Piše: Stripburger

     Pozdravi iz Striponije v Helsinkih

     Pozdravi iz Striponije oz. Greetings from Cartoonia je mednarodni stripovski projekt, zbornik in rasztava, pod vodstvom stripovske revije Stripburger pri Forumu Ljubljana. Pri projektu sodeluje 6 evropskih stripovskih združenj: Dongery (Oslo, Norveška), Chili Com Carne (Lizbona, Portugalska), Fundacja Transmisja (Poznan, Poljska), The Finnish Comics Society (Helsinki, Finska), Hardcomics (Bukarešta, Romunija) in Vivacomix (Pordenone, Italija) in Mednarodni grafični likovni center iz Ljubljane. Ker je strip že od nekdaj marginaliziran, v določenih obodobjih in družbenih ustrojih je bil celo prepovedan, smo skupaj ustvarili Striponijo, domovino vseh striparjev tega sveta in stripa sploh.

     Danes, 25. avgusta 2010, se je odprla razstava Greetings from Cartoonia v Galeriji za sodobne umetnosti Jangva.Razstava je v okviru 25. festivala Helsinki Comics Festival, katerega osrednji program bo potekal med 10. in 12. septembrom. Fokus letošnjega festivala je evropski strip. Poleg razstav, predavanj, pogovorov, intervjujev in podpisovanja avtorjev bo del programa tudi alternativni stripovski sejem Small Press Heaven. 11. septembra bo glavni oder namenjen Stripburgerjevi ekipi (Kaja Avberšek, Bendik Kaltenborn in Jyrki Heikkinnen). Na festivalu bodo sodelovali avtorji kot so  Martin tom Dieck, Sascha Hommer, Atak, Søren Mosdal, Paco Roca, William Henne, Xavier Löwenthal, Anton Kannemeyer ..., ter organizatorji in kritiki: Dima Yakolev (Boomfest), Paul Gravett ...

     Organizatorji, Finnish Comics Society, pričakujejo preko 20.000 obiskovalcev.

     Stripburgerjevih 18 svinjsko dobrih ...

     Obeležitve polnoletnosti Stripburger oznanja s programom pod geslom »Stripburgerjevih 18 svinjsko dobrih ...!«. Program se bo pričel 21. sept. z otvoritvijo razstave »Pod zemljo in nad oblaki« (Galerija Vžigalica, Ljubljana), s stranimi znanci Le Dernier Cri, Max Andersson, Gunnar Lundkvist, Matthias Lehmann, Marcel Ruijters, nadaljeval naslednji dan z intrigantnim predavanjem Maxa Anderssona in jam sessionom. Sledili bosta se 2 Stripburgerjevi stripdelavnici, satirično razstavo »Utopia Porcina« avtorja Martesa Bathorija (produkcija: Les Requins Marteaux), triptih »V poduk in razvedrilo«, ki jo sestavljajo razstave Kaje Avberšek, Marka Kocipra in Saše Kerkoš. Na okrogli mizi boste lahko kritizirali Stripburger, na premierni projekciji animiranega omnibusa »Stripburger v gibanju« pa boste lahko videli, kako se gibljejo liki iz Stripburgerja. Vmes pa še nekaj novih izdaj, nizkonakladen »Ljubilejnik, Stripburgerjev krnološki zbornik«, Pojoči grad – priročnik za gradnjo izvirnih inštrumentov v stripu (avtorji: Bojan Gorenc, Peter Kus in Kaja Avberšek) in Roza via Kociper: Strip je že vredu mama, zbirka stripov v verzih.

     Več sledi kasneje.

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2010.

povratak na vrh

Piše: I.Trenkl i S.Paprić

     Roko Idžojtić – strip crtač rodom iz Virovitice, a koji žvi i radi u Osijeku, nam je odgovorio na par pitanja. Pa putem sljedećeg intervjua saznajte promišljanja jednog crtača u ranim 30-ima o stripu, crtanju, utjecajima, umjentnosti, ispijanju piva i nekim potpuno različitim stvarima. Uzgred budi rečeno, objavljen mu je i prvi strip album Sv. Roko, a do sada je objavljivao stripove u Gavranu, Bumerangu, Pusi, STRIPOSU, a karikature u Potepuhu i Virovitičkom listu. Član je Strip cluba 85 i likovnog kluba Nikola Trick u Virovitici, udruge StripOs u Osijeku i Hrvatskog društva karikaturista Zagreb (i sindikata, jer je navedeni, jelte, profesor likovne kulture).

     Uvodni evergreen: kada si i kako osjetio poriv za stvaranjem likovnih djela, popularnim crtanjem? Što je na to utjecalo i kako je to utjecalo na tebe kao osobu? Jesi li primjetio razliku u ophođenju tvoje okoline prema tebi otada? Pozitivnu ili negativnu?
     Sva djeca u sebi nose taj poriv za crtanjem, potrebu da nešto stvaraju. U početku je ta aktivnost potpuno spontana, a kasnije postaje svjesnija i planirana. Ja nisam ništa planirao, ali eto, tako se dogodilo. Kada se moj crtež počeo razlikovati od crteža mojih vršnjaka, bilo je jasno da se nešto „kuha“ u toj maloj glavi. Zahvaljujući i roditeljima, bližoj i daljoj okolini uvijek sam bio aktivan što se tiče crtanja. Okolina je imala bitan utjecaj na moj crtački razvoj(mislim na obitelj, prijatelje, učitelje i naravno Strip club 85.). Cijenili su to i prepoznali kao nešto vrlo bitno u mom životu. Uvijek su vrlo poticajno djelovali na mene. Naravno, imao sam i neke genetske predispozicije koje sam naslijedio od moje majke koja je nastavnica likovne kulture i slikarica. Ona mi je i predavala likovnu kulturu u osnovnoj školi. Naravno da je to sve na mene utjecalo vrlo pozitivno! Kažu da si bogat čovjek, ako govoriš neke jezike! Ja sam eto, najviše učio likovni jezik i mislim da me to učinilo bogatim čovjekom. Osjećam se strašno dobro ! Sretno i zadovoljno!

     Rodom si iz Virovitice, grada bogatog kulturom stripa. Misliš li da je to možda presudno za konačnu „specijalizaciju“ svakog mladog likovnjaka u tom kraju? Je li bilo tako u tvome slučaju? Ili si ipak otvoren svim pravcima, ne „samo“ stripu i karikaturi?
     Virovitica je lud grad što se tiče strip kulture! Velike stvari su se 85-te godine počele tamo događati. Nekoliko entuzijasta je sve to pokrenulo i ja sam im jako zahvalan na tome! Bili su to Zvonko Jesenković , Ivica Veles, Željko Vampovac. Radili su to iz čiste ljubavi, iz čistog zadovoljstva. Napravili su strašno puno, ne znam jesu li oni toga svjesni? Postavili su temelj razvoja ljubavi prema stripu za mnoge generacije! Svakako da su sve te okolnosti utjecale na moj odnos prema stripu! Moglo bi se reći da je u mom slučaju to uvelike utjecalo na moju likovnu „specijalizaciju“! Mislim da svoju ulogu u povezanosti Virovitice i stripa ima i novinar Franjo Fuis koji je pisao scenarije za stripove Andrije Maurovića, a živio je u Virovitici. Možda je on začetnik razvoja stripa u Virovitici.
     Okušao sam se u raznim smjerovima likovnog stvaralaštva, ali što dalje, strip mi pruža sve veće zadovoljstvo. Kiparstvo mi je strašno zanimljivo područje. Ali, treba suziti interesno područja. Godinama čekam da mi se sve posloži u glavi. Sad je milina, mislim samo na strip!

     A koje ti je od to dvoje, stripa i karikature, bliže i draže? Gospodin Rudi Aljinović rekao je jednom prilikom da su to praktično nebo i zemlja unutar likovne kulture i stvaralaštva. Slažeš li se ili su po tebi ipak srodniji?
     Strip mi je draži, a i bliži po nekom likovnom formuliranju ideje. Slažem se s izjavom gospodina Aljinovića! U potpunosti! Nije isto prikazati neku radnju, događaj u formi stripa ili karikature. Mislim da stvaranje stripa zahtjeva puno više koncentracije, energije, a i likovnog znanja od crtanja karikatura. Ne podcjenjujem, govorim iz iskustva. Sad mi je jasno, nakon nekog vremenskog odmaka, zašto sam nekada sam sebe zavaravao i izbjegavao raditi strip! Bilo mi je to puno, puno zahtjevnije; psihički i fizički.

