Piše: Strip vesti

Press: Veseli četvrtak

Priredio: Vane Trajkov

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

     Big Man
     Scenario i crtež: David Mazzucchelli
     Cornelius, 1998

     Deca na plaži nalaze splav na kome je vezan čovek natprirodne veličine i snage. Seljani ga odvezuju, smeštaju u pomoćnu zgradu, hrane ga i obaveštavaju policiju. Brzo se ispostavlja da je kolos vrlo miran čovek, spreman da radi i da pomogne seljanima. Istovremeno, on se sprijateljuje sa jednom mentalno zaostalom devojčicom.

     Priča je već vidjena, medjutim, kao što svi znamo, mnogo je važnije na koji način je obradjena, nego odakle je došlo nadahnuće. Scenario je vrlo jednostavan i pravolinijski, sa nekoliko uporišta, nalik kratkoj priči. Strip nema junaka, nego samo protagoniste, obične ljude, uplašene nepoznatim. Ipak, ljudskost nadvladava i čovek u "drugom" prepoznaje ono što je najbolje. Uprkos patetici, autor uspeva da postavi prava pitanja o ljudskoj toleranciji, o različitosti i o prihvatanju drugih. Medjutim, tragedija stiže na kraju priče, zbog krutosti i nerazumevanja policije.

     Mazzucchellijev crtež je uradjen u skladu sa scenarijem - jednostavno, realistički i sa malo stilizacije. Konture su sačinjene od debelih linija, sa velikim laviranim površinama.

     Ljudska lica su tvrda, namučena teškim životom, ali kroz njih povremeno probijaju iskrena osećanja. Montaža je uprošćena radi opšteg utiska, ali je i prilagodjena manjem formatu ovog kratkog stripa. Istovremeno, ritam naracije hotimično je usporen da bi se pažnja skrenula na niz finesa u autorovom grafizmu. "Strip se sastoji od tabli sa sekvencama i tako je bliži književnosti, nego filmu. Reči postaju vizelne, a slike trebaju da se čitaju. U dobrim stripovima nema ničeg dekorativnog, niti bespotrebnog. Svaka reč, svaki znak, svaki crtež služi narativnoj funkciji, nezavisno od oblika pripovesti. Ta interakcija reči i slike daje stripu njegovu jedinstvenost – kaže Mazzucchelli o svom radu.

     Mazzucchelli se proslavio sarudjujući sa Frankom Millerom na Batmanu i Dardevilu, a potom je napustio komercijalne vode i posvetio se licnijem pristupu u ilustraciji i stripu. Autor danas živi u Njujorku i podučava strip crtanje u dve škole.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Darko Macan

Strip Qreten se premijerno pojavljuje na mcnblog-u!!

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

     Kultura

     ELEKTRONSKA BIBLIOTEKA STRIPA

     Internet stranica www.stripvesti.com, najobimniji i najažurniji časopis posvećen stripadžijama, slavi deset godina postojanja

     Internet sajt www.stripvesti.com, koji će u decembru ove godine proslaviti deset godina postojanja, predstavlja, zahvaljujući tvorcu Zlatku Milenkoviću iz Novog Sada i njegovoj grupi entuzijasta, pravo malo čudo u oblasti očuvanja strip kulture u Srbiji i na Balkanu. Prvobitno je zamišljen kao nedeljnik koji bi se putem elektronske pošte slao pretplatnicima, ali uskoro se ispostavilo da ima dovoljno prostora za jedan obiman, informativan i zanimljiv sajt, koji će povezati autore sa celog prostora bivše Jugoslavije.

     Prema rečima Zlatka Milenkovića, tek početkom prošle godine je njegov sajt finansijski ojačao da bi mogao da bude na stalnoj adresi.

     – Od marta prošle godine izlazi kompletan broj, istog dana, za čitaoce koji nisu pretplatnici. Postoje autori koji redovno pišu za „Strip vesti”, i oni koji su sa nama od samog početka. „Strip vesti” su neprofitan časopis, i pošto niko za svoj rad ne dobija novac, nikoga nisam ni gnjavio ni ubeđivao da u njima radi. I pored takvog stava, kroz sajt je prošla stvarno impozantna ekipa autora, kako velikih i značajnih imena tako i anonimnih – objašnjava Milenković.

     Mnogi autori su novinarski stasali na Milenkovićevom sajtu, a za njega pišu i autori iz Hrvatske, Engleske, Francuske, Holandije, Brazila i Londona, inače poreklom su sa naših prostora. Redovni saradnici su Vasa Pavković i Ilija Bakić, na sajt često „svraća” i Aleksandar Zograf. S obzirom na to da „Strip vesti” donose i strip kaiševe, tu su i crtači koji su na taj način dali svoj doprinos časopisu: Mladen Oljača, Simon Vučković, Darko Macan, Predrag Ikonić, Srđan Aćimović, Lazar Jovanović i mnogi drugi.

