Press: Bookglobe

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: SKC

Piše: Shlitz Comics

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

    Na kioscima se nalazi i redovna, dvadeset šesta, sveska stripa Mister No u epizodi "Opsada" • scenario: Michele Masiero, crtež: Marco Bianchini/Marco Santucci.
     Takođe se na kioscima može naći i deseti broj serijala Marti Misterija, koji na 160 strana donosi kompletnu priču "Grendel!" • scenario: Carlo Recagno, crtež: Esposito Bros. Ovo izdanje ima cenu od 280 dinara!!!
     Takođe je izašla iz štampe peta knjiga kolekcionarskog izdanja Dilan Doga, u tvrdom povezu, koja na tristotine strana donosi tri epizode (13-15) ovog popularnog serijala.
                      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).
     Sva pitanja i sugestije na: 
     redakcija@veselicetvrtak.com

Piše: Saša Rakezić

     Tragična sudbina jednog strip crtača

     VELJKO KOCKAR – STRIP, ŽIVOT, SMRT

     • Saša Rakezić

     KNJIGA POSVEĆENA STRIP CRTAČU VELJKU KOCKARU, KOJI JE IMAO SAMO 24 GODINE KADA JE STRELJAN 1944, OSVETLJAVA KAKO TRAGIČNU SUDBINU JEDNOG TALENTOVANOG I ZABORAVLJENOG AUTORA TAKO I VREME U KOME JE ŽIVEO

     Tokom druge polovine tridesetih godina u Beogradu je postojala veoma živa strip scena. Pored činjenice da je širokoj čitalačkoj publici bio dostupan zavidan broj strip izdanja koja su donosila prevode stripova kako američkih tako i evropskih autora, takođe je delao čitav niz domaćih strip crtača, koji su kreirali vlastite junake i storije. Strip je tada bio prilična novotarija čak i u mnogim zapadnoevropskim zemljama, a kamoli u jednoj balkanskoj državici kakva je bila Jugoslavija. Svega nekoliko godina nakon što su priče u slikama gotovo čudom iždžikljale u ovdašnjoj magazinskoj produkciji, izbio je rat koji je doneo dubinske lomove i promenu političkog sistema zemlje, tako da je razvoj domaćeg stripa bio prekinut. Zato nije neobično da su strip autori tek decenijama kasnije bivali ponovo "otkrivani", i da njihov rad, mimo krugova upućenika i entuzijasta, možda nikada nije na pravi način vrednovan.

     Pre nekoliko godina, strip istoričar Zdravko Zupan mi je pričao o tome kako je postupno i s puno muke dolazio do podataka o radu i sudbini Veljka Kockara, jednog od veoma obećavajućih autora beogradskog kruga, koji je u svojoj dvadeset četvrtoj godini završio pred streljačkim vodom novouspostavljenih vlasti, u Beogradu 1944. godine. Osim što je objavljivao (poput mnogih drugih crtača, fotografa i novinara tokom rata) u beogradskim listovima kao što su "Dom i svet" i "Bodljikavo prase", koji su izlazili pod kontrolom nemačke okupacione administracije, nikada nije pronađen bilo kakav dokaz da je bio saradnik okupacionih vlasti, niti postoji ijedan njegov rad koji bi, recimo, mogao da se svrsta pod političku propagandu (što je bila delatnost u kojoj su se oprobali neki drugi strip crtači, kao recimo Konstantin Kuznjecov). Naprotiv, Veljko Kockar je u to burno vreme kreirao prilično benigne strip storije o ljudima-kaktusima, a njegovo crtačko umeće kao da je najviše bilo razigrano kada je radio na geg panelima na kojima se pojavljuju poluodevene devojke. Možda je, u moralnom smislu, pogrešno baviti se tako bezazlenim sadržajima u vreme dok nacisti vešaju taoce na Terazijama ili dok je, recimo, čitava jedna populacija (jevrejska) u Srbiji bila izložena stravičnom istrebljenju. Međutim, i u najtragičnije vreme život teče svojim tokovima, a puka delatnost crtanja stripova ne zaslužuje da pod bilo kakvim okolnostima bude kažnjena smrću.

    ŽRVANJ ISTORIJE: Takođe, ne bi trebalo isključiti mogućnost da je Veljko Kockar bio žrtva ratnog haosa, nasumično iskazanog besa, ili zavisti nekog manje talentovanog crtača, ili čak nečije ignorancije, što bi značilo da nije ubijen iz ideoloških razloga, već zbog naše neuljuđenosti i bahatosti. To što su se u to vreme nekakve slične nepodopštine dešavale i na drugim mestima u svetu, koji je u toj ogromnoj krizi istina bio na ivici neke vrste kolektivnog ludila, nije dovoljno da se preko svega toga tek tako pređe. Zanimljivo je i da je nakon članka u "Politici" od 27. novembra 1944, u kojem je konstatovana egzekucija nad "izdajnicima i neprijateljima naroda" (među kojima se zatekao i nesrećni strip crtač), već narednog dana, 28. novembra, objavljen članak koji je potpisao jedan umetnik, ni manje ni više nego vođa beogradskih nadrealista Marko Ristić. Ristićev članak, naslovljen "Zajedno su pošli u smrt oni koji su zajedno pošli u zločin", objavljen kao udarni tekst na prvoj strani "Politike", trebalo je da posluži kao neka vrsta podrške ovim kolektivnim streljanjima. Teško je reći da li je Marko Ristić lično bio upućen u slučaj Veljka Kockara, ali pod nekim normalnim okolnostima bilo bi za očekivati da jedan pripadnik avangardnog umetničkog pokreta makar pokaže zanimanje za nekoga ko se zatekao pred streljačkim vodom, a čije je bavljenje kreativno, čak i ako je u to vreme malo ko smatrao strip "umetnošću". Umesto toga, Marko Ristić je, bez spominjanja pojedinačnih imena, napisao samo još jedan vatreni članak, kakve su u tom trenutku na sve strane pisali i ljudi mnogo skromnijeg spisateljskog i intelektualnog potencijala.

    Mišljenja sam i da ne bi trebalo da slučajevi poput Kockarevog budu upotrebljeni za neki novi ideološki obračun sa antifašističkom prošlošću. U tom smislu, setio sam se razgovora sa prijateljem Predragom Popovićem, koji danas živi u Londonu. Početkom osamdesetih, kada još nisam napunio ni dvadesetu, mi smo obojica pisali za magazin "Džuboks", i bili zainteresovani za drugačiji, smeliji prilaz popularnoj muzici i savremenim medijima uopšte. Tokom jednog razgovora o burnoj prošlosti naše zemlje, Popović mi je rekao da "kada bismo živeli u četrdesetim godinama, nas dvojica bismo verovatno bili komunisti". U početku mi je to zvučalo kao potpuna besmislica. Mi smo voleli novotalasnu muziku, gnušali se tada već uparloženog (socijalističkog) državnog establišmenta, i uopšte žudeli za nekom promenom... Međutim, brzo sam shvatio da je Popovićev zaključak istinit – u drugim okolnostima, kakve su bile u prošlosti, mi bismo vrlo verovatno bili baš onaj tip gnevnih mladih ljudi koji se priključio komunističkom pokretu. Poznato mi je da su mnogi od tih dvadesetogodišnjih idealista bili mučeni ili ubijeni od strane okupacionih vlasti, što je samo razbuktalo otpor. Ipak, mislim da sudbine poput Kockareve iz tih razloga ne bi trebalo prećutati, već o njima glasno govoriti, kako se takve strašne situacije ne bi ponovile u nekom drugom kontekstu...

