Da Studio risar, založnik revije Stripbumerang, misli resno, nam dokazuje izid trdovezanega strip albuma Jeremiah 27.

     Hermann Huppen, edan vodilnih risarjev stripa, je ob svetovni premieri novega dela, tokrat prvič istočasno predstavljen tudi pri nas.

     Jeremiah 27 je prvenec Studia risar, že 24.04.2007 pa izideta naslednja dva albuma - Rdečebradčeva mladost in Tožba za izgubljenimi pokrajinami.


     Naprodaj v Strip.art.nici Buch (www.stripi.si).
     Cena 14,50 eur (do 10.04.2007 -10%).

povratak na vrh

povratak na vrh

     "Manu Larcenet je, uz Lewisa Trondheima i Joanna Sfara, najistaknutiji predstavnik revolucionarnog novog vala strip autora koji su učmalom francuskom stripu udahnuli prijeko potreban dašak svježine, uzbudljivosti i aktualnosti. Svagdanja borba, njegovo najznačajnije i najpoznatije djelo, dobitni Grand Prixa festivala u Angoulemeu,..."
     Ostatak teksta koji najavljuje ovaj, verujte, izuzetan strip možete pročitati na sledećoj adresi:
     www.fibra.hr/index.asp?cat=6&SeriesID=6&TitleID=11
     Pozamašan privju od 32 strane stripa možete (morate), u PDF formatu, preuzeti sa sledeće adrese:
     www.fibra.hr/Download.asp?ID=8

     Integral koji sadrži prva dva albuma, i kao takav će imati 116 strana, najavljen je za 01.05.2007. i projektovana cena mu je 150 kn.

povratak na vrh

vani su nove - k 0 m i k A z E ! - broj #15
preko velike rezolucije do, svjetske revolucije!
jedinstvo. hr/komikaze
idemo svi!

komikaze #15 nacrtali su:
anna ehrlemark, chiu kwong man, dunja jankovic, lazar bodroza, victor, bijeli majmun jamm, aleksandar opacic, kragujevac jamm, wostok &johanna jamm, igor hofbauer, radovan popovic, filjio i pas

*program podrzan od: Ministarstva kulture RH, Gradski ured za kulturu, obrazovanje i sport- Zagreb

povratak na vrh

Novi broj, 13. po redu, Lavirintovog izdanja "Nepobedivi" i "Okružen mrtvima" je već je u prodaji, u svim striparnicama koje drže do sebe...:)      Dva stripa u jednoj svesci, kolor korice, kvalitetna hartija, odlična štampa, a što je najbitnije, odlični stripovi za sitne pare.      www.lavirint.biz

povratak na vrh

     Izdavačka kuća Beli Put obaveštava Vas da naše najnovije izdanje, čuvenu grafičku novelu Frenka Milera – 300 – knjigu po kojoj je snimljen film 300: Bitka kod Termopila, možete kupiti u svim knjižarama po izuzetno povoljnoj ceni od 1550 dinara.

     Grafička novela 300, koja je pobudila ogromnu planetarnu pažnju, predstavlja dvadeseto strip-izdanje Belog Puta!

     Pozdravljamo Vas, najavljujemo nova prijatna iznenađenja i pozivamo da nam se pridružite u čitalačkoj avanturi!

povratak na vrh

     BILALOVE ILUSTRACIJE OBORILE SVETSKI REKORD

          Na pariskoj aukciji održanoj 24. marta u prostorijama "Artcuriala", kupcima je ponudjeno 32 ilustracije poznatog strip majstora Enkija Bilala. U sali punoj kolekcionara, ljubitelja stripa, televizijskih zvezda i industrijalaca, ilustracije francuskog majstora beogradskog porekla, oborile su sve dosadašnje rekorde u strip svetu, dostigavši ukupnu vrednost od 1,3 miliona evra.
     "Bleu sang" (90 x 63 cm) ilustracija iz 1994. godine radjena akrilikom i pastelnim bojama, procenjena na 35.000 evra, prodata je za rekordnih 176.900 evra. "Appoline", ilustracija malog formata (28 x 28 cm), procenjena na 8.000 evra, dostigla je 108.500 evra, a naslovnica knjige "L'Etat des stock" (32 x 40 cm) radjena tušem i gvašem prodata je za 61.300 evra. "Bilalove ilustracije, ne samo što su postavile svetski rekord na aukcijskim prodajama originalnih strip radova, nego su trijumfalno ušle u svet savremene umetnosti.
     Ova aukcijska prodaja svedoči o tome – kaže Erik Leroa, ekspert za strip ilustracije i originalne table. Većina prodatih ilustracija odlaze u privatne kolekcije u Engleskoj, Španiji, Italiji, Nemačkoj i Americi. Srpski ljubitelji stripa imali su priliku da vide skoro sve ilustracije prodate na subotnjoj aukciji tokom velike Bilalove izložbe priredjene u Beogradu 2001. godine.

povratak na vrh

Darko Macan nam je prosledio sledeći poziv:      Drage kolege,      u četvrtak, 29. ožujka, u 19. sati u Klovićevim dvorima otvara se retrospektivna izložba Andrije Maurovića.      Lijep pozdrav,      Stjepan Lukić      www.galerijaklovic.hr/...

povratak na vrh

     PRESS INFO

     Francuski kulturni centar u Beogradu, izdavačka kuća System Comics, Dagda i knjižara Omen na proleće (16. april – 18. maj) organizuju veliku retrospektivnu izložbu Les Humanoïdes Associés, jedne od najvećih izdavačkih kuća u svetu u domenu stripa. Otvaranju izložbe 16. aprila u Francuskom kulturnom centru prisustvovaće jedan od najpopularnijih strip autora u Francuskoj, Fransoa Buk (François Boucq), i glavni urednik čuvenih "humanoida", Brino Lesinj (Bruno Lecigne). Izložba će se sastojati od originalnih tabli Bukovog serijala Bouncer (Izbacivač, System Comics / Dagda, 2006) i reprodukcija najvećih ostvarenja ove izdavačke kuće. Na izložbi će biti predstavljene i originalne table domaćih strip autora koji su objavljivali za Les Humanoïdes Associés – Zoran Janjetov, Dražen Kovačević, Ivica Stefanović i Zoran Penevski.

     U sklopu ove manifestacije će biti organizovan mini-sajam stripa na kojem će biti predstavljeni svi srpski izdavači iz domena stripa, radionice, susreti i velika žurka u klubu Underground (16. april od 22h – DJ Puki). Posetioci će takođe imati priliku i da premijerno pogledaju animirani film proslavljenog strip autora Alekse Gajića, "Technotise".

     Dolazak ovog čuvenog francuskog autora i predstavljanje izložbe u FKC ostvareno je na inicijativu Vlade Vesovića, a u saradnji sa izdavačkom kućom System Comics i knjižarom Omen, koji će pored Francuskog kulturnog centra biti domaćini manifestacije.
System Comics je izdavačka kuća specijalizovana za objavljivanje stripova, karakteristična po tome što u okviru svog programa objavljuje srpske autore koji su se afirmisali u Francuskoj a nisu objavljivani u Srbiji. Osnovana 2001 godine, nalazi se među najproduktivnijim izdavačima u Srbiji i broji preko šezdeset izdanja.

     Knjižara / striparnica Omen (Obilićev venac 16 – u dnu stepeništa) otvorena je u martu 2006 i karakteristična je po tome što se pored ekskluzivne prodaje izdanja System Comics-a bavi i prodajom stripova sa prostora bivše Jugoslavije.

     U okviru svojih nastojanja da u Srbiji promoviše francusko-belgijski strip, Francuski kulturni centar je pokrenuo seriju susreta na temu stripa koji će se održavati jednom mesečno u prostorijama medijateke FKC. Podrška domaćim izdavačima će se sastojati u organizovanju konferencija za štampu povodom izlaska prevoda francusko-belgijskih stripova u Srbiji, nakon kojih će biti organizovane tribine na kojima će učestvovati domaći strip autori, kritičari, itd. Povodom objavljivanja kultnog serijala Incal čuvenog scenariste Aleksandra Žodorovskog i domaćeg crtača Zorana Ja njetova, koji izlazi za izdavačku kuću System Comics, biće priređena konferencija za štampu 30. marta (11h u FKC), kao i tribina koja će se održati istog dana (u 18h), na kojoj će učestvovati i sâm autor stripa Zoran Janjetov.

Kontakt:
Igor Marković 064 11 39 423
Branislav Glumac 064 212 99 88
Knjižara OMEN 011 32 87 990

povratak na vrh

povratak na vrh

Novi upload poslije dužeg vremena! Predstavljamo prvi dio posljednjeg hrvatskog fotokopiranog fanzina! QUISISANA! Stripovi nastali u Opatijskoj strip radionici prošlog proljeća! QUISISANA! Pogledajte na www.emisijaemocija.com!

povratak na vrh

     Bernar Izler: Sambrovi, Beli put, Beograd, 2007.

Još od davnašnje pojave devete umetnosti u Srbiji i Jugoslaviji, naša izdanja su pratila svetsku produkcija i bila, manje-više i začudo, često neobično aktuelna. Kao i sve drugo, to je poremećeno 90-ih godina prošlog veka, kada je strip u izvesnim godinama sasvim nestao i sa kioska i iz knjižara.

     Novi i agilni i mora se reći čudesno kvalitetni izdavač Beli put kao da edicijom Integrali namerava da to zakašnjenje nadoknadi. Naime, u okviru besprekorno odštampanih obimnih kolornih albuma, on je počeo da ovdašnjoj publici reprezentuje serijale koje smo zahvaljujući izgubljenoj deceniji potpuno promašili. Tako su u kratkom vremenskom roku objavljeni integrali posvećeni Bleksedu (tri epizode u jednoj knjizi), Šninkelu (četiri epizode odjednom!) kojima se priključuje i slavni i i po mnogo čemu antologijski Ihlerov serijal Sambrovi. (U najavi su Torgal, Gaston i drugi slavni stripovi!) Da ne bude zabune, Sambrovi su ime jedne francuske plemićke porodice, a četiri epizode na blizu 220 strana donose kompletnu priču o njenoj propasti u senci revolucionarnih gibanja 1848. godine. Sem kompletnog serijala, album Belog puta sadrži i odličan pogovor Aleksandra Manića, u kojem se čitaocu prezentuju činjenice o Bernaru Izleru, istoriji četvorotomnog romana u slikama, ali i analiziraju postupci u likovnom pogledu posebno antologijskog stripa. Tu je i biobibliografska beleška o Izleru.