     – Pored svakodnevno ažuriranih vesti, posetioci na raspolaganju imaju desetogodišnju arhivu. Objavljeno je na stotine kolumni i tekstualnih priloga najznačajnijih autora strip scene iz bivše Jugoslavije, kao i desetine intervjua sa najznačajnijim autorima sa naših prostora – kaže Milenković.

     Pored uređivačkog posla na sajtu, Milenković radi i u redakciji „Stripoteke”, a ističe da mu je želja da se vremenom više posveti pozivu koji obožava – crtanju stripova.

     – Naravno, moja ideja bi bila bezvredna da nije bilo tih divnih ljudi koji su se odmah priključili i učinili da „Strip vesti” budu ono što su danas: najdugovečniji, najažurniji, najredovniji strip portal na Balkanu. A 1. januara 1999. je otišao prvi broj, za mene fantastičnog obima, sa prilozima koji su odmah stizali iz cele bivše Jugoslavije. Bili su to za mene neverovatni dani, dani kada sam uspeo da spojim, nakon svih ratova, nešto naizgled nespojivo – konstatuje Milenković.

     Sajt poseduje i linkove ka sajtovima svih izdavača stripova koji izlaze na prostoru bivše Jugoslavije. Posebno je zanimljiv odeljak posvećen istoriji stripa, koji ima pregršt podataka. Primera radi od datuma rođenja Džima Dejvisa, (28. jul 1945), autora čuvenog Garfilda, do tačnog dana kada je počeo da izlazi strip Dik Trejsi u časopisu „Čikago tribjun” (4. oktobra 1931. godine).

     – Odeljak o istoriji stripa je nastao po uzoru na jedan sada već davno nestali francuski sajt koji je pratio 100 godina stripa. Sve su te stvari postojale u svetu, i ako je tada sve to bilo novo i originalno na mreži, „Strip vesti” su uspešno pravile svoje prve korake prateći trendove i uzore – kaže Milenković.

     S. Stamenković

[Objavljeno: Politika, Beograd, 24.07.2008.godine]

     Pošto sam za ovaj intervju za Politiku puno pisao, i želeo puno reći, a nije uspelo sve da stane u članak, dajem OVDE, moje kompletne odgovore...(zmcomics..:)

Press: Veseli četvrtak

Priredio: Strip vesti

Press: Komikaze

     dragi gosti!
     dok noge točate u moru utočajte oči u...

     k 0 m i k A z E  # 18

     NOVA ELEKTRONSKA KNJIGA KOMIKAZE # 18 JE VANI:
     www.komikaze.hr !!

     Elektronska knjiga "Komikaze # 18" predstavlja
23 autora/ica na 162 stranice. 
     Autori/ce: Nebojša Vuković (Osijek), Dunja Janković (Lošinj-NY),Bard Tjelta (Norveška), Aya Kakeda (Japan), Bobi + Bobi (Fr), Elvis Šuke (Pu), Bruno Tolić (Zg), Tara (Zg), Chiu Kwong Man & family (Škotska), Igor Hofbauer (Zg), Anna Ehrlemark (Švedska),  Miro Župa (St), Ena Jurov (Za), Wostok (Srbija), Radovan Popović (Srbija), Aleksandar Opačić (Srbija), Lazar Bodroža (Srbija), Johanna Marcade (Fr) i Jurica Starešinčić (Zg).

     * vise informacija o autorima/cama:
     www.komikaze.hr/wiki/Komikaze.EBOOK18

     Hvala i uživajte!

     Vaš Komikaze tim

Press: Strip.art.nica Buch

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Press: Stripburger

     Slovenski klasiki - povabilo k sodelovanju 2.

     Helou,
     Avgust je pravi cas, da se nehate spopadati z razmisljanjem, kako bi preziveli to vroce poletje in vzamete copic ali kaj podobnega v roke.
     Pozivamo vas namrec, da prispevate strip ali dva za projekt Slovenski klasiki. Zbiramo enostranske stripe slovenskih ustvarjalcev na temo slovenskih znacilnosti. izbrani bodo prvotno objavljeni v Mladini, nacrtujemo pa tudi knjizno verzijo.
     Prvemu pozivu se je odzvalo le nekaj preko 10 avtorjev, po izboru urednika, Tomaza Lavrica, pa so bila v Mladini objavljena dela Luka Semeta, Kaje Avbersek, Mateja Kocjana Koca in Matjaza Bertonclja.
     Vec o pozivu v priponki.
     Stripburger

Piše: Aleksandar Manić

     Kiki de Montparnasse
     Scenario: José-Louis Bocquet
     Crtež: Catel Muller
     Casterman, 2007, 374 p.

     Man Rayova fotografija ženskih ledja i bokova na kojima su nacrtani prorezi violončela, uradjena 1924. godine, postala je simbol nadrealizma. Model, Alice Prin, zvana Kiki sa Monparnasa, tako je sebi obezbedila mesto u večnosti. Popularan model, muza i ljubavnica mnogih slikara, ona se našla, ne samo u krevetima, nego i na platnima Kislinga, Soutina, Modigliania, Foujite, Utrilla... Grafička novela "Kiki de Montparnasse" romansira njen život mešajući istorijske dogadjaje i izmaštanu priču.

