Piše: Strip vesti

     Da, vreme je da nastavimo ovu rubriku, više nema problema sa prostorom na serveru tako da i stranica gde se predstavljaju strip autori može slobodno da se širi!!! ŠALJITE I VI SVOJE RADOVE KAKO BI BILI PREDSTAVLJENI NA STRANICI STRIP VESTI, I KAKO BI NA TAJ NAČIN DOBILI SVOJU WEB STRANICU!!!

---

     Miroslav Slipčević Mimi, rođen 1978 godine u Bihaću.
     Završio školu primjenjene umjetnosti u Bihaću, apsolvirao na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu na odsjeku Grafičkog dizajna.
     Radio u reklamnoj agenciji Via media kao fazer na animiranom filmu, obljavljivao Ilustracije za Info magazin. Pohađao kurs stripa kod Amira Idrizovića, te objavljivao kraće stip priče u Urban Bagu i srpskom strip magazinu Šlic i u BiH fanzinu Latrinivm, ratnu filharmoniju. Ilustrovao knjigu po kratkoj priči Miljenka Jergovica Buba, dao je i podršku za moguće stampanje, Mimi trenutno radi na sopstvenoj web stranici i strip albumu o istoriji balkana, što je ujedno i tema diplomskog rada.

Stripografija:
5 tabli stripa Wendol
5 tabli stripa po prici Faruka Šehića-Anđeo na Markalama
4 table Ratna Filharmonija (Magazine Latrinivm br 2)
8 tabli Ciklus Trinaest
3 table stripa Buđenje
2 table The Score (Magazin Urban Bag)
2 table stripa Zelenooka
2 table stripa Dok nas Smrt ne sastavi (Šlic br 6)
1 tabla Soboslikar
1 tabla Wendola (Strip Magazin Šlic br 5)
1 tabla stripa Kapsula (Strip Magazin Šlic br 5)
1 tabla stripa Pospremanje Mozga
1 tabla stripa Pakt sa Kuhinjom
1 tabla stripa Bio jednom jedan
6 tabli stripa Starwalker

Kontakt:
Miroslav Slipčević Mimi
Edhema Mulabdića 83, Bihać, BiH
mimicortazar@yahoo.co.uk
www.artwanted.com/mimicortazar



Nastavak ovog stripa možete videti na adresi
www.stripvesti.com/autori/mimi
koja će ubuduće trajno ostati web stranica Miroslava Slipčevića Mimija.

Press: StripCore

     MLADINSKI STRIPOVSKI RAZPIS – ŽIVEL STRIP
     www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/

     V okviru projekta Živel strip'07 sta bili v KUD France Prešeren v Ljubljani maja na ogled 2 razstavi. V klubski sobi razstava del prispelih na natečaj (in podelitev nagrad), v galeriji pa razstava del avtorjev, ki so za natečaj prispevali svoje like in stripovske zgodbe. Razstava Monsieur Bordigon in Male črne skrbi, pri kateri so sodelovali Francesco Satta (scenarist), Sara Colaone (strip avtorica), Brane Solce (animator) in Matej Lavrenčič (strip avtor, animator), je predstavila Monsieurja Bordigona, filozofskega ščurka, in Tačka, glavnega lika iz albuma Male črne skrbi, ki je izšel l. 2005 v zbirki Republika Strip revije Stripburger (izd. Forum Ljubljana).

     Na natečaju je sodelovalo 352 učencev in dijakov iz Slovenije in skoraj 200 iz Italije. Žirija je izbrala 6 avtorjev oz. avtorskih parov. Iz slovenskih vrst so nagrade prejeli Daša Robič in Ana Urh iz Radovljice (3 raz.), Renata Beganović (OŠ Savsko naselje, 5. a), Heidi Pungartnik (OŠ in vrtec Škofljica, 9. c) in Domen Finžgar (Gimnazija Bežigrad, 2. l). Posebni nagradi, sta si prislužila še Viktor Kopinč (OŠ Dobova) in Tina Žlogar (OŠ Tone Čufar, Ljubljana).

     Iz Ljubljane se razstava stripov prispelih na mladinski stripovski natečaj Živel strip! seli v Mladinski center Brežice. Otovritev bo 1. junija 2007 ob 17. uri. Otvoritveni program bo nastop clanic plesnih skupin MC Brežice in OŠ Brežice. Razstava bo na ogled do 28. junija.

     Stripburger/Forum Ljubljana, združenje Vivacomix in Občina Pordenone, s prispevkom dežele Furlanije-Julijske krajine in banke Banca Popolare FriulAdria, Promoturja in Ministrstva za kulturo RS ter v sodelovanju z revijami Cicido, Ciciban, PIL, Plus in MC Brežice


Vizualni material za novinarje je na voljo na
www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/press/

Uređuje: Marko Ajdarić

Bobisa Todorović i Mileta Miloradović u Argentini - radovi ove dvojice karikaturista su u izloženi u Museo Diógenes Taborda (potvrđeno od Bobise)
parquedelospatricios.blogspot.com/2007/05/el-arte-con-humor-muestra-en-el-museo.html

Nova knjiga majstora Rastka Ćirića!!!
www.neorama.com.br/q_frame7250.html

Danijel Žeželj sarađuje sa multimedia film u Italiji
www.neorama.com.br/q_frame7249.html

Kiks 5, prepun stripovi i karikature, već je tu, za download
neorama2.blogspot.com/2007/05/kiks-5-maj-2007-elektronski-meseni.html

Beli Put izdaje novu knjigu od Nele Moost i Annet Rudolph (koja je izašla na nemackom ove godine)
www.beliput.co.yu/...

Stjepan Šejić crta novu seriju stripa Battlestar Galactica
www.neorama.com.br/q_frame7218.html

Stjepan Šejić: First Born 2 (comic book i litografija)
www.comicscontinuum.com/...

Igor Kordej: 'Cable' je izdat preko BookGlobe
www.alanford.co.yu/...

Igor Kordej: mal-tratado na Marvel, êxito na Delcourt
www.neorama.com.br/q_frame7227.html

Program: Comicfestival München 2007. Sada znamo da će osim Gradimira Smuđa, Marka Đurđevića i Aleksandra Zografa, biti prisutni: Hermann, Charles Berberian, Manuele Fior (nepoznat ali divan umetnik iz Friuli), Mawil I Fil (velika imena današnjeg humora u stripu, u Nemačkoj), David Lloyd i Daniel Torres
www.neorama.com.br/q_frame7165.html

Comicfest München: David Lloyd i Marko Đurđević su zvezde Panini-ja
neorama2.blogspot.com/...

Najbolji moderni strip o staroj Grčkoj stilže nam preko Book Globe-a: Age of Bronze (Brončano doba ), od Eric Shanower-a
www.morecomics.hr/item/3627

Marko Ajdarić počinje da izdaje svoje fotostripove
www.neorama.com.br/q_frame7207.html

Aleksandar Zograf u Italiji - Saša je prisutan na Comic(on)Off (nastanak od festival Napoli Comicon)
www.napoli.com/viewarticolo.php?articolo=14517

Još SAF-a u Brazilu: njihova nova serija koja se izdaje u Brazilu je odlični 'Yo, Vampiro'
neorama2.blogspot.com/2007/05/yo-vampiro-de-carlos-trillo-e-eduardo.html

Nedeljko Ubović osvojio 3. mesto u Tuskoj
http://www.karikaturize.com/modules.php?name=News&file=article&sid=257

Jelena Đurđević: već u pre-order Terror, Inc. 1
www.marvel.com/catalog/?book_id=7163

Marko Đurđević:
1) Naslovnica od Blade 12 (avgust, preko Marvela)
www.marvel.com/.../BLADE012.jpg
2) Naslovnica od Mystic Arcana: Scarlet Witch 3 (avgust, preko Marvela)
www.marvel.com/.../Arcana_SW.jpg
3) Naslovnica od Thunderbolts 116 (avgust, preko Marvela)
www.marvel.com/.../TBOLTS116.jpg
4) Naslovnica od Wolverine: Origins Vol. 3 (avgust, preko Marvela)
www.marvel.com/.../WolvOrig3_HC.jpg

Adi Granov naslovnica od Nova 5 (avgust, preko Marvela)
www.marvel.com/.../Nova_5.jpg

Jovan Prokopljević i Vlado Volaš su bili 'prisutni' na grčkom festivalu karikature
www.greekartoon.gr/content/view/117/38/lang,en_GB.UTF-8/

U Zagrebu se održava Peti Međunarodni Festival Grafita
www.totalportal.hr/index.php?article_id=102186

Goran Parlov: u isto vreme, u Francuskoj i u Nemačkoj se izdaje Y: The Last man sa crtežima Parlova
www.neorama.com.br/q_frame7161.html

Najzad, neko pise (i dobro pise) o 'novinarstvu' u Newsarama i The Comics Journal
www.neorama.com.br/q_frame7160.html

Kao što smo vam javili, bio je (od 24 do 27 aprila) jedan rad Toše Borkovića na izložbi u Sao Paulu (ali tek sada smo saznali)
www.cellep.com/cellepteam/...
Ako nismo stigli da vidimo i da vam lično pokazemo, molili smo i dobili pravo da vam pokazemo sliku.
neorama2.blogspot.com/2007/05/too-borkovi-foto-da-mostra-em-so-paulo.html

Poziv za karikaturiste
www.greekartoon.gr/content/view/222/31/lang,en_GB.UTF-8/

Nik Titanik animirao jednu svoju karikaturu
www.blog.hr/print/?id=1622632497

Shrek Treći rekorder u americkim kinima, preskocio Spider-Man-a

Image Comics počinje nove serije od Andi Watson, Kyle Baker, Rafael Albuquerque, Rick Remender, Steve Niles i C.B. Cebulski u avgustu (ali nema naših umetnika u novoj antologiji 24 Seven)
www.neorama.com.br/q_frame7216.html

Les Enfers, nova serija od Serpieri e Dufaux (1. album izlazi u septembru) vec ima trailer online
www.neorama.com.br/q_frame7242.html

U Disneyu su bijesni: dođi da vidis zasto, u YouYube
www.filmski.net/vijesti/animirani-film/4653

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Priredio: Zoran Đukanović

     Dragi čitaoci "Strip vesti", vest koja dole sledi verujem da je zaista ohrabrujuća, mislim za medij stripa. Medijski dušebriznici uvek drhte od brige da li će strip završiti u getu ili, pak, zaslužuje mnogo istaknutije mesto u društvu, ravnopravno sa televizijom, filmom, simulacionim igrama, i ostalom kulturom i zabavom. Sledi ohrabrujuća vest, možda kvalitativni skok u tretmanu stripa? Kao što znate, na news sajtovima, a B92 je jedan od njih, vest nije samo vest nego i komentari koji je prate. Ja lično se zalažem za ulicu Majora Fatala. Ako se ne prihvati, nek bude onda ulica Hermetične garaže, može umesto Šilerove u Zemunu, gradiću u kome sam odrastao.
     Z. Đ.

---

     B92 - Info - Vesti - Društvo

     MAGISTARSKI U TRG MOĆNIH RENDŽERA
     26. maj 2007. | 17:14 | Izvor: B92
     Zemun -- Pokret BIRO pozvao građane da 29. maja u podne prisustvuju preimenovanju Magistratskog trga u Zemunu u Trg Moćnih Rendžera.

     Ovom akcijom otpočinje velika kampanja "Zalepi svog heroja" tokom koje je predviđeno i simbolično otvranje Ulice Himena, Ulice Ivice i Marice, Avenije Super Maria, Avenije Teletabisa, Bulevara Letećih Medvedića, Trga Uspavane Lepotice i mnogih drugih.
     Edukativna kampanja „Zalepi svog heroja“ javlja se kao neophodna u trenutku kada pripadnici pojedinih ekstremističkih organizacija, usled sopstvene neobrazovanaosti, neinformisanosti i poremećaja vrednosnog sistema, proglašavaju ubice za heroje, saopštio je pokret BIRO.

Komentari:
Ovo je 100x bolje i 1000x lepše nego hapšenje onih koji su lepili ulica ratka mladica. I daće bolje rezultate BRAVO!!! Predlažem ulice Zagora, Bleka Stene i Čikov Bulevar :)
(Marko , 26. maj 2007 19:01)
Može negde Trg Konana Varvarina?
(deksterica , 26. maj 2007 18:35)
Jel može moja ulica da se zove ulica Supermena ???
(Slobo , 26. maj 2007 18:51)
Fantastična ideja 100% podržavam, ali ne svidjaju mi se heroji... možda bi bilo nekako kako da kažem bolje ako bi se davala imena iz Evropskih ili Srpskih bajki.
(Robert , 26. maj 2007 18:26)
Ja bih hteo ulicu Boba Rock-a i jedan trg Alana Forda!
(Voja , 26. maj 2007 19:47)

Press: Refract

     Refract Restrikcija – osveženje na Dunavu

          Kao i poslednjih šest godina, krajem maja i početkom juna u više gradova Srbije, dešava se kulturna decentralizacija na delu – Refract festival. Ove godine program se održava u Zrenjaninu, Kragujevcu, Banatskom Novom Selu i Beogradu na raznim lokacijama.

     Beogradski Refract festival je otvoren koncertom Gorni Kramer Quartet-a u subotu 26. maja, jazz sastava koji dolazi sa severa Italije.

     U staroj tradiciji podrške strip umetnosti u galeriji SKC-a u sredu 30. maja u 19 časova biće održano predavanje Cirila Horjaka iz Ljubljane koji ujedno u Beograd donosi prvi tom strip edicije Mostovi koji se pojavljuje u izdanju StripCore-a iz Ljubljane i samog Refract festivala. U istom prostoru biće postavljena i izložba gospodina Wostoka.

     Za sva ostala dešavanja info: press@refractfestival.net, www.refractfestival.net

Piše: zmcomics

     Darko Macan nas je obradovao novim izdanjima Q produkcije. Reč je novom, četrnaestom po redu, broju Q Stripa i domaćem "Ninđa" albumu.

     Darko je na svom blogu qstrip.blog.hr dao i vest o njegovom novom online stripu:
     "I na qraju, na brzaqa jer nije bilo puno vremena da vas obavijestim budući se sve radilo navrat-nanos, prva epizoda mog novog stripa na kliq.hru. Mislim da ide srijedom, ali još nisam stoposto diguran. Bukmarqajte, u svaqom slučaju."

Press: mail

     Izdavačka kuća „Beli Put“ predstaviće 30. maja u prostorijama Udruženja književnika Srbije (Francuska 7), seriju grafičkih novela Sendmen, autora Nila Gejmana.

     Književno veče i tribina pod nazivom „Sendmen: umetnost grafičke novele“ održaće se u sredu 30. maja sa početkom od 19 časova.

     Knjigu "Sendmen: Zemlja snova", čini kolekcija od četiri priče, od kojih je San letnje noći, dobila Svetsku nagradu za fantastiku u kategoriji pripovetke, napravivši tako istorijski izuzetak.

     O knjizi će govoriti Milan Vuletić, Slobodan Ivkov i Zoran Stefanović. Urednik tribine je Dušan Cicvara.

     Ulaz je slobodan, a iz izdavačka kuća „Beli Put“ najavila je prijatna iznenađenja za sve posetioce.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

Piše: Franz

     PRPA I JUNAŠTVO KLINACA USELJENIKA, ČEDA BLOKOVA

     Scenarij: Manu Larcenet
     Naslov: La France à peur de Nic Oumouk
     Izdavač: Dargaud, Poisson pilote, 2007.

     Mani Larsene je crtač – danas već, bogami starimo, srednje generacije – koji je, poput nekoliko drugih, bitnih autora, iznedren iz talasa Asocijacije što je, sredinom devedesetih godina minulog veka, zapljusnuo francuski strip sasvim novom, osvežavajućom, nesvakidašnjom, likovnošću i grafikom. Kombinujući tradicionalnu grotesknu figuraciju stripa za decu sa prosedeima američkog alternativnog stripa, nastavljajući, pritom, da stvaraju za decu – i preadolescente – u duhu velikog pretka izravnog obraćanja dečijoj svesti bez ulagivanja, tj. Remona Mašeroa, tvorca Izabele i Šaminua, ta generacija crtača je, kroz svoj kultni serijal, Donžon, uspela da nametne, osmisli i uobliči, kroz čitavu lepezu timskog rada, ne samo novu figurativnost, nego i novi, kritički ironijski diskurs. Ono, što je usamljenički radio, u toku osamdesetih godina, jedan Šalan, to je, devedesetih, uradila čitava generacija.