     Prva epizoda Sambrovih se pojavila 1986. godine, a kao njeni autori su potpisani scenarista Balak i Izler kao crtač. Docnije se saznalo da se iz pseudonima Balak krije Jan Le Penetje; ali je u tandemu došlo do nesuglasica, te je od druge epizode kompletni autor Bernar Izler, što se ne primećuje u atmosferi stripa, pa ni u njegovoj neobičnoj fabuli.

     U najkraćem: priča počinje provincijskom sahranom oca porodice, koji je počinio samoubistvo. Vrlo brzo potom biće pod zagonetnim okolnostima ubijena i njegova putena supruga, koja će u noći posle muževljeve sahrane počiniti preljubu. U centru priče se otpočetka nalaze njihova deca – nesigurni i krhki sin Bernar i njegova sestra Sara, istovremeno konzervativna i odlučna, ali i incestuozno usmerena, čime se priča višestruko komplikuje. Posle njenog gubitka vida i Bernarovog bekstva u revolucionarni Pariz, pronalaska ruševne očeve palate i susreta sa ljubavnicom crvenih očiju, strip simultano prati fatumsku propast kuće Sambrovih i konvulzije Pariske komune.

     Iz ekstremno pojednostavljeno predstavljene priče moguće je, verujem, steći utisak o atipičnosti Izlerovih imaginacija, ali ono što strip uzdiže u antologijske visine je grafizam. Likovi su stilizovani do granice koju je u realističkom stripu čini se postavio Prat, i isto tako upečatljivi, a eksterijeri i enterijeri realizovani sa gotovo mističnim pečatom. Korišćenje relativno uskog kruga boja (u prvoj priči uglavnom nijanse crvene i sivkaste), njihovi snažni kontrasti, insistiranje na bitnoj ulozi senki i polusenki – a još više optimalno efektno kadriranje i građenje mnogih tabli kao neke vrste unikatnih grafičkih otisaka, te uzbudljiva čvrsta veza naracije i likovnog sloja u građenju atmosfere propadanja – predstavljaju Sambrove kao čudesan momenat stripa, dela koje je uspostavilo nove visoke kriterijume za devetu umetnost.

     Mada pisac pogovora s pravom dovodi Izlerov poduhvat u vezu sa romantičarskim delima Delakroa i Igoa i njihovim duhom, još je uočljivije da je Izler baštinik lirizma Žerara de Nervala, čiji eterično-neuhvatljivi duh jeste osnovni izvor mistične povesti o Sambrovima.

     Ukratko: ovo je integralni album koji bi ljubitelj stripova najviših zahteva morao da ima u ultimativnoj kolekciji.


Objavljen je 09.03.2007. godine u 27. broju Bestselera.

povratak na vrh

U izdanju Marketprinta, u ediciji Najveća ostvarenja devete umetnosti, je izašao 14. album serijala Bernard Prins.      Reč je o specijalnom albumu koji sadrži 11 krathih priča koje je po Gregovom scenariju nacrtao Herman.      Album ima 72 strane, crno-bela štampa i mek povez. Kod vaših prodavaca već do četvrtka!!!

povratak na vrh

     (Vasilis Lolos/Becky Cloonan: NEBULI, samizdat, 2005 (2))

Kopajući pred koju sekundu netom u potrazi za slikom za ovaj prikaz (nisam na kraju našao dovoljno veliku naslovnicu pa dobijate sličicu iznutra), otkrio sam kako "Nebuli" nije samo množina od "Nebulon" (ime za brojne planete posjećene u ovom kratkom stripu), već i, kako se čini, sleng naziv za "cool people". Da sam to prije znao (a gle, ne znam sve!), strip bio mi bio antipatičan od početka. Ovako mi je postao antipatičan tek na kraju, kad si Vasilis i Becky čestitaju na tome kak su si super. Bljak!

     A strip? Ono, krajnje je slatko nacrtan - fina stilizacija, odlično vladanje crno-bijelim, zabušavanje s minimumom kadrova po stranici, privlačno pakiranje - ali scenarij se sastoji od niza nepovezanih odsječaka dijaloga koji ne zaslužuju ni da ih se nazove dijalogom. Sve u svemu, samodopadna stilska vježbica, portfolio koji pokazuje mogućnosti, igrica potencijala, mladosti i veselja.

     Prijedlog za prijevod? Šalite se! Premda bih bio sretan da više naših autora izlazi na tržište s ovako dotjeranim uzorcima svjetova u svojoj glavi i premda bih u takvom slučaju pljeskao skoro svima, zaista nema smisla prevoditi takve oglede iz bijeloga svijeta. Razvijenu Becky Cloonan ionako možete pratiti u American Virgin, a Lolosa ne znam gdje (jer, je li, ne znam sve).

PS Fala Džuki koji je ovo donio iz New Yorka i posudio na čitanje.

povratak na vrh

     STRIP I FILM, MEDIJI “K'O I SVI DRUGI” - 3

     Treća, takođe fundamentalna razlika sastoji se u načinu prikazivanja pokreta. Strip ne reprodukuje pokret u celini; on ga uvek selektivno interpretira, rasterećuje oslobađajući ga od nekih faza. Ovo sažimanje, kao specifična intrepretacija, isto je toliko izvor prepoznavanja individualnosti autorskog postupka u stripu koliko su to i korišćenje različitih planova, različitih pokreta kamere, montaža itd.

     Šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, u vreme kada nekolicina medijski osvešćenih intelektualca (što je bila revolucija u pojmu šta intelektualac uopšte znači i gde mu je mesto) započinje proces kulturne rehabilitacije stripa, a njihovim glasovima pridružuju se i neka poznata režiserska imena koja na ličnim primerima ističu izvesnu uticajnost stripa na neke od svojih filmova. Bili su to Alen Rene sa filmom Prošle godine u Marijenbadu, Federiko Felini sa 8 ½, Fransoa Trifo sa Farenhajtom 451 (u Trifoovom filmu medij stripa čak igra posebnu ulogu u antiutopijskom ideološkim ustrojstvu koje zabranjuje čitanje knjiga) i još neki drugi. Bližih kritičarskih elaboracija ovih filmova u pravcu gore izrečenih tvrdnji koliko je meni poznato, međutim, nije bilo. No, čini se da i same izjave pre spadaju u domen retoričke, mada iskrene podrške stripu nego u domen fundamentalnih poetoloških uvida, posle kojih bi bilo logično očekivati da zaista i uslede opsežne analize ponuđenih primera. Pošto primere baš tih filmova nisam sam izabrao, neću ih, elem, ni analizirati. Nisam raspoložen, valjda dovoljno motivisan da se u to upustim, da tek-eto-zbog-mentalne-vežbe razvijam an argument for argument sake. To prepuštam Reneu, Feliniju, Trifou i onima koji se potpuno identifikuju sa njihovim tvrdnjama. Argumenti se i tako mogu razvijati na ovom ili onom svetu, tvrdi Nil Gejmen.

Pokret, odnosno tabačina u Ringu Artura del Kastilja je uvek bila žestoka, baš po mom meraku. Uvek sam se naivno ubacivao u ulogu Ringa, a ne onog koji popija batine.

     Samo naizgled sporednije je znanje da su Alfred Hičkok i kasnije Brajan de Palma i mnogi drugi iscrtavali na hartiji čitave svoje filmove pre pristupanja neposrednoj režiji. Ili je to bio već sam proces režije? Ova njihova tehnička poštapalica čini mi se da više od gore pomenutih retoričkih izjava govori o mogućem dosluhu dva medija. O storibordu, vizuelnoj knjizi snimanja u formi stripa, tako važnom sredstvu za građenje filmskog ritma, De Palma kaže: “Mnogi zapravo i ne znaju šta je to i zašto se to radi. Može se za svaki kadar uraditi najpre njegov crtež. To je radio Hičkok, a radi i Siplberg, na primer. Ja to radim zato da bih unapred dobio uvid u celinu filma. To je kao partitura za simfoniju. Odmah je jasno gde je radnja prespora ili prebrza i koju ste vizuelnu ideju već potrošili, pa treba uneti novu. Radio sam sve te crteže za moje filmove. To je poput koreografije filma.”

A šta ćemo sa ipak složenijim pokretima u Black Hole Čarlsa Brnsa? E, ovde je reč o organsko-simbiotičkom pokretu kompozicionog urastanja ruku i tela u jedistven dodir.

     Naravno, i znatno pre ovakvih - meni se čini odista važnih - izjava postojali su jaki transferi između filma i stripa. Stvaranje filmova po predlošcima iz stripa koje je učestalo osamdesetih godina (Flaš Gordon, Supermen, Konan...) nije nikakvo specijalno otkriće koje bi pripadalo baš toj deceniji. Naprotiv, reč je bila o tadašnjem manje ili više uspelom pokušaju rivajvla, posle duge ugaslosti ovakvih transfera. A dugoj pauzi prethodio je pak period plamtećeg interesa u četrdesetim i pedesetim godinama. Tada su desetine i desetine stripova poslužile za stvaranje filmova i TV serijala. Nisu korišćeni samo stripovi koji i danas predstavljaju opšte mesto kolektivne svesti (Supermen, Betmen, Fantom, Mandrak, Flaš Gordon, Princ Valijant, Stiv Kenjon...) nego, naravno, i oni kojih se sada zaista malo ko seća – tavore kao zaboravljene enciklopedijske jedinice ili fusnote. No, ma kako se nesumnjiva brojnost transfera strip-film iz četrdesetih i pedesetih danas pokušavala isključivo tumačiti kao “dosluh zajedničke prirode dvaju medija”, postoje i znatno jednostavnija objašnjenja. Četrdesete i pedesete godine prošlog veka decenije su početka procvata masovne kulture. Taj procvat se, isprva, odlikovao naglašenim i neselektivnim medijskim (ko)mešanjem baš svega što se vrzmalo naokolo: radija-televizije-filma-stripa-rotoromana... Ta se mućkalica nije uvek “skrupulozno obazirala na osobene prirode njihovih medijskih diskursa”. Ma, nije ih bilo briga za takve prefinjenosti i zavrzlame. Kako kažu Rajtenber i Fuks u svojoj knjizi Stripovi: anatomija masovnog medija (Comics: Anatomy of a Mass Medium, 1971), svaki od medija se nadao da će imati koristi od uspeha drugog medija. Reč je bila, pre svega o eksploataciji popularnosti postojećih likova. Uostalom, u to vreme su stvarane i brojne radio-adaptacije po predlošcima stripa (što danas i nije baš slučaj). To niko, ipak, ne uzima kao glavni argument za “dosluh zajedničkog jezika” stripa i radija. Dakle, predstave o tesnoj vezi dva medija nije dovoljno ilustrovati brojnošću “vezivnih” primera, a da se pri tom ne osmotri priroda tih veza.