     Scenarista, José-Louis Bocquet, vrlo je polivalentan autor koji pored pisanja romana, radi i na scenarijima, strip i filmskoj kritici, u novinarstvu, a od prošle godine i u izdavaštvu. Scenario njegovog grafičkog romana "Kiki" prati odrastanje male Alice, njenu ljubavnu vezu sa slavnim američkim fotografom Man Rayem, njen život profesionalnog modela, kabaretske pevačice, glumice i slikarke, sve do pada u alkoholizam i narkomaniju koji su je odveli do psihijatrijskog azila i smrti u pedesetoj godini. Iskoristivši neverovatan milje u kome se Kiki kretala, on je upotrebio "lude dvadesete godine" kao pozadinu na kojoj se odvija lična drama jedne vanbračne devojčice, prerano sazrele i i još ranije ubačene u život odraslih ljudi. Scenario je uradjen u nizu finesa datih kroz dijaloge i ambijente, u kojima se vidi razvoj modernog slikarstva izmedju dva rata. Medjutim, istorijska preciznost i vrednost ni u jednom trenutku ne dominiraju pripovešću, nego samo okružuju dramu jedne, na površini emancipovane lepotice, a duboko u duši, beskrajno povredjene i neutešene osobe.

     Grafizam mlade francuske autorke Catel Muller sačinjava besprekoran pandan scenarističkoj podlozi. Istovremeno lepršav, ekspresivan i neobičan, on nas vešto vodi kroz 350 tabli Kikine drame. Ravnoteža koju su postigli autori, originalnost pristupa i odmerenost u izrazu, učinili su da je ovaj grafički roman bio višestruko nagradjivan tokom ove godine.

Priredio: Stripburger

     From: David Ocon <david.ocon@asef.org>
     Subject: Call for applications: LINGUA COMICA 3 in Kyoto, Japan, November 2008

     Dear friends of comics,

     Please find attached the latest call for application for the Asia-Europe Foundation (ASEF) programme on comics, LINGUA COMICA. For its third edition ASEF will collaborate with the Kyoto International Manga Museum (MM), a renowned institution created in 2006 under a joint initiative by the Kyoto City and Kyoto Seika University.
     LINGUA COMICA 3 will gather 14-16 emerging comic artists from ASEM (Asia-Europe Meeting) countries for a 2-months online collaboration through comics and 8 intense days in Kyoto, Japan. Collaborative work in residency basis, workshops, panels and exhibitions will be part of the programme. A team of Asia-Europe comic experts will facilitate and monitor the project. LINGUA COMICA wants to give the emerging comic artists the opportunity of an international cultural and artistic learning experience and a professional development.
     ASEF and MM intend to foster that focusing on two types of work and collaborations in two phases:
     PHASE 1: Asia-Europe Collaboratory - An artistic project (Asia-Europe Collaboratory) running from the 1st of September to the 1st of November. The artists will be paired by a committee of Asia-Europe comic experts and will be given beforehand several relevant topics to start the collaboration;
     PHASE 2: Artists Residency-Workshop-Exhibition (Kyoto, Japan) - The work of the pairs online during September and October will be finalised in Kyoto, Japan during a 4-days in a residence at the Kyoto Seika University's premises of Eizankaku, near Kyoto.  After the residency, the artists will be involved in other activities as workshops, panel discussions and visits.
     The end of the project will be marked by the showcase of the works produced, with the inauguration of a two-months length exhibition of the collaborations by the selected comic artists at the Kyoto International Manga Museum and the production of a publication.
     Please dont hesitate to circulate this call to the people you think might be interested to join the project. All the instructions on how to apply are in the Call for applications' document.
     Kind regards,
     David
______________________
David Ocón Fernández (Mr) | Project Executive | Cultural Exchange Department | Asia- Europe Foundation (ASEF)
Add: 31 Heng Mui Keng Terrace, Singapore 119595 | Tel: +(65) 6874 9723 | Fax: +(65)  6872 1207  |  
e-mail: david.ocon@asef.org | website: www.asef.org
Visit the new website facilitated by ASEF for cultural resources in Asia and Europe,Culture360:www.culture360.org
Visit ASEF subsite on cinema, SEA-Images: sea-images.asef.org
CulturE-ASEF, Information system for the Asia-Europe cultural exchange: www.culture-asef.org/

Piše: Zoran Jović

     Dečija strip radionica se i ove godine održava u prostoru Doma kulture "Mladost" u Glogonju. Radionicu (pokušava da) vodi (kako ume i zna) Jović Zoran Letač iz Banatskog Novog Sela. Akteri radionice su deca - učenici osnovne škole i često članovi AKK-ove strip radionice Dudavac (BNSelo). Biće i gostiju...
     Ova strip radionica iza sebe ima 3 realizovane letnje radionice (2005-06-07) i 3 strip izdanja sa radovima koji su rađeni tokom trajanja radionice (Prvi, Drugi i Treći strip)...
     Pogledajte malo kako to izgleda:
     myspacetv.com/index.cfm?fuseaction=vids.individual&videoid=38539017

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: KUD Apokalipsa

Društvo Apokalipsa, Ulica Lili Novy 25, 1000 Ljubljana, Slovenija
Phone +386 1 256 22 50, gsm 041 67 19 83, 031 28 73 58; Fax +386 590 54 020
e-mail: apokalipsa@t-2.net; revija@kud-apokalipsa.si; revija-v-reviji@kud-apokalipsa.si
internet: www.kud-apokalipsa.si/

Press: Bookglobe

Autor: Darko Macan

Strip Qreten se premijerno pojavljuje na mcnblog-u!!