     STRIP I SMRT: Knjiga Veljko Kockar – Strip, život, smrt, koju je priredio Zdravko Zupan a upravo objavio Kulturni centar Pančeva, trebalo bi da bude makar mali korak u tom smeru. Osim njegovih radova, razbacanih po danas već skoro zaboravljenim časopisima, mi danas veoma malo znamo o Veljku Kockaru – nemamo podataka čak ni o njegovom fizičkom izgledu, s obzirom da nije sačuvana nijedna fotografija. Na zadnjim koricama ovog izdanja reprodukovan je crtež iz lista "Bodljikavo prase", broj 26, od 23. maja 1942, na kojem su prikazani umetnik i njegov model. Prema rečima Zdravka Zupana, "poznato je da crtači stripova veoma često unose svoje karakteristične crte lica kada crtežom nastoje da predstave umetnika. Ostaje nam da nagađamo da li je na ovoj karikaturi to učinio i Veljko Kockar". Inače, Kockar je verovatno, da je bilo prilike, mogao da sazri u inovativnu i zanimljivu autorsku ličnost. Njegova karijera je prekinuta još u veoma ranoj fazi, ali je očigledno da mu je manje išlo od ruke podražavanje stripova u kojima sledi (u beogradskim strip publikacijama) popularnu struju američkog avanturističkog stripa. S druge strane, među domaćim autorima u to vreme skoro da nije bilo autora koji je uspešno razvio originalan groteskni strip, a Kockareve storije o Kaktus Bati mogle su da budu upravo to. Iako diznijevski predstavljeni, likovi iz ovog stripa deluju veoma samosvojno. Postoji i nešto onespokojavajuće u zamisli o kaktusima koji hodaju, stvorenjima koja su izmeštena iz svog habitata, kao i sam Kockar, koji je napustio rodni Osijek da bi se, daleko od porodice i bez mnogo sredstava, školovao u Beogradu, i u ratno doba upustio u avanturu rada na stripu... Takođe, iako Kockar nije bio jedini domaći autor koji je krenuo da radi karikature na kojima caruju pin-ap devojke, on je svakako bio među najboljima. Uprkos banalnim tekstovima, on je figure devojaka crtao sa lakoćom i žarom. Sve je to bio iskorak u poređenju sa tradicionalnijim, "zakopčanim" stilom ilustracije koji su domaći autori tada preferirali. Kako god, sve što je u ovom trenutku bilo moguće učiniti jeste da se gotovo svi raspoloživi radovi Veljka Kockara, do kojih je Zdravko Zupan uspeo da dođe, pojave na jednom mestu, i tako makar simbolično učini napor da razumemo ovu autorsku ličnost, a možda i nas same.

     [Objavljeno: Vreme, br 990., Beograd 24.12.2009.godine]

Piše: Stripburger

     Saša Kerkoš in Mina Fina: Enoletnica
    eksperimentalni interaktivni stripovski projekt

     dvobarvni tisk, A5 format, 112 str. + www.enoletnica.net

     Enoletnica je eksperimentalni interaktivni stripovski album avtoric Saše Kerkoš in Mine Fine, ki je ob prelomu desetletja izšel v zbirki O pri Forumu Ljubljana. Pod Enoletnica jo že najdete v papirni obliki (dvobarvni tisk, A5 format, 112 str.) na policah izbranih knjigarn (cena: 7 eur), pod  www.enoletnica.net pa na svetovnem spletu.

     Interaktivni eksperimentalni stripovski projekt Enoletnica/YearBook je preplet dveh pogledov na temo časa in vsakdana. Avtorici sta želeli s prepletom “pogledov” na temo ciklusa enega leta ter povezovanjem pripovednih drobcev, izraznih tehnik in tehnologij sestaviti zgodbo enoletja v obliki interaktivnega dnevnika.

     Male zgodbe, razdeljene po mesecih, se dopolnjujejo in nadgrajujejo z vsebinami na spletnem mestu ↦ www.enoletnica.net. Večmedijski pristop da knjigi nove razsežnosti in spreminja navado klasičnega branja stripovskih albumov. Projekt želi vzpodbujati kreativne pristope v mediju stripa ter poudariti pomembnost avtorskih sodelovanj, še posebej, ko ta nagovarjajo bralca/gledalca k aktivnemu soustvarjanju končnega izdelka.

     Knjiga je dnevnik-koledar enoletja. Razdeljena je na 12 mesecev, v katerih se skrivajo zgodbe. Ob vsakem mesecu so na spletnem naslovu - www.enoletnica.net na voljo ozadja zgodb, navodila in nadaljna branja.

     Vizualni material za novinarje je na voljo na: www.ljudmila.org/stripcore/enoletnica/press

Press: IT TV

Piše: Strip vesti

Piše: Aleksandar Manić

     LA TETRALOGIE DU MONSTRE
     Scenario, crtež i kolor: Enki Bilal
     Humanoides Associés, 1998-2007

     "San monstruma", prva knjiga Bilalove "jugoslovenske tetralogije", odvodi nas u blisku budućnost. Godine je 2026, svetom vlada organizovani terorizam na čijem je čelu Opskurantski Red predvodjen Optusom Varholom. Najk Hacfeld, čovek apsolutnog sećanja, traži Lejlu Mirković i Amira Fazlagića, dva siročeta rodjena istog dana kada i on, 1993. godine, u sarajevskoj bolnici pod srpskim bombama. Neposredno nadahnut gradjanskim ratom i nestankom Jugoslavije, zemlje njegovog porekla, Bilal slika surov i korumpiran svet u kome vladaju sekte, genetske manipulacije i užasavajuća oružja za masovna ubijanja. Integristička krila svih monoteističkih religija udružuju se u u svetsku mafijašku organizaciju, pokušavajući da obrišu ljudsko sećanje i da uvedu sopstvene principe.

     Bilal nastavlja da širi granice svog strip pripovedanja, menjajući klasičnu narativnu strukturu i uvodeći radikalne elipse, skokovite analepse, uporedne pripovedačke linije, automatsko pisanje... Ovim albumom, on se u potpunosti udaljava od uobičajene strip produkcije. Struktura knjige delimično nalikuje grafičkim romanima, dok se crtež približio slikarskim tehnikama. Bilala više ne zanima linijska organizacija kompozicije uradjena tušem. Prizor polja, naslikana akrilikom i pastelom, prepuna su materije, a paleta je zasnovane na crvenoj, crnoj, plavoj i sivoj. Hladnoća u bojama, karakteristična za njegovo stvaralaštvo do "Žene zamke" u potpunosti je nestala. Trudeći se da unese novu snagu u svoje pripovedanje, on je radikalno promenio pristup crtanju. On više ne radi klasičnu strip tablu, nego niz kadrova velikog formata koji kasnije kompjuterski bivaju ujedinjeni u tablu. Istovremeno, Bilal je počeo da crta stojeći.

     32. DECEMBAR

     Erotskim košmarom u kome muva i tunj vode ljubav, započinje "32. decembar", drugi nastavak "jugoslovenske tetralogije". Pet godina posle "Sna monstruma", sudbine Najka, Lejle i Amira, nastavljaju se daleko od Balkana. Najk pronalazi Lejlu, ali im nedostaje Amir. Traženja su otežana zbog postojanja androidnih replikanata, a istovremeno, Najka progone različite grupe zbog njegove neverovatne memorije. Medju njima je i Optis Vorhol, ludak u kome se objedinilo apsolutno zlo sa vrhunskom estetikom. Preko svog androida Holrova, on stvara "vrhunsku umetnost" čineći dobro zamišljene masovne zločine. Za potpuni trijumf, neophodna mu je Najkova svest.

     Potraga za identitetom, rasparčanost sveta, totalitarizam, nacionalizam, mračnjaštvo, mafije, religije i profit, zaštitni su znak Bilalovog sveta. Na prvi pogled njegov album deluje kao "proročki", ali pažljivim čitanjem uočava se ekstrapolacija današnjih zbivanja u blisku budućnost. Za razliku od "Sna monstruma" čiji se scenario otvarao lagano, sa mnoštvom račvi, drugi deo je bitno pojednostavljen u narativnom postupku. Priča je vodjena iz tri ugla, uporednom naracijom, sa povremenim tekstualnim delovima koji nalikuju tradicionalnoj prozi i novinarstvu. Pripovest, bez većih iznenadjenja, grabi krupnim koracima napred, bivajući prilično linearna. Negativci su betmenovski negativni, nihilizam je zamenjen globalnim terorizmom, a ljubavna priča nema u sebi dovoljno patetike. Medjutim, česte ritmičke i fokalne promene, kao i savršeno uradjene elipse, priči daju reljefnost.

     Najveći kvalitet "32. decembra" leži u pravilno odabranim planovima, redukovanom dekoru, filmskoj dinamici i u izvanrednoj lepoti crteža – vrhuncu u dosadašnjem Bilalovom radu. Estetika sivog, Enkijev zaštitni znak, ojačana je tek sa nekoliko boja, najčešće zelenom i plavom, ponekad dramatičnom crvenom. Uprkos odredjenom osećaju statičnosti, neuobičajenoj u stripu, njegov crtež nosi slikarski pečat u razradi volumena, a scene poseduju veliki naboj neizrečenog.

     BEOGRAD MOG DETINJSTVA

     Tri godine posle "32. decembra", izašao je "Sastanak u Parizu", treća knjiga Bilalove "jugoslovenske tetralogije". Zamišljen kao trilogija, a zbog izdavačevih potreba pretvoren u tetralogiju, serijal nastavlja priču o uzajamnoj potrazi troje siročadi. Optus Vorhol, umetnik ubica, rodonačelnik brutalne umetnosti, stvorio je svoje najveće delo, uništivši sopstveno telo u hiljadu komadića, ali premestivši duh u drugo stvorenje. Najk, slep ali neverovatno razvijenog njuha, vodjen Vorholom, kao pas krvoslednik ide Lejlinim tragom.