     Kakvu je ulogu u tvom usponu i probijanju imao Strip klub 85, vaš fanzin Gavran i idejni vođa dr. Veles? Možeš li nam pobliže pričati o svojim iskustvima s navedenim?
     Već sam rekao da su događanja 85-te godine jako utjecala na mene. Tada sam do kraja inficiran stripom! Bio sam prepoznat od strane crtača iz virovitičkog kluba! Davor Šunk je vidio jedan moj strip (bio je to strip o ninjama! He he!) i pozvao me u strip klub. To mi je bilo strašno bitno i to mi je godilo! Shvatiš da to što radiš nešto vrijedi i da nekoga interesira. Sudjelovao sam na izložbama i strip radionicama na Danima stripa u Virovitici, radovi su mi objavljivani u „Gavranu“ i „Bumerangu“, imao sam svoju prvu samostalnu izložbu, sve to zahvaljujući neumornoj ekipi iz Strip cluba 85. To su izuzetno bitni i vrijedni događaji za nekog desetogodišnjaka! To me i potaknulo na to da održavam strip radionice, da neka djeca koja imaju želje i volje za stvaranjem stripa osjete da nisu u tome usamljena i da taj dio likovnog stvaralaštva nekoga zanima.
     Doktor Veles mi je strašno veliki oslonac! Znam da razumije ono što radim, znam da u tome uživa, a onda uživam i ja! To je čovjek izuzetno bogat duhom i znanjem. Odlično se slažemo i razumijemo u području stripa, ali i u ostalim životnim područjima. On je nepresušan izvor informacija o stripu, ali i o životu Virovitice, nekada i sada. Divim se strasti koja u njemu živi.

     Nacrtao si album o Svetom Roku, biografiju sveca tvoga imenjaka u stripu. Jesi li se odlučio na to zbog podudarnosti u imenu ili jer je on zaštitnik Virovitice? Ili je pak bila narudžba od izdavača? Ili sve pomalo?
     Ovo s podudarnosti je slučajnost; ako slučajnosti postoje!? Sveti Rok je zaštitnik Virovitice, imao je zanimljiv životni put i eto ideje za stvaranje stripa! Idejni začetnik i izdavač je gospodin Mijo Pavelko,u Virovitici poznatiji kao Mikeš. Imao je volje i hrabrosti uložiti u taj veliki projekt. Mogao bih reći da je to bila narudžba za izdavača. Iako je postojala želja za takvim stripom, sumnjam da bih se samostalno upustio u takav opsežan poduhvat! Nisam bio svjestan u što se upuštam! I bolje je tako! Uvijek mi je bila želja nacrtati neki opsežniji strip i eto, to mi se ostvarilo. Užitak je u rukama držati tvrdo ukoričene table koje sam crtao godinama – prava sreća!

     U svojim radovima često koristiš frazu „mileni“. Svi smo za nju čuli i povremeno ju koristimo, ali nekako je u svakodnevici ipak to rijedak izričaj. Je li u pitanju možda žargon virovitičkog kraja ili nešto interno? Čini se da se tako zovu i neki tvoji likovi… Ili je riječ samo o jednom nositelju koji se pojavljuje u većini tvojih djela, bez obzira na format, dužinu i druge njihove karakteristike? Molimo te, pojasni nam malo Milenog, koji krasi i STRIPOS fanzine.
     He he! Ima li ljepšeg imena od imena Mileni? Kada sam prije nekih petnaestak godina, u trenucima opuštanja na Borcu (virovitički nogometni klub s odgovarajućim ugostiteljskim objektom tj. birtijom) čuo kako na treningu nekoga zovu nadimkom Mileni, umro sam od smijeha! To mi je bio tako dobar, jak i šaljiv nadimak da mi je ostao u pamćenju. Prošlo je dosta godina i nekako spontano mi se to ime počelo vrzmat po glavi! Počeo sam tako od dragosti zvati prijatelje i nekako mi se to uvuklo u rječnik! Uvijek sam razbijao glavu kakva imena dati nekim likovima u stripu, tako da Mileni savršeno odgovara! Da imam više likova, svi bi se zvali mileni! Ovom liku koji se pojavljuje u Striposu odlično „stoji“ to ime. Pa pogledaj ga, sav je milen! Meni su svi mileni! Prijatelji, poznanici, veliki i mali, muški i ženski! Istna, ženske su mi ipak „milenije“! Mislim da ću svom djetetu, ako ga budem imao, nadjenuti ime MILENI!

     U tekstovima o tebi u STRIPOS-u i na internetskom portalu Osijek031 predstavljamo te kao „domaću snagu“. Smeta li ti to obzirom da si iz Virovitice? Smatraš li se više Osječaninom ili žiteljem Virovitic… Virovitičk… Ha, lako je reći Požeština ili Đakovština, no kako bi se zvao virovitički kraj?
     Zvao bi se Virovitički kraj! Čemu komplikacije? Dokumenti su mi još uvijek na virovitičkoj adresi, znači da sam Virovitičanin. To pitanje me uvijek zbunjuje! Ne smeta mi ako me zovu Osječaninom, ali neke stvari su jasne! U Virovitici sam se rodio, tamo su mi roditelji, sestre, prijatelji, uspomene! Virovitica mi je dala puno toga i bio bih pi…, opa,oprostite, izdajica da se odreknem Virovitice! I prema ljudima koji su tamo, kod kojih sam uvijek dobrodošao i prema samom sebi. Osijek mi je dao strašno puno! Obožavam ga, strašno ga cijenim i uživam u njemu! Treba poštovati vrijednosti koje Osječani imaju! Imaju srce i dušu i to je ono što ovaj grad čini „zaraznim“!

     Kad smo već kod toga, je li te u Osijek privukla ljubav, poslovična ljepota ovdašnjih djevojaka, dobra poslovna ponuda ili nešto dvadeset i treće? Sviđa li ti se ovdje? Namjeravaš li tu „trajno prebivati“?
     U Osijek sam došao studirati. Brzo se složila ekipa i tako je sve počelo! Vremenom shvatiš da tu ima svega i da grad stvarno kvalitetno živi! Izložbe, koncerti, studiranje, kino, klopa, piće, ekipa… Prva liga! Imao sam i dosta posla što se tiče karikatura, ilustracija, oslikavanja interijera… bilo je svega. Bilo je,a ima i sada i nekih ljubavnih priča… Jedno s drugim, milina! Ne bih imao ništa protiv ostati ovdje. Dapače. Čekam da riješim stambeno pitanje pa ću onda promijenit i adresu prebivališta.

Govoreći o Osijeku i radu u njemu, predaješ likovni u jednoj osnovnoj školi. Koji nastavak ima danas likovni u osnovnim školama u svom službenom nazivu? „Odgoj“, „umjetnost“, „kultura“ (čini nam se da je nama bila „kultura“…)? Vjerojatno si nešto liberalniji od primjerice profesora naših ili čak i tvoje generacije (da odemo toliko daleko u prošlost), kad je u pitanju (oskudan) broj nastavnih sati (ako ih uopće po programu ima) posvećenih karikaturi, stripu i sličnim „novim“ pravcima. Misliš li da si možda u tome pristran, da ćeš štancati samo stripofile i strip-autore iz svojih klupa?
     Tako je! Predajem likovnu kulturu u OŠ antuna Mihanovića. Normalna je stvar da su svi profesori mlađih generacija liberalniji od starijih profesora! Mijenjaju se tehnologije, način života, odnos prema autoritetima, odgoj, odnos roditelja prema profesorima i djeci… Moramo se prilagođavati. Strip se spominje u hrvatskom jeziku i u likovnoj kulturi. Vrlo malo, ali bolje išta nego ništa. Karikatura se samo spominje uz neke primjere umjetničkih djela. Ja si uzimam tu slobodu da, ako učenike zanima, uložim više vremena na stvaranje stripa ili karikatura. Učenici to vole, zanimljivo im je i zabavno. Nikoga na ništa ne silim. Bitno mi je da im ja ponudim što više, a oni neka izaberu. Bitno mi je da imaju osjećaj sigurnosti, korisnosti i da mi vjeruju. Strip, keramika, slikarstvo, potpuno mi je svejedno, uživam ih gledati kada stvaraju! Sam proces mi je važniji od produkta.

     Bacimo pogled na zadnjih nekoliko mjeseci tvoga rada. Lani si izdao zbirku političkih karikatura. Smijemo li pitati tko je bio naručitelj? Ona strana koja je manje izironizirana od druge, možda? Ili je jednostavno strana koja je više karikirana ponudila više smiješnih faca u stvarnosti, pogodnijih za dodatni karikaturalni prikaz (u smislu “Ovom je dosta stavit pravu fotku…)? Jesu li u igri tvoji osobni stavovi? Hoće li i ubuduće biti takvih projekata?
     Zadnjih nekoliko mjeseci crtam samo strip! Konačno! Ta zbirka karikatura je u biti katalog izložbe koja je bila dio predizborne kampanje Zelenih! Oni naručili karikature, ja nacrtao i to je to! Čista komercijala, ništa dublje i nikakvo izricanje mojih političkih stavova. Smatram da vladajuće (ma tko to bio, jer su svi isti) uvijek treba „podbadati“ i usmjeravati jer oni se tako brzo uspavaju i zaborave na obećanja i obveze. Svi mediji imaju zadatak upozoravati na njihova (ne)djela. Ovakvih projekata će biti ako netko naruči i spreman je to platit.

     Nastavljamo s pričom o recentnijim radovima, koji su bliži za naših sedmero čitatelja. U STRIPOS-ima si nas počastio s „E moj medo“, „Baltazarom“ i „Sviračem“. Jedan mračniji od drugog, svaka čast! Jesu li oni odraz nečega u tvojoj psisi ( :)? Ili si jednostavno „darker“? Godi li taj odmak od prpošnih veselih karikatura? Možemo li tu notu očekivati i ubuduće?
     Zanima me čovjek kao takav! On je tu, takav kakav je sa svim svojim vrlinama i manama. Zanimaju me ljudska stanja i posljedice u ponašanju koje nastaju u različitim stanjima. Uvijek me zanima zašto je to tako! I ovi stripovi su posljedica nekakvih mojih stanja. Ne razmišljam puno o tome dok stvaram. Više razmišljam nakon što nešto nacrtam i kada se malo smirim obzirom na taj uradak. Smatram se dosta racionalnim i realnim, tako da mislim da je i čovjek u tim prikazima prikazan realno. I da je „crnje“ ne bi škodilo! Ima jedna stara narodna koja kaže: Ljudi su govna! Ne želim vjerovati u to, ali ponekad te nešto stvarno iznenadi. Ne moj misliti da govorim samo o drugima! Treba biti sposoban vidjeti i sam sebi priznati svoja sranja.