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

Press: Stripburger

     UVODNIK

     Začnimo z vprašanjem anketne narave. Se vam je kdaj že zazdelo, da v Stripburgerju česa manjka? Odvisno od tega, koga vprašate, dobite različne odgovore, a med njimi je nekaj stalnic. Večina jih izvira iz domačega (slovenskega) stripovskega občestva. ZnačiIna je recimo ta, da v Stripburgerju manjka slovenskega stripa. Ali pa da v njem manjka klene slovenske besede. Prepogosto slišimo celo to, da naj bi v njem manjkalo kar kompetentno narisanih in koherentnih stripov nasploh. Medtem ko na točno dva od teh očitkov (priznam) ne morem kar tako odmahniti z roko in medtem ko točno eden med njimi pri meni vsakič znova zbudi sveto jezo, imam za bregom nekaj drugega: Z vso obzirnostjo do vseh tistih med vami, ki vam je Stripburgerjeva pritiklina, katere odsotnost v pričujoči cifri moram sedaj najaviti, pri srcu, vam sporočam, cenjene braike in cenjeni bralci, da bloka v tej številki ne bo.
     Ah, ta blok. Takole med nami vam priznam, da mi nikoli ni bil posebno pri srcu. Brez panike - tokratna ukinitev je zgolj epizodična in izključno eksperimentalne narave. Cilj eksperimenta je preveriti, kako bi bil videti Stripburger brez omenjene rubrike. Če vprašate mene (in pri tem naivno upam, da ne bom izzvenel pretirano bahavo), je prav posrečen. Pri tem gotovo ni brez zaslug Burgerjev tokratni profiliranec. Z Matthiasom Lehmannom, francosko-brazilskim mojstrom scratchboarda, Burger nadaljuje serijo predstavitev svojih »častnih« sodelavcev.
     Matthias je za pričujočo številko i1ustriral platnice in prispeval komorno zastavljeno stripovsko zgodbo Le gumba de I'annee (Gumbo leta). V intervjuju pa razkriva detajie svojih brazilskih korenin, svojega navdušenja nad countryjem, bluesom in bluegrassom ter tegobe ustvarjanja v vse prej kot nezahtevni tehniki praskanke.
     Posebnost tokratne cifre je ilustrirana kratka zgodba - torej nestripovski prispevek, za katerega načrtujemo, da bo postal reden del revije. Zgodbo Podarjenemu konju se ne gleda na zobe je napisal Matjaž Brulc, z ilustracijami pa jo je začinil Marko Kociper.
     S tem proznim intermezzom tudi nekoliko uravnovešamo tekstovno sušo, ki je prizadela tokratno cifro. Opustitev bloka je za sabo potegnila izginotje teoretične razprave, kakršna praviloma spremlja blokovske sekcije, tokratni Burger paje lažji tudi za intervju (»mali profil«). Pri nadomeščanju tekstovne praznine se Brulcu pridružuje Jakob Klemenčič, ki se ustvarjalno čedaije bolj nagiba v smer literature. V svojem poljudnoznanstvenem članku je tokrat oživil legendo o Svetem Skicijanu, uradno nepriznanem, vse prepogosto prezrtem svetniku. Pa naj še kdo reče, da stripovske revije poneumljajo braice!
     Poleg Lehmanna vnaša brazilski temperament še Marcelo D'Salete, sicer novinec na naših straneh, od stripovskih eksot pa z veseljem pozdravljamo ruska avtorja Sašo Jegorova in Askoida Akišina, Latvijca Kasparsa Groshevsa in Romuna Mateia Braneo. Sicer je z nami še nekaj starih znancev: Gunnar Lundkvist, Mawil in Juhyun Choi ter nove pridobitve: Bendik von Kaltenborn, Anneli Furmark, Steven Preston, Thomas Vieille, Richard Cowdry, Filipe Abranches in Olive Booger. Slovenske barve poleg Klemenčiča in Brulca zastopa Matej Lavrenčič. Na tem mestu predajam besedo kolegu Davidu.
     Zadnji odstavek namenimo prenovijeni podobi Stripburgerja. Svoje vrste smo postrojili, tako je format poenoten z zbirkami Republika Strip in Ambasada Strip. Ločevalna posebnost sta prepoznavna kartonasta platnica in reciklirani papir, po katerem se razliva gosta tiskarska barva. Logotip ni podlegel splošnim revitalizacijskim trendom in ohranja svoj, že šestnajst let nezamenljivi šarm. Z novim videzom pa se ponašajo tekstovne strani, na katerih je, kljub kroničnemu pomanjkanju besedil v tej cifri, opazna korenita sprememba: celostna postavitev strani je koherentna, z enotnimi grafičnimi elementi in eno črkovno vrsto. Izčiščena forma znatno prispeva k jasnosti in berljivosti. Na splošno je nova podoba Stripburgerja nevpadljiva in prepušča iniciativo predstavljajočim se avtorjem. Dejansko je raznoroden nabor avtorskih del tisti, ki oblikuje celostno podoba te revije. Začenši znaslovnico, ki je v celoti prepuščena avtorjevemu pogledu in občutku za esteti ko.