     Larsene se u poslednjih petnaestak godina afirmisao nizom grotesknih ostvarenja, među kojima su naj- zanimljiviji oni koji se bave socijalnim portretom savremenog francuskog društva, posmatranog iz vizure dečačke svesti. Svakidašnja borba i Povratak zemlji su takve priče o savremenosti kojima se, u poslednje dve tri godine, pridružio i Nikumuk, svakako Larseneov najintrigantniji lik. Reč je o dečaku, useljenika, Arapa, izrazito darovitog, rečitog, načitanog (a lenjivca, jasno, u školi), koji odrasta, bez oca, uz babu i majku, u blokovima.
          Okvir druge priče su socijalni nemiri koji potresaju Francusku, jeseni 2005-te. Nikumuk je dečak, on kao takav ne učestvuje u vandalizmima, ali splet okolnosti čini da biva optužen za rušilačke namere. Izabravši između zatvora i Društvu korisnog rada ovo drugo, Nikumuk biva poslat u selo, na poljski rad. Larsene koristi izmeštanje junaka iz njemu prepoznatljive svakidašnjice (stvarnost blokova, predmet prvog stripa) u provinciju, u selo – scena putovanja vozom, tipski obrazac komedije zabune, koja vrvi od komičkih efekata, antologijske je vrednosti – gde Nikumuka očekuje ne samo susret s nepoznatim (za seljake on je Nikola, Larsene tu, uopšte, dobro zapaža i razobličava mehanizme asimilacije stranca od strane vladajuće sredine), nego, pukim slučajem, razotkriva i zaveru na velikoj skali, u kojoj su upleteni lokalni i političari sa državnog vrha. Veliko finale stripa, bufonsko, satirično, blasfemično, predstavljeno je kroz sukob između lokalnih proizvođača zdrave hrane i velike multinacionale koja, u sprezi s državnim vrhom, uzgaja monstruozne vrste za potrebe prehrambenog tržišta. Strip, koji započinje slikom razornog ludila mladeži bez perspektive, od čijeg vandalizma strepi cela francuska, farsa koja ima za predmet opsesiju bezbednošću, završava se sukobom seljaka i političara, i begom vlade, stranih plaćenika, avionom, u inostranstvo. Sve to gledaju, na tv prenosu, Nikumuk, njegova baka i mama, kojoj je data i završna reč: Kakav društveno koristan rad!
Nemoguće je, naravno, preneti čitavo bogatstvo tih dosetki, tog rada na jeziku, na verbalnoj uzavrelosti, grotesci, to nizanje, kroz pripovest, situacione i usmene komike. Bilo bi, uostalom (to sad šapti prevodilac, u meni) zanimljivije to pokušati prevesti. Na grafičkom polju, Larsene je protkao svoj strip oniričnim slikama (smeštenim u zajutarje ili u suton, kao kod Mašeroa), fantastičnim slikama, i predelima. Korice i tehnički sklop knjige podsećaju na Šalanove pastiše francuskih i belgijskih klasika, dok upotreba jarkih kolorita, kao na 41 strani, recimo (figuracija genetički manipulisane flore i faune), frapantno kontrastrira s belim površima goleti, na prethodnoj tabli. U ovom stripu Larseneu polazi za rukom da srećno pripoveda o svojim dvema, opsesivnim, temama: o pitanju prirode, tihosti, sela, i pitanju savremenog, urbanog života. Postoji nešto toplo, i vanredno milo, koje je svojstvo francusko-belgijske tradicije stvaranja za decu, i kod Manija Larsenea. On, i kada je morbidan, dakle moderan, neguje sugestivan, simboličan izraz, i relativno čist, čitak potez ruke. A to, što je njegov junak, iako još dete, toliko sarkastičan, to je samo podsećanje, na dečiju zrelost, svest, i moć jasnog zapažanja, stvari i pojava, i jedna vrsta, dečijeg otklona, eskapizma, pred realnošću, kao što je sam čin stvaranja, ili čitanja, ili maštanja, pa i uz strip – svešteni čin eskapizma, neophodni čin samozavaravanja, samoobmanjivanja, nužnog, pred groteskom stvarnosti, kakvu je tek može da pruži umetnost, istinska, kao što je ovaj rad.

Autor: Darko Macan

povratak na vrh

Press: FKC

     U okviru "Strip susreta" koje Francuski kulturni centar organizuje svakog poslednjeg petka u mesecu, izdavačka kuća Marketprint iz Novog Sada (XIII, Tornjevi Boa-Morija, Bernard Prins...) predstaviće svoje francusko belgijske serijale. Na tribini koja će se održati u petak, 25.5.2007 u 18h (Knez Mihailova 31) učestvovaće, osim članova redakcije Stripoteke, i Vladimir Vesović kao moderator.

Piše: Zoran Đukanović

     PRVI LJUDI NA MJESECU

     Žanr naučne fantastike ponajviše se prostire u četiri medija – književnosti, filmu, stripu i ilustraciji. Svako pojedino naučnofantastično delo, kome god mediju pripadalo, mora objadinjavati žanrovske i medijske kvalitete, pošto je upravo to jedinstvo najprimereniji kriterijum za vrednovanje dela takve vrste.

     S obzirom na odvojenost i neujednačenost različitih medijskih tradicija, postoji potreba obraćanja mediju s dužom i zrelijom tradicijom u domenu istog žanra. Otud ogromna učestalost posezanja filma i stripa za književnim predlošcima. Njih je toliki broj da malo ko više obraća posebniju pažnju, dok su transferi strip-film još uvek zanimljivi, možda zato što hrabre stripadžije, podižu im sliku o važnosti sopstvenog medija? Ipak, trivijalna je istina da bi filmska preuzimanja stripskih predložaka bila mnogo manje važna tema da nema izvesnog osećanja inferiornosti u stripskom getu. Samo oni koji se osećaju “obespravljeni” i slabiji imaju toliku želju da se dokazuju, potvrđuju svoju vrednost u spoljašnjem okruženju. No, da se vratim književnim predlošcima transponovanim u strip. Ne zaboravimo, transponovati ne znači samo preneti, premestiti i prebaciti (što zvuči kao fizička promena mesta, bez promene onoga što se prenosi) nego znači i promeniti, preobratiti i preoblikovati (što zvuči kao izmena “suštine”, ma šta značila ta pomalo magijska reč). Da bi rezultat posezanja za književnim predloškom bio uspešan, mora se ostvariti medijski kvalitet, adekvatno transponovanje koje će ispuniti specifične zahteve unutar datog medija.
          Roman Prvi ljudi na Mesecu (The First Men in the Moon) objavio je Herbert George Wells 1901. godine. Upravo taj roman poslužio je Julesu Verneu da 1903. istakne razliku između Wellsovog i svog pristupa, recimo u romanu Od Zemlje do Meseca (1865): “Ja se koristim fizikom. On (Wells) izmišlja. Ja idem na Mesec u projektilu izbačenom iz topa. Tu nema izmišljanja. On leti na brodu izgrađenom od metala koji ukida zakon gravitacije.” Ovo razlikovanje pokazalo se dalekosežnim , mada ne uvek u korist Verneove, u trenutku izricanja gornjih rečenica, pojednostavljene vizure. Na ovom razlikovanju, kada se malo bolje ta razlika artikuliše, zasnivaju se dve oprečne tradicije. Verneovska SF tradicija predstavlja futurski, doslovni model razmišljanja (tačan izgled određene budućnosti). Wellsovska SF tradicija, pak, predstavlja pogodbeni model zamišljanja (načelna verovatnoća jedne moguće stvarnosti). Pokazalo se da razlika između kratkoročne i dugoročne ektrapolacije ideja može biti varljivija nego što se čini. Iz Verneove perspektive kratkoročne tehničke ektrapolacije, ideja antigravitacije činila se kao nonsens. Danas je ideja antigravitacije naučna pretpostavka, a ideja Verneovog topa za let na Mesec ravna nonsensu zbog katastrofalnih posledica za život posade takvog broda. Ekstrapolacija tekućih rezultata prirodnih nauka mnogo je ranjivija na dugi rok nego što su to neke od smelih ekstrapolacija koje radikalno menjaju pretpostavke ustaljenog reda odnosa.

     Georges Melies se, međutim, oglušio o ta razlikovanja, posluživši se motivima oba spomenuta romana u stvaranju prve ekranizacije naučnofantastičnog književnog dela. Rezultat je bilo Putovanje na Mesec (1902). Wellsov roman doživeo je još nekoliko filmskih verzija. 1919. snimljena je engleska verzija koju su režirali Bruce Gordon i J.L.V. Leigh. Ranko Munitić u knjizi Fantastika na ekranu – 1 (“Jugoslovenska kinoteka”, Beohrad, 1971) doduše pominje (str. 44) da je 1919. godine načinjena još jedna filmska verzija, američka, koju je režirao Cecil M. Hepworth (u Munitićevoj transkripciji Sesil Hepvert). Ipak, nakon mnogih upoređivanja sa autoritativnim domaćim i stranim izvorima, SF enciklopedijama, uključujući www.imdb.com, potvrdu za tu tvrdnju nisam našao. 1964. godine nastala je druga engleska (treća filmska) verzija koju je režirao Nathan Juran.

     Da bi se jugoslovenski strip okušao u transponovanju literarnog predloška Prvi ljudi na Mesecu trebalo je da prođu pedeset dve godine od objavljivanja romana. Braća Walter (1921-1992) i Norbert (1917-1992) Neugebauer započeli su svoju strip Prvi ljudi na Mjesecu tokom 1953. u “Petku”, da bi ga završili 1954. u “Miki stripu”. Podela posla između braće Neugebauer bila je ustaljena. Walter je crtao, a Norbert je pisao stripske scenarije (u ovom slučaju adaptirao roman). Strip je dva puta repriziran. Prvi put u “Strip reviji” 1962-1963. godine, a drugi put 1984. u antologiji “Hrvatski posljeratni strip” gde je stavljen u funkciju reprezentanta celokupnog stvaralaštva braće Neugebauer.
          Norber Neugebauer, vrsni scenarist kako komičnih, tako i realističkih stripova, zrelo se poneo prema problemima adaptacije Wellsove književnosti. Gde god je mogao, poštovao je strukturu dijaloga, bez nasilnog skraćivanja i nepotrebnog pojednostavljivanja. Strip je rađen u kaiševima. Iznosi 136 kaiševa, odnosno 34 table (komponovane od četiri kaiša). Braća Neugebauer stvorili su psihološki iznijansiran strip. Likovi Cavora i Bedforda nisu statično postavljeni. Oseća se razvoj njihovog odnosa, posebno promena Bedfordove motivacije od površnog koristoljublja do istinskog prijateljstva. Bedford je i manje izgrađen karakter, pa više podleže menama stavova. Cavor je manje nametljiv lik, ali je postojan u svojim uverenjima. Postupno se otkriva pred čitaocem u svojoj složenosti.

     Prvi ljudi na Mjesecu su antiutopijski strip sa svim karakteristikama Wellsovog melanholičnog pesimizma. Kod Wellsa “nema nijednog ružičastog ili zlatnog rajskog odsjaja: to su pre tamne Goyine boje”, kaže Jevgenij Zamjatin. Upravo tu tamu potpuno dočarava Walter Neugebauer tokom celog stripa. Let prema Mesecu dočaran je na nekoliko kaiševa s izrazito kontrasnim odnosom svetlosti i tame. Wellsova metoda “pogleda unatrag” – stvaranje distance (Zamjatin ovaj poetski postupak naziva “Wells u avionu”) sastoji se od naglog udaljavanja od lokalnih pripadnosti kako bi se konkretnije osetila pripadnost čovečanstvu. Vizuelizacija ovog postupka je u stripu bravurozna: dok lete, Bedford pokušava razaznati obrise država, dok se na slici vidi samo svetlucanje planete Zemlje.

     Događaju prvog kontakta s vanzemaljcima približavamo se kroz strip sporo, gotovo mučno. Otkako se spuste na Mesec, nastupa usporavanje ritma stripovne naracije. Naglašeno odlaganje izlaska iz kugle kojom su doleteli povećava suspens suočenja s tuđim svetom. Teško je odrediti mesto Prvih ljudi na Mjesecu u klasifikaciji antiutopija Raymonda Williamsona (Willliamson, Utopia and Science Fiction u knjizi Patrick Parrinder, ed. Science Fiction: A Critical Guide, Longman, London & NY 1979). Prvi ljudi na Mjesecu najbliži su antiutopiji nastaloj zbog tehnološkog preobražaja. Antiutopijska situacija za Cavora i Bedforda (jedine predstavnike ljudske vrste među Selenitima) nastala je zbog tehnološke primene otkrića cavorita tj. antigravitacije. Društvo Selenita je, doduše, nastalo neovisno od ljudske volje i moći (ono što Williams naziva dejstvom spoljašnjih činilaca). Mi ne dolazimo u priliku da zaključimo da li je društvo Selenita antiutopijsko za same Selenite. Ono je to samo za dva Zemljana koja su se našla tu delovanjem svoje volje, ali još više delovanjem cavorita. Možda se nije reč o antiutopisjkom društvu po sebi nego o antiutopijskoj situaciji. Ona bi zasigurno predstavljala antiutopijsko društvo tek kada bi se selenitski poredak primenio na širu ljudsku populaciju. Groza koju osećamo potiče od te pomisli.
          Vredno je pomenuti Bedfordov stav koji je oličenje agresije kada se nađe u antropomorfističkom nesporazumu sa Selenitima. Cavor je, s druge strane, izrazito nenasilan. Svestan je, međutim, činjenice da su njih dvojica u jednom trenu počinili pokolj nad Selenitima. Kada se sam nađe okovan, Bedford čini se da načas postaje svestan šta znače okovi u nekom civilizacijskom poretku. Međutim, on samo želi postaviti na “zdravije temelje” odnos sa Selenitima: “Vratili bismo se u velikoj kugli - naoružani puškama i topovima”.

     Walter i Norbert Neugebauer, toliko poznati po svojim karikaturalnim stripovima, zaslužuju da se pamte po ovom stripu koji je zaista vrhunski transponovao wellsovsku grotesku, emocionalnu ugroženost i pustoš antiutopije. U svakom slučaju, izdražao je konkurenciju onih remek-dela predratnog stripa (Bufala Bila Sergeja Solovjeva, Zvonara Bogorodične crkve Ivana Šenšina...) sa kojima je dobio priliku da se reprizno pojavi na stranicama “Strip revije” ranih šezdesetih godina.


(Originalna vezija teksta pojavila se u “Siriusu” br. 123, Zagreb, kolovoza/avgusta 1986. uz nadnaslov “Skice za povijest jugoslavenskog SF stripa”. Tih skica objavio sam, međutim, samo tri, tako da se serija ne može smatrati zaista serijom nego pre kao nešto što je bilo u nastajanju ali se nije uobličilo.)

Press: Strip.art.nica Buch

Priredio: Strip vesti

     Ovaj konkurs nema mnogo veze sa stripom, ali se najavljuju nove, a sudeći po afinitetima i prijateljima sajta, za očekivati je i neki koji se tiče stripa...:)

     Poštovani prijatelji,

     Veliko nam je zadovoljstvo da Vam saopštimo da je pokrenuta Internet stranica www.osvoji-ikebanu.org, a samim tim i konkurs za kratku fantastičnu priču sa temom "Odnos čoveka prema prirodi u budućnosti".

     Srdačan pozdrav,

Organizatori konkursa,
Dragana Stojiljković (dragana@osvoji-ikebana.org)
Vedrana Čačić (vedrana@osvoji-ikebana.org)
Tamara Lujak (tamara@osvoji-ikebana.org)

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Priredio: Zoran Đukanović

     GODIŠNJICA ROĐENJA AUTORA TINTINA

     Belgija slavi stogodišnjicu rođenja Erža, crtača stripova koji je stvorio najslavnijeg Belgijanca, Tintina.

     Belgija će u čast sto godina od rođenja Erža (Herge) izdati seriju komemorativnih poštanskih markica, posebnih novčanica, dok su u planovima i novi Erže muzej kao i brojne izložbe njegovih radova.
     Stripovi koji prate ukupno 23 avanture mladog reportera Tintina prodati su širom sveta u preko 200 miliona primeraka.
     Milioni obožavalaca najslavnijeg Belgijanca takođe se raduju najavi Holivuda o početku snimanja Tintin trilogije.
     Tintina je stvorio Žorž Remi (Georges Remi), rođen 22. maja 1907. godine. Njegova kreacija prvi put se u belgijskim novinama pojavila 1929. godine nakon njegovog anti-komunističkog puta u Sovjetski savez.
     Erž je veoma brzo uspeo da razvije svoj stil nazvan „jasna linija“ – čist crtački stil koji mu je doneo veliki uspeh.
     Među Tintinovim avanturama nalazi se njegov put u Kongo, koji je Erž kasnije ponovo nacrtao priznajući da je u njoj postojalo previše predrasuda.
     Reputaciju jednog od najboljih belgijskih umetnika Erž je donekle doveo u pitanje objavljivanjem avantura njegovog junaka za vreme Drugog svetskog rata u novinama koje su bile pod direktnom kontrolom nacista.
     Nakon smrti 1983. godine Erž je postao ozbiljan predmet kulturne analize mnogih stručnjaka. Tintin je otelotvorenje mita o super-detetu, i po nekim mišljenjima njegov lik krije neke od najvećih literalnih tajni.
     Tintin nastavlja svoju svetsku dominaciju odlukom o početku snimanja filmskog serijala koji će pratiti neke od njegovih najvećih avantura, a koji će lično nadgledati Stiven Spilberg (Steven Spielberg).

Objavljeno: B92 sajt, 22.05.2007.godine

Piše: mcn

     (Cecil Castellucci i Jim Rugg: THE PLAIN JANES, DC/Minx, 2007.)

     Daklem, dok sam čitao ovaj strip išla mi je na živce tema straha od terorizma, dozlaboga me je pilalo američko srednjoškolje sa svojim temama separacije cool ljudi i onih koji to nisu, pizdio sam što je glavna junakinja "umjetnica" jerbo to kad kreativni ljudi pišu o kreativnim ljudima uvijek ispadne kao patetično veličanje posebnosti tih istih, kreativnih ... I smetalo me još štošta.

     Ali, treba znati zašto sam čitao ovaj strip prije no što se mojim komentarima povjeruje. Čitao sam ga, naime, kao istraživanje tržišta, kao prvu knjigu u novoj DC-evoj ediciji stripova za tinejdžerke. I sa svakom stranom moje je nezadovoljstvo raslo: "Šit, ne volim pisati stripove s opsežnom naracijom u prvom licu! Šit, ne znam ništa o američkim srednjim školama što nisam vidio u njihovim filmovima, dakle ništa neizraubano! Šit, ako žene vole čitati ovako skokovitu fabulu, nemam šanse!"

     Zato sam strip dao Tanji za neopterećen komentar. I njoj se svidjelo. I terorizam, i sporedni likovi i naracija u prvom licu koja daje dodatni usporedni uvid u psihu likice i pripovijedanje. Pa sam i ja morao priznati da me zapravo zanimalo kuda priča ide te da onda valjda sve i nije tako loše. Osim kraja koji je malo nagao i malo bezveze.

     Prijedlog za prijevod? Ako imate pristupa tržištu (pred) tinejdžerki - recimo onih koje kupuju "Fear Street" ili "Sobu košmara" - svakako. Ako planirate prodavati samo uobičajenoj stripočitalačkoj gikčadiji, nemojte.


