...rujan/oktobar 2017.

• MURDERVILLE • Autor:  Vicente Cifuentes
  Napeta priča inspirirana je kultnim trilerima i hororcima iz osamdesetih i devedesetih. Sara i Victor su par koji pokušava prebroditi krizu u braku tako što će provesti vikend izvan grada. Ali gradić Murdervale ima sasvim drugačiju turističku ponudu.
  Pročitajte i kratak intervju s autorom stripa, Španjolcem Vicenteom Cifuentesom.

• KOKO U PARIZU • Crtež: Edvin Biuković:
  Prema romanu Ivana Kušana
  Stripom nastalim prema Kušanovoj knjizi prisjećamo se Eddyjeva crtačkog genija i pozivamo vas da pogledate izložbu u Klovićevim dvorima u Zagrebu koja se otvara 26. listopada.
  Pročitajte i dijelove razgovora s Eddyjem Biukovićem iz 1998. godine u kojima govori o svojoj strasti prema stripu pod naslovom Želim naučit crtat.

• BEZDAN • Autor: Alfonso Font
  Što učiniti kad, šetajući šumom, naiđete na bližnjega u nevolji?

• PEANUTS • Autor: Charles Schulz
  Bratski je dijeliti sve? Ali ne i četkicu za zube!

• TATICA • Autor: Nob
  Kad smo već kod dijeljenja, trebaju li sestre dijeliti i svoj dnevnik?

     GRAFIČKI MIRAKUL EDDYJA BIUKOVIĆA!
     U ovom broju, uz uobičajenu premijeru svjetskog stripa, repriziramo djelo prerano preminulog Eddyja Biukovića (rođenom 1969. u Zagrebu, umrlom 1999.). Time smo nizu domaćih autora čija smo djela uporno objavljivali u našoj reviji pridodali još jedno značajno ime hrvatskog stripa. Biukovićev strip objavljujemo i u povodu jednog značajnog događaja za strip: zahvaljujući maru njegovih sjajnih prijatelja na čelu s Goranom Sudžukom dobit ćemo u listopadu i posebnu izložbu Eddyjevih djela u Klovićevim dvorima u Zagrebu.
     Kako godine odmiču, sve smo sigurniji kako smo u Edvinu Biukoviću izgubili ponajboljeg hrvatskog strip crtača novog naraštaja. Tek nakon njegove prerane smrti, kad se povremeno pojave njegovi stripovi, objavljeni ponajviše zahvaljujući njegovim prijateljima, koji nas uvijek podsjete na veličinu sjajno započetog, tragično nedovršenog i zauvijek izgubljenog opusa. Iza njega, koji je među prvima uspješno objavljivao u inozemstvu, u strip je pristigla jedna nova mladost koja se već afirmirala i osvojila stranice tiskovina diljem svijeta. Njegovim radovima iz devedesetih godina prošlog stoljeća bačeno je sjeme tog iznova oživljenog klasičnog stripa, u kojem će domaći genij doći i do svjetskog značenja. Nažalost, mnogi od tih (danas više i ne tako mladih) autora vrlo su rijetko na stranicama našeg tiska, jer rade za strane izdavače koji su osvojili isključiva prava na objavljivanje njihovih djela. Ipak, zahvaljujući hrabrim domaćim izdavačima pojave se albumi ili zbirke njihovih stripova i na hrvatskom jeziku, pa sve više i malobrojni domaći čitatelji mogu upoznati novo hrvatsko strip stvaralaštvo. Mi se vraćamo upravo tim novim počecima i stripom „Koko u Parizu“ po djelu Ivana Kušana iz Modre lastepozivamo ljubitelje stripa da prošeću izložbenim dvoranama Klovićevih dvora i razgledom njegova bogatog opusa posvjedoče o onome što smo Eddyjevom smrću izgubili.
     No, vrata strip umjetnosti i stranice Strip revije Večernjeg lista uvijek su otvorena za njegove nasljednike.

     Nastavlja se…

     Čitajte nas, pišite nam, posjetite na www.stripforum.hr i Facebooku.

     Mladen Novaković

  ...beogradskog Salona stripa.

15. MEĐUNARODNI SALON STRIPA SKC BEOGRAD 2017.

Broj pristiglih radova na konkurs: 251 • Broj učesnika: 272 • Broj zemalja iz kojih su radovi stigli: 32 • Broj stranih učesnika: 112 • Broj domaćih učesnika: 160

Zemlje učesnice: Austrija (1), Bosna i Hercegovina (11),Brazil (1), Bugarska (2), Crna Gora (5), Egipat (2), Filipini (1), Grčka (2), Hrvatska (9), Iran (17), Italija (1), Izrael (2), Japan (1), Jermenija (4), Kanada (1), Kina (6), Kuba (1), Mađarska (3), Makedonija (23), Meksiko (1), Poljska (1), Rumunija (1), Rusija (1), SAD (1), Slovačka (1), Slovenija (4), Srbija (160), Švajcarska (2), Turska (2), Ujedinjeno Kraljevstvo (1), Urugvaj (1), Uzbekistan (3)

Žiri: Boban Savić Geto, strip autor i ilustrator (predsednik žirija); Dragana Stojiljković, strip scenarista; Željko Pahek, strip autor i ilustrator; Milan Miletić, slikar i strip autor; Aleksandar Zograf, strip autor.

     Reč žirija:
     Iznad svega, Međunarodni salon stripa je prilika da se okupe ljudi koji na različite načine učestvuju u čaroliji zvanoj strip. Tokom četvorodnevnog druženja u vidu tribina, predavanja, i strip radionica, ova relativno mlada, ali dokazano vredna stvaralačka disciplina biće povod za još jedan praznik umetnosti.
     A ni ove godine broj učesnika nije zaostajao za prethodnim Salonima, pa je tako njih 272 (112 stranih i 160 domaćih) poslalo na konkurs 251 rad iz 32 zemlje širom sveta, pri čemu po prvi put imamo učesnike iz Meksika i sa Filipina. Što se tiče tematike koju su autori obrađivali, najviše je bilo stripova inspirisanih istorijskim temama i ljudskim mukama. Talenta je bilo u izobilju, počev od najmlađih učesnika koji su svojim maštovitim i zrelim izrazima pokazali da itekako ima budućih majstora među njima, pa preko starijih autora koji tek oformljuju svoj stil, do onih koji su uveliko etablirani strip umetnici.
     Dragana Stojiljković

     Dostignuća jednog umetnika ne obezvređuju napore njegovih kolega na način na koji se to dešava  u sportu. Autori nisu međusobni konkurenti već saborci u zajedničkoj borbi za lepotu. U toj borbi nema poraženih, ni pobednika, već samo dobitnika.  A dobitnici su svi oni koji lepotu stvaraju, kao i svi mi koji u njihovim delima uživamo.
     Boban Savić Geto

KONKURS 2017 – NAGRADE: Od ukupno 24 nagrade – 11 nagrada žirija i 13 nagrada prijatelja salona i izdavača, nagrade su osvojili: 2 autora iz Hrvatske; 2 autora iz Makedonije; 1 autor iz SAD;1 autor iz Meksika; 1 autor iz Bugarske;1 autor iz Crne Gore; 1 autor iz Bosne i Hercegovine. Ostale nagrade su osvojili autori iz Srbije.

NAGRADE ŽIRIJA:

• GRAND PRIX:
Darko Macan, Hrvatska (scenario), Fran Strukan, Hrvatska (crtež i kolor), “Kod urara”
Darko Macan (Zagreb, 1966) je u svojih gotovo trideset godina profesionalne karijere objavio ukupno šezdesetak naslova. Radio je za izdavače u Hrvatskoj, Srbiji, Sloveniji, Nemačkoj, Danskoj, Sjedinjenim Državama i Francuskoj. Nagrađivan je za stripove, romane za decu i naučnofantastične priče.
Fran Strukan: Nesuđeni grafičar, svoj ozbiljni stripovski put počinje na CRŠ-u 2008. godine gde dobija nagradu Mladi lav. Potom radi storibord za marketinške agencije, razne ilustracije  te kratke stripove po vlasititom scenariju, do sada uglavnom neobjavljene. Bio je kolorista, jedne (za sada jedine) sveske samoizdatog američkog stripa Foodforthought, kao i nekoliko naslovnica za američku Dynamite Ent. koje crta Goran Sudžuka. Po scenariju Krešimira Biuka crta strip PravaMisija objavljen u zagrebačkom fanzinu  Endem, a koji tušira Sudžuka. Za britanski Futurequake je ilustrovao dva kratka stripa: Becarefulwhatyouwishfori Jungalow.Takođe je tuširao dve epizode MisteraMačka Roberta Solanovića u albumu Postanak, po scenariju Darka Macana.

• NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU KLASIČNOG  STRIP JEZIKA:
Svetozar Obradović, Srbija (scenario), Goran Đukić Gorski, Srbija (crtež i kolor), “Lešinari”

• NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU ALTERNATIVNOG STRIP JEZIKA:
Tamara Majkić, Srbija, “Plavetnilo”

• NAJBOLJI SCENARIO:
Pavle Zelić, Srbija, “Gospodar oružja” (crtež: Nenad Cvitičanin, Srbija)

∙ NAJBOLJI CRTEŽ:
Boris Stoilov, Bugarska, “The Surprising Adventures of Baron Münchausen”

∙ SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA INOVACIJU U STRIP UMETNOSTI:
Enrique Pilozo, SAD (scenario), Victor Vélez, Meksiko (crtež), “A Schizofrenic Journal”

NAGRADE ŽIRIJA U KATEGORIJI TAKMIČARA DO 15 GODINA:
• MLADI LAV: Kalina Pečevska (2004), Makedonija “Odbačena Žena”
• SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJBOLJU IDEJU: Nikoleta Pavlović (2001), Srbija, “Diskonekcija”
• SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA ZREO I MAŠTOVIT IZRAZ: Aleksandra Davinić (2002), Srbija, “Jedan, dva i tri…”
• SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJMLAĐE AUTORE: Jovan Đorđević (2011), Srbija, “Ko zna?!”
Lazar Lužnjanin (2011), Srbija, “San”

NAGRADE PRIJATELJA SALONA SRIPA 2017:
• NAGRADA STRIPOTEKE:
Nenad Pejčić, Srbija (scenario), Igor Krstić, Srbija (crtež i kolor), “Kako je svet dobio boje”
• NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE SYSTEM COMICS:
Milenko Mišić, Srbija (scenario), Luka Cakić, Crna Gora (crtež), “Novi Vek”
• NAGRADE IZDAVAČKE KUĆE DARKWOOD:
Matea Stević (2002), Bosna i Hercegovina,  “Nemi zvukovi”
Filip Uzelac (2003), Srbija, “Odmor za zaboravit`”
Milenko Mišić, Srbija (scenario), Nebojša Pejić, Srbija (crtež), “Utopljene duše”
• NAGRADA KNJIŽARE DELFI:
Nenad Pejčić, Srbija (scenario), Igor Krstić, Srbija (crtež i kolor), “Kako je svet dobio boje”
• NAGRADA IZDAVAČKIH KUĆA MAKONDO I BELI PUT:
Bojan Brukner, Srbija (scenario), Jelena Seničić - Senchy, Srbija (crtež i kolor),  “Devojčica i Mesečina”
• NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE BESNA KOBILA:
Kosta Milovanović, Srbija, “Usta”
• NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE MODESTY STRIPOVI:
Bojan Brukner, Srbija (scenario), Jelena Seničić - Senchy, Srbija (crtež i kolor),  “Devojčica i Mesečina”
• NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE SIRIUS PRODUCTION:
Marija Stojanovska, Makedonija, “Kafa na zidu”
• NAGRADA KLUBA KOLEKCIONARA "S" I MALE PRODAVNICE RETKOSTI:
Anđelka Jovanović (2002), Srbija, “Peperit Mensis”
• NAGRADA STRIPARNICE KEN STRIPOVI:
Tara Tanasijević (2005), Srbija, “Princeza i magični jednorog”
• NAGRADA KNJIŽARE ALAN FORD:
Đorđe Aranđelović, Srbija, “Hronika”

• KATALOG OVOGODIŠNJEG SALONA STRIPA, možete preuzeti OVDE, na sajtu Strip vesti...

  ...na Salonu stripa.

U sklopu 15. Međunarodnog salona stripa u Beogradu u petak 29.9.2017. u 17h u SKC Beograd održaće se tribina "10 godina Vekovnika".

Tribini će uz scenaristu Marka Stojanovića prisustovati Aleksandar Petrović (Aca Celtic), Milan Jovanović, Pavle Zelić, Nikola Dagomirović i Vasa Pavković, kao i brojni crtači koji su sarađivali na serijalu.

Moći će da se kupe albumi sa već urađenim crtačkim posvetama i bez njih po pristupačnim cenama, a takođe će prisutni crtači crtati posvete svakome ko to poželi.

Dobrodošli!

 

  ...kompletan vodič.

studentski kulturni centar beograd /
srećna galerija
15. MEĐUNARODNI SALON STRIPA •
28.09 - 01. 10. 2017.