     (nastaviće se)

povratak na vrh

    PETI MEĐUNARODNI SALON STRIPA U BEOGRADU

     Ovogodišnji, Peti međunarodni salon stripa biće održan u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, od 27. do 30. septembra, a organizatori, već tradicionalno, tim povodom organizuju konkurs na kome mogu učestvovati "autori svih uzrasta iz svih zemalja sveta". Radovi bi trebalo da stignu najdalje do 1. jula tekuće godine, na adresu: SKC, Srećna galerija, Međunarodni salon stripa, Kralja Milana 48, 11 000 Beograd, Srbija. Kandidat može poslati ili doneti lično, samo jedan rad u originalu ili kvalitetnoj kopiji, obima od jedne do četiri table, a radovi takmičara mlađih od 15 godina biće žirirani nezavisno od starijih učesnika. Što se teme, žanra, autorskog pristupa i formata table za konkurs tiče, na volji je svakom pojedinačnom autoru (ili više njih, ako je zajednički projekat u pitanju). Tekst u stripu mora biti na jednom od jezika naroda ex-yu republika ili na engleskom. Uz rad treba poslati ličnu biografiju autora ili, ako je više autora radilo na stripu (crtež, scenario, kolor), biografiju svih autora pojedinačno (funkcija autora - crtež, scenario, kolor...) - ime i prezime, datum i mesto rođenja, adresa stalnog boravka, državljanstvo, broj mobilnog i fiksnog telefona, e-mail adresa, naziv rada, tehnika, godina nastanka dela, broj stranica - naznačiti paginaciju na poleđini.
     Sve pristigle radove selektiraće žiri za veliku izložbu Salona, za oficijelne nagrade Salona i nagrade sponzora. A, nagrade su: Gran pri Salona (statueta Salona, diploma, 500 evra), nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika (plaketa Salona, diploma), nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika (plaketa Salona, diploma), nagrada za najbolji scenario/ideju (plaketa Salona, diploma), nagrada za najbolji crtež (plaketa Salona, diploma), specijalne nagrade žirija (diplome), nagrade u kategoriji takmičara do 15 godina (diplome), nagrade izdavača i nagrade sponzora. Sve dodatne informacije na www.skc.org.yu.

    I. M.

Objavljeno: DANAS, Beograd, 22.03.2007.godine

povratak na vrh

     U petak 23. marta, u pariskom "Virgin Megastoru" na Šanzelizeu, održana je promocija "Četiri?", poslednjeg strip albuma "jugoslovenske tetralogija" Enkija Bilala. Poznati francuski strip autor beogradskog porekla odlučio je da se album pojavi u knjižarama u subotu 24. marta, na dan osme komemoracije početka Nato agresije na Srbiju. Pred brojnim ljubiteljima stripa, Bilal je govorio o genezi ovog serijala, o geopolitičkoj situaciji u bivšoj Jugoslaviji i o junacima stripa. Karakterišući svoj rad kao svedočanstvo o jednoj drami, on je objasnio niz specifičnosti u svom pristupu "jugoslovenskoj tetralogiji". Završavajući razgovor, Enki Bilal je primetio da su se njegovi junaci, na samom kraju, pomirili sa prilikama, što se i njemu desilo, posebno po atentatima u Americi septembra 2001. godine. Istovremeno, on je napomenuo da je kraj tetralogije ostao otvoren, što on može da iskoristi kao podlogu za snimanje narednog filma.

     Istovremeno sa izlaskom poslednjeg toma "jugoslovenske tetralogije", organizovana je izložba 26 Bilalovih originala na pariskom sajmu knjiga. Aukcijska kuća Artcurial, organizovala je aukcijsku prodaju 32 ilustracija Enkija Bilala. Ilustracije su procenjene od 5.000 evra (mali formati) do 30.000 evra (veliki formati). Aukcija se održava u subotu 24. marta.

povratak na vrh

Damir Pavić javlja: Razgovor o istorijatu domaće alternativne scene, u Pančevo (i izložba)
www.pionirovglasnik.com/blog/2007_03_01_past.php#3445997438192900471

Enki Bilal, inetervijusan je dva puta ove nedelje, u Francuskoj
1) Laure Garcia (koja je član ACBD - Association des Critiques et journalistes de Bandes Dessinées) ga intervijuisala za Le Nouvel Observateur. 
www.neorama.com.br/q_frame6396.html
2) Metro, besplatne novine, isto ga intervijušu
www.neorama.com.br/q_frame6395.html 
3) Takođe ima članak o njemu u 106-tom broju magazina Bodoi, sa 2 strane Bilalovih radova
www.neorama.com.br/q_frame6350.html

Nova serija Dalibora Talajića-a u SAD-u
comics.ign.com/articles/752/752172p1.html

Kolašin 2007. Darko Drljević nama je poslao 6 crteža koji su dobili nagrade
neorama2.blogspot.com/2007/03/montenegro-nesta-quinta-o-cartunista.html

Aleksandar Zograf, recenzija od Armando Milićevića za 'Regards from Serbia'.
www.night-flight.com/board.htm?p=58

Adi Granov saradjuje sa Dan Abnett, na novoj seriji u Marvelu
www.wizarduniverse.com/magazine/wizard/003963743.cfm

Danijel Žeželj i Esad T. Ribić u Španiji - Saturno će izdati antologij u 24 Seven na španskom
neoramaquadrinhos.blogspot.com/2007/03/24siete...

Stjepan Šejić počinje novu seriju sa Ron Marz-om
neorama2.blogspot.com/2007/03/first-born-first-look-top-cow-is.html

Marko Đurđevic: naslovnica od Thunderbolts 112 (mart 2007)
www.marvel.com/comics/onsale/covers/0307/TBOLTS112_cov.jpg

Fabio Civitelli sprema album povodom 60 godina Texa
www.ubcfumetti.com/weblog/?3011

Marvel će imati svoj park za decu u Dubai-u
www.neorama.com.br/q_frame6379.html

povratak na vrh

povratak na vrh

     ZAGOR PRVI PUT NA FILMU
     Cetvrtak, 22. mart 2007. 14:24

     Strip junak Zagor, gospodar močvare Darkvud na Divljem zapadu, dobio je svoj prvi igrani film - kratkometražni film "Poglavica bez plemena" režisera-entuzijaste Svetozara LJubojevića iz Novog Sada.
     Borac-pravednik sa omiljenim oružjem indijanskim tomahavkom i nadimkom Zagor Te Nej uz čije doživljaje su odrastale generacije mladih u Jugoslaviji, iz sveta stripa LJubojević je uz pomoć grupe stvaralaca-amatera pretvorio u niskobudžetnu 45-minutnu akcionu "treš" komediju.
     Ljubojević se nije zaustavio samo na režiji, već je i napisao scenario, producirao film i odigrao glavnu ulogu Zagora, koji uz pomoć vernog saradnika Meksikanca Čika treba da oslobodi od kauboja nasilnika prelepu indijansku skvo Buckasti Vrabac.
     Fruškogorski krajolik igra ulogu Darkvuda, a posebnu draž filmu daje "lalinski" izgovor glumaca-amatera kauboja, Indijanaca i posebno Čika, koji scenu potrage za zecom počinje svojom čuvenom izrekom: "Ne zvao se ja Felipe Kajetano Lopez Martinez i Gonzales i Rodriguez i Ramirez".
     Pored nekoliko odabranih slika i kadrova na sajtovima www.myspace.com i www.youtube.com, LJubojević je postavio i objašnjenje - da je hteo da samostalno prodje kroz proces snimanja jednog filma i time ohrabri druge potencijalne autore da krenu tim putem, čime bi se podstakao razvoj domaće filmske scene.
     "Sa napretkom filmske tehnologije holivudska produkcija lansira gotovo na stotine kvazi heroja nadrealnih moći koji ozbiljnom gledaocu izgledaju potpuno banalno i naivno. Takvi filmovi su prepuni fantastičnih situacija koje ovi moderni super-heroji rešavaju na često sasvim besmislene načine", smatra sineasta amater iz Novog Sada.
     Holivudski filmovi, nastavlja Ljubojević, obično "obogaćeni" i obradjeni najsavremenijim digitalnim efektima "predstavljaju početak kraja filmske umetnosti kao takve za generacije gledalaca iole upućenih u film kao oblik umetničkog izraza".
     Nasuprot tome, grupa amatera predvodjena LJubojevićem htela je da "Poglavicom bez plemena" ukaže mladim generacijama na Zagora, koga je italijanski strip crtač Serdjo Boneli stvorio 1962. godine, a njegove pustolovine su do pred kraj 1980-tih godina izlazile u Jugoslaviji u sveskama "Zlatna serija".
     LJubojevićev film snimljen još 2005. godine prikazan je prošle nedelje na "Vikendu treš filmova" u Domu omladine Beograda. U filmu se pojavljuju i Miloš Jakšić, Dragan Dumitrov, Dragan Jovanović, Milan Teofilović, Natalija Komarov i drugi.

     (Beta)

Objavljeno: mtsmondo, 22.03.2007.godine

povratak na vrh

povratak na vrh

povratak na vrh

FRANKOFONIJA / IZLOŽBA U okviru Međunarodnog sajma knjiga u Novom Sadu Od srede 21. do utorka 27. marta 2007. Novosadski sajam, Hajduk Veljkova 11 ŠVAJCARSKA, ZEMLJA STRIPA Otvaranje u sredu 21. marta

povratak na vrh

Podsećamo vas, kao što to Strip vesti čine već tri godine unazad, da je 10ti broj magazina Sonaste Maneco već dostupan za download. Toliko godina je i ovaj odličan magazin živi na internetu.      152 strane, u pdf formatu, mnogo zanimljivog sadržaja!!!      Besplatan časopis, slobodan download, pa i nekih prethodnih brojeva, sa sledeće adrese:      www.labanacomic.com.ar      Direktan download      www.labanacomic.com.ar/maneco10.zip

povratak na vrh

     (Jeffrey Brown: UNLIKELY, Top Shelf, 2005 (2))

     Svoje sam tinejdžerske i rane dvadeset godine proveo sretno zaljubljen u stripove pa zato uvijek rado čitam autobiografsku prozu koju pišu ili crtaju ljudi koji su se u to doba nesretno zaljubljivali u druge ljude. Kao, na primjer, Jeffrey Brown.