     Završni evergreen: Kako moderna tehnologija, umiruća privatnost, hiperdostupnost i ultrakonzumerizam i komercijalnost u svijetu današnje tehnike i medija utječu na strip, njegovu umjetničku, ali i materijalnu, ponudu i potražnju, te ponajviše na budućnost? Vjerojatno to najviše vidiš po svojim učenicima? Što bi poručio njima ali i svoj djeci i mladima, onima koje zanima strip ali i pučanstvu općenito, vezano uz strip i karikaturu, ali i život?
Sve manje me zanimaju podaci o popularnosti stripa i količini njegovog konzumiranja. Mislim da si tim stvarima što manje trebam punit glavu. Činjenica je da strip ne znači mladim generacijama toliko koliko je značio prije. Zvonko Jesenković je jednom prilikom odlično rekao: „Ne odrasti sa stripom ispod ruke je, barem tada, bilo kao da si preskočio pubertet“. To se uvelike promijenilo i to je potpuno normalno uz ovu ekspanziju raznih medija i sadržaja koji oni nude. Kao i u svim medijima, tako i u stripu ima kiča i šunda. Ne volim kada govore strip je umjetnost! Slažem se, ali iz tog mora stripova treba izdvojiti ono što je stvarno vrijedno i to prezentirati kao umjetnost. I slikarstvo je umjetnost, no jesu li sve slike umjetnička djela? I sam sam bio uvučen u tu mrežu gluposti i laži. Ne znam hoću li se ikada iz toga izvući. Ne želim da se to desi nekom mladom crtaču. Na meni je da crtam, da se educiram i na taj način možda nekomu nešto pružim. Možda kroz strip radionice uspijem zainteresirat nekoga tko će ostati u stripu. To mi je cilj. Što bih poručio? Hmmm… Budite vrijedni i ne gubite vrijeme! He, što god to značilo.

     Uf, baš se napričasmo… Platiš pivo? Ipak si ti profesor, a mi studenti…
     Naravno da ću platilt pivo. Može i par komada! Pa ipak sam ja profesor, a živimo u Zemlji znanja pa si mogu priuštit taj luksuz! Ajd živio Mileni!
     Za kraj jedan kadar iz strip alubma Sv. Roko, prenosimo uz dozvolu izdavača (vlasnika autorskih prava), Mikešland - umjetnička organizacija koja se bavi izdavaštvom, organizacijom kulturnih događanja te produkcijom kazališnih djela.

     Priredili: Ivan Trenkl i Saša Paprić
     Photo: Nenad Barinić

     [Objavljeno: osijek031.com, Osijek, 21.08.2010. godine]

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Phoenix Press

     N.4 PRIČA O KERI
    Dok stanovnici Nest Pointa nastavljaju svoje „prinudno preseljenje“ u nepoznatom pravcu, unutar porodice Donati dolazi do neuobičajenih razmirica. Masimo i njegova žena Stefani jedva da pričaju međusobno i Davidenikako ne uspeva da shvati šta se to dešava sa njegovim roditeljima. Porodične probleme je ponekad teško podneti i Davide nalazi podršku kod Džolin, devojke koja je prinuđena da se svakog dana nosi sa alkoholizmom svoje majke, pevačice Keri Šonesi. Keri je izmučena žena koja uporno skriva priču koja je obeležila njeno celokupno detinjstvo. To je priča o pažljivom i voljenom ocu porodice, sposobnom policajcu, koji se nakon nesreće koja je od njega napravila invalida pretvara u čudovište, počinje da pije i da se svakodnevno iživljava nad ženom i ćerkama, ne bi li na taj način iskalio frustraciju koja ga polako ali sigurno izjeda...


     N.5 POPUT VUKOVA
Čip, „četvoronoga maskota“ porodice Donati, postaje žrtva napada psa arogantnog Rendala Bernsa i samo pravovremeni dolazak Džolin Šonesi sprečava da se stvari završe na najgori mogući način. Dok se ona i Davide Donati brinu za nesrećnu životinju i nastoje da se ona što pre oporavi, upoznaju ljubaznog Vitlija Adamsona koji im nudi pomoć u negovanju Čipa. Vitli poseduje osobinu koja bi se mogla nazvati strasno-opsesivnom : obzirom na to da je ubeđen da je bio žrtva „vanzemaljske otmice“, posvetio je život prikupljanju predmeta koji su po njegovom mišljenju na neki način povezani sa boravkom vanzemaljaca na našoj planeti. To uključuje knjige, časopise, fotografije i komadiće metala koje on smatra „hirurškim implantima vanzemaljaca“, izvađenim iz tela brojnih ljudi...


     N.6 AMERIKA, AMERIKA
     Stanovnici Nest Pointa neprestano putuju ka misterioznom konačnom odredištu, a veo misterije obavija pravi razlog njihovog prinudnog egzodusa : „čudne oblake“ koji su se neobjašnjivo pojavili na nebu iznad grada...  iz tog razloga razgovor i prepričavanje ranijih iskustava i doživljaja predstavljaju jedini način za prekraćivanje vremena i ublažavanje osećaja nemoći. Tako i Masimo Donati – koji putuje sa sinom Davidom i njegovom prijateljicom Džolin Šonesi – iznenada počinje da se priseća događaja koje je dugo prikrivao i držao zarobljene u prošlosti. Njegova priča je smeštena u Italiju, osamdesetih godina prošlog veka, u doba kada je Masimo upoznao svoju suprugu Stefani i, zajedno sa njom i svojim bratom Karlom, proživeo dramatičnu avanturu koja je iz korena promenila njegov pogled na svet i duboko uticala na njegov dalji život..

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

     Novi, trideset četvrti, broj bonelijevog stripa Zagor je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Kraljevstvo straha". • scenario: Ade Capone, crtež: Gallieno Ferri.
     Na kioscima već možeta naći dvadeset šestu svesku Teks Vilera. Naslov epizode je "Braća Donegan" • scenario: Claudio Nizzi, crtež: Miguel Angel Repetto.
     Tu je i trideset četvrti broj bonelijevog stripa Dilan Dog. Naslov epizode je "Ubica je među nama" • scenario: Tiziano Sclavi, crtež: Angelo Stano.
                                       
     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).
     Sva pitanja i sugestije na: 
     redakcija@veselicetvrtak.com

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Stripolis

     Pre nego što vam saopštimo i konačne podatke o tehničkom izgledu "Stripolisa" , njegovoj ceni i načinu na koji ga možete nabaviti, želimo da vas obavestimo da ćemo u Zrenjaninu od 27 do 29 avgusta napraviti festival stripa pod nazivom"Stripolis" 2010". Pozivamo vas da dodjete i svojim prisustvom ulepšate događanja. Takođe bi smo hteli da napomenemo da će prevoz autobusom iz Beograda za Zrenjanin biti organizovan i besplatan. Naime svaki dan vozilo će kretati u 18.00h ispred crkve Svetog Marka, a iz Zrenjanina će se vraćati u 01.00h posle ponoći za Beograd.

     27.08.2010.
19:30 OTVARANJE FESTIVALA
19:30 OTVARANJE IZLOŽBE STRIPOVA
     Darko Perović - "Magico Vento"
     Dražen Kovačević - "Točak"
     Vujadin Radovanović - "Rat vrsta" i " Kandid"
     Vladimir Krstić - Laci - "Billy Wanderer" i "Sherlcok Holmes"
19:30 BERZA STRIPOVA:
     Domaći izdavači kao što su "Beli Put", "System Comics", "Komiko", "Darkwood"… predstavljaju svoja izdanja zrenjaninskoj publici… (hol kulturnog centra)
20:00 PROMOCIJA DRUGOG BROJA ČASOPISA STRIPOLIS
     (mala sala kulturnog centra)
21:00 PROJEKCIJA FILMA "PRINC VALIJANT" 
     1954. godine čuveni režiser Henry Hathaway odvažio se da ekranizuje sagu o ovom heroju iz stripa, po originalnom scenariju Hala Fostera.
     Uloge tumače: Robert Wagner, Debra Paget, Janet Leigh, Brian Aherne, Sterling Hayden (velika sala kulturnog centra) 

