio je niz nagrada na najvažnijim festivalima animacije: Oberhauzen, London, Beograd, Zagreb, Čikago, San Francisko...
U italijanskom gradu Luka 1995. godine dobija nagradu za životno delo - za doprinos animiranom filmu, stripu i karikaturi.
U Hrvatskoj je 2002. godine dobio nagradu za životni doprinos filmskoj umetnosti Krešo Golik; na Motovunskom festivalu 2009. godine nagradu Pedeset godina; 2013. godine nagradu Andrija Maurović za životno delo na području hrvatskog stripa i najvažniju nacionalnu nagradu Vladimir Nazor. Iste godine dobija i Trepetalo iz Trogira - regionalnu nagradu za medije Ranko Munitić.
Od 1991. godine Nedeljko Dragić živi u Minhenu.
Veljko Krulčić, autor projketa

PROGRAM FILMA I ANIMACIJE:

ANDRIJANA RUŽIĆ: NEDELJKO DRAGIĆ - ANIMIRANI FILMOVI, 
predavanje / projekcija filmova

FILM KAO OTIMANJE OD ZABORAVA
Nedeljko Dragić je svoje crtačke veštine jednako uspešno oprobavao na poljima ilustracije i dizajna plakata, reklamnih filmova i pozorišne scenografije. Njegov prvi autorski film Elegija (1965) tematski i vizuelno najavljuje specifični način promišljanja njegovog bogatog animiranog opusa. Kratki film Tup-tup (1972) dobija nominaciju za Oskara, te Dragić tako postaje i član Američke filmske akademije. Svoje impresije i intimne doživljaje Amerike, od Njujorka do pustinje u Nevadi, pretočio je u film Dnevnik (1974). Ovo remek-delo, iznedreno u jednom dahu i nadahnuto linijom karikaturiste Njujorkera Sola Stajnberga, palpira u sličnoj atmosferi i ritmu filma Ponoćni kauboj (1969) Džona Šlesindžera, Dragić je poznat po tome da gotovo nikada nije radio storyboard za svoje kratke filmove. Njegova mašta i sigurna ruka izvrsnog crtača, obogaćena muzikom legendarnog kompozitora Tomice Simovića, proizveli su klasike zagrebačke škole crtanog filma: Možda Diogen (1967), Idu dani (1969), Dan kad sam prestao pušiti (1982), Slike iz sjećanja (1989). Ovi filmovi puni su crnog humora, satiričnih nota, okretnih gegova, opsenarskih trikova, nostalgičnih reminiscencija na detinjstvo, beketovskih pogleda na život, automatizma misli, jezgrovitih dosetki, munjevitih morfinga.
Andrijana Ružić

Filmovi za projekciju: Elegija (1965) 3:56; Možda Diogen (1967) 9:51; Idu dani (1969) 10:07; Tup-tup (1972) 9:42; Dnevnik (1974) 8:52; Put k susjedu (1982) 2:00; Slike iz sejćanja (1989) 11:54 

NAGRADE I PRIZNANJA SALONA STRIPA 2019:

SPECIJALNO PRIZNANJE ZA DOPRINOS SRPSKOM STRIPU
Dobitnik: Ljubomir KLJAKIĆ (1951), Beograd
Slobodno može da se kaže da je Ljubomir - Ljuba Kljakić (1951), pored bavljenja društvenim, rukovodećim i političkim radom, koji se s dobrim razlozima smatraju važnijim poslovima od angažovanja „samo“ oko stripa, kao urednik u časopisima Student (od 1975) i Vidici (od 1977), te kao predsednik Saveta ili direktor Studentskog kulturnog centra (1977-1984), tokom približno jedne decenije (1975-1985) promenio srpsku stripsku paradigmu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Kosovskoj Mitrovici, a od 1970. godine studirao je u Beogradu, gde je 1975. diplomirao na Fakultetu političkih nauka i do 1978. pohađao postdiplomske studije.
Od 1975, kada je postao glavni urednik lista Student, u Srbiji pogled na strip kao na sredstvo promišljanja i savremenicima inherentan, moderan jezik izražavanja više nije bio isti, kako među intelektualnom elitom, tako i među akterima na sceni specijalizovanoj za strip. Promenio se pristup kreiranju, plasiranju, konzumiranju i promišljanju ostvarenja ovog medija, do tada prihvatanih samo kao zabava, razbibriga, avantura i ilustracija (biografska, pedagoška, bajkolika, blago satirična...) ili samo kao vizuelni geg-humor. Do tada „alternativni“, „andergraund“, društveno i intelektualno angažovani, te na svaki drugi način „nekomercijalni“ strip nije imao „svoj“ medij u kojem je mogao da u kontinuitetu bude legalno prikazan i štampan. Kljakić mu je otvorio novinski i izložbeni prostor.
U „Studentu“ br. 29/1975. priredio je temat Novi strip. Tekstovi u njemu (Underground strip i šamari građanskom idealu čistoće, Novi strip - prevrat, kritika, nova vizuelizacija, avangarda, Razaranje nevinosti i ušećerenosti stripa...) nisu se bavili samo andergraundom (Kramb). Tu smo prvi put videli tek kreiranog Arzaka Mebijusa, stripove Drijea, Korbena, Kurcmana, Gotliba...
Zbunjena javnost nije ni znala kako da nazove slične domaće stripove, pa su uz komentare išli različiti prefiksi: „intelektualni“, „politički“, „nekomercijalni“, „filozofski“, „angažovani“...
Godine 1977. bio je i autor prve srpske izložbe stripa Fantastika - strip - društvo (opširniji podaci na srpskom i engleskom na str. 53 i 54 kataloga 16. Salona stripa 2017), ali pravu buru na sceni izazvao je svojim uvodnim tekstom Treća generacija? u svesci-separatu Studenta br. 15/1978. kojim je probudio revolt i polemičku buru na „konvencionalnoj“ sceni.
Njeni akteri su stripare „novog talasa“ u drugim glasilima, pa i stripskim časopisima, pored pejorativnog izraza „moebiusovština“, uz omalovažavanja, podrugljivo nazivali i „trećegeneracijašima“. Za ovu priliku pojednostavljeno prikazana teza Kljakića sastojala se u tome da su pripadnici međuratne generacije autora „modernog“ srpskog stripa od 1935. do 1941. godine bili prva, posleratni, od 1945. do približno 1973. druga, a od 1974. i osamdesetih, treća generacija.
U pripremi mu je teorijska knjiga Treća generacija, ogledi o stripu, figuralnoj naraciji, popularnoj kulturi, traganju za slobodom, utopiji i srodnim temama (1973 - 1988).
Slobodan Ivkov

SREĆKO JOVANOVIĆ- NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE „DEČJE NOVINE DOSITEJ“ I OPŠTINE GORNJI MILANOVAC:
Dobitnik: Brana NIKOLIĆ (1936), Valjevo
Brana Nikolić rođen je 1936. godine u Aranđelovcu kao jedanaesto dete majke Radojke i oca Jaćima. Osnovnu školu završio je u rodnom gradu, a posle ondašnjeg šestog razreda upisao se na Likovnu akademiju, kao izuzetno talentovan crtač i najmlađi student Beogradskog univerziteta.
Prvo ozbiljnije ostvarenje Brane Nikolića bio je strip Fudbalko, objavljen 1963. godine u Dečjim novinama i valjevskom Poletu. Kasnije se saradnja sa gornjomilanovačkim gigantom iz godine u godinu produžavala i, naravno, nicali su novi junaci i nove epizode. Prvo je dečja, đačka srca osvojio Mija Siledžija, pa je na površinu izbio Bendžo Kosta. Tu su i Mate Karate, Pastir Hotka, Džungla Đole, Tarziko i drugi. Preko 40 godina Brana je bio saradnik Dečjih novina. Bio je urednik Eks Almanaha, Eureke kao i Karavana.
Profesionalno je radio kao novinar i karikaturista u valjevskom listu Napred, sve do penzionisanja. U Valjevu je pokrenuo i uređivao i čuveni strip list Pingvin.
Tinejdžerske dane provodio je u kutovima parka Bukovičke banje - Risovačko groblje, u atmosferi koja je kasnije poslužila da stvori čuvenog Miju Siledžiju i Risovaču kao scenu pogodnu za svakojake doživljaje. U tom okruženju pojavljuje se Mija Siledžija, mudar, hrabar i vešt dečkić koga bi autor maštovito i spretno, u stihovima, oblikovao i vodio u uzbudljive doživljaje. Nadimak Siledžija više je pristajalo kao rima uz ime Mija.
Listajući odmalena Politikin zabavnik sa nenadmašnim Diznijevim stripovima, Brana je nesvesno uzimao liniju i odraze crtanih junaka pa se to, samo uzgred, ogledalo u njegovim ranim humorističkim stripovima. Uz jedno takvo prisustvo „diznijevštine“, Brana je crtao stripove, slikovnice, bojanke, pa su se iznedrili, ali u svojstvenoj formi Mija Siledžija, Crni kečevi na Bukulji, Otmica centarfora i mnogi drugi.
Osim stripom, bavio se i pisanjem vesterna i romana o nindžama, pod raznovrsnim pseudonimima. Za Forum iz Novog Sada odradio je preko dvadeset naslova o Doku Holideju, pod pseudonimom Frank Larami. Radio je i neke vesterne pod imenima Rej Kolons, Brandon Nik, Valsin Arb, kao i nekoliko nindža-romana pod pseudonimom Derek Finegan.
Osamdesetih godina započeo je saradnju sa nemačkim izdavačem Džoom Vajnom, na projektu Plave oči superzvezda, u saradnji sa Slavišom Ćirovićem. Uradili su oko osam epizoda uz veliki broj skica. Brana i  danas crta stripove, slikovnice, radi ilustracije i karikature i tvrdi da je strip najlepše čovekovo detinjstvo.

PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA DOMAĆEG STRIPA 2018/2019
Dobitnik: SYSTEM CONICS, Beograd
Izdavačka kuća Moro d.o.o. / System Comiks osnovana je 2001. godine i već osamnaest godina radi na afirmaciji domaćeg stripa i domaćih strip autora, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu.
Posle veoma uspešne 2018. godine i francuskog izdanja Linija fronta (L’ombre d’antan) sa partnerskom izdavačkom kućom Inukshuk, u ovoj godini nastavljamo sa plasmanom ovog serijala na inostrano tržište. Ovog puta to je Rusija. Na konkursu Ministarstva kulture i informisanja za kapitalna dela dobili smo podršku za srpsko-rusko izdanje.

Ministarstvo prosvete, odnosno Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, uvideli su potencijal i značaj naših autora u stripu, pa su kao dodatno nastavno sredstvo odobrili strip album Evo mene, eto vas koji obrađuje Drugi srpski ustanak. Ovaj strip, čiji je autor Goran Đukić Gorski, u potpunosti je zasnovan na istorijskoj građi i verodostojno prikazuje to doba.
Posle debitantskog ostvarenja Nine Bunjevac pred kraj 2018. godine izdali smo njen drugi album Bezimena.
A nakon 25 godina provedenih u „bunkeru“, svoju svetsku premijeru ove godine dočekao je i strip album Petra Meseldžije i Bojana Kovačevića - Kanu. Ovaj crno-beli album, u fototipskom izdanju, pokazuje nam početke sada već svetski poznatog slikara i ilustratora Petra Meseldžije.
Uspešni dvojac Zoran Penevski (Laguna) i Dušan Pavlić (Kreativni centar) ove godine obradovali su nas svojim drugim strip ostvarenjem Isidor i neljudska bića.
Pre više godina, proslavljeni španski scenarista Enrike Sančes Abuli bio je gost Salona stripa u Beogradu i tada smo došli na ideju da njegove priče, koje je pisao za megapopularan strip serijal Torpedo, ilustruju naši poznati crtači. U celom projektu učestvovalo je više od trideset naših strip crtača i ilustratora predvođenih Darkom Perovićem, Rajkom Miloševićem Gerom, Draganom Paunovićem, Nenadom Cvitičaninom, Aleksom Gajićem i drugima. Tako je ovo izdanje svoju svetsku premijeru imalo u Srbiji pod nazivom Torpedo - rođaci.
Igor Marković

PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA INOSTRANIH STRIP IZDANJA U SRBIJI 2018/2019
Dobitnik: ČAROBNA KNJIGA, Beograd
Čarobna knjiga osnovana je 2003. godine i od samog početka na tržištu se jasno pozicionirala kao kuća koja neguje lepu književnost, od značajnih i nagrađivanih dela savremene svetske beletristike, preko bisera moderne i klasične žanrovske literature, do probranih ostvarenja domaće književnosti i književnosti za decu. Neki od književnih serijala - Groblje zaboravljenih knjiga Karlosa Ruiza Safona, Milenijum, Saga o vešcu Andžeja Sapkovskog - tokom godina postigli su znatan uspeh kod čitalaca i doprineli tome da Čarobna knjiga postane jedan od najznačajnijih izdavača lepe književnosti. Za žanrovsku publiku posebno je zanimljiv osvrt na naučnofantastičnu književnost, kriminalističke romane i romane epske fantastike, koji čine znatan deo produkcije Čarobne knjige.

Od 2012. godine, Čarobna knjiga otisnula se i u avanturu objavljivanja stripova i, poslednjih godina, izrasla u vodećeg izdavača dela devete umetnosti kod nas. Od klasika američkog sindikalnog stripa, preko klasika evropskog stripa kao što su Džeremaja i Asteriks i najboljih priča poteklih iz slavnog Marvela i DC-ja, od njihovih početaka do današnjih dana, sve do najzanimljivijih aktuelnih priča uvek popularnog Bonelija i dela kultnih stripskih autora kao što su Alehandro Žodorovski i Hugo Prat, Čarobna knjiga trudi se da ponudi stripove koji će zadovoljiti raznorodne čitaoce, obradovati kolekcionare i privući nove generacije bogatoj svetskoj stripskoj riznici.

JUBILEJI SRPSKOG STRIPA:

140 GODINA OD OSNIVANJA ČASOPISA ŠALJIVI ASTRONOM
Ilustrator i karikaturista Milivoje Mauković (3. 8. 1851 - 23. 12. 1881) bio je jedan od prvih srpskih stripara. Iako je živeo u malom mestu Šid, zbog nepostojanja lokalne štamparije, a i zbog prethodne intenzivne saradnje sa iskusnim osnivačem i urednikom drugih srpskih časopisa, Novosađaninom Jovanom Jovanovićem Zmajem, 1879. u Novom Sadu osnovao je svoj časopis Šaljivi astronom. Već u prvom broju na nekoliko strana objavio je strip Malerozni tancer. Nažalost, časopis nije izlazio dugo jer je izuzetno talentovani crtač dve godine kasnije umro.
Slobodan Ivkov

80 GODINA OD OSNIVANJA ČASOPISA MIKIJEVO CARSTVO
Glavni urednik beogradskog časopisa Mika Miš, Milutin S. Ignjačević, zbog nekih nesuglasica sa vlasnikom Aleksandrom Ivkovićem napustio je dugogodišnji posao, pa je sa piscem Branislavom - Brankom Vidićem odlučio da osnuje svoj magazin. Sa sobom je odveo dosta autora, scenarista i crtača. Neki su radili za obojicu. Prvi broj pojavio se 23. februara 1939. godine. Kao urednik, pošto je anketirao (konzervativne) čitaoce, početkom 1941. godine deo „suvereniteta“ i autoriteta prepustio je čitaocima te od 214. broja ponovo vratio veći format (21 x 29 cm) koji je u 180. broju 1940. smanjio na 17,5 x 25 cm, a uz to smanjenje omogućio korice u koloru i bolju štampu. No, rešen da posluša verne i navikle kupce, vratio je sve na staro, pa je čak i taj 214. broj ponovo obeležio brojem 1! U zagradi je diskretno zadržao staru numeraciju. Zbog napada nacističke Nemačke i bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine, štampan je još samo jedan broj, br. 4 (217) od 9. aprila 1941. Posle Drugog svetskog rata Mikijevo carstvo nije obnovljeno. Iako je ovaj stripski časopis izlazio tek nešto duže od dve godine, po važnosti bi u međuratnom periodu mogao da bude odmah iza Mike Miša, a rame uz rame sa pet dana mlađim Politikinim zabavnikom.
Slobodan Ivkov

80 GODINA OD POKRETANJA STRIPA ZIGOMAR
Najzaposleniji srpski stripski scenarista i pisac palp-romana u nastavcima između dva svetska rata, Branko Vidić, 1939. godine osmislio je strip o maskiranom urbanom heroju (pre Betmena!), milioneru iz Njujorka Zigomaru, a crtao ga je mladi postrevolucionarni  imigrant ruskog porekla Nikola Navojev (1913 - 1940). Pisac se nije potpisivao, a crtač je uzeo pseudonim Nick Woodly. Premijera je bila 28. maja 1939. godine u broju 28 časopisa Mikijevo carstvo. Zanimljivost u svetskim razmerama jeste to što se u oktobru 1939. dogodio jedan od prvih svetskih kros-overa, i to maskiranih heroja: Zigomara i Fantoma (Phantom). Sumnjam da su Li Fok (Lee Falk) i Rej Mur (Ray Moore) sa tim bili upoznati. Posle prerane smrti Navojeva, crtanje Zigomara nastavio je Dušan Bogdanović (Beograd, 1921-1974). Više podataka ima u odrednici Zigomar, u Svetskoj enciklopediji stripa Morisa Horna (The World Encyclopedia of Comics, Chelsea House Publishers, Philadelphia, USA, 1999, pg. 829-830).
Slobodan Ivkov