PS To je još jedan strip kojeg mi je na čitanje pribavio Džuka! No, Džuka mi je također rekao kako moram pripomenuti da je čisti slučaj što je pola stripova u ovim prijedlozima iz njegove dobave, jer da on uopće ne kupuje toliko stripova, a ne pročita ni ono malo što jednom godišnje kupi. Eto, sad znate. :)

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Slobodan Ivkov

     KNJIGE O STRIPU
     Prastripovi se u Srbiji objavljuju od kada su nam Turci hatišerifom posle četiri veka okupacije, pored ostalog, odobrili i "pečatnju", pa su se i na ovom prostoru, nakon uvoza štamparskih mašina, u noovosnovanim glasilima konačno i na srpskoj teritoriji, a ne više samo u Bečkim, Budimpeštanskim, Tršćanskim i još koječijim štamparskim centrima po Evropi, premijerno pojavile prve, najčešće šaljive, crtane priče u više prizora. Ilustrovani časopisi i knjige za naš narod više nisu morale da se rekama, kopnom i vazduhom, dereglijama, zaprežnim kolima, balonima, raketlama i, šta ga ja znam, koječime još, švercuju preko Turskih granica na opštu polzu i uveselenije ovdašnjeg življa. Moderni novinski stripovi sa Zapada se prevode od 1934. godine, a već od 1935. imamo i prve originalne srpske avanturističke stripove. Kako je zbog ogromne popularnosti sve poprimilo karakter fenomena, i kulturna javnost se za pojavu zainteresovala, od 1974. izlazi prvi teorijski časopis "Pegaz", a od 1979. nastaju i knjige o stripu. Do danas je objavljeno nešto više od 20 specijalizovanih naslova srpskih teoretičara. Zainteresovanima da saznaju nešto više o ovoj disciplini za ovu priliku preporučujem tri aktuelna dela. Prvo se uglavnom bavi opštim razmatranjima medija, a druga dva različitim periodima istorije srpskog stripa. Veoma je zanimljivo da su se poslednje dve ovde izdvojene knjige tako dobro hronološki uklopile i "nastavile" da su, iako nastale nezavisno i rađene različitom metodologijom (na kraju krajeva, i različitog su obima i formata), gotovo potpuno kompatibilne. Stoga, onima koje interesuje istorija srpskog stripa sugerišem da ih obe sukcesivno pročitaju navedenim redom.

     Izdanje: "DEVETA UMETNOST, STRIP"
     Autor: Ranko Munitić
     Izdavači: Fakultet primenjenih umetnosti i T.K. "Mont Image", Beograd
     Vanserijski poznavalac savremenih medija i popularne kulture u Srbiji, Beograđanin Ranko Munitić je, na inicijativu profesora Fakulteta primenjenih umetnosti Rastka Ćirića, 2006. doradio svoju obimnu studiju objavljenu još 1975. u časopisu "Kultura" i od nje napravio prvi zvanični srpski stripski teorijski udžbenik. Odlično napisana i bogato ilustrovana (dodatak na 80 str. sadrži čak nekoliko stotina reprodukovanih stranih i domaćih stripskih fragmenata, kadrova i tabli!) knjiga se bavi prirodom medija, njegovom istorijom, stripskom tipologijom i metodologijom. Uopštavanja su čvrsto zasnovana na analizama konkretnih remek-dela i opusima njihovih tvoraca, a izlagačev kombinovani sinhronijski i dijahronijski pristup čitaocu obezbeđuje svestrani i veoma jasan uvid u predočenu materiju. Nezaobilazna knjiga! Šteta što je loše odštampana, ali, da ne zakeram previše... Samo neka je tu pred nama!


          Izdanje: "ČARDAK NI NA NEBU NI NA ZEMLJI"
     Autor: Žika Bogdanović
     Izdavači: I. P. "Ateneum" i "Informatika" a. d., Beograd, uz finansijsku pomoć
     Sekretarijata za kulturu Skupštine grada Beograda
     Ova knjiga sa podnaslovom "Rađanje i život beogradskog stripa 1934 - 1941." je u nekoliko anketa i godišnjih rezimea, sačinjenih od strane više naših različitih poznavalaca stripa, proglašena najznačajnijim stripskim izdanjem u 2006. U njoj je utemeljitelj srpske stripske teorije sabrao i doradio svoje tekstove koji se odnose na ovaj period, a koji su nastajali tokom prethodne četiri decenije. Delo se studiozno bavi počecima i razvojem domaće "devete umetnosti", biografijama i opusima najistaknutijih stripara, ali i opštim razmatranjima o jeziku medija, karakteru likova i ostalim aspektima i manifestacijama ove discipline. O knjizi ću detaljnije pisati u svojoj drugoj rubrici "kritIVKOVanje".


     Izdanje: "NAŠ SLATKI STRIP"
     Autor: Vasa Pavković
     Izdavač: "Narodna knjiga / Alfa", Beograd
     Posleratni period u razvoju srpskog stripa, ali uz osvrte i na nekoliko najznačajnijih predratnih stripara i stripskih časopisa, ovaj naš poznati književni kritičar, urednik i pisac obrađuje u ovoj svojoj drugoj knjizi posvećenoj teoriji stripa. U njoj su sabrani njegovi, većinom već tokom proteklih četvrt veka pod pseudonimom V. Fumetti u periodici objavljivani tekstovi, a ima i nekoliko novih. Kratki, jezgroviti i mnoštvom korisnih podataka bogati prikazi grupisani su u dva poglavlja. Jedno analizira srpske stripske časopise, dok drugo sadrži tekstove o konkretnim delima i njihovim tvorcima. Pouzdanost podataka je proverio i potvrdio recenzent Zdravko Zupan, tako da je knjiga i sa faktografskog stanovišta nezaobilazna.



(ovo je proširena i "Strip vestima" prilagođena verzija tekstova, prvobitno objavljenih u rubrici Kultura, na str. 17 dnevnog lista "Blic" br. 3628 od 19. marta 2007. godine; izdavač I. P. "Blic Press" d. o. o., Beograd)

Piše: Strip vesti

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Luxor Comics

Priredio: Vuk Marković

     Posle objavljivanja dvotomnog Mausa i prvog od cetiri toma Persepolisa M. Satrapi, izdavačka kuća Fabrika knjiga pokrenula je ediciju Studiostrip u kojoj će biti objavljeni domaći autori.
     Objavljeni su:
     Šaka - Popović Radovan;
     Agonija! - Janković Dunja;
     Tajna paukove krvi - Opačić Aleksandar;

     www.fabrikaknjiga.co.yu/ed.php?ed=7

---

     1. Radovan Popović: ŠAKA
     Radovan Popović, Beograd, 1969.
     Kosmoplovac (Studiostrip, Kooi grupa... i ostale podgrupe ovog interdisciplinarnog konglomerata). U Legiji stranaca od 1983. Saradjuje sa milicijom od 1984. U stripu oduvek, kao fanatični, neselektivni uživalac (Semijeva tajna družina, Džepna armija...), izdavač, bivši urednik (Striper, mytaHat, Super...), distributer, diler fanzina i piratskih izdanja, loš scenarista, nekada olovkar, nešto bolji tušer, uglavnom četkar, prvenstveno korektor, grešnik, slovoupisivač, cenzor, pasivni aktivista i kontraproduktivni popularizator ovog plemenitog, još uvek neistraženog oblika grafičkog pripovedanja i sveopšteg izražavanja. Objavljivao stripove u fanzinima, Komikazama i katalozima. Radi u jednoj knjižari na Balkanu (Beopolis), poslednjoj oazi klasičnog knjižarstva/striparstva. Ništa ne baca u djubre, naprotiv. Skuplja pokvarene robote i mašine. Neće još dugo.
     broj strana: 68
     cena: 450 din

     2. Dunja Janković: AGONIJA!
     Dunja Janković, Mali Lošinj, 1980.
Lep otok, ali malo izoliran. Diplomirala slikarstvo na ALU u Zagrebu u klasi prof. Kesera. Magistrira strip na Academy for Visual Arts u New Yorku. Rad na stripu doživljava smrtno ozbiljno još od samog početka bavljenja njime, što će reći od samog početka. Ima kompletnu arhivu svojih stripova, pregolemu. Dešifrirati crtež lagano introventiranog djeteta je nelak posao, ali zanimljiv. Iskustva su primjenjiva i na "odraslu" jedinku. Crpi inspiraciju od sebe u trećoj godini. Sve radi u prvom licu jednine, u stripovima je glavni lik djevojka koja naglas razmišlja, plovi, sanja, sluša melodije iz dubina i što je najvažnije nikada ne zna gdje će je to odvesti. Kao Komikaza sudjelovala na brojnim izložbama i izdala zbirku kratkih stripova, predugog naslova. Crta stripove za časopis Morsko prase, imaginarne dnevnike koji se bave sirovim emocijama, frustracijama i nerealiziranim žudnjama. Oni koji ne priznaju te bazične pokretače, ne vole njene stripove. Osim stripom bavi se lovom na hobotnice, svira bubnjeve i biciklira. Pokušava dokučiti gdje prestaje mašta, a počinje stvarnost, zasada bezuspješno. Čeka je još gomila nedosanjanih fantazija, svjetska slava i uspjeh, kako profesionalni tako i privatni.
     broj strana: 48
     cena: 450 din

     3. Aleksandar Opačić: TAJNA PAUKOVE KRVI
     Aleksandar Opačić, Kosmolac, 1973.
Slepi čovek-šišmiš, Kosmoplovac, profesor Studio-stripa, duboko u trećoj dimenziji (3d animacija, grafika, kamera). Po potrebi glavu zamenjuje kamerom, a telo teškim metalom, uglavnom crnim. Učitelj crtanja izbačen zbog nepopustljivog stava prema učenicima/cama (''Sva su deca zaslužila petice''), nastavnik izbačen zbog nepoštovanja nastavnog plana i programa, te sprovodjenja sopstvenog. Sa fakulteta izbačen zbog nepojavljivanja. Prosvetitelj-vizionar, trenutno zaokupljen oblikovanjem vizelnog identiteta Elektromreže Srbije, ali neće još dugo, jer strip je bio i biće mu prioritet. Zbog interesovanja kako sopstvenih tako i nemalog broja njegovih poštovalaca, kolega, životnih saputnika i sledbenika, ovaj usamljenik sa ivice svih provalija, moralnoetičkih, stručnoprofesionalnih, ostaje istinski vernik grafičkog kazivanja, u ovom nesretnom svetu, nespretno nazvanom stripom. Još koja godinica...
     broj strana: 60
     cena: 450 din

Autor: Darko Macan

povratak na vrh

Priredio: Strip vesti

     MAKARSKI FESTIVAL STRIPA

     Drugi Makarski festival stripa, MAFEST, koji se održava od 18. do 20. maja, ugostiće brojne hrvatske i strane autore stripa, među kojima i profesora arheologije i primenjene kibernetike Univerziteta u Njujorku Alfreda Kastelija i strip crtača Lučija Filipučija, autore Doktora Misterije. Na MAFESTU između ostalih učestvuju Borislav Grabović i Mirko Čolak (Faktor 4, Srbija), Mat Holingsvort i Đulija Brusko (SAD), Jani Prgič i Mladen Melanšek (Slovenija), dok radionicu drže domaće alternativne snage Komikaze. Crtanje uživo upriličiće Miodrag Ivanović Mikica, autor velikog broja naslovnica kultne Zlatne Serije i Lunovog Magnus Stripa stvorenih 80-ih godina. Strip igraonicu za osnovce vodiće Darko Macan i Frano Petruša. Pored izložbi i predavanja na temu devete umetnosti, organizatori priređuju i večernje partije, dok je za subotu 19. maj najavljen koncert Zabranjenog pušenja.

     M. J.

Objavljeno: Danas, Beograd, 17.05.2007.godine

Piše: Zoran Đukanović

     STRIPOVI I STRIPSKI KARAKTERI

Sasvim levo, Asos Hardi, aristokrata u svetu novinarstva

          Čovek koga na prvoj fotografiji posmatram zove se Asos Hardi. Pripada plemićkoj porodici osnivača grada Sulejmanije na severu Iraka, u Kurdistanu. Glavni je i odgovorni urednik novine Awene koja podržava vrednosti građanskog društva i kritičkog, profesionalnog novinarstva. Asos, ne doduše na ovoj slici, veoma liči na Andreja Tarkovskog i ima nešto od njegove dostojanstvene harizme. Rasan je prevodilac, prevodio je sa farsija (Iran, braćo, ako ste zaratili s geografijom) i sa Turskog. Kaže da je ove jezike, zajedno s engleskim, naučio interesujući se za druge kulture i mostove između njih i svoje vlastite. Osoba u mešavini tradicionalne kurdske nošnje i uniforme nalazi se na drugoj fotografiji i ime mu je Ari Harsin. U vreme kada su vodili oružanu borbu, tamo negde u brdima koje na fotosu vidite iza naših leđa, Ari je bio comandante Asosu. Kada su se demobilisali, obojica su otišli putevima kulture, Asos prevodilačkim, a zatim novinarskim, a Ari je jedno vreme živeo u Holandiji, tamo zasnovao porodicu, da bi ga nostalgija na kraju toliko pritisla da je odlučio da se vrati u Sulejmaniju. Sjajan je prevodilac, tokom mog boravka pomagao je u najtežoj veštini prevođenja – prevođenju za koje još ne postoje standardni rečnici, konsekutivnom prevođenju termina knjigovodstva sa arapskog, na kurdski, pa na engleski i holadnski. Zašto pominjem ovu dvojicu izuzetnih ljudi? Zato što obojica postoje u tranziciji na način na koji nisu ni sanjali pre nego što je tranzicija počela. Ari, kao jedan autentični comandante kome je Che bio uzor, pre pripada stripu Corto Maltese nego tehničkom i biznis prevodiocu. Asos kao persona pre pripada aristokratiji kulture i prevodilaštva nego uredniku novine koga ja obučavam medija menadžmentu, misaonom putovanju od sadržaja do novca i natrag do sadržaja novinarstva. A meni je, opet, mesto uvek bilo u esejima i strip kritici. “Život je kengur i ko zna kuda će sutra odskakutati”, filozofska je misao Zorana Janjetova kojom sam završio svoju knjigu o stripu www.stripovi.com/ViewColumn.asp?ID=58. Ništa više nije istinito od toga za Asosa, Arija i mene, trojicu ljudi koji su se sreli i radili zajedno u aprilu u Sulejmaniji.

U sredini je comandante Ari Harsin, karakter kome bi bilo mesto u Cortu Malteseu

          Da ne ostanem dužan, kakva je stripska scena u Kurdistanu? Daću vam najopširniji mogući opis. U Kurdistanu nema stripova, postoje samo stripski karakteri koji šetaju ulicama.

Piše: Strip vesti

     Malo sam u gužvi bio ovih dana pa nije bilo baš puno vesti. No, pokušaćemo ovih dana sve to da nadoknadimo. Naravno da je ovih dana najvažniji strip događaj MAFEST, kao i najava novih izdanja koja su pripremljena baš premijerno za ove festivalske dane. Danas dajemo prgram ovogodišnjeg Mafesta, dok ću se potruditi da narednih dana budete obavešteni i o novim stripovima koje možete tamo kupiti.

ČETVRTAK, 17.05.2007.
22.30 - Before MaFest party (ROCKATANSKY – Makarska)

PETAK, 18.05.2007.
14.00 - Burza stripova (ART CAFE - Makarska)
15.30 - Sportski MaFest - Basket: «Crne planine Južne Dakote» vs. «Teror šeste planete» (Sportski centar – Makarska) Izbornici/igrači: Aco Đorđevski («Crne planine Južne Dakote») i Kićo Ivanac («Teror šeste planete»)
16.30 - Sportski MaFest - Mali nogomet: «Bijela srdžba» vs. «Plavokosa opasnost» (Sportski centar – Makarska) Izbornici/igrači: Nenad Zečić – Globinjo («Bijela srdžba») i Boris Peklić – Risbozg («Plavokosa opasnost»)
18.30 - Službeno otvaranje MaFesta i izložbe Filippuccijevih crteža (ART CAFE - Makarska)
22.30 - MaFest koncerti: No Logo (Makarska) + Natural (Makarska) (ART CAFE - Makarska)

SUBOTA, 19.05.2007.
09.30-10.30 - Radionica s najmlađima: Frano Petruša (BOOK CAFE – Makarska)
10.00 - Burza stripova (ART CAFE - Makarska)
10.45-12.45 - Castelli i Filippucci na čašici razgovora o životu Martina Mysterea (BOOK CAFE – Makarska)
14.00-17.00 - Strip radionica: KOMIKAZE (ART CAFE - Makarska)
16.00 - Tribina: «Povezanost stripovnog i filmskog izričaja» - Danko Ješić (ART CAFE - Makarska)
16.30 - Tribina: Jani Prgič & Mladen Melanšek, autori albuma «Senior & Junior – Teorija zavjere» (ART CAFE - Makarska)
17.00 - Tribina: Matt Hollingsworth & Giulia Brusco – «Koloriranje stripova» (ART CAFE - Makarska)
17.30 - Tribina: Predstavljanje izdavačkih kuća – (Ludens, Libellus, Fibra, Strip-Agent, Lavirint, Bookglobe, Beli Put) (ART CAFE - Makarska)
Gosti: Urednici i vlasnici navedenih izdavačkih kuća
18.30 - Humanitarna aukcija za Marina Radića: «Pomozimo olovkom i kistom» (ART CAFE - Makarska)
Napomena: Na aukciji će biti ponuđeni originalni crteži svih sudionika MaFesta.
18.45-20.30 - Tribina: «Castelli i Filippucci – 25 godina Martina Mysterea» - odgovori na pitanja stripofila i potpisivanje albuma (ART CAFE - Makarska)
22.00 - MaFest koncerti: Pleska Blues (Ploče) & Natural (Makarska) (ART CAFE - Makarska)
00.00 - Stvaranje table stripa veličine 2m x 1m uživo: Miodrag Ivanović - Mikica
00.00 - MaFest koncert: Zabranjeno Pušenje (ART CAFE - Makarska)

NEDJELJA, 20.05.2007.
11.00 - Burza stripova (ART CAFE - Makarska)
14.00 - Stripovna pretpremijera – Polaznici Škole stripa iz Sarajeva (ART CAFE - Makarska)
Gosti: Majo Pavlović, Vedad Šabanadžović, Edis Veličanin, Elvir Jusufović i dr.
14.30 - Tribina: Dejan Nikolaj Kraljačić: 5. Međunarodni salon stripa (27.-30.09.2007.) (ART CAFE - Makarska)
15.00-18.00 - Tribina: Dan domaćih autora (ART CAFE - Makarska)
Gosti: Goran Sudžuka, Esad Ribić, Darko Macan, Robert Bob Solanović, Frano Petruša, Borislav Grabović – Grabowski, Mirko Čolak, Dalibor Talajić, Tihomir Tikulin – Tico, Miodrag Ivanović – Mikica, Jani Prgič i Mladen Melanšek.
18.00 - Zatvaranje festivala (ART CAFE - Makarska)
22.00 - After MaFest party (ROCKATANSKY – Makarska)


     Naravno, sve ostale informacije možete saznati ako posetite zvaničnu prezentaciju festivala na sledećoj adresi: www.mastripfest.com

povratak na vrh

Piše: zmcomics

Na net-u se od pre par dana mogu preuzeti kompletni brojevi newsletter-a

Pomenuti newsletter izlazi u papirnatoj formi, kao dodatak u ediciji Ultimate Spider-Man/X-Men.
Sajt ipak nije samo lokacija za arhiviranje pdf izdanja, već služi i kao svakodnevni strip informator.

