...DEDPUL SATIRE DEDPULE!

   NA LETEĆEM STARTU PO CENI OD 740 DINARA!

   DEDPUL SE NAMERAČIO NA NAJOPASNIJU METU:
   NA SEBE!

   PRELISTAJTE OVO IZDANJE:
   issuu.com/carobnaknjiga2/docs/dedpul_satire_dedpule

   Bezbroj realnosti biće u opasnosti kad odmetnuta samosvesna verzija Dedpula pođe u pohod da uništi sopstvenu fiktivnu egzistenciju, kao i vascelo postojanje, tako što će masakrirati preteče univerzuma – sve ostale Dedpule!

   Na ovom vejdvilsolunskom frontu, alternativne verzije našeg Cinober Cirkusanta moraće da odaberu strane u krvavom pohodu protiv same stvarnosti. Ljubitelji Dedpula će, u ovoj „da crkneš od smeha” pustolovini kroz multiverzum, maltene na svakoj strani naći po još jednu suludu novu verziju svog omiljenog Lajavog Strelca! Unutra vas čekaju stari favoriti Glavpul, Kerpul, Dečkpul i Ledi Dedpul, ali i novajlije Pandapul, Pčelobradpul i Đavolji Dinosaurpul. To su sve stvarno likovi u ovom stripu, časna pionirska!

   „Dedpul satire Dedpule” je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 740 dinara, od srede, 31. jula, do subote, 3. avgusta. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 800, a u ostalim knjižarama 1.099 dinara.

17. MEĐUNARODNI SALON STRIPA
SREĆNA GALERIJA SKC BEOGRAD, 26 - 29. 09. 2019.
KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2019.
ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 15. AVGUSTA 2019.

Adresa za slanje radova:
SKC, Srećna Galerija
SALON STRIPA                                               
Kralja Milana 48
11000 Beograd, Srbija

Propozicije za učesnike:
•  Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
•  Kandidat šalje rad na konkurs poštom – običnom pošiljkom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga kandidat lično donese)
•  Rad treba da bude u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
•  Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
•  Rad može biti prethodno objavljivan.
•  Tema, žanr i autorski pristup nisu zadati konkursom.
•  Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada sa strip tematikom u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...)
•  Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog govornog područja.
•  Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2019. koja se može preuzeti OVDE ili sa www.salonstripaskc.rs ili dobiti u SKC-u prilikom predavanja radova na konkurs.
•  Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)

• Radovi će biti žirirani za zvanične nagrade, nagrade prijatelja Salona i izložbu najuspelijih radova.
(radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, političku, ličnu, kao i druge vidove netrpeljivosti; izražavaju mržnju, vređanje, psovanjem ili na drugi način, omalovažavaju ličnosti, organizacije, stvari i pojmove;  imaju za cilj propagandu delatnosti i ideologija pravnih lica, organizacija, udruženja, pokreta, terorističkih i ekstremističkih organizacija; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje)

Nagrade:
•  GRAND PRIX SALONA (uključuje novčani iznos od 500 evra)
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
•  Nagrada za najbolji scenario (ideju) 
•  Nagrada za najbolji  crtež 
•  Specijalna nagrada žirija za inovaciju

Takmičari do 15 godina starosti:
•  MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji)
•  Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
•  Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
•  Specijalna nagrada žirija za najmlađeg autora 

   Nagrade prijatelja Salona

Dodatne informacije:
www.salonstripaskc.rs
http://www.facebook.com/comicsfest
e-mail: salonstripaskc@gmail.com
tel: 011/ 360 20 44

link za preuzimanje prijave:
PRIJAVA NA KONKURS
MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2019

  ...za 17 Internacionalni
  strip konkurs VELES 2019!

Propozicije

- Pravo učešća imaju svi autori iz celog sveta, nezavisno od pola i uzrasta;

- Dužina stripova treba da bude od 1 do 6 tabli, na A4 formatu (min 300 dpi ukoliko se šalje elektronskim putem). Ukoliko je strip od 1 strane treba da bude sa najmanje 5 sličica.

- Pristigli stripovi neće biti vraćeni. Samim prijemom od strane organizatora, oni daju pravo organizatoru da ih objavljuje i prezentira, zajedno sa autorima u sklopu promocije svojih aktivnosti. Autori poslatih stripova ulaze u kombinaciju za obezbeđivanje puta, smeštaja i ishrane tokom 14. Internacionalnog salona stripa VELES 2018 (sredinom septembra).

- Tema je slobodna. Svaki autor (crtač, tuš, kolor) može učestvovati samo sa jednim stripom. Izuzetak postoji samo za scenariste koji mogu da urade scenarija za više stripova. Svaki autor i deo autorskog tima treba da bude potpisan na stripu sa naznakom ko je šta uradio.

- Zajedno sa stripovima treba poslati i ličnu biografiju, fotografiju, kontakt podaci i godina kada je strip nacrtan. Na svim stripovima trebaju biti navedeni svi autori kao i naslov stripa. Bez ovih informacija neće biti uzeti u obzir za nagrade

- Svi pristigli stripovi biće uzeti u konkurenciju za nagrade:
  · Prva nagrada ZLATAN STRIP 200 EU, diploma.
  · Druga nagrada, diploma.
  · Treća nagrada, diploma.
  · Nagrada za najbolje scenario, diploma.
  · Nagrada za najboljeg autora do 18 g, diploma
  · Nagrada za najmlađeg učesnika, diploma
  · Ostale specijalne nagrade

Rok za slanje radova je 20-og septembra 2019. godine. Oni mogu da se šalju na
a) Adresu Strip centar Makedonije-Veles (za konkurs) Ul VASIL GJORGOV br 78 1400 Veles
б) Ili na emailu: stripkonkurs@gmail.com

  ...“V kao Vendeta” Alana Mura
  i Dejvida Lojda;
  izdavač “Čarobna knjiga”, 2019.

U nekolikim protestnim okupljanjima širom Zapadnog sveta u poslednjoj deceniji lako je bilo zapaziti brojne demonstrante koji su nosili masku belog, nasmejanog lica, narumenjenih obraza, sa musketarskim brčićima i bradicom, pokriveno visokim šeširom. Prepoznatljiva maska ima vrlo jasno značenje: aktivni otpor represivnim režimima a napravljena je po uzoru iz grafičke novele “V kao Vendeta” odnosno celovečernjeg filma iz 2005. godine. “V kao Vendeta” je najpre, od septembra 1988. do maja 1989. godine, objavljena kao mini serija u izdanju “DC Comics”-a u 10 svezaka; nakon sjajnog prijema kod publike i kritike strip je doživeo nekoliko novih izdanja od kojih su dva, “30th Anniversary Deluxe Edition”i “Absolute Edition”, poslužila kao osnov za novoizašlo izdanje “Čarobne knjige” pod oznakom “Special DC Gold”, velikog formata i luksuzne opreme, na 400 strana, koje je obogaćeno „dodatnim stranicama stripa i ilustracijama umetnutim u tok priče, i sa znatno podrobnijim pratećim sadržajem“.