     Preverite nov okus, brez aditivov in holesterola!
     Dober tek, vam želi Stripburger.
     (GR& DK)

KAZALO:
Uvodnik / Editorial 1
PROFIL - MATTHIAS LEHMANN 2
SAŠA JEGOROV 20
JUHYUN CHOI 21
MATEI BRANEA 24
FILIPE ABRANCHES 25
MATJAŽ BRULC &MARKO KOCIPER 30
STEVEN PRESTON & 32
ALEKSANDRA SIENIAWSKA
MARCELO D'SALETE 36
BENDIK KALTENBORN 45
KASPARS GROSHEVS 51
ANNELI FURMARK 53
THOMAS VIEILLE 68
JAKOB KLEMENČIČ 70
MAWIL 71
RICHARD COWDRY &PETER LALLY 76
ASKOLD AKIŠIN 78
OLIVE BOOGER 79
MATEJ LAVRENČIČ 82
Recenzije / Reviews 84
GUNNAR LUNDKVIST 88
Front and back cover: MATTHIAS LEHMANN
Inside front and back: GAŠPER RUS

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

Press: Lavirint

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

Press: Bookglobe

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Grrr!

     GRRR! PROGRAM Ponedeljak 14.07.2008.

    U najnovijem izdanju  GRRR!PROGRAMA, kojeg pripremaju  Kulturni centar Pančeva i Saša Rakezić, u prostoru Elektrika (Radomira Putnika 7, Pančevo), sa početkom u 19h, biće predstavljena  izložba ilustracija i stripova CHANNEL DRAW, čiji je autor Gianluca Costantini. Putem slajd projekcije i razgovora, gosti GRRR!PROGRAMA Gianluca Costantini i Elettra Stamboulis će pričati o svom radu, i situaciji na italijanskoj sceni kada je autorski strip u pitanju, nakon čega će uslediti koncert beogradske grupe Dž Dž.
     Pored svog rada na kreiranju stripa (Gianluca Costantini) i  pisanja o stripu (Elettra Stamboulis), ovaj par iz Ravene spada među najagilnije aktiviste i pokretače zbivanja na italijanskoj alternativnoj sceni. Uz uređivanje važnog časopisa Inguine, rada na galeriji i organizaciji Mirada, internacionalnom strip festivalu Komikazen, web projektu Political Comics, njihove aktivnosti uključuju i saradnju sa mladim strip crtačima iz Italije i inostranstva, a u gradu Raveni (sredini koja, uzgred rečeno,  tokom nekoliko poslednjih godina vrlo intenzivno sarađuje sa gradom Pančevom) su priredili gostovanja značajnih imena iz sveta stripa kao šro su Marjane Satrapi, Joe Sacco,  Danijel Žeželj i mnogi drugi.
     www.mirada.it
     www.galleriamirada.com
     politicalcomic.blogspot.com/
     www.gianlucacostantini.com/
     www.stamboulis.eu
     Grupa Dž Dž spada među najzanimljivije, a najmanje izvikane na beogradskoj sceni. O sebi kažu: “Naša muzika varira izmedju tvrdog rokerskog zvuka i instrumentalnih pasaža sa primesama regea, klasike, punka, obogaćene angažovanim i poetičnim tekstovima“. Pored brojnih svirki u zemlji i regionu, nedavno su bili i u ulozi organizatora dešavanja pod imenom REKOLOGIJA.
     www.myspace.com/dzdzband

Pres: Marketprint

Press: Byzant

     10-th INTERNATIONAL BALCAN COMIC ART FESTIVAL
     ,,NEW CREATORS”- Bitola -Macedonia

