Press: Veseli četvrtak

     Na kioscima već možeta naći dvadeset drugu svesku Teks Vilera. Naslov epizode je "Lovci na bizone" • scenario: Claudio Nizzi, crtež: Giovanni Ticci.

     Novi, trideseti, broj bonelijevog stripa Zagor je takođe na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Vatrena klopka" • scenario: Moreno Burattini, crtež: Marco Verni.

     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).
     Sva pitanja i sugestije na: 
     redakcija@veselicetvrtak.com

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Piše: Zoran Stefanović

     Kosmičko jaje ili kamen fraktalnog svemira

     Pogovor albumu „Niti snova o moći (i druge priče)“ Zorana Tucića, Ljuana Koke i Radeta Tovladijca; urednik Vuk Marković, likovno oblikovanje Ivica Stevanović, „Komiko“, Novi Sad 2010.

     Zbirka „Niti snova o moći i druge priče“ donosi čitaocima kosmička jaja i stenje, susrete viših bića sa nižim, kontakte stvorenih i nestvorenih — i sve to sabirajući kraće stripove Zorana Tucića i njegovih scenarista Ljuana Koke i Radeta Tovladijca. Neki bi dodali da je to i jedna od najiščekivanijih kolekcija u modernom stripu bivše Jugoslavije.
     I danas, nakon četvrt veka, mnogi od čitalaca potpisali bi kao svoje reči zagrebačkog stripara Gorana Sudžuke da su mu dva Tucićeva stripa iz 1980-ih „raznela tinejdžerski um“. Prvi strip je, naravno, Tucićev serijalski debi, „Vorloh“, crtan po upečatljivom Kokinom scenariju, oslonjenom na motive Padija Čajevskog i Karlosa Kastanede. Rađen je 1983. kada je Tuciću bilo 22 godine a Koki tek godinu više, objavljivan u Yu strip magazinu 1984-1985.
     Drugi strip, nastao u saradnji istog dvojca, jeste upravo onaj koji je dao naslov ovom albumu: „Niti snova o moći“. A Sudžuka — za to vam ja dobar i ličan stojim — nije jedini koji i sada pamti tačan prostornovremenski sklop kada je video prve table ovog mini-serijala.

     Niti snova o moći

     Kao i adrenalinski „Vorloh“, i serijal „Niti snova o moći“ objavljivan je u središnjem izdanju tadašnjeg domaćeg stripa, Ju strip magazinu, 1986. (br. 79-80, 81-82 i 83-84). Treći deo je bio i kraj serijala, mada je bilo jasno da su autori isprva nameravali daleko duži razvoj.
     Čak i više nego u slučaju „Vorloha“, pojava ovog stripa neodvojiva je od svog šireg stripskog i kulturnog konteksta, jednog od prelomnih trenutaka u istoriji pop-kulture bivše Jugoslavije. Naime, „Niti snova o moći“ su bile udarni, prvi strip baš u broju koji je nama — tadašnjim čitaocima — izgledao kao trijumfalni momenat uređivačke politike Momčila Rajina, ali i celokupne jugoslovenske stripske scene. Ima nečeg čudesnog kada se i danas listaju te strane sa izvanrednom Janjetovljevom naslovnicom. Pored Tucića i Koke u tom broju se našao i „Stranac“ Igora Kordeja, „Bernard Panasonik“ Zorana Janjetova, „Ružin dvorac na brdu Mitlah“ Dejana Nenadova, „Shine on you crazy diamond“ Koke i Vujadina Radovanovića, izbor stripova Ninoslava Kunca, „Svemironi“ Lazara Stanojevića...
     Pokazalo se tada da se siromašni rođak, jugoslovenski strip, opet posle dužeg vremena može meriti, barem stvaralački, sa prosekom svojih mediteranskih rođaka koji čine tri središnje stripske škole na kontinentu — italijanskom, francuskom i španskom. (Ipak, ovo je bila labudova pesma: koji mesec kasnije, u proleće 1987, „Dečje novine“ sa 85. brojem ukidaju izdanje koje je opstalo na tržištu skoro deset godina i bilo jedan od vrhunaca jugo-stripa u 20. veku.)
     Sam serijal je više nego opravdano dobio udarno mesto u pomenutom broju. Razlikujući se od prethodnog „Vorloha“, vrlo ekspresionističkog ostvarenja istog tandema, „Niti snova o moći“ su već na prvi pogled pokazale veliku i samosvesnu stvaralačku evoluciju. Likovno je ovaj strip — naročito u svom prvom nastavku, kada se mislilo da će biti dugovečniji serijal — otišao u kod nas retko viđenu zanatsku disciplinu svake vrste; više u pravcu, uslovno rečeno, stripskog impresionizma, akademizma i realističke stilizacije. Malo je domaćih analogija za svaki od bogatih likovnih aspekata ovog stripa: neuobičajena preciznost arhitekture i kostima; odnos prostora i osvetljenosti; živi a precizni olovka i tuš; prirodnost „glume“ — psihologije, mimike i gestikulacije likova... I povrh svega: majstorska Tucićeva režija i montaža, do te mere usmerene i iznijansirane da su opravdano ostavile utisak na tinejdžerske umove budućih profesionalaca.
     Na likovnom planu očigledne su bile i crtačeve posvete nekima od svojih učitelja — tada omiljenom španskom majstoru Alfonsu Fontu, kao i francuskim klasicima Žan-Klodu Forestu i Polu Žijonu, tačnije, njihovim „Kosmičkim putnicima“ („Les naufragés du temps / Brodolomnici vremena“). U neposrednoj vezi sa Fontom je povremeni stil tuširanja u „Nitima...“, gde se spoljne deblje konture kombinuju sa belim površinama, delikatnim tanjim unutrašnjim linijama i tek sporadičnim rasterom i intervencijama perom — radi postvarivanja neke površine (kao na tablama 3-5). U određenoj vezi sa „Kosmičkim putnicima“ je izvanredni tretman osvetljenja u geometrizovanim brodskim prostorima i noćnim scenama (table 9-15). Međutim, svesne posvete i izabrani manir su jedna stvar, a potpuno druga koji je to stepen celovitosti svog ličnog metoda i znanja Tucić pokazao u ovom stripu na likovno-režijskom planu, uvodeći više bitnih inovacija na jugoslovensku scenu.
     Scenaristika Ljuana Koke u ovom stripu dostojni je parnjak crtežu i, stripski gledano, kritičaru prosto dođe krivo što je ovako talentovanog scenaristu život kasnije odveo u politiku. Prva epizoda, „Na dvoru Kralja Sunca“, predstavlja nam buduću porodicu od vrste Homo sapiens, čije dete, Dalija, otima disidentska grupa „evoluiranih“ humanoida, Plaksita. Dečakov otac Eliot mora da ide u grad Rikorda, mentalno modifikovanih ljudi koji žive u virtuelnom 17. veku na dvoru Luja XIV, da bi im ukrao Gal-9. Tajanstveni Gal-9, za kojim disidentski Plaksiti toliko žude, isprva je mekgafin radnje, ali se na kraju prvog ciklusa ispostavlja da je u pitanju viša inteligencija koja se upinje da komunicira sa dečakom.
     Stripska priča je ovde pre vremena presečena, ostavljajući nas da zamišljamo šta se sve moglo izroditi od ovakvog početka sage koja je tako lako pomirila napetost, akciju, emociju, psihologiju, ali i sociološke i filosofske implikacije. Dugogodišnje zamisli nekih ljubitelja da se ovaj serijal nastavi u 1990-im, ili u prvoj deceniji ovog veka, nisu ostvarene.
     Iako napravljene na tek 28 strana, nešto slobodnije rađene u drugom i trećem nastavku i prevremeno završene, „Niti snova o moći“ ipak ostaju za neke od nas jedan od istinskih dragulja srpskog i jugoslovenskog stripa. Važne — baš kao da ih je nacrtano na hiljade strana.