    28.08.2010.
09:00 ŠKOLA CRTANJA STRIPA - voditelj Vlada Vesović
    Škola stripa Đorđe Lobačev postoji već 18 godina. Cilj je da se svima koji gaje interesovanje za crtanjem, i za stripom, pruži mogućnost da nauče nešto novo. Kako su svi različitog uzrasta, različitih predznanja i slično, a ne postoji mogućnost da ih razdvajamo, radionica je organizovana tako da se, nakon uvida u njihove kvalitete, kroz druženje i komunikaciju usmeravaju u pravcu u kom bi njihovo usavršavanje trebalo da se kreće. Nema nikakvog mentorstva, autoriteta... 
(Trg slobode)
10:00 MATINE "STRIPOLIS": Najlepši dečiji crtani filmovi
     Veliki ekran, dobro ozvučenje, udobno sedište, i na kraju ono zašto se i dolazi u „Kulturni centar“ - animirani dečiji film. Ulaz naravno besplatan. (velika sala kulturnog centra)
11:00 KRSTARENJE CARSKOM BAROM SA GOSTIMA FESTIVALA
18:00 CRTAČI CRTAJU ZA VAS
     Najeminentniji domaći mladi autori (Saša Arsenić, Siniša Banović, Borivoje Grbić, Bojana Dimitrovski, Darko Pajčin...) crtaju i potpisuju stripove posetiocima. (Trg slobode)
19:00 BOJAN ĐUKIĆ PRIČA O SPONI FILMA I STRIPA
     O nedavno prminulom Frenku Frazeti i Al Vilijamsonu… (mala sala)
20:30 RAZGOVOR I PREDSTAVLJANJE GOSTIJU
20:45 Predstavljanje izdavačke kuće "Beli put", razgovor sa urednikom Bobanom Kneževićem, i sa ostalim izdavačima kao što su "Komiko" i Vuk Marković, "System Comics" i Igor Marković... (Trg slobode)
21:00 PROJEKCIJA ANIMIRANOG FILMA „ŽIVOTINJSKA FARMA“ iz 1954.
Jedna od boljih ekranizacija dela nekog pisca. Životinjska farma je politička basna i satira originalno napisana kao kritika ruske komunističke revolucije, ali itekako primenjiva na druge sisteme u svetu.

     29.08.2010.
10:00 MATINE "STRIPOLIS" Najlepši dečiji crtani filmovi
     (velika sala kulturnog centra)
16:00 PROJEKCIJA DOKUMENTARNOG FILMA
     "In search of Moebius – Jean Giraud" o čuvenom strip crtaču i autoru Arzaka i Blueberry-a, Moebiusu.
     (velka sala kulturnog centra)
17:00 PROJEKCIJA KRATKIH ANIMIRANIH FILMOVA "Arzack rhapsody" - koji su rađeni po originalnim pričama i slikama koje je stvarao Moebius radeći na ovom junaku (velka sala kulturnog centra)
18:00 OTVARANJE IZLOŽBE I PROMOCIJA LESKOVAČKOG STRIPA
     Škola stripa "Nikola Mitrović Kokan" koju u Leskovcu vode Marko Stojanović i Srđan Nikolić Peka ove godine puni petnaest godina postojanja, ali to nije jedini jubilej vezan za strip u Malom Mančesteru 2010. godine. Naime, rodni grad Nikole Mitrovića Kokana, Miodraga Veličkovića, Mije Kulića i preko pedeset drugih strip autora, mesto u kome se objavljuju strip publikacije poput Arsenala, Đačkog zabavnika, Think Tanka, sedište najstarijeg strip festivala na prostoru bivše SFRJ, Balkanskih smotra mladih strip autora, ove godine obeležava šezdeset godina od kada je u njemu zaživela deveta umetnost… (Pozorišni klub Zeleno zvono)
19.00 O STATUTU I CILJEVIMA UDRUŽENJA STRIPSKIH UMETNIKA SRBIJE - govori Zoran Tucić (Predsednik inicijativnog odbora) (mala sala)
19:00 PROJEKCIJA NAGRAĐENIH ANIMIRANIH FILMOVA SA FESTIVALA "BALKANIMA" 
     Za najbolju režiju – KROKODIL, Kaspar Jancis, Estonija - za veštu upotrebu filmskog jezika i dramaturgije u animiranom filmu.
     Grand Prix – ULAZ U RAJ ZA 3,20 EVRA, Edith Stauber, Austrija - sa odličnom atmosferom, režijom, osećajem za detalj, uz sjajno vođenu priču i stilsku doslednost u esestetici.
     Za najbolji film do 5 minuta - AZURNA DUŠA, Julia Gromskaya, Italija - za izvanredan kolorit, poetsko oživljavanje slikarske tehnike i visok profesionalni nivo izrade.
(velika sala kulturnog centra)
20:00 PROJEKCIJA ANIMIRANOG FILMA ZA ODRASLE "PLANETA DIVLJIH" Renea Leluša (velika sala)
21:30 PROJEKCIJA FILMA "BARBARELA" Rogera Vadima
     Filmska verzija prvog SF stripa za odrasle, Barbarele, francuskog crtača Žan Kloda Forea. Radnja je usredsređena na pustolovine naslovne junakinje na bizarnoj planeti Sogo, gde je ona prispela, u svojstvu međugalaktičkog agenta, sa naumom da se domogne zlog naučnika.
(velika sala)

     GOSTI FESTIVALA: BOJAN M. ĐUKIĆ, TIHOMIR ČELANOVIĆ, MIRKO ČOLAK, VLADIMIR VESOVIĆ, DRAŽEN KOVAČEVIĆ, DARKO PEROVIĆ i drugi


   [Zahvala Vuku Markoviću koji je program prekucao iz kataloga festivala]

26.08.2010.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Piše: Strip.art.nica Buch

Press: Bookglobe

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Piše: Stripolis

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2010.

povratak na vrh

Piše: Saša Paprić

     Strip vijesti:
     Impozantna promocija strip albuma Sv. Roko

    Virovitica - u odlično uređenom dvorištu franjevačkog samostana (Župa Sv. Roka), održana je u četvrtak promocija strip albuma o životu Sv. Roka. Ujedno, Virovitica je u ovo vrijeme vrlo živ grad, naime dan grada je i dan sveca zaštitnika.

    Ovo je bila, zasigurno najposjećenija promocija jednog strip albuma u posljednje vrijeme. Neslužbena procjena posjećenosti iznosi oko 250 ljudi. Sam strip album su predstavli fra Robert Perišić - ne skrivajući oduševljenje zbog posjećnosti, a i kako je naglasio jednog odličnog hrvatskog proizvoda, misleći na strip album naravno, uz onu popularnu "kupujmo hrvatsko". Zatim, u ime izdavača, Mijo Pavelko je spomenuo proces nastajanja stripa. Inače, Mikešland je umjetnička organizacija koja se bavi izdavaštvom, organizacijom kulturnih događanja te produkcijom kazališnih djela. Scenarij je pisala Sonja Tomić, spisateljica rodom iz Dubrovnika, a koja živi i radi u Zagrebu. Po tekstu gospođe Tomić, Roko Idžojtić je nacrtao sto stranica ovog strip albuma o Sv. Roki. Tijekom predstavljanja smo tako mogli saznati, između ostalog, kako Sv. Roko u RH ima oko 200 crkava i kapelica, a rečeno je ponešto i o izgovoru samog imena Roko, koji se razlikuje od kraja do kraja lijepe naše. Iz Zagreba u Viroviticu je potegao i umirovljeni novinar i strip scenarist Rudi Aljinović koji je pisao predgovor. Gospodina Aljinovića će te se sjetiti ako pogledate pod kolumne vašeg najdražeg portala gdje je izašao i intervju s njim. U ime Strip kluba 85 iz Virovitice, dr. Ivica Veles je sav ponosan na ovo dostignuće, ponešto obrazložio zašto bi se prezentirano izdanje moglo zvati i knjigom i strip alubom, te najavio skoru proslavu 25 godina Strip kluba 85. Inače, dr. Veles je jedan od ključnih motora Strip kluba 85, i uopće nema sumnje kako će listopadska fešta proslave rođendana kluba biti još jedna odlična strip manifestacija. Samog crtača, Roka Idžojtića, osječkog virovitičanina ili virovitičkog osječanina, će te moći pobliže upoznati putem intervjua koji će biti objavljen sljedeći tjedan. Između ostalog, za Viroviticu je potegnulo i 15 članova Udruge StripOs - što ljudi, što crtača (he he), s tim kako je polazak i sakup bio u Osijeku, dok dio članstva dolazi i iz Vukovara, Vinkovaca i okolnih mjesta.

    StripOsi su zahvaljujući neumornom "dragom vođi" Udruge, Željku Gašiću (kojeg ni činjenica što je na odmoru u Zadru nije omela u organiziranju ove ekspedicije) dali podrušku svom kolegi Roku Idžojtiću, na čemu se Roko i zahvalio tijekom tribine. Do skorog intervjua sa ovim strip autorom, pogledajte kako je to izgledalo putem ovih nekoliko fotografija... (više na sajtu osijek021.com, ovde samo jedna...)