     The “Byzant”—Visual Art Center is organizing the 10-th Annual international Comic art exhibition to be held in Prilep , Macedonia. The topic is ”DREAMLAND”- (Dreams, life, Borders, walls, war, sex, food, sports, people, zoo, natural… etc from your country )
     1. Participation is open to all artists of comics that currently publish or have published in national or international mass media and not published.
     2. Participation will consist of an entry on the topic :,,DREAMLAND”.The format can be 21 x29,7cm -A4 Gallery formate.Send only good laser copy and original (original no return ) .Each works must bear the signature or initials of the artist at the front, with name, surname, adress, short biography-photo, telephone numberand e-mail address indicated on the back.
     3. The entries should be packaged to protect the contents.The organization recommends placing the entry between two pieces of cardboard .Shipping will be paid by the participant. On packaged sign: ,,PRINT OUT OF VALUE”. The organization is not responsible for any damage caused during shipment.
     4. August 28th is the deadline for resident authors in Balkans, and July 28th for participants of the other countries.The entries must be sent to the following address:
     ,,VIZANT,,-Balcan Comic Art Center
     “Dimo Narednikot”;58
     7500-Prilep
     MACEDONIA
     Attn:comic plant
     Tel:++389-48-430-365
     www.vizant.org.mk
     Contact person: Spiro
     e-mail: vizant@mt.net.mk
     5. The entries selected by the Committee will be displayed in the 10th annual international exhibition of comic Arts.
     6. The entries become part of the “Byzant,,-visual art center archive.The entryes may be displayed in all the premises of the ,,Vizant”-Visual Art center in itinerant exhibitions, and in publications that are periodically published.
     7. The ,,Vizant”-Visual Art center has the right to reproduce and circulate the entries, whenever the authors “s name appears and the main objective is the dissemination of the exhibition or the participation in other activities of the “Vizant”-Art center general in area of art comix, that is to say, catalogues, posters, the press, web pages, etc… without generating any obligation towards the participating authors.
     8. The organization will communicate through its web page or by means of letter the name of the authors whose entry has been received as well as the names of the selected entries. The authors will be informed of accommodation conditions if they want attend the exhibition opening or any acttivities parallel to this event.
     9. Once the exhibition has closed in Bitola,Prilep,Veles, all the authors whose work has been selected will receive a copy of the publication made for the exhibition.
     10.The organization reserves the right to not exibit those entries considered to be an affront to individual or collective rights.
     11.Awards:
     -GOLDEN ,,BYZANT ,,
     -SILVER ,,BYZANT,,
     -BRONZE ,,BYZANT,,
     Special awards and invited to 7 artists on international comic art collony in Bitola and Prilep – (Marble sea) -Macedonia traveling expenses, visa, accomodation is a to ensure from organizateur.
     12.Participation in the exhibition means the complete acceptance of all the above conditions.
     13.“VIZANT”-ORGANIZATEUR IS A UNITED WHO PUBLISH CATALOGUE ART BOOK MIN.160 PAGES AND AFTER EXHIBITION SEND BOOK TO ALL SELECTED COMIC ARTISTS PARTICIPANTS WITHOUT WHERE LIVING IN PLANET.

Autor: Darko Macan

Strip Qreten se premijerno pojavljuje na mcnblog-u!!

povratak na vrh

Press: Media Art

     Media Art Service International najavljuje promociju prvog broja časopisa Ennea , koji za cilj ima afirmaciju stripa kao umetnosti.
     Na promociji će o časopisu ali i strip sceni u Srbiji i regionu govoriti: Svetozar Obradović, glavni urednik časopisa, Vesna Vujasinović, odgovorni urednik časopisa, Jovan Gvero, član redakcije, Slavko Draginčić, direktor i glavni urednik Marketprinta i dizajner časopisa Ivica Stevanović.
     Promocija će biti održan u Novom Sadu, u Radio caffe-u, 11. jula u 20 h u ulici Svetozara Miletića broj 45.

     ENNEA ima za cilj da informiše o stripu, edukuje i svedoči. Osim stripova časopis će sadržati i i tekstualni deo u tri tematska kruga.
     Informativni: vesti, najave događaja, izveštavanje o događajima, informacije o prvim autorskim projektima, novim izdanjima, trendovima, praktičnim mogućnostima kako za ljubitelje tako i za autore (konkursi, festivali, studijska putovanja, školovaje).
     Edukativni: teorija i istorija stripa, analiza novih trendova, tehnologija stripa, strip jezik.
     Dokumentarni: recenzije, intervjui sa autorima, urednicima, portreti.

     Autori u prvom broju su Svetozar Obradović, Aleksandar Manić, Željko Mijatović, Jovan Gvero, Ivan Pravdić, Zlatko Milenković, Dejan Đoković iz Srbije, Simon Vučković iz Crne Gore, Darijo Antunović i Rudi Aljinović iz Hrvatske, Sandi Buh iz Slovenije, Emir Pašanović i Predrag Ikonov iz BIH, Zlatko Krstevski iz Makedonije, Marko Ajdarić iz Brazila i mnogi drugi. Posebna sekcija posvećena je domaćim strip autorima koji rade u Francuskoj.

     ENNEA će imati 104 strane u boji na sjajnom kunstdruku, u formatu A4.

Press: Veseli četvrtak

Priredio: Zoran Đukanović

     Strip:
     RAZGLEDNICE IZ POGRANIČNE ZONE

     Povodom izložbe "Svet Aleksandra Zografa", galerija Magacin, Beograd, 25.6. – 9.8.2008.