     Prve dve knjige Bilalove "jugoslovenske tetralogije", bavile su se ne samo potragom za identitetom, nego i drustveno političkim prilikama. U trećoj knjizi, "Sastanku u Parizu", totalitarizam, nacionalizam, mračnjaštvo, mafija i religija ustupile su mesto vrlo intimnim pričama u čijim je osnovama potraga za drugim. Istovremeno, treći čin drame okrenut je autorovim sećanjima iz detinjstva i njegovoj potrazi za samim sobom. Pozornica Bilalove seanse dirigovane psihoanalize je Beograd sa monumentalnim hotelom Moskva, Terazijama, francuskom ambasadom, krojačkom radnjom Bilala oca...

     Treći tom stilski se i medijski udaljava od prethodna dva, narativno i grafički odredjenijim i bližim stripu. Kadrovi velikog formata, skenirani i kompjuterski montirani u album, imaju sve veću dozu apstrakcije, što čitaoce može da uvede u konfuziju. Naime, od 68 strana Bilalove knjige, samo četiri table imaju više od dva ili tri prizor polja. Dijalozi su retki i škrti, dok je narativan deo uradjen u obliku didaskalija, van crteža. Upotrebljavajući različite pripovedačke postupke, Bilal se u trećem tomu opredelio za lakoću. Na scenarističkom planu, njegovi protagonisti, koji u sebi uvek sadrže tezu i antitezu, imaju predvidljive putanje. Pozadina, načinjena od ekstrapolacije današnjih društveno-političkih problema, propuštena je kroz polarizovani bilalovski filter. Pažljivo dozirajući intelektualni pristup i elemente emocija, on  nastavlja poigravanje  ljudskim strahovima i stereotipima. Estetizovan i slikarski obradjen album, uradjen je kroz samo 170 prizor polja, upola manje nego u prethodna dva nastavka. "Sastanak u Parizu" zato više nalikuje ilustrovanoj knjizi, nego strip albumu.

     POSLEDNJI ČIN

     Četvrti nastavak je izašao u tiražu od 240 hiljada, dok su se prva tri već prodala u tiražu od 850 hiljada. Tako “jugoslovenska tetralogija” predstavlja trećinu Bilalovih ukupnih tiraža (28 albuma u 3 miliona primeraka).

     Determinisanost i pripovedačka oštrina Bilala sa početka serijala bila je vodjena njegovim osećanjima prouzrokovanim gradjanskim ratom u bivšoj Jugoslaviji. Četvrti nastavak znatno je umekšan i uradjen bez eshatološke note koja se oseća u svim njegovim radovima još od "Sajma besmrtnih". Najk i Lejla su se pronašli i utvrdili da nisu klonovi, nego originali. Amir je pronašao Sašu, a Optus Varhol se iz negativnog lika promenio u pozitivan. "Zadovoljstvo mi je da je on postao takav, a za to ima više objašnjenja. U svom pseudo-umetničkim delirijumu vrhunskog zla, on nije napadao ljude. On je upotrebio ekstremno zlo protiv opskurantista. Manipulišući ih, oni su se sami uništili, što je već samo po sebi pozitivno. Ustvari, on je samo lucidan. Varhol se tako postavio iznad čovečanstva."

     Bilal je u "jugoslovenskoj tetralogiji" upotrebio prosede retko vidjan u stripu. On je od naučne fantastike preuzeo formalne elemente i upotrebio ih  kao sredstvo, bez želje da održi unutrašnju logiku tipičnu za žanrovsko delo. Futuristička tehnologija, putovanje u svemir i vanzemaljci kod njega nemaju žanrovski, nego retorički značaj. Naučna fantastika, tretirana kao književno nasledje, daje mu neophodnu distancu i omogućava mu pripovedačku slobodu. Bez njenog posredništva, Bilal nikada ne bi uspeo da ukaže na ciničnost i nasilje svojstveno našem vremenu.

     Prve dve knjige medijski su bile najbliže grafičkim novelama, dok se treći, vizuelno i narativno razvio u posebnom pravcu. „Četiri“, čuvajući sličan pristup, nastavlja sa velikim prizor poljima, slikarski razradjenim kompozicijama, malim brojem kadrova na tabli i velikim elipsama. Kraj tetralogije, otvoren i nedovršen, ostavlja mogućnost nastavka. Znajući Bilalovu želju za rušenjem granica izmedju medija, može se pretpostaviti da će ova tetralogija imati strip nastavak ili filmsku obradu.

Priredio: Strip vesti

1. Aleksandar Zograf: "Polovni svet", Službeni glasnik, Beograd 2. Aleksa Gajić i Darko Grkinić: "Tehnotajz", Sistem komiks, Beograd 3. Nil Gejman i drugi: "Sendmen", Beli put, Beograd 4. Vilijem Vens i Van Hame: "13", Marketprint, Novi Sad 5. Vil Ajzner: "Zavera", Samizdat B92, Beograd 6. "Stripolis", Kulturni centar, Zrenjanin 7. Žoan Sfar: "Mali princ", Grafart, Beograd 8. Erže: "Tintin", IPS, Beograd 9. "Oblačići u štampi", Italijanski institut za kulturu, Beograd 10. Mali izdavači

     KRITIČARI BIRAJU

     DESET NAJBOLJIH

     STRIP

     ZAVERE I OSTALO

     SLOBODAN IVKOV

    Prošlogodišnji dobitnik Nin-ove nagrade za roman godine Vladimir Pištalo napisao je predgovor čiji naslov "Priviđenja i sablasti u Srbiji" najbolje opisuje sadržaj zbornika stripskih beleški (dnevničkih zapisa, opservacija, epistola, putopisa...) Saše Rakezića (alijas Zograf).

     Kao i tokom nekoliko prethodnih sezona, "Sistem komiks" je i u 2009. najviše uložio u dostojno, luksuzno prezentovanje domaćeg stvaralaštva. Između dva vanserijska naslova, tvrdo ukoričene zbirke izuzetnih stripskih minijatura "Ubice kao ti i ja" crtača Rajka Miloševića Gere, nastalih po scenarijima Španca Oskara Aibara, i dorađenog izdanja "Tehnotajz" opredelili smo se za ovaj drugi, jer je od njega nastao prvi srpski dugometražni animirani film, čija je jesenja premijera pretvorena u multimedijalni događaj.

     Nema nikakve sumnje da je "Beli put" izdavač koji je prevođeni strip u Srbiji doveo do najviših svetskih produkcijskih standarda. Svaki naslov je pažljivo odabran i besprekorno realizovan, od "100 metaka", preko Žibrinog "Potkazivača", pa do "Torgala". S pravom se smatra da su tri knjige "Sendmena", pisca Gejmana i mnoštva crtača, delo koje je obeležilo 2009. No, i urnebesni "Redov Bili" kapitalna je knjiga, svevremeni američki klasik.

     Između više sjajnih serija luksuznih albuma od izdavača mesečnika "Stripoteka" opredelili smo se za 19. epizodu "Trinaestice" jer je s njom završena ozbiljna saga o jednoj veoma mogućoj globalnoj svetskoj zaveri.

     Ajznerov stripovani opis nastanka i recepcije "Protokola Sionskih mudraca" belodano pokazuje kako se, uprkos fantastičnom tehničkom razvoju civilizacije, mentalni sklop većine njenih nosilaca već vekovima skoro uopšte nije promenio.

     Izvanredno odštampani časopis Branka Đukića je otvorio novi prostor za domaće autore.

     Izdavač koji je, preko svoje edicije "Veseli četvrtak", strip u 2009. iz knjižara vratio na kioske, obnovivši interes najmlađih, objavio je u tvrdom povezu prvu stripovanu adaptaciju Egziperijevog kultnog dela.

    U unosno stripsko izdavaštvo se upustio i "IPS", i to odmah sa dva tvrdo ukoričena toma jedne klasične francuske serije, Eržeovog "Tintina".

     Da Srbija u inostranstvu predstavi ono što poseduje u stripu, kao što je to maestralno izvedeno putujućom izložbom o italijanskom stripu, na srpsku kulturu bi se drugačije gledalo.

     Izuzetno su dragoceni naši izdavači i urednici malotiražnih svezaka iza kojih uglavnom stoji samo po jedna osoba: "Stela" Zdravka Zupana (Beograd), "Komiko" Vuka Markovića (Novi Sad), Dejan Đoković-Dekara (Čačak -Novi Sad), Branislav Miltojević (Niš)...