115 GODINA OD ROĐENJA BRANISLAVA - BRANKA VIDIĆA
Pre 115 godina, 1904. u Derventi, rođen je najpoznatiji, najbolji i najmaštovitiji srpski stripski scenarista i pisac palp-romana u nastavcima između dva svetska rata, Branko Vidić.  U periodu 1935-1941. godine bio je scenarista najmanje 60 stripova koje je često potpisivao pseudonimom Brandon Vid, kao i bezbrojne roto-romane (sveske u nastavcima). Gotovo da nema crtača sa kojim nije sarađivao. Umro je u Beogradu 1967.
Slobodan Ivkov

110 GODINA OD ROĐENJA ĐORĐA LOBAČEVA
Jedan od najznačajnijih srpskih stripara između dva svetska rata rođen je 1909. u Skadru u Otomanskoj imperiji. Posle Revolucije, njegova porodica odlučila je da se ne vraća u komunistički Sovjetski Savez (Rusija je kao država prestala da postoji 1917), već je ostala u Srbiji, odnosno 1918. formiranoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, koja  od 1929. nosi ime Kraljevina Jugoslavija. Kao tinejdžer, do smrti roditelja, živeo je u Novom Sadu, a od 1922. godine u Beogradu. Prvi od oko 30 stripova objavio je 1935. godine. Iako ruskog porekla, tek u svojoj 47. godini, 27. novembra 1955, stupio je nogom na zemlju svojih predaka. Pošto je komunistička vlast u Sovjetskom Savezu zabranjivala strip kao dekadentni imperijalistički proizvod za zaglupljivanje širokih narodnih masa, on je 1964. svake dve godine (koliko su mu tamo dozvoljavali), a zatim jednom godišnje putovao u Srbiju. Već 1965. ponovo je objavio jedan strip u Politikinom zabavniku, ali je crtao samo dok je boravio u Beogradu. Kasnije je slao stripove iz Lenjingrada. Pokušao je na tom talasu da 1966. obnovi i strip u Sovjetskom Savezu, ali mu je Oblasni komitet kulture Komunističke partije naložio da obustavi rad. Više podataka ima u odrednici Lobačev, u Svetskoj enciklopediji stripa Morisa Horna (The World Encyclopedia of Comics, Chelsea House Publishers, Philadelphia, USA, 1999, pg. 488-489).
Slobodan Ivkov

80 GODINA ČASOPISA POLITIKIN ZABAVNIK  I  3500. BROJ!
Najvažniji i najdugovečniji srpski časopis sa stripovima koji i danas redovno izlazi. U katalozima 12. i 15. Salona stripa 2014. i 2017. opširno smo pisali o nekim aspektima ovog srpskog nedeljnog zabavnog lista, u kojem su stripovi do pre oko dve decenije zauzimali najveći deo sadržaja. Objavili smo i prvu naslovnu stranicu iz 1939. i onu obnovljenog prvog broja 1952. godine. Da podsetimo da matični beogradski dnevni list Politika, osnovan 1904, takođe izlazi i danas. Posle velikog uspeha konkurentskog časopisa Mika Miš od 1936. i mnogih drugih izdanja sa stripovima, vlasnici 28. februara 1939. na velikom novinskom roto-formatu pokreću svoj Politikin zabavnik. Zbog velike potražnje, izlazio je dva puta nedeljno, utorkom i petkom. Dva dana pre početka nacističke okupacije, 4. aprila 1941. godine, objavljen je poslednji 220. broj. To su bili stripovi u nastavcima ili jednokratni gegovi na jednoj tabli ili kaišu, uz povremene zasebne sveske sa kompletnim epizodama. Nije izlazio 11 godina, a obnovljen je 5. januara 1952. godine u istovetnom novinskom obliku, ali numerisan od broja 1. U početku je sadržao samo Diznijeve stripove. Od 6. januara 1968. i broja 836 izlazi u današnjem njuzmagazinskom obliku, na odličnoj hartiji i štampan u punom koloru (duboka štampa/bakrotisak), samo je tada bio nešto većeg formata. Od novembra 1968. konačno kao povremeno zasebno ubačene roto-separate sadrži i kompletne stripove (Mali Abner Ala Kepa, Fantom Saja Berija, Oli Up Vinsenta Hemlina, Mandrak, Rip Kirbi i druge), da bi uskoro kompletan strip postao redovni integralni središnji deo svakog broja. Ove godine 1. marta obeležen je 80. rođendan, a već sledeće nedelje, 8. marta, imao je broj 3.500. U stvari, to je od 1939. faktički bio 3720. broj, ali najvažnije je da verovatno nema svetski relevantnog autora ili stripa koji do sada tu nije objavljen.
Slobodan Ivkov

80 GODINA OD POKRETANJA ČASOPISA VREME STRIP
Dva konkurentska dnevna lista dominirala su u Beogradu početkom 20. veka: Politika i Vreme. Kada su u ovom drugom konačno shvatili koliki tržišni potencijal u Srbiji ima strip i koliko je popularan i uspešan Politikin zabavnik koji je pokrenut u februaru, i Vreme je publici predstavilo prvi broj svog časopisa Vreme strip, ali tek 17. juna 1939. Vlasnik Vremena Dušan Glišić izgleda da nije razumevao kakvu ulogu imaju tri aspekta: ritam izlaženja stripova u nastavcima, stručni stripski urednici i srpski autori sa domaćim temama, duhom bliski čitaocima. Klasično novinarsko iskustvo tu nije bilo dovoljno. Sam Glišić bio je potpisan i kao vlasnik i kao izdavač i kao jedini urednik lista koji je izlazio tek svake druge nedelje! Odabrao je dobre i tada moderne stripove, ali problem je bila koncepcija i dugoročna tržišna strategija. I pored Riđeg Barija Vila Gulda (nema rodbinske veze sa Česterom Guldom, autorom Dika Trejsija!), Porodice Tarana Džordža Mekmanusa, Kamenka i Kremenka Vinsenta Hemlina, Gileta i Rileta Bada Fišera, Radio patrole scenariste Edija Salivena (sic!) i crtača Čarlsa Šmita - časopis je doživeo samo šest brojeva. 
Slobodan Ivkov

55 GODINA OD POKRETANJA EDICIJE SVEZAKA LALE
Prvi broj ove edicije kod izdavača Dečje novine iz Gornjeg Milanovca pojavio se novembra 1964. godine. U njima su objavljivani različiti avanturistički stripovi, od Tarzana, Dika Terpina i Tri musketara do Osvetnika i Derdevila (prevođenog kao Nebojša). Serija Sveska je, u obliku redovnih i vanrednih (obimnijih) brojeva postojala oko 18 godina. Ugašena je sa redovnim br. 439 avgusta 1972. godine.
Slobodan Ivkov

50 GODINA STRIPSKOG ČASOPISA STRIPOTEKA
Stripski nedeljnik Panorama, koji je izlazio od 1965. i koji je prvih godina prevodio samo stripove u nastavcima od po 1-2 table (nije bilo domaćih stripova), uoči prvomajskih praznika 1969. godine počeo je da objavljuje posebna izdanja Stripoteka Panorama sa kompletnim stripovima. Prvi je bio Umpah Pah scenariste Renea Gosinija i crtača Albera Iderzoa. Posle gašenja Panorame brojem 318 od 18. novembra 1971. godine, edicija je još jedno vreme imala stari naslov, da bi ga u jednom trenutku nazvala samo Stripoteka. U vreme građanskih ratova od 1991. nije izlazila, a obnovljena je oko 2000. Postoji i danas kao mesečnik, približivši se broju 1.200!
Slobodan Ivkov

45 GODINA ČASOPISA ZA TEORIJU STRIPA PEGAZ
Spiritus movens prvog srpskog teorijskog časopisa za strip Žika Bogdanović (Beograd, 1932) je prvi broj (knjiga od 166 stranica velikog formata!) koji je u stvari nosio oznaku dvobroja 1-2, 1974. štampao u tiražu od 1.500 primeraka, da bi drugo izdanje istog krajem osamdesetih objavio u oko 300 primeraka. Potom je 1989. objavio dvobroj 9-10 (200 stranica velikog formata). Objavljivani su i zasebni tematski brojevi. Posle pauze zbog građanskih ratova i uništavanja tržišta izlazi periodično, na nekoliko godina u pedesetak primeraka, uz mogućnost digitalnog doštampavanja ukoliko se ukaže potreba. Poslednji dvobroj je 14-15.   
Slobodan Ivkov