     Sigurno nijedna rubrika u listu "Vreme" nije nailazila na toliko nerazumevanje i osporavanje kao što je to slučaj sa dvema stranicama stripa između "Pošte" i "Vremena uživanja" koje od 2003. redovno puni Saša Rakezić, čitaocima poznatiji kao Aleksandar Zograf. Najpre se u samoj redakciji vodila žustra polemika o tome da li u ozbiljnom političkom magazinu kao što je "Vreme" uopšte treba odvojiti toliko prostora za strip, a posebno takav čiji sadržaj ne korespondira direktno sa temama kojima se novine najčešće bave. Odmah zatim, nakon što su prve table ipak krenule, počeli su da stižu komentari čitalaca u rasponu od "Šta vam je sad ovo?" do "Zar niste mogli da nađete nekog ko ume da crta?". Danas, posle pet godina, Zografovi stripovi su se ustalili kao neizbrisiv deo vizuelnog identiteta "Vremena", a oni kojima još nije jasno o čemu se tu radi, kao i oni koji žele dublji uvid u proces nastanka Zografovih radova, preporučujemo izložbu koja će sledećih mesec i po dana biti postavljena u galeriji Magacin u Ulici Kraljevića Marka u Beogradu.
     S druge strane, onima koji popreko gledaju na strip uopšte, a na Zografa posebno, verovatno neće mnogo značiti ako kažemo da je reč o umetniku koji je dobio mnoštvo svetskih nagrada, sa više od trideset albuma na nekoliko jezika: stripovi objavljeni u "Vremenu" dosad su u vidu albuma objavljeni u Francuskoj, Italiji i Hrvatskoj, ali nažalost, još ne i u Srbiji. Sem toga, naišao je na nepodeljeno oduševljenje kritičara, koji u njegovom crtežu prepoznaju nešto od genijalnosti Vindzora Mekeja i Džordža Herimana, a u naraciji nalaze tragove Vitolda Gombroviča i Kafke. Stoga postavka u Magacinu, koja nije ni prva ni najveća samostalna izložba ovog autora, ali jeste jedinstvena po koncepciji, predstavlja neponovljivu priliku, slobodno se može reći, za upoznavanje jednog od najznačajnih srpskih umetnika na prelazu prošlog i ovog veka.
     Izložba, koju je osmislio Dragan Ambrozić (takođe redovni saradnik "Vremena"), najvećim delom se sastoji od radova koje su naši čitaoci već imali prilike da vide, ali uz izvesne dodatke: pored originalnih tabli na zidovima galerije, pred posetiocima se nalaze konkretni predmeti koji su Zografu poslužili kao inspiracija, od starih razglednica i sitnica napabirčenih po buvljim pijacama do artefakata pokupljenih sa raznih arheoloških lokacija. Jedan od tih predmeta – ikonu pronađenu u napuštenoj kući u mestu Krivi Vir u istočnoj Srbiji – autor je slučajno otkrio dan pre otvaranja izložbe, vraćajući se sa izleta u Gamzigrad, i mada se ona još nije uselila u strip, nema sumnje da ćete je videti u nekom od njegovih budućih radova.
     Zograf je, dakle, pasionirani sakupljač svega i svačega, s tim što se njegovi motivi suštinski razlikuju od onih koje obično prepoznajemo kod kolekcionara. Kao što je Zoran Đukanović još pre nekoliko godina napisao na stranicama ovih novina: "Redovnim hodočašće(nje)m po buvljim pijacama Zograf na sebi svojstven meditativni način otkopava zaboravljena blaga, zaboravljene trenutke običnih postojanja. No, običnost i neobičnost najvarljivije su kategorije svekolike izražajnosti, a najvarljivije su upravo kod onih koji zasluže titulu majstora. I jedna važna napomena o vrsti autorovih naklonosti. Majstor Zograf kaže – kupujem samo jeftine stvari pošto se gadim kulture bogatih kolekcionara i preprodavaca."
     Posebno mesto među tim predmetima zauzimaju stare fotografije, koje Zograf koristi kao krhke mostove prema zapretenom području sopstvenog uma, onom koji je, kako bi rekao V. B. Jejts, postojao i pre stvaranja sveta. "Možda je prednost što, za razliku od drugih koji su nekad čuvali te fotografije, ja sve to mogu da posmatram sa udaljenosti ne kao nekakav ‘sentimentalni zapis’, već kao valjda ‘umetničko delo’", kaže Zograf. Povremene neverovatne podudarnosti koje se prilikom tih traganja dešavaju – na primer, fotografija samog autora kao malog deteta otkrivena na pančevačkom buvljaku, ili pedesetak godina stara slika na kojoj se dva nepoznata mladića blesave na potpuno identičan način kao Zograf i njegov drug iz mladosti na mnogo skorijoj fotografiji – daleko su od toga da budu puke slučajnosti: to su diskretni signali podrške i ohrabrenja upućeni umetniku "sa one strane" pojavnog sveta.
     Takođe nije nimalo slučajno što je Zografu, kada je pre nekoliko godina primljen u Svetsko udruženje Indijanaca, dodeljeno ime Dream Watcher, koje se sa engleskog može prevesti na dva načina: kao Posmatrač (ili kao Čuvar) Snova. To je zato što, i pored svega izloženog, glavni izvori Zografove inspiracije nisu predmeti, pa čak ni neobični doživljaji sa dalekih putovanja – a Zograf je, otkad je stekao izvesnu svetsku slavu, postao i strastan putnik – već ono slabo omeđeno područje između budnog i svesnog uma. Ta zona, kao što je umetnik sa ne malim čuđenjem otkrio već kao zreo autor, ima svoje naučno ime: stanje hipnagogije. "To je stanje u koje ulazimo pre nego što sasvim utonemo u san, ili pre nego što se probudimo, koje je drugačije od snova u REM fazi", objasnio je Zograf u intervjuu Krisu Lenijeru, uoči izložbe koju je 2003. postavio u Lisabonu. "Neki teoretičari ga nazivaju ‘zona sumraka’, a naša svest vidi nešto što je više nalik na seriju slajdova, nego na ‘filmove’ koje gledamo u dubokom snu. Moram da dodam da neke od mojih hipnagogičkih halucinacija uopšte nisu vizuelne, već su taktilne ili zvučne, a ponekad vidim i kratke filmske sekvence... Sakupio sam na stotine crteža zasnovanih na tim vizijama. Moja supruga se više ne čudi kad vidi kako se naglo budim iz dremeža, grabim blokče i skiciram nešto što sam pre nekoliko trenutaka video u polusnu. Ponekad od toga nastanu dva-tri kadra, a ponekad cele strane čudnih stripova koji su i meni samom misteriozni."
     To je, znači, ono što Zograf radi: on se poput stalkera iz istoimenog filma Tarkovskog otiskuje u slabo istražene pogranične predele i odatle se vraća sa zbirkom čudesnih predmeta koji svedoče o postojanju prostorno i vremenski dalekih svetova i bića, a koji ipak dotiču nešto duboko u svakom od nas. I opet kao stalker, on to čini za praktično ništavnu nagradu (skroman honorar ili poziv na festival stripa negde u inostranstvu), a uz popriličan lični rizik, jer mnogi se sa izleta u ovu zonu uma nikada nisu vratili.