    [Objavljeno: osijek021.com, Osijek, 14.08.2010.godine]

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: IT TV

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Press: Stripolis

     Poštovani čitaoci

     Sa zadovoljstvom želiimo da vas obavestimo da je iz štampe izašao drugi broj časopisa „Stripolis“. Trebаlo nаm je mnogo snаge i volje dа bismo ostvаrili projekаt ovаkvih rаzmerа.
     Nаkon uspehа predhodnog brojа potrudili smo se dа ovаj novi primerek bude još bolji i kvаlitetniji. Kаo i rаnije, čаsopis je rezultаt zаlаgаnjа i entuzijаzmа svih koji su u njemu potpisаni, pod vođstvom аkаdemskog slikаrа i urednikа Brаnkа Đukićа.
     Ipаk, аutori koji su se okupili oko ove ideje nose posebne zаsluge zа nаstаnаk i opstаnаk ovog poduhvаtа. Njihovа dobrа voljа zа sаrdnjom ostаće upisаnа zlаtnim slovimа u nаšim, а nаdаmo se i u vаšim srcimа.
     Željа nаm je dа prezentujemo rаdove domаćih i strаnih аutorа, kаko onih poznаtih i priznаtih, tаko i gotovo аnonimnih stvаrаlаcа koji su svojim kvаlitetom zаslužili dа se nаđu među koricаmа ovog luksuznog izdаnjа i stаve svoje stripove nа uvid publici.
     „Stripolis“ je čаsopis internаcionаlnog tipа i trudiće se dа tokom svog postojаnjа predstаvi аutore rаznih аfinitetа, vredne pаžnje iz svаkog kutkа zemljine kugle. Time želimo dа zаdovoljimo potrebu nаše jаvnosti zа nečim novim nа polju devete umetnosti, а tаkođe i dа skrenemo pаžnju svetske jаvnosti nа dešаvаnjа u nаšoj držаvi.
     Tаkođe ćemo pokušаti dа objedinimo stripove „svih generаcijа“ i žаnrovа, kаo i dа delimično аsocirаmo nа izdаnjа iz prošlih vremenа, i dа u sklаdu sа mogućnostimа uvedemo novine u vizuelni izgled jednog modernog strip čаsopisа.
     Kаo što možete zаključiti, nаmere su nаm, bez lаžne skromnosti, vrlo ozbiljne. Mislimo dа smo nа dobrom putu dа ih ostvаrimo, а nа vаmа je dа donesete prаvi sud o tome. I naravno na vama je takođe, da mislite o tome do sledećeg nastavka „Strip vesti“ u kojem ćemo vas bliže upoznati sa imenima autora koji su zastupljeni u drugom broju, kao i ostalim detaljima. Sigurni smo da ćete biti prijatno iznenađeni...

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Priredio: Strip vesti

     KULTURA: Svet stripa

     DRUGI ŽIVOT TEKS VILERA

     Teško je pronaći primer gde je istrošena matrica tako obnovljena i nadgrađena da postane bolja od originala

     Teks Viler je „rođen” 1948. Od samog početka naišao je na odličan prijem čitalaca, mada je, verovali ili ne, bilo i cenzurisanih crteža. Poznajući stripove o Teksu, teško je i pretpostaviti šta je bilo to što je moglo da zabrine dežurne brižnike, ali poznato je da je u to vreme bilo mnogo više zabranjenih tema u koje su spadali: seks, politika, rasna i verska pitanja i prikazi nasilja.
     Ali, postepeno, pojavom novih brojeva, toga je bilo sve manje. Izostavljene scene nasilja i odsustvo grubog ponašanja prema ženama pretvorile su stripove o Teksu u rado čitano štivo svih generacija. U prvim epizodama (a to se nastavilo i do danas) čitaoci su se suočavali sa izmišljenim datumima, istorijskim odstupanjima, ali to im nije smetalo. Teks je snagom svoje ličnosti osvajao sve simpatije. Od samog početka, on je predstavljen kao zaštitnik Indijanaca Navaha. Teks je poglavica ovog plemena, a indijansko ime mu je Noćni Orao. U nekim epizodama on živi u rezervatu, u nekim ga samo povremeno posećuje, a u pojedinima se njegova indijanska braća i ne spominju.
     Osnovna Teksova dužnost je u okviru korpusa teksaskih rendžera. To je činjenica koja se koristi po potrebi. U pojedinim epizodama Teks od komande dobija konkretne zadatke koje mora da izvrši i o tome podnese izveštaj. Ima i epizoda gde je on isključivo poglavica Navaha, ponegde je običan pustolov, a ne treba da vas iznenadi ako u nekoj od avantura shvatite da je Teks federalni agent sa posebnim ovlašćenjima.
     Njegovi verni pratioci su vremešni rendžer Kit Karson, Navaho Tiger Džek i, povremeno, Teksov sin Kit. Teks je pravi „zapadnjak” iz klasičnog vesterna, čvrst kao stena, nepobediv u borbi vatrenim oružjem, nožem ili pesnicama, pravdoljubiv do besmisla i veoma surov u obračunavanju sa kriminalcima.
     U duhu ostalih Bonelijevih izdanja pojedine epizode „Teksa“ imaju i elemente fantastike i horora, što dodatno osvežava serijal. Ipak, najveća privlačnost ovog stripa leži u sjajnim vestern pričama, sa elementima kriminalističkog žanra.
     Da je budućnost Teksa osigurana, govori i činjenica da su po silasku sa scene Đovanija Bonelija – tvorca i originalnog scenariste, odnosno Aurelija Galepinija, crtača Teksa – serijal nastavili da pišu i crtaju najtalentovaniji autori novije generacije, kao što su Monti, Čiviteli, Blasko, Vila, Muci i Buceli, kao i vrhunski scenarista Klaudio Nici. Novi Teksov život je bez presedana u istoriji evropskog stripa. Teško je pronaći primer gde je istrošena matrica tako obnovljena i nadgrađena da postane bolja od originala.
     Angažovanje sjajnih autora Magnusa, Kuberta, Milaca, Ortiza, Berneta, Parlova kao i novi formati (albumi i specijalni na više stotina strana) doprineli su tome da Teks postane atraktivan i za novu publiku, a da izazove oduševljenje starih fanova. Stripove o Teksu u Srbiji izdaje „Beoštampa-Grafart”, a zahvaljujući dostupnim izdanjima hrvatskih izdavača u prilici smo da uživamo i u specijalnim epizodama na povećanom broju strana.

     Danko Ješić

     [Objavljeno: Politika, Beograd, 24.11.2009.godine]

19.08.2010.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Press: Bookglobe

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Press: IT TV

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2010.

povratak na vrh

Press: Strip Agent

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Priredio: Komiko

     KONKURS

     I ove godine Komiko raspisuje otvoreni godišnji konkurs za antologiju pod nazivom

     NOVI SRPSKI STRIP

    Konkurs je otvoren do 31. 12. 2010. godine, a propozicije su sledeće:

     Konkurs je potpuno otvoren po pitanju teme i žanra, kao i tehnike i stilskog izraza. Radovi moraju biti od 2 do 12 tabli, moraju biti kompletne storije i ne smeju biti stariji od 3 godine. Na konkursu mogu da učestvuju svi domaći autori bez obzira na godište. Stripovi treba da budu na srpskom jeziku, bez obzira na pismo, dijalekt ili narečje. Biće prihvaćeni i stripovi na stranom jeziku, ali će oni biti prevedeni u slučaju objavljivanja. Po okončanju konkursa najbolje ocenjeni radovi biće objavljeni u reprezentativnoj publikaciji A4 formata. Stoga, format radova nije posebno ograničen, ali svi radovi treba da budu prilagođeni objavljivanju na A4 formatu. Budžet ovog projekta je ograničen u smislu da Komiko nije u mogućnosti da autorima dodeli novčanu nadoknadu za objavljivanje u antologiji, ali za sve objavljene autore biće obezbeđeni autorski primerci knjige. Pored ove publikacije biće organizovane i izložbe pristiglih radova. Stoga, uz radove autori treba da pošalju i što preciznije kontakt podatke.

     Originalne table ili kvalitetne fotokopije treba slati na adresu:
     Društvo ljubitelja stripa KOMIKO
     (Za V. Markovića)
     Kosovska 20
     21000 Novi Sad

     Radove u digitalnom formatu, u rezoluciji ne manjoj od 300 dpi slati na adresu komiko.strip@gmail.com. Pozivamo Vas da nam se na istu adresu obratite i povodom bilo kakvih pitanja koja budete imali.
     U nadi da će ova inicijativa biti uspešna i pružiti priliku da se i autori i publika bolje upoznaju sa aktuelnim pojavama na domaćoj strip sceni,

     S poštovanjem

     KOMIKO
     Novi Sad

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Press: Libellus

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

     Novi, trideset treći, broj bonelijevog stripa Zagor je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Misteriozna dolina". • scenario: Ade Capone, crtež: Gallieno Ferri.
Na kioscima već možeta naći dvadeset petu svesku Teks Vilera. Naslov epizode je "Pravda na granici" • scenario: Mauro Boselli, crtež: Alfonso Font.
     Tu je i trideset treći broj bonelijevog stripa Dilan Dog. Naslov epizode je "U ime oca" - pošto je ovo drugi deo jubilarne epizode, povodom 20 godina Dilan Doga. Ovaj broj, kao i prethodni, je u boji • scenario: Paola Barbato, crtež: Bruno Brindisi.
Možete na kioscima naći i deseti Zagor, specijal, koji na 162 strane donosi kompletnu priču "Zavera Bogova" kao i dodatak "Dinging Bil" po ceni od 280 dinara!!! • scenario: Mauro Boselli, crtež: Carlo Marcello.
     Trideset treći, broj bonelijevog stripa Dampyr je na kioscima. Naslov epizode je "Pod vulkanom" • scenario: Mauro Boselli, crtež: Maurizio Dotti.
     Izašla je iz štampe deveta takođe i sveska edicije Brad Barron sa originalnim naslovom epizode "Broj devet" • scenario: Tito Faraci, crtež: Giancarlo Caracuzzo.
     Novi, trideset treći, broj bonelijevog stripa Mister No je u prodaji. Naslov epizode je "Atentat" • scenario: Stefano Marzorati, crtež: Paolo Bisi.
     Izašla je i nova, trinaesta, sveska edicije Dilan Dog - Suberbook koja na 132 strane, po ceni od 240 dinara, donosi epizode "Pleme besmrtnih", "Noćna mora na tavanu" i "Dvoboj u zoru".
                                       