40 GODINA OD PRVE TEORIJSKE KNJIGE O STRIPU JEDNOG SRPSKOG AUTORA
Na prostoru bivše SFRJ bilo je sasvim uobičajeno da su oni koji su se bavili stripom putovali i objavljivali u gradovima različitih republika. Tako se dogodilo da je prva teorijska knjiga Poetizam stripa srpskog teoretičara Srboljuba - Srbe Ignjatovića na srpskom jeziku objavljena 1979. godine na teritoriji tadašnje Socijalističke Republike Hrvatske u izdanju Izdavačkog centra Revija iz Osijeka.
Slobodan Ivkov

10 GODINA OD NASTANKA PRVOG SRPSKOG DUGOMETRAŽNOG ANIMIRANOG FILMA
Kao student beogradskog Fakulteta primenjenih umetnosti Aleksa Gajić je od 1995. do 1998. sa scenaristom Darkom Grkinićem stvarao futurističko-akcioni SF strip Tehnotajz. Mesto radnje je Beograd 2074. godine. Postao je prvi student tog fakulteta (možda i u Srbiji) kome je jedan stripski album bio diplomski rad. Štampan je 2001. godine. Deset godina posle završetka, strip je adaptirao u prvi srpski dugometražni animirani film Tehnotajz: Edit i ja u koprodukciji Yodi Movie Craftsman i Black White 'N' Green Animation Studia, a te 2009. objavljeno je i drugo, dopunjeno izdanje stripskog albuma.
Slobodan Ivkov 

IZVOD IZ PROGRAMA SALONA:

ŽELJKO PAHEK: LEGIJA NEPROMOČIVIH
ILI ČETVRTI SVETSKI RAT UŽIVO
Niški kulturni centar & Udruženje ljubitelja stripa Branko Plavšić, Niš, 2019. Promocija izdanja

(...) Smatramo da je Željko Pahek svojim autorskim opusom uspeo da skrene pažnju na strip scenu u Srbiji. Verujemo da je on jedan od onih autora koji je prokrčio put mnogima sa ovih prostora da objavljuju i egzistiraju na brojnim strip scenama širom sveta.

A Legija nepromočivih prosto se nametnula jer je Pahek 2017. godine za francusko izdanje Legije nepromočivih u celosti obojio ovaj strip album. Tako će domaća strip publika imati prilike da prvi put vidi prekaljene legionare Fircika i Gereckog, kao i  čuvenog narednika Cukera,  u punom koloru. A da li su Škrombije preživele 4. svetski rat?... To ćete svakako saznati na stranicama ovog strip albuma.

(...) kultno izdanje ovog autora, Legija nepromočivih,  prvenac je novopokrenute biblioteke Strip pečati.  Ova biblioteka ima ambiciju da tokom godina postane raskošna riznica vrhunskih ostvarenja iz bogate baštine srpskog stripa i da ta ostvarenja u novom, reprezentativnom ruhu predstavi mlađim generacijama stripofila.

Ono što će ovu biblioteku izdvojiti od ostalih jeste i to što će je (osim luksuzne opreme strip albuma)  krasiti i ćirilično pismo. Ovog puta to je font koji je nastao iz rukopisa Željka Paheka (…)
Zoran Nikolić, urednik izdanja (izvod iz teksta) 

INFO:
www.salonstripaskc.rs
http://www.facebook.com/comicsfest
https://www.instagram.com/salon_stripa_skc_belgrade/
https://www.twitter.com/SalonSkc
salonstripaskc@gmail.com

  ...STRIPOLIS 2019.

X Festival stripa “Stripolis” održaće se od 19. do 21. septembra 2019. godine u Zrenjaninu.

Jedinstveni programi se ove godine održavaju u prostorima Kulturnog centara Zrenjaniina i Narodnog Muzeja u galeriji “A.L.U.Z.”

Gosti festivala:
Darko Perović – strip crtač - Beograd
Željko Pahek – strip crtač - Beograd
Mladen Đurović – strip crtač i slikar - Beograd
Momčilo Moma Rajin – Publicista Pop-kulture i urednik Yu strip magazina- Beograd
Zoran Tucić – strip crtač - Beograd
Branislav Kerac – strip crtač - Novi Sad
Dejan Nenadov – strip crtač i slikar - Novi Sad
Zoran Janjetov – strip crtač - Novi Sad
Sibin Slavković – strip crtač i urednik Yu stripa- Novi Sad
Teodor Ajduk – autor animimiranih filmova – Novi Sad
Milan Peca Popović – režiser i autor kultne serije “Stripomanija” koja je emitovana sredinom osamdesetih godina na školskom program R.T.S.-a

PROGRAM FESTIVALA

Četvrtаk, 19.09.2019.
19:00h.
- Ceremonijа svečаnog otvаrаnjа mаnifestаcije
- Otvаrаnje izložbe “Magazin Yu-strip - New wave domaćeg stripa”
- Gaming centar "PLAYGROUND" se sa velikim zadovoljstvom pridružuje - STRIPOLISU, pripremivši za posetioce ovog festivala vaučere za besplatne sate u igraonice Playground, kao i "Steam" ključeve preko kojih će srećni dobitnici dolaziti do igara za ove najčuvenije PC gaming platforme. Takođe, posetioci će moći da se oprobaju i u najnovijem Spidermanu urađenom samo za PS4 konzolu u kojoj svoj čuveni "cameo" ima i veliki Stan Lee.
- Stevan Subić, strip autor, realizovaće 'LiveArt8', rad na formatu 2x1.5m koji je u svojih prethodnih 7 nastupa imao za cilj promociju stripa kao medija kao i tehnika realizacije stripa prilagođenih predstavljanju pred publikom
- Crtаči crtаju pred publikom i zа publiku (svaki posetilac festivala dobiće na poklon željeni crtež omiljenog strip junaka)
19.30h.
- Cosplay festivala
20:00h.
- Promocijа izdаvаčkih kućа:
Forma “B” - https://www.facebook.com/pg/Brendon-Darkness-serbia-396321257228058/about/?ref=page_internal
System comics - http://www.systemcomics.com/
Besnа Kobilа -  http://besnakobila.co.rs/
Komiko - http://www.komiko.rs/
Prodaja polovnih strip izdanja
Peđa Figure - umetničko zanatska radionica Predrag i Nenad, ručna izrada kolekcionarskih istorijskih figura, i prodaja novih i polovnih filmskih i stripskih igračaka, akcionih i kolkekcionarskih figura
Hol Kulturnog centrа Zrenjanina

Petаk, 20.09.2019.
10:00h.
- Otvorena radionica animacije koju vodi gost Teodor Ajduk
Hol Kulturnog centrа Zrenjanina
19.00 h.
- Razgovor sa gostom Milanom Pecom Popovićem
Narodni Muzej – galerija „A.L.U.Z.“

Subotа, 21.09.2019.
19:30h
- Rаzgovor sа gostima festivala Darkom Perovićem. Željkom Pahekom, Mladenom Đurovićem, Momčilom Rajinom, Zoranom Tucićem, Branislavom Kercem, Dejanom Nenadovim, Zoranom Janjetovim i Sibinom Slavkovićem
- Posle razgovora gosti će crtati za publiku.
Hol Kulturnog centra Zrenjanina

U galeriji „A.L.U.Z.“ (u prostoru Narodnog Muzeja Zrenjanina) od 19. Septembra do 19. oktobra biće postavljena izložba originalnih dela gostiju festivala

  ...Makedonski autori stripa.

19.09.2019. / Čet / u 20 sati u Izložbenoj dvorani Centra za kulturu „Trajko Prokopiev“ - Kumanovo otvara se Izložba „Makedonski autori stripa“.

Inače, strip je bio vrlo popularan u razdoblju 1970. - 90. ali pod utjecajem drugih medija koji su  zauzeli prostor vizualne javne scene (video umjetnost, internet s video sadržajem, stripovi  preko interneta itd.) štampani  format stripa gotovo je nestao iz javnog prostora.

Upravo smo iz tih razloga željeli smo aktualizirati makedonski strip predstavljanjem nekih djela naših autora stripa. Izložbu pod nazivom "Izložba makedonskih autora stripa" organizira i koordinira Centar ya kulturu "Trajko Prokopiev" Kumanovo u suradnji s Makedonskim centrom stripa - Veles i dio je Godišnjeg programa Ministarstva kulture Republike Makedonije.