Adresa sajta je sledeća:
www.stomugromova.com

Čestitke, i puno uspeha u daljem radu!!!

Piše: Strip vesti

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Priredio: Zoran Đukanović

     SPILBERG I DŽEKSON REŽIRAJU TINTINA

     Prema izveštaju magazina Variety, proslavljeni reditelji Stiven Spilberg i Piter Džekson planiraju da prenesu priču o strip junaku Tintinu na veliko platno. Variety navodi da je potpisan ugovor za snimanje 3 dugometražna filma, gde će Džekson i Spilberg režirati po jedan deo, dok tek treba da se izabere reditelj trećeg nastavka.
     Džeksonov tim za specijalne efekte Weta Digital će uz pomoć 3D animacije oživeti lik Tintina.
     Tintin je nastao 1929. godine, a njegov tvorac je belgijski autor Žorž Remi poznat i kao Erže.
     Tim Weta već je napravio dvadesetominutni test snimak, kako bi pokazali kako bi završeni film mogao da izgleda, navodi Variety.
     Spilberg je za Variety izjavio: " Eržeovi likovi ponovo su rođeni kao živa bića, koja izražavaju emocije i dušu koja prevazilazi sve što je do sada viđeno kod kompjuterski animiranih likova".
     "Želimo da Tintinove avanture budu realne kao i filmovi sa živim glumcima, ali ipak Piter i ja smo pomislili da snimati ih kao tradicionalnu živu akciju jednostavno ne bi bilo poštovanje jedinstvenog izgleda likova i sveta koji je Erže stvorio".
     Navodi se još da će priče koje prate avanture Tintina, njegovog psića Sneška, i Kapetana Hadoka, biti preuzete iz 23 albuma koja je Erže objavio od 1929. do 1976. godine.
     Procenjuje se da je strip serijal prodat u preko 200 miliona primeraka i da je preveden na preko 50 jezika.
     Spilberg je dugogodišnji obožavalac Tintina i već je 25 godina nameravao da snimi filmsku verziju knjige.
     Rad na ovom projektu počeće krajem godine, kada Džekson i Spilberg završe rad na filmu "Lovely bones", odnosno četvrtom nastavku Indijane Džonsa.
     Ugovor o snimanju Tintina postignut je odmah nakon što je Džekson pristao da režira, u saradnji sa Spilbergovim DreamWorks studijom, ostvarenje "Lovely Bones", po knjizi Elis Sibold.


Objavljeno: B92 sajt, Beograd, 15. maj 2007.

Piše: mcn

     (Craig A. Taillefer: WAHOO MORRIS free preview, Too Hip Gotta Go, 2007.)

     Otvorim ovaj strip i prvo što kažem je "Dave Sim". Iako uopće ne sliče - crtež više vuče na Erica Shanowera ili tako nekoga - ali nešto u šrafurama, razmišljanju i, svakako, letteringu podsjeća na velikog barda američkog stripovskog samizdata.

     Ne i sadržajno, doduše (što nije loše, Sim je ionako prolupao još odavno). Sadržajno - a strip je o ljubavnim zapletima unutar rokenrol benda, s dozom nekakve orijentalne demonologije - podsjeća na "Strangers in Paradise", jednu raniju nezavisnu papazjaniju koja me vrlo rano odbila svojim nevještim kombiniranjem potrebe da se odnosi prema likovima prikažu stvarnosno i straha da se bez nekog spektakla stvar neće prodavati.

     Nije mi se svidjelo, to već kužite, je li? Crtež ima šarma, ali ne i potpuno vještinu; tematski me izgubio čim su demoni ušli u igru; pomalo sumnjam u autorovu ustrajnost u izvedbi jednog ovako nadugo i naširoko zamišljenog projekta (to ljudi nisu skužili kod Sima - kol'ko treba biti lud za raditi Cerebusa!); odbijaju me i fol-kul naslov stripa i očajan naziv firme; smeta mi što autor razmišlja karikaturalno, a crta realistično; nikako mi nije simpatična šmizleta koja bi trebala biti glavna junakinja ... Svim vrlinama usprkos - a Craig crta solidno, i popravlja se u hodu - to mi je prevagnulo ka nezanimanju.

     Prijedlog za prijevod? Zašto ne? To što se meni nije svidjelo, ne znači da se ne bi svidjelo onima koji slične stvari gutaju na televiziji. Ja sam jednostavno premator aligator da bi me zanimalo kako novi klinci vide svijet i što je njima kul. Uostalom, odlučite sami: strip se serijalizira na webu: www.wahoomorris.com/


PS Strip je dobijen tijekom "Dana besplatnih stripova" kojeg je u Hrvatskoj organizirao Denis Pajtak.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Slobodan Ivkov

Izdanje: "PRAVOPIS SRPSKOG JEZIKA U STRIPU"
Autori: scenarista LJubica Prćić i crtač Dušan Vukojev
Izdavač: ITP "Zmaj", Novi Sad

Za razliku od mnogih kod nas popularnih priručnika koji su na granici stripa i ilustracije, ovaj je nesporno kreiran "tvrdim" jezikom stripa. Likovi, crtani čistom, linijskom grotesknom stilizacijom smešteni su u kaiševe koji su uobličeni u stripske table. Zatim, visoko stručan, a popularno napisan dijaloški tekst LJubice Prćić je u obliku stripskih "balona" i didaskalija, dok je sve tehnički realizovano u formi klasičnog stripskog albuma velikog formata A4, u punom koloru. To i nije toliko čudno kada se zna da su narativni predložak vizuelizovala dvojica poznatih i iskusnih srpskih stripara. U ovom slučaju: Dušan Duda Vukojev kao crtač koga se sećamo po "Šufnudlama" i "Šrafku", a Branislav Bane Kerac kao odličan kompjuterski kolorista i tvorac efektne naslovne stranice. Sve je primereno i vizuelno veoma blisko školskom uzrastu, ali i svim ostalim radoznalim čitaocima. O uspehu i kvalitetu ovog sjajnog udžbenika, kojim se i mladima i starijima razjašnjavaju pravopisna pravila i dileme srpskog jezika, najbolje govori nekoliko već rasprodatih izdanja.


Izdanje: "BETMEN: POVRATAK MRAČNOG VITEZA"
Autor: scenarista i crtač Frenk Miler
Izdavač: "Beli put", Beograd

Treći svetski rat između SAD i Rusije samo što nije počeo. U vreme krize slične onoj Kubanskoj, ostareli Betmen, koji se deceniju ranije povukao iz borbe protiv kriminala, odlučuje da se reaktivira jer su se ostrvljeni i ojačali kriminalci uvukli u sve nivoe američke vlasti, ionako ophrvane hipokrizijom i svakovrsnom dekadencijom. U ovom "novom" vremenu Betmen ne razume da on sada sa svojim konzervativnim moralom postaje "remetilački društveni faktor", a presednik SAD poziva Supermena, koji je na prvoj liniji fronta naspram Rusa, da se vrati u pozadinu i "smiri" pravdoljubivog i etički "dezorijentisanog" Betmena. Ovaj Milerov "stripski roman", po mnogo čemu revolucionaran, predstavlja i vizuelnu i narativnu prekretnicu. Posle njega, ne samo u svim kasnijim pričama o Betmenu, već i u svetskom stripu uopšte, više ništa nije bilo isto. Povremena groteskna stilizacija je sasvim u funkciji opore i satirične priče koja funkcioniše na više nivoa. Antologijsko delo. Međaš superherojskog žanra.


Izdanje: "KALVIN I HOBS: Naučni progres kaže BOINK"
Autor: scenarista i crtač Bil Voterson
Izdavač: "System Comics", Beograd
Ovaj strip o dečaku Kalvinu i njegovoj igrački, tigru Hobsu koji oživi samo kada u blizini nema odraslih, po mnogima je najkompletniji i najbolji strip o deci ikada napravljen. "Mali Nemo" Vinzora Mek Keja je sigurno vizuelno atraktivniji, "Denis napast" i "Bim i Bum" su dugovečniji, a "Kikirikiji" (kod nas znani kao "Snupi", "Čarli Braun"...) komercijalniji, ali, u celini, odlično crtana Votersonova serija je bez premca. Za "Kalvina i Hobsa" se u svetu manje zna samo zbog toga što je Voterson zabranio da se likovi marketinški eksploatišu (štampaju na majicama, peškirima, šoljama...). Uostalom, kada je ovaj genije u jednom trenu pomislio kako je u svojoj seriji već sve rekao, te da bi dalje nastavljanje bilo samo puko ponavljanje, jednostavno je, ignorišući preklinjanja američkih novinskih agencija, prestao da piše i crta "Kalvina i Hobsa", a drugima zabranio da eventualno nastavljaju njegov rad. Šteta što je ovo naše izdanje, koje se sastoji čak 128 stranica, štampano samo kao crno - belo.


(ovo je proširena i "Strip vestima" prilagođena verzija tekstova, prvobitno objavljenih u rubrici Kultura, na str. 17 dnevnog lista "Blic" br. 3614 od 5. marta 2007. godine; izdavač I. P. "Blic Press" d. o. o., Beograd)

Uređuje: Marko Ajdarić

Majice za ovogodišnji MaFest! Kao i prošle godine, fenomenalni dizajn djelo je najbolje hrvatske dizajnerice Meline Mikulić iz zagrebačkog Studija grafičkih ideja, a važno je napomenuti kako će svi motivi biti tiskani na majicama "Fruit of the Loom"! Svratite u MaFest Shop.

Sto mu Gromova 2 je već izašao
chakradesign.blogspot.com......-broj-02.html

Ultimate Spider-Man i X-Men 32 preko Bookglobe
marvelfanklub.blogspot.com/......32.html

Osijek: izložba Iliana Savkova u Cartoon Gallery
Vest u HDK i u Neorama dos Quadrinhos

Artija: poziv za III godišnja Satirična Pozornica Žikišon 2007
www.artija.net/konkursi.html

Etna 66 je već tu
www.planet.satto.co.yu/.../etna66/index.htm

Esad T. Ribić: 5 strana od Silver Surfer: Requiem 1
www.neorama.com.br/q_frame6996.html

Stjepan Šejić radi naslovnici za novu seriju kod Top Cow
www.brokenfrontier.com/headlines/...

Igor Kordej: L'Histoire Secrète 8 izlazi u junu
www.neorama.com.br/str_frame009.html

Izložba: Nina Knežević u Japanu
www.neorama.com.br/str_frame008.html

Marko Đurđević: naslovnica za Thunderbolts 114
www.marvel.com/catalog/?book_id=6544

Plantu vodi izložbu. Kao uvek, o politici
www.europarl.europa.eu/news....../default_sl.htm

Marko Đurđević: naslovnica za Wolverine: Origins 14 (isto ovog meseca)
www.comicscontinuum.com/stories...

Marko Đurđević: pozitivan komentar na naslovniciu od Daredevil 95
www.comixtreme.com/forums/...

Rajko Milošević Gera: recenziaj od Silver Bullet Comics za Scalped 5
www.silverbulletcomicbooks.com/reviews/...

Libellus pokreće ediciju Mister No
www.happynovisad.co.yu/index.php?show=1487

Poziv iz Sofije (samo na engleskom) 5a Trienala Postera
www.neorama.com.br/q_frame6964.html

Spider-Man 3 ruši sve rekorde
www.filmski.net/vijesti/dugometrazni-film/4596

Ko je dobio Nagrade Osamu Tezuka 2007
www.animeslovenija.org/index.php?...

Piše: Tally

U prodaji od sutra (petak, 11.05.) u podne ekskluzivno u MORE COMICS strip knjižari!

MARVEL & BOOKGLOBE VAS DARUJU!
SVAKOM KUPCU 4 MARVEL KNJIGE POKLANJAMO EKSKLUZIVNU SPIDER-MAN/BOOKGLOBE MAJICU!

     NAPOMENE: Akcija vrijedi samo za kupce ČETIRI MARVEL knjige koje je izdao Bookglobe: MARVEL KNIGHTS SPIDER-MAN - knjiga 1, CABLE - Knjiga 1, ASTONISHING X-MEN - knjiga 2, SPIDER-MAN & CRNA MAČKA. Akcija se provodi isključivo u MORE COMICS - Strip knjižari u Zagrebu. Akcija vrijedi i za kupce koje MARVEL knjige kupuju putem web prodaje istoimenog dućana. Poštarina nije uračunata (no ona iznosi još 23 kn za paket do 5 kg) Kupac može birati veličinu majice ukoliko je odgovarajuća veličina u ponudi.

     VAŽNO! Akcija traje do 31.07.2007. ili do isteka zaliha!

     Tomislav Smolčić - Tally
     e-mail: tally@stomugromova.com
     web: www.stomugromova.com
     blog: marvelfanklub.blogspot.com

Piše: Strip vesti

     Najpoznatiji tereminst Amerike – Dorit Chrysler je na svom sajtu objavila dva stripa o Nikoli Tesli koji je uradio Vladimir Nedeljković.
     www.doritchrysler.com

Autor: Darko Macan

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

Piše: Buh Aleksander

     Pozdravljeni!

     V petek, 11.05.2007, vas ob 19. uri vabimo v Strip.art.nico Buch, na krajši razgovor z Izarjem Isakovićem, avtorjem preglednega članka 80 let slovenskega stripa, v 6. številki Strip Bumeranga.

     Srečanja se bo udeležilo tudi večje število slovenskih striparjev: Iztok Sitar, Zoran Smiljanič, Tomaž Lavrič, Marko Kociper, Miki Muster, Matjaž Bertoncelj, Boris Jukič...

     Srečno!

Strip.art.nica Buch
Cesta v mestni log 55,
Ljubljana
www.stripi.si

Piše: Tihomir Tikulin - Tico

          Drago strip pučanstvo,

     Pozivamo vas na izložbu stripova nastalih na strip radionici koja se održavala u Velesu od 9. do 11 ožujka ove godine.

     Izložba će se održati 11. svibnja u 20 sati u prostoru Kluba SC.

     Cilj ovog projekta je obnova pokidanih veza izmedju strip autora sa prostorima Balkana. Tema na trodnevnoj radionici održanoj u ožujku ove godine, bila je "Junaci u našoj sredini u prošlosti, sadašnosti i imaginaciji".

     Organizirano je 6 izložbi. 3 grada u Makedoniji kao i izložbe u ostale tri države (Srbija, Crna Gora i Hrvatska) stripaša ovog projekta.

     Na strip radionici su sudjelovali sljedeći strip autori:
     - Tihomir Tikulin-Tico, Maja Duvnjak, Andrej Uzelac i Krešimir Certić iz Hrvatske;
     - Marko Stojanović, Nadica Lukić, Srđan Nikolić i Vladimir Aleksić iz Srbije;
     - Tihomir Čelanović, Simon Vučković, Dragan Bulajić, Miloš Zejak i Ozren Miždalo iz Crne Gore;
     - Igor Jovčevski, Zdravko Girov, Dimitri Mihajlovski, Nikola Temkov, Davor Dramikanin, Smile Cvetanovski, Monika Spasić iz Makedonije...

     Na svakoj izložbi svim posjetiteljima bit će podjeljen primjerak specijalnog broja revije "STRIP KREATOR"- izdanje Strip centra Makedonije.

     Projekt "BALKANSKI STRIP MOST" financiran je od strane Medjunarodne fondacije EUROCULT-Amsterdam/Nizozemska.

     Važna napomena! Izložba se skida istu večer.

Piše: V. Fumeti

     Pont i Abolin: Tamo gde pogled ne dopire, Beli put, Beograd 2007.

          Odavno neki strip album nije imao lepšu koricu od novog izdanja Belog puta, izašlog u ediciji Integrali. Na beličastoj, nad ambis nadnesenoj steni, sede zamišljeni dečak i devojčica posmatrajući naslov pod sobom: Tamo gde pogled ne dopire...

     Reč je o stripu načinjenom od dve duge epizode, ukupno skoro 200 kolornih stranica, čiji su autori mladi crtač Olivije Pont i njegov prijatelj, scenarista Žorž Abolen. Svako ko pročita i pregleda ovo izdanje svakako će se složiti da je treći, punopravan autor stripa i kolorista Žan Žak Žano. Čak sam sklon da ustvrdim kako je kolor stripa i njegov najviši domet.

     Ukratko dve povezane priče, udaljene dve decenije jedna od druge a povezane protagonistima, vrlo su različite ne samo žanrovski nego i po vrednosti, s tim što je uvodna, kao priča o detinjstvu znatno uspelija. U njoj pratimo simpatične i (ne)obične doživljaje male četvoročlane dečije grupe, devojčica Liza i tri dečaka: Vilijam, Paolo i Nino, u sredozemnom selu Barelito 1906. godine. Ispričana idilično, ta storija o dečijem prijateljstvu i odrastanju, ispresecana je pričom o netrpeljivosti ostrvljana, njihovim nasrtajima na doseljenike, uslovljenim strahom od novog i od gubitka ribarskih prihoda. Pokatkad u ovu priču inspirisanu i ispričanu sunčevom svetlošću Mediterana, bistru i nežnu, autori ubacuju sasvim nejasne fragmente fantastičkih, brutalnih zbivanja, s čijom prirodom čitalac neće biti upoznat u prvom albumu, već će mu ona postati jasnija u drugom. Interesantno je da scenario povremeno i vešto menja pripovedača i naratora – i u toj ulozi se nađe svako od četvoro junaka. Osnovna vrednost prvog dela stripa Tamo gde pogled ne dopire, sem u dramatici sukoba i idiličnosti dečijih pustolovina, otkriva se u spoju Pontovog stilizovanog crteža na granici groteske i sjajnog Žanoovog kolora.