Za literarni predložak stripa zaslušan je Alan Mur (1953), izuzetno egzotična ličnost (on je okultista, ceremonijalni mag i propagator anarhističkih načela) i jedan od najvećih inovatora “priča u slikama” – barem onog kompanijskog segmenta - druge polovina XX veka. Iza njega stoje remek-dela kakva su “Saga o stvorenju iz močvare”, “Nadzirači”, “Iz pakla”, “Liga izuzetnih džentlmena”, “Prometej”, “Neonomikon”. “V kao Vendeta” unekoliko odskače od njegovih prepoznatljivih interesovanja koja se kreću u rasponu od revitalizovanja starih super-junaka, preko rekombinovanja istorijskih činjenica (stvarni i literarnih) do omaža opusima literarnih veličina (Lavkrafta). U ovom slučaju reč je, barem na prvi pogled, o klasičnoj antiutopiji (utemeljenoj na iskustvima naučnofantastičnog žanra; Mur kao uzore pominje Orvela, Hakslija, Bredberija, Tomasa Diša, Harlana Elisona). Pozornica dešavanja je Britanija koja je preživela atomski rat iz 1988.g. zahvaljujući činjenici da su laburisti od Amerikanaca izdejstvovali da povuku sve nuklearne rakete sa teritorije Britanije pa Britanije nije bombardovana ali nije izbegla globalne posledica rata. Posledice rata su vidljive i 1997. g. (kada strip “kreće”) kako u racionalizaciji životnih namirnica tako i u funkcionisaju fašističke diktature jedne partije koja kontroliše stanovništvo moćnom policijskom mašinerijom (uz pomoć crkvenih moćnika), kreira javno mnjenje odnosno medijskom propagandom - koja podrazumeva i parole kakva je “Snaga kroz čistoći. Čistoća kroz veru” i sveprisutni pozdrav “Britanija istrajava” - drži svoje podanike u  zabludama. Oni koji nisu po volji režima (crnci, homoseksualci, intelektualci) nestaju u koncentracionim logorima u kojima se vrše svakovrsni eksperimenti “in vivo”. Opstanak i napredovanje u službi moguće je samo ako postoji bezuslovna pokornost jedinke. Priča počinje kad mlada devojka Ivi, želeći da sebi obezbedi hranu i novac za najnužnije potrebe, odluči da počne da se bavi prostitucijom i nespretno pokuša da nađe mušteriju za koga se ispostavi da je policajac Odeljenja za poroke koji ima pravo da sa njom radi šta hoće, čak i da je ubije. Tu tragediju sprečava tajanstveni pomagač sa belom maskom, visokim šeširom, ogrnut dugim plaštom. Tajanstveni V odvodi Ivi u svoje sklonište prepuno umetničkih slika, knjiga i ploča. V nastavlja svoju usamljeničku borbu protiv sistema pojedinačnim egzekucijama odnosno rušenjem simbola državne moći (parlamenta, što nije uspelo Gaju Foksu 1605.g, statue pravde). Sve potrage za “šifrom V” ostaju bez rezultata mada policija saznaje da je on jedan od logoraša nad kojim su vršena tortura što je ostavilo traga na njegovoj ličnosti, odnosno njegovoj normalnosti. Akcije koje preduzima V dovešće do masovnih nereda i pada jedne garniture moćnika. Ipak, V će  glavom platiti svoju pobedu mada će ga, kao simbola neuništivosti otpora, naslediti dostojni zamenik.

“V kao Vendeta” kombinacija je nekoliko znanih žanrovskih obrazaca (totalitarna država, inertne mase, partijski aparatčici, otpor sistemu) nadograđenih živopisnim detaljima (V rado citira Šekspira i druge pesnike) kao i atipičnim rešenjima (iako se bori za pravednu stvar V ima mračnu stranu ličnosti koja je u stanju da muči Ivi). Provokativna početna postavka o fašizaciji Britanije, razvijena je u raskrinkavanje svih totalitarnih režima u kojima su na ključnim položajima ljudi minornih intelektualnih kapaciteta, konformisti skloni zaverama i podmetanjima da bi se peli na lestvicama moći (što je, očito, univerzalni princip za sve organizacije koje raspolažu bilo kakvom vlašću). U tako pogubnom okruženju otvoreno je pitanje da li je destruktivna snaga usamljenog osvetnika, kakav je V, dovoljna za obaranje sistema. Da bi postigao katarzu Mur namerno preuveličava snagu pojedinca dajući mu bezmalo super moći i tako ga izdiže na nivo ideala. Otuda i sam naslov stripa: umesto znanog V kao Viktorija-Pobeda (Čerčilovog pozdrava u II svetskom ratu) sada postoji V kao osveta za poniženje i uništeno ljudsko dostojastvo.

Crtež Dejvida Lojda (1959) koji “liči” na stare crno-bele fotografije koje su (ne)uspešno obojene, sa zadebljanim linijama i bez senki (kjaroskuro) daje čitavom dešavanju patinu prošlih vremena u kojima su mnoge pojedinosti trajno izgubljene u slojevima prašine.

Grafička novela “V kao Vendeta” stekla je kultni status koji traje već tri decenije i, sva je prilika, nastaviće da traje i u vremenima koja dolaze jer se igre državne moći i nemoći masa nastavljaju. Mur je u mnogočemu prepoznao “lik stvari koje će doći” i razotkrio ih u ovom delu na pouku svim znatiželjnim čitaocima.

(„Dnevnik“, 2019)

  ...novi broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima tako da je postavljen još jedan broj Samoniklog korov stripa, 556. broj:
     www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/556

  ...srpanj/jul 2019.

• JUTRO ZA UŽASNU SREĆU (1/2) • Crtež: Michal
Suchánek · Scenarij: Ondřej Neff
Vjerni čitatelji Strip revije Večernjeg lista sjetit će se stripova Jezive radosti i Ideja od milijun dolara čeških autora Michala Sucháneka i Ondřeja Neffa. Jutro za užasnu sreću je znanstveno-­fantastična erotska priča koja govori o zabranjenoj ljubavi između Zemljanina Armanda i zanosne Odone.
• KRALJICA I TRGOVAC • Crtež: Jorge Zaffino ·
Scenarij: Rogelio Costa
Kratak, ali zanimljiv strip smješten u drevnom Egiptu prilika je da se prisjetimo (i široj publici predstavimo) argentinskog crtača Jorgea Rubéna Zaffina (1959.–2002.).
Uz očev poticaj, sa šesnaest godina je počeo raditi kao neplaćeni pripravnik u strip-­studijima Ricarda i Enriquea Villagrána u Buenos Airesu i postao poznat po svojem serijalu Nippur de Lagash (crtež za jednu od naslovnica iskoristili smo na ovoj stranici). Sredinom osamdesetih, prilikom posjeta SAD-u, upoznao je Chucka Dixona, s kojim će raditi na trodijelnom serijalu Winter World, te nastaviti suradnju na Punisheru i priči iz serijala Savage World of Conan. Za Marvel je radio i na serijalima Hellraiser Clivea Barkera i The ‘Nam. 1996. godine je nacrtao svoj posljednji strip za sjevernoameričko tržište, Batman Black and White. Nastavio je raditi u Argentini i, osim stripa, posvetio se slikarstvu. Umro je u 43. godini od posljedica srčanog udara.
• TIFFANY JONES: Pustolovina u Škotskoj •
  Scenarij: Jenny Butterworth · Crtež: Pat Tourret
• PUSTINJSKA OLUJA (2/2) • Autor: Milan Trenc
• O NJIMA I O NAMA • Autor: Zlatko Grgić

Ne propustite ni…
• ŠIC-MIC • Autor: Walter Neugebauer
• TATICA • Autor: Nob
• PEANUTS • Autor: Charles Schulz
• MAKS I MAKSIĆ • Autor: Sergej Mironović

     Čitajte nas, pišite nam, posjetite na www.stripforum.hr i Facebooku.

