Priredio: Dušan Mladenović

     Junaci našeg doba (1)

     "SIMPSONOVI" su više od smešnog crtanog filma - oni otkrivaju istinu o ljudskoj prirodi. Jednostavno: jedan od najvećih (pop)kulturnih simbola našeg doba. Toliko veliki, da zapravo nije reč o tome da se serija samo poigrava suštinskim temama našeg vremena, ona se uistinu bavi filozofijom i to radi vrlo dobro.
     Kako to može jedan crtani film? Tako što forma satirične animirane serije apstrahuje realnost, destiliše je i baca ponovo pred naše noge, osvetljavajući je tačnije nego bilo koja realistična proza. Da bi se o smislu života danas govorilo iskreno, pronicljivo i pogađalo u središte mete, mora postojati smisao za apsurdnost ljudskog života i stremljenja. A humor "Simpsonovih" je dobitna kombinacija.
     To se lepo vidi i u stripu "Simpsonovi" koji će "Novosti" objavljivati svakog 15. u mesecu, počevši od sledećeg četvrtka. I u ovoj formi koja je u Americi zaživela 1993. godine, Homer i ekipa postali su hit, šampioni zabave, matrica smeha u današnjem svetu.
     "Simpsonovi" su, originalno, crtani sitkom (komedija situacije) sa najdužim stažom u istoriji američke televizije i tu titulu čuvaju već deset godina, od kada su sa trona skinuli "Porodicu Kremenko". Plasirao ih je crtač stripova Mat Grejning za televiziju Foks 1987. godine, kao parodiju na "srednjoamerički" mentalitet. Porodicu iz naslova serije čine muž i žena Homer i Mardž i njihova deca Bart, Lisa i Megi. Šou je smešten u izmišljeni gradić Springfild i zlobna je satira na smisao postojanja, ali i konkretno: američku kulturu, društvo i posebno fenomen televizije.
     Grejningu se ideja za Simpsonove rodila 1985, dok je čekao da ga primi legenda televizije, veliki producent i režiser Džejms L. Bruks, dobitnik tri Oskara, devetnaest Emija i jednog Zlatnog globusa. Bruksu se svideo Grejningov nedeljni strip o životu u Los Anđelesu, pod imenom "Život u paklu", koji je nastao 1977. godine i u kome su glavni junaci zečevi i jedan gej par. Slavni TV producent zamislio je da Grejning razradi i priredi svoje likove za animirane skečeve koji bi išli u okviru popularne Foksove emisije "Šou Trejsi Ulman".
     Grejning se, međutim, uplašio da će da izgubi autorska prava na svoje likove iz "Života u paklu", pa je za ovu ponudu koja se ne odbija, izmislio potpuno nove - porodicu Simpson i to za samo desetak minuta!
     Skeč "Porodice Simpson" pod imenom "Laku noć" emitovan je prvi put 19. aprila 1987. godine. Grejning je animatorima dao samo kroki, osnovne nacrte likova, računajući da će ih oni malo doterati tokom animacije. Ali amimatori su samo precrtali njegov predlog, tako da su u prvim kratkim epizodama osvanuli neočekivano grubi likovi.
     Dve godine kasnije, 17. decembra 1989. godine, Grejningova kratka forma „Porodica Simpson“ prerasla je u polučasovnu crtanu TV seriju u udarnom Foksovom terminu, sa imenom "Simpsonovi", a prva epizoda bila je božićni specijal "Simpsonovi se peku na otvorenoj vatri", umesto planirane premijerne epizode "Baš začarano veče". Ta epizoda morala je ponovo da se uradi pošto su autori uočili loš kvalitet animacije, a emitovana je kao poslednja u prvoj sezoni. I istorija je stvorena: Homer, Bart i brojna ekipa iz Springfilda, postali su junaci našeg doba.