     Drugi deo, kao razrešnica, posle uvodnog intermeca u Istambulu i prekookeanskog putovanja parobrodom, vodi četvorku u Latinsku Ameriku gde će se misterija opsednutosti glavne junakinje, ali i veze njene trojice prijatelja s celinom mistične zagonetke, razrešiti. Drugi «album» ustvari protiče u predugom uvodu, ispunjenom nepotrebno dugim dijalozima i nedešavanjem, da bi epilog više-manje dramatično uneo u misteriju katarzični preokret. Scenario je tu oplićao, crtež se «uozbiljio» koliko je morao, a kolor pokušao da ostane na nivou vanrednog prvog dela. I pored vidnog napora, a pre svega zbog manjkavosti crteža (to jest neadekvatnog prikaza latinoameričke prašume), strip je podbacio na stranicama koje bi trebalo da budu poenta. Mnoštvu divnih tabli iz prvog dela, Pont je priložio tek desetak jednako uspelih u nastavku.

     Pogovor Žeroma Furnijea, kojim se izdanje Belog puta okončava, istiha saopštava ovo što rekosmo, indirektno usmeravajući čitaoca stripa Tamo gde pogled ne dopire, ka vanrednom prvom «tomu».

     Ustvari, projekat kao da je pratio sam naslov stripa - jer u drugom delu pogled scenariste i crtača nije uspeo da dopre do srca tajne, koju su očaravajuće uspostavili na prvih stotinak tabli.

     Konačno: Tamo gde pogled ne dopire je veoma uspeo strip, čije slabosti nikako ne utiču da se pokolebamo u savetu: svakako ga pročitajte, a ako imate i dovoljno novca, nabavite. Listaćete ga, s vremena na vrema, i uvek se nanovo fascinirati lepotom prvog dela, koja je u nastavku bila nedostižna baš za one koji su je prethodno sjajno realizovali.


Objavljeno u 30. broju Bestselera, Beograd, 27.04.2007.godine

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Press: ARTiJA

     Živojin Pavlović ŽIKIŠON (Paraćin - Srbija 1885. - 1950.)

     II Konkurs karikature i kratkog stripa 2007.
     www.ARTiJA.net
     i SRŽ - Satirična Radionica Žikišon RASPISUJU U KATEGORIJI, TEMA:

1. PORTRET KARIKATURA "ŽIKIŠON"
BEZ REČI.
 Kako karikaturisti vide "Žikišona" i njegovo doba?
2. KARIKATURA BEZ REČI - SLOBODNA.
U obe kategorije možete poslati maksimalno 3 rada, A/4 format, za e-mail maksimalno do 200 KB, tehnika slobodna.
3. KRATKI ALTERNATIVNI STRIP - SLOBODNA. Jedna tabla, maksimalno na tabli 6 kvadrata, A/3 format, za e-mail maksimalno do 400 KB, tehnika slobodna, maksimalno do 3 table sa jednim radom, ili 3 table pojedinačnog stripa.
     Konkurs je otvoren i slobodan za profesionalce i amatere, afirmisane i neafirmisane autore od 7 do 77 godina. Za sve narode ove planete, a ako se kojim slučajem javi i neko sa druge, pored internacionalnog postaćemo i prvi interplanetarni konkurs.
     NAGRADE: Prva nagrada u sve tri kategorije, prezentacija na posebnoj stranici www.ARTiJA.net i KIKS-u (Karikatura i kratki strip).
     Radove slati na e-mail zikison@gmail.com i mazospn@gmail.com sa kratkom biografijom i fotografijom. Svi pristigli radovi za konkurs se ne vraćaju, a organizator zadržava pravo korišćenja i objavljivanja za svoje potrebe.
     Konkurs je otvoren do 1. novembra 2007. godine.

     ŽIKIŠON, je živeo od 1885 . do 1950. Satiričar, karikaturista, urednik, izdavač i štampar. Pokretač je saradnik i urednik više listova za humor i satiru između dva rata u Srbiji. Stradao je i bio zatvoren od komunističkog režima 1949. posle te torture i zaplenjene imovine, ubrzo je 1950. preminuo.

     U Paraćinu 6. maja 2007. godine

     Za SRŽ:
     Zoran Matić Mazos, Vladica Milenković Vlajče


     Na sledećoj adresi možete naći i ostale konkurse u organizaciji ARTiJA:
     www.artija.net/konkursi.html

Priredio: zmcomics

Piše: mcn

     (***: tjednik SPIROU #2309, Dupuis, 1982.)

     Obožavam časopise. Sveske su mi fascinantne, knjižice poput Alana Forda srcu drage, albumi divljenja vrijedni, ali časopise o-bo-ža-vam. To moguće iznenađenje na svakoj idućoj stranici, ta nevjerojatna moć da i od slabih elemenata ispadne dobra cjelina - toga nigdje drugdje nema.

     A SPIROU mi je možda najdraži strip-časopis svih vremena. To je TO: karikaturalni stripovi na pedesetak stranica tjedno. Ne moraju mi svi biti dragi, ni dobri, ni smiješni - uglavnom i nisu: materijala koji nadživi svoje vrijeme ima možde deset posto u svakom broju - ali zajedno mi jamče pola sata zabave svaki put kad ga uzmem u ruke.

     I polaroid su vremena u kojemu su nastali. Ovaj broj s početka osamdesetih ima tako: lošeg klona Gila Jourdana, "Spiroua" u istovremenoj izvedbi Yvesa Chalanda te Tomea & Janrya, ranu epizodu "Franke" (osrednje napisan strip koji je, pogotovo kasnije, krasno crtan), Wasterlaina kojemu su se ruke znatno manje tresle no danas, Franka Pea na tjednom geg-stripu, "Natašu" u dozama od po jedne stranice tjedno (zato što je Walthery bio spor ili zato što se zvijezde pažljivo doziralo?), Bercka, "Yoko Tsuno", Jannina ... i teme ranih osamdesetih kad se za rat moralo ići u Aziju, kad su dječaci još povremeno sanjali o svemiru, kad je wind-surfing bio nov, a stripovi i za djecu...

     Prijedlog za prijevod? Ne. Treba prevoditi nove stvari, stvari koje će komunicirati s današnjim čitateljem. Ovo treba ostaviti povjesničarima, i meni koji bih prije dvadeset godina dao sve samo da sam mogao redovito pratiti ovako nešto.


PS Strip je nabavljen u striparnici "Libellus" i zamašćen u nedalekom kineskom restoranu.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Slobodan Ivkov

     POČETNICE - KONAČNICE

     Kada su 1980. godine u Srbiji, u izdanju jednog lokalnog izdavača ("SIC", Beograd) objavljeni prvi, popularno prezentovani i u knjige uobličeni prevedeni stripovani rezimei neke teme ili života i dela važne ličnosti, sa podnaslovom "...za početnike", i pored izvesnog gunđanja i potcenjivanja, što prosvetnih i političkih konzervativaca, što elitista, postali su nerazdvojni delovi naše kulturne scene. Pre nas, ovu praksu su godinu dana ranije u SFR Jugoslaviji uspostavili jedan slovenački ("Tribuna", LJubljana) i jedan hrvatski izdavač ("Studentski list", Zagreb), zajedno za Praznik rada 1. maja 1979. godine objavivši "Manifest komunističke partije" u stripu scenariste i crtača Ro Marsenara. Ubrzo, takva izdanja su ovde od milja nazvana "početnice", ali, s obzirom na obim materijala, zaokruženost, temeljnost i kompetentnost autora, slobodno su mogla da se nazovu i "konačnice", a, po meni, i "POUČNICE". I podnaslov je komotno mogao da se od "... za početnike" promeni u "Sve o...". , a mnoge od njih su tako koncipirane da slobodno mogu da se koriste i kao pomoćni, ili čak osnovni udžbenici. Jasne, jednostavne i pregledne, "početnice" su korisne apsolutno svim slojevima čitalaca, od učenika do eksperata za pojedine oblasti, a one samo mogu da služe na čast kulturama čiji su deo i u kojima se koriste. I na srpskom tržištu postoji konkurencija u ovoj izdavačkoj disciplini, ali su izdavači, uz zanemarljiv broj izuzetaka (jedan je iz Novog Sada), gotovo po pravilu iz Beograda. Za ovu priliku, od tri različita izdavača preporučujem tri aktuelna naslova koja se trenutno mogu naći u srpskim knjižarama i striparnicama:


     Izdanje: "CRTANI VODIČ KROZ SEX"
     Autori: scenarista Kristina Devault i crtač Lari Gonik
     Izdavač: "Paramecijum", Beograd

     Retko se kod nas događa da naslov neke knjige (240 str.) nedvosmisleno, bez mnogo cile-mile, u potpunosti objasni sadržaj, pa ga ni ja neću prepričavati. Što'no kažu naši stari: "što u izlogu - to i u dućanu". Samo ću reći da je štivo napeto i da se do kraja čitanja ne ispušta iz ruku. Crtač je, koristeći karikaturalnu, grotesknu stilizaciju na znalački način propratio autorkin tekst. U uvodu postoji tipično američko politički korektno upozorenje: OVA KNJIGA SADRŽI EKSPLICITAN MATERIJAL, ali sam sa olakšanjem zapazio da nema i onog: "Nemojte ovo pokušavati kod kuće!". Sve je prikazano eksplicitno, da eksplicitnije ne može biti; šteta je samo što je ionako linearan crtež odštampan crno - belo, pa sočni detalji gube na plastičnosti... Na primer, obrađeni su tipovi seksualnih zajednica, od potpuno zajedničkog saživota do samo kohabitacije; od heteroseksualaca, preko homoseksualaca, pa sve do seksualaca za koje je u srpskom jeziku teško odrediti adekvatan prefiks i naći precizan naziv.


     Izdanje: "MARKETING U STRIPU"
     Autori: Malkolm Mekdonald i Piter Moris
     Izdavač: "Communis ", Beograd

     Ovo je veoma ozbiljan udžbenik za marketing (velik format, pun kolor, 88 str.), samo što ilustracije zauzimaju ogroman deo prostora, sa tekstom čine zaokruženu vizuelno-narativnu celinu, pa je delo dobar primer onih ostvarenja koja postoje na granici između bogato ilustrovane knjige, slikovnice i stripa. Ima 12 poglavlja sa rezimeom na kraju svakog, a raspon tema se kreće od postavljanja ciljeva, preko opisa tehnika i strategije, pa do realizacije marketing plana. U predgovoru naš ekspert Ivan Stanković objašnjava kako je do izdanja došlo. Prevod Maje Žeželj je odličan. Izvorni tekst takođe. Crteži kreirani grotesknom stilizacijom nisu vrhunska umetnička dela, ali su solidni i vrlo funkcionalni. Mala šteta je što na kraju nema sadržaja i što izdavač nije naznačio ko je od dvojice autora pisac, a ko crtač. Na primeru ovog izdanja se pokazalo koliko su "početnice" prepoznatljiv brend i konstanta srpske kulture. Naime, iako je originalan naslov "The Marketing Plan", naš izdavač ga je promenio u "Marketing u stripu".


     Izdanje: "ARISTOTEL ZA POČETNIKE"
     Autori: scenarista Rupert Vudfin i crtač DŽudi Grouvs
     Izdavač: "Hinaki", Beograd

     Najnovija "Hinakijeva", po sadržaju odlična početnica posvećena je životu, radu, te filozofskim pogledima i idejama Aristotela. Izuzetno je korisna, vanserijski dobro napisana i koncipirana. Dragocena je svima koji ponešto žele da saznaju o ovom gorostasu, pravom Atlasu filozofije. Po formi je potpuno identična ostalim "Hinakijevim" izdanjima. No, iz stripskog, vizuelnog ugla, veoma je slaba. Crtež je početnički loš. Linija Grouvsove je gruba, predebela i sirova, kao da je umetnica beznadežno kratkovida. Svi znamo za sličan zdravstveni problem Dika Braunija, ali on ga je sa svojim ogromnim crtačkim umenjem drugačije rešavao. Zatim, ilustratorka nevešto kopira fotografije, a crtani motivi neretko, kao da umetnica u velikoj meri ne razume baš najbolje ispartikulisane aspekte Aristotelove filozofije, ili ne odražavaju napisani sadržaj, ili su napadno, čak vulgarno doslovni. Na primer, njene ilustracije Zenonovih paradoksa su antologijski primeri stripske i ilustratorske gluposti. Ona očajno precrtava antičke skulpture, zabušava na broju prizora (najčešće je samo jedan po stranici), ne vlada perspektivom i proporcijom, a crtež je prazan, iako ona unapred zna da će sve biti štampano samo crno - belo, dakle bez boje koja bi te ogromne prazne površine nekako zabašurila i popunila. Ukratko, nemam nijedne lepe reči za nju kao ilustratorku. Kao da je engleski izdavač "Icon Books Ltd." (Kembridž) koji je sve ostalo odlično zamislio (pregledan, jasan i sveobuhvatan scenario, priložen spisak literature, indeks...), smatrao da će čitaoci biti samo laici i đaci željni prečice u gradivu. Ova predrasuda nastavnika o učenicima je, kao i mnoge druge njihove, takođe kratkovida. Opšti udžbenici filozofije ni približno detaljno kao u ovoj knjizi ne pišu o Aristotelu, ili o bilo kome drugom. Jedino - udžbenici "nemaju slika". Ali, ovo je jedan od retkih primera kada pomislim da je to njihova prednost u odnosu na stripovana učila. Ili su pak Englezi možda mislili kako će publika "Aristotela", pored tih tobože neambicioznih đaka, pretežno biti sačinjena još i od nepopravljivo zanesenih i rezigniranih filozofa - eksperata koji nepokolebljivo drže da je svet sačinjen samo od iluzija, varljivih utisaka i relativizovanih sudova, pa je ionako sve to bez značaja?! Resorski urednik "Icon Books"- a je nesumnjivo pogrešno dedukovao držeći da prethodno navedenim kategorijama čitalaca ionako nije važno ono što vide, već samo ono što tamo piše, pa je malo prištedeo na honoraru birajući lošeg likovnog umetnika. Na isti način je, pod rukom ove očajne ilustratorke, prošao i "Platon za početnike", dok je Hegel imao tek nešto malo bolju sudbinu i više sreće. Provukao se jer je njegovo žitije crtao drugi, za par nijansi veštiji zograf. Možda, ako izuzmemo urednikovu eventualnu mrzovolju prema filozofiji u celini i hipotetički prezir prema filozofima kao njenim protagonistima (u odnosu prema, na primer, književnicima u "Icon Books"-u su oho-ho pažljiviji - treba, recimo, da vidite "Kafku za početnike" - crtao Robert Kram / Robert Crumb, "DŽojsa za početnike", ili...), nije u pitanju samo ušteda love. Uvek me je kopkalo koliko to mora da bude nekompetentan ili nezainteresovan urednik kod nekog izdavača pa da ne vidi ili "previdi" ekstremno loš crtež. Nešto mislim, možda je nesrećnica uspela i da naplati pun honorar koji je uobičajeno namenjen mnogo boljim crtačima "početnica", te da je posao dobila po nekom drugom ili trećem kriterijumu (po svom likovnom umeću sigurno nije!), jer, sudeći po njenoj fotokopiranoj fotografiji koju je prepotentno i nepotrebno ubacila u kolaž fotokopije (reč je o nekoj graviri iz prošlih vekova - ovoj neukoj ilustratorki takav grafički nivo u ovom životu je nedostižan; ona ni izbliza nije u stanju da nešto takvo dočara) neke rekonstruisane vedute Platonove Atine ("Platon za početnike", str. 5), zapažam da je (ako je verovati štrihovanom fotosu) reč o relativno zgodnoj ženi, a kako se ona na kraju knjige bogznakako zahvaljuje svom uredniku Oskaru Zarateu koji joj je dao neke ideje... Hm. Ako mu nije rođaka, pa je možda honorar ostao u okviru familije, ili ako je ćerka nekog od važnih vlasnika firme, veoma sam sklon zluradom zaključivanju. Čak i da je ćerka nekog mafijaša, mogao je Zarate da joj nameni "obradu" nekog manje važnog mislioca. Recimo, uz svo poštovanje prema ostalim velikanima svetske misli, iako Aristotel trenutno možda u Engleskoj nije "in" i "cool", mogao je da joj da da ilustruje opus Diltaja ili Santajane ili šta ti ja znam koga, ali u svakom slučaju nekog manje važnog od Aristotela. Jer, bez nekog posebnog razloga jedan normalan, psihički stabilan, iskusan i obrazovan urednik ovakvo upropašćavanje svog važnog izdanja, do koga mu je pretpostavljam stalo, nikako ne bi mogao da dopusti. Ne mogu da zamislim ni kakve joj je to kaobajagi bogznakakve ideje Zarate dao, pa ih ona, kao, uspešno realizovala i sada mu blagoradi, kada je vizuelna strana "Aristotela" u celini odvratna. Štaviše, crtež je toliko očajan da mu ni umetničino isprazno laskanje i podilaženje uredniku o tobožnjim njegovim doprinosima i idejama ne bi pomoglo, e da tu "ispod žita" nema nečeg drugog. Uostalom, baš me briga čega! Rečju, šteta dobrog teksta, i u "Platonu" i u "Aristotelu"! E, da. Knjizi nedostaje sadržaj, (prirodno, priloženi indeks pojmova i imena se razlikuje od naziva poglavlja), pa svaki put iznova morate da prelistavate 175 stranica ne bi li našli ono što vas interesuje. A tu negde unutra je u osnovi SVE što vas o Aristotelu interesuje. Bez obzira na moj prethodno prosuti jed i čemer, ovu "početnicu" obavezno nabavite. Aristotela radi!