  ...THE BEST OF MARVEL #33
  MARVEL 1602!

   MARVEL 1602
   256 STRANA, B5, PUN KOLOR
   NA LETEĆEM STARTU PO CENI OD 1.340 DINARA
   VIZIJA MARVELOVOG UNIVERZUMA NILA GEJMANA –
   U GODINI 1602!

   PRELISTAJTE OVO IZDANJE:
   issuu.com/carobnaknjiga2/docs/marvel_1602

   Pozni su dani vladavine kraljice Elizabete I. Ali u Engleskoj nije sve kako valja jer čudnovate oluje besne i zemljom se poput požara šire glasine – priče o ljudima sa zastrašujućim, nadljudskim moćima. Sedamnaestovekovne verzije Spajdermena, X-mena, Nika Fjurija, Doktora Strejndža, Derdevila, Doktora Duma, Crne Udovice, Kapetana Amerike i drugih pojavljuju se u kraljevstvu Njenog veličanstva – ali kako i zašto se te dobro znane Marvelove zvezde ukazuju gotovo 400 godina pre nego što im je vreme? Ko sve od njih o tom fantastičnom preobražaju zna više nego što bi trebalo? I kakve sve to ima veze s devojkom iz kolonije Roanok po imenu Virdžinija Der?

   THE BEST OF MARVEL - REDIZAJN
   Naša i vaša omiljena edicija The Best of Marvel sa ovim izdanjem dobija nov izgled. Nakon 32 izdanja, odlučili smo se da redizajniramo i osavremenimo najpopularniju ediciju Marvelovih stripova u Srbiji. S obzirom da će se edicija u budućnosti više baviti novijim izdanjima, ostavili smo više prostora sjajnom savremenom Marvelovom dizajnu i ilustracijama. Izmenjena je naslovna strana ali je i osavremenjen izgled unutrašnjih nestripskih strana. Te izmene, sigurni smo, pojačaće vaš užitak u čitanju budućih tomova. Format i rikna su ostali isti, tako da se vaša omiljena kolekcija nastavlja bez razlike na polici. Nadamo se da vam se dopada novi izgled, a sadržaj, naravno, ostaje fantastičan!
   Za prvi tom u novom ruhu odabrali smo priču koja nas je ostavila bez daha, uz crtež zbog kojeg se po nekoliko puta vraćate na prethodnu stranu!

   „Marvel 1602” je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.340 dinara, od srede, 24. jula, do subote, 27. jula. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.500, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara.

  ...“Kvartal” 28-30, 2018.

EGZISTENCIJALNI TVRDI KRIMIĆ
„Parker Ričarda Starka“ Darvina Kuka;
„Darkwood“ 2014. - 2017.

U razvoju kriminalističkog žanra veoma je značajan period takozvanog „tvrdo kuvanog krimića“, koji se kao manir pojavio u popularnim “palp“ krimi-magazinima, pre svega u „Dark Mask“, krajem 1920-tih i odatle se proširio na knjige, film i strip, postajući ne samo tražena roba već i model koji je otvarao nove mogućnosti u prevazilaženju trivijalne zabave. Naravno, sindikalno/korporativni pisci najamnici besomučno su štancali priče/romane/scenarije koji su vulgarizovali potencijale „tvrde škole“ ali su dela Dešajela Hemeta, Rejmonda Čendlera, Džona Mekdonalda ili Rosa Mekdonalda umetnički uverljivo svedočila o velikoj snazi ovog usmerenja. Nastao u vreme velike ekonomske krize „tvrdi krimić“ je, umesto elegantnih, sofisticiranih detektiva i policajaca, opisivao doživljaje grubih, sirovih najamnika koji imaju svoju verziju pravde koja sasvim odgovara okruženju u kome se kreću, od sirotinjskih četvrti prepunih sitnih i krupnih kriminalaca, mafijaša i korumpiranih policajaca do visokog društva, dekadentnog, perverznog i beskrupuloznog. „Tvrdi krimić“ je nastavio razvoj i posle II svetskog rata, uprkos godinama prosperiteta, nalazeći na američkom ali i evropskom tlu nove autore koji su se kretali utrtim stazama dodajući nove teme i stavove. Među autorima čije se shvatanje krimića temelji na „tvrdoj školi“ bio je i Donald E. Vestlejk (1933-2008), agilni autor koji se okušavao i u drugim žanrovima (naučna fantastika, horor...). Pišući pod pseudonimom Ričard Stark stvara Parkera, ubicu i pljačkaša koji će biti junak 24 romana, počev od „Lovca“ iz 1962. godine. Parker, čije se ime ne zna (Parker mu nije pravo ime; u “Lovcu” je bio Voker), kriminalac je bez sentimentalnosti, dilema i griže savesti, velike snage i spretnosti, pragmatičan i prilagodljiv, oprezan, promišljen i nemilosrdan. Njegov lični kod časti i ponosa podrazumeva poštovanje date reči, isključuje izdaju i prevaru (kolega u poslu ili devojke). Parker je „slobodnjak“, nevezan za mafiju ili druge sindikate kriminala; nije gramziv, „radi“ da bi stekao novac koji, mada voli luksuz, umereno troši. Bez nerealnih je ambicija ali voljan da se žestoko bori za ono što smatra da mu pripada; u kriminalnim krugovima uživa visok ugled jer je pouzdan, ne zaleće se nego detaljno planira i uspešno izvodi akcije. On je uspostavio egzistencijalnu ravnotežu, zadovoljan je sobom i, ma kako to zvučalo čudno, srećan (mada taj pojam nije u njegovoj svesti). Naravno, ravnoteža nije trajno stanje pa se Parker, hteo ne hteo, pored policajaca i “objekata” poslovnih aktivnosti (bankara, vlasnika radnji), sukobljava i sa primarnim okruženjem: bivšim drugovima, nevernim devojkama, predstavnicima organizovanog kriminala. Rečju, bezmalo savršeni profesionalac dolazi u sukobe sa predstavnicima zakona i „nekvalitetnim“ predstavnicima svoje branše.

Parker je odmah po pojavljivanju privukao pažnju ljubitelja krimića a zatim i filmske industrije što je donelo petnaestak manje ili više uspešnih ekranizacija počev od filma “Point blank” iz 1967.g. režisera Džona Bormana. Dejvid Kuk (1962-2016)  je 2009.g. objavio prvu strip „adaptaciju i ilustraciju“ Vestlejk/Starkovih romana sa namerom da tako “obradi” sve ili bar većinu romana o Parkeru.