PRESS KONFERENCIJA SALONA STRIPA 2017:
SREDA, 27. 09. 2017. (13:00), Happy Centar SKC

SVEČANO OTVARANJE SALONA
ČETVRTAK, 28. 09. 2017. Velika sala SKC
19:00: OTVARANJE IZLOŽBI SALONA                
20:00: DODELA NAGRADA
19:00-21:00: PRATEĆI PROGRAM - OTVORENO KOSPLEJ TAKMIČENJE ZA NAJBOLJI KOSTIM, NAJORIGINALNIJI IZBOR LIKA I NAJBOLJE DOČARAN LIK IZ SVETA STRIPA  / NAGRADE GRAFIČKE RADIONICE EDGE ART, DOMAĆIH STRIP IZDAVAČA I ORGANIZATORA FESTIVALA

GOSTI SALONA:
• GIAN ALFONSO PACINOTTI – GIPI (it)
• DEJAN NENADOV (RS/nl)
• Olivier Dobremel – DOBBS (FR)
• NICOLAS GRIVEL (FR), gost izdavačke kuće Komiko, Novi Sad
• VJERAN JUHAS (HR)
• VIBOR JUHAS (HR)

PROGRAM FILMA I ANIMACIJE:
• ANDRIJANA RUŽIĆ: ANIMIRANI FILMOVI ŠPELE ČADEŽ (SI),  predavanje / projekcija filmova
• VELJKO KRULČIĆ (HR): “Z KAO... ZAVIŠA, B KAO... BEKER“, dokumentarni film o Žarku Bekeru

SPECIJALNE NAGRADE I PRIZNANJA:
• SPECIJALNO PRIZNANJE SALONA 2017. ZA DOPRINOS SRPSKOM STRIPU:
  Dobitnik: Marko STOJANOVIĆ, Leskovac, Srbija
  (Komisija za dodelu priznanja za doprinos srpskom stripu: Slobodan Ivkov, predsednik;
  Milosav Pješčić, član komisije; Aleksandar Uzelac, član komisije)
• SREĆKO JOVANOVIĆ- NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE „DEČJE NOVINE DOSITEJ“ I OPŠTINE GORNJI MILANOVAC:
  Dobitnik: Nikola MASLOVARA -MASLI,Gornji Milanovac, Srbija
• PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA DOMAĆEG STRIPA 2016/2017:
  Dobitnik: KOMIKO, Novi Sad
• PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA INOSTRANIH STRIP IZDANJA U SRBIJI 2016/2017:  Dobitnik: DARKWOOD, Beograd
  (Komisija za dodelu priznanja domaćim izdavačima: Slobodan Ivkov, predsednik; Vasa pavković, član komisije; Pavle Zelić, član komisije)

OBELEŽAVANJA JUBILEJA SRPSKOG STRIPA:
• 85 godina od pokretanja časopisa Veseli četvrtak  i  pojave Mikija Mausau srpskom stripu
• 80 godina od pokretanja časopisa Veseli zabavnik
• 65 godina od ponovnog pokretanja  Politikinog zabavnika 
• 40 godina od prvih izložbi stripa u Srbiji (SKC Beograd)
• 25 godina od pokretanja strip magazina Tron
• 25 godina rada škole stripa i ilustracije Đorđe Lobačev
• 15 godina Međunarodnog salona stripa SKC Beograd
• 10 godina strip serijala Vekovnici

KONKURS 15. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA:
Žiri u sastavu: Boban Savić GETO, strip autor i ilustrator, predsednik žirija; Dragana STOJILJKOVIĆ, strip scenarista; Željko PAHEK, strip autor i ilustrator, predsednik žirija,  Milan MILETIĆ, slikar i strip autor i Aleksandar ZOGRAF, strip autor, dodliće 28. septembra 2017. godine, na svečanoj ceremoniji otvaranja Salona, sledeće nagrade: GRAND PRIX,  NAGRADU ZA NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU KLASIČNOG STRIP JEZIKA, NAGRADU ZA NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU ALTERNATIVNOG STRIP JEZIKA, NAGRADU ZA NAJBOLJI SCENARIO, NAGRADU ZA NAJBOLJI CRTEŽ, SPECIJALNU NAGRADU ŽIRIJA ZA INOVACIJU U STRIP UMETNOSTI, kao i NAGRADE ŽIRIJA U KATEGORIJI TAKMIČARA DO 15 GODINA: MLADI LAV, SPECIJALNU NAGRADU ŽIRIJA ZA NAJBOLJU IDEJU, SPECIJALNU NAGRADU ŽIRIJA ZA ZREO I MAŠTOVIT IZRAZ i SPECIJALNU NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJMLAĐEG AUTORA.

     REČ UREDNIKA:
     Međunarodni salon stripa je festival devete umetnosti kojeg, od svog osnivanja 2003. godine, organizuje i vodi Srećna galerija Studentskog kulturnog centra Beograd kao svoj redovni redakcijski program. Ovaj festival je manifestacija neprofitnog karaktera i predstavlja najmasovniji i najsveobuhvatniji strip projekat u Srbiji, i jednu od najznačajnijih smotri devete umetnosti u regionu.
     Nakon niza pokušaja da strip, kao jedna od najplodonosnijih umetničkih disciplina u srpskoj kulturi, zaživi na oficijelnoj likovnoj i umetničkoj sceni, Studentski kulturni centar je, kao jedan od prvih aktera u toj inicijativi, uspeo da u svoj redovni godišnji program uvede sve pojavne oblike izražavanja devete umetnosti kao jednu od svojih strategijskih programskih ideja.
     Zarad podsećanja, napominjemo da je još 1977. godine, dakle tačno pre 40 godina, u SKC-u postavljena i održana prva profesionalna izložba stripa pod naslovom Fantastika - strip - društvo u koncepciji Ljubomira Kljakića sa dve obimne teorijske studije u katalogu izložbe – samog autora Ljubomira Kljakića i Ješe Denegrija.
     Ako je SKC od svog osnivanja pa u svakoj deceniji prošlog veka bio, u svetskim okvirima, relevantno mesto savremene umetnosti, posebno alternativnih oblika umetničkog izražavanja, konceptuale i rokenrola, sigurno je i u protekloj jednoj i po deceniji novoga veka na autentičan način, i opet na svetskom nivou, obeležio domaću umetničku scenu programom devete umetnosti.
     U najboljoj tradiciji svojih blistavih istorijskih iskustava i u precizno predviđenom programskom prostoru se već 15 godina, sa izuzetnim uspesima, odvija SKC-ov Salon stripa – veliki međunarodni festival, koncepcijski zasnovan na takmičenju po međunarodnom konkursu autora svih uzrasta iz svih zemalja sveta; gostovanju najrelevantnijih svetskih strip autora; revalorizaciji domaćeg strip stvaralaštva od njegovog početka do danas; afirmaciji domaćeg strip izdavaštva; afirmaciji mladih autora; popularizaciji stripa i srodnih izraza poput animiranog filma i ilustracije.
     Potencirajući artistički karakter stripa i koncepciju predstavljanja stripova kao ostvarenja likovne umetnosti u galerijskim prostorima, jedinstvenost ovog festivala se ogleda i u tome što kroz izložbe i nagrade za inovativnost u stripu, publici prezentuje i radove posebne likovne  poetike i  na taj način razbija stereotipe o ovom umetničkom mediju.
     U proteklih petnaest godina na Međunarodnom salonu stripa takmičilo se oko 2000 strip autora iz 57 zemalja sveta. Od njih oko 700 u kategoriji takmičara do 15 godina starosti, a u revijalnom delu programa gostovali su kako najeminentniji svetski autori tako i pioniri srpskog stripa kao laureati Specijalnog priznanja Salona za životno delo i doprinos srpskom stripu.
     U naporima da se postigne potreban nivo kvaliteta programa, pripremanje svakog pojedinačnog festivalskog izdanja iziskivalo je ogroman rad i velika ulaganja.
     Da bi se Salon održao kao manifestacija međunarodnog renomea uprava SKC-a  na čelu sa direktorom Slavoljubom Veselinovićem, u ovaj festival je počela da ulagaže značajna infrastrukturna i finansijska sredstva, uspevši ne samo da održi već i da unapredi festival, a sve u želji da na međunarodnom nivou, na jednom mestu sabere neosporne kvalitete stripa, i kroz ovakav događaj, devetu umetnost udostoji elitističkog nivoa i zvanja, što ona sama po sebi to i zaslužuje.
     Ovogodišnji jubilej – 15 godina Salona stripa će biti svečano obeležen Velikom izložbom pobednika – Grand Prix 2003-2017, koja će predstaviti pobedničke radove svih raspisanih međunarodnih konkursa Salona u poslednjih 15 godina.
     Kao ekskluzivitet ovogodišnjeg festivalskog programa navodimo gostovanje italijanskog majstora grafičke novele Đipija (Đan-Alfonso Paćinoti), veliku retrospektivnu izložbu (40 godina rada) srpskog autora, nedavno povratnika iz Holandije, Dejana Nenadova i kao pravu dragocenost, gostovanje francuskog scenariste Dobsa (Olivier Dobremel aka DOBBS) za saradnju s kim su zainteresovani mnogi domaći autori.
     Sa strip ostvarenjima i likovnom poetikom Đipija, koji svojevremeno stiče status najbitnijeg savremenog italijanskog autora stripa, naša čitalačka publika se može susresti u grafičkim romanima novosadske izdavačke kuće Komiko uz čiju saradnju na ovogodišnjem Salonu gostuje i francuski menadžer, urednik i publicista Nikolas Grivel.
     Predavanje Nikolasa Grivela o francuskoj strip industriji danas i pregled portfolija mladih koncept-art umetnika, animatora i dizajnera karaktera kao i premijerno prikazivanje animiranog filma Špele Čadež  Nočna ptica (Nighthawk) su samo neki od rariteta programa Salona za ovu godinu.
     Slovenačka autorka lutka-filmova Špela Čadež je ovogodišnja dobitnica Grand Prix-a u kategoriji za kratki animirani film na Animafestu u Zagrebu i program promocije njenog stvaralaštva i projekcija filmova u izboru italijanske kritičarke Andrijane Ružić, će za domaću publiku takođe predstavljati programski ekskluzivitet.
     Međunarodni salon stripa SKC Beograd se svake godine, tradicionalno, održava u periodu od četvrtka do nedelje, tokom poslednje sedmice septembra. Program jubilarnog 15. po redu Salona stripa biće upriličen od 28. septembra do 1. oktobra 2017. godine u svim prostorima SKC-a. Svi programi su besplatni i profilisani za posetioce svih uzrasta.
     Dobrodošli u SKC, na naš najveći festival devete umetnosti!

     Miki Pješčić, urednik Salona stripa

PROGRAM SALONA:

          Četvrtak, 28.09. 2017.
15:00 – 22:00, Happy Centar SKC: BERZA STRIPA
19:00, OTVARANJE IZLOŽBI SALONA 2017
           • Srećna Galerija: KONKURS 2017 – IZLOŽBA NAGRAĐENIH RADOVA
           • Mala sala: KONKURS 2017 – IZLOŽBA NAJUSPELIJIH RADOVA
           • Galerija SKC: Dejan NENADOV (Srbija/Holandija), retrospektivna izložba gosta Salona, autor izložbe Vuk Marković
           • Velika sala: ĐIPI (Italija), izbor iz srpskih izdanja (Komiko, Novi Sad), autor izložbe Vuk Marković
           • Novi prostor: GRAND PRIX 2003-2017 / POBEDNIČKI RADOVI SA DOSADAŠNJIH KONKURSA,
             dokumentarna izložba povodom jubileja Salona stripa
           • Galerija Circus: Marko STOJANOVIĆ – dobitnik Priznanja za doprinos srpskom stripu, dokumentarna izložba
19:30, PRATEĆI PROGRAM/ KOSPLEJ SALONA 2017
           • Velika sala: CEREMONIJA SVEČANOG OTVARANJA SALONA I DODELA NAGRADA

          Petak, 29.09. 2017.
11:00 – 22:00, Happy Centar SKC: BERZA STRIPA
17:00, Velika Sala: JUBILEJI: 10 godina strip serijala VEKOVNICI
18:00, Velika Sala: Vjeran JUHAS, Vibor JUHAS (Hrvatska): Pulska strip čitaonica i promocija albuma Mr. Joe, (Mrkli Mrak/Big Joe Studios, Pula, 2017)
19:00, Velika sala: Nikolas GRIVEL (Francuska), gost izdavačke kuće Komiko, Novi Sad: Strip industrija u francuskoj DANAS, predavanje
20.00, Velika sala: Đipi (Italija): predstavljanje gosta Salona
20.45, Novi prostor: Đipi, potpisivanje albuma
21.15, Velika sala: Dokumentarni film o Žarku Bekeru: “Z KAO... ZAVIŠA, B KAO... BEKER“, autor filma: Veljko Krulčić; kamera: Robert Kalčić i Silvio Mirošničenko; montaža: Sara Gregorić; produkcija: udruga „Art 9“, Hrvatska, 2017; trajanje: 19 min
(U filmu govore: Borivoj Dovniković Bordo, Zdravko Zupan, Žika Bogdanović, Krešimir Zimonić, Dušan Gačić i drugi)