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: SKC BGD

     STRIP I ISTORIJA - Ciklus predavanja

     Moderator programa i koordinator projekta:
     mr Aleksandar Uzelac

     Strip i istorija je koncepcijski zamišljen kao celogodišnji ciklus predavanja u kalendarskoj 2010. godini  koji programskom tematikom proishodi iz Međunarodnog Salona stripa. Baveći se sveobuhvatno stripom, kroz izlagački, festivalski, edukativni i izdavački program, Srećna galerija postavlja za  potrebno da se strip kao deveta umetnost opservira sa naučne strane kroz sinhronizaciju motiva, predstava, prizora i tehničkih elemenata u samom kreiranju stripa, sa istorijskim, arheološkim naučnim činjenicama, izvorima i primerima. Stoga ćemo u ovom ciklusu predavanja sa pozicija arheologije, istorije, etnografije, heraldike i drugih raznorodnih naučnih disciplina posvećenih proučavanju prošlosti opservirati crtačke i scenarističke motive i detalje i epohu u kojoj je strip smešten. Takođe biće predstavljena teorija vizuelnog pripovedanja, dokumentacija i metodika sakupljanja izvora i informacija prilikom kreiranja stripa sa tematikom iz prošlosti. Naša osnovna želja je da se približi i poveže istorija i druge discipline koje se bave prošlošću sa svetom stripa, najmlađom od svih umetnosti, kroz teme koje se javljaju i u jednoj i u drugoj sferi što se nadamo da će privući kako stripovsku tako i istoriografsku publiku.
Naši gosti na predavanjima  će biti eminentni stručnjaci, teoretičari iz sveta stripa, strip autori, istoričari, arheolozi, književnici, itd.

26.01.2010. 19h Velika sala
STRIP I BORILAČKE VEŠTINE: Mihailo Kurtović "Kako se tabaju strip junaci", uvodna runda

10.02.2010. 20h, Velika Sala
Predavački Ciklus: STRIP I ISTORIJA
Mihailo Kurtović: STRIP I BORILAČKE VEŠTINE,
2.Runda: "Borba hladnim oružjem u stripovima / Razlike i sličnosti između Viteštva i Budo-a"

25.02.2010. 20h, Velika Sala
Predavački Ciklus: STRIP I ISTORIJA
Mihailo Kurtović: STRIP I BORILAČKE VEŠTINE,
3.Runda: "Borbe u stripovima vatrenim oružjem"

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Press: IT TV

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Veseli četvrtak

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: ULSŠ

Piše: Stripburger

     POZDRAVI IZ STRIPONIJE
     www.ramhotel.com/

     Razstava Pozdravi iz Striponije, ki jo organiziralo uredništvo revije Stripburger pri Forumu Ljubljana v sodelovanju z MGLC in Slovenskim etnografskim muzejem ter 6 stripovskimi združenji iz tujine je bila v Ljubljani na ogled do konca leta, del razstave je med 26. in 30. novembrom 2009 gostoval na 2. mednarodnem festivalu Nues Cagliari na Sardiniji, v Londonu pa so na The ComiXmas Exhibition v Galeriji London Print Studio od 11. decembra 2009 pa vse do 6. feburarja 2010 na ogled plakati in in printi, ki so del razstave Pozdravi iz Striponije oz. Greetings from Cartoonia. 

     Greetings from Cartoonia, ki je prazprav promocijska razstavaše skoraj sveže države Striponije, v bolj celoviti obliki 22. januarja odpira vrata RAM hotela v Bologni, od koder prihaja eden izmed sodelujočih avtorjev, Andrea Bruno. Ram hotel je grafični studio, ki predstavlja predvsem mlajše italijanske avtorje in vsako leto gosti del programa mednarodnega stripovskega festivala Bilbolbul. Poleg produkcije in galerijske dejavnosti, RAM Hotel organizira in izvaja letno šolo na temo prevajanja stripov v tuje jezike in grafične priredbe. Razstava bo na ogled do 12. februarja 2010.

     Zastopniki Striponije: Kaja Avberšek, Jakob Klemenčič, Marko Kociper, Matej Lavrenčič, Gašper Rus, Matej Stupica, Bendik Kaltenborn, Mateusz Skutnik, Matei Branea, Andrea Bruno, Jyrki Heikkinen in Filipe Abranches, Jure Engelsberger, Andrej Štular, Mateja Starič, Matjaž Brulc
    Vizualni material za novinarje je na www.ljudmila.org/stripcore/press 

     STRIPBURGER NA MEDNARODNEM FESTIVALU ANGOULEME
     www.bdangouleme.com/ 
     Stripburger bo letos po nekaj letnem premoru med 28. in 31. januarjem 2010 zopet predstavljal svoje izdaje na drugem največjem mednarodnem festivalu stripa v Angoulemu in načrtoval nova mednarodna sodelovanja.

Press: Lavirint

Piše: Aleksandar Manić

     LES TECHNOPERES T1-T8
     Scenario: Alexandro Jodorowsky
     Crtež: Zoran Janjetov
     Kolor: Fred Beltran
     Les Humanoides Associés, 1998-2006

     Aleksandro Žodorovski, francuski strip scenarista čileanskog porekla, inače mistik, mag i guru, odličan je poznavalac potrošačke psihologije, što je dokazao njegov strip serijal "Tehno-pape" (Les Technopères, Humanoides Associés, 1998-2006), uradjen u zajednici sa novosadskim strip majstorom Zoranom Janjetovim i pariskim koloristom Fredom Beltranom. Vešt trgovac i ljubitelj dobre zarade, Žodorovski skoro tri decenije eksploatiše svet Inkala, zasnivajući na njemu 34 strip scenrija. Svet "Crnog Inkala", nastao u saradnji sa Mebijusom, bio je futuristički 80-ih godina. Vremenom, vizija budućnosti evoluirala jei u stripu i u naučno fantastičnoj književnosti. Medjutim, Žodorovski nema nameru išta da menja, jer se derivati Inkala prodaju u visokim tiražima. Tako, serijal "Tehno-pape" u zametku nosi imaginativnu snagu Inkala, ali mu je prava svrha parazitizam i ekslpoatacija nostalgije.

    Nadahnuvši se biblijskim putovanjima proroka Mojsija, Žodorovski daje reč vrhovnom tehno-papi, Albinu, koji pripoveda svoju priču, započetu na Svetom Asteroidu (T1, La Pré-école techno, 1998). Pirati su silovali sveštenicu Panefu i ona je rodila troje dece: Almagra, Abina i Oniks. Prvo dete je volela, dok je drugo dvoje maltretirala. Da bi se zaštitio, Albino se osamio u virtuelnom svetu stvorenom na starim računarima, sa ciljem da postane tvorac igara. Stigavši na satelit Nouhoup (T2, L' Ecole pénitentiaire de Nohope, 1999) on uči kako se stvaraju igre. Deo obuke iziskuje borbu sa pitomacima iz raznih delova svemira. Pobednik borbe bi trebao da nastavi naukovanje, a pobedjenima trebaju da se odseku ruke. Albino pobedjuje, ali i ustaje protiv čuvara koji drugoj deci trebaju da odseku ruke.

     Priča o Albinovom školovanju naglo se skraćuje i pokreće se pripovest o Panefi, Almagru i Oniks (T3, Planeta Games, 2000). Loše konstruisan scenario i slaba povezanost uporedne i glavne priče, počinju oblikom da podsećaju na serijal "Kasta Meta-Barona"(1993-2002), radjen sa argentinskim strip majstorom Huanom Himenezom. Ipak, "Planeta igri" se prodala u  70.000 primeraka i pronašala se medju trideset najtiražnijih albuma godine. Avanture Albina, Tarka i Panefe pronašle su publiku zahvaljujući, pre svega, crtežu Zorana Janjetova i kompjuterskom kolorisanju Freda Beltrana. Žodorovski je doprineo da se serijal probije kod publike, više imenom, nego kvalitetom priče.

    "Alkatraz, zvezda dželata" (T4, Halkattraz, l'étoile des bourreaux, 2002), nastavlja Albinova sećanja sa veštačke planete Alkatraz gde je trebao da pogine ili da postane Dželat, najsuroviji čuvar galaksije. Ovim albumom Žodorovski definitivno uvodi serijal u niz stereotipa i opštih mesta, teatralizovanih i ukrašenih elementima inicijacije, duhovnog jačanja, sukobima dobra i zla... Filozof i psiho-sociolog Abraham Mol u svojoj knjizi "Psihologija kiča - umetnost sreće" objašnjava da se kič delo upravo odlikuje ponavljanjem, gomilanjem i preteranom teatralnošću, stvarajući stereotipe koji odgovaraju brzom zadovoljavanju popularnih potreba. Scenaristički pristup i postupak Žodorovskog u "Tehno-papama", upravo se zasniva na principu zadovoljavanja današnjih potreba za instant avanturom, duhovnošću i magijom. "Za mene je cilj umetnosti da leči ljude. U zadnjih šest meseci, troje mladih koji su hteli da izvrše samoubistvo, rekli su mi da sam ih spasio – kazao je Žodorovski 2002. godine u razgovoru za "The Guardian".