U „prvom slučaju“ iz romana „Lovac“, Parkera, nakon uspešne pljačke, izdaju i upucaju kompanjon i dotadašnja devojka; on se vraća iz mrtvih u Njujork da bi se osvetio.  Iako uspe da se dođe do krivaca zamera se kriminalnoj organizaciji kod koje je njegov novac. U finalu Parker dobija ono što traži ali računi sa organizacijom nisu izmireni. Drugi Vestlejkov roman i druga strip adaptacija, pod nazivom „Firma“, nastavak je Parkerovih avantura. Pošto je operacijom promenio lice Parker kreće u otvoreni rat sa Firmom, poziva svoje drugove, kriminalce slobodnjake da napadaju Firmine poslove sve dok on ne uspe da uđe u trag gazde ogranka koji ga proganja. Ali, da bi se osigurao za ubuduće Parker, pre raščišćavanja računa, sklapa dogovor o daljem nenapadanju sa gazdinim naslednikom. Na kraju se čini da je primirje uspostavljeno i da Parker više nije tražena meta pa se, solidno novčano obezbeđen, vraća mirnom životu. „Firma“ je oda otporu mračnim sistemima, slobodnoj inicijativi i posvećenosti cilju - iako je smer delovanja, iz perspektive društva, štetan.

„Pljačka“, po istoimenom romanu iz 1964. godine, najvećim delom je tipična priča o dešavanjima „s one strane zakona“, iz vizure „loših momaka“, koja od žestokog početka (u kome Parker golim rukama ubija tipa koji ga prati) „vuče“ čitaoce sve dublje u zaplet. Pozornica dešavanja je preterano nameštena ali je to deo svesnog poigravanja žanrovskim obrascima. Galerija živopisnih kriminalaca krajnje je funkcionalna pošto u akciji učestvuje čak 12 ljudi koje čitaocu moraju biti prepoznatljivi. Svi oni su obični „radni ljudi“ (u kriminalnom biznisu) sa vrlinama i slabostima; usput, nenametljivo ali i nedvosmisleno saznajemo da su neki od njih ratni veterani koji se nisu najbolje snašli u mirnodopskom svetu (a što u vreme pisanja romana nije bila preterano česta literarna tema jer su odjeci ratne pobede još bili glasni). U trenutku kada, usred akcije, pljačkaši saznaju da su namagarčeni i iskorišćeni za osvetu jednog čoveka prema celom gradu, priča izlazi iz šablona i traži dodatnu pažnju. I finale takođe odstupa od viđenog - Parker „nasleđuje“ devojku poginulog kriminalca (kao „nagradu preživelom ratniku“), znajući sasvim sigurno šta plaća i šta će za to dobiti ali mu se po glavi mota i slika devojke koja je (želeći bolji život) iz opljačkanog i spaljenog gradića svojevoljno pobegla sa mladim kriminalcem - u trenutku cinične spoznaje Parkeru se čini mu da je momak bolje prošao od njega. Takve (krucijalne) dileme jednog okorelog ubice i pljačkaša stvarno se ne viđaju često!

„Ubijalište“ je rađeno po 14. romanu o Parkeru, objavljenom 1971. godine. Zaplet je sasvim jednostavan: Parker sa drugovima pljačka blindirani kombi i otima džak sa novcem. Ali, automobil begunaca izleće s puta. Parker jedini uspeva da se izvuče iz olupine i sa novcem mora da se sakrije u zatvoreni zabavni park „Ostrvo zabave“. Dok se penje na ogradu ugleda mračne tipove koji dodaju kovertu sa mitom policajcima. Međutim, i ovi vide begunca a kad čuju izveštaj o pljački 73.000 dolara sve im postaje jasno. Parker zna da je u klopci i da će, pošto pošalju „poštenu policiju“ na pogrešan trag, loši momci i korumpirani policajci ući u zabavni park da ga nađu, ubiju i uzmu novac. Ne preostaje mu ništa drugo do da skupo proda svoju kožu... Priča o opkoljenom momku koji se bori protiv brojnijeg neprijatelja znana je i bezbroj puta ponovljena i žanru i van njega pa je, osim već standardne postavke u kojoj se Parker bori sa nepoštenim kriminalcima (pa je njegovo časno ponašanje razlog što je simpatičan čitaocima), začinjena egzotičnim tematskim celinama parka (od sobe sa ogledalima, „kuće voska“, prikaza ostrva Havaji, brodoloma, potraga kroz galaksiju do „ostrva Alkatraz“) u kojima Parker sprema zamke za svoje progonitelje. Ipak, težište priče je na akciji koja čitaocu ne nudi niti dozvoljava predah i brzinom uspešno prikriva nedoslednosti i nedostatke zapleta.

Darvin Kuk se, nakon karijere u dizajnerskom i animatorskom biznisu, od 2000.g. bavio stripom, kao scenarista ili crtač, u raznim projektima, od serijala o Betmenu, Spajdermenu, Supermenu ili Spiritu do vestern i zombi storija. Njegove „adaptacije i ilustracije“ romana o Parkeru na razmeđi su realističnog i karikaturalnog, sa vidljivom grafičkom stilizacijom potcrtanom umešnim korišćenjem  trobojnog postupka (crna, bela i za svaki album druga boja, plava, siva, narandžasta), što, osim uvek dobrodošlog oneobičavanja prizora, dodatno patinira atmosferu koja podseća na stare filmove ili TV programe i postiže utisak „umekšavanja“ i „ulepšavanja“ prošlih vremena. Ikonografija urbane prošlosti velikog grada koji spaja sjaj i bedu, luksuz i ekstravaganciju i one koji se trude da ih dosegnu ili oponašaju, od jeftinih, veštačkih plavuša natapiranih frizura do finih biznismena sa manirima koji se bave kriminalom, brzo zavodi čitaoce. Kadriranje prizora naglašeno je filmsko, po uzoru na najbolje crno-bele „noar” krimi filmove, rezovi su kratki i plene smenom slika i sugestivnim, efektnim rakursima. Pojedine table na kojima nema teksta već je sve ispričano sličicama odista su impresivne i deluju kao komad filmske trake sa nizom slika „frejmova“. Kuk je vrlo uspešno odradio svoj posao stvorivši dela koja se jasno oslanjaju na prozne predloške ali imaju i svoju osobenu, uverljivu dinamiku stripa/grafičke novele. Kuk nije rutinirani autor jer je voljan da napravi i neuobičajene pomake u formuli koja je već donela zadovoljavajuće rezultate (od posebnog tretmana sećanja do ubacivanja u priču dnevnih novina ili kataloga, sa drugačijim likovnim rešenjima).

Serijal albuma „Parker Ričarda Starka“ Darvina Kuka, koji je „Ubijalištem“ zadesno priveden kraju, sveukupno se predstavlja kao uverljiva, zanimljiva i zabavna stilska strip vežba utemeljena na istoriji žanrovske ikonografije („tvrdo kuvanog krimića“) i nadahnuto „potkrepljena“ rafiniranim vizuelnim „štimungom“.

---

STIM-PANK DOGODOVŠTINE PRGAVOG INSPEKTORA
JAZAVCA IZ SKOTLAND JARDA
„Granvil“ Brajana Talbota;
izdavač Darkwood, 2012-2016.

Brajan Talbot (1952) je engleski strip autor bogatog opusa koji se prostire od andergraund i korporacijskih stripova do ambicioznih, inovativnih  grafičkih novela koje su privlačile značajnu čitalačku odnosno kritičarsku pažnju i dobile više prestižnih nagrada. „Avanture Lutera Artrajta“, stvarane do 1978. do 1989, jedna su od prvih britanskih grafičkih novela za kojima su sledile dirljiva „Priča jednog lošeg pacova“ (1995; srpsko izdanje „Omnibus“ 2014), „Alisa u Sanderlendu“ (2007), stim-pank „Granvil“ (2009-2012), intimističke „Ćerke“ (sa Meri M. Talbot, 2012; srpsko izdanje „Omnibus“ 2013). On je crtao stripove o super junacima kakvi su Sudija Dred ili Betmen) te proslavljenog, antologijskog „Sendmena“ (1991-1993).