          Subota, 30.09. 2017.
11:00 – 22:00, Happy Centar SKC: BERZA STRIPA
12:00 – 16:00, Novi Prostor: Nikolas GRIVEL (Francuska), gost izdavačke kuće Komiko, Novi Sad:PREGLED PORTFOLIJA DOMAĆIH AUTORA - dizajnera karaktera, koncept dizajnera, 2D animatora, koncept-art umetnika.
16:00, Velika sala: Promocija 9. broja Strip magazina STRIPOLIS, Kulturni centar, Zrenjanin, Srbija
16:30, Velika sala: Jovan GVERO:"NS STRIP VIKEND", promocija festivala
17:00, Velika sala: Zoran ĐUKANOVIĆ: „70 godina Taličnog Toma - Dva genija pripovedanja, Rene Gošini i Moris“, predavanje
18:00, Velika sala: Marko STOJANOVIĆ – dobitnik Priznanja za doprinos srpskom stripu, predstavljanje laureata
19:00, Velika Sala: Olivier DOBREMEL – DOBBS (Francuska), predstavljanje gosta Salona
20.00, Velika sala: Dejan nenadov (Srbija/Holandija): predstavljanje gosta Salona
20:45, Novi Prostor: Dejan nenadov, potpisivanje albuma
21.15, Velika sala: Andrijana RUŽIĆ (Italija): ANIMIRANI FILMOVI ŠPELE ČADEŽ (slovenija), predavanje / projekcija filmova (Zasukanec, 2004, 6:50' / Lovesick, 2007, 9:00'/ Boles, 2013, 12:00'/ Nočna ptica, 2016, 8:45')

          Nedelja, 01.10. 2017.
11:00 – 22:00, Happy Centar SKC: BERZA STRIPA
16:00, Velika sala: LINIJE FRONTA – PRVI SVETSKI RAT 1914-1918 / KNJIGA PETA (System Comics Beograd 2017), promocija strip albuma. Govore: Milenko Mišić, Dejan Stojiljković, Aleksandar Zolotić, Milan Jovanović i drugi
17:00, Velika sala: Zoran Đukanović: "Mojih 7 eseja o Hugu Prattu - promene u recepciji stripa koje se protežu na četiri decenije", predavanje
18:00, Velika sala:SLOBODAN IVKOV: CENZURA STRIPA U JUGOSLAVIJI I SRBIJI, predavanje
19.00, Velika sala: PRIZNANJE SALONA ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA INOSTRANIH STRIP IZDANJA U SRBIJI 2016/2017:  DARKWOOD, Beograd, promocija izdavača
20:00, Velika sala:SAKURABANA Beograd,prezentacija programskih aktivnosti

(Međunarodni salon stripa zadržava pravo izmene i dopune programa)
(Radno vreme galerija tokom trajanja Salona je 10:00 – 20:00)

GOSTI 15. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2017:

     GIAN ALFONSO PACINOTTI – GIPI (it)
     Đipi (umetničko ime Đanalfonsa Paćinotija) je jedan od najcenjenijih italijanskih crtača svih vremena. Rođen je u Pizi 1963. godine. Njegovi stripovi prevedeni su na nekoliko jezika i dobijali su brojne nagrade u Italiji i inostranstvu među kojima Gran Đuniđi, Mikeluci, Margujat, Gošinijevu i druge.
     Tokom 1994. godine, dok je radio kao ilustrator u izdavaštvu i međunarodnoj štampi, Đipi je započeo da objavljuje kratke priče. Njegova grafička novela Notes pour une histoire de guerre (“Beleške za jednu ratnu priču”), koja je izašla 2005. u Francuskoj, a potom u Italiji i SAD, donela mu je Gošinijevu nagradu za najbolji scenario i najbolji album na prestižnom strip festivalu u Angulemu 2006. godine, što je njegovu karijeru uzdiglo na međunarodni nivo. Đipi je i tvorac stripa Gli Innocenti  (“Nevini”) za Fantagrafiksovu Ignac seriju. Ovaj rad doneo mu je Ajznerovu nagradu, kao i nominaciju za nagradu Maks & Moric (2006).
     Nakon rada na stvaranju i režiranju više nezavisnih kratkometražnih filmova, Đipi je 2011. izbacio svoj prvi dugometražni film L’ultimo terrestre (“Poslednji čovek na Zemlji”), koji je producirala kompanija Fandango. Film je premijerno prikazan na 68. Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji.
     Njegova grafička novela Unastoria (“Neka priča”) (Coconino Press, 2013) postala je prva svoje vrste u Italiji koja je ikada nominovana za neku književnu nagradu. Njen ulazak u najuži izbor za nagradu Strega doveo je do zapaljivih diskusija na nacionalnim medijima oko književne vrednosti stripa. Ova novela je nekoliko meseci bila bestseler.
     Đipi je već dugo vremena zagriženi gejmer i dizajner igara. Tokom 2015. godine, napravio je kartašku igru Bruti koja je postala veoma popularna u Italiji, a počev od kraja 2016, preko CMON games distribuirana je i u Sjedinjenim Američkim Državama.
     Krajem oktobra 2016. godine, objavio je još jednu grafičku novelu – La Terra dei Figli (“Zemlja sinova”) koja je doživela odličan prijem kod kritike.
     Đipi trenutno živi sa svojom suprugom u Rimu.

     DEJAN NENADOV (RS/nl)
     Dejan Nenadov je rođen 1966. godine u Novom Sadu. Studirao je u Obrazovnom Centru za Dizajn, “Bogdan Šuput” u Novom Sadu, a zatim na Akademiji umetnosti u istom gradu, na Odseku za slikarstvo. Posle diplomiranja upisao je specijalizaciju na slikarskom odseku Akademije lepih umetnosti u Oslu. Dugi niz godina je živeo u Amsterdamu.
     Njegova naklonost za strip i likovnu umetnost uopšte ispoljila se veoma rano. Svoje prve stripove objavio je još kao srednjoškolac i to u najprestižnijim domaćim magazinima za strip toga vremena, poput Yu Strip magazina i Stripoteke. Neki od njih objavljeni su kasnije u inostranstvu. Bio je dobitnik mnogih značajnih nagrada, od onih na konkursima za mlade autore, pa do prestižne nagrade za najbolji savremeni strip magazina Vidici. Takođe je dobitnik plakete Zlatno Pero Beograda. 
     Sa albumom Elazar koji se sastoji od pet povezanih priča, kritičari su ga svrstali među najznačajnije domaće strip autore.  Njegovi stripovi su okarakterisani kao “intelektualni spoj stripa i literature”, što mu je donelo nagradu Zaharije Orfelin za doprinos u spajanju ova dva izražajna medija. Njegov ritmičan crtež, istovremeno razigran, ali i pun referenci iz kulture, čini njegov grafički izraz osobenim i snažnim.
     Ubrzo posle napuštanja zemlje 1991. godine Nenadov prestaje da se aktivno bavi stripom i u narednih deceniju i po posvećuje se slikarstvu. Radu na stripu se vraća tek 2007. godine, na poziv da nastavi serijal Arcanes za francuskog izdavača Delkur. U narednih devet godina je uradio dvanaest knjiga u okviru četiri zasebna serijala. Tvrdi da ga je povratak staroj ljubavi osvežio i da ga još uvek veoma raduje.

     Olivier Dobremel – DOBBS (FR)
     Rođen 1972. godine u Francuskoj, Olivije Dobremel (Dobs) je studirao sociologiju i tada započeo da piše scenarije za RPG, video igrice i stripove. U vreme dok je još predavao kinematografiju, potpisao je svoje prve strip ugovore za neke biografije serijskih ubica i triler priče. Potom je od izdavačke kuće Solej dobio priliku da radi na nekoliko mini-serijala u domenu avanturističkog žanra, fantazije i horora (Loki, Alan Kvotermejn, Alamo, Mr. Hajd protiv Frankenštajna i Skotland Jard). Većina njih su prevedeni na italijanski, španski, nemački i engleski jezik.
     Potom je napisao jednu celovitu priču za kuću Ankama, smeštenu u svet čuvene video igre Dofus. Učestvovao je i u nastanku velike kolekcije adaptiranih priča SF autora Stefana Vula. Nakon saradnje sa srpskim crtačem Darkom Perovićem na Alamu, pridružio se kolektivnoj srpsko-francuskoj publikaciji Linije fronta, zajedničkom izdanju Sistem Komiksa i Francuskog kulturnog centra u Beogradu.
     Dobs je nedavno za Glenat počeo rad na zbirci adaptiranih priča Herberta Džordža Velsa koje uključuju Vremensku mašinu, Rat svetova, Nevidljivog čoveka i Ostrvo doktora Moroa. Trenutno je pred njim novi izazov: pisanje knjige o njegovoj prvoj ljubavi – filmu.

     NICOLAS GRIVEL (FR), gost izdavačke kuće Komiko, Novi Sad
     Nikolas Grivel je književni agent, rođen i odrastao u Severoistočnoj Francuskoj. Svoju izdavačku karijeru započeo je 2003. godine kao urednik za francuskog manga izdavača Pika – Ašet. Sada poseduje agenciju (Nicolas Grivel Agency) specijalizovanu za autorska prava francuskih i međunarodnih stripova, kao i grafičkih romana širom sveta.
     Prodao je na engleskom jeziku autorska prava za mnoge grafičke romane među kojima su: Ariol Emanuela Gibea i Marka Butavona, Danas je posljednji dan ostatka vaših života Ulija Lusta, Sem Zabel & magično pero Dilana Horoksa, Realista Asafa Hanuke, Džim Radoznali Matijasa Pikara, Brat iz geta Julijana Voloja i Klaudije Aherling, Promena klime Filipa Skvarconija, Igra za Lastavice Zejne Abirahed, Iranska metamorfoza Mane Nejestanija, Prvi Čovek Sajmona Švarca, Blačov Peplum i Incidenti u noći Davida B.
     Cilj Grivelove agencije je predstavljanje i promovisanje zahtevnih radova koji čitaoca teraju na razmišljanje. Nikolas poseduje široku skauting mrežu za sve vrste grafičkih priča, traži stripove i umetnike za američki studio Laika, predaje na dva francuska univerziteta, a drži predavanja i na drugim univerzitetima u inostranstvu, kao i na raznim festivalima: Pekinškoj filmskoj akademiji, Hangdžou festivalu, Ligaturi u Poznanju, te sajmovima knjiga u Budimpešti i Varšavi.

     VJERAN i VIBOR JUHAS (HR)
     Pulska strip čitaonica i promocija albuma Mr. Joe
     Strip Čitaonica Mrkli Mrak omogućuje posetiocima da se bliže upoznaju sa svetom stripa i pogledaju novije naslove zastupljene na domaćem i stranom tržištu. Tu možete da se upoznate sa raznim žanrovima i oblicima umetnosti koji se primenjuju u kreiranju stripa. Možete se informisati o tome koja strip izdanja visoko kotiraju na lestvicama kritičara i zašto je to tako, kao i dobiti uvid u ostale informacije iz sveta stripa koje bi mogle da vas zanimaju. Nema pozajmice i prodaje, ali nema ni članarine. Svi su dobrodošli. Cilj je stvoriti zajednicu zaljubljenika u strip umetnost i pružiti im mjesto na kojem mogu razmjenjivati mišljenja, iskustva, ideje i savete.
     Vibor i Vjeran Juhas većinu su svog života proveli kao braća. Žive i rade u Puli, iako mnogima  nije jasno zašto. Kažu da je strip njihova velika ljubav, jer se to tako mora. Strip album Mr. Joe je njihov prvi strip. Godina je 1890. Hajnrih Šliman je nemački pionir arheologije. Nemačka poseduje kolonije u Africi. Rađaju se Gručo Marks, Agata Kristi i H.P. Lavkraft. Verovatno i još neki ljudi. Te su činjenice istinite. No, ono što se događa u ovoj priči je istorija koju malo ko zna. Istorija koja je toliko neverovatna da odbijamo da priznamo da se dogodila. Istorija o kojoj se niko ne usuđuje da govori. Zato je prenosimo u obliku stripa. A za Mr. Joea ovo je samo još jedna pustolovina.Trenutak je da i vi upoznate tu prećutanu istoriju. Trenutak je da i vi upoznate Mr. Joea.

     IZVOD IZ PROGRAMA SALONA:

     ANDRIJANA RUŽIĆ: ANIMIRANI FILMOVI ŠPELE ČADEŽ (SI),  predavanje / projekcija filmova
Iskreni animirani svet Špele Čadež
     Špela Čadež (1977, Slovenija) je nezavisna autorka i producentkinja animiranih filmova. Nakon završetka studija grafičkog dizajna u Ljubljani, nastavila je školovanje u Kelnu, na Akademiji za umetničke medije. Sa svoja prva dva studentska lutka-filma, Zasukanec (2004) i Lovesick (2007), animirana i producirana u Nemačkoj, pobrala je mnoge uspehe na međunarodnim festivalima u studentskoj konkurenciji. Od 2008. godine samostalno producira svoje filmove. Njen treći lutka-film Boles (2013) dobio je preko 50 nagrada i nominacija širom sveta. Špelino najnovije ostvarenje, kolažni animirani film Nočna ptica (2016), već je prikazivan na najeminentnijim festivalima animiranog filma, odakle je u Ljubljanu doneo nekoliko nagrada. U Srbiji će biti premijerno prikazan na našem festivalu!
     Špelini filmovi su puni emotivnog naboja koji nastaje iz duhovito i nadahnuto ispričanih priča, isprepletanih stvarnošću i fantazijom. Uverljive atmosfere iz njenih kratkih filmova rezultat su detaljno izrađenih lutaka, scenografije, odličnog osvetljenja, dobrog tajminga i montaže. Često snimljene u prvom planu, Špeline fragilne i sanjalačke lutke očaravaju publiku krupnim očima, dugim prstima i mesečarskim pokretima. Autorka bira teme bliske sopstvenom senzibilitetu (ljubav, stvaralački proces, usamljenost, maštanje) koje su ujedno i izazov u procesu sinteze formalnih elemenata i narativne potke. Uspesima svojih filmova u svetu izborila se i za povoljniji status animacije, jedne posve usamljeničke i marginalizovane umetnosti, u rodnoj Sloveniji. Dok čitate i slušate njene intervjue, shvatiate da su ključne reči koje ova nasmejana animatorka koristi kad govori o profesiji animatora: iskrenost, ljubav prema poslu, istrajnost, priča, izazov. Dobrodošli u iskreni animirani svet Špele Čadež!