     Nisam video Elvisa 2.
     B. ÐORÐEVIĆ

     Grejningovi animirani skečevi “Porodica Simpson” 17. decembra 1989. godine, prerasli su u polučasovnu crtanu TV seriju u udarnom Foksovom terminu, sa imenom “Simpsonovi”, a prva epizoda bila je božićni specijal “Simpsonovi se peku na otvorenoj vatri”.
     Mat Grejning, otac “Simpsonovih”, iz rodnog Portlanda preselio se u 23. godini u Los Anđeles, u poteri za snom, želeći da postane pisac. I kako to obično ide, prao je sudove, radio u kanalizaciji, čistio stanove... Da bi dočarao svojim prijateljima kod kuće divne dane u obećanom gradu, počeo je da crta strip “Život u paklu”, koji je sam objavljivao. Ostalo je istorija... Grejning nije mnogo lupao glavu oko imena članova familije Simpson. Prosto, nadenuo im je imena svojih najbližih: njegovi roditelji zovu se Homer i Margaret, skraćeno Mardž; mlađe sestre Lisa i Margaret, skraćeno Megi. Tvrdeći da bi bilo suviše očigledno da nazove jednog od glavnih likova po sebi, izabrao je: Bart - što je anagram od engleskog “brat”, u prevodu “derište”. Ali ostao je pri čvrstom stavu: “Bilo kakva sličnost sa mojom porodicom je slučajna”.
     A kada je došlo vreme da u seriju uvede dedu Simpsona i da mu da ime, Grejning je odluku ostavio svojim saradnicima. Ne znajući da se Matov rođeni deda zove Abraham, oni su izabrali baš to ime! Kockice su se savršeno složile na samom startu.
     Šta je onaj magični sastojak koji nam već blizu dve decenije i kroz nekoliko stotina epizoda drži pažnju u ovim pričama? Odgovor je: genijalni sporedni likovi. Bez njih to ne bi bilo to. “Simpsonovi” nisu klasičan sitkom koji se iz epizode u epizodu odvija u krugu jedne porodice ili družine. Ovde je pozornica ceo grad Springfild. Ni u ovom delu, imena nisu slučajna: legendarni šef policije Klensi Vigam dobio je prezime po devojačkom prezimenu Grejningove majke. A komšija Flanders, prečasni Lavdžoj, Pauel (Homerov polu-brat), gradonačelnik Kvimbi i Kerni, jedan od siledžija iz osnovne škole u Springfildu - imena su glavnih ulica u Portlandu...
     Mlađi fanovi možda se ne sećaju, ali u epizodama iz prve dve sezone, glavni junak je bio Bart Simpson, sa svojim antologijskim izjavama u stilu “Aj karamba” ili “Nisam to ja uradio”. Oko njega se vrtela čitava priča. Grejning ga je osmislio kao tipično neposlušno i bezobrazno dete koje u sebi sublimiše sve negativne osobine Toma Sojera i Haklberi Fina, odnosno čuvenog Denisa. Tek kasnije, fokus se pomera ka Homeru, koji je danas prva zvezda serije.
     Sama špica serije promoviše Barta, a najkreativnija je scena u kojoj Bart po kazni, na tabli piše jednu rečenicu sto puta. Pamte se biseri: “Neću uzalud trošiti kredu”, “Neću podrigivati na času”, “Nisam video Elvisa”, “Neću vikati ’požar’ u punoj učionici”, “Neću ohrabrivati druge da mogu da lete”, “Ne zovem se doktor Smrt”…

[Objavljeno: Večernje novosti, 10.11.2007.]