U Talbotovom stvaralaštvu su funkcionalno spojene naizgled nespojive krajnosti komercijalnog, alternativnog i umetničkog stripa mada svaka od ovih kategorija ima posebna pravila i karakteristike, potencijale, domete i ograničenja. Suprotnosti komercijalnog i umetničkog podrazumevaju se dok je alternativni strip neukrotivi, nepredvidivi faktor čiji su rezultati potpuno neizvesni. Iz tih se razloga strip stvaraoci najčešće drže jedne forme i ne zalaze u ostale. Talbot se pokazao kao produktivan i vešt zanatlija ali i kao razbarušeni alternativac odnosno kao precizan i dubok, višesmilen umetnik. Njemu, što je takođe retko, nisu strani ni fantastičko-žanrovski miljei niti pretežno realistički prosede. Ovakva univerzalistička sposobnost čini ga kompletnom stvaralačkom ličnošću sposobnom za visoke uzlete imaginacije.

Serijal “Granvil” započet je 2009.g. i do 2012.g. su objavljena četiri albuma (“Granvil”, “Ljubavi moja”, “Crna ovca”, “Badnje veče”) a posle pet godina pauze, 2017.g. objavljen je album „Viša sila“ reklamiran kao „veliko finale“ (da li će biti tako ostaje nam da vidimo). Ovdašnji izdavač prva četiri albuma “Granvila” u reprezentativnom ruhu (tvrde korice, pun kolor, kvalitetna štampa) je agilni “Darkwood” koji je objavljivanje započeo samo tri godine posle svetske premijere.

„Granvil“ je, kako stoji na koricama albuma „Naučnofantastična pustolovina inspektora Lebroka iz Skotland jarda“ dok na unutrašnjim stranicama autor određuje sadržaj kao „Maštarija“. Svet u kome se priča događa veoma je specifičan, alternativno istorijski sa dodatkom atmosfere basni: Britanija je izgubila rat sa Napoleonom i, sa ostatkom Evrope, potpala pod francusku okupaciju dok je engleska kraljevska porodica pogubljena (na francuskom „specijalitetu“ - giljotini). Posle gotovo dva veka ropstva i duge kampanje građanske neposlušnosti te anarhističkih bombaških napada, Engleska dobija nezavisnost pod imenom Socijalistička Republika Britanija ali je, kao mala i nebitna zemlja, prezrena je od i dalje moćne Francuske s kojom je povezuje most preko Lamanša. Centar čitavog sveta je Pariz zvan i Granvil. Naravno, kao i u našem, običnom svetu zločini, špijunske zavere i političke intrige ne prestaju.  Priča prvog albuma započinje žestoko - ubistvom engleskog diplomate koje će istražiti inspektor Lebrok koji je domišljat kao Šerlok Holms ali i vičan borbi (i ljubavnim osvajanjima) kao detektivi američke tvrdo kuvane škole (na primer Majk Hamer). Inspektora i njegovog okretnog pomoćnika Pacija trag vodi u Granvil, među elitne kabaree i mračne uličice; oni tamo otkrivaju da je ubijeni diplomata bio špijun na tragu zavere moćnika voljnih da izazovu haos za koji bi optužili engleske anarhiste. U tim namerama sprečiće ih Lebrok mada ne pre nego što strada i sam car Napoleon XII nakon čega će u Francuskoj izbiti revolucija. Priča drugog albuma „Ljubavi moja“ naslanja se na prvi: Labrok i Paci pokušavaju da uhvate surovog ubicu Besnog Psa koji je pobegao iz zatvora pred samo pogubljenje a onda volšebno, uprkos blokadama puteva, osvanuo u Granvilu gde ubija prostitutke. Mada suspendovan zbog neposlušnosti Labrok odlazi na lice mesta i pokušava da složi sve kockice u mozaiku. Jasno mu je da je Besnom Psu  pomogao neko vrlo moćan odnosno da ubica u Granvilu traži nešto od državne važnosti. Klupko zločina se odmotava a njihov uzrok je u bliskoj prošlosti, u danima otpora i akcija najfanatičnijih boraca iz Besne brigade koji nisu znali za milost. Mračna tajna pobede – masakr pobunjeničkih vođa – vodi inspektora u sam politički vrh nove države, do nesuđenog premijera! Čini se da nijedna pobeda nije čista, da slavodobitni oslobodioci kriju tajne koje bi voleli da se zabašure univerzalnim opravdanjem ostvarenja najvažnijeg cilja - slobode. Opravdanje da rat traži i donosi stradanja i žrtve nije (uvek) dovoljno jer čak i u najmračnijim vremenima postoje (ili bi trebale da postoje) granice humanosti (i među životinjama!). Konačno, na maksimu da „cilj opravdava sredstva“ ne pristaju svi.

U “Crnoj ovci”, Lebrok i Paci se vraćaju u Granvil koji je u socijalnim previranjima, da bi rešili bizarno ubistvo umetnika Gistava Gavranea u iznutra zaključanoj sobi (u krimiću postoji čitav podžanr dela koja se bave takvim ubistvima). Bizarno rešenje neće otkriti ubicu niti prekinuti niz zločina jer će i Ogist Gloden, naslednik Gistavovog nedovršenog posla (murala sa socijalnom tematikom) biti ubijen. Indicije vode do industrijalca, bogataša i mecene umetnosti Krestoa (on je žabac), koji potpomaže slikare Novog vala, ljute protivnike figurativnosti; istovremeno u podzemnom zamku Kresto drži naučnike i inženjere koji  konstruišu borbene robote. Da zamešateljstvo bude još veće Lebrok sreće svoju simpatiju iz prethodne posete Granilu, jazavicu Bili, glamuroznu prostitutku i slikarskog modela, odlučnu, nezavisnu ali ne i previše suptilnu damu. Veliki prevrat koji na ulice izvodi ubilačke robote stavlja, u opštem metežu, na tešku probu sposobnosti svih junaka da prežive i spasu državnu upravu. U četvrtom albumu, “Badnje veče”, Lebrok se (bez Pacija) vraća u Granvil kako bi spasao devojčicu Bucku Mrvic koja pristupa komuni crkve evolucione teologije koju vodi harizmatični jednorog Apolon. Mada Apolona i njegovu svitu prati loš glas iz inostranstva (osim obmana, zavođenja mladih i krađa postoji sumnja u izazivanje masovnog samoubistva poklonika), u Francuskoj su oni „čisti“. Sticajem okolnosti Lebrok upoznaje Talija Tomsona koji takođe prati Apolona; Tali je inspektor Pinkertonove detektivske agencije i - „testoliki“ jer su ljudi u Novom svetu izjednačeni sa životinjama dok se u Evropi još tretiraju kao niža bića. Apolon, u želji da stekne političku moć, planira da, na skupu koji je kopija poslednje Isusove večere, organizuje stranku koja će se, sa njim kao vođom, boriti za istrebljenje ljudi optužujući ih da su krivi za lošu društvenu situaciju. Lebrok i Tali, uz pomoć prostitutke Bili kreću u akciju oslobađanja Bucke. U Apolonovom sedištu osim harema otkrivaju Docu, Apolonovog mentora koji priznaje mnoge grehe svog pulena kao i njegovu strast prema pronalaženju jevanđelja izbačenih iz Biblije. Nakon vratolomnih akcija Apolon gine na rukama Bucke, beg ostalih nevaljalaca je osujećen, Talije je obavio zadatak a Lebrok predstavio Bili svojoj deci. Nađena jevanđelja završavaju u vatri jer se u njima krije vrhunska jeretička istina (za koju svet nije spreman) da je Isus bio - čovek! „Badnje veče“ je na tragu priča o tajnim prevratničkim znanjima (kao u Braunovom „Da Vinčijevom kodu“), odnosno mističkim kultovima i manipulacijama masama.