(ovo je proširena i "Strip vestima" prilagođena verzija tekstova, prvobitno objavljenih u rubrici Kultura, na str. 17 dnevnog lista "Blic" br. 3600 od 19. februara 2007. godine; izdavač I. P. "Blic Press" d. o. o., Beograd)

Priredio: Zoran Đukanović

      Mediji: DA LI BI SUPERMEN TO BIO I DA NIJE SUPER

      Sve je počelo kad je početkom prošle nedelje BBC objavio priču o novom mineralu koji je pronađen u jednom rudniku u zapadnoj Srbiji, nedaleko od Loznice. Reč je o nepoznatoj rudi LiNaSiB3O7(OH) koju je tokom prošle godine otkrila istraživačka grupa rudarske kompanije "Rio Tinto" i koja je upravo bila izložena u Muzeju prirodne istorije u Londonu.
      Otkriće ovakvog jedinjenja obično ne predstavlja ništa spektakularno, u istom rudniku su otkrivena još dva slična minerala, istraživački nalaz se objavi u odgovarajućem naučnom časopisu, mineral se izloži u muzeju, retki zaljubljenici u kamenje ga posmatraju i proučavaju daleko od bilo kakve javnosti, a nekima od njih dodatnu pažnju posvete rudarske kompanije, ako procene da su zgodni za iskopavanje i dobijanje kakvog jedinjenja ili elementa sa praktičnom primenom.
      Zbog izvesne sličnosti sa izmišljenim mineralom koji se u stripovima i filmovima o Supermenu pojavljuje pod nazivom kriptonit, a na koji su odmah ukazali istraživači, novootkrivena ruda je dobila malo više medijske pažnje, a na BBC-ju je čitav slučaj krajnje bezazleno opisan kao "otkriće kriptonita u Srbiji", sasvim u duhu tamošnjeg osećaja za popularizaciju. Međutim, posle te vesti, stvar je u zemlji otkrića poprimila zapanjujuće razmere, a priča o kriptonitu je ubrzo otkrila razne mračne istine.
      Ovdašnji mediji su Supermenu i kriptonitu posvetili priličnu pažnju, produbljujući priču BBC-ja, ali uz obaveznu šalu da je Supermen potekao iz Jadra. Možda bi se sve i završilo lucidnim dosetkama da slovo "S" na Supermenovom dresu znači Srbija i da će ovaj heroj od sada zaobilaziti naše krajeve, da ovi usputni zaključci nisu bukvalno shvaćeni. U žutoj štampi su se pojavila svakojaka tumačenja, a na forumima su se rasplamsale debate o Srbima kao Supermenima. Odnekud je iskopan i bizarni strip iz devedesetih o SuperSrbinu koji nosi šajkaču sa četiri ocila.
      Pojavili su se veliki planovi o eksploataciji ove rude za dobijanje litijuma i bora, a stanovništvo oko rudnika je ispitivano o Supemenu i da li bi se sad moglo zaraditi na turizmu. Uporedo se otvorila priča o tome da li "Rio Tinto" ima dozvolu za istraživanja i da li će ta firma preko svoje ispostave u Srbiji "Rio Sava" ukrasti Srbiji dragoceni kriptonit. To je demantovano iz Ministarstva za rudarstvo i energetiku, koje je objavilo da ova kompanija vrši ispitivanja "na osnovu ugovora koji joj daje trogodišnje koncesiono pravo istraživanja".
      Otkrivena ruda je nazvana jadarit, po kraju u kome je pronađena. Budući da ne sadrži element kripton, nije mogla biti uvrštena u nomenklaturu kao kriptonit, što je propraćeno sa žaljenjem u Srbiji. No, ako izuzmemo detalj da je kriptonit samo izmišljeno jedinjenje, posle cele halabuke je ostalo samo pitanje da li je novi mineral uopšte kriptonit? Navodno je sve počelo kad je doktor Kris Stenli, iz Muzeja prirodne istorije u Londonu, upoređivao hemijsku formulu novog minerala i primetio da je vrlo slična onoj koja se pojavljuje na jednoj kutiji u filmu Povratak Supermena , osim što ne sadrži fluor. Dakle, reč je o sasvim drugom jedinjenju. Uprkos tom "nedostatku", priča o kriptonitu se začas raširila, mada se otkriveni jadarit može smatrati fiktivnim kriptonitom koliko i voda vodom bez vodonika.

      Slobodan Bubnjević

Objavljeno: "Vreme", Beograd, 3. maj 2007.godine

Piše: Aleksandar Manić

     POSLEDNJI ČIN JUGOSLOVENSKE SAGE ENKIJA BILALA

          “Tetralogija je započeta u proznom znaku, jer nisam želeo da prikazujem slike rata. Izgledalo mi je voajerski. Medjutim, upotrebljavajući reči i Najkova sećanja, imao sam utisak da o ratu govorim manje arogantno i ličnije – kaže Enki Bilal povodom izlaska “Četiri” (Kasterman), poslednjeg albuma njegove “jugoslovenske tetralogije”. Četvrti nastavak je izašao u tiražu od 240 hiljada, dok su se prva tri već prodala u tiražu od 850 hiljada. Tako “jugoslovenska tetralogija” predstavlja trećinu Bilalovih ukupnih tiraža (28 albuma u 3 miliona primeraka). Započeta pre 10 godina, saga o troje siročadi rodjenih istog dana 1993. godine u sarajevskoj bolnici pod srpskim bombama, doživela je neverovatnu sudbinu. Prva knjiga “San monstruma” (1998), zasnovana na više uporednih radnji, kao i drugi deo “32. decembar” (2003), linearno vodjen iz tri ugla, bavile su se problemima na nekoliko nivoa. Pored Bilalovog nezaobilaznog elementa, potrage za identitetom, tu su načete i današnje društveno-političke prilike - gradjanski rata na tlu bivše Jugoslavije i masovni terorizam. Potom su se desili atentati 11. septembra 2001. “Ja sam tada uveliko radio film. Bio sam šokiran dogadjajem, ali nisam primetio da sam ga skoro predvideo 97. godine radeći "San monstruma". Nazvao me je jedan prijatelj i tek u razgovoru sa njim, ispred očiju mi je prošao čitav album – obskurantizam, masovni teror... Dogadjaji su me učvrstili u ideji da sam, nažalost, bio na dobrom putu u ideji o spirali zla – kaže Enki Bilal. U trećoj knjizi, "Sastanku u Parizu" (2006), totalitarizam, nacionalizam, mračnjaštvo, mafija i religija ustupile su mesto vrlo intimnoj priči o potrazi za drugim, ali i za autorovim sećanjima iz detinjstva u Beogradu.

JA SAM AGNOSTIK “U ratu koji je razorio bivšu Jugoslaviju pričalo se o nacionalizmu, o etnijama, ali vrlo malo o religijama. Po mom mišljenju, to je bio i rat vera i vernika. Radikalizovali su se pravoslavni Srbi, katolički Hrvati i pa čak i bosanski muslimani pomognuti pridošlim mudžahedinima. Ja poštujem vernike i religije kada pojedinac ide ka veri. Medjutim, vrlo sam kritičan kada religija podje da traži osobe i da zamenjuje politiku i razmišljanje. Religije su učinile odviše zla, ostavile za sobom previše mrtvih u ime nečega što nije ni na čemu zasnovano. Ja nisam ateista, nego skeptik, agnostik, koji čeka da vidi dokaze. Do sada ih nije bilo.”

          Determinisanost i pripovedačka oštrina Bilala sa početka serijala bila je vodjena njegovim osećanjima prouzrokovanim gradjanskim ratom u bivšoj Jugoslaviji. Četvrti nastavak znatno je umekšan i uradjen bez eshatološke note koja se oseća u svim njegovim radovima još od "Sajma besmrtnih". "Dogadjaji u Americi septembra 2001. godine ubili su moju opsednutost monstruoznošću. Prirodno sam se okrenuo ljudskosti. Potrudio sam se da budem malo lakši i da započnem ono o čemu sam razmišljao odavno – o sastanku tri junaka." Najk i Lejla su se pronašli i utvrdili da nisu klonovi, nego originali. Amir je pronašao Sašu, a Optus Varhol se iz negativnog lika promenio u pozitivan. "Zadovoljstvo mi je da je on postao takav, a za to ima više objašnjenja. U svom pseudo-umetničkim delirijumu vrhunskog zla, on nije napadao ljude. On je upotrebio ekstremno zlo protiv opskurantista. Manipulišući ih, oni su se sami uništili, što je već samo po sebi pozitivno. Ustvari, on je samo lucidan. Varhol se tako postavio iznad čovečanstva. Inače, on je na našu planetu stigao u obliku supstance zakačene za jedan meteorit. Ta supstanca susrela se sa prvim životom na zemlji i ušla u lanac života. Potom je sreo čoveka. U rovovima Verdena otvorila mu se svest o sopstvenom postojanju u ljudskom obliku, uprkos nedostatku ljudskog lica. Od tada, on prolazi kroz ljudskost u svim ekscesima, od najvećeg i apsolutnog zla, do vrhunskog dobra."

PARIZ PREKRIVEN LJUDSKOM KOŽOM “Jugoslovenska tetralogija" započinje u sarajevskoj bolnici, označavajući geografsku pripadnost Bilalove porodice po ocu. Radnja se nastavlja u Beogradu njegovog detinjstva, a završava se u Parizu, gde on živi već 46 godina. “Pariz je vidjen kroz prizmu i filtere protagonista. U pitanju je fantazm, onirička, intimistička i poetična vizija. Odatle i onaj leteći sto pored crkve Svetog Eustahija, u mom susedstvu." Inače, zidovi zgrada Bilalovog oniričkog Pariza izgledaju kao prekriveni ljudskom kožom. Kao što su bilalijanski ljudi delimično mašine, Bilalov Pariz je delimično živ, diše i pulsira sa protagonistima. “Oduvek sam želeo da dočaram jedinstvo tekstura. Ono mi služi da se udaljim od realizma, jer je moj grafizam, u osnovi, realistički. Boja i tekstura ometaju utisak realizma. Tako možemo reći da su zidovi Pariza prekriveni ljudskom kožom, ili da likovi evociraju pariski kamen. Ne zna se gde je mineralno, a gde je organsko.”

          Bilal je u "jugoslovenskoj tetralogiji" upotrebio prosede retko vidjan u stripu. Nalik Kurtu Vonegatu, on je od naučne fantastike preuzeo formalne elemente i upotrebio ih kao sredstvo, bez želje da održi unutrašnju logiku tipičnu za žanrovsko delo. Futuristička tehnologija, putovanje u svemir i vanzemaljci kod njega nemaju žanrovski, nego retorički značaj. Naučna fantastika, tretirana kao književno nasledje, daje mu neophodnu distancu i omogućava mu pripovedačku slobodu. Bez njenog posredništva, Bilal nikada ne bi uspeo da ukaže na ciničnost i nasilje svojstveno našem vremenu. “U pitanju je samo jedan način da se govori o današnjem svetu, o nama, o našim odnosima... Uprkos mom neprekidnom protivljenju i objašnjavanju da ne radim naučnu fantastiku, ja sam tako vidjen u Francuskoj. Istovremeno, Francuska pripada kulturi reči, dok je slika manjeg značaja i pridaje joj se manja vrednost. U pitanju je nedostatak otvorenosti duha i želja da se na ostvarenja lepe etikete.”

     Prve dve knjige medijski su bile najbliže grafičkim novelama, dok se treći, vizuelno i narativno razvio u posebnom pravcu. „Četiri“, čuvajući sličan pristup, nastavlja sa velikim prizor poljima, slikarski razradjenim kompozicijama, malim brojem kadrova na tabli i velikim elipsama. „Promena je najviše vezana za kontekst. 'San monstruma' je bio gušći, sa više slika i teksta, sa više nivoa čitanja. Tako sam se i ovde stavio u neposredni kontakt sa sižeom. U pitanju je pravi road-movie koji se odvija u vazduhu, na zemlji, u podzemlju... Priča je postala linearna, a to je tražilo i vazdušastiju kompoziciju tabli. Treći i četvrti nastavak su vezani, čak bih rekao da imaju jednistvenu priču. U integralu koji će u Francuskoj izaći krajem oktobra, oni će biti spojeni, a naslov "Četiri" će nestati.” Kao i u prethodnoj knjizi, Bilalov umetnički svet u sebi nosi hotimični odjek Frensisa Bejkona, ali i Vlade Veličkovića. “Sa Veličkovićem delim, pre svega, balkansku porodicu, a potom i neke teme - ljudska patnja, bol i ranjena tela. Nemamo istu paletu, a on je prilično radikalniji od mene u prikazima rana, otvorenih tela...”
Kraj tetralogije, otvoren i nedovršen, ostavlja mogućnost nastavka. Znajući Bilalovu želju za rušenjem granica izmedju medija, može se pretpostaviti da će ova tetralogija imati strip nastavak ili filmsku obradu. “Od ovakve materije nije moguće napraviti film. Bio bi preterano dugačak. Protagonisti će živeti svoj život i srešće se za tri godine. Neki će možda promašiti mesto sastanka. Parovi će možda nastaviti, možda će imati decu, možda će se razdvojiti… Kao u pravom životu, ne znamo šta će se desiti.”

Uređuje: Marko Ajdarić

Kao što možete da vidite ovde, vraćam vraćam se saradnji na polju humora, ne kao novinar, već kao umetnik. Imam nove planove, koje ću, nadam se postići.

Svjetlan Junaković, najbolja kniga za decu u Španiji!
www.neorama.com.br/q_frame6892.html

Enki Bilal, zvezda od La Fête u... Bangkoku!
www.neorama.com.br/str_frame006.html

Užice: 8. Međunarodni Grafički Bijenale Suva Igla -Rok je bio 13. april (ne možemo mi uvek sve na vreme...)
www.neorama.com.br/str_frame007.html

Boris Talijančić: recenzija za Hamerfall 1 u Nizozemskoj
www.depoort.com/aspscripts/popup_recensies.asp?recens=1530

Edvin Biuković preko Dark Horse 'The Art of Matt Wagner's Grendel' sadržaće i crteže Edvina Biukovića
www.tfaw.com/Profile/...

Aleksandar Zograf: recenzija na Silver Bullet Comics za Regards from Serbia
www.silverbulletcomicbooks.com/reviews/117753814245576.htm

The Broken Forntier: crtež Dalibora Talajića je perfektan za jednu ljudsku priču.
www.neorama.com.br/str_frame005.html

Dalibor Talajić: još jedna odlična recenzija za Hunter's Moon 1
weblogs.variety.com/bags_and_boards/2007/04/hunters_moon_1.html

Stjepan Šejić: Witchblade 105 (već u prodaju)
topcow.com/store/product.php?productid=1134&cat=20&page=8
(treba da se kaže da je nova Witchbalde, pročitajte ovde)

Goran Sudžuka u Španiji 4 TPB od Y: The Last Man preko Planeta DeAgostini (izdat ove nedelje) dolazi sa crtežima našeg Džuke
www1.dreamers.com/...Y_EL_ULTIMO_HOMBRE....html

Danijel Žeželj u Grčkoj. Zajedno sa Altan, Edika, Thomas Ott i Ralf König, Žeželj je prisutan i u najnovijem broju Babel (241)
comicart.gr/portal/modules/news/article.php?storyid=242

Opet Danijel Žeželj u multimedijalnom performansu
stripburger-blog.blogspot.com.../multimedijski-performans-nosorog.html

SAF već najavljuje Afriku, idući album majstora Hermann-a
neorama2.blogspot.com/.../...

Još ostajemo u Celju, ali jedna novost potpuno 'un-business'. Mladi slovenac Marko Petrič (18 godina) hoće da crta 'canvasi' kao tribut za Danijela Žeželja. I akceptira svakaku pomoć. Mi smo razgovarali s njim, i smatramo da ima mogućnosti da nešto dobro od toga izađe.
53cstreetart.blogspot.com/... ...

Comiclopedia traži podatke o Petru Cvijoviću da može da izad njegovu biogarfiju na Internetu.
www.lambiek.net/artists/c/cvijovoc_p.htm

Alem Ćurin:sada već imamo preview od 6 strana za "The Conformist/Luna Moth"
neorama2.blogspot.com.../...

Tek sada, posle direktnog kontakta, smo odkrili da se 'Dikeuss' ustvari zove Kristijan Cvejić. A zanimljivo je da, zajedno za Tarek i Etienne Davodeau, on i njegov saradnik Drandov su zvezde 1. Festival de la BD Engagée, koji se dešava krajem nedelje.
www.neorama.com.br/q_frame6918.html

2.000 comic-shops u Free Comic Book Day 2007 (naravno, tu pišemo i o Libellus)
neorama2.blogspot.com/.../...

Frank Milleri Ronin ide u bioskop
www.ifmagazine.com/new.asp?article=4403

14 poziva za karikaturisteu Yani Akrep
www.neorama.com.br/q_frame6923.html

Ako se šetaš u Italiji: novi bed & breakfast ciji tema su stripovi
www.neorama.com.br/q_frame6890.html

Hoćeš da crtaš za Boom! Studios? Šalji od 3 do 5 strana na sledeću adresu:
boom.artist.search@gmail.com.

Piše: Strip vesti

Piše: zmcomics

Piše: Zoran Đukanović

     Početkom devedesetih, početom ratova dogodio mi se zanimljiv fenomen. Za razliku od većine svojih poznanika koji su se u tom trenutku upravo raspisali, je gotovo dve godine nisam mogao da napišem ni reč. Stravična blokada u meni i silna želja za ćutanjem bili su toliko jaki da sam se razmišljao da zauvek prestanem da pišem, o bilo čemu. Esej/priča, tekst koji sledi bio je prvi izlazak iz tog ćutanja.

     ŠEHEREZADA U POTRAZI ZA LOGOPEDOM

                    "A ova naša izbeglička mašina je kao avion braće Rajt, propinje se i ruši iz časa u čas."
                    Srđan, 19. novembar 1992.