     Dejan Anastasijević

     [Objavljeno: Vreme br. 912, Beograd, 26.06.2008.godine]

Piše: Strip vesti

Press: Bookglobe

Piše: Strip vesti

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Press

Piše: Aleksandar Manić

     THE ARRIVAL
     Shaun Tan
     Lothian Books, 2006

     Jedan čovek pakuje kofer i napušta ženu, dete i otadžbinu, u nadi da će mu život u drugoj zemlji doneti blagostanje i omogućiti da povede i porodicu sa sobom. Nadahnut pričom sopstvene kinesko-irske porodice, nastanjene u Australiji, Tan pripoveda priču tipičnu za svakog emigranta. Bolno odvajanje od porodice, dolazak u nepoznatu zemlju nepoznatog jezika i nepoznatog pisma, traženje stana i posla, stvaranje novih prijateljstava, pisma porodici i dovodjenje porodice u novu domovinu.

     Struktura Tanove grafičke novele izdeljena je na jasno odvojena poglavlja koja odgovaraju različitim etapama na putu ka drugom životu. Čuvajući u sebi odvajanje porodice kao jedini negativni element, autor daje idiličnu i optimističnu sliku imigracije. Pored univerzalnosti teme, on se opredelio i za univerzalnost jezika. Njegova grafička novela ispričana je bez i jedne reči dijaloga ili didaskalija. Taj pristup nalazi svoje puno narativno opravdanje u trenutku kada junak stiže u stranu zemlju čiji jezik ne govori.

     Crtež je u tonovima sepije, dajući tako laganu notu nostalgije i melanholije. Foto-realistički likovi na pozadini nadrealističkog i povremeno apstraktnog okruženja, odsustvo teksta i onomatopeja, sugerišu listanje albuma starih fotografija ili gledanje nemih filmova sa početka prošlog veka. Dobar pripovedač, Tan ni u jednom trenutku ne ulazi u praznu estetizaciju kadrova, nego ih vešto koristi za ritmiziranje naracije. Kompozicije tabli su uradjene vrlo jednostavno, kombinujući vrlo klasičnu montažu sa inovativnim zahvatima neophodnim za strip bez reči. Prelasci sa dinamičnog niza kadrova sa detaljima, ka panoramičnim planovima, učestvuju u dobro razradjenoj naraciji i izgradnji oniričkog sveta. Vrlo je zanimljivo da odsustvo teksta usporava čitanje albuma i omogućava ritam koji ne zavisi od dinamike oblačića.

     Plod četvorogodišnjeg rada, grafička novela "The Arrival", dobila je brojne medjunarodne nagrade i ustanovila Tana, ne samo kao vrsnog ilustratora, nego i kao odličnog pripovedača.

Press: Beli put

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Veseli četvrtak

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: zmcomics