Stim-pank je podžanr naučne fantastike, nastao u drugoj polovini 1980-tih godina, koji meša atmosferu XIX veka (nominalno engleske viktorijanske epohe) sa tehnološkim racionalizmom i sledstvenim doživljajem civilizacije XX veka. Čitavo alternativno-istorijsko zamešateljstvo “Granvila” sa prepoznatljivom ikonografijom stim-panka (vozila i automati na paru, svakojaki transportno-putnički baloni, patinirana atmosfera...) obogaćeno je činjenicom da su junaci priče – životinje (ili životinske glave na ljudskim telima): domišljati, nabildovani i na pesnicama i pištoljima brzi Lebrok je jazavac, Paci je, naravno, pacov, Napoleon XII je lav, francuski premijer zec, hijena je policijski komesar, ministar vojni je nosorog, diplomata je vidra, Besni Pas je pacov... Ova basnolika postavka daje pričama svežinu, šarm i bogati sloj asocijacija. U ovom svetu ljudi su prezrena nakaradna stvorenja, „testoliki“, vrsta šimpanza evoluirala u Angulemu (gde se, u našoj realnosti, održava najveći svetski festival stripa), bez građanskih prava i bez pasoša pa ih u Britaniji nema.

“Granvil” je, u četiri dostupna nam albuma, dopadljiv zbog razigranog crteža i dinamično koncipiranih tabli kao i zbog zapleta odnosno aluzija na tekuću savremenu istoriju te humornog odmaka koji je koliko veseo toliko, povremeno, i ciničan. Talbotove „Maštarije“ definitivno nisu neobavezne instant akcione razbibrige za jednokratnu upotrebu a zapleti se ne iscrpljuju u bizarnim dešavanjima već odlaze i korak „iza scene“ dajući širu društveno-političku sliku (kojoj se, uz malo truda, može naći „parnjak“ u našoj stvarnosti). Zahvaljujući autorovoj visprenosti ova stim-pank basna sa poukama valjano je realizovana pa je „Granvil“ zanimljiv strip serijal visokog umetničkog potencijala i kvaliteta.

(“Kvartal” 28-30, 2018.)

  ...novi broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima tako da je postavljen još jedan broj Samoniklog korov stripa, 555. broj:
     www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/555

  Specijal godišnjeg odmora…

Pakleni je period iza mene, i spremam se za odmor od 3.7., mada je Pakao takav da je i taj odmor upitan iako mi je do njega ostalo još dva dana. U svakom slučaju to znači da nemam prilike da napišem kolumnu na najavljenu temu. Prolongiram je za sledeću priliku. Pošto me neće biti dve nedelje smišljam kako da sajt popunim sa dovoljno materijala za čitanje, te sam spakovao u ovih par dana uglavnom duže tekstove, pa što onda da vam ne produžim čitanje i svojom vanrednom kolumnom. Prilažem vam intervju koji sam dao za Helly Cherry krajem prošle godine, a povodom 20 godina izlaženja Strip vesti… Kao i prethodne kolumne, tekst je pun mojih stavova, pa se na taj način uklapa u koncept kolumne… Čitamo se posle 17.7. ponovo…

Kada ti kažem: „Dvadeset godina Strip vesti“, šta ti prvo prođe kroz glavu? Da li si očekivao da će ova priča trajati dve decenije? Da ti je neko tada pričao da ćemo obelažavati ovaj jubile šta bi mu rekao?
Uh, ovo bi trebalo da bude nešto vedro, ali prvo što mi prođe kroz glavu na ideju o 20 godina rada na Strip vestima je to da bih verovatno bio sretniji da sam to vreme utrošio na sopstvenom autorskom radu na stripu. Pogotovo kada se setim početaka. Tada sam jezivo puno vremena trošio na izradi Strip vesti. Što se dugovečnosti tiče, to nisam očekivao, mislio sam da će to brzo prerasti mene, da će se pojaviti ljudi koji će uraditi bolje stvari, sa boljim resursima, i da ću im prepustiti taj posao ili da ću biti sitnija riba u velikom akvarijumu. Mislim, nije tu bilo nikakvih planova, to je jednostavno bilo od onih stvari koje se dogode u pravom trenutku na pravom mestu.

Možeš li nam malo približiti kako su se Strip vesti razvijale? (Ovde mislim na dve faze, dok je postojao kao nedeljni njuzleter i sada kao sajt pa slobodno ispiši kako i zašto si se odlučio na promenu, prednosti i mane obe faze, koja ti više odgovara isl)
Strip vesti su krenule sredinom decembra 1998, nultim brojem, kao newsletter. Nisam ih primarno zamislio kao časopis, mislio sam da će se to razvijati kao neka vrsta grupe koja će razmenjivati informacije. Tada je to bilo često u mnogim sferama interesovanja, stvaranje grupa – prstenova, u kojima su ljudi međusobno delili email poruke sa informacijama. Međutim, moja potreba da ono što radim ima neki red, dovela me je do toga da te email poruke numerišem (po ugledu na jedan američki newsletter), predložim rubrike i pozovem ljude da to zajedno radimo. Sakupio sam dvadesetak email adresa koje sam našao na net-u tada i poslao nulti broj sa predlogom kako to treba da funkcioniše. Onog trenutka kada sam poslao svašta sam samom sebi rekao, mislio sam da ću biti ismejan, nisam se pre toga nešto eksponirao, i krug mojih poznanika iz sveta stripa se svodio na Novi Sad i nekoliko ljudi iz Beograda. Baš sam se iskreno nervirao, koji mi je trebalo da pravim majmuna od sebe… Međutim, dogodilo se čudo. Skoro kao u sladunjavim američkim filmovima. Već sutradan sam dobio dovoljno priloga da napravim ozbiljan broj. Svi su bili predusetljivi, poslali cele svoje email adresare, već je prvi broj poslat na 88 adresa, a onda je sve išlo konstantno uzlaznom linijom. Odmah sam dobio ponudu da Svesti arhiviram na jednom novosadskom sajtu.