     Na Salonu stripa publika će imati priliku da vidi sledeće animirane filmove Špele Čadež: Zasukanec, 2004, 6:50' /
     Lovesick, 2007, 9:00' / Boles, 2013, 12:00'/ Nočna ptica, 2016, 8:45'

     Zoran ĐUKANOVIĆ
     70 godina Taličnog Toma - Dva genija pripovedanja,
     Rene Gošini i Moris, predavanje
     Sva tri najvažnija stripa za koje je scenario radio Rene Gošini – Asteriks, Iznogud i Talični Tom – poseduju formalni okvir priča koji se iz epizode u epizodu ponavlja. Ono što se menja su maestralne varijacije unutar tako postavljenih okvira. U Taličnom Tomu Gošini i Moris pokazali su vrhunsko majstorstvo parafraziranja mitova o Divljem zapadu. Svojim postupkom, koliko god obesmišljavali zatečenu mitološku osnovu, oni isto toliko ironično dograđuju mitove. Kada se celovito iščitava korpus od četrdesetak albuma koji pripadaju zlatnom, zajedničkom periodu njihovog stvaralaštva, iznenađuje pažnja posvećena ispitivanju grupnog ponašanja ili, pojednostavljenije govoreći psihologije mase. Varijacije dogodovština sa gomilom predstavljaju skup dragocenih skica o autoritarnosti i moći. Kroz strip defiluje galerija poznatih istorijskih ličnosti i kameo pojavljivanja slavnih glumaca u njihovoj parodijskoj stilizaciji.

     NAGRADE I PRIZNANJA SALONA STRIPA 2017:

     SPECIJALNO PRIZNANJE ZA DOPRINOS SRPSKOM STRIPU
     Dobitnik: Marko STOJANOVIĆ (1978), Leskovac
     Marko Stojanović (Leskovac, 1978) je nakon završetka leskovačke Gimnazije diplomirao engleski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu. Živi i radi u Leskovcu kao profesor engleskog jezika u osnovnoj školi. Od 1995. crta stripove i prevodi ih (Hellboy, Hardboiled, Raptors, Sky Doll).
     Svoje samostalne i koautorske radove izlagao je na mnogim izložbama u Srbiji, Makedoniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Rusiji. Scenarista je stripskih albuma: Maks Debris (francuski izdavač Y.I.L. objavio ga je 2016. pod naslovom Max Debris 1: Confession d’un véritable faussaire), Crne duše, Postelja od gloga, Rekvijem, Pasji životi, Prah, Pepeo, Bajka i druge istine, Mrtva straža, Duhovi u boci, Čudovišta, Zla krv, Na kraju krajeva, Kainov soj, Zemlja Čuda i serijala Vekovnici i Beskrvni. Francuska izdavačka kuća Septijem Šok objavila je šest strip albuma: Le Dico des Hommes, Le Dico des Femmes, Les 69 secrets à savoir sur les Femmes, Les 69 secrets à savoir sur les Hommes, Savoir bien s’y prendre pour tout obtenir de lui! i Savoir bien s’y prendre pour tout obtenir d’elle!, dok trenutno za izdavača Delkur, u saradnji sa Draženom Kovačevićem i Danom Ianosom, radi na još jednom – Croix Sanglante.
     Tekstovi i stripovi su mu štampani u domaćoj i inostranoj periodici. Autor je dve knjige eseja o stripu: Južnjačka Uteha (2009) i Stripovanje (2017).  Priredio je, uredio i objavio monografije Leskovački strip 1950-2010, 20 godina Leskovačke škole stripa i Zaječarski strip. Uredio je četiri stripska temata u niškom književnom časopisu Gradina. Napisao je preko 300 nedeljnih kolumni za internet portale Strip Vesti i UPPS. U leskovačkom časopisu za kulturu Think Tank bio je urednik rubrike strip. Glavni je urednik niškog strip-časopisa Strip Pressing od 2001. Vodi bez prekida Leskovačku školu stripa Nikola Mitrović Kokan od jeseni 1995. godine. Idejni je tvorac i od jula 1998. organizator Balkanskih smotri mladih strip autora. U Leskovcu je organizovao oko stotinu izložbi stripa, promocija i javnih časova crtanja.
     Za svoj rad primio je preko šezdeset nagrada, među kojima prvu nagradu časopisa Politikin Zabavnik, više priznanja na beogradskom Salonu stripa (uključujući Grand Prix na devetom salonu 2011. godine), Grand Prix na sedmom i dvanaestom salonu stripa u Velesu (Makedonija), nagradu Kragujevački pobednik, pet nagrada časopisa Stripoteka, tri Oktobarske nagrade grada Leskovca, plakete Nikola Mitrović Kokan za najboljeg mladog strip scenaristu Balkana 2000. i 2004, kao i za najboljeg mladog strip teoretičara Balkana 2007, nagrade za doprinos makedonskom stripu, te plakete Aleksandar Denkov za doprinos Bugarskom stripu. Bio je više puta član žirija u zemlji i inostranstvu.
     Slobodan Ivkov

     SREĆKO JOVANOVIĆ- NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE
     „DEČJE NOVINE DOSITEJ“ I OPŠTINE GORNJI MILANOVAC:
     Dobitnik: Nikola MASLOVARA - MASLI, Gornji Milanovac
     Rođen je 1946. godine u Odžacima. U Novom Sadu završava Višu pedagošku školu, likovni smer. Od 1979. godine živi u Gornjem Milanovcu, gde radi kao likovni urednik u redakciji stripa izdavačke kuće Dečje Novine. Sa kolegama M. Stevanovićem i M. Petkovićem osniva izdavačku kuću Den art i izdaje autorske listove za decu Dečji odmor i Zvrk. Od 2007. godine vodi radionicu Mala škola animacije u Kraljevačkoj biblioteci Stefan Prvovenčani.
     Karikature objavljuje od 1969. godine a prvi strip mu je objavljen 1971. u ediciji Kuriri. Osam godina kasnije, sa Milanom Bukovcem i humoristom Vojislavom Ratkovićem osniva grupu FONS. Stvorio je čitav niz autorskih stripova: Marka Kraljevića, Detektiva Lakonogića, Fijukse, Debli Krkojeta, Tupavzana i dr. Jedno vreme je intenzivno crtao i licencne stripove Pink Pantera, Toma i Džerija, Mapet bebe, Mačka Feliksa, Velikog Bleka. Autor je scenarija za strip Miki Maus i Baš Čelik koga je realizovao Zdravko Zupan. Tokom 1988. član je autorske grupe - Slaviša Ćirović, Brana Nikolić i Zdravko Zupan sa kojima radi na domaćem serijalu Yupi-stars.
     Treću nagradu za strip ,Homo anticus dobija 1979. godine u Francuskoj. Takođe je dobitnik više nagrada za karikaturu: Ikar (1973), prva nagrada lista Borba (1979), prva nagrada na festivalu džez karikature u Beogradu (1997), Zlatna kaciga, Kruševac (2007).

     PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA DOMAĆEG STRIPA 2016/2017
     Dobitnik: KOMIKO, Novi Sad
     Izdavačka kuća Komiko osnovana je 2009. godine u Novom Sadu, sa ciljem objavljivanja i bolje prezentacije prvenstveno domaćih autora i njihovih ostvarenja, kako kroz klasične (edicija Zlatno doba - vremeplov kroz svet srpskog stripa), tako i kroz savremene edicije (u okviru biblioteke Moderni srpski strip). Pored toga, Komiko se jasno pozicionirao i kao izdavač savremenih grafičkih romana iz pera velikana poput Žaka Tardija, Danijela Klauza, Didijea Komesa, Barua, ili Macukelija i najcenjenijih autora nove generacije: Nikole de Kresija,  Sajmona Bizlija, Đipija, Krejga Tompsona, Manuelea Fiora, Frederika Petersa, Rajnharda Klajsta. Ne zapostavljajući ni alternativniji autorski izraz i sasvim drugačiju, rubnu estetiku, pokrenuli smo i biblioteku Stripovi Roberta Kramba posvećenu rodonačelniku američkog andergraunda i objavili stripove Gilberta Šeltona, norveškog samotnjaka Jasona i skandinavsku senzaciju Rokija Martina Kelermana. Dužnu pažnju posvetili smo i klasicima kao što su Popaj E. K. Sigara, Srednjovekovni zamak Harolda Fostera i najpoznatiji britanski strip svih vremena - Sudija Dred. U budućnosti planiramo da proširimo svoj izdavački program publikovanjem velikih majstora crteža poput Huana Himenesa i Valentina Sešera.

     PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA INOSTRANIH STRIP IZDANJA U SRBIJI 2016/2017
     Dobitnik: DARKWOOD, Beograd
     Izdavačka kuća Darkwood sa velikim uspehom revitalizuje domaće strip-izdavaštvo i što je nakon „godina koje su pojeli skakavci” najznačajnije, mlađe generacije čitalaca upoznaje sa stripom kao medijem. Tokom prethodnih sedam godina domaćoj čitalačkoj publici predstavljene su sve najvažnije škole stripa, počev od italijanskog Bonelija, preko francusko-belgijske (BD) produkcije, američkih superherojskih stripova i grafičkih romana, pa do japanskih mangi. Darkwood objavljuje i stripove domaćih autora, kako reprint izdanja poznatih serijala, tako i dosad manje afirmisane scenariste i crtače. Svaka od pomenutih strip-škola nosi svoje specifičnosti, pa su tako različiti naslovi adekvatno tretirani i u izdavačkom smislu. Oformljeno je desetak edicija, prilagođenih objavljenim naslovima, koje se odlikuju specifičnom opremom – lepezom različitih uveza, formata i vrsta papira. Posebno je značajno da je naporima Darkwooda najstariji domaći strip-magazin Stripoteka nastavio redovno da izlazi, pronašavši ravnotežu između zadržavanja vernih čitalaca i privlačenja novih. Darkwood je dosad objavio preko četiri stotine naslova! Ostvarena je saradnja sa svim najvećim svetskim izadavačkim kućama (Marvel, DC, Dark Horse, Panini, Bonelli, Casterman, Shueisha, Shogakukan, Kodansha...). Kao rezultat svega pomenutog u poslednjih nekoliko godina situacija na domaćoj strip-sceni značajno se poboljšala. Ova vrsta literature najzad je dobila tretman kakav priliči jednoj umetnosti, dok je istovremeno zadržala svežinu kojom je oduvek očaravala ljubitelje popularne kulture.