     Planeta bezbednih

     Slično Tuciću, i njegov kolega, stripar i arhitekta Rade Tovladijac u domaćem stripu nije stvorio svoje mesto samo kao crtač serijala „Ljudi za zvezde“ (čiji je kraj prvog ciklusa obećavao zanimljiv poduhvat) ili kao jedan od cenjenih ilustratora komercijalnih naslovnica, već je od svog stripskog debitovanja pokazao i priličan dar za scenaristiku.
     Naučnofantastična minijatura „Planeta bezbednih“, koju je 1984. po scenariju Tovladijca nacrtao Tucić, rađena je namenski za zajednički svejugoslovenski konkurs Ju strip magazina i redakcije časopisa za kulturu Vidici. Ovaj drugi časopis je tada bio referentno izdanje jugoslovenske kulture, a stripski deo mu je uređivao Slobodan Ivkov, još jedan od produktivnih urednika 1980-ih. Pored Ivkova, u žiriju ambicioznog konkursa bili su i drugi eminentni stručnjaci: Zdravko Zupan, Zoran Đukanović i Momčilo Rajin. U jakoj svejugoslovenskoj konkurenciji od čak 180 prijavljenih autora sa 1000 tabli stripova, prvu nagradu su ravnopravno dobili Krešimir Zimonić i Dejan Nenadov, drugu je dobio Željko Zorica, a Tovladijac i Tucić su treću podelili sa Nenadom Vukmirovićem. Najbolji stripovi su objavljeni 1985, u tada retkom tehnički kvalitetnom obliku, kao zajedničko izdanje (Vidici br. 235, odnosno „Specijal“ Ju strip magazina).
     Danas je zanimljivo videti šta su dva autora u svojoj 23. godini uradila da bi se našla počastvovana na bitnom saveznom konkursu. Scenaristički, „Planeta bezbednih“ je stripski pandan NF književnim pričicama sa udarnim krajem, kakve su bile omiljene u drugoj polovini 20. veka, naročito u američkoj književnosti (punch line). Ovo zahteva veštinu korišćenja dramskih preokreta, što je istovremeno i povoljno i opasno tlo za pripovedača. Tovladijac je napisao priču iz 22. veka koja sadrži u sebi motive međuplanetarnog terorizma i čovekolikih veštačkih bića, dakle motivski sličnu kasnijim „Nitima snova o moći“. Radnja, atmosfera, ritam i tempo su uverljivi, a u dijalozima se na trenutke oseća blagi dah ironije i apsurda sličan „Asteru Blistoku“ Godara i Ribere. Reč je o kompetentno napisanom malom predlošku, koji je tada potvrdio Tovladijčev dar za pripovedanje.
     Likovno gledano „Planeta bezbednih“ je za Tucića tačno sredokraća između „Vorloha“ i „Niti...“. Na prethodni strip podsećaju režija dijaloških scena, gipke figure i ekspresija suve četkice u „prljavom“ svemiru, a budući serijal se nagoveštava stilovima arhitekture i načinom njenog osvetljavanja, kao i jednim od bitnih lajtmotiva Tucićevog opusa do danas: zlokobnim asteroidima.
     Zanimljivo je na primeru ovog kratkog stripa prvi put javno pomenuti jednu pojavu. Mentalna bliskost kolega-arhitekata iz grupe „Bauhaus 7“ — koji su se tada stručno, fakultetski, zanimali i za projektovanje svemirskih brodova — ogleda se i u ovom stripu, kao neka slutnja tada još nepostojeće škole srpskog svemirskog dizajna. Odbljeske te zamišljene škole sistematski vidimo ne samo u „Ljudima za zvezde“, „Nitima snova o moći“ ili „Planeti bezbednih“, već i u radovima trećeg stuba „Bauhausa 7“, Vujadina Radovanovića — „Džo XX“, „Projekat Uskrsnuće“ (scenario Marko Fančović) i „Čuvari zaboravljenog vremena“ (scenario Miroslav Marić).
     Međutim, taj srpski svemirski dizajn je uža stručna javnost videla i van umetnosti. Inženjerski je konkretizovan baš kod istih autora — u diplomskom projektu Radeta Tovladijca na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu: „Nebeski grad - Orbitalna stanica u Lagranžovoj stacionarnoj tački – L5“. Na projektu su Tovladijcu, uz ostale, asistirali i saborci Tucić i Radovanović, kao deo jedne šire zamisli u „Bauhausu 7“ o diplomskim projektima ove vrste. Čak i taj  pojedinačni aspekt — istovremeno dizajnerski, arhitektonski i inženjerski — pokazuje koliko je nužno bolje proučiti mesto grupe u estetici i istoriji domaćeg stripa.
     A verujemo i da u svemirskom dizajnu „Bauhausa 7“ ima hrane za mozak čak i tehnodizajnerima sledeće epohe.

     Inait ili Whole Lotta Love

     Strip ovde premijerno objavljen pod led-cepelinovskim nazivom „Whole Lotta Love“ najtajnovitiji je od ponuđena tri rada, i to ne samo zato što se suočavamo sa ezoteričnom i zakopčanom radnjom, nekom vrstom pavićevski poetizovanog pripovedanja.
     Ovde objavljena verzija je tek jedna od inkarnacija ranijeg kolornog stripa koji je 1987. stvoren pod naslovom „Inait“, neposredno nakon Tucićevog prvog kolornog eksperimenta, „Ilihadara“ (takođe tek nedavno premijerno objavljenog u zrenjaninskom Stripolisu). Ta prva verzija rađena je u zlatnim i tirkiznim bojama koje je skoro nemoguće reprodukovati u štampi, a njene originalne table danas stoje na zidovima povlašćenih. Ako ćete verovati očevicu, ova priča bez reči je u svojoj prvoj inkarnaciji jedan od primera kako umetnost stripa može doći nadomak likovnog savršenstva.
     Međutim, Tucić je poznat kao onaj koji nikad ne ide istom stazom dva puta. Novi strip po istom dramskom motivu danas je obrađen scenaristički drugačije i u potpuno različitom, „masnom“, crno-belom grafizmu, sličnom onom u kojem je autor stvarao stripove iz nezavršenog „egipatskog ciklusa“, delimično rađenog i sa scenaristom Nenadom Mikalačkim Đangom. (Deo tog ciklusa je i naša i strana publika videla u minijaturi „Tako je govorio Uzet-Maat-Re“.)
     „Whole Lotta Love“ jeste izraz današnjeg Tucića, ponovo aktivnog stripara, ali i dalje onog koji ne beži od razrešavanja umetničkih motiva koji su ga opsedali u mladosti. Time ovaj kratki strip, zgodan za više čitanja i meditacija, služi i kao kopča za najvažnije odeljke Tucićevog opusa, čitavog multiverzuma raznolikih pojavnosti.

     Stripski fraktali

     Običan čitalac iz objektivnih razloga još ne može uvideti složenost i obim Tucićevog opusa, bilo kao samostalnog autora, bilo sa brojnim saradnicima, bez obzira na poštovanje koje autor od početka dobija od javnosti. Naime, delovi opusa su mu stvarani van stripa ili u nespecijalizovanim izdanjima, dok neki još nisu objavljeni ili čak ni dovršeni do kraja.
     Zbirka „Niti snova o moći i druge priče“ upravo time ispunjava i svoju drugu ulogu, osim one koja služi da nam na jednom mestu da radost ponovnog prelistavanja ovih stripova. Ta dodatna uloga će biti da se ubrza ponovno ili premijerno objavljivanje jednog od uzbudljivijih domaćih stripskih svetova, stalno promenljivog, tragalačkog. Ali neka raznolikost ne zavara: u bljesku ćemo prepoznavati i motive kosmičkog jajeta, lutalice-asteroida, susrete viših bića sa nižim, kontakt stvorenih i nestvorenih...
     I videćemo da je u pitanju ista stvaralačka vaseljena, čije fraktalne odbljeske sa čuđenjem gledamo, baš na način kako ih je i njihov umetnik prvi put i među prvima primetio.