U to vreme email poruke su teško prolazile sa sličicama, to je bio sirovi txt fajl, koji sam ručno prelamao, red po red, da to bude dobro i čitjivo u email porukama. Tu je bilo i preko 20 sati rada po broju, a slanje je tek bilo priča, u paketima po 5-10 adresa da spam filteri ne presretnu emailove i ne obrišu ih… Iz današnje perspektive skoro smešno.
Kasnije sam pokušao da ubacim sličice, malo popravim dizajn, ali taj opterećujući rad je odneo svoje. Često su me privatni život i druge obaveze sputavali da ispoštujem fiksni dan izlaženja. A mislim da je izuzetno važno da ako krenem nešto da radim na taj način, sa poznatim ritmom, da može opstati samo ako se slepo držim toga. Neki vid disipline je nužan za uspeh. Stoga sam 2007. morao preći na meni jednostavniji pristup, da prilozi budu objavljivani na sajtu, svakodnevno. Tako su SVesti dobile na aktuelnosti, kvalitetnije su pokrivene vesti o dešavanjima, pogotovo za ona koja se kasno najave pa im nedeljni ritam ne koristi. Meni je to podelilo posao tako da svakodnevno odvajam neko prihvatljivo vreme. Nije to odmah sjajno prihvaćeno. Ipak komoditet i disciplina nedeljnog ritma je većini prijala. Dobiješ svoju porciju petkom, i uživaš. Sada su ljudi morali da odlaze do sajta i proveravaju ima li novih priloga. No, vreme je uradilo svoje i to je postalo prirodno, brži i dostupniji internet je olakšao to. Tako su se stekli uslovi za likovne priloge, što je za strip izuzetno bitno… i krenulo je to onda normalnim tokom.

Kako sa ove vremenske distance posmatraš Strip vesti? Da li si uradio sve što si želeo? Šta misliš da si mogao uraditi drugačije/bolje?
Prvo da odgovorim na drugi deo pitanja: Uradio sam mnogo više nego što sam želeo, ali su mi u početku želje bile jako skromne. Kako gledam na Strip vesti? Hm, pa nekako ne stižem da se osvrćem unazad, još mi nije vreme valjda za to, a ni ritam života mi to ne dozvoljava. Znam da je to velika stvar, da je urađeno puno, da to vredi, ali nemam kompletnu sliku… ne stižem da stajem i da se osvrćem.
Svašta sam mogao bolje da uradim. Nekada mi je žao što nisam bio strožiji urednik i preskočio par tekstova koji su doneli neke sukobe. Dogodili bi se oni na nekim drugim mestima, ali ne bi tada okrnjili Strip vesti. Preživele su one to, ali je šteta što je došlo do nih, preko mojih leđa. Takođe mi je krivo što ostale rubrike ne stižem da doteram, linkove, izdavače, striparnice, istoriju, ni da napokon pokrenem tu youtube stranicu da imamo video arhivu… Previše želja, premalo vremena.

Kako Strip vesti funkcionišu? Koliki je tvoj broj saradnika i koji su problemi sa kojima se susrećeš svakodnevno zbog sajta?
Strip vesti funkcionišu na principu dobrovoljnosti. Nikoga nisam vukao za rukav i molio da piše. Šta ja znam, možda mi je pogrešno vaspitanje, ali ne mogu nikoga gnjaviti da mi nešto radi da ne bude na neki način plaćen. Ljudi imaju svoje živote, obaveze, potrebe, i mislim da je nepošteno da tražim da rade besplatno. Zato često ponavljam taj opšti poziv da se ljudi, ako osete potrebu, priključe Strip vestima, da mi daju tekstove koje su nekome komercijalno uradili. Nema veze što kasnim sa nekim tekstovima, ako su oni preko Strip vesti došle do prave publike. Takođe je korisno izdavačima da Svesti koriste kao sopstveni poligon za marketing, a ja dobijam priloge.
Mislim da ipak treba da postoji neki način da se odužim autorima priloga. Svi koji pišu i crtaju za Strip vesti to rade dobrovoljno, iz sopstvene želje da nešto urade za strip scenu. Ostavljam mogućnost da svako može uz svoj prilog da obezbedi reklamu, ako ima načina da je naplati. Do sada to niko nije koristio, ali mislim da svako za svoj rad treba da bude nagrađen. Nažalost, strip nije u žiži interesovanja i autori nisu primer preduzetničkog duha, pa to ne koriste. Ako je neko spreman da radi besplatno, to treba da bude njegova odluka, ponuda. Nadam se uvek velikom broju takvih ponuda. Da ljudi nađu neki svoj interes da rade za Strip vesti. Često ponavljam i da je to dobar poligon da se promovišu strip vrednosti. Pisanjem priloga, isticanjem svojih strip nazora utiče se i na publiku Svako ima pravo da to radi preko Strip vesti, dokle god je to promovisanje ideja, a ne sukobljavanja sa drugim. Od napada na druge niko nema koristi. Od iskrene promocije stvari koje smatramo vrednim svi imaju koristi.
Što se broja saradnika tiče to je posebna priča, i ona govori koliko je velik broj ljudi koji vole strip i koji su spremni da mu pomognu. Mislim da je skoro svaki sudionik strip scene na našim prostorima dao po neki prilog. Neki su ih dali mnogo, neki kada im se pružila prilika, ali lepeza autora i različitim poimanjima stripa je uistinu velika.
Najveći problem je inertnost publike. Dugotrajnost Strip vesti je stvorila utisak da to ide samo od sebe, i sve se manje ljudi nudi da pomognu.

Koliko ti rad na sajtu može biti stresan i kako se ponašaš/organizuješ u takvim situacijama? Pitam te i iz ličnog iskustva ali i da bismo čitaocima malo približili naš posao za koji često misle da „to sve radi samo od sebe“.
Pa, stresno je. Svaki je posao stresan ako ga se ozbiljno prihvatiš. Kada sam u najvećoj gužvi sa poslovima od kojih živim, kada me pritiskaju rokovi, onda stižu vesti kojima je bitan datum objavljivanja, kada sam najumorniji stignu mi prilozi kod kojih moram puno da radim. Iskreno, u početku je bilo puno stresnije, sada mi je ipak ovaj ritam dao malo bolji raspored vremena. Najveći problem i najveći stres izaziva to što sve to moram uklopiti uz redovne poslove. Mislio sam da će mi frilenserski status (pre skoro pet godina sam napustio Stripoteku) dati više vremena, ali sam pogrešio. Prihvatam se svakog posla, najčešće su to komplikovani izazovi. Raditi lettering i opremu strip izdanja je neuporedivo komplikovanije od prelamanja klasičnih knjiga. Naravo, kada su najveći pritisci na pripremama strip izdanja, onda je najveći pritisak i novih priloga za Strip vesti. Pa je stres sinhronizovan…