     Jeffrey Brown pripada jednom od svježijih naraštaja crtača (recimo da su na njega utjecali Chester Brown i Lynda Barry), podgrupi onih koji crtaju na meni antipatičan način: ima talent pa može i grubo, kanda nevješto (to mrzimo mi koji smo s talentom kratki pa sve moramo na rad). A osim što ima crtački talent, ima i pripovjedni tako da se UNLIKELY čita kao neki alt-film sastavljen od pažljivo odabranih kriščica života, hipnotizira pa vuče kroz zaljubljivanje djevca Jeffreya i bolno odljubljivanje kad shvati da cura više voli opijate no njega. Dobra stvar. Nu, kako sam za ovo vjerojatno nikad ne bih dao novce, hvala Tozi koji mi je knjigu posudio.

     No, kako kotira UNLIKELY kao prijedlog za prijevod? Tako-tako: tehnički bi problem bilo titlovati 250 stranica dovoljno ružno da bi se poštivala autorska intencija, a knjigu bi kupilo možda pedeset ljudi na Zagorom ujedinjenom Balkanu. Sve u svemu, ako vam je zazvučalo zanimljivo, oriđiđi vam je vjerojatno jedina šansa.

povratak na vrh

     Koliko sam shvatio, na sajtu Studio Jotim koji je dat u pozivu su opisane sve faze kako rade strip, njima trebaju crtači za prvih par faza. Mada, za svaki slučaj vi dobro proverite to, pogledajte sličice, primere i odlučite da li je to posao za vas. Meni se čini, na osnovu viđenog, da je to lepa prilika za angažman!

     La Compagnie des glaces recherche un dessinateur
     Le Studio Jotim recherche des talents pour l'adaptation en bande dessinée de la saga de G.J. Arnaud.

     L'adaptation BD de la saga-fleuve de G.J. Arnaud (62 romans, soit plus de 11.200 pages) poursuit son petit bonhomme de chemin : le 9e tome de "La compagnie des glaces" (Dargaud) doit paraître en avril 2007 et la série de SF pourrait s'étaler sur plusieurs dizaines d'albums.
     Entièrement réalisée par un studio d'auteurs, le Studio Jotim, "La compagnie des glaces" recherche un dessinateur pour la réalisation des crayonnés des personnages. Pour se rendre compte du fonctionnement du studio et comprendre ce qui sera attendu du candidat, rendez-vous sur le site de Studio Jotim.
     Parmi les intervenants ayant déjà travaillé sur la réalisation de la série : Philippe Bonifay (scénario et dialogues), Christian Rossi (roughs), Ann Boinet (documentation), Thierry Maurel (décors techniques), Juliette Derenne (décors de glaces), Jérome Lereculey (personnages principaux et trains), André Le Braz (personnages secondaires), Séraphine (les Roux), Dominique Lidwine (les loups et la couverture), Jacques Terpant (carte postale), Arnaud Quere (les trains), Pascale Sorin (au montage), Siel et Etsumi Sato-Gabrion (couleurs)....

povratak na vrh

     U prodaji se već nalazi novi strip Ivo Milazza "Le Maitre Rouge", u izdanju System comics-a, preveden kao "Crveni plašt". Cena mu je je 1150 dinara (u Alan Fordu 1095). Strip je u tvrdom povezu A4, i sadrži kompletnu priča na 96 strana.

     Najavljeni su i za 19.03. novi Kalvin i Hobs, Ken Parker specijal 4 i Inkali 3, 4, 5 i 6, s tim da možda zadnja tri Inkala izađu par dana kasnije.

povratak na vrh

povratak na vrh

povratak na vrh

Izašao je novi, 33. broj Endema.      Možete ga u Hrvatskoj naći u znanim striparnicama ili kontaktom preko maila ticulin@hotmail.com. Cena je 20 kuna.      Naravno, Endem je stigao i u Srbiju gde se može kupiti u striparnici Darkwood ili naručiti putem maila kod Dekare grrrajndkor@yahoo.com, po ceni od 150 dinara po primerku.      Za te novce dobijate 56 strana (četiri u koloru) odličnog strip štiva!

povratak na vrh

Novi broj magazina "Sto mu gromova" o stripu od  Bookglobe-a već ja izašao!
www.morecomics.hr/item/3479

Enki Bilal - igrica po stripu Nikopol
www.entrecomics.com/?p=4672#respond

Zamoli bih vas da glaste za moju web stranicu (http://www.neorama.com.br/)
www.irancartoon.ir/vote/2007/03/the_best_cartoon_website_aroun.php

Vlado Volas osvojio prvo mesto u Rumuniji - Ako pogledate ostala imena na listi, videćete da je to ogroman uspeh
www.gecbucovina.ro/noutati/rez100nat1en.html

55 slika iz idućeg filma od Ninja Turtles
www.brokenfrontier.com/headlines/details.php?id=2444

Umro je Osvaldo Cavandoli, autor crtanog serijala 'La Linea' - Naše kolege koje izdaju vesti o stripu su mnogo pisali o njemu. Naročito, Lo Spazio Bianco
www.filmski.net/vijesti/animirani-film/4410

Potvrdjeno: Steven Spielberg ce da izradi film Tintina
www.filmski.net/vijesti/animirani-film/4422

15 godina bez Valter Nojgebauera (biće u maju)
www.lambiek.net/artists/n/neugebauer.htm

Rajko Milošević Gera u Vertigu - 'Treba da se pročita' 3. broj od Scalped, kaze IGN
comics.ign.com/articles/771/771120p2.html

Prvi Zagrebački Salon Autokarikature
neorama2.blogspot.com/2007/03/evo-vam-novi-poziv-od-hdka-zagreb-time.html

Alem Ćurin
neorama2.blogspot.com/2007/03/alem-urin-croatian-comics-artist-alem.html

Milan Jovanović i Zoran Janjetov u Holandiji - 28.  i 29. aprila dešava se flamanski festival Stripbeurs Arnhem, na kome će biti prisutni Milan Jovanović i Zoran Janjetov, Osim njih, lokalni majstori Martin Lodewijk, Hanco Kolk, kao i Jacques Martin i Rodolphe.
www.stripbeursarnhem.nl/Welkom.html

Joe Quesada i Adi Granov saradjuju na istom projektu
www.comicbookmovie.com/news/articles/3406.asp

Marko Đurđevic u Marvelu - Naslovnica za Blade 7 (izlazi: 14 marta)
www.marvel.com/comics/onsale/lib/view2.htm?...

Nova knjiga Mirka Ilića
www.reason.com/news/show/119123.html

Poziv: 4i International Cartoon Contest od IndianInk
neorama2.blogspot.com/2007/03/4th-international-cartoon-contest.html

povratak na vrh

povratak na vrh

Milan Pavlović crteži i ilustracije 12-26. mart 2007. otvaranje izložbe 12. mart u 19h klub-knjižara-galerija "GLASNIK" Kneza Miloša 16, Beograd

povratak na vrh

povratak na vrh

     
     Novi broj Divlje Magije od danas možete naći na kioscima.

     U ovom broju počinje nova petodelna epizoda "Paralelni život" čiji su prvi deo uradili:
     scenario: Milan Konjević
     crtež: Bojan Vukić
     kolor: Dragan Stokić - Rajački

     Za naslovnu stranu su zaduženi Bojan Vukić (crtež) i Branislav Cimeša (kolor).

povratak na vrh

povratak na vrh

povratak na vrh

          Naj se dogaja!
     
     V goste nam prihaja legendarni srbski risar stripov Miodrag Ivanović-Mikica. Rojen je bil 20.03.1959 v Odžacima-Srbija. Stripe je risal za novosadski Dnevnik (Veliki Blek), Dečje novine (Nindža), Forum (Tarzan), karikature pa je objavljal v revijah Politika ekspres, Jež, Danas in Intervju.

     Slika z oljem na platnu, ne brani pa se tudi poslikav hiš in cerkva. Slovi kot zelo natančen, predvsem pa hiter risar. Dnevno je sposoben s svinčnikom narisati tri table (strani) stripa, story board za novi film o Nikola Tesli, pa je narisal v treh dneh (sto tabel s po šestimi slikami).

     Kako nastaja strip, si boste lahko ogledali v
     Strip.art.nici Buch
     Cesta v mestni log 55, Ljubljana
     v
     petek, 16.03.2007, ob 19. uri.

     Slikovno gradivo si lahko ogledate na www.stripi.si - Novosti, v petek pa si boste lahko kupili peto številko Stripbumeranga, s krajšim intervjuem in dvema še neobjavljenima stripoma.

     Dodatne informacije na GSM 041 681 646.

     Vabljeni!

povratak na vrh

     ANIMANGA VIKEND
     Pogon Doma omladine Beograda
     24. i 25. mart

     U organizaciji Doma Omladine i Sakurabane će se održati još jedan animanga vikend. Tokom dva dana biće organizovane radionce, okupljanja, predstavljanja anime izdanja, a ulaz za sva dešavanja je besplatan.

povratak na vrh

300 Frenk Miler / Lin Varli Orig. naslov: 300 Format: 250x320 ISBN: 978-86-85489-81-5 Povez: Tvrdi Pismo: Latinica Br. strana: 96 God. izdanja: 2007

     Istorijski događaj posvedočen kod Herodota – bitka u Termopilskom klancu – vremenom je postao nezaobilazna metafora svesnog samožrtvovanja za više ciljeve i dobrobit čovečanstva. U stripu 300, Frenk Miler znalački predstavlja psihološku, etičku i dramsku srž odsudne bitke u kojoj je trista Spartanaca preokrenulo tok tadašnjeg svetkog sukoba.
     Nakon decenijske pauze, ponovna saradnja sa koloristkinjom Lin Varli dala je višeslojnost i osećajnost ilustracije vredne dužeg zadržavanja na svakom kadru.
     Posle niza dela, te novijih Povratka mračnog viteza i Grada greha, ovim ostvarenjem Miler dokazuje da je stasao i da se pozabavi klasičnim motivima i, na lični zahtev, odgovorio delom koje ne trpi ravnodušnost.

---

Pogovor:

     Zoran Stefanović

     Borićemo se u hladu:
     MILET PEVA HERODOTA

     Srpsko izdanje grafičke novele 300 predstavlja više od popkulturnog uzbuđenja kakvima obiluje naše doba. Dočekujemo ga kao složen i dinamičan kulturni događaj čiji svaki pojedinačan aspekt ima veliki značaj.