     Ovde ću ispričati tri priče o identitetu. Biće ispričane u različitom tonu i biće različite dužine, ne zbog toga što ih smatram nejednako važnim. Uostalom, nema pod suncem nebeskim tema koje su efemernije od nekih drugih. Sve nam one mogu u nekom trenutku, kao i Tora, početi otkrivati svojih sedamdeset različitih lica. Ove tri koje sam izabrao govore o identitetu vlastitog ja, o identitetu grada i identitetu drugoga ja, onog koje naziremo u nekome naspram sebe, suočavajući se licem u lice. Lica... da, svaka priča o identitetu je priča o licu stvari. Ako se lice stvari ne promeni, identitet je očuvan; on postoji, traje? Ali, lice stvari se stalno menja, uostalom svaka stvar ima više lica (ne nužno sedamdeset), zavisno iz kog ugla je posmatrate. Ovoj nevolji bismo se mogli suprotstaviti uvodjenjem unutrašnjeg lica stvari. Ako se unutrašnje lice ne promeni - identitet smo očuvali; nije nas briga za ona spoljašnja. No, priznajmo, ko može sa bilo kakvom pouzdanošću tvrditi šta je unutrašnje lice jednog grada, a šta spoljašnje? Da o varljivosti spolja-iznutra vlastitog ja i ja drugoga ni ne započinjem. Ipak, možemo se makar praviti kao da problem ne postoji.

     Priču o vlastitom ja mogu poveriti potpuno imaginarnom licu. Uzeću primer koji je početkom devedesetih bio u modi. Neka to bude izbeglica iz bivše Jugoslavije, koji se u svojoj zemlji, hajde da pretpostavim, bavio nekom vrstom pisanja. Jedan pojedinačan slučaj od nekoliko miliona koliko kažu da je otišlo nekamo. Statistički slučajan uzorak jedinke koja ne reprezentuje ništa sem sebe samu. No, u igrama neponovljivog i ponovljivog nikad se ne zna. Ton tom imaginarnom licu poverene priče neka bude ispovedan. S patetikom po mogućstvu. Patetika je ovde pogodna forma, prvo zato što se od izbeglica očekuje, drugo zato što je to imanentna mogućnost svake priče koja je sa zabodenom zastavicom ispovesti na vlastitom vrhu. Ispovedati se možemo ženi, devojci, intimnom prijatelju, kancelarijskom kolegi, komšiji, čitaocu ili nepoznatom u kupeu voza. Iako ova poslednja situacija možda nudi veće šanse od prethodnih, i pored svih razlika sve ove pokušaje povezuje principijelna nemogućnost da se do kraja ispovedimo. Čini se da je svaka ispovest pravljenje grimasa u izricanju naših života. Prodiranje ispovesti, zatočene u svakome od nas, u glas obraćanja nije ništa drugo do mahanje zastavicom državniku uz očekivanje da će nas on iz svoje blindirane limuzine primetiti u razmahanoj gomili. Suočeni s nemoći ispovedanja možemo se opredeliti za ćutanje ili pak za fingirane, iluzionističke ispovesti. Ove druge su stilizovani pokušaji da se dopre do jezgra stvari, onog koje se, valjda, nalazi ispod lica o kojima govorih. No, da li se fingirane ispovesti odriču patosa iskrenosti? Nikako: "Ne znam kako je s drugima, ali ispovest stavljam iznad Boga", govorio je Slaviša Nikolin Živković, pisac iz pomenute bivše Jugoslavije.

     Priča 1: vlastito ja

     Verovatni razlog što sam otišao je odluka da pokušam da zaštitim vlastiti identitet od nemani rata oko mene i u meni. Bio sam realistični pesimista u pogledu na ljudsku prirodu. Verovao sam u postojanje zveri u svakom ljudskom biću, uključujući mene, tebe čitaoče, i sve posrednike koji obezbedjuju prostiranje ovih slova pred tvojim očima. Nema ništa izuzetnog u toj zveri, ničeg vrednog fascinacije. Ona je tako običan, trivijalan deo naše prirode. Tokom onoga što nazivamo mirom, zver uglavnom spava.

     Ako te neko gurne u rat i eventualno uspe da dovede na front, ne znači nužno da si željan da se boriš i ubijaš. Medjutim, čitava lepeza tvojih izbora, kojom tako ponosno mašeš u svakodnevici mira rashladjujući se od usijanja istorije koja se dešava negde drugde, uništena je. Preostalo je svega nekoliko mogućnosti: da dezertiraš; da izvršiš samoubistvo da bi izbegao ubijanje drugih; da poludiš i izbaciš se iz "funkcionisanja"; da počneš da ubijaš i moliš se neotkrivenom bogu da postoje razlozi za to. Pitao sam se, šta bih učinio u toj situaciji? U stvari ne znam. Možda ne bih mogao da počnem da ubijam. Nemam nikakvo osećanje izvesnosti, dok sebe pitam drmusajući se za revere, sem akutnog sećanja na dokumentarni snimak iz filma Nirnberški proces u kome buldožer gura gomilu golih tela u koncentracionom logoru. To je jedino čega se sećam iz filma. Suđenje sam zaboravio - gola tela koja se prevrću jedna preko dugih natkriljuju sve sudove koji dolaze posle ili nikad ne dodju. Ne, nisam hteo da proverim nepodnošljivo "možda". Ako je konačno pitanje uzmi ili ostavi, a uzmi znači bilo šta od onog što sam rekao, odlučio sam da ostavim. Jer život, onakav kakvim sam ga zamišljao i valjda živeo, mora postojati negde drugde... u Amsterdamu, u Australiji, na Jupiteru. Uzeo sam svoju malu, jadnu odgovornost pojedinca i otišao.

     Umesto nagrade za "hrabrost odluke" dočekalo me je tupo sečivo izbeglištva. Ja se rasplinjavalo... život mog pretenciozno ponosnog ja sveo se na zgusnutu grudvu: inhibiranu i indolentnu u toj inhibiranosti. No, ne treba zaboraviti, indolencija nije samo nehaj, tromost i pasivnost, ona je neosetljivost na bol - neka vrsta sedativa. Tri godine izbeglištva iz svog dotadašnjeg života podsetile su me na obrnut proces od onoga koji mi se dogodio krajem srednje škole. Tada sam doživeo ono što nazivam "razilaženjem magle" - psiholozi to nazivaju jakim udarom odocnele individuacije - stvari su zadobile snažnu izoštrenost, kao da je neko podesio pravu žižnu daljinu na mom životnom objektivu. Čudio sam se ljudima koji tu razgovetnost slike ne poseduju. Uživao sam u oštrini slike filmske projekcije koja se odigravala predamnom, ubacivao se po želji u glavne ili sporedne uloge filmske priče, osvetljavao pojedine kutkove mizanscene, radio editing, saradjivao na scenariju, odlučivao o varijantama kraja.

     U izgnanstvu ili samoizgnanstvu, kako već hoćete da tumačite odlazak iz grada u kome rat u trenutku odlaska nije bio neposredno prisutan, magla je ponovo počela da se navlači na moje doživljavanje stvari. Početak izgnanstva osetio sam još pre odlaska iz Beograda. Okrenuo sam se oko sebe, pogledao u sebe i video jednog zbunjenog stranca koji sve teže govori jezikom sredine za koju moji biografski podaci tvrde da sam rodjen u njoj. Svoj maternji jezik učio sam zaprepašćujuće sporo. Imao sam osećaj da sam ga naučio nešto bolje tek sa svojih tridesetak godina, posle prve objavljene knjige. Stil u njoj nije bio uvek ujednačen, ali, čitajući je naknadno, shvatio sam da je bila deo učenja vlastitog jezika. Inače, govor iz mojih usta ili iz moga pera najčešće sam doživljavao kao mucanje. Sricanje nečega što tek treba da se uobliči, dodje do razgovetnosti. I, avaj, baš tada magla je ponovo počela da se vraća. Igra lošeg sinhroniciteta izmedju moga ja i istorije. Moje ja se vraćalo u Persona, onog iz Nabokovljevog romana podsmešljivo naslovljenog Transparent Things. Prozirnost stvari. Ništa neprozirnije od Persona, pogotovo za njega samog.

     U svakom slučaju, nezadovoljan filmskom pričom, nezgrapnim scenarijem, zatamnjivanjem mizanscene i editingom u vlastitoj zemlji, nisam više želeo da se ubacujem ni u glavne ni u sporedne uloge. To sam učinio upravo kao veliki poštovalac priče koja je pre zatamnjenja mizanscene započeta. Trajanje priče je moja lična vrsta nostalgije koja je jača od nostalgije za rodnom grudom, zavičajem u zdravorazumskom smislu reči. Za mene je to iskušavanje mogućnosti trajanja stvari. Strpljenje, iščekivanje onoga što se ipak može dogoditi, makar i na nekom drugom mestu, tamo negde "do kraja sveta". Želja da se odžive mogućnosti priča kojima verujem da pripadam. Želja za konkretnim oblikom besmrtnosti. Besmrtan je onaj koga producenti ne izbrišu proizvoljno iz scenarija, onaj koji sačeka da priča bude ispripovedana do kraja. Posle sledi neka druga, no ona nije važna. Želim besmrtnost samo do granica one prve, moje priče. To je, u stvari, potkradanje velike besmrtnosti kroz malu: živeti do kraja u vlastitoj priči. Balkanska nekrofilija mi je nekako izgledala kao prebacivanje u žanr kome ne pripadam. Radije sam se otisnuo u sižejno slabo strukturisan život u drugoj zemlji. No, nastavak priče je i ovde neizvestan. Otišao sam pre više od hiljadu noći, a još uvek se ne osećam kao Šeherezada. U mojoj zemlji sam pisao. Ovde ćutim ili promucam po neki tekst. Kada ga prevedu na neki od meni još uvek stranih jezika, čitajući se batrgam i pokušavam da prizovem ono što sam želeo da kažem. Šeherezada je izgleda još uvek u potrazi za logopedom.

•

     Priču o upoznavanju lica grada ne mogu poveriti nekome ko je rodjen u tom, za ove svrhe pretpostavljenom gradu. Jer on se već navikao, za njega mesto boravka nema čari novine. Nepouzdan je on zbog navike na vlastiti grad. Njegov? Taman posla. Naravno da nije njegov, ali dopustimo mu da se u tome vara. Dopustimo mu i ostavimo njegovo svedočanstvo po strani. Bolje priče o gradovima pričaju novopridošli. Grad ne pripada nikome do samom sebi. Kao, uostalom i svi veliki entiteti - država, partija, istorija, nacija. Ipak, grad je skromnije, manje ambiciozno nešto, za razliku od ovih najvećih, najkočopernijih, najstrašnijih. Možda ga je zato bolje porediti sa mačkom. Imamo mačku, hranimo je, mazimo se sa njom. Ona se ljupko proteže, tu je, verujemo da je naša. No, ne budimo naivni, za razliku od vernih udvorica pasa, njoj je ljudska okolina mnogo manje potrebna. Koliko smo mi potrebni gradu? Možda manje nego što je on potreban nama?

     Priča 2: lica grada

     Novopristigli posetilac, možda-budući-gradjanin može na različite načine da pokuša da upozna Amsterdam. Italo Kalvino u Nevidljivim gradovima (a svaki grad je dobrim delom nevidljiv u trenutku kada tek počne da se pruža pred pridošlicom, bilo da je pred njega - još ne u njega - stigao kamilom, brodom ili avionom) kaže da najkraće rastojanje izmedju dve tačke u nekim gradovima nije prava linija nego krivudanje, a puteva koji se otvaraju pred svakim namernikom nema dva nego mnogo i oni se umnožavaju za one koji promene sredstvo kretanja. Način kretanja kroz Amsterdam nikako nije samo pitanje meditiranja nad urbanim pejsažom nego vrlo praktično pitanje. Grad vode, bilo da je reč o Veneciji ili Amsterdamu, sastoji se od mreže kanala i mreže ulica. Te dve mreže obgrljavaju i presecaju jedna drugu. Gradovi vode gotovo po pravilu nemaju četvrtastu strukturu. Ulice prate krivudanje kanala i reka i zato se gotovo nikad ne presecaju pod pravim uglom. Sva naknadna urbanistička igranja sa premeštanjima kanala moraju da budu saučesnici polukružnih i krivudavih putanja. Krećući se ulicama gradova vode nećemo dospeti sa severa na jug nego ćemo se uskoro obresti na istoku, a na kraju verovatno završiti ponovo na severu. Novopridošli bi mogli sa sobom da nose kompase, s obzirom da mahovine nema dovoljno, a raspored zvezda noću prigušuju gradski neoni. U kompase bi se moralo gledati stalno, no onda bi nas oni samo uznemiravali pokazujući nam za koliko smo stepeni sa svakim kvartom odstupili od pravca kojim smo se zaputili. Pritom ne bismo zapamtili nijednu fasadu i grad bi nam ostao potpuna nepoznanica. Kad odstupimo od pravca kojim smo se zaputili, da li skrenuti u prvu uličicu i pokušati korigovati zakrivljenje prostora grada vode ili nastaviti polukružno kretanje nadajući se da ćemo uskoro naići na neku veću ulicu koje se prostire pravo i koja vodi tamo gde je na početku obećala? Oba izbora su ravnopravna i podrazumevaju postizanje bliskosti s gradom koja dolazi naknadno i sporo. Sve turističke mape grada su po pravilu decentrirane za dovoljan broj geografskih stepeni i gore-dole na njima se ne podudara sa pravcem sever-jug. Sunce, kada sija u Amsterdamu, nije od presudne pomoći: ili će ga za par minuta pokriti oblaci ili će nam dati nemuštu, nekorisnu informaciju gde je po prilici neka strana sveta.

     Ali, šta će nam strane sveta, treba nam samo da dospemo do stana prijatelja, pod pretpostavkom da ga imamo.

     Kada nam dodiju skautske i turističke racionalizacije, preostaje da sami počnemo da upoznajemo grad praveći svoje vlastite mentalne mape. Način kretanja kroz Amsterdam obično se vezuje za pešačenje, vožnju biciklom, tramvaj ili autobus, automobil, brod, taksi. Onaj ko se opredeljuje za pešačenje, taj zasad, sa manje ili više upornosti, odbija sudbinu ovog grada - bicikl. Onaj ko prihvati bicikl, postaje njegov ovisnik (Amsterdam je grad droga, bicikl je samo jedna od njih) i sve manje pešači, do potpunog zaborava hodanja. Ko se opredeli za tramvaj i autobus, taj prihvata mape grada iscrtane na svakoj od stanica, ne pravi svoje i zato nam ovde nije interesantan. Ko vozi automobil, prihvata da svoju relativnu prednost brzine probijanja kroz tesne amsterdamske ulice izgubi odmah nakon toga, tražeći pola sata mesto za parkiranje. Gotovo nijedna putanja biciklom po Amsterdamu ne traje duže. Sve su ovo priče o malim relacijama. Amsterdam kao da je čudna mešavina kosmopolitizma i lokalnosti - planetarno selo. Uporedjen s megapolisima kao što je Njujork, on izgleda kao dečija maketa grada. Brod i taksi možemo zanemariti kao svakodnevna sredstva za pravljenja mentalnih mapa grada. Posle prve turističke vožnje brodom po kanalima Amsterdama, taj način se zaboravlja; ko ima svoj vlastiti brod u njemu uglavnom stanuje; čamci se koriste za izlete i šetnje ali se njima ne ide u samoposlugu ili do prijatelja. Taksi se koristi u Amsterdamu povremeno, ako bi se koristio češće imao bi istu mentalnu funkciju kao automobil, uz izostanak parkiranja.

     Pošto sam Kalvinova uputstva o krivudavim traganjima za licem grada gotovo uspeo da pretvorim u empirijsko-tehnički opis koji još uvek više zbunjuje nego razjašnjava, mogu nadalje odustati od takvih pokušaja. Uostalom, Benjamin, Borhes i Kalvino nam svojim mapama gradova ne pomažu da se u njima snadjemo. Deo suočavanja s licima grada jeste učenje da se u njihovim ornamentima izgubimo. "Promašiti traženu ulicu u nekom gradu ne znači puno. Ali, lutati u nekom gradu kao što se luta po šumi iziskuje školovanje... Tu umetnost sam kasno naučio", kaže Benjamin u Berlinskom detinjstvu.

     Dakle, sveli smo se na pešaka, vozača automobila i biciklistu i mentalne mape koje oni proizvode. Jedna od hipoteza je da bi se povezivanjem tih triju mapa mogao dosta dobro rekonstruisati grad kao kakva-takva celina. Jer, sasvim je jasno da na ova tri načina kretanja kroz grad pravimo mreže ili mape koje se labavo dodiruju, ali u stvari sačinjavaju odvojene mikrosvetove grada. Čak i ako poštujemo saobraćajne propise, i još više ako ih ne poštujemo, pešak, vozač automobila i biciklista nikada ne prelaze iste putanje, nikada ne vide isto. Naravno da možemo da preskočimo iz uloge pešaka u ulogu bicikliste ili u ulogu vozača automobila. Odmah vidimo kako se horizont menja - otvaraju se nove mogućnosti, brzina se menja, putanje o kojima nismo razmišljali postaju vidljive. Dešava se, medjutim, još nešto - ogroman deo naših dotadašnjih putanja postaje nam nedostupan, nestaje iz vidokruga i uskoro ga zaboravljamo. Možemo se tako prebacivati iz uloge u ulogu napred-nazad i nakon početnih uspeha povezivanja videćemo da progresije nema. Koordinatni sistemi koji neprestano rade u našoj svesti, koje proizvodimo i koji proizvode nas, kao da odbijaju da se prevedu u nekakav zajednički jezik - mapu nad mapama. Mape su ipak samo ribarske mreže koje nešto hvataju i nešto propuštaju. To je, uostalom, sama definicija mreže.

Tanja i Zoran u Amsterdamu 1992.