     KIČIFIKACIJA MITA

     Peti album, "Sekta Tehno-episkopa" (T5, La secte des Techno-évêques, 2003), donosi nove avanture, bez smisla i reda, a dramaturški pristup i narativna obrada skoro da ne postoje. Protagonisti, bez karakterizacije i motivacija (T6, Les secrets du Techno-Vatican, 2004), gadjaju se rečima sa "metafizičkim" prefiksima: tehno, paleo, vrhovno, anti, kao i "srednjevekovnim" poklicima: ave, blagosloven, proklet, krv i vatra... Upotrebljavajući religijsku terminologiju, Žodorovski postaje savršen primer teorije Hermana Broha, austrijskog esejiste, da kič, kao masku, često upotrebljava teologiju i mitologiju. Da bi se ostvarila kičifikacija mita, objašnjava Djilo Dorfles, italijanski psihijatar i profesor estetike, najčešće se eksploatiše Idila, Utopija, Sreća, Ljubav i Smrt. Znajući da mitovi u sebi kristališu sve ljudske ideale i da njihov rečnik ima hipnotičku moć, Žodorovski mitskim slikama oblepljuje prazninu, stvarajući estetske i emotivne šeme (T7, Le jeu parfait, 2005). Tako stvorena "estetska laž" (Umberto Eko) i "estetska simulacija" (Žan Bodrijar), omogućavaju scenaristi "Tehno-očeva" da polaže pravo na moć stvaranja, na Reč.

     "Obećana galaksija", osmi i poslednji nastavak serijala "Tehno-papa" (T8, La Galaxie promise, 2006), bez ikakvog smisla redja dogadjanja, ne bi li se tako ispunilo 48 tabli još jednog albuma. Struktura zašećerene naučno fantastične priče, istovetne prethodnim nastavcima, stavlja protagonisti pred dosadne probleme koje oni rešavaju na potpuno neoriginalan način. Naracija ustupa mesto srceparajućim slikama i dijalozima, stvarajući tako scene koje ulepšavaju sled dogadjanja. Prirodno, serijal Žodorovskog, kao i svaki drugi kič, sebe ne najavljuje kao takvog, nego ističe sopstvenu savršenost i želi da bude prihvaćen ozbiljno. "U naučnoj fantastici kič je načinjen od erzaca nauke i književnosti – kaže Stanislav Lem, poljski pisac i mislilac, objašnjavajući da je podmetanje uprošćenih elemenata neophodno za stvaranje polusažvakanog proizvoda namenjenog brzoj i lakoj potrošnji.

     Rad Žodorovskog na scenariju "Tehno-papa" ukazuje na samu suštinu nemačke reči "kič" čija etimologija ukazuje na "prikupljanje smeća na ulici", a kasnije "preprodavanje starog". Upotrebljavajući ljudsku žedj za lakim idealima, pseudo-umetnost stvara jeftine "umetničke predmete" načinjene industrijski i namenjene masovnoj potrošnji. Kič tako u sebi sadrži estetiku neukusnih i vulgarnih elemenata, ali je i savršeni simbol našeg potrošačkog društva.

     RETRO-FUTURISTIČKI GRAFIZAM

     Za crtanje svojih scenarija, Aleksandro Žodorovski pažljivo odabira najveće majstore današnjeg stripa – Mebijusa, Žan-Klod Gala, Fransoa Buka, Žorža Besa, Huana Himeneza... Za "Tehno-pape" on je izabrao Novosadjanina Zorana Janjetova, oprobanog strip majstora i crtača serijala "Pre Inkala". Žodorovski je, potom, na mesto koloriste postavio Freda Beltrana, nepoznatog francuskog ilustratora i gitaristu. "Kad sam prvi put video Beltranove boje u svom albumu, bio sam uglavnom užasnut – kazao je Zoran Janjetov povodom izlaska prvog albuma "Tehno-papa". Mnogi su tada bili začudjeni Beltranovim kompjuterskim kolorom. Prvi se navikao Zoran, te je počeo da crta "sa novim softverom u glavi". Potom su se navikli i čitaoci. Od trećeg albuma došlo je do grafičke promene koja će se održati do kraja. Naime, stil Janjetova se približio Beltranovom stilu. "Radeći zajednički tako dugo, ja sam se navikao na njegov rad. Znam koji je deo rezervisan za mene, a koji je predvidjen za 'beltranizaciju'."

     U trećem i četvrtom nastavku, crtež Janjetova dobio je na snazi, postao je dinamičniji i prilagodjeniji osobenostima serijala. Likovi su mu postali slobodniji i ubedljiviji u kretnjama, a kompozicija tabli uradjena je primereno dinamici pripovedanja. "Zoranov crtež je destrukturisan, ponekad i nepravilan, ali ponekad i genijalan, što ja sve skupa mnogo volim, jer ima vrlo jaku mebijusovsku, malo ciklotimičnu stranu – kaže Žan Žiro Mebijus.  Zbog nepostojanja ikakve priče u "Tehno-očevima", Janjetov se zadovoljio montažom od dva do četiri prizor-polja na tabli. Kadrovi nisu vezani u čvršću naraciju, jer ona, u većini slučajeva, scenaristički ne postoji, nego su uradjeni kao niz ilustracija, sa velikim elipsama.

     Uprkos teškoćama, Zoranove table su uradjene jednostvano, ponekad duhovito, a u atmosferi one nose odredjenu sporost i statičnost. "Janjetov široko obuhvata područja likovne definicije izraza preko mnogih polja vizuelnih medija, opet u skladu sa tendencijom njihove medjusobne vezanosti i neophodne interaktivnosti. (…) Pripadajući apsolutno duhu i vremenu u kome živimo, Janjetovljev fascinantni, i u isto vreme lagani i prirodno izraženi talenat, na najbolji način upotpunjava u svakom vidu tematske, anegdotske ili čisto apstraktno-vizuelne definicije našeg vremena – kaže Anica Tucakov o Zoranu Janjetovu u svojoj magistarskoj tezi "Srpski strip" (1999).

     Ravnotežu Zoranovom fantazmagoričnom i hotimično retro-crtežu daje Beltranov kolor, uradjen svetlim i živim tonovima. Njegova paleta se odlikuje odredjenom gustinom, glatkošću i realizmom, postignutim kroz složen kompjuterski proces. Njegov izraz, istovremeno hiper-realistički i oniričan, nije se u početku uklapao u Zoranovo "mebijusovsko" tuširanje i senčenje, što je prvim albumima oduzimalo vizuelni sklad. Medjutim, tandem Janjetov-Beltran uspeo je da stvori prepoznatljiv grafički izraz, zasnovan na njihovim posebnostima. Uprkos odredjenoj hladnoći oličenoj u računarskoj obradi kolora, table imaju vrlo prijatan izgled. Crtež Zorana Janjetova daje "Tehno-papama" kič dimenziju pedesetih godina prošlog veka, dok Beltranov računarski kolor neodoljivo podseća na rani pop-art. Svojom preteranošću i izveštačenošcu, pojedini kadrovi nalikuju ilustracijama američkih "pulp" magazina. Medjutim, bivajući bez ikakve scenarističke podloge, njihov rad vrlo često deluje estetizovano, hladno i udaljeno.

     Po završetku serijala "Tehno-očevi", Zoran Janjetov se opredelio da sa čileanskim scenaristom nastavi saradnju još jednu deceniju. Naime, Aleksandro je odlučio da ponovo pokrene serijal "Kasta Meta-Barona", jedan od mnogih derivata Inkala. Serijal će verovatno u nedogled rastezati postojeću bazu podataka i galeriju likova, čuvajući isti pristup i stil. Produkcija Žodorovskog verovatno će nastaviti da se prodaje dobro i dokazaće magovu teoriju da u strip stvaralaštvu vredi isključivo onaj koji zaradjuje novac: "Ja sam dovoljno slavan da mogu napišem bilo šta i strip će se prodati."

Piše: Bojan M. Đukić

     Budućnost čitanja stripova je stigla na najveća vrata

     Pamti li iko još nevina vremena kad smo u SVestima oko stotog broja čitali o budućnosti prezentacije materijala dostupnog nam tada samo u štampanoj formi ili preko računarskog ekrana?
     Danas je poznato da se za simboličnu uplatu u svetu mogu dobiti stripovi za konzumaciju preko ekrana mobilnih nam telefona.