     Prvo, reč je o prevodu dela američkog stvaraoca Frenka Milera, čiji je kultni status u bivšoj Jugoslaviji nesporan još od vremena kada je gornjomilanovački Eks almanah donosio potresne ali prelepe epizode Nebojše, a bilo je to pre četvrt veka. Nije nevažna ni činjenica da je ovaj strip plod ponovne, posle deset godina, Milerove saradnje sa izvanrednom koloristkinjom Lin Varli, koja je u više navrata svojim bojama davala mekoću i gipkost često gorkom i zastrašujućem autorovom izrazu.

     Strip obrađuje veliki etički problem i našeg vremena, ali kroz vizuru posebne autorske i kulturne ličnosti u koju je Miler poslednjih godina zasigurno stasao.

     Fenomen njegovog nesumnjivog uspeha nije sveden ni na specifični oblik simbioze stripskog i filmskog medijuma, razvijen tek odskora, ali koji će zasigurno ostaviti značajne i pozitivne posledice već u bliskoj budućnosti.

     I premda evropska publika sve ređe u gimnazijama izučava ijedan od tri klasična jezička temelja evropske pismenosti — starogrčki, latinski i staroslovenski — i time biva onemogućena da se na istočnicima evropske civilizacije i duhovnosti vežba u mišljenju i proverava stanje duha, to je ipak i dalje publika kojoj je ovo domaća priča, predanje iz porodice.

     U tom smislu, 300 bi mogao imati daleko veći društveni uticaj od prethodnih dela koja je ovaj autor ostavio u američkoj i svetskoj stripskoj industriji, poput Povratka mračnog viteza, čija se vrednost i uticaj ne dovode u pitanje.

     Čelična rasa: koreni Spartanaca

     Stav malobrojnih helenskih branilaca Termopila pred najvećom armijom starog sveta, onom persijskom, koja je imala „sto naroda“ u sebi, nemoguće je pravilno razumeti bez poznavanja spartanskog mentaliteta i duha, kao i njihovih dorskih korena. To je narod u čeliku iskovan kroz ognjeve ratova od samog početka svoje istorije.

     Po grčkoj tradiciji, poslednji talas naseljavanja helenskih plemena, dorski, desio se dve generacije posle Trojanskog rata, koji se različito određuje – najranije 1334. pre n. e., a najkasnije 1184 pre n. e. Dorani su verovatno došli sa današnjeg grčkog severa, Makedonije i Epira, ili čak i severnije, arheologija čak pokazuje njihovu vezu sa ilirsko-pelaškim i srednjepodunavskim stanovništvom. Bilo kako bilo, razloga je više za to što se klasična Sparta toliko izrazito odvaja mentalitetom i kulturom od svojih jonskih srodnika, a naročito od svoje suparnice u miru i saveznice u ratu – Atine.

     Zanimljivo je da grčko predanje tzv. dorsku seobu smatra za „povratak Heraklida“ što se načelno poklapa sa najnovijim teorijama etničkog kontinuiteta (od gornjeg paleolita do naših dana) koje genetika, paleolingvistika i delimično arheologija poslednjih godina počinju da nedvosmisleno zastupaju.

     Sam termin „Dorani“ je u grčkoj klasičnoj etimologiji vezivan za grad Doris, a Julije Pokorni, čuveni indoevropeista, protumačio je oba izraza po indoevropskoj reči *deru – „drvo“. Po tome Dorani doslovno znače „Drvljani“ („Narod iz šume“, „Gorštaci“), što nije usamljena paralela u indoevropskom svetu, gde imamo isti naziv, u drugim krajevima Evrope, na primer i za slovenske Derevljane.

     Ne treba zaboraviti da je možda presudna prednost dorskih plemena u naseljavanju juga današnje Grčke, pored poslovične borbenosti, bila i jedna tehnološka, ratna. Reč je o otkriću ravnom izumevanju atomske bombe u naše vreme – tehnologiji gvožđa. Ta novina je, zajedno sa mogućim klimatskim promenama i lančanim seobama, potresla tada istočni Mediteran na mnogo načina, uključujući i traume koje je Egipatsko carstvo imalo zbog koalicije zvane „Narodi s mora“. Vibracije tih potresa su koncentrično potresale i celu Evroaziju generacijama nadalje, možda ključno utičući na ukupnu potonju svetsku istoriju.

     Dorska seoba, osvajanje Lakonije (gde su Dorani opet zatekli autohtono pelaško i iliroidno stanovništvo) i zasnivanje klasične Sparte time postaje tek poglavlje jednog od najvećih potresa koji je označio kraj bronzanog doba u kolevci Evrope. Međutim, kad su Dorani jednom stavili svoju stopu na parče lakonske zemlje, branili su je i živeli na njoj na način koji je zapamćen i duboko ugrađen u celu evropsku kulturu.

     Klasična Sparta: rigidni duh slobodnjaka

     U evropskom kulturnom nasleđu, mnoge metafore i reference na Dorane i Spartu svakodnevne su: spartanska disciplina, lakonsko izražavanje, Termopili, Leonida, dorski stil, „sa štitom ili na njemu“...

     U svoje vreme, Sparta, ta strašna suparnica-saveznica demokratske Atine, nije ni izdaleka imala spektakularno bogatstvo jonskih gradova. Još je Tukidid naglašavao da ako Sparta padne, nikome po njenim skromnim ruševinama neće biti jasno u čemu je bila njena moć.

     A moć je njena bila u njenim ljudima, toj snazi gvozdene volje koja je vekovima držala na okupu rigidno i surovo društvo, strogo izdeljeno po klasnom, polnom, pa i etničkom principu. U vremenima mira, to je bila oligarhija, sa svojim organima u kojima su učestvovali samo oni koji su bili slobodni, a u vremenima rata dvojni kraljevi su preuzimali vlast i od sveštenika se pretvarali u vojskovođe. Za građane su bile zabranjene proizvodnja i poljoprivreda, a te delatnosti su bile namenjene samo potlačenim helotima i perijecima.

     Posle selekcije, sprovođene već na rođenju, i kućne obuke u ranom detinjstvu, deca građana su od sedme godine pohađala agoge, javni sistem obuke, koji je kroz čitavo dečaštvo bio suroviji i zahtevniji od obučavanja mnogih današnjih armija — pomenimo samo surovi obred Kripteje (Tajne), u kojem su trinaestogodišnjaci bacani u prirodu da prežive.

     Kroz Leonidin primer, Milerov strip dovoljno jasno prikazuje oštrinu odrastanja muškarca u tamošnjoj kulturi da to ne moramo dalje ilustrovati detaljima. Potpuno je prirodno da su tako mladići izrastali u mašine za ratovanje, a nedavno je i eksperimentima na galijama naučno dokazano da je prosečna fizička snaga tih muškaraca bila iznad prosečne snage današnjih vrhunskih sportista.

     Slika bi bila nepravedno pojednostavljena i vrlo netačna ako ne bismo skrenuli pažnju na drugi jaki stub tog društva, za koji u stripu nije bilo dovoljno mesta. Mislimo na same Spartanke, one koje su odgajile i ispratile ratnike na Termopile.

     Spartansko društvo se od grčkih zajednica tog doba izdvajalo po istaknutoj ulozi žena, koje nisu bile ništa manje dostojne od svojih muškaraca po volji, snazi duha, inteligenciji, pa i političkom uticaju.

     Ako ne računamo Lepu Jelenu, najpoznatija među Spartankama je upravo Leonidina supruga, kraljica Gorgo, koja je još kao devojčica svom ocu davala političke savete, a u više slučajeva kasnijih kriza pokazala visprenost i odlučnost. Činjenice o njoj su dobro dokumentovane kod Herodota, koji je pokazivao začuđujuće strahopoštovanje prema svim Spartankama, čak i kad imaju mane. Znakovit je Gorgin odgovor na čuđenje atičke gošće kako to da su Lakonjanke jedine žene na svetu koje mogu vladati muškarcima; Gorgo je naime odgovorila: „Zato što jedino mi i rađamo muškarce.“

     Veruje se da su Lakonjanke bile najobrazovanije žene svog vremena, verovatno i pismene, a znamo i za pesnikinje Megalostratu i Kleitagoru. Žene su se takmičile u sportskim nadmetanjima, a u svom ličnom vlasništvu su možda, u jednom periodu, imale i čitavih dve petine Lakonije. Ta ženska moć je bila toliko izrazita da ih je Aristotel pomalo optužio za pad Sparte, čiji politički sistem on čak naziva i „ženovlašće“.

     Spartanska devojčica je takođe dobijala intenzivno obrazovanje i obuku. Izrastala je u slobodnu i poštovanu ženu, neopterećenu mnogim orijentalnim tabuima kojih je bilo u jonskim gradovima. Postojala je i jedna specifična, isključivo ženska, veza između dama i devojaka, a mogla je da istovremeno bude i erotska i obrazovna. (Tumačenje sličnih muških veza u klasici, naročito u Sparti, danas podleže određenoj reviziji, naročito zbog engleskih prevoda iz 19. veka koji su se pokazali kao tendenciozni.)

     Nagost celog tela i poznata raskriljenost spartanskih haljina nisu u Sparti smatrane za sramotu i nisu opterećivale te slobodne ljude, a koncept preljubništva je smatran za slabićstvo, dok su vanbračne veze u cilju boljeg potomstva uzimane kao nešto normalno. Majčinstvo i dobijanje zdravih potomaka bili su svetinja u Sparti, i ta je svetinja išla čak do nivoa eugenike, kojom su slaba dojenčad i ona sa hendikepom puštana da umru ili su usmrćivana.

     Sve u svemu, u Sparti su postojala samo dva načina da vam urežu ime na nadgrobnom kamenu: ili poginuti u bici ili umreti na porođaju.

     Verovatno nijedna ljudska zajednica u istoriji nije bila takav spoj rigidnosti i slobode, istinske moralnosti i krajnje drskosti, puritanizma i liberalnosti — kakva je bila Sparta.

     Po današnjim standardima, mi u klasičnoj Sparti vidimo i mane koje su se reflektovale i u novijoj istoriji: u eugeničnim ambicijama Trećeg rajha, komunalnom totalitarizmu Sovjetskog saveza ili gramzivosti savremene Amerike za resursima.

     Ali Spartancima ne možemo osporiti ni velike vrline, niti možemo ostati ravnodušni na njihovu harizmu, koja nije imala ništa manje uticaja na evropsku kulturu od atinske demokratije.

     Klasični izvori svedoče i o fascinaciji savremenika – čak je i Platon u elementima spartanskog ustava prepoznavao model za svoju „idealnu državu“.