     Stomak je najvažniji (3)
     B. ÐORÐEVIĆ

     SERIJA "Simpsonovi" osvojila je gomilu nagrada, među kojima su: 23 "Emija" ili popularno rečeno - televizijskih "oskara", 24 "Enija" - najvećih priznanja za animirane filmove... Veliki "Tajm" bavio se svojevremeno najvećim dostignućima u umetnosti i zabavi u 20. veku i proglasio je "Simpsonove" za seriju veka. "Tajm" je, takođe, uvrstio Barta Simpsona u 100 najuticajnih ličnosti prošlog veka i on je jedini izmišljeni lik na listi! Našao se na 46. mestu. Januara 2000. "Simpsonovi" su dobili zvezdu na Holivudskom bulevaru slavnih.
     Ali, kada se podvuče crta, glavna zvezda je - Homer. Njegov zaštitni znak, sveprisutni uzvik "Dou!" (u originalu "D`oh!") ušao je 2002. godine u Oksfordski rečnik.
     Homer sažima nekoliko stereotipa američke radničke klase: on je lenj, nepristojan, debeo, nesposoban, netolerantan, nespretan, glup i na granici alkoholizma.
     Suptilnost ironije sa kojom su ga, spolja i iznutra, godinama stvarali i razrađivali Mat Grejning, Devid Silverman, jedan od glavnih režisera serije i mnogobrojni scenaristi, među kojima posebno Konan O`Brajen, stvorila je, konačno, Homera koji je univerzalan. Pre nekoliko godina proglašen je najomiljenijim TV likom ikada u Britaniji.
     Homer ima između 36 i 39 godina, ćelav je, gojazan, voli svoju porodicu, zaboravlja rođendane, godišnjice braka, praznike, ali stomak - nikada. Ubija se od krofni, sendviča, krmenadli, "Daf" piva, od izležavanja na kauču i gledanja televizije do iznemoglosti... On je briljantno kreativan u svojoj gluposti. Epski neodgovoran, Homer radi kao inspektor za sigurnost u sektoru 7G, Nuklearne centrale u Springfildu.
     Razgovori između Homera i njegove starije, natprosečno inteligentne i poštene ćerke Lise, vrhunci su sitkoma:
     Homer: Nikada više nećeš jesti meso? A slaninu?
     Lisa: Ne.
     Homer: Šunku?
     Lisa: Ne.
     Homer: Krmenadle?
     Lisa: Tata, to je sve od iste životinje.
     Homer: He, he, he, da Lisa, divne, čarobne životinje...
     Homer u već posrnulom, neljudskom i svetu bez vrednosnog kompasa, nepromišljeno i uporno uništava sve oko sebe, i na kraju, zapravo, provocira buđenje svesti, nade i porodične sloge. Paradoksalno, "Homerizam" je jedna mogućnost za katarzu sveta. Zato mu opraštamo.
     Tako je bilo i u dugometražnom crtanom filmu "Simpsonovi", premijerno prikazanom 27. jula ove godine. Homer je doveo svoju porodicu i grad na ivicu propasti i na kraju ispao heroj.
     Film je zaradio 29,1 milion dolara prvog dana prikazivanja u SAD, čime je dospeo na 18. mesto po zaradi, kada su u pitanju prvi dani prikazivanja, kao i na treće mesto, kada su u pitanju filmovi koji nisu nastavci. Tokom prvog vikenda zaradio je neverovatnih 74 miliona dolara, čime je zauzeo prvo mesto u ovoj kategoriji.

[Objavljeno: Večernje novosti, 11.11.2007.]