Cilj ove aktivnosti  je promocija makedonske strip kulture i autora stripova iz Republike Makedonije iz različitih generacija i predstavit će sljedeće autore:
• Jordanco Davidovski, Kumanovo
• Predrag Gjorgievski, Kumanovo
• Misko Frdlichka, Kumanovo
• Ljupco Filipov, Skopje
• Mile Topuz, Skoplje
• Dime Ivanov-Dimano, Skoplje
• Vane Trajkov, Veles
• Anna Maria Stefanoska, Skopje
• Angela Petrusevska, Skoplje
• Jana Buteska, Skoplje
• Emilia i Stojce Tocinovski, Skopje
• Jana Ilievska, Stajkovci, Skopje
• Lazar Angelkov, Veles
• Oliver Cvetkovski, Veles
• Tode Blaževski, Skoplje
• Ilko Stojanovski, Veles
• Aleksandra Ristevski, Skoplje
• Andrej Angelković, Kumanovo
• Gjorgi Antevski, Kumanovo
• Elhida Elezovska, Kumanovo
• Milan Milić, Skoplje
• Vasil Gavrilov, Veles
• Mirko Bojadzievski, Skopje
• Aleksandar Stevanov, Stip
• Katerina Terry Nikolovska, Skopje
• Marija Stojanovska, Skopje

Centar stripova u Makedoniji sa sjedištem u Velesu osnovan je 2002. godine kao nastavak udruženja „STRIP ART“ (osnovanog 1995.) sa ciljem :
• revitalizacije i afirmacije makedonskog stripa kroz različite aktivnostu , kako unutar tako i izvan granica naše Makedonije
• organizovanje autora  stripova u Makedoniji,
• potvrđivanje i praktična primjena mogučnosti  koje nude strip u različitim sferama društva

Strip centar Makedonije’ Veles je organizator i pokretač nekoliko grupi  aktivnosti preko:
a) strip biblioteke  (s fondom od više od 10000 stripovskih naslova),
b) Izdavačku aktivnost  (16 izdanja časopisa stripova STRIP ART, 25 brojeva stripa CREATOR (jedina stalna publikacija stripa u našoj zemlji od 2003. godine) gde  makedonski autori stalno objavljuju svoje stripove (mnogi od njih su debitantski) kao i preko strip  albumi
c) Izložbene aktivnosti (izložbe: grupne, pojedinačne i specijalizovane ) u raznim gradovima u Makedoniji i inozemstvu
d) Obrazovna aktivnost u okviru koje je održala nekoliko radionica stripova uz učešče početnika i afirmiranih umjetnika.
e) međunarodna aktivnost, kontinuirano pružanje kontakata makedonskih autora stripa sa kolegama iz drugih zemalja
f) Advokacy aktivnostu  ispred državnih institucija, medija, javnosti ... kako bi se stekli bolji uslovi za razvoj stripa.

Izložba će biti izložena do 25.09.2019

  ...u Valjevu.

“STRAVA 2” je manifestacija posvećena stripu, animaciji, video-igama i fanzinima u Valjevu i šire, čiji su organizatori Radionica stripa i animacije, koja funkcioniše uz podršku Udruženja dramskih, muzičkih i audio-vizuelnih stvaralaca „Milovan Glišić” Valjevo, Društva istraživača "Vladimir Mandić Manda" i Grada Valjeva.

PROGRAM MANIFESTACIJE ZA OBA DANA:

21.09.2019.
11h - STRAVA SEDELJKA
Crtanje i upoznavanje sa gostujućim autorima.
12h - PROJEKCIJA: WORLD WIDE WEB-ANIMATION
Projekicija amaterskih crtanih filmova različitih autora širom sveta.
14h - PREDAVANJE: DIZNIJEVA “FANTAZIJA”
Povodom koncerta na otvorenom u Beogradu koji je bio planiran tokom leta, filmski reditelj i istoričar filma David Kecojević objasniće zašto je ovaj film i danas važan i kako je uticao na publiku u otkrivanju sveta klasične (ozbiljne) muzike.
15h - RADIONICA: STRIP SCENARIO
Ivan Veljković, strip scenarista i esejista, predavaće o osnovama stripskog scenarija.
17h - RADIONICA: TRI DIMENZIJE U 2D ANIMACIJI
Osnovni principi 2D animacije, sa osvrtom na kretanje u 3D prostoru.
19h - TRIBINA: PET GODINA FANZINA “TWJL”
Predstavljanje dosadašnjih radova fanzina “The White Japanese Lapot.”
20h - TRIBINA I PROJEKCIJA: “BRALE STUDIOS”
Predstavljanje predstojećih i aktuelnih projekata radionice, kao i projekcija dosadašnjih radova.

22.09.2019.
11h - STRIP I ANIMACIJA DANAS
Razgovor o savremenoj pop-kulturnoj sceni sa osvrtom na strip, animaciju, filmove, fanzine i video-igre.
12h - TRIBINA: NOVI STRIP JUNACI
Predstavljanje domaće andergraund stripske scene, kroz nove junake u usponu kao što su “BeGe-Men”, “Milanka Pinapka” i “Ibrahim Kojl”.
13h - RADIONICA: CRTAJ ONO ŠTO ČUJEŠ
Učesnici moraće da upotrebe svoju maštu, gde će im biti pušten audio zapis na osnovu kog će morati da nacrtaju ono što su zamislili na osnovu njega.
15h - PROJEKCIJA
Projekcija crtanih filmova uz koje smo odrastali.
17h - Svečano zatvaranje manifestacije.

*Manifestacija “STRAVA 2” zadržava pravo izmene i dopune programa.

Ovom prilikom najavljujemo i naš bilten "Z!N", koji počinje da izlazi od septembra. Sadržaće u sebi različite tekstove i izveštaje o našem radu, kao i radu naših saradnika i prijatelja, u pratnji stripova, ilustracija, animacija i drugih multimedijalnih elemenata.

O RADIONICI STRIPA I ANIMACIJE

Valjevska radionica stripa i animacije postoji od juna 2014. godine i funkcioniše uz podršku Udruženja dramskih, muzičkih i audio-vizuelnih stvaralaca ,,Milovan Glišić” i Grada Valjeva. Cilj Radionice je da se podstaknu mašta, individualnost i samopouzdanje kod dece, da se povežu oni koji imaju slična interesovanja i žele da crtaju.

Do sada učestvovali su članovi od predškolskog do studentskog uzrasta koji su bili nagrađivani i predstavljani kroz brojne autorske izložbe i performanse. Radilo se na različitim plakatima, muralima, vitražima, pozorišnim scenografijama i video-podršci. Sarađivali smo sa Centrom za kulturu, Matičnom bibliotekom ,,Ljubomir Nenadović”, Opštom bolnicom Valjevo, Valjevskom gimnazijom, neprofitnom organizacijom - VAKUM, Tehničkom školom u okviru Noći muzeja, OŠ "Androm Savčić" u sklopu Dečje nedelje i redovni smo učesnici programa Tešnjarskih večeri u Valjevu. Predstavljali smo se putem festivalskih i tematskih izložbi, kako u našem gradu ("Kroz mećavu", "Maska mladosti"), tako i šire ("Balkanska smotra mladih strip autora" u Leskovcu, "Zagor iz našeg sokaka" u Zrenjaninu, "Međunarodni salon stripa" u Beogradu) i u elektronskim časopisima i fanzinima (MojStrip.com, "The White Japanese Lapot"). Učestvovali smo takođe na "Međunarodnoj strip koloniji Raška", kao i "Međunarodnoj strip konferenciji Kragujevac Comc Con". Pored nagrađenih stripova imamo i nagrađene animirane filmove, kao što su "Just Life" koji je u decembru 2014. godine osvojio nagradu publike na Festivalu mini filma u Novom sadu, a u februaru 2015. godine igrano-animirani film „Is that all you can do?“ osvojio je drugo mesto na „1ONE1“ takmičenju, u okviru „ProFire Short Film“ festivala u Škotskoj. Svi naši radovi i akcije medijski su propraćeni.

U delatnost retroaktivno je uključen i studio mentora radionice - Filipa Stankovića, a u prvoj polovini 2015. godine realizovana su dva kratkometražna igrana filma. Kroz isti studio iskoristio se i medijum animacije . Radionicu su osnovali Filip Stanković, Jovan Marković i Stefan Nastić - nekadašnji članovi art-grupe "Crna Mrlja" i ujedno škole stripa Nemanje Radovanovića i Miloša Nikolovskog koja je u Valjevu funkcionisala do 2012. godine. Radovanović i Nikolovski pre toga bili su polaznici škole stripa Milivoja Kostića (od "Crnog kreča" ostala je samo "Mrlja"), a deo iste geneze su Zoran Stefanović i Bogoljub Arsenijević Maki.