     Termopili: Ognjena kapija Evrope

     Baš kao i spartanski duh, na jedan sebi svojstven i čudan način, Miler je u stripu uspeo da predstavi i samu psihološku, dramsku i etičku srž bitke kod Termopila. U tom smislu, popkulturna publika bi učinila dobro kada bi, čitanjem spektakularne Herodotove „Istorije“, sagledala celu sliku tadašnjeg svetskog rata.

     Persija je počela da postaje supersila negde oko 550. pre Hrista, počev od Kira Starijeg, osvajajući zatim, u dve generacije, preko samodržaca Darija i Kambisa do Kserksa, i danas nepojmljiva prostranstva. Uzeli su Vavilon, Siriju, Fenikiju, Egipat, ušli u Evropu osvajajući Trakiju i Skitiju, ali su izgubili od Grka na Maratonu. Način na koji je sazrela ratna odluka Kserksa, Darijevog naslednika, da nakon deset godina krene istim stopama na Grčku – bio je uzbudljiv sam po sebi, a njegova milionska armija „sto naroda“ izvela je jedan od najvećih logističkih poduhvata u poznatoj istoriji sveta.

     Dramatičnost mogućeg kraja grčke istorije dobro je prikazana kod Milera, a možemo samo naslutiti koliko je u stvarnosti bila traumatična. Po Plutarhu, kraljica Gorgo je mužu Leonidi iznela svoja očekivanja da će se on kod Ognjene kapije pokazati dostojnim Sparte. Ali ga je tada i upitala šta bi ona trebalo da učini. Leonida je odgovorio: „Udaj se za dobrog muškarca i imaj dobru decu.“

     To svedoči da ni jedno ni drugo nisu imali ni najmanja zavaravanja o ishodu bitke za kralja i njegove saborce, kao i da je svaku odluku tokom odsudnog boja — Leonida doneo pri punoj svesti i zdravoj pameti, a ne nagonski.

     I danas čudesno i strašno odzvanja Herodotovo nabrajanje:
     „Svi su oni (Grci) imali i druge komandante, i to svaki grad posebno, ali je najveći ugled među njima uživao i bio vrhovni komandant cele vojske: Spartanac Leonida, sin Anaksandrida, koji je bio sin Leontov, a ovaj sin Eurikratidov, a ovaj sin Anaksandrov, a ovaj sin Burikratov, a ovaj sin Polidorov, a ovaj sin Alkamenov, a ovaj sin Teleklov, a ovaj sin Arhelajev, a ovaj sin Eurikratov, a ovaj sin Polidorov, a ovaj sin Leobotov, a ovaj sin Ehestratov, a ovaj sin Agisov, a ovaj sin Euristenov, a ovaj sin Aristodemov, a ovaj sin Aristomahov, a ovaj sin Kleodejev, a ovaj sin Hilov i ovaj sin Heraklov.“

     Dvadeset prvi u ovoj veličanstvenoj povorci, onaj čije je ime „Lavović“, uklesao je svoje ime iznad svih njih u svest kasnijih generacija. Samo zbog njega je sačuvano i svako predačko ime, sve do mitskog osnivača loze.

     Kao i on, i Termopili su jedna od nezastarujućih metafora zapadne civilizacije. Svaka bitka koja podrazumeva neujednačenost snaga i svesno žrtvovanje nosi u sebi spomen na Termopile: Alamo, Galipolje, Gvadalkanal (našem čitaocu zanimljiv i zbog glavnog aktera, pukovnika, Miča Pejdža, marinca našeg porekla koji je postao živa legenda i čije je herojstvo postalo uzor mnogim generacijama dotle da je jedna američka kompanija igračaka po njemu čak napravila figuru koja će postati nezaobilazna za sve kolekcionare vojničkih figura), Staljingrad, Berlin...

     Pitanje lične i kolektivne slobode je bez sumnje najvažnije i središnje pitanje cele evropske civilizacije, pa i njenog najstarijeg ogranka. Za Leonidu je to pitanje nesporno, za Milera takođe, a veliki američki stručnjak za klasični Balkan, Viktor Dejvis Henson, ovako postavlja stvari:
     „Ako kritičari misle da 300 svodi i pojednostavljuje značaj Termopila samo na sloboda protiv tiranije, trebalo bi da ponovo pažljivo pročitaju klasična svedočenja, a onda okrive Herodota, Plutarha i Diodora — koji su svi ponosito predavali da je grčka sloboda bila na probi protiv persijske autokratije; slobodni ljudi su na nadmoćan način ginuli za svoju slobodu, a njihovi porobljeni neprijatelji bili bičevima terani da porobe i ostale.“

     U dorskoj kolevci, tradicija je ostala nesporna i životna u svakom pojedinom slučaju. Skoro bez izuzetka. Ne zapažamo slučajno da su izreke Spartanki kod Plutarha ili ponašanje Spartanaca kod Herodota u temelju i ovdašnjeg narodnog predanja i pisane poezije. Reč je o autohtonom kulturnom i etičkom sistemu precizno razvijenom i sačuvanom od strane naroda na ilirskim teritorijama.

     Na izvore!

     Milerov strip nije prvi o bici kod Termopila. Remek-delo svetskog stripa, serijal Mort Cinder Hektora Osterhelda i Alberta Breče posvećen je ovom motivu u važnoj epizodi; tu su i „Lavovi Sparte“ (konvencionalna američka adaptacija filmskog klasika iz 1962), zatim kratki strip Krandala i Gudvina iz 1966, kao i parodija u serijalu Alan Ford Raviole i Sekija. Koliko znamo, termopilski motiv je u par navrata iskorišćen i u novijem grčkom stripu.

     Treba ipak reći da, sa pojavom Milerove grafičke novele, nabrojani primeri nikad neće imati takvu uticajnost, ili će većinom ostati tek kao fusnota u istoriji stripa.

     Moglo bi delovati ironično ono što smo u ranim 1990-im rekli, da je „Frenk Miler onaj Homer koji je bes savremene Amerike [...] opevao tačnije i spektakularnije nego što je uradio ijedan strip ili film poznat potpisniku“, ili zapažanje da njegov opus odlikuje „nepostojanje ili čak gadljivost na sve kulturne tradicionalne reference 'zapadne civilizacije'“.

     Tada smo to nazvali: „Individualizam koji nema pretke“.

     Zato je pojava 300, dakle klasičnog balkanskog i evropskog predanja par ekselans, bila pomalo i iznenađenje za mnoge Milerove poštovaoce.

     Javnost ranije nije znala za autorovu dugogodišnju tihu želju da se taj strip stvori. Fasciniranost bitkom kod Termopila, tom „najboljom prokletom pričom koje se ikad domogao“, autor je poneo iz detinjstva, gledajući film „300 Spartanaca“ (1962). Dečak je tada od oca čuo da će ovoga puta svi dobri momci u filmu — izginuti.

     U takvim trenucima mnogi se mladi karakteri preumljuju.

     Strip se, u izdanju toliko osvežavajućeg Dark Horse-a, pojavljivao najpre u mesečnim sveskama, počev od maja 1998. Čak su i nazivi svezaka bili lakonski: Čast. Dužnost. Slava. Borba. Pobeda.

     Tempo Milerove pripovesti je silovit, naracija jezgrovita i usredsređena samo na period u vezi sa bitkom, dakle tek na jedan isečak tadašnjeg svetskog sukoba. Ta odluka da se u stripu izbegne širi kontekst rata, koji Herodot opisuje na desetinama strana, bila je pravilna i doprinela je kompaktnosti stripske radnje. (Viktor Dejvis Henson, sa razlogom kaže da je „svaki delić stripa formalizovan kao po pravilima klasične, antičke drame ili japanskog kabuki-pozorišta“.)

     Ritam dramaturgije i vizuelne montaže je onaj milerovski, od kojeg ponekad ume da se zastane sa čitanjem i da se neko vreme proboravi u tišini jedne iste table.

     Milerov crtež u ovom stripu pripada istom oporom rukavcu kojem pripada i Grad greha, a saradnja sa koloristkinjom Lin Varli, posle više od deset godina, opet je dala višeslojnost i osećajnost koju crno-beli izraz ne bi mogao.

     Da se jedna tabla stripa prostire na dve stranice standardnog formata, nije mala Milerova formalna inovacija u konzervativnoj sredini američkih stripskih svezaka. Kada su sveske sakupljene u jedinstvenu luksuznu knjigu 1999, objavljene su na formatu koji daje jednu tablu kako i treba: na jednoj jedinoj uvećanoj strani, i to vodoravnoj — a rezultat je za percepciju čitaoca prosto izvanredan.

     Miler je ovim stripom dokazao da je takav položeni uvećani format jedan od pogodnijih za vizuelno pripovedanje i montažu, jer je po proporcijama blizak filmskom platnu, odnosno uglu koji zahvata ljudsko oko. I da je daleko prirodniji nego uspravni formati. Nema sumnje da Miler neće ostati jedini autor u ovoj krucijalnoj odluci.

     Pravedno bi bilo ozbiljnije proučiti i razložiti narativni i likovni postupak ovog stripa koji obiluje mnogim važnim pasažima, no zbog prirode ovog pogovora, bilo bi to neumesno i zasigurno bi naškodilo spontanom uranjanju čitaoca u svet silovite pripovesti. Zadržaćemo se samo na širem kontekstu kojeg stripska publika većinom nije svesna.

     Takav skriveni činilac jeste i Leonidin „hibris“ — ono što su stari Heleni smatrali za greh gordosti i arogancije, što su bogovi surovo kažnjavali — a iskazan je u dve scene.

     Prva scena je istinita, mada se u stvarnosti nije desila Leonidi, već ranijem spartanskom kralju, koji je na zahtev persijskih poslanika da Sparta dâ zemlju i vodu, simbole pokoravanja, gurnuo izaslanike u bunar — da odande uzmu i jedno i drugo. To je bilo oštro narušavanje svetosti izaslaništva, a bogovi su i za mnogo manje kažnjavali. U maniru antičkog tragičara, Miler taj događaj pripisuje Leonidi lično, postavljajući time pred kralja sudbinsku tačku sa koje povratka nema.

     Drugi Leonidin mogući hibris u stripu je odbijanje Epijaltove ponude da bude spartanski vojnik — zato što je Epijalt deformisan i ne može da bude stabilan deo falange. Ovo je Milerova inovacija i ona daje određenu racionalizaciju nečemu što kod Herodota izgleda kao prosta srebroljubiva izdaja.