     Šampioni televizije (5)
     B. ÐORÐEVIĆ

     “SIMPSONOVI” su prva serija televizije Foks koja dospeva među trideset najgledanijih u Americi. Njen uspeh naterao je televizijsku kuću da pravi nove programske šeme i da uđe u otvoreni dvoboj u popularnosti sa šampionskom serijom “Kozbi šou” na En-Bi-Siju.
     Od samog početka izazivaju kontroverzu. Zabavljačica i pop pevačica Trejsi Ulman, u čijoj emisiji su prvi put emitovani ovi junaci, podnela je 1992. godine tužbu protiv Foksa, tvrdeći da je njena emisija jedini razlog uspeha “Simpsonovih” i da joj stoga sleduje deo ogromne zarade crtane serije. Sud je odbio njene tvrdnje.
     Roditeljska udruženja širom Sjedinjenih Država i konzervativci bili su isprovocirani posebno likom buntovnika Barta Simpsona koji se često izvlači bez posledica. Oštro reaguju, tvrdeći da je Bart loš uzor američkoj deci. Čak je tadašnji predsednik SAD Džordž Buš stariji jednom prilikom izjavio: “Nastavićemo da jačamo američku porodicu, da učinimo da bude više nalik porodici Volton, a manje porodici Simpson”. Igrana serija “Voltonovi” na televiziji Si-Bi-Es prikazivala je klasičnu i čestitu američku porodicu koja se upire da izgura teške dane tokom “Velike depresije” i Drugog svetskog rata. Majice sa likovima iz serije, kao i druga roba sa Simpsonovima kao zaštitnim znakom, zabranjivani su u školama. Proizvodi su se, međutim, i dalje odlično prodavali i u prvih 14 meseci emitovanja zarada od prodaje dostigla je dve milijarde dolara.
     Epizodom “Iči, Skreči i Puči šou”, februara 1997, “Simpsonovi” postaju najduže emitovana animirana TV serija, a 2004. godine postaju, generalno, sitkom sa najdužim neprekidnim stažom nadmašivši tako i legendarnu igranu seriju “Avanture Ozija i Harijet”.
     Uprkos pravilu “svako čudo za tri dana”, “Simpsonovi” su uspeli da zadrže ogromnu popularnost, da iz sezone u sezonu pridobijaju nove generacije i da guraju već 19. Godinu.

[Objavljeno: Večernje novosti, 12.11.2007.]

     Kiseli osmeh zvezda 6
     B. ÐORÐEVIĆ

     Danas priče za "Simpsonove" piše ekipa scenarista koja je razvila ceo serijal daleko više nego sam Mat Grejning. Osim porodice Simpson u seriji se pojavljuje još čitava plejada likova, više od 300 uspelih karaktera. Pored tima scenarista bitnu kreativnu ulogu imaju i glumci koji pozajmljuju glasove crtanim junacima, a njihove improvizacije imaju, može se reći, presudnu moć u stvaranju "Simpsonovih".
     Serija ima šest stalnih glumaca u postavi. Den Kastelaneta je legenda i zaštitni znak. Njegovim glasom govori Homer Simpson i Den je svojim idejama dosta uticao na Homerove osobine i na njegov put ka najpopularnijem animiranom liku svih vremena. Ovaj glumac pozajmljuje glasove i nekima od najupečatljivijih sporednih likova kao što su deda Abraham, klovn Krasti, alkoholičar Barni, gradonačelnik Kvimbi, Iči, "sajdšou" Mel...
     Bartu Simpsonu glas pozajmljuje žena. To je glumica Nensi Kartrajt koja govori i za Ralfa Vigama, siledžiju Nelsona, Toda Flandersa - uglavnom za decu iz Springfilda. Džuli Kavner kreira Mardž Simpson i njene cinične, starije sestre bliznakinje Peti i Selmu. Izuzetak je glumica Jardli Smit koja tokom svih proteklih 18 i u aktuelnoj 19. sezoni, pozajmljuje glas samo jednoj junakinji - Lisi Simpson. Slede dvojica glumaca koji nisu članovi Homerove porodice, već igraju antologijske sporedne likove. Henk Azaria tumači Moa, šefa policije Vigama i Apua, a Hari Širer - gospodina Barnsa, Smitersa, direktora škole Skinera, Neda Flandersa i doktora Hiberta.
     "Simpsonovi" otvoreno i kritički govore o religiji, politici, obrazovanju i drugim osetljivim temama, a publika je uvek veoma dobro reagovala na njihovu smelost. Vremenom su postali toliko omiljeni i uticajni da je svaki njihov "napad" mogao da nanese veliku štetu rejtingu političara, javnih ličnosti ili organizacija koje su pokušavale da ih cenzurišu, ocenjuje za "Novosti" Saša Arsenić, jedan iz mlade garde srpskih strip crtača i ilustratora. Ali do sada su, dodaje Arsenić, svi oni shvatili da je bolje nabaciti osmeh, ma koliko kiseo bio, kao reakciju na prozivke stanovnika Springfilda.
     Dobar pokazatelj kvaliteta "Simpsonovih" je učešće ogromnog broja zvezda i javnih ličnosti, koji se ne pojavljuju samo radi lične promocije, već i zato što vole ovu seriju. "Simpsonovi" trenutno drže rekord za Ginisa po broju imena iz šou-biznisa koja su se pojavila: Majkl Džekson, Dastin Hofman, Deni de Vito (Homerov polubrat), Ringo Star, Pol Makartni, Džordž Harison, Džejms Erl Džons, Beri Vajt, Sting, Elizabet Tejlor, Hju Hefner, Tom Džons, Mišel Fajfer, Glen Klouz (Homerova majka), Kirk Daglas, Elton Džon, Suzan Sarandon, Mel Gibson, Meril Strip, Ronaldo, "Red Hot Čili Pepers", Džejms Braun, "Ramonsi", Džoni Keš, U2, Stiven Hoking, 50 Cent, Mik Džeger, Kit Ričards, Leni Krevic....