     Izvori

     O autorima

     Zoran Tucić (1961), likovni umetnik i arhitekta. Diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu (projekat: „Novi egipatski muzej, Giza, Kairo“). Profesionalno debitovao u stripu 1983. godine. Jedan od osnivača stripske grupe „Bauhaus 7“ koja je delovala u prvoj polovini 1980-ih u Beogradu. Stripove je objavljivao u zemljama bivše Jugoslavije, Nemačkoj, Sjedinjenim Američkim Državama i na Kipru. Važniji stripovi: serijali „Vorloh“ i „Niti snova o moći“ po scenarijima Ljuana Koke (Ju  strip magazin, 1984-1985. i 1986) i kolorni album „Treći argument“, po prozi Milorada Pavića, scenarista Zoran Stefanović“ („Bata“ — „Orbis“, Beograd-Limasol, 1995), serijalizovan i u Heavy Metal Magazine (Njujork, 1998-2000). Važnija priznanja: Treća nagrada Vidici — Ju strip magazin na jugoslovenskom konkursu, sa scenaristom Radetom Tovladijcem (1984), „Zlatni kraguj“ za najbolji autorski strip Salona u Kragujevcu (1994), „Grand Prix“ Salona stripa u Zaječaru, sa scenaristima Pavićem i Stefanovićem (1996). Izlagao na brojnim zajedničkim izložbama u zemljama bivše Jugoslavije, Grčkoj, Mađarskoj, Velikoj Britaniji, Holandiji... Samostalne izložbe: Prvi međubalkanski kulturni festival u Solunu (1995) i Salon stripa u Zaječaru (1996).
     Ljuan Koka (1960), scenarista, novinar, političar. Diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Stripom se bavio u periodu 1983-1987. kao zapaženi scenarista Ju strip magazina. Najvažniji stripski serijali: „Vorloh“ i „Niti snova o moći“ sa crtačem Zoranom Tucićem i „Shine on you crazy diamond“ (1986-1987) sa crtačem Vujadinom Radovanovićem. Ostvario obimnu karijeru kao medijski i društveno-politički radnik, naročito na polju zaštite nacionalnih i etničkih manjina. Autor dokumentarnog filma o stradanju Roma u Jasenovcu "A ti, Bože, preživi", koji je osvojio treću nagradu na televizijskom festivalu u Neumu 1988. godine.
     Rade Tovladijac (1961), likovni umetnik i arhitekta. Diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu (projekat: „Nebeski grad — Orbitalna stanica u Lagranžovoj stacionarnoj tački – L5“). Profesionalno debitovao u likovnim umetnostima 1983. godine. Jedan od osnivača stripske grupe „Bauhaus 7“. Poznat kao ilustrator naslovnica najkomercijalnijih izdanja bivše Jugoslavije (Tajne, Gigant, Horor). Najvažniji stripski serijal: „Ljudi za zvezde“ (Ju strip magazin, 1984-1985). Laureat za strip „Planeta bezbednih“ na jugoslovenskom konkursu Vidici — Ju strip magazin zajedno sa Tucićem. Izlagao je na grupnim izložbama u zemljama bivše Jugoslavije, Velikoj Britaniji, Grčkoj i Mađarskoj.

Piše: Strip vesti

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Press: Stripopeka inicijativa

     Strip album "Amnezija" je među nagrađenim publikacijama na dodjeli godišnjih nagrada Udruženja izdavača i knjižara BIH.

     Na ceremoniji dodjela nagrada za najbolja izdanja u 2009. godini, Udruženje izdavača i knjižara, nagradom za grafičko oblikovanje nagradilo je tri djela/dizajnera: Filipa Andronika, Aleksandru Ninu Knežević i Ćazima Hadžimejlića.

     Nagradu za najbolje grafičko oblikovanje knjige dobio je strip album "Amnezija, superjunak sa problemom s pamćenjem" autora Filipa Andronik u izdanju TKD Šahinapašić.

     U obrazloženju nagrade rečeno je da grafičko oblikovanje strip albuma "Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem" predstavlja osvježenje u svijetu izdavaštva i stripa u Bosni i Hercegovini.  "Amnezija" je ujedno i regionalno nagrađivani projekat prvjenac strip autora i dizajnera ovog albuma sa ukupnim vizuelnim kvalitetama - od "superjunaka" do opreme stripa i naslovne stranice. 

     Isto priznanje pripalo i vrsnoj i višestruko nagrađivanoj dizajnerici Aleksandri Nini Knežević za seriju naslovnih stranica za Izdavačku kuću Buybook. Žiri je dodjelu ove nagrade popratio rječima da je IK Buybook izdavač kojeg duže vrijeme prepoznajemo po naslovnicama i opremi dizajnerice Nine Knežević. Originalnost, promišljanje, stilska različitost, kolorit i ilustracije čine ukupni kvalitet u desetinama naslovnica koje je Nina dizajnirala za dijametralno različita izdanja Buybook-a.

     Nagradu za grafičko oblikovanje dobio je i Ćazimu Hadžimejliću za djelo "Umjetnost islamske kaligrafije", kapitalan projekat o očuvanju vanvremenske umjetnosti kaligrafije, u izdanju ITD Sedam, Sarajevo. 

     Ovogodišnji žiri činili su prof. dr. Hanifa Kapidžić-Osmanagić, Mirsad Bećirbašić, Veselin Gatalo, Bojan Hadžihalilović i Šimo Ešić. Nagrade su uručili gradonačelnik Sarajeva Alija Behmen i Ibrahim Spahić, predsjednik UIK-a BiH.

Press: Veseli četvrtak

     Novi, dvadeset deveti, broj bonelijevog stripa Mister No je od četvrtka na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je " Prokleta reka" • scenario: Michele Masiero, crtež: Fabio Valdambrini.
     Izašla je i nova, jedanaesta, sveska edicije Dilan Dog - Suberbook koja na 132 strane, po ceni od 240 dinara, donosi epizode "Žvakač pokrova", "Serijski ubica" i "Taksi!".
     Izašla je iz štampe takođe i nova, sedma, knjiga kolekcionarskog izdanja Dilan Doga, u tvrdom povezu!
                                       Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).
     Sva pitanja i sugestije na: 
     redakcija@veselicetvrtak.com

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: StripCore

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Press: Lavirint

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Komiko

     Novi GRRR!Program, kojeg priređuju Kulturni centar Pančeva i Saša Rakezić, u subotu 24.04.2010., sa početkom u 19h, u prostoru Elektrika (Vojvode Putnika 7, Pančevo), posvećen je predstavljanju edicije Zlatno doba, novosadske izdavačke kuće Komiko.

     Pored najnovijeg izdanja ove edicije, u kojem je objavljen reprint prvog broja stripa o Zigomaru, kojeg su 1939. godine kreirali scenarista Branko Vidić i crtač Nikola Navojev, stvarajući tako najpoznatijeg domaćeg “maskiranog junaka”, biće govora i o prethodnim brojevima ovog časopisa posvećenog istoriji našeg stripa.

      Vuk Marković - urednik i izdavač, kao i istoričar stripa Zdravko Zupan, će govoriti o nekim od zaboravljenih dragulja ovdašnjeg stripa, koji su po prvi put nakon više decenija objavljeni u vidu svezaka edicije Zlatno doba.

     Istovremeno, izložbom radova će biti predstavljen Budimir M. Pejaković, samouki crtač i slikar, koji je u prethodnom periodu radio na mestu "nadzornog tehničara" u pančevačkoj Rafineriji. Rođen je 1949. godine u Pačarađima, u opštini Cetinje. Prema vlastitom tvrđenju, u detinjstvu i mladosti je kreirao karikature, od kojih se jedna još uvek nalazi u frizerskoj radnji "Srba" u centru Pančeva.

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Press: Fibra

     U potrazi za Petrom Panom

     1930., Melvin Woodworth, engleski pisac srp skih korijena dolazi švicarske Alpe, u malo zabačeno selo Ardolaz u podnožju velikog ledenjaka. Melvin traži inspiraciju za svoj novi roman u mjestu u kojem je posljednje godine života proveo njegov polubrat Dragan, pijanist lokalnog Grand Hotela. Hotel je već odavno napušten, ali u njemu netko i dalje povremeno svira Draganove skladbe. Melvin kreće u potragu za tajanstvenim pijanistom... 

     Pročitajte besplatno prve 43 stranice (PDF, 11Mb)...

Kolorka 10 • U potrazi za Petrom Panom • 136 stranica • Kolor • 215 x 280 • tvrdi uvez • Scenarij  Cosey • Crtež  Cosey • Prijevod Vanja Kranjčević • Lektura i redaktura Mate Kapović • Dizajn Melina Mikulić • Datum objavljivanja 7.4.2010 • Cijena 150 Kn

     Bijeli lama

     Vjerojatno nema čitatelja kojem već naslov ne bi otkrio kostur radnje: spletom okolnosti bijeli dječak postaje reinkarnacija velikog lame, a da bi došao na svoje pravo mjesto na čelu samostana, mora savladati ogromne kušnje. Naravno, ovaj je sažetak tek blijedi obris priče koju nam Jodorowsky pripovijeda: dječak koji odrasta, koji savladava doista nevjerojatne nedaće i kušnje, u tri navrata iznevjeruje svete principe, ponekad svjesno, ponekad ne, ali te ljudske slabosti - pa i moralne dileme u posljednjem, krvavom i krvoločnom skretanju s pravog puta, nastalom iz situacije u kakvima se svatko od nas nađe, kad je pronalaženje rješenja biranje između nekoliko zala - također su dio životnog iskustva koje našeg junaka vodi prema samoostvarenju. Baš kao i sve nas. 