Ideja Radionice stripa i animacije je da se pokrenu mladi, da im se omogući mesto gde mogu zajedno da rade zajednom i na zanimljiv način, da pišu i crtaju ono što bi i sami želeli da čitaju. Kroz aktivno učešće u Radionici mladi će biti bogatiji za jedno novo i drugačije iskustvo, ostvareno kroz zajedničke aktivnosti i druženja, isticanje potisnutog i neprepoznatog talenta, priznanje zapostavljenih vrednosti i doprinos kulturi Valjeva.

  ...Otvoritev razstave Ustava RS v stripu.

Ustava v stripu

Ljubljanski grad in Strip.art.nica Buch tudi letos pripravljata razstavo slovenskega avtorja stripa, tokrat bo razstavljal Zoran Smiljanić. Njegovo najbolj znano delo je petdelni zgodovinski strip Meksikajnarji, ki ga je ustvaril s pomočjo soscenarista Marijana Pušavca, lani pa je bil njegov strip Ivan Cankar: podobe iz življenja, po scenariju Blaža Vurnika, izbran za knjigo leta.

Na razstavi si boste lahko ogledali izbor strani Ustave v stripu. Smiljanić je na poljuden, zabaven in informativen način predstavil izbrane člene iz naše ustave, za popestritev pa bo Državni zbor RS dodal še Ustavo v Braillovi pisavi in Ustavo za gluhe. Ustava v stripu je skupni projekt Državnega zbora in Ustavnega sodišča RS ob 20-letnici sprejetja Ustave Republike Slovenije.

Zoran Smiljanić je vrhunski umetnik na področju stripa, ilustracije in karikature, udejstvuje pa se tudi kot kritik, kolumnist in filmski scenarist, je dobrodošel gost na razstavah, voditelj stripovskih večerov v Mestni knjižnici Kranj, aktiven pedagog in teoretik stripa ter raziskovalec medija. Pronicljivo spremlja politično dogajanje okoli sebe in ga kritično, z osebnim pristopom ter humorno in humanistično, vendar nikoli pridigarsko ali pretenciozno, podaja v svojih delih. Je vrhunski kronist slovenske zgodovine. Odlikujejo ga filigranski scenarij, živa in sugestivna risba, dosledna dokumentiranost zgodovinskega obdobja, emotivna moč likov, epska širina in smisel za detajle, jedri dialogi, brezhibna montaža. Njegova dela nikoli niso enodimenzionalna ali ideološko navijaška, temveč večplastna, izzivalna, poznavalska in vedno intrigantna, predvsem pa humana in pozitivna.

Razstavo smo pripravili v sodelovanju z Državnim zborom Republike Slovenije in s Strip.art.nico Buch.
Otvoritev: 18.09.2019 ob 17:00
Razstavo bo otvoril predsednik Državnega zbora mag. Dejan Židan.
Lokacija: Peterokotni stolp, Ljubljanski grad
Datum: 19.9.2019 – 3.12.2019
Ura: 09:00 – 21:00
Vstopnina: Prost vstop

  ...14.9.2019, u 20:30h: Kulturna stanica Svilara.

  ...i mikro izdanje u Komikaze ediciji.

Komikaze gostuju na "Indigo X Caffeine hours" sajmu umjetničkih izdanja u Ljubljani, orijentiranom na suvremeni dizajn.

Sajam, koji  predstavlja međunarodne i domaće nezavisne i mikroizdavače, će se održati u atriju ZRC SAZU (Istraživački centar slovenske Akademije znanosti i umjetnosti) sutra i prekosutra u Ljubljani.

Na štandu Komikaze će se, uz druga Komikaze Femicomix izdanja, po prvi puta predstaviti i risozin Ivane Armanini.

Atrij ZRC SAZU
- 13. 9. 2109. od 15 - 20h, slobodan ulaz

Komikaze u Ljubljani:
komikaze.hr/indigo-caffeinehours-2019/

Nini risozin:
komikaze.hr/print_issue/risozine-ivana-armanini/ ;
ivanaarmanini.net/nini-zine-riso/

  ...KOMESAR RIČARDI NA NOVOM ZADATKU.

   „KOMESAR RIČARDI 5“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 940 dinara!

   U epizodi DAN MRTVIH, Komesar Ričardi vodi novu istragu. Dok se u Napulju očekuje Dučeova poseta, sirotan Tete iz crkvenog utočišta pronađen je mrtav na ulici, na kiši koja danima ne prestaje da pada. Autopsijom je utvrđeno da se mališan otrovao pojevši otrovne mamce za pacove. Zvaničan zaključak je da je posredi nesreća. Komesar Ričardi na svoju ruku vodi istragu da bi shvatio kako se to dogodilo jer mu se dečak ne prikazuje u poslednjim trenucima života, a uz to se sažalio na dete bez ikog svog, za kojim žali samo pokisli psić. I jedan plavi anđeo.

   Komesar Ričardi, uvek ozbiljan detektiv teške naravi, glavni je junak priča koje se odvijaju u Napulju tridesetih godina prošlog veka. Ričardi poseduje dar koji je istovremeno i njegovo prokletstvo: on vidi mrtve i u njima njihove poslednje trenutke života, poslednju misao, poslednje osećanje. On oseća njihov bol.

   „Komesar Ričardi 5“ je na Letećem startu u Klubu čitalaca „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 940 dinara, od srede, 11. septembra, do subote, 14. septembra. Posle Letećeg starta, u našim klubovima čitalaca i na sajtu ovaj izvanredni roman možete kupiti s 20% popusta, a u ostalim knjižarama po ceni od 1.399 dinara.

  ...Zapiski o deveti umetnosti.

Ciril Gale: Strip – Zapiski o deveti umetnosti

Bi radi zvedeli, kaj se je dogajalo na področju stripa v Sloveniji in zunaj nje?

Ali veste, da so Mikiju Mustru prepovedali risati stripe o Zvitorepcu, Trdonji in Lakotniku?

To in še veliko več boste izvedeli, če boste prebrali novo knjigo o stripu.

Podatki o knjigi: trda vezava, format A4, 100 strani, vse strani v barvah, naklada 150 izvodov, MPC 25,00 eur.

Avtor bo knjigo predstavil in podpisoval v Strip.art.nici Buch v četrtek, 12. septembra, ob 19:00 uri.

Vabljeni!

Aleksander Buh

www.stripi.si

  ...Junaci crnogorskog stripa.

   Pobjeda sjutra objavljuje specijalni dodatak posvećen Međunarodnom danu čitanja stripova u javnosti

   JUNACI CRNOGORSKOG STRIPA

   PODGORICA: Povodom28. avgusta – Međunarodnog dana čitanja strip-ova u javnosti – Pobjeda će uz sjutrašnje redovno izdanje objaviti i poseban dodatak na 28 strana, koji ćebiti posvećen Udruženju strip autora Crne Gore. Uz prezentaciju najznačajnijih autora i jihovih prepoznatljivih radova, čitaoci će biti u prilici i da se informišu o najbitnijim događajima iz istorije razvoja stripa u Crnoj Gori.
   Dodatak je pripremilo Udruženje strip autora Crne Gore, sa Simonom Vučkovićem na čelu, a promocija ovog izdanja sjutra će biti priređena u Budvi i Podgorici. Prvo će u Narodnoj biblioteci u Budvi u 11 sati biti organizovano čitanje i crtanje stripova, zatim u 12:15 sati u planu je promocija Pobjedinog dodatka, na kojoj će govoriti predsjednik Udruženja i urednik izdanja Simon Vučković. U budvanskom bioskopu „Cadmus Cineplex“, u 13 sati biće priređena izložba Škole stripa i ilustracije iz Budve. Govoriće takođe Simon Vučković.
   Međunarodni dan čitanja stripova u javnosti biće obilježen sjutra u Podgorici od 20 časova u striparnici MrNo, koja se nalazi na Trgu Božane Vučinić. Tom pri likom biće organizovana promocija Pobjedinog dodatka posvećenog Udruženju strip autora Crne Gore.

   CRTAČKO UMIJEĆE
   Iz Narodne biblioteke Budve saopštili su da ljubitelje stripa i umjetnosti u čitaonici Biblioteke očekuje kvalitetno i dinamično druženje uz čitanje stripova, kvalitetom više što će događaju prisustvovati mladi talentovani polaznici Škole stripa i ilustracije koja već četvrtu godinu postoji i nastavlja rad.
   - Oni će iskoristiti priliku da pokažu prisutnima crtačko umijeće, koje bez obzira na njihove godine nije zanemarljivo, jer neki od njih već imaju objavljene radove u renomiranim magazinima stripa i lokalnim časopisima – saopšteno je iz Biblioteke.
   Međunarodni dan čitanja stripova u javnosti prvi put je obilježen 2010. idejom dvoje ljubitelja stripske umjetnosti iz Amerike – Brajana Hitera i Sare Morin. Za datum su odlučili da bude rođendan poznatog stripautora Džeka Kirbija. Zamisao je bila da se toga dana na javnom mjestu čitaju stripovi omiljenih junaka ili epizoda.