     JUBILEJI SRPSKOG STRIPA:

     85 godina od pokretanja časopisa VESELI ČETVRTAK
     i  pojave MIKIJA MAUSAu srpskom stripu
Miki Maus je kao lik u crtanom filmu nastao 1. novembra 1928. Filmovi sa njim (Plane Crazy, Trader Mickey) su ubrzo potom i s velikim uspehom prikazivani u srpskim bioskopima. Prvi novinski kaiš je u Sjedinjenim Američkim Državama imao premijeru 13. januara 1930. Zanimljivo, pošto je preko filmova stekao ogromnu popularnost, već 7. januara 1932. se Miki Maus i kao stripski lik našao štampan u tek osnovanom beogradskom časopisu Veseli četvrtak, ali ne kao original iz Diznijevog studija! Table (u novinskom koloru!) je stvarao srpski crtač ruskog porekla Ivan Šenšin, a tekst tih Avantura Mike-Miša u stihovima ispod 624 takva crteža su pisali Božidar Kovačević i Svetislav B. Lazić. Osim njega, u časopisu koji su uređivali Jelena Zrnić i Grgur Kostić, objavljivani su Bim i Bum pod imenima Tića i Mića, Macan Marko (Mačak Feliks), Čika Toša Oskara Jakobsona i drugi popularni stripovi toga doba.
     Slobodan Ivkov

     80 godina od pokretanja časopisa VESELI ZABAVNIK
     Časopis Veseli zabavnik pokrenut je 20. februara 1937. Njegov izdavač bio je Aleksandar J. Ivković, a urednik Milutin S. Ignjačević. U njemu su objavljivani Mačak Feliks, Tri ugursuza, Popaj, Beti Bup Maksa Flajšera, Stan i Olio, Šarlo. Takođe ovaj časopis je objavljivao i domaće autore i stripove, poput Kiće Đorđa - Đuke Jankovića. Ipak, većina njih je bila nepotpisana.
     Slobodan Ivkov

     65 godina od ponovnog pokretanja  POLITIKINOG ZABAVNIKA
     Prvi broj beogradskog časopisa Politikin zabavnik štampan je 28. februara 1939. Objavljivan je dva puta nedeljno, utorkom i petkom. Do nacističke okupacije aprila 1941. objavljeno je 220 brojeva. Za vreme rata nije izlazio. Pred sam kraj 1951. godine tadašnji direktor Politike Vladislav Ribnikar okupio je nekoliko novinara i naložio im da ga ponovo pokrenu. Potpisani odgovorni urednik je bio Stojiljko Stojiljković, nepotpisani glavni, prema navodima Zdravka Zupana, bio je Kosta Stepanović. Novi Politikin zabavnik pod brojem 1 pušten je u prodaju 5. januara u istom velikom novinskom formatu i istoj tehnici štampe kao pre rata, ali je izlazio samo subotom. Imao je osam strana. Dominantno mesto zauzimali su Diznijevi stripovi. Od 6. januara 1968. godine Politikin zabavnik izlazi u njuzmagazinskoj koncepciji. Prvi urednik takvog revijalnog Zabavnika bio je Nikola Lekić, i sam stripski scenarista. Lekića je početkom sedamdesetih zamenio Živorad Stojanović. Sledili su: Rade Šoškić, Vlada Bulatović Vib, Darko Ribnikar i, već skoro tri decenije do danas, apsolutno najdugovečniji glodur Zefirino Grasi. Tokom krize devedesetih, kada su se ugasili gotovo svi stripski listovi, Politikin Zabavnik je bio jedino mesto gde su se u velikim tiražima redovno jednom nedeljno objavljivali inostrani komercijalni stripovi. Za skoro 80 godina postojanja verovatno da nema značajnijeg svetskog stripa ili autora koji tu nije štampan.
     Slobodan Ivkov

     40 godina od prvih izložbi stripa u Srbiji
     Prva izložba originalnih stripskih tabli uz štampani katalog najavljena je još krajem 1969. godine u organizaciji beogradskog časopisa Politikin zabavnik i objavljena kao poziv na učestvovanje početkom 1970. Planirani su komercijalni stripovi domaćih autora. No, požar koji je 30. marta 1970. gotovo sasvim uništio zgradu matičnog lista Politika razorio je dokumentaciju i redakciju Politikinog zabavnika i sprečio ovaj projekat. Tek posle sedam godina prva profesionalna izložba ove vrste organizovana je u zgradi Studentskog kulturnog centra februara 1977. godine pod naslovom Fantastika, strip, društvo. U obimnom katalogu na 36 stranica su štampane dve teorijske studije Ljubomira Kljakića i Jerka Denegrija, a izloženo je preko sto fotokopiranih tabli najpoznatijih svetskih i originalnih crteža domaćih autora. U katalogu SKC-a su reprodukovane table Rejmonda, Mekeja, Marvelovog Moćnog Tora, Barbarele, Valentine, kao i dela Mebijusa, Drijea, Kramba. Priključena izložba Studija za novi strip pisca Milenka Pajića i slikara Vladimira Dunjića u maju iste godine je preneta u Čačak u Dom kulture. 
     Slobodan Ivkov

     25 godina od pokretanja strip magazina TRON
     U vreme početka građanskog rata u Jugoslaviji, tokom decembra 1992. izdavač Orbis Aleksandra Dramićanina objavio je prvi broj strip magazina Tron. Glavni urednik je bio Dragan Savić. Štampan je u tiražu od 5.000 primeraka i prodavan je samo u knjižarama u Beogradu i Novom Sadu, ali ne i na kioscima. Juna 1995. godine je izdat poslednji, deveti broj Trona. Ovaj magazin je velik deo prostora ustupao novoj generaciji srpskih autora. Jedan od njih, Milan Jovanović, pokušao je da ga oživi kao časopis većeg formata Megatron, ali je posle nekoliko brojeva u drugoj polovini devedesetih potpuno prestao da izlazi.
     Slobodan Ivkov

     25 godina rada ŠKOLE STRIPA I ILUSTRACIJE ĐORĐE LOBAČEV
     Iako vanistitucionalno i u velikoj meri neformalno organizovana, neregistrovana kao pravno lice, bez stalnog sedišta (često se premeštala se iz različitih privatnih ili zakupljenih prostora: Doma kulture Braća Stamenković, hale Pionir, Doma Jugoslovenske vojske, SKC-a, Dečjeg kulturnog centra, Senjaka...), bez objavljenog udžbenika, programa ili strategije, ovo beogradsko okupljalište u formi škole stripa i ilustracije je od samog početka septembra 1992. godine do danas, na čelu sa Vladimirom – Vladom Vesovićem (Beograd, 1956), u Novom Sadu na Akademiji umetnosti diplomiranim grafičarom, pružalo priliku mladim i starijim početnicima da se okupljaju, međusobno druže kao istomišljenici, razmenjuju informacije, izlažu, objavljuju, vežbaju i usavršavaju. Njena aktivnost je zasnovana na edukaciji, izlagačkom programu i stimulaciji najtalentovanijih polaznika. Od 1996. škola nosi ime čuvenog srpskog stripara Đorđa Lobačeva (1909 - 2002). Kroz nju je za proteklih četvrt veka prošlo mnoštvo, i kod nas i u svetu afirmisanih, neretko vrhunskih srpskih stripara. 
     Slobodan Ivkov

     15 GODINA MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA SKC BEOGRAD

     10 GODINA STRIP SERIJALA VEKOVNICI
     Vekovnici je više puta nagrađivana avanturistička stripska serija scenariste Marka Stojanovića o dvojici slučajnih partnera, misterioznom vampiru Čenu i besmrtniku Kraljeviću Marku, koji u Evropi s kraja osamnaestog veka ukrštaju staze sa mitološkim bićima kao što su vampiri, psoglavi, todorci, ali i istorijskim ličnostima poput Mocarta, Miloša Obilića, Stevana Sinđelića te književnim likovima kao što su Til Ojlenšpigel, doktor Faust, D’Artanjan, Frankenštajn i mnogi drugi. Serija je prvi put štampana 2007. na stranicama časopisa Politikin zabavnik, a nastavila da izlazi u albumima beogradskog izdavača System Comics (albumi "Rekvijem", "Pasji životi", "Prah", "Pepeo", "Bajka i druge istine", "Duhovi u boci" i "Čudovišta").

Od 2015. godine, takođe beogradski izdavač Darkwood postaje generalni distruibuter Vekovnika i Beskrvnih, slične serije o vampirima, ali vremenski i prostorno u većoj meri lokalizovane. Scenarista je do sada sarađivao sa približno 200 strip crtača i ilustratora iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Makedonije, Grčke, Španije, Slovačke, Turske, Nemačke, Rusije i Brazila. Neka od najpoznatijih imena su: Rajko Milošević Gera, Igor Kordej, Darko Perović, Vladimir Krstić Laci, Dejan Nenadov, Branislav Kerac, Goran Sudžuka, Milorad Vicanović Maza, Lazo Sredanović, Dražen Kovačević, Dalibor Talajić, Milan Jovanović, Leonid Pilipović, Aleksandar Sotirovski, Mirko Čolak, Kristi Pakurariju, Aleksa Gajić, Bernard Kole, Kristos Stampulis, Petar Stanimirov, Iztok Sitar, Stevan Subić, Robert Bob Solanović, Svetlin Velinov, Adrijan Barbu, Martin Plsko, Boris Talijančić, Toni Fejzula, Dan Ianos, Dmitri Narožni, Vambertto Nikomeides, Ajše Irem Aktaš, Mihajlo Dimitrijevski The Mičo i drugi.
     Slobodan Ivkov

INFO : www.salonstripaskc.rs • www.facebook.com/comicsfest • srecnagalerija@gmail.com

  ...SKC Beograd 2017 • POZIVNICA!!!

  ...u organizaciji umetničke grupe "Akter".

Umetnička grupa „AKTERI“ iz Valjeva raspisuje međunarodni strip konkurs
u okviru I STRIP FESTA.

Rok za primanje radova je 15. oktobar 2017.

Radove slati na adresu
“Akteri”
Snežana Jakovljević Čkojić
ul. Karađorđeva 175/12
14000 Valjevo

Propozicije za učesnike:
• Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
• Kandidat šalje rad na konkurs poštom. 
• Rad treba da bude u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
• Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
• Rad može biti prethodno objavljivan.
• Tema, žanr i autorski pristup su slobodni.
• Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa ex yu prostora.
• Uz rad je obavezno poslati podatke: ime i prezime, kratku biografiju, naziv rada, mejl, tel, adresu.
• Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)
• Radovi će biti žirirani za izložbu.
• Biće dodeljene 3 ravnopravne nagrade – povelje.
• Strip table možete slati i e-mailom: stripva@gmail.com.
• Radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, ličnu, kao i druge vidove netrpeljivosti; imaju za cilj propagandu delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje.

Predsednik Udruženja “AKTERI”
Snežana Jakovljević Čkojić

---

Art group „AKTERI“ from Valjevo announces the first international contest for comics
as a part of the FIRST COMIC STRIP FEST

The deadline for sending works is October 15, 2017

You can send works to the following address:
„Akteri“
Snežana Jakovljević Čkojić
 ul. Karađorđeva 175/12
14000 Valjevo

Propositions for the participants:
• There is no limit in age
• Works should be sent by mail
• Authors should send a copy of work (of a good quality) or an original work, 1-4 strip boards, in A3 or A4 format
• The work can be done by more authors (drawer, scenario writer, colorist) but the drawer cannot send more than one work
• You can send an already published work
• The topic, genre and authorial approach are free
• The text in the comic strip can be in English, Serbian or in other languages of Ex-you republics
• You should send your name and surname, short biography, the name of your work, email, telephone number and address
• You need to mark each strip board on the back using a serial number (for example 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)
• Some of the works will be chosen for the exhibition
• Three equal awards will be given
• You can send your works via email as well. The email address is stripva@gmail.com.
• Works that contain racist,religious, national, personal or any kind of bigotry or aim to propagate activities of ligal entities, organisations, societies and movements as well as works with pornographic contents will not be taken into consideration.

The president of the art group „AKTERI“
Snezana Jakovljevic Ckojic

  ...15. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA, SKC Beograd 2017

  ...Okean ljubavi

Najavljujemo skorašnji izlazak iz štampe predivnog nemog stripa o ljubavi koju ne mogu da pobede ni oluje, ni diktature, ni ljudska glupost… Ustaljeni život bračnog para, domaćice i ribara, jedna će oluja baciti na teška iskušenja: ubeđena da je preživeo nevreme na pučini, ona će krenuti u potragu za njim…

Autorski dvojac Lupano i Panačone je u knjigu, koja podseća na kutiju sardina, gusto složio sva osećanja koja sa sobom donosi prava ljubav.

Vilfrid Lupano & Gregori Panačone
OKEAN LJUBAVI

Edicija STRIPČINE, 226 strana, kolor,
format B5, tvrdi povez

Izlazak iz štampe predviđen za Salon stripa u Beogradu, krajem septembra.

besnakobila.wordpress.com/

  ...VIII Festival internacionalnog
  i autorskog stripa

VIII Festival stripa “Stripolis” održaće se od 21. do 23. septembra 2017. godine u Zrenjaninu.

Očekuju vas:
Aleksa Gajić – strip crtač
i autor animiranih filmova – Beograd
Mileta Poštić – animator,
gejm dizajner i strip crtač – Novi Sad
Željko Pahek – strip crtač
i ilustrator – Beograd

Jedinstveni programi se ove godine održavaju u Kulturnom Centar Zrenjaniina, Predstavljamo vam program festivala:

     Četvrtаk 21.09.2017.
19:00 h. Ceremonijа svečаnog otvаrаnjа mаnifestаcije
Otvаrаnje izložbe radova Željka Paheka
Crtаči crtаju pred publikom i zа publiku (svaki posetilac festivala dobiće na poklon željeni crtež omiljenog strip junaka).
Stevan Subić, strip autor iz Zrenjanina, realizovaće 'LiveArt5', rad na formatu 3x1.5m, koji je u svoja prethodna 4 nastupa imao za cilj promociju stripa kao medija i tehnike realizacije stripa prilagođene predstavljanju pred publikom.
Sito-štampa na tekstilu koju besplatno za posetioce izvodi štamparija ”Diginet” iz Zrenjanina (posetioci festivala mogu doneti majice, torbe ili druge tekstilne predmete na kojima će im biti odštampan logo STRIPOLISA).
19.30.h. Cosplay festivala
20:00.h. Promocijа devetog brojа čаsopisа „Stripolis”
Promocijа izdаvаčkih kućа:
System comics - www.systemcomics.com
Čarobna knjiga - www.carobnaknjiga.rs/strip
Besnа Kobilа - besnakobila.co.rs
Komiko - www.komiko.rs
Modesy stripovi - www.modestystripovi.com
S.K.C. Novi Sad - www.skcns.org
Prodaja polovnih strip izdanja i srodnih sitnica (figura, igračaka, sličica, kartica itd.)
Peđa Figure - umetničko zanatska radionica Predrag i Nenad, ručna izrada kolekcionarskih istorijskih figura, i prodaja novih i polovnih filmskih i stripskih igračaka, akcionih i kolkekcionarskih figura
Hol Kulturnog Centrа

     Petаk 22.09.2017.
10:00.h. Otvorena radionica animiranog filma koju vidi gost Mileta Poštić
Mala sаlа kulturnog centrа
19.00.h. Berza stripa
19.30.h. Razgovor sa gostom Aleksom Gajićem uz projekcije njegovih animiranih filmova
Hol Kulturnog centrа

     Subotа 23.09.2017.
10:00.h. Otvorena radionica animiranog filma koju vodi gost Mileta Poštić
19.00.h. Berza stripa
19:30 h. Rаzgovor sа gostom festivala Željkom Pahekom
Hol Kulturnog Centra

  ...sarajevska strip scena

  ...„Crna Orhideja“
  Nila Gejmena i Dejva Mekina;
  izdavač Darkwood, 2016.