     Ciklusi postojanja i ciklusi reinkarnacija, ideali i korupcija, likovi i djela čija težina varira od trenutka do trenutka, pa i (očekivano) spominjanje kineskog ulaska u Tibet, sve su to aspekti Bijelog lame, djela koje ne kritizira i ne sudi, nego samo komentira i prepušta nam da iz njegovih postupaka izvučemo pouku kakve se nijedno moralno biće ne bi trebalo stidjeti. 

     Pročitajte besplatno prvih 50 stranica (PDF, 32Mb)...

Kolorka 7 • Bijeli lama • 300 stranica • Kolor • 215 x 280 • tvrdi uvez • Scenarij Alexandro Jodorowsky • Crtež Georges Bess • Prijevod Goran Marinić • Lektura i redaktura • Dizajn Melina Mikulić • Datum objavljivanja 7.4.2010 • Cijena 250 Kn

     Aldebaran

     Na gostoljubivoj planeti Aldebaran smjestila se prva ljudska kolonija izvan sunčevog sistema. Odmah po dolasku kolonizatora, neshvatljivi tehnički problemi su prouzročili prekid veze sa Zemljom … Ti su pioniri više od stoljeća bili u potpunosti izolirani, prepušteni sami sebi i nepoznatoj planeti. Borba za preživljavanje je postala opsesija koja je proizvela totalitarnu vladu sklonu religioznom ekstremizmu. U ogromnom oceanu koji pokriva skoro cijelu površinu planete, alarmantni fenomeni navještaju prisutnost nekog stvorenja. Stvorenja s više oblika, promjenjivog, koje se ponekad ponaša kao inteligentno biće, ali koje može postati vrlo opasno … Marc i Kim, dvoje adolescenata koji žive u malom ribarskom selu će biti zahvaćeni ovim paklenim vrtlogom! 

     Pročitajte besplatno prve 62 stranice (PDF, 18Mb)...

Kolorka 9 • Aldebaran • 256 stranica • Kolor • 215 x 280 • tvrdi uvez • Scenarij Leo • Crtež Leo • Prijevod Vanja Kranjčević • Lektura i redaktura Mate Kapović • Dizajn Melina Mikulić • Datum objavljivanja 7.4.2010 • Cijena 250 Kn

     Pet bagdadskih pripovjedača

     "... priđite samo! Znam da ste došli kako biste čuli priču. Priču za koju su vam neki rekli da je zabavna, dirljiva, puna strasti i čudesne pirotehnike dok su vas drugi uvjeravali kako i nije baš nešto. Kome povjerovati? ... Odlučili ste sami procijeniti. Dobro ste učinili što se došli k meni. Ja bolje od ikoga znam strašnu i poučnu priču o pet bagdadskih pripovjedača. Jer sam i sâm bio jedan od njih. I sve što ću vam sad ispričati je čista istina. Kunem se životom! Jeste li spremni čuti moji priču? ... Pustite, onda, neka vas moje riječi vode." 

     Pročitajte besplatno prve 22 stranice (PDF, 11Mb)...

Kolorka 8 • Pet bagdadskih pripovjedača • 80 stranica • Kolor • 215 x 280 • tvrdi uvez • Scenarij Fabien Vehlmann • CrtežFrantz Duchazeau • Prijevod Darko Macan • Lektura i redaktura Josip Sršen • Dizajn Melina Mikulić • Datum objavljivanja 7.4.2010 • Cijena 115 Kn

     Zekan 1 • Walter
     Ovaj treći svezak Zekanovih hvalevrijednih pustolovina razveselit će ljubitelje složenih zapleta, uzbuđenja na svakoj stranici, duhovnih promišljanja i velikih čudovišta.

Zekan 1 • Walter • 48 stranica • Kolor • 220 x 290 • tvrdi uvez • Scenarij Lewis Trondheim • Crtež Lewis Trondheim • Prijevod Darko Macan • Lektura i redaktura Josip Sršen • Dizajn Melina Mikulić • Datum objavljivanja 7.4.2010 • Cijena 80 KnZekan 2 • Ljubav & zamjena

     Zekan 2 • Ljubav & zamjena
    Ovaj četvrti svezak Zekanovih hvalevrijednih pustolovina razgalit će ljubitelje bazena, čipsa, snažnih motora i statističke teologije.

Zekan 2 • Ljubav & zamjena • 48 stranica • Kolor • 220 x 290 • tvrdi uvez • Scenarij Lewis Trondheim • Crtež Lewis Trondheim • Prijevod Darko Macan • Lektura i redaktura Josip Sršen • Dizajn Melina Mikulić • Datum objavljivanja 7.4.2010 • Cijena 80 Kn

     Ljubav i Rakete 3 • Potres u duši

     U epskoj priči "Potres u duši", dosad jedinom stripu o "Palomaru" romaneskne dužine, serijski ubojica vreba dotad miran zaselak Srednje Amerike. No, ubojičino haranje, ma koliko jezivo, gotovo je zanemarivo usporedi li se s postupnim nadiranjem modernog života u palomarsko blaženstvo - i cijela je priča nezaboravna, suptilna, sve do svog potresnog vrhunca. 
     Ova knjiga donosi sve priče Gilberta Hernandeza o Palomaru, nastale nakon "Potresa", u kojima se selo nosi s posljedicama tih jezivih događaja, kao i zbivanja iz Lubine divlje i teške prošlosti, koja se vraćaju da bi je progonila. A sve se to lomi na djeci ...

Ljubav i Rakete 3 • Potres u duši • 272 stranica • C/B • 215 x 280 • tvrdi uvez • Scenarij Gilbert Hernandez • Crtež Gilbert Hernandez • Prijevod Tatjana Jambrišak i Neven Balenović • Lektura i redaktura Darko Macan • Dizajn Melina Mikulić • Datum objavljivanja 7.4.2010 • Cijena 165 Kn

     Ljubav i Rakete 4 • Maggie i Hopey

     Druga knjiga dugo čekanog kronološkog izdanja "Locasica", Jaimeove polovice "Ljubavi i raketa". "Maggie i Hopey" počinje eksplozivno: kvartetom akcijskih priča o Maggienoj prijateljici i idolu, ostarjeloj, no još uvijek glamuroznoj kraljici hrvanja, Reñi Titanon. 

     A onda se vraćamo Maggie i njezinim mukama - uključujući i napetu "Smrt Speedyja Ortiza". Ova knjiga uvodi i patnika Raya D.-a, Hopeyinog povremenog rivala za Maggienu naklonost - i završava s jednom od najslavnijih priča u povijesti Ljubavi i raketa, "Muhama na stropu", u kojoj Izzy odlazi u Meksiko i sreće vraga.

Ljubav i Rakete 4 • Maggie i Hopey • 304 stranica • C/B • 215 x 280 • tvrdi uvez • Scenarij Jaime Hernandez • Crtež Jaime Hernandez • Prijevod Tatjana Jambrišak • Lektura i redaktura Darko Macan • Dizajn Melina Mikulić • Datum objavljivanja 7.4.2010 • Cijena 165 Kn

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Komikaze

     8.4. NEW E-ZIN KOMIKAZE#23 IS OUT!
     * www.komikaze.hr

     AUTHORS: JOSHI / MIROSLAV SEKULIĆ / MARCELO RAGO / BORIS STANIĆ / CADAVRES EQUIS / DUNJA JANKOVIĆ / ANNA EHRLEMARK / JORDAN BURSAČ / JOSH BAYER / BENJAMIN CONSTANTINE/MIRO ŽUPA / CAROLIN LOEBBERT / HRVOJE ŠEBIĆ - GAZ

     * E-zin predstavlja 12 strip autora/ica i kolektivni projekt „Cadavres equis“, porijeklom s 3 kontinenta i na 200 stranica.
     * Stripovi se mogu pročitati BESPLATNO I NONSTOP, kao i cijela dosadašnja arhiva.
     * O svim Komikaze akcijama čitajte na: www.komikaze.hr/wiki i na Komikaze facebook grupi: www.facebook.com/group.php...
     * "Komikaze" su i dalje jedini prostor u Hrvatskoj koji kontinuirano objavljuje mlade i domaće stripautore/ice autorskog stripa!
    * Program je ove godine podržan od Ministarstva kulture RH i Gradskog ureda za kulturu, umjetnost i sport - Zagreb