     Razovarao sam sa jednim čovekom koji je zbog rata napustio Beograd. Muškarcem tridesetih godina. Bio je džez-kritičar na beogradskom radiju. Poslednje tri godine živi u Amsterdamu. Prošlog leta odlučio je da nekako prikupi novac i otputuje na jedno grčko ostrvo, žedan sunca na koje je ranije bio navikao. Putovao je tamo avionom; nije tačno znao koje će sve gradove nadleteti. I odjednom je glas preko razglasa saopštio da prolaze iznad Beograda. Bila je noć. Pitao sam ga šta je u tom trenutku osetio. Odgovorio mi je - uzbudjenje koje nije ni tuga ni ljubav nego više čudjenje. Trenutak kada mu je neko čudom vratio Beograd na nekoliko minuta kao mapu svetlosti, bio je samo gledanje preko ponora daljine i blizine.

     Priča o dosezanju ja drugoga biće najkraća. Nju neću poveriti imaginarnom drugom da je priča. Uostalom svi smo mi drugi, kada nismo posmatrani iznutra. Ostaviću je zato u kratkom i obliku, u fragmentu.


     Priča 3: ja drugoga

     Svi smo mi bogovi u našim solipsističkim kavezima, ali sasvim neuki u pokušajima da zavirimo u tudje kaveze. To je istina čak i ako se jedan takav kavez nalazi sasvim blizu, u glavi koja deli isti jastuk sa našom. Žena čiji miris udišemo, čiji dodir mislimo da poznajemo, čiji je telesni ritam postao deo našeg ritma. Nikako samo ritam disanja koji vodi u orgazam nego i svi dnevno-noćni ritmovi: udisanje i izdisanje cigarete, nesvesni pokreti rukom koji se uvek iznova pojavljuju, skupljanje ramena, prekrštanje nogu, način spuštanja u fotelju. Kada pokušamo da zavirimo još dublje unutar drugog ja, dublje od jamica ispod ramena i kolena, dublje od usne duplje, od vagine, dublje od aure u koju ulazimo potpunim zagrljajem sa drugim telom - videćemo da se drugo ja koje pokušavamo da dodirnemo pretvara u nedostupnog boga svog solipsističkog sveta, boga svog vlastitog unutrašnjeg kaveza.

     Ljudi koji pišu mogu doseći tačku u kojoj ciljevi izricanja prestanu da budu važni emocionalno i etički, bivajući zadovoljniji ako ćute nego da traže, ponovo otkrivaju glas izricanja u sebi. Tako je, bar, verovala Suzan Sontag pišući esej Estetika tišine. Da li je to konačno raspoloženje ili ne, teško je reći. Biti žrtva žudnje za tišinom može biti još uvek neka vrsta gesta, kakva je bila odluka velikog genija džeza Teloniusa Monka da prestane da svira. To može da bude odbijanje da se učestvuje u nametnutim normama glasnih objašnjavanja šta se sa identitetom dešava u trenucima usijanja istorije usled ratova, ili usled ma kakvih drugih promena paradigmi izražavanja. Ćutanje kao pauza u govoru je zaista potrebno. Obezbedjuje vreme za produžavanje mišljenja i osluškivanje u tišini onoga što mislimo i osećamo. Makar to osluškivanje i ne urodilo ponovnim budjenjem glasa. Hoće li Šeherezada iz prve priče pronaći put do govora? Kažu da se pripovedanjem branila od pretnje smrću iz noći u noć.

     No, možda je pitanje potpuno pogrešno postavljeno? Ponekad se čini kao da je ovo što sada živi narator iz prve priče, a i većina drugih izbeglica, emigranata i apatrida oblik života posle smrti. Sanjaju da su živi i pretumbavaju svoje neodživljene mogućnosti. Govori se o ožiljcima rata. Ranama tela i ranama duše. Narator iz priče broj jedan pokazao mi je dva novostečena krupna ožiljka na svom telu, jedan na čelu, drugi u predelu kičme. Kaže da ih je stekao u Amsterdamu. Možda ih ne bi ni zaradio da je bio na ratištu? Možda. Da, sasvim je moguće da je za njih ovo neka vrsta života posle smrti. Ili, da ne budemo zagrobno sumorni, nova inkarnacija.

     Neki događaji u navedene tri priče su izmišljeni; neka mesta takođe. Ipak, prava izmišljotina je rat. On nikada nije postojao - mi nismo u ratu, bila je jedna od mantri. Druga, već pomenuta izmišljotina su naslućeni životi iz tih priča. Oni su samo ogledne mogućnosti za pisanje. Dve osobe sa fotografije ne poznajem. Izmišljen je, zatim, grad Amsterdam. On, naravno, ne postoji, posetioci ga samo zamišljaju. Grad Beograd je nekad postojao, ali više ne postoji ili se neki drugačiji grad zove njegovim imenom. I on je dakle izmišljotina. O Njujorku, koji se na jednom mestu pominje u priči broj dva, autor ne zna ništa pouzdano, mada mu je narator iz prve priče priznao da je dvaput aplicirao za vizu, ali je oba puta odbijen, pošto u to vreme još nije imao holandski pasoš.


(“Reč” br. 6, Beograd, februar 1995)

Autor: Darko Macan

povratak na vrh

Piše: Zoran Matić

Piše: Ilija Bakić

     Povodom knjige "U paukovoj mreži" Branislava Miltojevića

     STRIP NA PUTU PREMA VIRTUELNIM SVETOVIMA

     U sveopštoj medijskoj džungli koja nas obavija teško je razabrati pojave koje će biti trajnije i koje su vesnici važnih i bitnih dešavanja od kojih će zavisiti život (i zabava) ljudi u sledećim godinama i decenijama. Teoretičari raznih profila izbegavaju da se preciznije izjašnjavaju o tekućoj sadašnjosti plašeći se da će pogrešite i nekom trendu odreći značaj ili ga proglasiti za bitan, jer se vrlo brzo može utvrditi da je u pitanju sasvim suprotan slučaj: ono proglašeno revolucionarnim lako potone a pojave na koje niko nije obraćao pažnju izbijaju u prvi plan i žižu interesovanja. Otuda je mudrost 'hvali more - drž se kraja' nekako najmilija svim akademistima a kršenja ovog pravila retka su; setimo se Bodrijarove teorije o simulacijama i simulakrumima koja se hrabro uhvatila u koštac sa realnošću Zapadne civilizacije, rizikujući promašaje (kojih je bilo) i trpeći kritike drugih teoretičara koji su Bodrijarovoj postavci nalazili greške ali, s druge strane, nisu davali svoje tačnije i obuhvatnije (hipo)teze. Otuda je varljiva linija između fluidne svakodnevice i njenog pretapanja u istoriju, ostala polje na kome se ogledaju samo vičniji autori. Upravo ovih dana znatiželjnici mogu upoznati jedno takvo delo - reč je o studiji "U paukovoj mreži" Branislava Miltojevića (izdavač Narodna knjiga, 2006); Miltojević je ovdašnjim stripoljupcima znan po referentnoj studiji o alternativnom stripu "Tragovi u plavoj ilovači" iz 1994.g, nekolikim separatima o stripu, pod imenom "Trip" u niškom časopisu "Gradina" odnosno po "Antologiji niškog stripa" iz 2004.g. Studiju "U paukovoj mreži" čine tri segmenta "Marvel strip: Princ Valijant jaše na Divlji zapad", "Strip i pop-art ili kako je Timoti Liri sreo Alfreda Žarija u Raju" te "Strip i film: Nebeski kapetan u svetu sutrašnjice" i nominalno, u prvom lsoju čitanja, bavi se stripom ali njeni konačni domašaji daleko prevazilaze ovu oblast. Polazeći od geneze nastanka i razvoja mitova (na primeru priče o Kralju Arturu), Miltojević se koncentriše na vrlo specifičnu varijantu prekrajanja i doterivanja mitova u okrilju kuće Marvel koja je lansirala svima znane stripovske super-heroje, od Spajdermena, Silver surfera, Derdevila do X-mena, Halka i Fantastične četvorke. Ove kreature carevale su strip sveskama tokom 1960-1970-tih, na radost tadašnjih klinaca. Vremena su se, međutim, menjala a novi naraštaji bivali suočeni sa drugačijim izazovima kaje su nudili video a zatim i kompjuteristika. Atraktivnost novih medija odvlačila je čitaoce i kupce od stripova i taj biznis je zapadao u stagnaciju. Bilo je neminovno da se strip transformiše ili će propasti.

     Ingeniozno rešenje se pojavilo u obliku spoja i pretapanja nepokretnih i pokretnih slika. Ekranizacije avantura strip junaka pokazale su se kao vrlo isplativa rabota i poslednjih decenija XX veka kreće prava bujica celovečernjih filmova. Uspehu tog novog trenda strip-filmova bitno je pridonela i činjenica da se tehnologija snimanja specijalnih efekata popela na višu stepenicu zahvaljujući tzv kompjuterski generisanim prizorima. Dok su se prvi filmovi o Supermenu bazirali na sofisticiranom sistemu sajli koji je davao iluziju letenja, od filmova "Zvezdani ratovi" preko "Trona" posao dočaravanja fantastičnih dešavanja preuzeli su kompjuteri. Svaki novi film je zahvaljujući moćnijim kompjuterima i sofisticiranijem softveru postavljao nove standarde u uverljivosti sve dok je razlikovanje stvarnih i generisanih slika nije postalo nemoguće. Sledeći korak u tom razvoju bili su filmovi u kojima je glavni junak kompjuterski stvoren. Uloge kompjuterskog Halka ili Goluma dokaz su da je i taj posao uspešno obavljen. Odatle do filmova bez živih glumaca tek je mali korak.

     Strip biznismeni se, međutim, nisu zaustavili na filmovanju svojih heroja. Jasno je uočeno da je budućnost u virtuelnim svetovima pa su se junaci iz crtanih kvadrata počeli seliti i u kompjuterske igrice koje se, opet, od tzv 'pucačina' sa rudimentiranom grafikom razvijaju prema sveobuhvatim pričama koje kombinuju filmske sekvence i filmsku tehnologiju montaže sa maksimalno uverljivim prizorima. Svaka igrica se zasniva na osnovnom pripovedačnom principu koji podrazumeva 'nivoe' dešavanja: savladavanjem jednog nivoa stiče se uslov za odlazak na novi, viši, čijim savladavanjem će se igrač uspeti na sledeći nivo. Igrice su projektovane za jednog ili više igrača a, zahvaljujući razvoju interneta, svojevrsni hit su 'online' igre u koje se uključuju igrači sa svih delova zemaljske kugle. Poznati su i obrnuti primeri: uspešne igrice doživljavaju svoje filmske verzije odnosno dobijaju svoje strip serijale; to je slučaj sa legendarnom avanturistkinjom Larom Kroft ili svetovima iz igara "Mortal kombat" i "Resident evil". S druge strane, stripovi i samostalno ulaze u elektronsku eru jer se crtaju putem kompjutera i distribuiraju putem 'online' pretplata. Kompjuterske igrice koje su pridobile naklonost potrošača, razvijaju se u zasebne virtuelne svetove (kakav je "War Craft") koji se mogu posetiti na samostalnim internet adresama. Čini se da je XXI vek definitivno vek vizuelnih senzacija koje pod jedan skut sakupljaju sve popularne medije bazirane na slikama. Upravo u tom spoju i međusobnom ispomaganju stripa, filma i igara, Miltojević vidi obrise novog fenomena, moguće umetnosti koja sintetiše iskustva prethodnih i uspostavlja sopstvena pravila. Kao i svaki novi medij i ovaj će pridodati svoju sliku postojećem užurbanom i senzacija gladnom svetu. Za razliku od ranijih, pak, ovaj medij će, svojom uverljivošću i sveobuhvatnošću vrlo brzo postati konkurent realnosti. Jer, u vremenima koja dolaze, rame uz rame, stajaće realne i virtuelne stvarnosti. Pobednik u njihovom nadmetanju je krajnje neizvestan.

Piše: Tally

     Dobro došli na prvi neslužbeni blog posvećen fanovima Marvel stripova s prostora "balkana". Blog je namjenjen (da još jednom ponovim) "neslužbenom" širenju informacija, vijesti, slika, naslovnica, prikaza tabli, biografija... dakle svega što ima ikakve veze s Marvel univerzumom. Referenca nam je službeni sajt kao i mnogi fan sajtovi na engleskom. Kako sam zadnjih pet godina uređivao sva Marvelova strip izdanja na ovim prostorima, kako kod bivšeg izdavača (LMI COMICS), a tako i kod sadašnjeg (BOOKGLOBE), imam mnoštvo Marvel materijala koje želim podijeliti s vama. No, da ovo ne bi bio moj vlastiti MFK blog, pozivam sve prave fanove na suradnju. Postani i ti član MFK-a i pomozi mi sakupiti što više informacija s kojima bi jednog dana pokrenuli i web stranice s istom tematikom.

     link: http://marvelfanklub.blogspot.com

     Na njemu možete vidjeti konačne korice i podatke za sve 4 Marvel knjige koje dolaze u prodaju tijekom svibnja.

Piše: mcn

     Ovo odgađam deqadama, ali došla maca na vratanca. Vrijeme mi je priznati kaqo mi je sve teže stizati svaqu obavezu qoju sam si natovario na vrat te kaqo mi je, radi učinqovitosti i duševnog mira, potrebna osoba qoju su u raznim vremenima različito zvali - od qmeta do pripravniqa - a qoja bi me odteretila neqih obveza u zamjenu za miqroskopsku nadnicu, povremeni obroq i učestalo spominjanje na blogu.

     Daqlem, idealan pripravniq/ca bi trebao/la:
     - biti sqlon nošenju qutija i, općenito, sqladištenju
     - imati vozačqu dozvolu, qola ili bar biciql i biti sqlon qurirčenju
     - razumjeti se u qompjutore (Word, Excell, Photoshop... InDesign, html itd. su plus)
     - biti komuniqativan i vješt u telefonsqoj i e-mail qomunikaciji
     - znati jeziqe (idealno bi se trebao snalaziti u hrvatsqom, srpsqom, slovensqom, englesqom,
       njemačqom, talijansqom, francusqom i španjolsqom, ali neka i tri budu dosta za početaq)
       i ne bojati se prevodilačqo/leqtorsqog rada
     - biti voljan raditi na štandovima, prodajući qnjige
     - imati sqlonost stripu, SF-u i qnjiževnosti za djecu
     - biti uredan (jer ja nisam)
     - znati crtati (ali to nije jaqo bitno, jer ne znam ni ja)
     - imati smisla za humor (osobito u dane plaće)

     Sad qad sam sve popisao, postaje mi razvidno kaqo se vjerojatno neće naći jedna osoba koja bi ispunila sve navedene uvjete pa neqa se slobodno jave i oni qoji su zainteresirani samo za neqe od aqtivnosti. Jest, uvjeti su gori nego qod primanja u nequ multinacionalnu tvrtqu, ali su zato prihodi manji i mogućnosti napredovanja nikaqve. Nu, oni koji su u navedenom već prepoznali mogućnosti osobnog razvitqa i jačanja karaqtera su oni koje tražim. Qandidati/ce mogu svoje upite/životopise/qandidature poslati na mcn (at) hi (.) htnet (.) hr

     Hvala.

PS Ne zezam se. Tražim pomoćniqa, šegrta, personal assistant, neqoga spremnog učiti. Plaća je na nivou student-servisa (bonusi za udio u bilo kojem poslu qoji se radi za pare), posla ima za oko deset sati tjedno, posredna qorist (isqustvo, qontaqti, pristup qnjižnici, musqulfiber) vam je nemjerljiva.

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Piše: zmcomics

Priredio: Saša Rakezić

     Još jedno dešavanje u galeriji „Elektrika” -

     SUPER ANTIHEROJ

     U „Elektrici", sve popularnijem prostoru pančevačkog Centra za kulturu, predstavljen je 21. aprila strip projekat „Beli majmun”, koji su zajedničkim snagama uradili Radovan Popović, Johanna Marcade, Igor Hofbauer i Anna Ehrlemark. Svojevrsni back up prezentacije fanzina bile su skulpturice robota grupe „Kosmoplovci” iz Beograda. Pored izloženih radova i primerka stripa koji se mogao dobiti za „dž”, veče je bilo upotpunjeno svirkom pančevačkog benda „Elektrolasta” i bendom „Tehno muda” iz Vršca, u čijem sastavu je i strip crtač poznat kao Wostok.

     „Beli majmun” je još jedna varijanta antiheroja, a nastao je kao produkt strip radionica održanih u Beogradu, Pančevu, Vršcu i Zagrebu, u kojima su, pored Radovana Popovića, učestvovala dva pomenuta autora i Johanna Marcade, mlada umetnica iz Sent Etjena. Ona je u istom prostoru pre dva meseca imala samostalnu izložbu crteža i grafika.

     – Ovaj produkt je kombinacija radionica i radova autora iz našeg regiona i šire. „Beli majmun” je super antiheroj. Mi smo ga usvojili i odlučili da se bavimo njime kao arhetipskim likom u smislu odnosa Bog – čovek – majmun – Darvinova teorija – hrišćanstvo, tj. na neobavezan i šaljiv način kroz strip. Entuzijastički nastrojenim ljudima iz ove galerije to je bilo interesantno i eto promocije. Svako dešavanje u ovom prostoru stvarno je odlično, a prostor deluje živo – rekao je Radovan Popović.

     Igor Hofbauer je jedan od najboljih ilustratora na hrvatskoj sceni i renomirani autor rock plakata, dok Šveđanka Anna Ehrlemark već neko vreme živi na relaciji LJubljana–Zagreb–Beograd. Za predstavljanje autora i kontekst u kojem je nastao fanzin bio je zadužen Saša Rakezić (poznat i kao Aleksandar Zograf), jedan od nezvaničnih domaćina događaja.

     – U našoj sredini još od početka devedesetih postoji prilično živahna fanzinska scena. Kada je nastupila kriza u zemlji i kada je većina zvaničnih strip izdanja ugašena, ukazala se potreba za nečim novim, a to su bili strip fanzini. U radu na kreaciji fanzina može da učestvuje svako, jedini uslov je da nađe zajednički jezik sa saradnicima, ukoliko ih ima. Beogradska strip grupa „Kosmoplovci”, u saradnji sa internacionalnom ekipom, tokom više meseci zajedničkog rada je kreirala crteže u kojima se pojavljuje lik Belog majmuna, šta god to bilo – objasnio je Rakezić.

     Jasmina Topić

Objavljeno u listu Pančevac, Broj 4190 · 27.04.2007.godine