[Objavljeno: Večernje novosti, 13.11.2007.]

     Kolosi humora 7
     B. ÐORÐEVIĆ

     Prvi strip "Simpsonovi" pojavio se u Americi u novembru 1993. godine, pod naslovom "Zapanjujući Homer kolos". I postao je hit. Simpsonovska strip-groznica krenula je 1997. u Britaniji, a zahvaljujući Kompaniji "Novosti", i čitaoci u Srbiji konačno će u rukama imati svoje, srpsko izdanje jednog od najpopularnijih stripova svih vremena.
     Baš taj prvi, antologijski broj, "Zapanjujući Homer kolos", od četvrtka je na kioscima u Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Makedoniji.
     Kako su Homer, Bart, Mardž, Lisa i ostali, prešli u strip verziju?
     Strip autori (scenaristi i crtači) Stiv i Sindi Vans i Bil Morison, pokrenuli su magazin "Simpson Illustrated" koji je izlazio četiri puta godišnje. Podstaknuti uspehom, udružuju se sa tvorcem "Simpsonovih" Matom Grejningom, osnivaju izdavačku kuću "Bongo Comics Group" i započinju izdavanje strip sveski "Simpsonovi" koje su do sada izašle u više od sto trideset brojeva.
     Pokretanje stripa "Simpsonovi" bio je sasvim logičan potez i to ne samo iz razloga što svaki uspešan film ili tv serija, u kojoj postoji potencijal za prebacivanje u medij stripa, dobija svoju stripovanu verziju (i obrnuto), već i zbog toga što je Mat Grejning pre svega strip autor koji nezavisno od "Simpsonovih" i danas crta novinski strip "Život u paklu", o komplikovanom društvenom životu zeca Bonga, koji izlazi u više od 250 listova, tumači za "Novosti" Saša Arsenić, crtač stripova i ilustrator.
     Ekipa crtača i scenarista koja radi na stripu o Simpsonovima uspela je da u ovu formu besprekorno prenese junake poznate milionima gledalaca. "Simpsonovi" svojom koncepcijom omogućuju gotovo neograničenu širinu u izboru tema koje će se obrađivati, kaže Arsenić, a, takođe, i likovi mogu da budu stavljani u najrazličitije situacije.
     Razlike između onoga što može da se uradi u scenariju za "Simpsonove" i onoga što se ne sme, jer bi eventualno narušilo osnovnu postavku tog univerzuma, vrlo su suptilne i iziskuju da pisac sem talenta i obrazovanja (što je definitivno slučaj sa svim scenaristima "Simpsonovih") bude i veliki poznavalac celokupnog serijala. Scenaristi koji rade na seriji od samog početka (1989) često konsultuju mlađe kolege, sa kraćim stažom, da bi izbegli ponavljanje.
     Što se tiče crteža u stripu, autorska sloboda je minimalna, od crtača se traži izuzetna ujednačenost u kvalitetu i doslednost u stilu. Ta ograničenja se kompenzuju visokim kvalitetom utvrđenih standarda, tako da i sami crtači nemaju želju za odstupanjem od tih vizuelnih kodeksa, jer su svesni da bi svako odstupanje, pa makar ono bilo unapređenje u likovnom smislu, bilo veoma štetno za serijal. Naravno, crtači stripa "Simpsonovi" su u tom smislu besprekorni.