   PRESJEK STANJA
   U uvodniku Pobjedinog dodatka, predsjednik Udruženja strip autora Crne Gore Simon Vučković zapisao je da Udruženje okuplja ljude koji vole i rade stripove.
   - Kao takvi, tažimo načine da promovišemo ono što volimo i razmjenjujemo emocije, ideje i stavove.Geneza grupe je od početka sadržala cilj da se obznani rad onih koji su svojim stripovima posebno zavrijedili pažnju u periodu proteklih decenija i godina. Pred nama je presjek toga stanja. Uložen je trud da bude obuhvaćen, ispoštovan i proporcionalno zastupljen, shodno svojoj važnosti, svaki osnovni vid žanra ove umjetnosti koji postoji u svijetu, a koji se reflektovao na našem malom prostoru – zapisao jeVučković.
   Za razliku od početaka, prema njegovim riječima, članovi Udruženja su sada samo afirmisani autori koji se profesionalno bave crtanjem.
   - Proces je tekao osnivanjam amaterske družine kotorskih strip autora do poluamaterske na početku osnivanja Udruženja strip autora Crne Gore, pa do grupacije koja u potpunosti okupilja dobro probrane autore sa domaćeg prostora. Autore iza kojih stoje ozbiljne biografije rada na stripu– zapisao je Vučković.

   J.N.

[Objavljeno: Pobjeda, podgorica, Utorak, 27. avgust 2019]

Izjava za TV Vijesti povodom istog dešavanja:
www.youtube.com/watch?v=W-29Vt-ks1I

  ...KS Svilars, Đorđa Rajkovića 6b,
  Novi Sad.

SKC Novi Sad sa ponosom predstavlja 13. novosadski strip vikend koji će se ove godine održati u KS Svilari, Đorđa Rajkovića 6b, Novi Sad.

Program:

PETAK 13. SEPTEMBAR 2019.
16h Berza stripa
18h 3D strip – Milivoj Kostić, izložba fotografija 3D stripa s prethodnih strip-vikenda
19h Predstavljanje autora Vladan Nikolić i Wostok i izdanje SKCNS „Crno sunce, bela brada i srce od zlata“
20h Svečano otvaranje festivala i izložba Rajko Milošević – Gera
21h Muzički program Strip bluz

SUBOTA 14. SEPTEMBAR 2019.
12h Berza stripa
15h Radionica pravljenja igračaka od hartije... strip-junaci, škole stripa
16h Predstavljanje kapitalne knjige Dva veka karikature Gorana Maravića
16.30h Predstavljanje grafičkog romana Srboljuba Nikića
17h Predstavljanje časopisa Stripolis Branka Đukića
17.30h 90. godina stripa u Sloveniji, Iztok Sitar i Tomaž Bobnar
18h Predstavljanje izdavača: Besna Kobila, Čarobna knjiga, Makondo, Darkwood, Komiko, Alan Ford, System comiks, Veseli četvrtak, i svi ostali izdavači učesnici festivala
18.30h Zoran Tucić–Tucko, predstavljanje autora
Autori crtaju za i potpisuju izdanja; Gera, Janja, Tucko, Marko, Vladan....
19h Stanje stvari, razgovor o stripu: Zoran Sretenović, Milan Jovanović, Dejan Mladenović
19.30h Zoran Pejić, Parabelum, Deveta dimenzija Banjaluka, predstavljanje izdavača i autora i izdanja
20h Vladan Nikolić i Wostok – Novo Izdanje SKCNS-a i izložba, potpisivanje izdanja i razgovor s Vladanom Nikolićem
20.30h Marko Stojanović – Vekovnici izložba i razgovor
21.30h Zoran Janjetov Janja, otvaranje izložbe i razgovor
22h Muzički Vremeplov

Ulaz je besplatan.

Dobro došli!

https://www.facebook.com/events/497403000840036

  ...u organizaciji udruge STRIPoblaČAK.

Svi ljubitelji stripa i ilustracija ovog vikenda doći će na svoje.

6. Festival stripa, u organizaciji udruge STRIPoblaČAK održat će se od 12. do 14. rujna 2019., u Centru za kulturu Čakovec i Knjižnici «Nikola Zrinski» Čakovec.

Festival započinje u četvrtak 12. rujna 2019. otvorenjem izložbe «RETROSPEKTIVA: MENTOR I UČITELJ», Krešimira Zimonića i Matije Pisačića. Pridružite nam se na otvorenju izložbe sa početkom u 19 sati. U Maloj sceni «Vinko Lisjak» prikazivat će se filmovi «Krug» i «Zlatkine žute minute», Krešimira Zimonića, te «Čoban» Matije Pisačića sa početkom u 19:30. Moderator izložbe je povjesničarka umjetnosti i galicistica Marta Horvat. Izložbu će otvoriti mag. hist. art. Maja Žvorc koja je ujedno zaslužna za odabir i postav radova.

U petak 13. rujna 2019. u 18:00 sati u Knjižnici «Nikola Zrinski» održat će se otvorenje izložbe ilustracija Maje Horvat. Maja Horvat, Čakovčanka sa ljubljanskom adresom, vizualna je umjetnica i ilustratorica. Na ovoj se izložbi predstavlja sa crno bijelim ilustracijama i ilustracijama u koloru.

Strip radionica održat će se u petak, u «Knjižnici i čitaonici Šenkovec». Vrijeme održavanja biti će objavljeno na facebook stranici Udruge.

Subota je rezervirana za Sajam stripa, ispred CZK-u Čakovec.

Ono što ovakve evente čini dodatno zanimljivim jest prilika osobno upoznati neke od svojih crtačkih i spisateljskih uzora s čijim ste junacima odrastali ili ih još uvijek pratite. Naravno tu je i neizostavno crtanje za publiku, gdje možete sjesti za stol s omiljenim autorima i porazgovarati dok oni stvaraju crtež samo za vas.

Ovogodišnji festival posvećen je prerano preminulom kolekcionaru i članu udruge STRIPoblaČAK Robertinu Juraniću. Juranićeva kolekcija broji 18 tisuća stripova. 2016., povodom Dana grada Čakovca predstavio je svoju kolekciju pod naslovom izložbe «Prvi strip».

Ulaz na sva događanja u sklopu Festivala je besplatan. Više informacija o festivalu i eventualnim promjenama satnice dostupni su na facebook stranici Udruge «STRIPoblaČAK». Dolaskom na događanje pristajete biti na slikovnom materijalu.

  ...od Berlina do domaćih strip poslastica!

STRIPBURGER SE SEPTEMBRA PREDSTAVLJA V BERLINU

Stripburger tokrat osvaja nemško prestolnico, kjer v petek, 6. septembra v galeriji Neurotitan postavlja na ogled razstavo Stripburger in Print, posvečeno več kot četrt stoletja neprestane stripovske produkcije, izdajateljstva in delovanja na domači in mednarodni stripovski sceni.

Na ogled bodo dela več domačih avtorjev in avtoric, ki objavljajo pod okriljem Stripburgerja, pridružila pa se jim bo tudi pisana množica striparskih kolegov, zbranih z vseh koncev in krajev– od Balkana in Mediterana pa vse do daljnega Severa. Razstava bo mednarodni javnosti predstavila pestrost in širino neodvisne stripovske ustvarjalnosti, generator katere je že vse od leta 1992 dalje revija Stripburger.

STRIPBURGER IN PRINT
razstava stripov, grafik, tiskovin in drugih poslastic
galerija Neurotitan, Berlin, Nemčija
6.–28. september 2019
ODPRTJE: petek, 6. september 2019, ob 19. uri
Več tukaj...

To pa še ni vse – v tednu po odprtju razstave se obetata še dva zanimiva dogodka, ki bosta berlinskemu občinstvu še dodatno predstavila slovensko stripovsko sceno in njeno mednarodno omreženost:

comiXconnection – odprtje razstave neodvisnega stripa iz Slovenije, Srbije, Hrvaške, Bosne in Hercegovine, Madžarske in Romunije
četrtek, 12. september 2019, ob 19. uri / Muzej evropskih kultur, Berlin

Graphic Novel Day – celodnevni dogodek, posvečen stripovski ustvarjalnosti v organizaciji priznanega berlinskega mednarodnega literarnega festivala, v sklopu katerega bo potekal tudi pogovor s striparjem in članom uredništva Stripburgerja Davidom Krančanom.
nedelja, 15. september, od 12. ure dalje / Collegium Hungaricum Berlin, Berlin
Projekt podpirata Javna agencija za knjigo RS in Slovenski kulturni center v Berlinu.