     INFO O AUTORIMA/CAMA:

     MIRO ŽUPA • Rođen je i živi 1977. u Splitu. Diplomirao je kiparstvo na ALU u Zagrebu. Objavljuje stripove u Komikaze izdanjima od 2003. i vodeći je haiku strip autor ovih krajeva. U pripremi je samostalni album Mire Župe, napravljen u partnerstvu Matej Artukovića i Komikaza koji bi uskoro trebao izaći u distribuciji Superknjižare. 
Svira u bendu "3 autora koja ne traže ništa (a ne bi ni trebali)": www.myspace.com/triautora
     CAROLIN LOEBBERT • Rođena 1981. u Hamburgu. gdje i dalje radi kao ilustrator i grafički dizajner. Više na: www.carolinloebbert.de
     CADAVRES EQUIS • Početkom godine Philippe Jusforgues i Philippe Jarry, obojica iz Pariza, krenuli su sa crtačkim eksperimentom serije crteža u kojima se međusobno bore nacrtanim likovima koje izmjenjuju mejlovima. Vremenom su odlučili nastaviti i proširiti ovo iskustvo s ostalima. Osnovali su stranicu projekta "Cadavres Exquis" na myspace.com gdje su stavili svoje crteže. Drugi autori/ce su mogli izabrati jednog ili 2 ratnika/ce a jedino pravilo je bila veličina (21X21) i crno-bijela tehnika. Oko 50 ljudi se uključilo u projekt. www.myspace.com/lebbmoustachu
     MIROSLAV SEKULIĆ-STRUJA • Miroslav Sekulić rođen je u Rijeci 1976. Živi i radi u Zagrebu. Autor kog premijerno predstavljamo u Komikazama je dobio 3. nagradu u kategoriji "Mladi neobjavljivani talenti“ na najvećem internacionalnom festivalu stripa u Angoulemu za 2 table koloriranog stripa bez riječi pod nazivom "Čovjek koji je kupio osmijeh“. Priču pojašnjava autor: „Čovjek dođe na ideju da mu hipnotizer namjesti osmijeh, nastojeći pobjeći od grimasa i grčeva koje mu život svakodnevno smjesti. Jasno, to nešto košta, taj osmijeh. Doma ga čeka žena i znate kako već završava, mislim to neslaganje...“
     MARCELO RAGO • 46-godišnji arhitekt iz Buenos Airesa (Argentina) koji cijele dane provodi u birou nakon čega crta stripove.
     BORIS STANIĆ • Slikar, ilustrator i stripcrtač iz Pančeva (Srbija).
JORDAN BURSAĆ • Stripautor iz Kanade, porijeklom iz Srbije.
     DUNJA JANKOVIĆ • Rođena je 1981. u Malom Lošinju. Diplomirala je slikarstvo na ALU u Zagrebu i magistrirala na "Academy for Visual Arts" u New Yorku. Kao "Komikaza" sudjelovala na brojnim izložbama i izdala zbirku kratkih stripova. Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja. Zadnje 3 godine živi u Portlandu gdje crta i svira. Adresa: www.tripica.org
ANNA EHRLEMARK • Rođena je 1981. u Uppsali (Švedska). Aktivna je kao organizatorica, aktivistica i dizajnerica u kulturnom centru AKC Metelkova mesto od 2003.do 2009. u Ljubljani a od 2010. u Stockholmu. Piše i razmišlja kroz feministički filter. Crta stripove sa zagrebačkom strip bandom KOMIKAZE! Radoznala multipraktična poštena luteranska imigrantica.
     JOSH BAYER • Crta stripove od ranih 80.-tih. Živi u New Yorku gdje predaje strip i osnove crtanja na The Educational Alliance Art School . Više na: www.joshbayerart.com
     BENJAMIN CONSTANTINE • Benjamin crta i piše cijele dane i noći. Opsjednut je ljudskim figurama. Želi pomoći ljudima da sagledaju život kao svetu i apsurdnu lutkarsku predstavu o ljubavi i smeću. Živi u Brisbanu, Australija.
     HRVOJE ŠEBIĆ – GAZ • Rođen je u Pakracu 1980. Živi u Zagrebu gdje je završio Građevinski fakultet. Bavi se stripom, ilustracijom i streetartom.
     JOSHI • http://yukimode.net

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Piše: Strip.art.nica Buch

     Spoštovani!

     V torek 20. aprila 2010 izide prva od enajstih knjig kronološkega ponatisa stripov Mikija Mustra. Prvič bojo v trdovezanih knjigah objavljene tudi vse naslovnice. Z Mikijem vas vabimo na podpisovanje knjige tega dne ob 19:00 uri.

     Mediji ste na predstavitev vabljeni ob 11:00 uri, na voljo bo promocijski material.

     Srečno!

     Aleksander Buh
     Strip.art.nica Buch
     Murgle center, Cesta v mestni log 55,
     Ljubljana
     www.stripi.si

---

     Dragi bralci, spoštovane bralke,

     pred vami je prva knjiga iz popolnoma nove zbirke stripovskih dogodivščin Zvitorepca, Trdonje in Lakotnika, ki so jih pred vami v različnih izdajah, revijah, zvežčičih in knjigah prebirali že vaši očetje in mame ter dedki in babice. Toda v vsaki od teh izdaj je žal nekaj manjkalo. V prejšnjih izdajah smo pogrešali kvaliteten tisk in marsikatero naslovnico. Mislimo, da je napočil pravi trenutek za novo zbirko, kakršno si Miki Muster zasluži. Izdajo, ki bo za razliko od vseh dosedanjih celovita.
     Zbirka, ki ste jo pravkar vzeli v roke, bo obsegala vse stripe z dogodivščinami Zvitorepca, Trdonje in Lakotnika, objavljene v kronološkem vrstnem redu. Nekateri od teh stripov bodo sploh prvič objavljeni v knjižni obliki. Vsako epizodo bo krasila barvna naslovnica, izjema so le prve tri epizode, pri katerih bodo naslovnice na željo gospoda Mustra in v duhu tistega časa črno-bele. Kjer je bilo naslovnic več, bo objavljeno tudi več inačic za isto epizodo, za mnoge epizode pa bomo objavili povsem nove naslovnice, ki jih je gospod Muster zrisal posebej za to izdajo. Tudi na ovitku vsake knjige bo nova naslovnica, zrisana posebej za to izdajo. Vsako knjigo bomo obogatili tudi z dodatnim vsebinskim materialom.
     Pri zasnovi nove zbirke dogodivščin Zvitorepca, Trdonje in Lakotnika smo naleteli na vrsto težav, ki smo se jih trudili odpraviti po najboljših močeh, zato upamo, da naše rešitve ponujajo najboljši možen kompromis za čim širši krog bralcev. Format Mustrovih stripov se je večkrat spreminjal, kar je najbolj očitno pri prvih treh epizodah, objavljenih samo v podolgovatem formatu. Ker smo želeli čimbolj verodostojno ohraniti izvirno obliko, se nam je zdelo najprimerneje, da te epizode obrnemo oziroma 'poležemo'.
     Pri kronološkem urejanju za nekatere stripe nismo mogli dobiti izvirnih materialov, ker so izgubljeni. V teh primerih smo bili prisiljeni skenirati starejše izdaje, ki pa so bile natisnjene šibkeje, kot danes omogočajo sodobne tiskarske tehnike. Zato bodo zgodnejše epizode kljub našemu izjemnemu trudu, da jih objavimo v najboljši možni kakovosti, videti nekoliko manj popolne.
     Stripi Mikija Mustra so se v različnih izdajah spreminjali, zato obstaja več verzij istih stripov. Tam, kjer so bili stripi samo popravljeni, smo se odločili za objavo popravljene verzije, ki vsebuje več detajlov in je po našem mnenju lepša. Tiste stripe, ki se preveč očitno razlikujejo, pa bomo objavili v različnih verzijah, seveda še vedno v kronološkem vrstnem redu.
     V prvi knjigi tako objavljamo izvirni verziji stripov Zvitorepčeve dogodivščine (kasneje spremenjen in objavljen še enkrat pod imenom Grajski duhovi) in V Afriki, popravljeni verziji pa bosta ob zaključku zbirke objavljeni še enkrat, seveda z drugačno naslovnico.
     V obdobju treh do petih let bodo naši bralci končno dobili reprezentativno zaključeno zbirko z vsemi zgodbami naših junakov. Uživajte v branju, naslednjo knjigo pa lahko pričakujete že v začetku jeseni.