     Međutim, stiže naprava koja nije nužno kreirana samo za čitanje i gledanje stirpova ali više nego dobro će da posluži.
     Nisam dovoljno upućen u specifikacije uređaja ali po nazivu "iSLATE" rekao bih da je u pitanju proizvod iz radionice koja nam je dala iPod, iPhone i slične jabučaste čarolije (Apple).
     Ono što bi nam zauzelo, kaže se u tekstu o novotariji, sve police za knjige u sobi i prostor na tavanu u kartonskim kutijama sa starim a milim nam brojevima magazina, knjigama i koječime - ovom čedu digitalizacije oduzelo bi tek delić memorije.

     Koliko sam uspeo da shvatim, cene po kojima se stripovi prodaju za ovakvu formu konzumacije skoro da su simbilične.

     Bio sam i ostao "gutembergovac" i zakleti ljubitelj štampe, Stripovi otisnuti na hartiji su ZAKON.
     Ali ovo je budućnost koja će usloviti da voljeni nam medij ne samo opstane nego, kaže se u predviđanjima, čak i krene u novu ekspanziju..!
     Ovu napravicu već vidim kao deo gomile neophodnosti na svom radnom stolu i u rancu od kog se ne odvajam kada izlazim napolje.

     Dok se u nas žalopojči kako kompjuteri i video-igre potiskuju strip kao medij, čitam kako se u svetu strip ponovo sve masovnije čita i kako su do skora nerentabilne strip-sveske ponovo isplativ posao. Ovo se, naravno, NE odnosi na evropsko i naše tržište.

     Kod nas sve naopako...

     Prelazak na elektronsku prezentaciju, koliko god neminovan, neće biti nagao. Još nekoliko decenija moraće da prođe pre nego što u vernakular uđu izrazi poput: "Šta, čitaš ŠTAMPANI STRIP?!? Jao, pa to je tako PREVAZIĐENO!" i dr.

     Autor DIVLJEG ZMAJA, Erik Larsen, lucidno je zaključio da će štampanje ostati rezervisano za retka odabrana strip-dela neprolazne vrednosti dok će ogromna većina masovne produkcije da se preseli na naše mobilne telefone i - i Slate (Aj-Slejt).

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Lavirint

Piše: Strip vesti

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Piše: Tome Trajkov

Uređuje: Marko Ajdarić

Piše: Maja Veselinović

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

Priredio: zmcomics

     Put your comics activity profil to catalogue
     "EAST COVER comics activity".

     INTERNATIONAL COMICS CULTURE FESTIVAL
     Ligatura 4-7th February 2010, Poznan, Poland

     If you are an artist please send this info your friends work on comics activities filed.
     For you we have special thing: EAST COVER Pitchings 
     ligatura.eu/content/blogsection/11/40/lang,en/

     If you are publisher, coordinator of comics project, comics magazine, comics store, comics festival, gallery or some other place friendly comics-EAST COVER comics activity is for you:)
     All is free and works for better communication between us and for promotion all our activities.

     Show your comics activity on catalogue "EAST COVER comics activity":
     EAST COVER – international fair trade for professionals also accessible free of charge for all other visitors. The aim of the fair trade is to create a pioneer platform for the promotion of activities related with the comics culture as well as the exchange of experience, presentation of new publications, grants of publishing and distribution licences from publishing houses and distributors from all over the world. EAST COVER is also a presentation of magazines, initiatives, festivals and all other events, which are related with comics.
     The EAST COVER – comics activity catalogue will be available during the LIGATURA Festival. There you can find the profiles of all the participants of a given EAST COVER edition. When the festival is finished, all the catalogues will be send out to organizers of comics’ festivals, publishers and editorial offices of comics magazines from all over the world.
     If you want to find yourself in the "EAST COVER comics activity" catalogue, you'll have to fill out the form below and send it back to us till January 12th, 2010.
     link to entry form EAST COVER comics activity catalogue:
     ligatura.eu/content/blogsection/6/35/lang,en/
     If you want to come and promote or present your activity during International Comics Culture Festival LIGATURA we offer free place and accommodation, you'll pay only travel cost.

Best regards!
www.ligatura.eu
www.centrala.org.pl
www.fundacja-tranzyt.blogspot.com

Priredio: Tome Trajkov

    Subject: for woman-за жени авторки

    The international exhibition will present works on the topic of masculinization in traditional comics and the attempt of women comics artists to interrupt this process. Apart from defying the conventions in the genre by women in the context of the plot and form of comics an important goal of the exhibition is to display the autobiographic element and realism of women’s comics and the creation of feminine stories in the context of the feminist and gender discourse. The last but not least aspect of the exhibition is the presentation of the young generation of women comics artists from central Europe.
    More information about festival.
    www.ligatura.eu/

     На оваа  меѓународна изложба ќе се претстават дела на тема маскулинизација во традиционален стрип со своевиден обид на жените стрип уметници да  го прекинат овој процес.
     Освен отпорот на жените кон  конвенциите на жанрот во контекст на заплетот и формата  на стрип не понмалку важна цел на изложбата е да се прикаже автобиографскиот   елемент и реализам на женскиот стрип и создавање на „женски приказни "во контекст на феминистичкиот  и родов  дискурс.
     Последен важен  аспект на Изложбата е претставување на младите генерации на жени стрип уметници од Централна Европа.
     Повеќе информации за фестивалот.
     www.ligatura.eu/

Press: IT TV

Piše: Aleksandar Manić

     Marie-Gabrielle de Saint-Eutrope
     Scenario i crtež: Georges Pichard,
     Glenat, 1977

     Josephu, mladu i siromašnu udovicu, zatvara njena porodica zbog zavodjenja mladog rodjaka. Umesto slanja u manastir, oni je kažnjavaju na različite načine, najčešće šibanjem, vezivanjem,  silovanjem i čitavim spiskom različitih manjih ili većih seksualnih perverzija. Po smrti rodjake, majke mladića, Josepha je izbačena iz svog zatvora i tada susreće Marie-Gabrielle, ženu grofa Saint-Eutrope, čija je sudbina takodje postala tragična. Zbog grehova, ona je bila zatvorena u ženski manastir, gde se nad njom vršilo kažnjavanje i očišćenje kroz mnoštvo oštrih i seksualizovanih činova.

     Nadahnut književnim i čulnim svetovima markiza De Sada, veliki francuski strip majstor Georges Pichard, upotrebljava sado-mazohističku imaginaciju tražeći da kroz nju destabilizuje čitaoca. Sve najteže i najprljavije kazne tela, seksualne konotacije, rade se u ime dobrote i čistoće. Upotrebljavajući umeren jezik, kontrastiran sa izobiljem guzova, sisa, rastvorenih usmina, penisa u erekciji, mokraće i sperme, on ismeva dvostruki moral "hrišćanskih" pravila. Kažnjavajući tudje greške, sistem se zadovoljava na sve moguće načine.

     Pichardov grafizam, prepoznatljiv medju hiljadu, odlikuje se teškom i masnom linijom, kao i baroknom kompozicijom. Njegov poantilizam daje vrlo senzualnu notu prikazanim ženama. Krupne, snažne, izraženih oblina, one krotko idu kroz tudje fantazme, primajući na sebe i u sebe, ne samo tudje fluide, nego i njihove tajne poroke. Na taj način, njihove javne vrline ostaju netaknute i služe kao socijalna vitrina.

     Pichardovi dekori vrlo tačno odgovaraju elementima prikazanog vremena. Bivajući profeser pariske škole Ecole Boule, on je imao dobro znanje primenjenih umetnosti i poznavanje stilova. U svojim stripovima, Pichard gaji odredjenu Art Nouveau notu koja je ostavila na njega snažan vizuelni pečat - vegetacija u ornamentima, simboličke evokacije, egzotika crteža, ženska tela... Česte su i evokacije autora sa kraja 19. i početka 20 veka: Mucha, Toulouse-Lautreca, Gallé, Lalique, Guimard...