[Objavljeno: Večernje novosti, 14.11.2007.]

     Bart stigao u Srbiju
     M. JANKOVIĆ

     BART Simpson družio se u sredu sa mladima, ali i starijim Beograđanima na promociji prvog broja stripa “Simpsonovi” u izdanju Kompanije “Novosti”.
     Predstavnici naše Kompanije posetili su 32 osnovne i srednje škole, gde su đacima podelili mnogo reklamnih flajera, lenjira i obeleživača za knjige. Oni koji su glumcu, maskiranom u Barta, dokazali da znaju engleski, zauzvrat su dobili strip. Družili smo se i sa prolaznicima u Knez Mihailovoj, a u popularnim kafićima na Obilićevom vencu Bart se odmarao i listao “Novosti”, dok su gosti kafea čitali “Simpsonove”.
     U Osnovnoj školi “Drinka Pavlović” mališani su se otimali oko Barta. Svi su hteli da se slikaju sa njim, vukli su ga za rukave, a neki i za nos i uši. Na svakom koraku se čulo: “Jao, vidi, Simpsonovi! Hoću i ja kod Barta!”
     Desetogodišnji Jovan Jovanović, pevušeći melodiju iz ove crtane serije, u trku je dobacio da će sigurno kupiti strip.
     - Obožavam Simpsonove! Gledao sam seriju i film i definitivno ću čitati strip - rekao je sav srećan. - Sviđa mi se i što ste došli da se družite sa đacima i doneli nam lepe poklone. Lenjir koji sam dobio je zaista super!
     U Muzičkoj školi “Vojislav Vučković” poklonili smo primerak stripa Andrijani Valentić (17), učenici treće godine vokalno-instrumentalnog odseka. Morala je, doduše, da pristane na “propitivanje”, jer se Bart interesovao za njeno znanje engleskog. Pomalo zbunjena zbog sevanja blica, Andrijana je u početku zamuckivala, ali se ubrzo snašla i predstavila se Bartu na engleskom.
     - Znam napamet film, pratila sam seriju i kupiću sledeći broj stripa. Presrećna sam što sam dobila prvi broj i “upoznala” Barta - u dahu je izgovorila Andrijana.
     Najveća gužva je bila u OŠ “Vuk Karadžić”. Mnoštvo mališana okružila je Barta, svi su grabile lenjire, a posle obavezne provere znanja engleskog, stripove su dobili Marko Zec (8), Lazar Cekić (9) i Ana Cvetković (8).
     U Knez Mihailovoj Bart je mahao prolaznicima, a mnogi su ga fotografisali. Marko Smrzdić (30) je “škljocnuo” svojim aparatom, oduševljen što će se strip sa njegovim omiljenim junacima konačno pojaviti na kioscima.
     Kratak odmor u kafićima na Obilićevom vencu Bart je iskoristio da prelista “Večernje novosti”, a gostima kafea velikodušno je podelio stripove, koje su oni odmah počeli da čitaju.

     VERAN ORIGINALU
     NAŠ Bart je bio veran originalu. Za lepu i kvalitetnu masku pobrinule su se firme “Trihaus storiteling centar” i “Maslačak”.
     Beograđani su bili oduševljeni što su “upoznali” popularnog člana porodice Simpson.