---

DOMAČE STRIPOVSKE POSLASTICE

Jesen bo pisana in radodarna s stripovskimi novostmi in dogodki tudi na domačih tleh!

MARTIN RAMOVEŠ: ROB, ZBADLJIVI POET V STRIPU IN GLASBI

Martin Ramoveš se je z novim stripovskim in glasbenim albumom poklonil »spregledanemu«  satiričnemu pisatelju in pesniku Ivanu Robu. Ta bo premierno  predstavljen v nedeljo, 15. septembra ob 20. uri v Kinu Šiška: za uvod v večer stripa, poezije in glasbe bo avtor spregovoril o nastanku stripa, sledil bo koncert Martin Ramoveš Banda, pospremljen s stripovsko projekcijo!
Več tukaj...

OLIVIER SCHRAUWEN: FANT MOJ

Luč sveta bo ugledal tudi težko pričakovani slovenski prevod albuma Fant moj trenutno enega najbolj vročih in samosvojih avtorjev v svetu alternativnega stripa, Belgijca Olivierja Schrauwna. Ta bo oktobra tudi naš gost na stripovskem festivalu TINTA, v okviru katerega  se bo vsem stripovske ekstravagance željnim predstavil tudi z mini pregledno razstavo svojega dela v galeriji Alkatraz.
Na festivalu seveda pripravljamo skupaj z našimi avtorji in avtoricami še en kup drugih zanimivih dogodkov, o katerih pa vam več razkrijemo po stripovskem obleganju Berlina!

Viele Comic-Grüße aus Berlin und bis bald!

---

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Za odjavo iz seznama prejemnikov elektronskih novic nam odgovorite na današnje elektronsko sporočilo z ODJAVA. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram!

  ..Tolpa mladega Ješue 3: Kralj.

Palestina, leto 64. Zgodovinar Zaharija, goreč pripadnik obskurne, preganjane verske sekte, zbira pričevanja o življenju božjega izvoljenca iz Galileje. Ob pomoči vina in srebrnikov mu uspe pregovoriti starca Aarona, zadnjo živo pričo dogodkov, da mu razkrije resnično zgodbo o čudodelcu Ješui. A ta ni takšna, kot bi si je želel.

V deželi vre, pripravlja se vstaja. Čudodelec Ješua je proglašen za novega mesijo, od boga izbranega voditelja Judov, ki bo popeljal ljudstvo v sveto vojno. Na čelu vznesene množice vkoraka v Jeruzalem, središče verske in posvetne oblasti, vendar že med pohodom na Veliki tempelj krenejo stvari strašno narobe.

Sveto pismo nove zaveze je le skupek besedil, ki so jih po ustnem izročilu zapisali različni pisci mnogo let po dogodkih, ki jih opisuje, nato pa so jih še stoletja dodajali, odvzemali in prekrajali vse do različice latinske Vulgate v začetku 5. stoletja in njene dokončne potrditve na tridentinskem koncilu leta 1546. A kaj se je zgodilo v resnici? Kakšna bi bila lahko resnična zgodba o življenju Ješue, božjega izvoljenca, začetnika največje svetovne religije, okleščena vraževerja in blodenj, olepšav in pretiravanja, političnih kompromisov in cerkvenih dogem?

Poskus povsem ateistične razlage življenja nekega mesije.

Cena: 19,00 eur

Predstavitev s podpisovanjem (risanjem) bo 5. septembra ob 19:00 uri v Strip.art.nici Buch (www.stripi.si).

Septemberski maraton Strip.art.nice Buch:
05.09.2019 - 19:00 Strip.art.nica Buch Tomaž Lavrič: Tolpa mladega Ješue 3 – Kralj / predstavitev s podpisovanjem
12.09.2019 - 19:00 Strip.art.niva Buch Ciril Gale: Strip – Zapiski o deveti umetnosti / predstavitev s podpisovanjem
18.09.2019 - 17:00 Ljubljanski grad  Zoran Smiljanić: Ustava v stripu / otvoritev razstave
26.09.2019 - 19:00 Strip.art.nica Buch Tomaž Lavrič: Ratman / predstavitev s podpisovanjem

  ...TEHNOOCI, tom 1 i tom 2.

   Nova izdanja u ediciji STARI KONTINENT!

   TEHNOOCI, tom 1 i tom 2, na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.800 dinara po tomu.

   TEHNOOCI 1 - 224 strane, pun kolor, A4 format.
   prelistajte ovo izdanje: issuu.com/carobnaknjiga2/docs/tehnooci_1_tom
   TEHNOOCI 1 - 208 strane, pun kolor, A4 format.
   prelistajte ovo izdanje: issuu.com/carobnaknjiga2/docs/tehnooci_2_tom

   Kosmičke avanture mladića koji pokušava da oslobodi galaksiju od podmukle tehnološke pošasti.

   U ovom remek-delu iz sveta Inkala radnja ima tri toka: u prvom pratimo Albina, junaka ove svemirske odiseje i vrhovnog tehnooca, dok predvodi 500.000 pantehnosa na putu ka obećanoj galaksiji i usput s njima doživljava razne peripetije. Tokom putovanja, Albino se priseća svog detinjstva, svog školovanja, kao i manjih i većih bitaka u kojima je morao da se bori ne bi li ostvario svoje želje u svemiru u kom su tehnološkom napretku, paradoksalno, dorasli jedino okrutnost i varvarstvo sila koje ga kontrolišu. Te sile još jače su izražene u trećoj narativnoj liniji, koja prati nedaće i avanture Albinove majke Panefe, brata Almagra i sestre Oniks.

   Posle grčke tragedije u Metabaronima, Alehandro Žodorovski se vraća biblijskim korenima u ovom sudbinskom putovanju koje podseća na Mojsijevo – putovanju galaktičkih razmera. Povrh toga, likovi i motivi virtuelne stvarnosti savršeni su za crtača Zorana Janjetova, koji sa Žodorovskim čini idealan kreativni duo.

   TEHNOOCI, tom 1 i tom 2, na Letećem startu su u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.800 dinara, od srede, 4. septembra, do subote, 7. septembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2.000, a u ostalim knjižarama 2.699 dinara.

  ...za 17 Internacionalni
  strip konkurs VELES 2019!

Propozicije

- Pravo učešća imaju svi autori iz celog sveta, nezavisno od pola i uzrasta;

- Dužina stripova treba da bude od 1 do 6 tabli, na A4 formatu (min 300 dpi ukoliko se šalje elektronskim putem). Ukoliko je strip od 1 strane treba da bude sa najmanje 5 sličica.

- Pristigli stripovi neće biti vraćeni. Samim prijemom od strane organizatora, oni daju pravo organizatoru da ih objavljuje i prezentira, zajedno sa autorima u sklopu promocije svojih aktivnosti. Autori poslatih stripova ulaze u kombinaciju za obezbeđivanje puta, smeštaja i ishrane tokom 14. Internacionalnog salona stripa VELES 2018 (sredinom septembra).

- Tema je slobodna. Svaki autor (crtač, tuš, kolor) može učestvovati samo sa jednim stripom. Izuzetak postoji samo za scenariste koji mogu da urade scenarija za više stripova. Svaki autor i deo autorskog tima treba da bude potpisan na stripu sa naznakom ko je šta uradio.

- Zajedno sa stripovima treba poslati i ličnu biografiju, fotografiju, kontakt podaci i godina kada je strip nacrtan. Na svim stripovima trebaju biti navedeni svi autori kao i naslov stripa. Bez ovih informacija neće biti uzeti u obzir za nagrade

- Svi pristigli stripovi biće uzeti u konkurenciju za nagrade:
  · Prva nagrada ZLATAN STRIP 200 EU, diploma.
  · Druga nagrada, diploma.
  · Treća nagrada, diploma.
  · Nagrada za najbolje scenario, diploma.
  · Nagrada za najboljeg autora do 18 g, diploma
  · Nagrada za najmlađeg učesnika, diploma
  · Ostale specijalne nagrade

Rok za slanje radova je 20-og septembra 2019. godine. Oni mogu da se šalju na
a) Adresu Strip centar Makedonije-Veles (za konkurs) Ul VASIL GJORGOV br 78 1400 Veles
б) Ili na emailu: stripkonkurs@gmail.com