     Uredništvo

Press: Veseli četvrtak

     Novi, dvadeset deveti, broj bonelijevog stripa Dampyr je već na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Ubice iz Arizone" • scenario: Mauro Boselli, Maurizio Colombo, crtež: Maurizio Dotti.

     Takođe se od na kioscima može naći osma sveska edicije Zagor - odabrane priče. Naslov epizode je "Zaseda mutanta" • scenario: Marcello Toninelli, crtež: Franco Bignotti.

     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).
     Sva pitanja i sugestije na: 
     redakcija@veselicetvrtak.com

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: IT TV

Press: Stripburger

     Ž I V E L  S T R I P ! 10 – mladinski natečaj za strip in animacijo
     razstava, podelitev nagrad, predstavitev knjižice
     www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/

     KUD France Prešeren, torek, 20. april 2010 ob 19.00
     19.00 – odprtje razstave udeležencev natečaja, podelitev glavnih nagrad in predstavitev mini stripa Nikola v svetu reklam Katarine Peklaj (klubska soba)
     Razstava udeležencev natečaja bo v klubski sobi na ogled do 17. maja 2010.
     19.30 – predstava za otroke Papir variete gledališča Papelito
     20.00 – odprtje razstave Braneta Solceta in Altana
     Razstava v galeriji KUD France Prešeren bo na ogled do 10. maja 2010.
          Združenje Vivacomix (Italija), revija Stripburger sta tudi letos razpisala letni natečaj za strip in animacijo v okviru dogodka VIVA I FUMETTI – ŽIVEL STRIP!. Na natečaju je sodelovalo preko 600 osnovnošolcev in dijakov iz srednjih šol iz Slovenije ter učenci in dijaki iz dežele Furlanije-Julijske krajine..
     Iztočnica natečaja sta bila Miška Smetiška slovenskega animatorja in avtorja lutkovnih predstav Braneta Solceta ter kameleon Kamillo Kromo, ki ga je ustvaril italijanski strip avtor in ilustrator Altan.
     Papirnata Miška Smetiška se je iz lutkovne predstave kmalu je preselila v tv risanke in postala rožnata. Miška živi na smetišču, kjer najde najrazličnejše odvržene predmete in se z njimi igra, ali pa se predmeti igrajo z njo. Iz stare šare ji tudi uspe sestaviti kaj uporabnega: star čevelj lahko postane barka, čajnik lokomotiva, iz konzerv sestavi stolp itd.
     Nekoč, so bili kameleoni rdeči in zato zelo opazni. Da ne bi prehitro končali kot hrana za dinozavre in črne ptiče, so se naučili menjati barve. To veščino so učili v šoli. Kamillo Kromo se ne more naučiti menjati barv, zmeraj se moti, vendar kmalu ugotovi, da ima prav poseben dar: če hoče, lahko spremeni barve na drugih!
     Na natečaj so mladi ustvarjalci lahko poslali tudi dela po prosti temi, ki niso vezana na ta glavna lika stripov in animiranih filmov.
     Žirija se je odločila, da namesto 3 glavnih nagrad v znesku 300 eur, te razdeli na 6 nagrad po 150 eur. Žirija je podelila še dve priznanji za serijo stripov oz. za skupinski strip.

     STRIP
     Glavne nagrade, knjižni bon v vrednosti 150 eur bodo prejeli:
     1. Tomaž Naglič, Podružniška šola Kovor, 1. k , mentorica: Simona Križaj, za strip: Smetišče Kovor
     2. Scuola elementare Giosue’ Carducci (23 učencev), Udine, 1. a, mentorica: Daniela Chialchia, za strip: I Giochi di Miška
     3. Mišel Pintarič, OŠ Puconci, 3. r., Miška Smetiška na potovanju, mentorica: Marija Vratarič, za strip: Miška Smetiška na potovanju
     4. Matic Peteh, OŠ Mirana Jarca Črnomelj, 5. b, mentorica: Barbara Pezdirc, za strip: Nogomet
     5. Nick Jokič, I. Gimnazija v Celju, Celje, 1. letnik, mentorica: Nadja Kos, za strip: Miška Smetiška
     6. Tilen Nedanovski, SŠ za oblikovanje in fotografijo, 1. f, mentorica: Iris Skubin, za strip: Miš z dlako na jeziku

     Žirija je podelila tudi posebni priznanji:
     1. OŠ Brezovica, POŠ Notranje Gorice, 2. C, mentorica: Urška Bačar - za serijo stripov
     2. OŠ Horjul, 1., 2., 3. R. - učenci jutranjega varstva, mentorica: Vanja Šubic - za skupinski strip
     ANIMACIJA
     Glavno nagrado v kategoriji animacije prejme 9. raz. OŠ Dob, mentorica: Maja Škorjanc, za serijo animacij
     Avtorji nagrajenih animacij se bodo decembra 2010 udeležili mednarodnega festivala animiranega filma Animateka v Ljubljani.
     Glavne nagrade bodo podeljene v torek, 20. aprila 2010 ob 19. uri v klubski sobi KUD France Prešeren v Ljubljani ob otvoritvi razstave stripov prispelih na natečaj.
     Ob podelitvi nagrad bomo predstavili tudi ministrip Nikola v svetu reklam Katarine Peklaj, lanskoletne nagrajenke natečaja. Katarina Peklaj, hiperaktivna šestošolka iz Ljubljane, briljira tako rekoč v vsem, česar se loti (latinski jezik, likovna umetnost, zborovsko petje, karate), zato lahko le upamo, da bo v bodoče svoje kreativne moči usmerila zlasti v strip. Njen debitantski mini album je angažirana izjava proti agresivnemu TV oglaševanju, zavit v privlačno znanstveno-fantastično pustolovščino. 
     Vsi udeleženci natečaja bodo isti večer ob odprtju razstave avtorjev, Braneta Solceta in Altana, v galeriji KUD France Prešeren, lahko prevzeli tudi knjižne nagrade, ki jih prispevajo revije Stripburger, Ciciban in Cicido.
     Ob otvoritvi si boste lahko ogledali tudi lutkovno predstavo za otroke Papir variete gledališča Papelito, ki ga vodi Brane Solce.
     Papir variete je klasična papirnato-lutkovna slikanica gledališča Papelito (ki se je prej imenovalo Papilu), kolaž prizorov iz znanih pripovedk in pravljic, v katerem se srečujejo Trije medvedki, Zlata ribica, Kraljična na zrnu graha, kozel iz Kozlovske sodbe in številni drugi liki iz ripovedk in pravljic. Predstava je brez besed, v njej govorijo zvoki, podobe, simboli, metafore, glasba. Tako kot v ostalih (doslej več kot tridesetih) predstavah tega popolnoma avtorskega papirgledališča je Brane Solce avtor vseh elementov: režije, scenarija, izvedbe, glasbe …