U šarolikim svetovima stripovskih super heroja verovatno najvažniji događaj (posle, naravno, samog stvaranja koncepta super junaka, krajem 1930-tih) desio se 1986. godine kada se pojavila nova, revolucionarna verzija Betmena u grafičkoj noveli „Povratku crnog viteza“ koju je stvorio Frenk Miler. Mada se, ne bez razloga, može ustvrditi da Betmen u osnovi nije super heroj već tek izuzetan čovek, time se ne obesmišljava osnovno Milerovo „poboljšanje“ čitavog koncepta - očovečavanje likova koji do tada nisu iza svojih šarenih kostima imali dušu. Miler je ispod crne ušate maske otkrio starog, ugojenog, pomalo razočaranog ratnika koji više ne veruje u ciljeve za koje se borio jer se svet oko njega nije popravio već, naprotiv, postao još lošiji i suroviji. Hvalospevi kritike i čitalaca potvrdili su da je Milerov potez bio pravi (on je ovu ideju pokušavao da „proturi“ još od 1979.g. kada je radio „Derdevila“ ali nije nailazio na podršku urednika a ni prodaja svezaka sa ovim herojem nije porasla). U svakom slučaju, bosovi „DC“ kompanije su, posle uspeha Milerovog Betmena prigrlili formulu koja donosi profit i dozvolili ostalim autorima da krenu u istom pravcu sa raznim super herojima (ovaj „recept“ odmah je iskopirala i konkurentska kompanija „Marvel“). Naravno, realizacija „direktive“ nije uvek donosila valjane rezultate ali je bilo i zaista uspešnih „stilskih vežbi iz očovečenja“. Jedna od takvih je i „Crna Orhideja“ scenariste Nila Gejmena i crtača Dejva Mekina koja se najpre pojavila u tri broja magazina „Vertigo“ krajem 1988. i početkom 1989.g. sveukupno na oko 150 stranica; ovu grafičku novelu kod nas je, u formatu strip albuma-knjige objavio agilni „Darkwood“ 2015. godine.

Crna Orhideja je super heroina stvorena 1973. godine koja je svoj stripski život vodila sa promenjivim, uglavnom osrednjim uspehom obzirom da nikada nije izbila u prvu ligu heroja čija se imena i likovi pamte postajući deo ne samo stripovske nego i opšte (popularne) kulture. Nil Gejmen, mladi pisac u usponu, prekrojio je i dopunio osnovnu priču (u prvobitnoj postavci Orhidejina prošlost je bila potpuno nepoznata) dajući joj životnu punoću potcrtanu nekolikim pripovedačkim trikovima ali i nestandardnim, šokantnim postupcima. Elem, već na prvim stranicama Gejmenove verzije Crna Orhideja biva uhvaćena i razotkrivena na sastanku moćnog kriminalca a potom i smaknuta bez ikakvog zatvaranja u podrum i komplikovane zamke, što se inače uobičajeno dešava u stripovima koje je čitao tajanstveni „predsedavajući“ (kao i svi koji čitaju strip). Jer, tvrdi mafijaš, superljudi žive u svetu klišea koji nije primeren osamdesetim. I, Crnoj Orhideji se bez odlaganja puca u glavu a potom „predsedavajući“, pošto zna da je ona otporna na metke, spaljuje junakinju da bi, konačno, digao u vazduh čitav sprat oblakodera! Istovremeno se na drugom kraju grada, u staklenoj bašti, budi nova Crna Orhideja koja delimično ima sećanja svoje poginule sestre. Orhideja je rezultat ingenioznog eksperimenta (naučnika koji pokušava da spasi planetu Zemlju) u kome su spojeni geni čoveka (žene Suzan koju je ubio surovi muž kriminalac Karl) i biljke i tako stvoreno novo biće ljubičaste kože i očiju (sa frizurom koja podseća na onu filmske Frankenštajnove neveste) sposobno da leti i komuncira sa drugim biljkama i životinjama.

Priča nadalje teče u tri paralelne linije: nova Crna Orhideja, posle koje se rađa i mlađa sestra Suzan, pokušava da otkrije svoju prošlost odnosno da se snađe u nepoznatom svetu; opsednuti Karl, pošto je izašao iz zatvora, saznaje da ima još Crnih Orhideja i želi da ih ubije ali, da bi se umilio šefu mafijaša, obaveštava ga o novim „cvetnim ženama“; mafijaš raspisuje nagradu za njihovo hvatanje. Crna Orhideja ne uspeva da se razabere u situaciji sve dok joj ne pomogne, ni manje ni više nego - Betmen upućujući je u ludnicu Arkam kod Otrovne Ajvi (koja služi kaznu pored Džokera, Dvostrukog lica, Šeširdžije i ostlalih nevaljalaca). Kad ova odbije da pomogne Orhideji Betmen je upućuje u močvare Luizijane, do Stvorenja iz močvare (odnosno Aleka Holanda). Stvorenje će Orhideji razotkriti mnoge tajne, pomoći joj da nađe otetu sestru i dati joj seme za nove bebe. Žene-biljke lete u Brazil, u džungle Amazona gde, u netaknutom raju sade seme. No, tu ih sustiže kaznena ekspedicija mafijaša i, nezavisno, Karl. Posle konačnog obračuna (koji se razrešava potpuno neočekivano) opasnosti više nema ali posle nekog vremena sestre priznaju sebi da žude za ljudskim okruženjem i vraćaju se u Gotam u nove avanture.

Gejmen je u svoje delo upleo dobar deo „DC“ superheroja (Betmena u Milerovoj reinkarnaciji i Stvorenje iz močvari u „poboljšanoj“ verziji Alana Mura) stvarajući jedinstveni meta-svet koji je pogodna pozornica za raznorodne zaplete. Osnovna priča nije rutinski pravolinijska već se njeni delovi sklapaju iz kazivanja različitih junaka što joj, uz neizvesnost, daruje dodatnu uveljivost. Ovako ambiciozno postavljana priča dobila je izuzetno atraktivan vizuelni lik. Dejv Mekin je u potpunosti „razmahao“ svoj stil koji kombinjuje fotografije (retuširane i naknadno obojene) sa crtežima uz filmski dinamičnu montažu kvadrata i tabli odnosno intenzivni kolor posebno efektan kada se kontrapuntiraju mračni tonovi gradova i jasne boje Prirode.

U konačnom svođenju utisaka, „Crna orhideja“ pruža zaista nesvakidašnji, nestandardni strip doživljaj. Znatiželjni ljubitelji 9. umetnosti na ovim stranicama se sreću sa nespornim i jasnim iskorakom iz rutine korporacijske strip zabave u pravcu umetnički relevantnijih sadržaja.

(„Dnevnik“, 2017)

  ...Jedan od najpopularnijih i najnagrađivanijih strip serijala današnjice se nastavlja!

Nije važno koliki je svemir kad se svakog dana povećava broj onih koji žele vašu glavu!

Pobeći, sakriti se i sačuvati Hejzel postaje izazov s kojim se naši glavni junaci ne mogu izboriti! Život u bekstvu pretvara im se u strepnju, strah i iščekivanje u kojem živci popuštaju, napetost raste, a najmanja nepažnja može ih koštati života. Koliko bi pogrešno a „ljudski“ bilo opustiti se?

Serijal je dobitnik osam Ajznerovih nagrada (tri uzastopne za najbolji strip-serijal), sedamnaest Harvijevih nagrada (četiri uzastopne za najbolji strip-serijal), kao i „Hjuga“ za najbolju grafičku priču.

 „Saga“, epska svemirska avantura/fantazija, remek-delo čuvenog scenariste Brajana Vona i crtačice Fione Stejpls, predstavlja priču o mužu i ženi različitih, međusobno suprotstavljenih svemirskih rasa, koji se bore da zaštite svoju tek rođenu ćerku.

U fantastičnom ambijentu neobičnih svemirskih predela, dočaranih majstorskom rukom Fione Stejpls, odvija se surova akciona avantura i dirljiva svemirska romansa.

NA LETEĆEM STARTU OD 13-16. SEPTEMBRA! • SAJT ČAROBNE KNJIGE, ALAN FORD, BULEVAR BOOKS!
I NARAVNO U NOVOJ STRIPARNICA I KLUBU ČITALACA ČAROBNE KNJIGE U BEOGRADU! DEČANSKA 5 (EURO CENTAR)
CENA NA LETEĆEM STARTU 999 dinara!

www.carobnaknjiga.rs

  ...Prodaja originalnih strip tabli: Nebojša Pejić

PRODAJEM ORIGINALNE STRIP TABLE PO POVOLJNIM CENAMA • Cena table - 1000din
STRIP TABLE IZ ALBUMA VEKOVNIKA, LINIJE FRONTA ČETVRTA SVESKA I DRUGE NE OBJAVLJENE TABLE.
SVE STRIP TABLE ZA PRODAJU MOŽETE POGLEDATI OVDE - www.facebook.com/NebojsaPejicArt/...

  ...Sashiba: upis četvrte grupe polaznika.

Sashiba škola stripa nastala je sa ciljem popularizovanja kreativnog izražavanja putem primenjene, sekvencijalne umetnosti stripa.

Radionca se bavi izučavanjem stripske umetnosti, pored ostalog programa koji je do nedavno bio usko vezan za japansku kulturu na različitim poljima iste, između ostalog, manga stripovima. Pošto smo posle tri grupe polaznika shvatili da je to poprilično usko i zatvoreno, pretvorili smo radionicu u školu stripa bez stilskog ograničenja jer naši polaznici su želeli i da nauče više o svetu stripa.

S obzirom na širok odziv maldih ljudi u Novom Sadu i okolini, radionica je i više nego uspešna i ekipa koja vodi istu, stekla je tri godine predavačkog iskustva i pokriva sada već tri grupe polaznika.

Radionca se održava nedeljom od 15 do 17h na adresi Jevrejska 11 i uključuje četiri predavanja mesečno po ceni od 1200 dinara za ceo mesec.

Plansko učenje putem korisnih i razrađenih lekcija, grupnog rada i fokusiranju na usmeravanje emocija, sposobnosti i znanja svakog pojedinca zasebno u cilju formiranja ličnog, stilskog identiteta.

Saradnje, projekti, zajednička izrada stripova su nešto što dolazi onda kada su svi polaznici spremni za ozbiljne korake u svojoj karijeri.
Za početak obezbeđujemo osnovi crtački materijal i pribor.

Pozivamo sve zainteresovane da nam se hrabro pridruže u ovoj kreativnoj avanturi. Upis je u toku!

Predavači: Vojin Vuić i Danilo Andrić • Kontakti: 069/795-156 (Vojin) • www.facebook.com/sashiba.ns

  Uvodnik

Najbolji, najopsežniji, najnajnaj broj dosad!

Zapamtite 1. rujna 2017., praznik domaćeg stripa!

Uredništvo MojStripa ovim bi se putem htjelo zahvaliti svima koji su sudjelovali u stvaranju našeg časopisa i omogućili nam da danas, više od dvije godine kasnije, uživamo u njegovom vrhuncu; 71-oj briljantnoj stranici 8 stripova vrlo različitih senzibiliteta, ali uniformno visoke razine izvedbe.

Još da je Dupli završio na vrijeme svoju dvajstpetostraničnu "kratku" priču... imali bismo stranica k'o Bonelli.

Adresa: www.mojstrip.com

  ...Sanki #26.

Mihai Voda, poznatiji kao Mihai Hrabri (Mihai Vodă - Mihai Viteazul) (1558-1601) bio je Vlaški knez  i prvi ujedinitelj, iako samo na kratko, rumunskih zemalja Vlaške, Transilvanije i Moldavije. Zbog toga su ga u Rumuniji proglasili za nacionalnog heroja.

Povodom godišnjice, na dan tragične smrti Mihaia Hrabrog, 19.08. 2017. izašao je najnoviji (26.) broj rumunskog strip fanzina Sanki koji je u celosti posvećen ovom nacionalnom heroju. Tim povodom promocija fanzina je upriličena ispred spomenika Mihaiu Hrabrom u Krajovi, gde su članovi lokalne strip grupe BDC (Banda Desenata Craioveana) delili primerke fanzina prisutnima i prolaznicima. Održan je i svojevrsni performans sa maskama sa likom ovog nacionalnog heroja, uz slogan "Hrabri je moj, ja crtam", što je i podnaslov aktuelnog broja fanzina.