     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).
     Sva pitanja i sugestije na: 
     redakcija@veselicetvrtak.com

12.08.2010.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Priredio: Strip vesti

     GRAFIČKA NOVELA

     ENKI BILAL: VESTERN NA VODI

     Planeta se pobunila protiv onoga što joj vekovima čini čovek. Grupa ljudi putuje, kao u vesternima, u potrazi za vodom. To je metafora, bajka o novom početku nakon planetarne kataklizme, kada će čovek i životinja ići ruku pod ruku, kaže kultni strip-autor Enki Bilal

     Enki Bilal je u Francuskoj jedan od najcenjenijih strip-autora u poslednjih trideset godina.
     Njegov crtež, inspirisan Bejkonom i Veličkovićem, duboko je utisnut u pariski pejzaž; izložbe, plakati, filmovi, pažljivijem posmatraču ne može da promakne izuzetno mesto koje zauzima u francuskoj kulturi.
     Objavljivanje albuma „Animalz“, koji ovih dana izlazi i u Beogradu, pratila je prošlog leta pariska izložba 350 originalnih crteža ovog „vesterna na vodi“, kako su ga nazvali francuski mediji, koji predstavlja prekretnicu u njegovom dosadašnjem opusu.
     Bilal, rođen 1951. godine u Beogradu, gde je proveo prvih deset godina života, ne ostavlja, međutim, utisak zvezde, već umetnika zaokupljenog svojim radom.
     I pored toga rado nas je primio u svom ateljeu u ulici Monmartr, u samom centru Pariza, ispunjenom crtežima njegovih ženskih likova, femmes fatales poput Mile Jovović u „Petom elementu” Lika Besona. – Svi misle da mi je ovaj film poslužio kao inspiracija. U stvari je obrnuto – kaže Bilal, oslonjen na radni sto.
     Sećanje na Beograd je važan deo njegovog umetničkog prtljaga, o čemu svedoče likovi u njegovim albumima, strasni, siloviti, ispunjeni protivrečnostima, kao i delovi beogradskog pejzaža sa ćiriličnim natpisima utisnuti u futuristički svet tetralogije inspirisane ratom u bivšoj Jugoslaviji, koju je započeo 1998. godine albumom „San monstruma“, a završio je deset godina kasnije albumom „Četiri?“.
     Pored trilogije „Nikopol“, na kojoj je radio od 1980. do 1992. godine i po kojoj je snimio svoj treći film „Besmrtni“, ova tetralogija je učvrstila Bilalovu reputaciju umetnika koji je modernizovao francuski strip.– „Animalz” je svesni prekid u odnosu na tetralogiju, čija tema je bila teška, raspad Jugoslavije, zemlje u kojoj sam rođen. Trebao mi je prekid, nešto sasvim drugačije. Zato sam se okrenuo linearnoj priči, inspirisanoj vesternom, pošto sam veliki obožavalac vesterna, i problematici bliskoj životnoj sredini i čovekovom odnosu prema planeti i onome što je od nje ostalo.

     U apokaliptičnom pejzažu, nakon ekološke katastrofe, kreće se mali broj preostalih ljudi imutanata…
     – U prologu objašnjavam da se planeta pobunila protiv onoga što joj vekovima čini čovek. Odmah, međutim, prelazim na grupu ljudi koja putuje, kao u vesternima, u potrazi za vodom. To je metafora, bajka, dramatični događaji su objašnjeni na početku, a potom je reč o potrazi.

     Ipak, ton je mračan, preovladavaju citati Ničea, Šopenhauera...
     – Ima citata Ničea, Kamija, nihilista. Ali za mene je ovo laka knjiga, nije dramatična. Naslov „Animalz“ ukazuje na to koliko su ljudi i životinje povezani. Poštovanje prirode je jedna od tema ovog albuma. Čovek je odgovoran za to kako se odnosi prema planeti, danas postajemo svesni toga. Album govori o novom početku nakon planetarne kataklizme, kada će čovek i životinja ići ruku pod ruku. Možda je potrebno da se dogodi katastrofa da bi se došlo do tog saznanja.

     Provlače se i književne reference, Kafka, Dostojevski….
     – Uticaje iz književnosti upijam poput sunđera, kao mnogi drugi umetnici. Kafka dolazi sa majčine strane koja je Čehinja. Moja književna inspiracija je vezana za srednju Evropu i Balkan, za osećaj apsurda.

    Za razliku od tetralogije ovde je crtež u prvom planu, crno-beli, sa akcentima crvene i plave boje…
     – Ovaj tip crteža se obično izgubi ispod slike, ali sam ovaj put želeo da se vratim osnovnoj tehnici grafičke umetnosti, crtežu, bez boje. Nisam želeo da slikam. Stotinak strana sam uradio za samo godinu dana, pa je rad veoma zgusnut, iz jednog poteza. To je neka vrsta road mouvie-ja, ali na vodi.

     Da li prvo radite na crtežu ili na scenariju?
     – Proces stvaranja je uvek misteriozan, ali prvobitno postoji koncept, ideja koja je pokretač. Ovde je to spoj čoveka i životinje. Amblematična predstava u albumu je čovek koji izlazi iz delfina, apsurdna i veoma uznemirujuća metamorfoza, ali u isto vreme veoma poetska. To je bila polazna tačka, posle je došlo pisanje, crtanje. Ove dve stvari se mešaju, napredujem uporedo sa likovima. Nekad ne znam gde idem, i to je veoma interesantno.

     Nakon tri filma čiji ste autor, radite na adaptaciji „Animalza” na veliko platno…
     – Da, koristiću najnoviju tehnologiju. Na trodimenzionalnu osnovu ću dodati moje crteže. Upravo radimo testove, jako je uzbudljivo. Zamislio sam još jedan film, klasičniji, sa glumcima, ali još nisam počeo da pišem scenario.
    Posle svakog filma imam želju da se vratim crtežu, ali mi je nakon mnogo crteža potrebna kolektivna avantura, a to je film. U isto vreme sam i autor i reditelj, ali delim tu avanturu sa glumcima, dok je crtež, pisanje samotnjački posao. Potrebno mi je to duplo državljanstvo, između usamljeničkog autora i socijalne životinje, što postajem tokom snimanja filma.

     Tetralogija inspirisana raspadom Jugoslavije, govori i o današnjem vremenu, o verskom fanatizmu kao destruktivnoj sili…
     – Raspad Jugoslavije je takođe i verski rat. Pored nacionalizma postojala je i velika verska netrpeljivost. Ovaj rat je na izvestan način najavio tenzije koje danas postoje u svetu. Političke ideologije su se srušile, ostala je jedna koja je pobedila, kapitalizam, koja je utrla put globalizaciji. Ali pojavila se opasnost od verskog fanatizma. Da li može da dođe do verskog rata? Mislim da nismo daleko.
     Verski integrizam mi uliva strah, on vodi u intelektualnu regresiju. Strašno je što smo na početku 21. veka na putu regresije zbog vere. To je nešto veoma arhaično, što mi se čini opasno. Ovo što se dešava u svetu se na neki način već dogodilo u Jugoslaviji.

     Politički sistemi, ideologije, totalitarizam su teme kojima se često bavite u vašim albumima…
     – Za politiku sam počeo da se interesujem kao tinejdžer, u Francuskoj, kada sam postao svestan važnosti ideologija, komunizma, gvozdene zavese, kao i marginalne pozicije Jugoslavije. Sve to me je zainteresovalo i zaokupilo moju pažnju.
     Hladni rat je deo moje kulture, sveta u drugoj polovini 20. veka.

     Spoj balkanske i francuske kulture je bio odlučujući u građenju fantastičnog sveta kroz koji se kreću vaši junaci…
     – Rođen sam u Beogradu, u mešovitom braku. Moj otac je bio iz Hercegovine. To mešanje kultura u Jugoslaviji je bilo veliko bogatstvo, ono se osećalo u kulturi. U Francuskoj sam otkrio novi jezik i kulturu, što je bila velika šansa. Skrojen sam od tih različitih uticaja.
     Nastavljam da čitam na srpskom, kako ne bih izgubio tu vezu. Istorija, kultura, moja sećanja iz Beograda, to je prtljag koji ne napuštam.

     Pored Fransisa Bejkona i Endija Vorhola, koji promiču kroz vaše albume, među slikarskim uticajima je i Vladimir Veličković…
     – Veličkovića veoma cenim, on je za mene bio važan, neko ko me je uvek motivisao. Osećam da sam mu blizak, možda i zbog zajedničkog porekla, pogleda na ljude. Dobro je da imate takve reference, to je duhovna hrana.