Koliko si zadovoljan trenutnim stanjem sajta (posećenost, uticaj, značaj)?
Pa, uređenošću sajta nisam zadovoljan, kao što rekoh treba srediti rubrike: istorija, linkovi, striparnice, izdavači,… Tu se malo ljutim i na nezainteresovanost aktera strip scene da pomognu, da iskoriste priliku da se promovišu. Nemam vremena da sakupljam podatke o svima, i da te rubrike sam sredim. A oni se oglušuju na pozive i odlažu. Ponekad i sam budem kriv, nekoliko priloga nisam postavio, stalno čekajući ostale koji su obećali da ne bi neke favorizovao, pa mi onda iščili iz glave da neke priloge već imam. Trebale bi te rubrike, pogotovo gde se predstavljaju izdavači, festivali, striparnice i linkovi, da budu popunjene, da ljudi znaju da to imaju kvalitetno i uvek dostupno na jednom mestu. Ništa više od toga…
Što se uticaja i značaja tiče, to nije na meni da ocenim, bio bih pristrasan. Valjda dugovečnost i broj čitalaca dovoljno govori o tome. A što se brojeva tiče, pa sajt ide konstantnom uzlaznom linijom. Bude poneki pad posećenosti, ali to je ugavnom vezano za letnji period kada su ljudi na odmorima i više putuju. Zato svaka jesen vraća optimizam. Ova posebno, ne znam ni sam kojim povodom, ali počelo je da bude redovno stanje da dnevno prebrojimo više od 1000 čitalaca, dakle različitih ljudi (na mesečnom nivou brojač kaže 30tak hiljada – verovatno preterano, ali prija cifra) sa jedinstvenim IP adresama. Danas kada imamo adsl i kablovske mreže pa su nam IP adrese praktično fiksne to su dobri i objektivni brojevi… Znam da dosta čitalaca ima ritam da posećuju Strip vesti jednom nedeljno, nisu svakodnevni, pogotovo naši ljudi u inostranstvu, njima dnevna aktuelnost ne igra ulogu. Tako da sam zadovoljan. Tiražniji smo, na dnevnom nivou, od 90% balkanskih strip izdanja.

Koliko i na koji način se strip scena promenila za sve ovo vreme postojanja Strip vesti?
Scena je neuporedivo drugačija od one iz vremena kada su Strip vesti nastale. Ratovi su još bili aktuelni, politička dešavanja su bila ekstremna i tako su se preslikavali na strip. Pokretanje Strip vesti je bilo u vreme kada je to možda bilo najpotrebnije. Spojile su region, ljude koji su vapili za time. Prvi prilog koji sam dobio je stigao iz Slovenije, prvi kolumnista je bio iz Hrvatske… na prste su mogli da se prebroje strip autori koji su živeli od svog posla. Izdanja je bilo malo, veze pokidane, tržište nefunkcionalno… Danas nije sjajno, živimo veštački produžene sukobe, ekonomski smo uglavnom nestabilni, ali scena i tržište pokazuju svoju žilavost i solidno funkcionišu. Autori su u velikom broju našli svoje uhlebljenje u radu za inostrane izdavače, a gledajući broj izdanja, i njihov luksuz, deluje bolje nego što realno jeste. Još uvek grca strip scena u velikim problemima koji se izvan struke ne vide, i definitivno nije lako, ali ipak ide napred. Kao i u slučaju Strip vesti, postoji u autorskom, i u izdavačkom, svetu puno ljudi koji uporno rade i daju rezultate. Potpun oporavak scene ne možemo očekivati dok se sve tenzije ovde ne smire i dok standard ne poraste. Mada i pored svih problema, strip je uradio krupne korake u pravcu obnove izdavaštva, o kojima pre dvadeset godina nisam mogao ni sanjati. Temelji su sada stabilniji. Računam da su i Strip vesti tu pomogle.

Kako vidiš strip u internet medijima danas? Čini se da nema puno sajtova koji se ozbiljno, aktivno i u kontinuitetu bave stripom.
Mislim da internet kod nas nije dovoljno iskorišćen. Ma nije iskorišćen ni 10% od mogućeg. Meni je krivo što nema više sajtova poput Strip vesti, ili blogova poput onog što je jedno vreme Macan radio (qstrip.blog). On je svakodnevno donosio vesti iz sveta stripa, po njegovom izboru i afinitetu. Dve-tri vesti svaki dan sa linkovima. Toga ovde nedostaje. Potrebna je mreža sajtova koja bi svojim aktivnostima prikupljala više ljudi sa različitih strana. Treba više online stripova, to je važno. Ljudi su željni stripa. Jezik stripa se koristi mnogo više nego smo svesni, mimovi (memes) su forma stripa, a toga na socijalnim mrežama viđamo svakodevno na stotine. Bilo bi bolje da autori rade stripove koji bi preuzeli deo tog uticaja.
Napravio bih analogiju sa izdavaštvom. Suprotno uvreženom mišljenju kako konkurencija smeta, iskustvo pokazuje da je baš suprotno. Naime, dok sam radio u Stripoteci, ljudi koji su se decenijam bavili izdavaštvo su mi preneli mnoga svoja iskustva. Jedno od njih je recimo da se tiraži stripova nisu podizali kada bi se ugasio neki konkurentski časopis, već bi pre padali. Jednostavno je više decenijsko istraživanje pokazivalo da je prodaja veća što je ponuda veća, kada su kiosci bili puni stripova, onda su bili vidljiviji i prodaja je bila bolja. Smanjenjem broja izdanja, i njihove ukupne vidljivosti na kioscima, padala je i prodaja svima. Tako nam i danas treba na interentu više sajtova, blogova, da strip bude vidljiviji, da lakše privuče "mušterije". Internet je kiosk sadašnjosti, verovatno i budućnosti.

Na čemu planiraš raditi dalje, u kom smeru bi se Strip vesti mogle razvijati?
Nemam nekih konkretnih planova. Osim onih privatnih, da sredim život, malo relaksiram poslovne pritiske i kredit, pa će onda biti vremena za Strip vesti. Svakako mi je cilj da uredim te, više puta spominjane, rubrike i da malo više priloga sam obezbeđujem. Mislim da ni jedna dan ne bi smeo da prođe bez dva-tri priloga. Bilo bi, naravno, dobro da sajt malo automatizujem, da se napravi neka aplikacija za moblni da to bude dostupnije na više platformi. Međutim, to zahteva znanje iz programiranja koje nemam, a to onda traži novce koje opet nemam… Tako da će to verovatno da pričeka malo. Za početak prvo da sredim sve rubrike, pa onda korak po korak…

Na kraju bih želeo da te pitam, jer svakako si prava osoba za tako nešto – kako u današnje vreme održati entuzijazam i cimati se i dalje, gde pronalaziš snagu?
Pa, odrastao sam uz jedan moto, ne znam gde sam ga pokupio, ali je bilo još u detinjstvu, da svako treba nešto ovom svetu/civilizaciji da ostavi. Nismo rođeni da spavamo, jedemo, vršimo nuždu i umremo. To je za životinje kod kojih se nije razvio intelektualni kapacitet kao kod ljudi. Želim da na točku istorije ostavim neki trag, makar malu ogrebotinu, ne može svako dati puno. Nikako ne želim da budem samo statistička cifra. Moj najveći strah je da neću dati dovoljno, a znam da sam mogao dati mnogo više… I tu je snaga. Odlazi previše energije na trčanje za novcem, ali kada si podstanar, pa onda u stambenom krediti, kada želiš deci pružiti sve što im treba da im daš priliku da budu bolji od tebe, praktično 25 godina već radim dva radna vremena… onda je teško ostvariti više. Realno ne bih trebao da budem nezadovoljan ostvarenim, ali jesam. Jer mi strašno nedostaje autorski rad na stripu… Možda je nezadovoljstvo učinjenim moj najveći pokretač.

Intervju je objavljen na sajtu Helly Cherry u decembru 2018. povodom dvadeset godina postojanja Strip vesti.
http://www.hellycherry.com/2018/12/strip-vesti-20-godina-intervju.html

Sledi: Služe li čemu strip festivali?…