     Ismevajući se sa katoličkim dogmama da greh može da se očisti jedino kroz patnju, a kako se greh, po njihovom mišljenju, najčešće manifestuje kroz telesnu prirodu, Pichard kažnjava telo. Medjutim, takav pristup je samo izgovor za autorovu želju da stvara slobodno, da crta ono što želi i da prikazuje ekstazu čula. Uprkos artističkoj konstrukciji dela, iz čitavoig Pichardovog albuma izbijaju snažne slike njegove podsvesti. Medjutim, nije u pitanju samo eruptivna seksualnost, nego i nezadovoljstvo raslojenim društvom, kao i potpunu ljudsku otudjenost.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

     Hrvatski ULUPUH je preveo Fumettov strip konkur, Darko Macan na svom sajtu (www.darkomacan.com) to linkovao, a evo i SVest prenose taj prevod, da vam olakšamo učešće na konkursu. Podsećamo, da je jedan naš čitalac dobio nagradu na ovom konkursu pre par godina, tako da i Vi imate razloga da pošaljete svoje radove i oprobate sreću...;)

     Fumetto - strip natjecanje

     vrijeme: 1.5.2010. - 9.5.2010.
     prijava: 01.02.2010
     mjesto: Luzern, Switzerland
     organizator: Mercator Foundation Switzerland
     url: www.fumetto.ch
     U sklopu Internationales Comix Festivala Luzern, koji se održava od 1. do 9. svibnja 2010., organizira se strip natjecanje Fumetto, na temu ti + ja = mi. Prijave za sudjelovanje primaju se do 1. veljače 2010.
     Između Tebe i Mene postoji razlika, ali mnoge Nas stvari povezuju, oboje živimo ovdje. Osobito u globaliziranom svijetu kulturne raznolikosti treba sačuvati kao mogućnost. To se može postići jedino ako maksimalni mogući broj ljudi iz različitih dijelova svijeta razvije razumijevanje jednih za druge te za različite kulture.
     Mercator Foundation Switzerland posvećena je rušenju društvenih barijera i omogućavanju obostranog poštovanja i tolerancije. 

     Uvjeti:
     - format A4 ili A3 (ostali formati bit će diskvalificirani);
     - forma: samo stripovi (priče u obliku slika), ne i crtići (ne primaju se digitalne prijave);
     - označavanje: ime, adresa, telefonski broj, email i datum rođenja na pozadini svake stranice;
     - pakiranje: čvrsta koverta, ne rolati;
     - povratak: ako poštarina za povratak nije priložena, ili nije dostatna, radovi se neće vratiti, već sačuvati samo za godinu dana.

     Kategorije:
     - 18 godina ili stariji; 13 – 17 godina; do 12 godina. 
     - 40 - 50 stripova žiri će odabrati za sudjelovanje na izložbi tijekom festivala, a oni koji neće biti odabrani, predstavit će se u folderima.

     Žiri će dodijeliti tri nagrade u svakoj kategoriji; uz to dodjeljuje se i nagrada za najbolji scenarij, bez obzira na kategoriju. Posjetitelji festivala moći će glasati za nagradu publike, a pobjednici će dobiti ukupno 5000 CHF, te robe u istoj vrijednosti.

Kontakt: 
FUMETTO Competition 
PO Box 5163 
CH-6000 Luzern 5 
Switzerland 
tel: +41 41 412 11 22 
fax: + 41 41 412 11 23 
comix@fumetto.ch

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Piše: Stripburger

     Ču ču čaki,
     potovanje, vlak in čakanje v stripu

     posebna izdaja revije Stripburger, zbrika O
     172 A6 str., 7 eur, januar 2010

     Železniška postaja - čakalnica, Ljubljana, čet., 14. januar ob 20.00
     Železniška postaja - čakalnica, Zidani most, petek, 15. januar ob 20.00

     avtorji stripov: Kaja Avberšek, Domen Finžgar, Matej Kocjan Koco, Marko Kociper, Matej Lavrenčič, Matej Stupica (po pesmi Primoža Čučnika), Andrej Štular

     Vsega je kriva tista čakalnica! V svetu, kjer te na vsakem koraku, ob vsakem pogledu, posiljujejo z reklamnimi sporočili vedno večjih velikosti, je bila prava oaza, balzam. Prazna, nema priča življenskih zgodb, ki ljudi terjajo v nenehna potovanja. Neokrnjene prazne stene te lične čakalnice in postaje, ki bi si lahko prislužila tudi vpis med kulturno dediščino, so kar klicale po intervenciji.
          Z željo, da bi se stripovski virus razširil hitreje in zakoreninil trdneje kot katerakoli gripa ali druga bolezen, smo se ob izteku leta 2009 pod sloganom tukiSTRIPIčaki lotili čakalnic na šestih slovenskih železniških postajah (Kranj, Ljubljana, Postojna, Pivka, Trebnje, Zidani most), ki smo jih opremili s stripovskimi zgodbami. Za to priložnost je sedem slovenskih stripovskih ustvarjalcev: Kaja Avberšek, Matej Kocjan Koco, Matej Lavrenčič, Matej Stupica, Marko Kociper, Domen Finžgar in Andrej Štular, ustvarilo zgodbe o vlaku, potovanju in čakanju, ki so zbrane v tej knjižnici.

     Predstavitvi izdaje bosta ob zatvoritvi razstav v čakalnicah na železniških postajah:
     Ljubljana, čet., 14. januar ob 20.00
     Zidani most, petek, 15. januar ob 20.00

_____________
Vizualni material za novinarje je na
www.ljudmila.org/stripcore/tukistripicaki/press/

Press: Marketprint

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: IT TV

Press: Veseli četvrtak

     Novi, dvadeset šesti, broj bonelijevog stripa Zagor je već na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Blindirani vagon" • scenario: Jacopo Rauch, crtež: Gianni Sedioli.
     Takođe se od na kioscima može naći i osamnaesta sveska Teks Vilera. Naslov epizode je "Kiša" • scenario: Claudio Nizzi, crtež: Raul & Gianluca Castaro.
    Na kioscima se nalazi i redovna, dvadeset peta, sveska stripa Mister No u epizodi "Osuđenici iz rudnika" • scenario: Michele Masiero/Maurizio Colombo, crtež: Marco Bianchini/Marco Santucci.
Izašla je i nova, deveta, sveska edicije Dilan Dog - Suberbook koja na 132 strane, po ceni od 240 dinara, donosi epizode "Strah od života", "Zagonetka ostrva D'YD" i "Zločini iz ljubavi".
          Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).
     Sva pitanja i sugestije na: 
     redakcija@veselicetvrtak.com

Press: Stripburger

     www.stripburger.org 

    GREETINGS FROM CARTOONIA – The Essential Guide of the Land of Comics, Oct. 2009 
     Greetings from Cartoonia is a new international comics project, launched by Stripburger magazine from Slovenia. The project unites seven European associations involved in the comics art and another Slovene cultural institution. Along Forum Ljubljana (t. i. Stripburger), the initiator and the coordinator of the project, the other participants are: Viva Comix (Pordenone, Italy), Dongery (Oslo, Norway), Chili Com Carne (Lisbon, Portugal), Hardcomics (Bucarest, Romania), The Finnish Comics Society (Helsinki, Finland), Fundacja Transmisja (Poznan, Poland) and MGLC – International Centre of Graphic Arts (Ljubljana, Slovenia)...  
    The name Cartoonia is derived from the word »cartoon«. As you may know comics have been marginalized in most of the European countries and even forbidden in some of them. Therefore we felt a need to establish a safe, lively country, a fatherland of some sort to all cartoonists/comics artists of the world, as well as comics in general. The well-known citizens from these countries are in this essential guide of the land of comics telling stories about homelands of the other residents of the new Cartoonia land. The stories were inspired by objects and other specialties of the countries: architectural types, folk craft, archeological findings, food, cars, endemic species and cultural differences. There are 6 Slovene and 6 foreign artists involved in this lively intercultural dialogue: from Slovenia, Kaja Avberšek, Jakob Klemencic, Matej Lavrencic, Marko Kociper, Gašper Rus, Matej Stupica, Authors from other countries include Bendik Kaltenborn (Norway), Mateusz Skutnik (Poland), Andrea Bruno (Italy), Matei Branea (Romania), Jyrki Heikkinen (Finland) and Filipe Abranches (Portugal). Andrej Štular and Jure Engelsberger joined the crew with illustrations and Andrej also with sculptures.
 
     The project includes traveling exhibition. From 22nd Oct. until 31st December it has been exposed at Slovene Ethnographic Museum in Ljubljana (http://www.stripburger.org/cartoonia_lj.htm). Some parts of it have been show also at 2nd international festival Nues Cagliari (26. - 30.Nov.2009, Sardenia), and some at the The ComiXmas Exhibition at the LondonPrintStudio Gallery (December 11 to February 6, 2010).
     From Ljubljana the exhibition is going in the middle of this month to Bologna, RAM hotel.