Sanki je strip fanzin sa najdužim stažom u Rumuniji. Prvi broj je izašao 2004.godine. Objavljuje se na formatu A5 u limitiranom tiražu, kao i u pdf formatu na internet stranici www.syndicart.net/... i distribuira se preko prijatelja i strip entuzijasta. Uređuje ga i izdaje, kao i strip časopis AH BD!, neumorni strip autor i entuzijasta Marian Miresku - Maxim iz Krajove, koga poznaje i naša publika.

U ovom broju Sankija svoje stripove i ilustracije objavljuju Tudor Popa, Kristian Login-Corto, Marian Miresku, Kristian Čomu, Valentin Jordake, Liviu Stefan Kornaču Genea, Bogdan Kelaru, Adrian Barbu, Viorel Prligras, Mirča Arapu, Šerban Angel, Gabriela Rentea kao i naš strip autor Tiberiu Beka.

Naslovnu stranu je uradio poznati rumunski ilustrator i karikaturista Bogdan Petri, koji je i autor nacrta nacrta maske Mihaia Hrabrog koja je korišćena na promociji broja u Krajovi.

  ...Izložba stripa.

U subotu, 9. septembra od 18h u Galeriji Polet (Cetinjska 15) biće otvorena izložba pod nazivom "Moj, tvoj, naš svet", retrospektiva radova mladih različitih uzrasta i obrazovnih nivoa koji su, kroz takmičenje stripa, prikazali svoju viziju sveta u cilju podsticanja, razumevanja, poštovanja i tolerancije među ljudima i kulturama. Nezavisno od nacional-nosti i religije, učesnici projekta su, kroz umetničku formu, međusobno doprineli interkulturnom zajednič-kom životu i premostili barijere.

Projekat je realizovao Centar za kulturnu akciju "Oko nas" u saradnji sa Nemačkom školom Beograd, Školom stripa "Đorđe Lobačov", Školom "Tehnoart" iz Beograda i Centrom za integraciju mladih, 2013. godine. Izložba će biti otvorena do 19. septembra.

Za sve vas pripremili smo besplatne primerke knjige koja predstavlja kolekciju stripova sa interkulturnom dimenzijom, nastalih tokom realizacije projekta, kao i posebno dizajnirane razglednice sa motivima radova sa takmičenja.

  ...SKCNS FABRIKA//
  SEPTEMBAR 2017

Novosadski strip vikend, 11. po redu, održaće se u SKCNS Fabrici 8. i 9. septembra. Festival će okupiti neke od najznačajnih kako regionalnih tako i domaćih strip autora, a posetioce očekuju izložbe, promocija novih izdanja i naravno čuvena neizostavna berza stripova. SKCNS Fabrika se nalazi na Bulevaru despota Stefana 5.

       Petak 08. SEPTEMBAR 2017.
16h Berza stripa
18h Milivoj Kostić 3D strip
20h Svečano otvaranje festivala i izložbe - Vladan Nikolić, Danilo Milošev Wostok otvaranje festivala; Potpisivanje izdanja „Kosmičko sirotište“ Vladan Nikolić - Danilo Milošev Wostok
22h Izbor filmova Wostok

       Subota 09. SEPTEMBAR 2017.
13h berza stripa
15h Otvaranje izložbe Septik i predstavljanje radova Ivane Karanović
15.30h Predstavljanje festivala „Nifest“ Zoran Nikolić Niš
16h Predstavljanje časopisa Strip Epoha iz Kikinde Igor Kovačević, Vladan Gajski
16.30h Predstavljanje grafičkog romana Slavoljuba Nikića
17h Predstavljanje časopisa Stripolis Zrenjanin
17.30h Izložba iz kolekcije Svetozara Anđela „Zagor iz našeg sokaka“
18h Izdavači Besna Kobila, Čarobna knjiga, Makondo, Darkwood, Alan Ford, System comics... razgovor na štandu, izdanja, zanimljivosti..
18.30h Spasoje Kulauzov Strip, novo izdanje
19h Novosađani Vuk Marković Komiko nova izdanja
19.30h Zoran Pejić Banjaluka predstavljanje izdavača i autora i časopisa Parabelum
20h Potpisivanje izdanja; Radič Mijatović, Saša Jovanović...
20.30h Milorad Vicanović Maza otvaranje izložbe i razgovor s autorom
21h otvaranje izložbe i predstavljanje autora Marko Somborac
21.30h Predstavljanje autora i izdanja Goran Furumović 

       PLUS PROGRAM:
       Petak 15. SEPTEMBAR 2017.
19h Francuski institut, Pašićeva 33, Novi Sad - Igor Kordej zatvaranje festivala

       REČ UREDNIKA:

Vrelina je isušila i strip baru pa krokodili leškare čekajući poziv na siguran ulov, bez potrebe da tumaraju po mutnom. Što je turnir smešniji borci su uspešniji. Tako bi se mogao nazvati strip život u kome se preživljava sa slatkim pobedama, dobrim izdanjima i nekakvim obrtom, koji nam dozvoljava da držimo glavu iznad blata. Različitim putevima stižemo na isto odredište. Fabrika i drugi vikend septembra, mogu se doživljavati i kao splet dobrih i loših okolnosti. Uklješteni između festivala u Herceg Novom i produženih odmora na kojim se neki ipak odmaraju, ovaj 11. NS strip vikend organizujemo u starom prostoru (Fabrika, Bulevar Despota Stefana 5) s verom da nam dolaze prijatelji i da se radujemo novom susretu, dobrim stripovima, sjajnim izložbama, novim informacijama i nezaboravnom druženju.

Mnogo je tabli stripa poslato francuskim izdavačima dok konačno nisu pristali da se nešto crta i po „našim pričama“. Darko Macan, Marko Stojanović, a i mnogi drugi, „napali su“ izdavače i za sad uspeli da proguraju nešto što bi se moglo nazvati „komplet lepinja“; i tvrdo koričeno i pravi sadržaj. Ima u toj strip čorbi, začina Čabe Kopeckog, Kordeja, francuskog viteza, bataljoni autora ali i šlepera progutanih knjiga koje se vuku za nama pa nam se deca s tabletima smeju. Neka, neka, miris hartije je opijajući i zavodljiv a ko se nije primio - što je na napuljskom groblju u vreme Maradone pisalo - Ne zna šta propušta! Izdavači, autori, scenaristi bili su aktivni svih ovih dana, protekle godine, od prošlog NS strip vikenda, te je teško i nabrojati šta je sve izašlo i šta se krčka u uredničkim glavama. Neko to kupuje, dok većina muku muči kako da se skrpi za predstojeću školsku godinu pa nije ni čudno što deca zaziru od knjiga. Njihovi polovni udžbenici više liče na kupus nego na probrano štivo. Tako kad otmu od nas tvrdo koričen strip, ture ga pod laptop kao podmetač. „Ne Geru, ugrejaće se“! Ovogodišnje okupljanje kao i prvo u Art klinici počećemo novim radovima Yane i Kordeja koji su na duet turneji, uz pratnu velikog Tarasa stigli od Leskovca, Niša do Novog Sada... Deo izložbe će biti i kod naših prijatelja u Francuskom Institutu u Pašićevoj gde završavamo naš festival 15. 09. 2017. s pomenutim gostima. Ovogodišnje prateće događaje radimo posle festivala, ne pre, kao ranije u MSUV. Dolaze nam prijatelji iz Republike Srpske Maza i Zoran, oni su bili vredni i protekle godine, i red je da vidimo šta su novo uradili. Marko Somborac obično navlači osmeh na svako lice koje se još usuđuje da čita novine. Njegova izložba i razgovor biće poslastica i za one koji više gledaju crteže a tekst već sami izgovaraju. Stižu i ostali gosti iz Zrenjanina, Kikinde, Mokrina, Niša, Beograda, Vršca, Kragujevca, izdavači i ostali kojima je naš vikend crveni datum u kalendaru. Pritisnuti skraćenim budžetom ostali smo bez mnogo gostiju koji će nas, nadam se, posetiti narednih godina. Nije ni SKCNS sedeo skrštenih ruku, posle niza peripetija nismo odštamplali drugi deo Smuđinog Van Goga, to je proces koji traje, ali zato nastavljamo serijal „Popošak i Cveće“ dvojca Nikolić & Wostok, pod naslovom „Sirotište“. Imamo i dečiju grafičku novelu Gorana Furunovića koji je bio naš gost, onomad s bendom Popečitelji a sad kao autor. Vremena su takva da je teško bez doktora, tako da nam stiže Srboljub Nikić sa svežim grafičkim romanom i neverovatnom energijom. Izložba Zagora koju su priredili naši autori a koji nisu učestvovali u Bonelijevim izdanjima, učiniće da se osećamo sigurno u poznatom okruženju. Još bi se moglo pisati o strip školama, festivalima, događajima, autorima koji su uspeli da objave nova izdanja, serijale ali nešto treba da se čuje i u Fabrici, tom mehanizmu koji se uvek kreće i čiji je zvuk zarazan.

Ako nas Sunce nije dokrajčilo ovog leta, nemojte dozvoliti da to učini zima. Pravi je momenat da se opskrbite dobrim stripovima, kontaktima s prijateljima i spoznajom da to što volite ima smisla. Nadam se da će i ovi smešni likovi poput Trampa, Šinavatre, Koreanca, Mite Trte... završiti u stripu a ne na nekom ratištu, u koji bi i nas uvukli. Sagnimo se dok prvi metak prođe, posle će biti lakše, jer ovo je „Naša priča“!

Jovan Gvero

  ...VOLIM STRIP u Virovitici

U petak, 8. rujna u virovitičkoj knjižnici otvara se dokumentarna izložba FRAMAFU: VOLIM STRIP autora Veljka Krulčića, koji kao urednik i izdavač stoji iza niza strip-knjiga s Franjom Fuisom kao autorom/scenaristom tiskanih u posljednjih desetak godina.

Kao što sam naziv izložbe govori, ista je u posvećena djelovanju na polju stripa poznatog zagrebačkog novinskog reportera Franje Fuisa (1908. – 1943.), rođenog virovitičana, koji je u pionirskim danima hrvatskog stripa – sredina i druga polovica tridesetih godina prošlog stoljeća imao jednu od ključnih uloga. Široj javnosti je Fuis najpoznatiji po scenarijima koje je pisao za legendarnog  Andrije Maurovića i osebujnim likovima koje je osmislio u svojoj mašti, poput Starog Mačka, Crnog jahača, Polagane Smrti i drugih, ali ova izložba – opsega tridesetak panoa - otkriva i njegovo značenje kao inicijatora, suvlasnika i urednika zabavnog tjednika „Mickey Strip“ koji je izlazio tijekom 1938/39. godine; zatim po scenarijima koje je pisao za druge crtače, poput Ferda Bisa; ali i po poduzetničkom duhu i uopće čitavom nizu „dodatnih vrijednosti“ koje je dao hrvatskom stripu toga razdoblja.

Izložba donosi i neka nova otkrića o Fuisovom strip-djelovanju krajem 30-ih i ranih 40-ih godina, do tragične smrti u listopadu 1943.

Otvorenje izložbe zakazano je za 18 sati, što će ujedno označiti i početak ovogodišnjeg, trećeg po redu festivala FRA MA FU, festivala reportaže i reportera.

Izložba FRAMAFU: VOLIM STRIP u Virovitici ostaje otvorena do 30. rujna, nakon čega se seli u Zagreb.

Umjetnički plakat izložbe osmislio je Davor Schunk, istaknuti dizajner i strip-autor, zavičajem isto virovitičan.

Piše: Miran Stihović

  Napoleon Br. 06
  Kosovo proročanstvo

Iako je već neko vreme prošlo od izlaska ove epizode, naslov je tako pogođen za letnje dane. Naime pominje se mala, neugledna i ni po čemu posebna ptičica Kos, osim možda po tome što vam njen veseli cvrkut često prekine počinak pa onda vi i niste baš veseli. Šalu na stranu, zaista  ptica koja je veoma obična, živi na svakom kontinentu u šumarcima blizu gradova i sive je i crne boje u zavisnosti od pola, dakle ni izbliza ptica koju bih smo povezali sa mističnim i proročanstvima. Pre bi to bile vrane i gavrani, no videćemo kako je to pošlo za rukom Ambroziniju.