     Na umetničkom tržištu vaši crteži se danas prodaju po cenama većim nego mnoga dela slikara i vajara. To govori o tome da se strip izborio za mesto devete umetnosti?
     – To je tržište umetnosti na koje ne utičem. Za mene je bilo lepo iznenađenje da se dobro kotiram na njemu. Strip je savremena umetnost u istom rangu kao slikarstvo, skulptura, instalacije ili video. Granice su na putu da se izbrišu. Francuska kultura je to omogućila. Na frankofonskom prostoru je moglo da dođe do ove transformacije.

     Ana Otašević

    [Objavljeno: Politika, Kulturni dodatak, Beograd, 06.02.2010. godine]

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Priredio: Strip vesti

     KULTURA: Svet stripa

     SUPERIORNI SREBRNI DELFIN

     Strip „Aster Blistok” na prvi pogled je takozvana spejs opera, sa svom uobičajenom ikonografijom i scenarističkim poštapalicama. Kada se razgrne taj prvi sloj, ovo je pre svega strip o potrazi za ljubavlju i smislom, što predstavlja veoma težak zadatak za modernog čoveka

     „Aster Blistok” je jedan od stripova koji su ostali u najživljoj uspomeni ljubiteljima stripa u Srbiji, krajem dvadesetog veka. Scenarista ovog kultnog dela je Kristijan Godar, a crtač Hulio Ribera. Njihova saradnja na stripu koji se u originalu zove „Aksel Munšajn” počela je 1974. godine. U Srbiji je prva epizoda objavljena 1977. godine u „Eks almanahu”, a posle nekog vremena, serijal počinje da objavljuje „Stripoteka”. Nakon raspada Jugoslavije, strip produkcija je zamrla, a Aster se pojavljivao u brojnim piratskim izdanjima.
     Danas, tri decenije kasnije, imamo prilike da čitamo hrvatska integralna izdanja ovog stripa. Izdavač je „Strip-Agent”, a novina je da su sve epizode objavljene u koloru, što čitanju ovog stripa daje potpuno novu dimenziju. Teško je reći da li mu kolor više daje ili oduzima, ali stiče se utisak da je ponešto izgubljena efektnost koja je prožimala crno-bela izdanja iz davnih dana.
     Zanimljivo je da su i hrvatski izdavači zadržali ime Aster Blistok, što samo govori o tome koliko je strip u svoje vreme bio popularan i koliko se mit i danas održao. Kvalitetu štampe i opremi je teško pronaći manu, ali ozbiljna zamerka ide na račun prevoda koji je često rogobatan i neprecizan.
     Strip „Aster Blistok” je na prvi pogled takozvana spejs opera, sa svom uobičajenom ikonografijom i scenarističkim poštapalicama. Radnja se dešava u neodređenoj budućnosti, Aster krstari svemirom svojim unikatnim svemirskim brodom, na svojim putovanjima susreće razne vanzemaljske rase i neverovatne tehnologije. Kada se razgrne taj prvi sloj, „Aster Blistok” je pre svega strip o potrazi za ljubavlju i smislom, što predstavlja veoma težak zadatak za modernog čoveka. Aster ima nerazjašnjen odnos sa ocem Korijanom, kome se gubi svaki trag, a koji mu je ostavio superiorno oruđe – jedinstveni svemirski brod neslućenih mogućnosti, „Srebrni delfin”, koji je u isto vreme i mašina i živi organizam. Asterov verni pratilac je Maski, pripadnik rase Eternauta, koji po želji može da promeni pol kada upozna osobu u koju se zaljubi. Maski je izvor gotovo svih humorističkih situacija, služi kao glas savesti, a povremeno vadi Astera iz opasnih situacija.
     Glavni cilj Asterovih lutanja jeste pronalaženje žene koja se indikativno zove Himera, i koja postoji u nekom od paralelnih svetova, možda baš na Zemlji u vreme u kojem mi živimo. Aster sa njom stupa u kontakt u snovima, što je u društvu budućnosti strogo zabranjeno, tako da on postaje odmetnik koga progone diljem vasione.
     „Aster Blistok” je pun frojdovskih aluzija, otvorene kritike potrošačkog društva (u jednoj epizodi, starci opsednuti izgledom, u posebnoj klinici kupuju mlada tela i prebacuju svoje mozgove u njih), potrage za identitetom, neobuzdanog seksa, smenjivanja lirskih prizora i bestijalne surovosti.
     Iako je Aster beskrajno sebičan, pomalo narcisoidan, nepromišljeni avanturista, on ipak biva prepoznat kao heroj sa greškom, pre nego antiheroj.
     Ukoliko imate mogućnosti, kupite neki od pomenutih albuma (do sada su izašla dva) i uživajte u sada već klasičnom ostvarenju stripovske naučne fantastike.

     Danko Ješić

     [Objavljeno: Politika, Beograd, 21.01.2010.godine]

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2010.

povratak na vrh

Piše:Tome Trajkov

     Меѓународен младински стрип фестивал
    “АЈДЕ ДА СТРИПУВАМЕ” Бејрут, Либан

     Стрип центарот на Македонија со седиште во Велес, на покана од организаторите, учествувапе на младинскиот стрип LETS OMIKS (АЈДЕ ДА СТРИПУВАМЕ) којшто с еодржа од 27 до 29 јули кампот Шатила, Бејрут, Либан.
     Проектот беше остварен од организациите COSV, Инсан и Најдех како и Самандал, а поддржан од Европската делегација за Либан. 
     Проектот опфати неколку работилници низ Либан како и конкурс. Беа доделени награди во три категории на тема мултикултурализам. Една од категориите опфаќаше автори од 18-30 години од Либан, додека друга категорија ги опфаќаше и интернационалните стрип автори. 
     Третата категорија ги обединуваше Либанците, Палестинците и мигрантите наградувајќи ги најдобрите дела создадени во текот на работилниците низ целиот Мај. 
     На финалната работилница присуствуваа стрип автори од Либан, Италија, Холандија, Мароко и Македонија. Во текот на работилницата беше создаден стрип на кој работеа сите присутни автори. 
     На 29 јули во Младинскиот Палестински Центар во кампот Шатила беше оддржана финалната изложба и церемонијата на која се доделуваа наградите за најдобрите дела. Првата награда ја доби 20 годишна Палестинка и 17 годишна Либанка.
     Целта на овој проект беше да поттикне дијалог и размена помеѓу културите и цивилизациите.

---

     International youth comic festival
     “Let’s Comics” Beirut, Lebanon

     The Macedonian comic center - Veles, with the organisators' invitation participated in the youth comic festival “Let’s Comic” that lasted from 27-30 June in the Shatila refugee camp, Beirut, Lebanon.
     The project was realized by COSV, Insan, Najdeh and Samandal, and was founded by the EU Delegation to Lebanon. 
     The project was consisted from couple of workshops in Lebanon as well as a comic competition. Prizes were rewarded in three categories for multiculturalism-themed comics. One of the categories was consisted of young Lebanese authors form 18-30, while the other one included international authors as well.
     The third category united the Lebanese, Palestinian and migrants awarding the best works created in the workshops throughout May.
     Comic authors form Netherlands, Morocco, Macedonia and Italy participated in the final workshop held at Shatila refugee camp. During the final workshop a multicultural comic was created in which every comic author contributed. 
     The final exhibition and the awarding of the best comic works were held in the Palestinian Youth Center in the Shatila refugee camp on 29 July. The first place went to a 20 year old Palestinian girl and 17 year old Lebanese girl.
This project's main idea was to encourage a dialogue and an exchange among the cultures and civilisations.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Phoenix press

     U prodaji su, u izdanju „PHOENIX PRESS“-a, nova tri broja serijala italijanske izdavačke kuće Sergio Bonelli Ediotore - CARAVAN!
     Caravan 4 "Priča o Keri" • Scenario: Michele Medda • Crtež: Werner Maresta
     Caravan 5 "Poput vukova" • Scenario: Michele Medda • Crtež: Fabio Valdambrini
     Caravan 6 "Amerika, Amerika" • Scenario: Michele Medda • Crtež: Andrea Cuneo
                                            Stripovi su rađeni u tiražu od 500 primeraka, 100 strana, sa cenom od 350 din. po jednom broju. Važno je napomenuti je da su stripovi rađeni u originalnom Bonelli formatu, na 100 gramskom papiru, korice su plastificirane. Stripovi mogu da se kupe u knjižari Alan Ford u Beogradu, kao i u ostalim striparnicama u okruženju.

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Priredio: Strip vesti

     Zontag: Andergraund strip, Dizni i Tesla

     Vladimir Nedeljković Zontag je muzičar, strip crtač i istoričar srpskog rokenrola. Autor je dve knjige ‘Helikopter na glavi’ (Istorija rokenrola u Pančevu) i ‘Devojčice i dečaci sa Dunava’ (Prilog istoriji urbane kulture Novog Sada), koja uskoro izlazi u novom proširenom izdanju. Njegova dugogodišnja fascijanacija je lik i delo Nikole Tesle, koji je junak dva Zontagova stripa ‘Tesla, Pančevo i druge priče’ i ‘Tesla: Energy and Light’, koji prati istoimeni album i izložba.