     Brane Solce IN ALTAN
     Brane Solce, multimedijski umetnik, v začetku 80-ih ustanovi gledališko skupino, ki gostuje na pomembnejših lutkovnih festivalih po vsem svetu. Branetovo gledališče je zasnovano povsem avtorsko; lutke so iz papirja – materiala, ki ponuja neštete možnosti (pre)oblikovanja. Gledališče Papelito (prej Papilu) povezuje izrazito vizualni jezik metafor in simbolov z glasbo in zvoki – pripoveduje torej brez besed, kot nekakšna animirana papirnata slikanica.
     Gledališče Papelito je uprizorilo več kot 30 različnih predstav, vsako v drugačni papirni tehniki: zgibanke, kopitljački, senčne figure, škatlice, maske … Leta 1999 je v seriji 10 otroških tv oddaj An Ban Brane glavni ustvarjalec –  scenograf, glasbenik, animator, snovalec likov, scenarist ...
     Od leta 2000 se ukvarja tudi s filmsko animacijo; za seriji otroških risank o Miški Smetiški (producent: TV SLO) dobi priznanje kot najboljši neodvisni avtor in kot avtor najboljše otroške risanke. In še nekaj njegovih animiranih filmov: Glej tička!, Profesor Ananas, Gospod Bordigon, i-motion, Los Papelitos ...
     Poleg Miške smetiške, ki je bila vir inspiracij natečaja Živel strip!, bo Solce predstavil še nekaj svojih junakov iz sveta papirnatih lutk, maske in animacije.
     Altan je ustvarjalec stripov, ilustrator, scenarist, satirik, ki živi v Furlaniji. Kariero začne na filmu in televiziji kot scenograf in scenarist. Leta 1970 se preseli v Rio de Janeiro, kjer nariše svoj prvi strip za otroke. Leta 1975 se vrne v Italijo in ustvari Pimpo, eno svojih najbolj uspešnih in znanih stripovskih junakov. Najprej izhaja kot strip v časopisu Corriere dei Piccoli, potem nastane tv risanka (režija: Enzo d'Alò), zdaj Altan njene zgodbe piše in riše za revijo – Pimpa. Znana Altanova otroška junaka sta še Kika in Kamillo Kromo. Slednji pobere številne mednarodne nagrade, režiser Enzo d'Alò pa ga prestavi v kratki animirani film (avtor glasbe: Beppe Crovelle, producent: RAI).
Altan je tudi avtor stripov z zgodovinsko tematiko, npr. Krištof Kolumb, Kazanova in Franci (parodija na življenje Frančiška Asiškega), ter ilustrator več knjig Giannija Rodarija.
     Sodeluje z revijama L'Espresso in Panorama ter dnevnikom La Repubblica, za katerega riše političnosatirične karikature, v katerih pa nastopa predvsem vsakdanji človek, redko politik.
     V KUDu bo razstavljana pobarvanka Kamillo Kromo, ki jo boste lahko pobarvali in tako pomagali Kamillu Kromu, da zbere dovolj velik spekter barv, ki mu bo omogočil, da se bo lahko skril pred nevarnostmi, ki prežijo nanj.

     Pri natečaju sodelujejo: revija Stripburger (Forum Ljubljana), mednarodni festival animiranega filma Animateka, revije Ciciban, Cicido, Pil in Plus, KUD France Prešeren, Visionario – center za vizualne umetnosti, podprli pa so ga Ministrstvo za kulturo RS, dežela Furlanija - Julijska krajina, Občina Udine in Italijanski inštitut za kulturo v Sloveniji.

     Vizualni material za novinarje je na voljo na  www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/press/

Piše: Maja Veselinović

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Press: Komiko

     Promocija strip albuma NITI SNOVA O MOĆI i druge priče, Zorana Tucića, Ljuana Koke i Radeta Tovladijca održaće se u Klubu obožavalaca stripa u Novom Sadu (Kralja Aleksandra 10 - pasaž preko puta Trčike) u petak 16. 04. 2010. sa početkom u 19.00 časova.

     Govore: Zoran Tucić, Rade Tovladijac i Zoran Stefanović.

     Posle izlaganja biće upriličen koktel i potpisivanje i crtanje za fanove.

     "Običan čitalac iz objektivnih razloga još ne može uvideti složenost i obim Tucićevog opusa, bilo kao samostalnog autora, bilo sa brojnim saradnicima, bez obzira na poštovanje koje autor od početka dobija od javnosti. Naime, delovi opusa su mu stvarani van stripa ili u nespecijalizovanim izdanjima, dok neki još nisu objavljeni ili čak ni dovršeni do kraja. 

     Zbirka "Niti snova o moći i druge priče" upravo time ispunjava i svoju drugu ulogu, osim one koja služi da nam na jednom mestu da radost ponovnog prelistavanja ovih stripova. Ta dodatna uloga će biti da se ubrza ponovno ili premijerno objavljivanje jednog od uzbudljivijih domaćih stripskih svetova, stalno promenljivog, tragalačkog. Ali neka raznolikost ne zavara: u bljesku ćemo prepoznavati i motive kosmičkog jajeta, lutalice-asteroida, susrete viših bića sa nižim, kontakt stvorenih i nestvorenih... 

     I videćemo da je u pitanju ista stvaralačka vaseljena, čije fraktalne odbljeske sa čuđenjem gledamo, baš na način kako ih je i njihov umetnik prvi put i među prvima primetio."

     Iz pogovora Zorana Stefanovića

Press: Marketprint

Press: Strip vesti

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Phoenix press

     April mesec doneće novu izdavačku kuću u Srbiji „PHOENIX PRESS“. Za početak našeg izdavaštva odabrali smo serijal italijanske izdavačke kuće Sergio Bonelli Ediotore - CARAVAN. Od ponedeljka 12. aprila moći će da se kupe prva 3 broja ovog serijala, scenario sva 3 broja potpisuje Michele Medda a crtači se menjaju redom u prvom broju Roberto De Angelis, drugom Stefano Rafaelle dok je treći nacrtao Fabio Valdambrini. Naslovi epizoda su 1. Nebo iznad Nest Pointa 2. Pobunjenik 3. Reč lidera.
          Stripovi će biti rađeni u tiražu od 500 primeraka, 100 strana, sa cenom od 350 din. po jednom broju. Važno je napomenuti je da su stripovi rađeni u originalnom Bonelli formatu, na 100 gramskom papiru, korice su plastificirane. Stripovi će moći da se kupe u knjižari Alan Ford u Beogradu.

Press: ULUPUH

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Press: Beli put

     Drago nam je da imamo priliku da vas pozovemo na jedan lepi događaj, koji će se od 12. aprila do 1. maja održati u Francuskom kulturnom centru u Beogradu! 

     U pitanju je izložba tabli iz francusko-belgijskih stripova koje smo objavili pod nazivom POGLED NA FRANCUSKO-BELGIJSKI STRIP: BELI PUT U FRANCUSKOM KULTURNOM CENTRU. 

     Svečano otvaranje zakazano je za ponedeljak, 12. april od 19 sati u prostorijama Francuskom kulturnog centra (Knez Mihajlova 31). POZIVAMO VAS SVE DA DOĐETE! Za atmosferu na otvaranju u ponedeljak biće zadužen i DJ Ewox, a biće izložena i sva strip izdanja Belog Puta. 

     Na pet velikih panoa i ukupno 27 strip tabli, biće prikazano ono najinteresantnije iz stripova koji su objavljeni u bibliotekama Integrali i 88.

     U saradnji sa domaćinima iz Francuskog kulturnog centra pokušaćemo da napravimo zanimljiv događaj, na kojem će se naći mesta i za tribinu o aktuelnom trenutku devete umetnosti, koja će se održati 22. aprila uz učešće renomiranih gostiju. Osim toga, pozvaćemo mlade strip autore da podele svoje planove i ostvarenja sa poseticoma, a velika nam je želja i da se družimo i razmenjujemo strip iskustva i razmišljanja u divnom ambijentu FKC, tokom trajanja izložbe. 

     Vidimo se!

Press: Veseli četvrtak

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Piše: Tome Trajkov

Press: Mazos

Piše: Aleksandar Manić

     Thomas ou le Retour du Tabou
     Scenario i crtež: Hervé Bourhis
     Les Humanoides Associés, 2002

     Thomas je upravo napunio 14 godina i nalazi se na razmedji deteta i muškarca. Sa svoja dva prijatelja, Pierrom i Lionelom, sve češće on razgovara samo o jednoj temi – devojke. Dolazak Arta Brancovicza u razred, poremetio je uobičajeni tok dogadjanja. Novi učenik nije imao samo čudno ime i prezime, nego je imao i punih 15 godina i vrlo široku književnu kulturu. Prirodno, sve devojke iz razreda su se odmah zaljubile u njega. Thomas, fasciniran Artom, uspeo je slučajno da mu se približi kroz pisanje jednog domaćeg zadatka. Zajednički rad je dobio visoku ocenu, a Thomas je saznao za Borisa Viana i buntovnike pariskog latinskog kvarta. Tako i započinje njegov projekat oživljavanja kabarea "Tabou".

     Bourhisov scenario, na ivici dokumentarnog pristupa, govori o odrastanju jednog klinca, o njegovom osamostaljivanju od roditelja i prvim budjenjem ljubavnih osećanja. Iako je priča napisana kroz duhovite epizode, ona, ipak, ostavlja i gorak ukus, jer čitaoca podseća na sopstvene neuspehe i traume prilikom ulaska u svet odraslih. Uvodjenje oniričkih likova Sartra, Viana, Greco i ostalih posleratnih heroja društvenih promena, priči daje utopijsku notu i time samo ističe krhkost nežnih godina kroz koje prolazi mladi junak.