Što se tiče samog proročanstva, ljudi od najranijih vremena žive po njima i drže se reči proroka, navešću neke od poznatijih. Dame imaju prednost, Pitija proročica iz Delfa je verovatno najpoznatija po tome što je Sokratu prorekla slavu, što se desilo godinama nakon proročanstva. Mojsije, izveo je Jevreje iz Egipta vodeći ih u obećanu zemlju usput čineći razna čuda i pripisuju mu autorstvo nad knjigama Tore. Jovan Krstitelj najavio je dolazak mesije i krstio Isusa Hrista na reci Jordan. Isus Hrist, sin Božiji, pripisuju mu se razna čuda, jedno od poznatijih je dizanje Lazara iz mrtvih, začetnik hrišćanstva. Muhamed prorok koji se smatra i osnivačem islama, jer je od Boga dobio prve sure iz Kurana. Nostradamus je autor verovatno najpoznatije i najprodavanije knjige proročanstava, između ostalog predvideo je smrt kralja Francuske, a pošto nije imao čvrste veze sa crkvom optužen je za jeres i saradnju sa nečastivim. Kao što vidite proroci i proročanstva su uglavnom povezana sa Bogom/vima ili nekim nečastivim silama, a pošto su autori već jednom bili tandem i predstavljeni su, možemo videti šta nam predviđa…

Kosovo proročanstvo – Divan letnji dan u imaginarnom svetu, nebo prepuno ptica i Lukrecija koja gnjavi dečaka da joj objasni svrhu onoga što čini, i kada joj zadovolji radoznalost desiće se upravo ono šta je dečak čekao. No, kao što već znamo iz prethodnih epizoda birokratija u imaginarnom svetu je kud i kamo gora i tvrdokornija od stvarne, pa naši junaci moraju zaobilaznim putem  u stvarni svet gde obitavaju njihovi tvorci. Za to vreme, u stvarnom svetu, Napoleon pokušava da malu crnu ptičicu koja nepovezano priča, vrati vlasnicima. Onemogućen da to i uradi, nosi je sa sobom, što mnogo smara Vatroslava i Miroslava jer ptičica ne zatvara kljun. Iste noći, naš heroj ima užasan košmar u kom ima zanimljive goste. Sutradan će ga posetiti vlasnica ptica i objasniti posebnost malog stvorenja i njegovu eksperimentalnu svrhu. Dok Napoleon saznaje detalje o ptičici i slučaju u kojem je lepa doktorka koristi, na drugom kraju grada njegov prijatelj inspektor ima interesantan slučaj.

Našem heroju je doktorka sve simpatičnija. Doktorku u uzvraćanju simpatija prekida poziv kojim joj policija javlja za smrt u porodici, te naš junak prirodno uskače u cipele kavalira. Druga zemlja, drugi grad, inspektor različit od onog kog znamo u Ženevi, mito i korupcija, ma što ne reči i kompletna destrukcija, a sve je u vezi sa slučajem susednoj zemlji. Nakon toga smo opet u Ženevi, gde gresi dedova prete da pređu i zatruju život unuke, ali Napoleon je tu da to spreči. Doktorkin deda će možda i platiti svoje grehe najskupljom cenom, a pošto dr Katja želi da zaštitit dedu, prećutkuje razloge za dešavanja pred policijom i tako Napoleona dovodi u neprijatnu situaciju da laže prijatelja. Pošto su imali težak dan, dr Katja ne želi da bude sama, pa odseda u hotelu našeg heroja, a Napoleon ima snove, svojstvene samo njemu, iz kojih se budi sa idejom kako da reši slučaj u stvarnom svetu. Slučajno budi doktorku, koja insistira da bude prisutna ako reši zagonetku. Ono šta ćemo videti na kraju je mešavina horora i akcije, naime razrešenje priče se dešava na groblju u zoru, i naravno tri, četiri stranice na kojima Dima ima monolog o dešavanjima u slučaju.

Ova epizoda mi se čini jednostavnijom u odnosu na prvih pet, pa bih možda dao nešto slabiju ocenu za scenario, ali ovo je verovatno jako važna epizoda za celokupan serijal, jer Napoleon po prvi put ima simpatije i seksualne aluzije i same namere, dakle razbija famu o samačkom životu, što ovu epizodu čini važnom za priču. Del Vekijev crtež je bolji od Ambrozinijevog ili, da ipak budem fan do kraja, jednak njegovom. I još par stvari koje su mi bila interesantne su, recimo, upotreba maraka kao valute, što na neki način pokazuje koliko kasnimo sa Napoleonom i druga stvar je fazon na samom kraju, gde Napoleon čak i stavom podseti na Gruča. To ne treba da čudi, Ambrozini je to, i dugogodišnji rad na Dilanu je sigurno ostavio traga, ali ovo napominjem jer mi je zbog te fore još uvek osmeh na licu.

[Objavljeno: Autostoperski vodič kroz fantastiku, 13/08/2016]

  ...Novosadski strip vikend
  (SKCNS Fabrika)
  8. – 9. septembar 2017. godine

U poslednje vreme primetna je tendencija izdavačke kuće Bonelli da modernizuje legendarnu ediciju o Gospodaru Darkvuda i  prilagodi je ukusu savre-menog čitaoca. S’ obzirom na popularnost ovog strip junaka na našim prostorima, logičan je zaključak da domaći strip autori mogu dati svoj doprinos  težnji italijanske izdavačke kuće.

Tim povodom, na ovogodišnjem „Novosadskom strip vikendu“ biće izložena zbirka crteža strip autora sa prostora Ex Yu, na temu Bonellijevog junaka Zagora. Zbirka predstavlja deo kolekcije Anđel Svetozara, kolekcionara i ljubitelja stripa iz Zrenjanina. Nastala je zahvaljujući ideji Miodraga Ivanovića Mikice i dobroj volji ostalih crtača stripa u poslednje 3 godine. Crteži su sakupljani na festivalima u Novom Sadu, Beogradu, Somboru, Kragujevcu i Zrenjaninu, ili u direktnoj komunikaciji sa autorima.

Ova izložba će na neki način biti interaktivna, jer će strip crtači na samom događaju moći da pridodaju svoj rad zbirci crteža.

U postavci ćete moći da vidite crteže autora, Branislava Kerca, Miodraga Ivanovića Mikice, Radič Miše Mijatovića, Sibina Slavkovića, Leonida Pilipovića , Stevana Brajdića, Dejana Nenadova, Stevana Subića, Bojana M. Đukića, Franje Straka, Jovana Ukropine, Branka Đukića, Borivoja Grbića, Saše Arsenića, Mladena Oljače, Stefana Katanića, Marka Somborca, Velibora Stanojevića, Miroljuba Milutinovića Brade, Štefa Bartolića, Siniše Radovića, Sabahudina Muranovića Murana, Slaviše Ševrta, Ivice Sretenovića, Gorana Begenišića, Damira Hamidovića „Dam Sela“, Dragiše Krčmarevića, Dalibora Dade Pehara, Dubravka Šimića, Nikole Dragaša, Igora Jovčevskog, Milivoja Vukojevića, Marka Zečevića, Ivana Matića, Zlatka Milenkovića, Milosava Ostojića, Milivoja Kostića, Tonija Radeva, Iztoka Sitara, Ganija Sunduri, Ane Karan, Maje Opačić, Sabine Gabrić, Zdravka Jandrića, Saše Blagojević, Siniše Banovića, Minje Dunđerskog.

  ...Nebojša Pejić...

PRODAJEM ORIGINALNE STRIP TABLE PO POVOLJNIM CENAMA • Cena table - 1000din
STRIP TABLE IZ ALBUMA VEKOVNIKA, LINIJE FRONTA ČETVRTA SVESKA I DRUGE NE OBJAVLJENE TABLE.
SVE STRIP TABLE ZA PRODAJU MOŽETE POGLEDATI OVDE - www.facebook.com/NebojsaPejicArt/...

  ...o zvezdanom detetu - „Torgal,
  knjiga VI“ Van Hama i Rosinskog;
  izdavač Darkwood, 2016.

Strip serijal „Torgal“, stvoren je 1977. godine kao rezultat saradnje pisca Van Hama i crtača Rosinskog i svojom specifičnom - a za tadašnja vremena i novom - mešavinom naučne i epske fantastike zadobio simpatije brojnih ljubitelja „priča u slikama“. Saga o Torgalu, „zvezdanom detetu“ koga su usvojili divlji Vikinzi, u pogodbenom vremenu s kraja prvog milenijuma Zapadnog sveta, predstavila je netipičnog junaka koji (bezuspešno) pokušava da se skrasi i u miru živi sa svojom porodicom. No, kada ga sticaj okolnosti baci u centar avanture njega ne muče nikakve dileme već vodi bitke snagom svojih mišica, oštricom mača i precizno odapetim strelama, istovremeno se „služeći“ domišljatošću i oštroumnim zaključivanjima odnosno preciznim planiranjem svojih poduhvata. Ipak, Torgal nije dorastao svim svojim rivalima jer su neki „samo“ ljudi (svog vremena ili budućnosti) ali ima i raznih moćnih, bogolikih stvorenja. Stoga su susreti i sudari neizvesni (mada čitaoci znaju da će Torgal, čak i kao ne pobedi, preživeti i otići u novu avanturu).

Šesti tom sabranih Torgalovih dogodovština, u izdanju agilnog „Darkwood“-a, u sjajnoj opremi sa reljefnom prednjom koricom, u punom koloru i u preciznoj štampi, donosi tri epizode (po internom rasporedu XVI, XVII i XVIII) nastale u periodu od 1990. do 1995. godine, dakle u vremenu kada je serijal duboko zagazio u svoju drugu deceniju i dobrano izgradio svet u kome se dešava odnosno izgradio svoj pripovedački i likovni stil i identitet. Otuda i ovlašno pregledanje albuma otkriva da Rosinski neprikosnoveno vlada crtežom i kadriranjem odnosno komponovanjem tabli koje prate i potpomažu dinamiku priče. A scenarija očigledno prave novi krug/nove krugove u elipsi sage jer se na sceni pojavljuju već znani likovi sada u novim situacijama. Ovo ponavljanje može itekako biti zanimljivo za stvaraoce koji mogu ili produbiti dobrotu/zlobnost novih/starih junaka ili, što je još izazovnije, promeniti njihove profile i tabore.

Već je epizoda „Vučica“, kojom započinje šesti tom, potvrda novog kruga i povratka na neka već viđena mesta: Arisija pred porođajem, mali Jolan i Torgal plove prema selu u kome su odrasli. Presreće ih vikinška flota koja plovi u nove pljačke predvođena Vorom Veličanstvenim namernim da ga proglase kraljem Vikinga. Torgal odbija da se priključi pohodu ali i da se pokori Voru, mada mu, poštujući običaje, predaje svoju brodicu i nastalja put pešice. Budućem kralju svakako trebaju podanici ali još više njihova imovina pa će poslati ubice da eliminišu nepoželjnu porodicu koja se u međuvremenu razdvojila... U uzbudljivom finalu Arisija će se poroditi u vučijoj jazbini, pored skotne vučice, nesuđenog tiranina će stići naplata njegovih prethodnih grehova a Torgal će postati otac devojčice pod imenom Luv (Vučica).

Epizoda „Čuvarka ključeva“ je avantura u okrilju fantazijskih svetova viđenih u nekim prethodnim epizodama. Elem, da bi zavladala svim svetovima zla zmija Nidhog je smislila podli plan a za njegovo ostvarenje vaskrsla nevaljalog Volsunga od Nišora koji će, pretvoren u Torgala, zauzeti njegovo mesto u selu i terorisati meštane. Čuvarka ključeva otkriva pravom Torgalu (prema kome je „vrlo slaba“) podli plan i moli ga da od Volsunga otme pojas koji daruje neranjivost i besmrtnost kao i ključ koji otvara vrata prema drugim svetovima (u stvari paralelnim svemirima). Torgalov pomoćnik u poduhvatu je još jedan stari znalac - patuljak Tjahzi. Razrešenje problema tražiće Torgalovu lukavost i sposobnost da se snađe u neverovatnim situacijama na bizarnim mestima; za njegov uspeh zaslužan je i narod patuljaka ali će sa njima doći i njihovi večni neprijatelji - vampirske zmije. Ova avantura svoju dopadljivost duguje upravo povratku u stare svetove mašte (onaj sa lebdećim kamenjem je, naravno, očiti omaž Mebijusu) i među živopisna, ljupka bića.

Pošto je na kraju prethodne epizode rašio da, zarad sigurnosti supruge i dece ode u nepoznato, dok ga bogovi ne zaborave i dozvole mu da vodi normalan život, Torgal u epizodi „Sunčev mač“ zabasa u krajeve kojima nemilosrdno vlaga gospodar Orgof koji poseduje strašni „sunčev mač“. Uplašeni domaćin će potkazati Torgala i ovaj je prisiljen da gradi tiraninovu tvrđavu. Kada se gospodar pojavi Torgal shvata da je „sunčev mač“ u stvari lasersko oružje. Pošto uspe da pobegne iz ropstva Torgal stiže do pobunjenika na čijem čelu je, ni manje ni više nego, Kris od Valnora, još jedan mračan lik iz ranijih epizoda. Ona predvodi pobunjenike kako bi od Orgofa otela laser (ostatak iz ranije avanture) koji joj je ovaj ukrao. Spojeni mukom Torgal i Kris kuju planove protiv zajedničkog neprijatelja a nakon pobede, mada nevoljno (delom i zato što se laser „potrošio“ i ne funkcioniše), zajedno odlaze u sledeće avanture. Paralelno sa glavnom teče i nežna priča o dvoje mladih koji se upoznaju, zaljubljuju i kreću da pronađu neki drugi, bolji svet bez rata.

Stvaralački tim „Torgala“ na vrhuncu je svojih kreativnih moći i bez većih problema se kreće širokim prostorima serijala nudeći valjano „skrojene“, izbalansirane, uverljive, zanimljive i zabavne avanture kojima teško odolevaju ljubitelji 9. umetnosti.

(„Dnevnik“, 2017)