     Međutim, u ovakvim inovacijama, dobijamo pomalo čudnu sliku sa kojom možemo polemisati sa aspekta koji suštinski nema veze sa političkom korektnošću, već nameće neke opravdane moralne dileme. Prva je: u kojim se sve slučajevima telesna nakaznost može reflektovati i kao moralni deformitet? — što je u stripu naglašeno i kod efora u čijem je gubavom podmitljivom liku Miler pesnički spojio lokalnu vladu sa Delfijskim proročištem.

     Druga dilema, ona za koju smatramo da je zaista podložna kritici, tiče se odluke da se Kserks — indoevropski vladar i brat Grka po krvi i poreklu — prikazuje kao crnac, nubijskog antropološkog tipa. Dakle, kao različit od Leonide ne samo kulturno i etički već i rasno. Time je otupljena ključna moralna razlika u različitim istorijskim izborima koje su napravila dva indoevropska i bratska naroda: Grci su izabrali individualnost i slobodu, a Persijanci totalitarizam i ropstvo. Time je otupljena i tema samog stripa, a sve je prebačeno na teren potpuno savremenih čitanja i današnjeg trenutka. Onog u kojem je Zapad suočen sa pretežno arapskim i crnim islamom, a naslednik Persije, Iran, nipošto nije njegov miljenik. Autor može osporavati ovakvo geopolitičko čitanje, ali je ono i u originalnoj priči jasno, a u samom stripu poslednji monolog je doslovno izrečen jezikom naših današnjih medija.

     Ostala pitanja istorijske tačnosti stripa podvode se manje-više pod uobičajenu pesničku slobodu. U stvarnosti, Delfijsko proročište jeste se moralno kolebalo — da ne kažemo nešto teže — prema persijskim osvajačima. Slonova nije bilo u stvarnom okršaju, ali u umetnosti ne smetaju. Leonidini vojnici su većinom imali sinove, i to je bio kriterijum po kome se moglo krenuti u rat. Najveći spartanski junak, Dijenek, onaj koji je ostao zapamćen po mnogim duhovitostima (poput one: „Borićemo se u hladu“), u stripu se čak ne pojavljuje po imenu.

     Ali to su nijanse i stvaralačko pravo da se na arhetipu izgradi sopstveni univerzum. U ovom slučaju, taj umetnikov univerzum funkcioniše kao jedno biće, a preko stripa i filma će čak doneti i neprocenjivu korist novom masovnom interesovanju za temelje kulture.

     Strip je 1999. osvojio tri prestižne Ajznerove nagrade: najbolji kratki serijal, najbolji autor i najbolji kolorista. Smatramo da ima pravde u ovakvom zbiru počasti, jer 300 zaista ima osobine velikog stripa, kojem se vraćamo iz lične potrebe i koji, pored povremenih neujednačenosti, svojim brilijantnim pasažima ume da nas uvede u čudnovato meditativne trenutke.

     Po tim meditativnim bleskovima, jedna naša davna tvrdnja, izrečena tek iz slutnje — da je Amerika u Mileru možda dobila svog „postmodernog Prata“ — odjednom dobija na nekoj istinitosti skoro petnaest godina kasnije.

     Strip i film: revolucija koja teče

     U slučaju Milerovih stripova, veza sa filmskom umetnošću nije pitanje puke srodnosti, inspiracije ili adaptiranja. Reč je o toku koji bi mogao delimično da izmeni lice filmske industrije.

     Svojevremeno smo za Milerov Betmen: godina prva rekli da je „napisan sa dramaturškim darom kome bi pozavideli najveći svetski filmski scenaristi“, što je tada moglo izgledati čak i neutemeljeno. Verujemo da je ta teza dokazana sada kada je Miler dva puta došao na sâm holivudski Rodos i onde dva puta poskočio.

     Pre „Grada greha“, Milerovo učešće u filmovima bilo je svedeno na serijal „Robokap“, gde je doprinos jednog vrlo posebnog autora bio „holivudisan“ i vrlo malo „milerovski“. Nije to čudno; tada je Holivud, taj svetski centar imaginacije, bio u fazi nazadovanja.

     Nije isključeno da je iskustvo sa „Robokapom“ bilo glavni uzrok autorovog odbijanja da se njegovi stripovi filmuju, mada je svima bilo jasno da je idiom Milerovih stripova srodan sa filmskim jezikom na jednom dubljem nivou nego što je to vizuelno pripovedanje. Reč je o dubinskim strukturnim vezama, na ravni osnovne dramaturgije.

     Razloge Milerove prethodne rezervisanosti prepoznajemo i u opštem kolektivnom iskustvu filmovanja stripova, gde je po pravilu filmska industrija decenijama uzimala tek osnovnu stripsku naraciju i deo ikonografije, praveći neretko kreativnu kopilad, koja je skupo koštala, izazivala najčešće gorak utisak u stripoljuba, a blagajne ostavljala pustima.

     Tek sa drugim vekom filma, legitimiše se nova praksa kakvu nalaže i sam zdrav razum: prikažimo na ekranu tačno one specifičnosti zbog koje je neki strip i postao prepoznatljiv. Zak Snajder, reditelj 300, to je definisao kao „prevođenje“ stripskog jezika, a ne filmsko „ilustrovanje“.

     Bila su potrebna dva činioca da bi se ova promena desila. Prvi je bio samosvest novijih filmskih autora, ali i ispravan stav prema stripskom medijumu pod čijim su uticajem ovi bili još kao deca. Drugi činilac je napredak i pojeftinjenje tehnologije koja je televiziju visoke definicije, virtuelne studije i računarsku obradu slike stavila u službu čitave serije korektnih pa i odličnih filmova, naročito onih koji su adaptirali fantazijske i naučnofantastične stripove. U poslovnoj glavnoj struji, sada ima mnogo svežih primera brakova stripa i filma („Čovek pauk“, „Paklenko“, „Fantastična četvorka“, „Iks-ljudi“, „Nebojša“, „Betmen“, „Supermen“, „Elektra“), sa raznolikim rezultatima. Za neke bi se moglo reći da su vrlo dobri ili prosečni, a na neke bi se moglo „požaliti“ kao što je Miler rekao za „Elektru“ da ona jeste njegova kćerka, ali da njih dvoje više ne govore jer ona spava svuda po gradu.

     Treba svakako izdvojiti jednu podgrupu ovoga trenda, onu koja strasno zastupa „prevođenje“ a ne „ilustrovanje“. Sa evropske strane impresivni i skoro besprekorni primeri takvih suštinski vernih filmskih adaptacija — koliko god je to bilo moguće u drugom medijumu i umetnosti — jesu „Besmrtnica“ po Bilalovim stripovima i „Korto Malteze“ po Pratovim, a sa američke „Grad greha“ i „300“ po Milerovim delima, kao i retrofuturistički dragulj „Nebeski kapetan i Svet budućnosti“ koji — mada nije urađen po stripskom predlošku — u srži sadrži i sav filmski i stripski idiom 1930-ih.

     Ono što izdvaja navedene filmove od drugih koji su rađeni po stripovima jeste sama intervencija u filmskom jeziku, unapređenje stilskih i kreativnih mogućnosti čitavog medijuma i cele filmske umetnosti. Ništa manje nije bitan i veliki oslobađajući efekat koji je to imalo na druge stvaraoce, ali i navike i očekivanja blazirane publike.

     Sa aspekta filmskog ili stripskog profesionalca, ne postoje dovoljno velike reči koje taj uticaj mogu opisati, a često ćemo se u budućnosti vraćati ovom momentu kada je ovakva dubinska promena u filmskoj umetnosti i industriji nastala.

     Ključna zasluga za ovu revoluciju simbolički pripada ličnosti reditelja Roberta Rodrigeza, koji je na svoj skoro anarhistički način uspeo dve vrlo ozbiljne stvari: prvo, da savlada sumnje i pokaže da je to kreativno moguće, a onda da se izbori protiv hegemonije konzervativnih kolega koji nisu priznavali menjanje pravila industrije. U neku ruku, Rodrigezova subverzija sa filmom „Grad greha“ izvela je Milerov opus i posebnost iz jednog medijuma i pop-kulture u užem smislu, u nešto što smo skloni da vidimo kao glavni svetski kulturni tok. To je samog Rodrigeza koštalo članstva u Gildi američkih reditelja, koja nije htela da prizna i Milera kao reditelja „Grada greha“. (Rodrigez je izabrao Milera, što svedoči o ličnim etičkim kapacitetima mladog filmskog stvaraoca.)

     Film Zaka Snajdera „300“ nesumnjivo će nastaviti stopama filma „Grad greha“, a biće i predmet daljeg proučavanja odnosa film–strip–film, uticaja umetničkog jezika između medijuma, kao i novog trenda okretanja zapadnim kulturnim korenima. Takođe je nesumnjivo da će i tih sto dvadeset minuta vremeplova u 11. avgust 480. godine pre n. e. izazvati pomešane psihološke reakcije u svetskoj publici. To je i razumljivo s obzirom na temu filma koji je i projekcija današnje planetarne geopolitičke neizvesnosti. Stvarnost sada uporno reciklira i mutira kulturne arhetipove i njihovu dijalektiku, pokušava da ih racionalizuje i osvesti kroz popkulturna dela kao što su „Troja“, „Aleksandar“ „Carstvo nebesko“...

     Čovečanstvo kroz umetnost na javi sanja svoje noćne more.

     Završne misli: o jednoj misteriji

     U gotovo svim tradicijama, umetnik nije mogao da bude priznat ako se nije dokazao na klasičnim motivima. Frenk Miler je sa 300 sebe skromno stavio u taj položaj i na lični izazov odgovorio ostvarenjem koje ne trpi ravnodušnost.

     U etičkom, filosofskom i svakom drugom smislu, motiv svesnog samožrtvovanja jedan je od najpotresnijih i umetnički najosetljivijih. Reč je o problemu koji se ne može svesti na proste predstave o rodoljublju, požrtvovanju, disciplinovanosti, društvenoj etici ili ličnom moralu.

     Ako zaista uronimo u tu dilemu, naći ćemo u njoj i jezgro misterije. Ona nas prosto nadilazi. Stari Spartanci su znali za to ograničenje i u svom stilu su ga ozakonili kroz drugu misteriju: spomenik Smehu.

     Zato mi spartansko vitalno herojstvo zasluženo izdvajamo od nekih drugih, jer samo autentičan neukrotivi Život, na zavesu persijskih strela koje zaklanjaju sunce, može da kaže kroz usta velikog među najvećima, heroja Dijeneka:
     „Bar ćemo se boriti u hladu.“

povratak na vrh

Odličan PDF časopis koji se bavi karikaturom i stripom kratke forme. Obavezan Download!!!