     NAMENjEN NAJMLAÐIMA
     MILOMIR Kragović, urednik Izdavačke delatnosti Kompanije “Novosti”, istakao je da je ovo prvo izdanje kompanije posvećeno najmlađoj čitalačkoj publici.
     - Ovim stripom animiramo naše buduće čitaoce - rekao je Kragović. - O avanturama popularne porodice prvi put se čita na srpskom jeziku. Pre 14 godina strip verzija “Simpsonovih” se pojavila u Americi, a sada stiže u Srbiju, ali i Republiku Srpsku, Crnu Goru i Makedoniju, gde takođe imamo ekskluzivno pravo plasmana. Očekujemo da će tiraž od 40.000 primeraka ubrzo biti rasprodat, jer je ovo prema svim pouzdanim istraživanjima najčitaniji strip svih vremena.
     Domaće izdanje će u dizajnu verno slediti američki original, za šta garantuje luksuzna štampa svih 36 stranica stripa, koji će se svakog 15. u mesecu po ceni od 99 dinara prodavati na kioscima.

[Objavljeno: Večernje novosti, 15.11.2007.]

     Za odraslu decu (8)
     B. ÐORÐEVIĆ

     Kultura čitanja stripova kod nas je dugog veka. Ljubav prema kvalitetnim stripovima prenosi se generacijama. Izlazak prvog broja magazina “Simpsonovi”, sa naslovom “Zapanjujući Homer kolos”, u izdanju Kompanije “Novosti”, ostaće važan datum u srpskoj tradiciji negovanja i praćenja uticajne i cenjene umetnosti našeg doba.
     “Simpsonovi” ne gube mnogo od svojih kvaliteta, a ponešto i dobijaju u strip-verziji. Svako ko je ikada pogledao makar jednu epizodu “Simpsonovih” moći će da prevaziđe i taj, možda jedini nedostatak - odsustvo glasova glumaca. Dok čita “Simpsonove” na papiru, sigurno će moći i da zamisli njihove tako prepoznatljive i upečatljive interpretacije, poput Homerovih uzvika: “Dou” i “Uuhuu”, Barnsovog: “Eeedžcelent” ili Nelsonovog: “Ha-ha”, kao i zvučne efekte ili genijalnu temu Denija Elfmana sa špice.
     Publika koja voli crtanu seriju, kojoj se svideo film, voleće i strip. Fenomen uspeha Mat Grejningovih junaka progovara i iz ove forme. Ekipa koja stoji iza stripa o Simpsonovima, inače, pokrenula je i more sporednih izdanja, kao što su: “Bartman”, u kojem je Bart superheroj, “Iči i Skreči”, sa sumanutim junacima Bartovog omiljenog crtanog filma koji paralelno živi u okviru skoro svake epizode, “Radioactive Man”, o Bartovom omiljenom strip junaku, superheroju koji je nastao kao posledica radijacije, “Krusty Comics”, sa televizijskim klovnom, takođe Bartovim idolom, “Lisa Comics”, “Bart Simpson Comics”, “Tree House of Horror” sa horor pričama.
     “Simpsonovi” su više namenjeni starijoj i u pop kulturu upućenijoj publici, jer se, zapravo, zasnivaju na mnogobrojnim referencama na umetnost, filmove, muziku, stripove, na apsurdnom humoru braće Marks i “montipajtonovaca”, kao i na britkom ismevanju religije, politike i morala. Ali, i deca ih jako dobro prihvataju. Jedan od razloga je višeslojnost priče, kao i uspeli, savremeni crtani likovi koji se obraćaju, ipak, različim uzrastima i generacijama.
     Krajem osamdesetih godina bili su prilično revolucionarni i zanimljivi. Gotovo svi televizijski crtani filmovi tog vremena bili su namenjeni deci, a autori “Simpsonovih” nadovezali su se na ono što su tridesetih, četrdesetih i pedesetih godina radili animatori, poput Teksa Averija i Čaka Džonsa, sa junacima poput Patka Dače i Duška Dugouška, na pristup crtanim filmovima kao mediju koji se obraća i odrasloj publici.
     Sam Grejning, koji i dalje učestvuje u stvaranju epizoda, ali samo kao deo ekipe, kao nekakav neobavezni supervizor (što, naravno, ne isključuje da i dalje kreativno učestvuje), kaže da je pravo uživanje prisustvovati procesu pisanja scenarija, jer se tu mogu čuti gomile ideja i fazona koji često ne nađu svoje mesto u finalnoj verziji.
     Kraj

[Objavljeno: Večernje novosti, 15.11.2007.]