     Bourhisov grafizam je dinamičan, linija nervozna, a klasično kadriranje daje neophodnu ravnotežu. Vizuelna karakterizacija uradjena je kroz karikature koje više ukazuju na stanje svesti osoba, nego na njihov stvarni izgled. Ovaj Bourhisov album, inače prvi u njegovoj karijeri, bio je zapažen i nagradjen na Angulemskom festivalu 2003. godine.

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Press: IT TV

Piše: Strip.art.nica Buch

     Jules Radilović - Skozi minuli stoletji / Knjižnica Otona Župančiča - Ljubljana / 12.04.2010 / 18:30

    Letošnji april bo za ljubitelje stripov bombastičen.
    Napovedan je izid vsaj petih strip albumov, nova stipovska revija in večja razstava v Knjižnici Otona Župančiča.
     Posvetimo se dvema dogodkoma, kjer je soorganizator Strip.art.nica Buch, izidu prve knjige kronološkega ponatisa stripov našega Mikija Mustrain retrospektivni razstavi Hrvata Julia Julesa Radilovića.
    Oba umetnika sta že praznovala 80-letnico, prvi pred štirimi leti, drugi pred dvema. Muster je svoj prvi strip objavil leta 1952, Jules pa leta 1953. Oba sta delala tudi na risanem filmu in oba sta v svojih državah priznana kot največja še živeča strip avtorja.
    Pa še v nečem sta si podobna. 
     Ko sem nekoč vprašal Mikija, koliko časa je dnevno risal v svojih 17 letih tujine, mi je odgovoril “Dokler mi svinčnik ni padel z rok”. 
     In še vedno riše vsak dan! 
     “Nekaj je treba delat”, pravi.
     Ko sem to isto vprašal Julesa, se je zasmejal, “Po 22 ur dnevno, dokler me živčni zlom ni prisilil, da upočasnim. Še vedno pa včasih vstanem ob štirih zjutraj in rišem. Ja, delat je treba!”. 
     Ker o Mikiju vemo že skoraj vse, tokrat več o Julesu.
     Ko sem prebiral 21. številko hrvaškega časopisa za strip, Kvadrat, ki je v celoti, na 134 straneh posvečen največjemu hrvaškemu strip avtorju Julesu, sem si rekel: “O mater, ti Hrvati imajo pa res smolo s Slovenci”.
     Zakaj “o mater”?
     Tako kot pri Titu, ki ga po eni strani obožujejo, po drugi pa se ga malce sramujejo, je bila tudi Julesova mama Slovenka. 
     Iz Kamnika.
     In tako je Jules tudi naš!
     Oče pa je bil Dalmatinec iz okolice Omiša. Po Julesovem pripovedovanju, deloholik. 
     Gostinec, hotelir in popotnik.
     Kot tak je že pred prvo svetovno vojno z bratom odšel v Ameriko, da se prepriča, kako je tam.
     Pa mu ni bilo preveč všeč, zato se je vrnil in v Trstu odprl hotel. Tudi tam mu ni bilo po godu, zato je posel preselil v avstrijski Gradec. Pa tudi tam ni bilo po njegovi volji in se je preselil v Celje, kjer je našel toliko časa, da se je zaljubil in poročil. Rodil se mu je prvi sin, Julesov starejši brat Vjekoslav. Odšel je v Maribor, kjer se je rodil Jules, iz Maribora v Ljubljano, kjer se mu je rodila hči, in od tam v Zagreb, kjer se je dokončno ustalil.
     Jules pravi, da je bilo zanimivo.
          Prva tri leta otroštva je Jules tako preživel v Mariboru, naslednjih sedem pa v Ljubljani, kjer je najprej raziskoval      Svetega Petra cesto, potem pa ga je bilo polno v Stiški ulici.
     Stanovali pa so − kje drugje kot v hotelu. 
     Hotel Tratnik se je imenoval.
     Občasno pa so skočili na Bled, kjer je mama podedovala vilo Vrtomir.
     “Kdo ve, če še stoji?", se sprašuje Jules.
     Je pa oče iz Amerike prinesel dve veliki ljubezni, film in strip.
     Ob obilici dela so mu bili kino in stripi, ki mu jih je brat tedensko pošiljal iz Amerike, sprostitev.
     Seveda je v kino s seboj jemal oba sinova, pa tudi stripe sta smela pregledovati.
     Tako je svojo ljubezen prenesel naprej, starejši sin je pisal pesmi in novele, risal risanke, mlajši pa je celo svoje življenje posvetil stripom.
     “Tudi Milka Bambiča, ki ga Slovenci priznavate za avtorja prvega slovenskega stripa, sem spoznal” se smeji Jules, “ko sva prejela nagrado Andrija Maurović, ki jo je podeljeval Klub devete umetnosti iz Ljubljane”. 
     Ko sem ga vprašal, če ve, da je Bambič narisal logo Tri srca za Radensko, mi je odvrnil, da zanimivo, on pa je narisal slike, ki visijo v pivnici Haler v Podčetrtku. Njegova pokojna žena, Zdenka, je bila iz družine Hohnjec in je bila lastnikova sestrična.
     “Bova morala iti v pivnico Haler preverit, če slike še visijo”, sem pomislil, “če bova pa spotoma še kakšno pivo spila, nama nihče ne bo smel očitati”.
     Jules se je strinjal. On bo malo temno.
     Saj pravim, da je tudi naš!
     Aja, zakaj nisem nič pisal o njegovih stripih?
     Napisal sem, da ga imajo Hrvati za svojega največjega še živečega avtorja stripov.
     Kaj naj potem sploh pišem? 
     Pridite na otvoritev razstave, oglejte si jo in mu sezite v roko.
     Videli boste, to bo posebno doživetje!

     Aleksander Buh 
     www.stripi.si

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press

     III Salon stripa - Laktaši 2010.

     U organizaciji Javne ustanove „Centar za kulturu i obrazovanje“ Laktaši i neumornog i nesalomivog strip autora iz istog gradića Milorada Vicanovića Maze od 16. do 18. aprila 2010. godine u Laktašima će se održati tradicionalni, treći po redu salon stripa. Zanimljivi gosti (strip crtači, scenaristi, izdavači...), gomile promocija novih domaćih strip izdanja, strip radionica koja traje non-stop, „Marbo“ čips, „Nektar“ pivo i lijepe djevojke razlog su da i ove godine ne propustite nesvakidašnju strip manifestaciju. Svi ste pozvani, navali narode!

     Gosti salona:
     Ines Dedović (BiH)
     Zoran Smiljanič (Slovenija)
     Darko Macan (Hrvatska)
     Miroslav Mrva (Hrvatska)
     Dejan Šijuk (BiH)
     Aleksa Gajić (Srbija)
     Dejan Sedlan (Srbija)
     Saša Arsenić (Srbija)
     Aleksandar Sotirovski (Makedonija)
     Greg Koks (SAD)
     Igor Marković (Srbija)
     Marko Stojanović (Srbija)

     Iz sadržaja:
     - Promocija 3. i 4. albuma domaćeg strip serijala "Vekovnici"...
     - Promocija izdanja izdavačke kuće "System Comics" iz Beograda: "Dilan Dog", "Helboj", "Kalvin i Hobs", "Korigans", Željko Pahek: "Astroiđani", Rajko Milošević Gera: "Ubice kao ti i ja"...

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Press

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

     Novi, dvadeset osmi, broj bonelijevog stripa Mister No je od prošlog četvrtka na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Dva života u igri" • scenario: Luigi Mignacco, crtež: Fabrizio Busticchi, Luana Paesani.
     Takođe se od prošlog četvrtka na kioscima može naći jedanesta sveska Marti Misterije. Naslov epizode je "Poslednje putovanje Amelije Erhart" • scenario: Paolo Morales, crtež: Fabio Grimaldi.
     Izašla je iz štampe i strip album ZIGRID Aleksa Alisa (Alex Alice), 35-godišnjeg francuskog autora, strip je nastao po uzoru na operski ciklus "Nibelung" Riharda Vagneraizašao!!!
     Takođe se od na kioscima od danas može naći i dvadeset prva sveska Teks Vilera. Naslov epizode je "Kajove" • scenario: Claudio Nizzi, crtež: Giovanni Ticci.
     Novi, dvadeset deveti, broj bonelijevog stripa Zagor je takođe od danas na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Vojna pratnja" • scenario: Moreno Burattini, crtež: Marco Verni.
                                                                  Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).
     Sva pitanja i sugestije na: 
     redakcija@veselicetvrtak.com