DOWNLOAD (PDF.zip, 1.99 MB)	KIKS 3 - mart 2007 Konkursi: Competitions of a Caricature * The results of the international cartoon contest (pen) Syria cartoon website 2007 * Czech Union of Cartoonists - The International Biennale Cartoon Pisek 2007 * The 24th International Biennial of Art Humour - Tolentino , Italy Karikature: Rene Bouschet - FRANCE; Jaime Huerta Madrid - CHILE; Makhmudjon Eshonkulov - UZBEKISTAN; Igor Smirnov - RUSSIA; Carlos Alberto da Costa AMORIM - BRAZIL; Camilo Andres Triana Cubillos - COLOMBIA; Andrea Bersani - ITALY; Raed Khalil - SYRIA; Daniel Antonio Sahade - ARGENTINA/JAPAN; Derek Easterby - GERMANY Stripovi: Slobodan Srdić - SERBIA; Achmad Cholid - INDONESIA; Goran Ćeličanin Čelik - SERBIA; Igor Kopelnitsky - USA; Zoran Matić Mazos - SERBIA; Derek Easterby - GERMANY
DOWNLOAD (PDF.zip, 1.98 MB)	KIKS 2 – februar 2007 Tekstovi: Prezentacija – E-GAG – ČUK , Čeąka Unija Karikaturista, preveo Vladimir Ilić; Kritika – SMESNA SCENA SMEHOCRTAČA , piąe Branko Najhold. Karikature: Igor Smirnov – RUSSIA; Rene Bouschet – FRANCE; Milenko Kosanović – SERBIA; Marcin Bondarowicz – POLAND; Silviu Bartis – ROMANIA ; Erdogan Basol – TURKEY. Stripovi: Slobodan Srdić – SERBIA ; Boris Erenburg – ISRAEL ; Zoran Matić Mazos – SERBIA .
DOWNLOAD (PDF.zip, 1.64 MB)	KIKS 1 – januar 2007 Karikature: Igor Kopelnitsky – USA; Alexei Talimonov – ENGLAND; Aleksandar Blatnik – SERBIA; Guangjun Li – CHINA; Khodayar D. Naroei – IRAN; Boris Erenburg – ISRAEL; Crisan Horia – ROMANIA; Muhammet Bakir – TURKEY; Cival Einstein – BRAZIL; Hou Xiao Qiang – CHINA; Mihaita Porumbita – ROMANIA; Simon Vučković – MONTENEGRO; Raquel Orzuj – URUGUAY; Zoran Matić Mazos – SERBIA. Stripovi: Tomasz Woloszyn – POLAND; Erico Yunqueira Ayres – BRAZIL; Ferreol Murillo Fuentes – COSTA RICA; Igor Kopelnitsky – USA; Sabine Voigt – GERMANY; Saąa Blagojević – SERBIA; Slobodan Srdić – SERBIA; Rene Bouschet – FRANCE; Zoran Matić Mazos – SERBIA.

povratak na vrh

povratak na vrh

Ovo film ne može, osim ako ne počne da oponaša tehnike stripa, kao u Pulp Fiction

povratak na vrh

Prvi 24 Hour Comic Day u Hrvatskoj! - Evo kako je bilo, u slikama...
lungbug.blogspot.com/2007/03/24-hour-comic-book-day.html

Esad Ribić - Najzad! zna se kada će izaći Silver Surfer: Requiem 1
neorama2.blogspot.com/2007/03/esad-ribi263-now-it-is-confirmed.html

Rajko Milošević Gera - Scalped 5, preko Vertiga, izlazi u maju mesecu
www.forbidden-planet.co.uk/acatalog/Scalped__5.html

Zograf u BilBolBul - Evo oficijalne prezentacije Aleksandra Zografa u BilbolBul, festivalu stripa u Bologna, idućeg meseca.
www.bilbolbul.net/mostra_Zograf_ita.html

Izložba povodom 175 godina Vilhelma Busa u Hanoveru - Deutsche Welle nam omogućio da vam to pokazemo jer su pisali o tome i na srpskom:
www2.dw-world.de/serbian/kultur/1.210061.1.html
Takođe možete da vidite u divnu oficijalnu stranicu aktiviteta za 175 godina umetnika koga nemci smatraju jednim od očeva stripa:
www.hannover.de/wilhelm-busch-jahr/

povratak na vrh

povratak na vrh

     Stripovi Aleksandra Zografa kao drugačiji pogled na stvarnost

     POZDRAV IZ SRBIJE

     Stripovi Saše Rakezića, koje objavljuje pod pseudonimom Aleksandar Zograf, već duže su prisutni na ovdašnjoj alternativnoj sceni, a poslednjih godina postali su i zaštitni znak nedeljnika „Vreme“. Povodom njegovog strip albuma „Regards from Serbia“, koji je prošlog meseca objavljen u Americi, „The Comics Reporter“ nazvao ga je „srpskim strip crtačem koji je stvorio neke od najinteresantnijih stripova u poslednjih 15 godina“, a samo u toku prošle godine, radovi su mu izloženi u Beču, Atini, Minhenu, Torontu, Lisabonu, Berlinu i u nekoliko italijanskih gradova.

     Posle brojnih izdanja u zapadnoj Evropi, ove godine Zografovi radovi su objavljeni i u Portugalu, Mađarskoji i Rumuniji, a kod nas još uvek ima objavljene samo dve knjige: „Okean iznenađenja“ (LOM, 2000) i „Mesec i ognjeno srce“ (SKC, 2002).

     Zograf se najpre (devedesetih) probio u Americi, u to vreme dosta zatvorenoj za evropske autore. Iako kaže su njegovi stripovi „neka vrsta psihološkog dnevnika“ koji ne pretenduje na pravu objektivnost, knjiga „Life under sanctions“ („Život pod sankcijama“) koju je 1994. izdao „Fantagraphics Books“, najznačajniji svetski izdavač alternativnog stripa, izazvala je dosta reakcija jer je prikazala ratove u bivšoj Jugoslaviji iz perspektive običnog čoveka. Nekoliko godina kasnije, čuveni pajtonovac Teri Džons posredovao je da se objave pisma koja je Zograf slao prijateljima širom sveta za vreme bombardovanja Srbije.

     Uprkos uvođenju stripa kao nastavnog predmeta na Univerzitetu umetnosti, po mišljenju Zografa kod nas još ne postoji prava strip scena: „Ono što je dobro jeste to da se skoro niko više ne bavi pitanjem da li je strip umetnost ili ne, to je postala jedna suvišna rasprava. S druge strane, nema dovoljno prostora za objavljivanje.“

     Zograf je već neko vreme stalno angažovan u nedeljniku „Vreme“, što donosi dozu sigurnosti, ali i izazov da svaki put pred čitaoce izađe sa novom i zanimljivom pričom. Da u tome uspeva, pokazuje podatak da radove iz „Vremena“ u Italiji objavljuju u serijama, a najveći hrvatski izdavač VBZ objavio ih je u ediciji knjiga koje preporučuje Miljenko Jergović, popularni hrvatski pisac.

     Pored toga što reflektuju život u današnjoj Srbiji, Zografovi stripovi često za temu imaju prošlost, i to osvetljenu iz neočekivanih uglova. „Ono što mene lično uzbuđuje u vezi s artefaktim iz prošlosti jeste traganje“, kaže i dodaje da su buvljaci mesta koja čuvaju dragocene tragove prošlosti.

     Serija radova posvećenih proučavanju snova i snoviđenja donela mu je nadimak The Dream Watcher (Čuvar Snova), koji mu je dala Američka asocijacija Indijanaca na predlog poglavice Pearcing Eyes (Prodoran Pogled).

     Kada je u jednom momentu poželeo da njegovi crteži budu oživljeni kroz neki drugi medij, počeo je da sa suprugom Gordanom Bastom kreira unikatne vezove po motivima iz svojih stripova, koji su prošle zime bili izloženi i u Galeriji „O3one“. „Tkanina je topao materijal koji jednostavno izaziva maštu na neki drugi način“, kaže on.

     Zograf je sarađivao i sa slavnim Robertom Krambom u izdanju „Jamming with Aleksandar Zograf“, a ilustrovao je i novelu „Išmail“ Vladimira Arsenijevića. Na pitanje šta je to što ga privlači zajedničkom radu, odgovara: „Mislim da je suština svake saradnje u mogućnosti ‘ukrštanja' svog ega sa drugim, svoje poetike sa drugačijom.“

     Aleksandar Zograf je verovatno najpoznatiji stanovnik Pančeva.

     „U mnogim malim gradovima postoje stvarno interesantne scene, koje često ne stignu do glavnih centara. Mislim da je Pančevo kvalitetan grad, iako se to možda danas ne vidi na taj način na koji će se videti za neku godinu“, kaže Zograf. Iako više nema vremena za uređivanje godišnjeg festivala autorskog stripa, Zograf je postao jedan je od urednika kulturnog prostora „Elektrika“, koji će, kako kaže, „biti katalizator nekih drugačijih ideja“.

     Tijana Spasić


Objavljeno: Blic, Beograd, 03.03.2007.godine

povratak na vrh

povratak na vrh

povratak na vrh

povratak na vrh

Terry Laban - www.labanarama.com
Ladronn - www.hollywoodcomics.com/ladronn.html
Ray Lago - www.raylago.com
Ken Landgraf - www.kenlandgraf.com
Roger Langridge - homepage.mac.com/hotelfred/index.html
Joe R. Lansdale - www.joerlansdale.com
Erik Larsen - www.savagedragon.com
Batton Lash - www.exhibitapress.com
David Lasky - www.davidlasky.info
Carol Lay - www.waylay.com
Bob Layton - www.boblayton.com
Steve Lieber - www.unrewarding.com/steve
Steve Lightle - www.geocities.com/stevelightle/home.html
Ron Lim - www.ronlim.com
Ellen Lindner - www.littlewhitebird.com
Joseph Linsner - www.linsner.com
Jason Little - www.beecomix.com/index.htm
Jean-Marc L'Officier - www.lofficier.com
Aaron Lopresti - www.aaronlopresti.com
Bob Lubbers - www.boblubbers.com
Sandra Bell Lundy - www.betweenfriendscartoons.com
Jay Lynch - www.mindspring.com/~jaylynch
Mike Lynch - www.heykidscomics.com

povratak na vrh