     Kao i većina ljudi volim Alana Forda, mada to zvuči najbanalnije, ali zaista obožavam taj strip. Međutim, taj strip koji sam čitao u detinjstvu, uveo me u andergraund strip, pa sam onda pre nekih trideset godina u Holandiji ugledao prve stripove Gilberta Šeltona, recimo 'Freak Brothers', pa onda stripove Roberta Kramba. Mada koliko se sećam, strip Roberta Kramba prvi put sam video na omotu albuma Dženis Džoplin 'Cheap Thrills'. Od tada me andergraund strip jako interesuje, naročito zato što je vezan za rokenrol i psihodeličnu iskustvenu kulturu. Uvek me je zanimao i strip kao bajka, jer sam prve stripove čitao još kao dete – filmovi Volta Diznija, poput 'Snežane i sedam patuljaka' i 'Knjige o džungli' su neverovatno dobri. I danas imam sve Diznijeve fimove - to je u stvari koren modernog stripa.

     Marvel produkcija me nikada nije interesovala, naročito me nervirao Supermen – ako si tako 'super' što nisi oslobodio svet od Hitlera za vreme II svetskog rata, pošto je tada postojao - nikad nije nacrtan takav Supermen. Mislim, kakav si ti Supermen - super si samo za sebe. Moj Supermen je Tesla i on jeste super za ovaj moderni vek – i kao strip junak i i 'živ čovek'. U tom smislu, ja bih preporučio i dve fenomenalne knjige koje je napisao sam Tesla, a možete ih kupiti u njegovom muzeju u Beogradu – jedna je 'My Inventions' (Moji pronalasci), to je zapravo njegova autobiografija, a druga je 'The Problem of Increasing Human Mass and Energy' (Problem uvećanjanja ljudske mase i energije), gde je objasnio svoj naučni i filosofski koncept. On je, na primer, pre sto godina rekao da će fosilna goriva da dovedu do ekološke katastrofe na planeti. Evo prošlo je sto godina, mi smo koristili naftu i ugalj i šta sad imamo? Dakle, vrlo je precizan i direktan, ono što je predvideo pre sto godina, to se dešava.

     Strip inače ima neku dimenziju rokenrola – ta jednostavnost, ta instantna kultura, to suženje energije na jedan uzak kolosek koji je veoma jak i koji se ne rasplinjava na sve strane – to strip ima i direktno gađa i kao informacija i kao emocija, što je vrlo slično rokenrolu.

     [Objavljeno: na sajtu B92, 31.07.2010.godine]

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Marketprint

05.08.2010.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

     NOVI NEDELJNI STRIP, SVAKOG ČETVRTKA U STRIP VESTIMA!!!

     Tko su dovraga Congo i Mongo?
     Congo i Mongo su dva prosječna Hrvata.
     Narodni ljudi - vole popit, proveselit se i nisu baš pametni. Slave glupost kao da je praznik i ne boje se to pokazati. Svatko od nas se našao u njihovoj situaciji, ali to ne želi priznati i zato su oni tu da priznaju za sve nas. Oni su naš portal ka beskonačnoj praznini uma.
     Od 2006. njihove oralne dijareje u tekstu i slici bilježe Lukas y Jose. Nakon duže i kraće stanke opet su tu ti presveti lučonoše gluposti i ovaj put namjeravaju ostati.

povratak na vrh

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

     LA BAS
     Scenario: Anne Sibran
     Crteži kolor: Didier Tronchet
     2003

     Nezavisnost Alžira se približila, te se Alain, "pied-noir" (crna-noga, nadimak dat francuskim kolonizatorima u Alžiru, najverovatnije zbog njihovih čizama) i činovnik osiguravajućeg društva, mora da napusti zemlju. U Parizu ga sačekuje majka i trudna žena, već izbegle iz Alžira zbog rata i previše nasilja. Daleko od plaža Bab-El-Oueda, Alain, mada je Francuz, pokušava da se navikne na novi život, nove običaje, novu klimu i novu zemlju. Medjutim, Alžir ostaje otvorena rana koju malo ublažava rodjenje ćerke Jeanne. Odrastajući, devojčica svojom ljubavlju, veselošću i vezanošću za Alžir koji nikada nije videla, uspeva Alainu da povrati snagu da istraje u Francuskoj koja je za njega ostala strana zemlja.

     Album je zasnovan na romanu "Plava smokva" spisateljice i filozofa Anne Sibran koji govori o njenom ocu izbeglici iz Alžira oslobodjenog od francuske uprave. Priču o patnji i izolaciji, ona pripoveda iz ugla prvo male, a posle mlade Jeanne. Portret oca je nežna slika povredjenog, raskorenjenog i siromašnog čoveka koji pokušava da sačuva sopstveni integritet i da u očima svoje porodice ostane dostojan otac, muž i sin. Tronchetov grafizam debele linije, na ivici karikature, savršeno prikazuje male ljude, ružne i gubitnike, a na čudnovat način dopunjuje scenarističke potrebe. Kolor ima posebno mesto, i kreće se od toplog alžirskog okera do hladnog pariskog sivila, ukazujući na emotivno stanje nesrećnog protagoniste.

     Na razmedji komercijalnog i autorskog stripa, ovaj album lako može da prihvati vrlo širok krug čitalaca, ali i zahtevna publika koja traži kvalitetan scenario sa dobrom strukturom priče, kao i sa izražajan grafizam. Pored umešne naracije i prilagodjenog crteža, njegov uspeh počiva na preplitanju stvarnosti i fantazmagorija, obojenih nostalgijom, nežnošću i poezijom.

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2010.

povratak na vrh

Piše: Vlado Nikolić

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Priredio: Gani Sunduri

     6. MEDJUNARODNI FESTIVAL STRIPA I KARIKATURE

     Ove godine Društvo strip crača Kosova "XHENNET COMICS" (Raj komiks) organizovaće po šesti put Festival Stripa i Karikature. Festival će se održati 08.-15. oktobra 2010. u prostorijama Galerije "HAMAM" u gradu Prizren.
     Ove godine Festival neće biti nagradna, ali autori najboljih 20 radova stranih autora koji će biti odabrani od starne žirija biće 3 dana gosti Festivala sa pokrivenim troškovima transporta i hotela. Svim prisutnim autorima dodeliće se Katalog i diploma festivala, drugim autorima poslaće se Katalog elektronskom poštom -  PDF fajl. Ovogodišnji festival podržan je od strane Ministarstva Kulture Kosova i Opštine Prizren. 

     • Festival Stripa i Karikature održava se svake godine u Prizrenu (Kosovo) i organizuje se od strane Društva Strip crtača Kosova "XHENNET COMICS". (Raj Komiks)
     • Festival je otvoren za sve autore širom sveta.

     USLOVI ZA UČEŠĆE:
     • Odabir teme i žanra za Strip i Karikaturu je slobodan,
     • Radovi mogu biti delo jednog ili više autora.
     • Kandidat može poslati svoj rad poštom i preko elektronske pošte, elektronski poslani radovi da budu skenirani najmanje na  300dp. (Poslani radovi se neće vratiti)
     • Stripovi i Karikature mogu biti od 1 do 6 strane (pozeljan A3 ili A4 format).
     • Jezik Stripa i Karikature je slobodan.(poželjan Engleski jezik)
     • Sa radovima poslati i Ime, Prezime autora, kratka biografija, adresa, Drzava, E-Mail i fotografija,  (Napomena: Bez ovih podataka rad se neće uzimati u razmatranje).
     • Rok za slanje radova je 25 septembar 2010.
     Adresa za slanje radova:
     Društvo Strip crtaca Kosova "XHENNET COMICS"
     Ulica: Xhemil Doda  No . 3.
     20000 Prizren, KOSOVO
     Mob: +37744288791
     E-Mail: xhennetcomics@gmail.com
     E-Mail: ganisunduri@hotmail.com

---

     FESTIVAL I 6.NDËRKOMBËTAR I STRIPIT
     DHE KARIKATURËS

     • Festivali i Stripit dhe Karikaturës mbahet për cdo vjet në Prizren (KOSOVË) dhe organizohet nga ana e Shoqatës të Strip artistëve Kosovar “XHENNET COMICS”.
     • Festivali është i hapur për cdo artistë profesionel dhe amator nga mbarë bota.

     KUSHTET PËR PJESËMARRJE
     • Festivali është me temë zhanr të lirë, si për Strip ashtu edhe për Karikaturë.
     • Punimet mund të jenë të punuara nga një ose më shumë artistë/te.
     • Kandidati/ ja për Strip dhe Karikaturë mund të dërgon punimet e tij /saj përmesë adrese elektronike, të jetë e skenuar mirë, më së paku 300 dpi.
     • Stripët dhe Karikaturat e dërguara duhen të jenë prej 1 deri 6 faqe (në formatin A3 ose A4).
     • Gjuha e teksteve është e lirë për tërë gjuhët e botës. (preferohet Gjuha angleze)
     • Së bashku me punimet të dërgohet edhe Emri, mbiemri,biografia e shkurtë, shteti, adresa, E-Mail, fotografia,  (Vërejtje : pa këto të dhëna , punimet nuk do të miren parasysh ).
     • Data e fundit për dërgimin e punimeve është 25 shtator 2010.
     Adresa për dërgimin e punimeve:
     Shoqata e Strip aristëve Kosovar “XHENNET COMICS”
     Rruga: Xhemil Doda  No . 3/ a
     20000 Prizren , KOSOVE
     Mob: +37744288791
     E-Mail: xhennetcomics@gmail.com
     E-Mail: ganisunduri@hotmail.com

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.