     STRIPBURGER 52, Dec. 2009 
     Stripburger no. 52 brings you a very special treat: an extensive showcase of contemporary Czech comics. Filling more than half of the issue, the Czech special is one of the largest ever in Stripburger. As in many other East European countries, Czech comics didn't fully come to life before the collapse of the communist system. Today, two decades after this turning point, the Czech comics scene seems to be one of the most vibrant in the Eastern Europe. You will learn more about it in an extensive interview with Tomáš Prokůpek (a Czech comics scriptwriter and theoretician) and a shorter one with Juraj Horváth, (a Czech designer and publisher). Among the Czech cartoonists featured in the section, there are some distinguished ones (at least in Czech republic): Lucie Lomová, (who's making a name for herself in France as well), Jaromir 99 and Jiří Grus. There's a number of other authors as well, not so known perhaps, but no less interesting: Jaromír Plachý, Tomáš Kopřiva, Tomáš Pŕidal, Voyager, Petr Korunka and Karel Jerie. Last but not least, you will also enconuter some of Stripburger's old pals: Vhrsti, Dora Dutková in Pavel Cech.  
     The rest of the issue consists mostly of comics by Slovene authors (Koco, Matej Lavrencic, Andrej Štular, Tanja Komadina, Domen Finzgar and Gašper Rus), which makes it the most Slavic issue ever (this is a sort of a record). Not to be missed are also some beautiful comics-like illustrations by Peter Kuper.

     STRIPBURGER AT ANGOULEME
     Part of the Stripburger editorial will be present also at the BD Angouleme. We'll have a stand at the Fanzine area. Don't miss the opprotunity to check out about Stripburger activities live.

Priredio: SVesti

     UMRO CRTAČ STRIPOVA TIBE

     Autor: Beta

     Francusko-belgijski crtač stripova Žilber Gaskar, poznatiji kao Tibe, umro je proteklog vikenda u 79. godini, saopštio je njegov izdavač.

     Tibeu je u subotu uveče pozlilo i u toku noći je umro u francuskom mestu Rokbrin sir Aržen, u kojem je provodio odmor. Karijeru je počeo krajem 1940-ih a prvi strip „Čik Bil u Arizoni“ objavio je 1953. Usledila je serija od oko 70 priča o tom kauboju, a albumi su namenjeni mladjim čitaocima. Godine 1955. ilustrovao je prve dogodovštine novinara Rika Ošeta, koji je do sada bio junak 76 albuma. Poslednja priča o Riku Ošetu biće objavljena u martu.

     [Objavljeno: Danas, Beograd, 04.01.2010.godine]

Piše: Aleksandar Manić

     FOLIGATTO
     Scenario: Alexios Tjoyas
     Crtež i kolor: Nicolas De Crécy
     Les Humanoïdes Associés, 1991

     Eccenihilo je megalopolis, sumoran, nasilan, prljav i zastrašujući. Uprava grada organizuje ogroman karneval da bi narod mogao da se proveseli i iz sebe ispusti višak agresije. Kao glavnu atrakciju, gradonačelnik je pozvao Foligatta, slavnog kastrata i poznatog operskog pevača, rodjenog u Eccenihilu. Kada je obožavani Foligatto stigao u rodni grad, pokazao se kao kapriciozna i neodgovorna osoba koja nikoga ne poštuje. Medjutim, tokom karnevala, dešavaju se čudne stvari, a verovatno najčudnija se desila samom kastratu. U završnom koncertu koji je trebao da kruniše njegovo gostovanje, on gubi glas. Da bi problem bio veći, njegov glas se šeta od osobe do osobe, bežeći od vlasnika. Tada se i saznaje zašto je Foligatto postao kastrat i operski pevač.

     Scenario Foligatta je prilično tanak i izveštačen, podsećajući na mnoštvo već vidjenih priča. Karneval, središnji dogadjaj pripovesti, svojom vatrom i ludilom skrenuo je pažnju scenariste sa strukture priče na nekontrolisane emocije. Razuzdani karneval stavlja u prvi plan odsutnost, kako moralnu, tako i fizičku. Zli, podli i manipulanti, mešaju se sa bogaljima i čudacima, a svi zajedno se kreću medju onima kojima su nestala sećanja. Ipak, ta atmosfera tajnovitosti i poremećenosti ne proizilazi iz pera scenariste, nego isključivo iz slika. Uostalom, prava lepota ovog albuma i ne ogleda se u njegovom pripovedačkom kvalitetu, nego u njegovom vizuelnom udarcu.

     Grafizam je čudan, tajanstven i prepun košmarne poezije. Crtež je precizan i vrlo izražajan, boje su guste i kontrastirane, povremeno svedene, a povremeno jake i svetle, nalik fovistima. Enterijeri su prenatrpani i nabacani, a eksterijeri su sivi, prljavi i mračni. Likovi su čudni i uvrnuti, a njihovi kostimi su načinjeni kao kolaži od iseckanih slika iz kataloga tepiha i ćilimova. Na taj način, De Crécyjevi protagonisti više su maskirani, nego odenuti. U njegovom baroknom svetu klimtovske kostimografije, mimika i teksture imaju veliki značaj. Odredjene kompozicije toliko upotrebljavaju slikarske kodove, da se čitanje zaustavlja u kontemplaciji kadra i tako se vrlo efikasno ritmizira napredovanje pripovesti.

     Foligatto je bio prvi De Crecyjev album i, mada je izašao u malom tiražu od četiri hiljade primeraka, on je obeležio čitavu generaciju crtača i stvorio prvi krug fanova mladog francuskog autora. Istovremeno, Foligatto je dobio i mnoštvo medjunarodnih nagrada i postavio De Crécyja medju najbolje evropske strip autore.

Press: Alan Ford

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Komiko

Priredio: SVesti

     U DELTA SITIJU OTVORENA IZLOŽBA AUTORSKOG STRIPA O PRAVIMA DJETETA

     ZRELE IDEJE I KREATIVNOST

     Podgorica - Povodom obilježavanja 20-godišnjice od Konvencije o pravima djeteta, u Delta sitiju otvorena je izložba autorskog stripa učenika srednjih škola. Otvarajući izložbu, stalni predstavnik UNDP-a u Crnoj Gori Aleksandar Avanesov je kazao da je cilj bio da se mladi ljudi na kreativan način uključe u podizanje nivoa svijesti o dječijim pravima.
     - Ovo je prilika da vidimo kakva pitanja pokreću mladi ljudi kroz svoje radove - rekao je Avanesov. Odao je posebno poštovanje roditeljima učesnika što su odgojili dobre i talentovane mlade ljude.

     Žiri je od 100 prijavljenih radova, odabrao 22 koja čine postavku izložbe.
     - Akcije ovakvog tipa kod nas su rijetkost i nijesam bio siguran koliko će se srednjoškolaca prijaviti na konkurs, rekao je član Udruženja strip autora Crne Gore i predsjednik žirija Simon Vučković.

     Izložba autorskog stripa na temu o dječijim pravima u Delta sitiju biće otvorena do 5. januara 2010. Organizatori izložbe su Tematski tim UN-a i Udruženje strip autora Crne Gore.

     I.Če .

     [Objavljeno: Pobjeda, Podgorica, 29.12.2009.godine]

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Piše: Strip vesti

      Nešto kao...
     JEDANAEST PUNIH GODINA SA VAMA

     Verovali ili ne, pre jedanaest godina, na današnji dan izašao je prvi regularni broj Strip vesti... VEROVALI ILI NE... ove godine neću pokušavati da vas razbuđujem smarajućom pričom kako, eto, ovaj časopis funkcionise, kako je bilo, kako će biti, bla, bla, bla... Samo ću se pridružiti čestitki, napisanoj na sličici priloženoj uz ovaj tekst, i kao i obično, priložiti pristigle čestitke, ako je neka zbog mamurluka preskočena, biće naknadno priložena...~:)

     SREĆNO!!!

     S poštovanje,

     Zlatko Milenković


     PS. Ah, da... da ne preskočim i standardni poziv: Osećajte se pozvanim da se pridružite ekipi Strip vesti, da pišete za njih i šaljete vesti o svim dešavanjima koja se tiču Stripa...:) POSTANITE DEO STRIP VESTI, Vi birate način na koji ćete to biti.

---

     Slede čestitke (klikom na sličice možete videti uvećanu svaku čestitku):

Maja Veselinović	Beli Put
The MIČO	Igor Kordej
Darko Macan	Robert Solanović
Iztok Sitar	Tomaž Lavrič
Bojan M. Đukić	Marko Stojanović
Branko Đukić	Dom Kulture Studentski Grad
Melina Mikulić Studio Grafičkih Ideja	Galerija Alkatraz
Leonid Pilipović	Toni Radev
Nikola Temkov	Teodor Ajduk
Srećna galerija Studentski kulturni centar, Beograd	Zoran Matić Mazos (animated)
Saša Kerkoš	Trans:seast
Bojan Redžić	Danijel Babić ...