     Bart među osnovcima
     M. JANKOVIĆ

     Potvrđuju to brojne SMS poruke, još više pisma čitalaca, koja su putem elektronske pošte zasula adresu redakcije. Danijel Obrovac iz Dubrovnika piše da je ovo strip godine na Balkanu. On još piše i da je tokom studija svakodnevno ranije odlazio sa predavanja, da bi stigao da gleda seriju, koja se na hrvatskoj TV emitovala u 13 časova. Tako je propustio potpisivanje indeksa, nije mogao da polaže ispit i zbog toga je obnovio prvu godinu fakulteta!
     - Ali, nije mi uopšte žao - piše ovaj fan i dodaje da je kasnije završio studije i sada se bavi izdavaštvom.
     Miloš Ilić (16) piše nam da su „Simpsonovi“ i on zajedno rasli. Dodaje da nije dugo mogao da se smiri kada je na štandu „Novosti“ za vreme Sajma knjiga video reklamu da će naša kompanija uskoro da objavljuje popularni strip.
     Naši promoteri nastavili su i u četvrtak druženje sa Beograđanima. Maskota Barta Simpsona, člana uvrnute porodice, ponovo je bila magnet za najmlađe. U osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ učenici II-1 pozvali su Barta na čas likovnog. Učiteljica Dragica Mihaljević slikala ga je u društvu malih drugara, a kada su promoteri hteli da krenu dalje, nastala je prava pometnja. Deca nisu htela da puste Barta! Ali, dosetio se: deci je poklonio prvi broj stripa da bi se - „oslobodio“.
     Slično je bilo i u OŠ „Kralj Petar Prvi“. Ljubav prema Bartu je izbijala iz svakog pogleda, osmeha, srca mališana, koji su na čas prekinuli druženje s knjigama.
     Reklamni materijal delili smo i ispred ulaza u zgradu „Novosti“ na Trgu Nikole Pašića. Šesnaestogodišnji Nebojša rekao nam je da obožava „Simpsonove“ i da će kupovati svaki broj:
     - Bio sam jako nestrpljiv i još u sredu sam tražio novac za strip od starijeg brata Saše, jer sam već potrošio džeparac za ovaj mesec - bio je iskren Nebojša. - Mnogo volim ovu „žutu porodicu“ i presrećan sam što je konačno na kioscima!
     Da Bart nije omiljen samo među mališanima, potvrdila nam je i Ivana Adamović (21), student istorije. Ona je, takođe, nestrpljivo iščekivala prvi broj. Nenad i Dalibor, iako su već dobro „zagazili“ u tridesete, raduju se kao deca druženju sa omiljenom familijom iz Springfilda.
     Mališani su, ipak, najsrećniji što se pojavio strip namenjen prvenstveno njima, a uz koji mogu da uživaju i mame i tate. Una Radak (10) nada se da će joj roditelji kupiti prvi broj, pa da ga čitaju zajedno. Njena drugarica Maja ništa nije prepustila slučaju, pa je tati već „naredila“ da se bez „Simpsonovih“ ne vraća sa posla.
     Najduhovitije autore pisama nagradili smo besplatnim primerkom stripa. Druženje je tek počelo, a svaki odgovor na pitanje „Zašto i vi volite Simpsonove?“ je - pravi.

     NAJBOLJE PISMO
     JEDNO od najzabavnijih pisama koje je stiglo na našu Internet adresu poslala je Nišlijka Bojana Halilović. Glasi ovako: „Imam 27 godina, nemam momka, nemam svoj stan, nemam auto, nemam gde da se provodim, imam odvratan posao... A, Simpsonovi... Oni čine da i pored svega budem vesela, vedra i nasmejana do suza!“

[Objavljeno: Večernje novosti, 16.11.2007.]