...611. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 34 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 611:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/611

  ...Tome Trajkov

   U svetu devete umetnosti, strip je moćan medij koji kroz crtež i tekst priča priče koje inspirišu, obrazuju i zabavljaju. U Makedoniji, iako strip scena nije uvek u fokusu šire kulturne javnosti, postoje entuzijasti i profesionalci koji sa velikom strašću i posvećenošću rade na njenom razvoju i afirmaciji. Jedno od najposvećenijih i najuticajnijih imena u ovoj oblasti je Tome Trajkov – programa coordinator u Strip centru Makedonije, sa sedištem u Velesu. Decenijama aktivan u strip kulturi, Trajkov je promoter koji se neprestano zalaže za afirmaciju makedonskog stripa i njegovo predstavljanje na međunarodnoj sceni. U ovom intervjuu razgovarali smo o njegovoj ulozi u Centru, izazovima sa kojima se suočava makedonska strip scena, kao i potencijalima stripa kao umetničkog i kulturnog izraza.

   Možete li nam reći nešto više o Strip centru Makedonije? Odakle ideja za njegovo stvaranje, kako je počela ova priča i kako je počelo vaše angažovanje i angažovanje na strip sceni?
   SCM Veles je 2001. godine osnovao Vane Trajkov - posvećeni kolekcionar stripova kao nastavak Udruženja "STRIP ART" - takođe sa sedištem u Velesu. U početku je pod ovim imenom delovao kao projekat nekoliko godina finansiran od strane SOROS fondacije uz postojanje strip biblioteke i čitaonice, ali i početak izdavanja časopisa Strip Kreator, izložbe itd.
   Vaneta poznajem dugo, a saradnja sa SCM-om je počela kroz neke međunacionalne projekte (dugo vremena ja sam građanski aktivista). Od 2006. godine kontinuirano sam uključen, najviše kroz pripremu i realizaciju projekata finansiranih od strane raznih domaćih i (i više) međunarodnih donatora. Vremenom, sa samim razvojem makedonske strip scene i interesovanjem mladih, preuzeo sam i skauting mladih strip talenata.

   Kako je evoluirao Strip centar Makedonije od svog osnivanja do danas i kakva je njegova uloga u razvoju strip kulture u zemlji?
   Uopšteno govoreći, po mom skromnom i ličnom mišljenju, evolucija SCM se može objasniti u nekoliko faza:
   Prvi period se može smatrati delovanjem u formi Udruženja „STRIP ART“.
   Zatim sledi period inicijalnog rada pod ovim nazivom kao SOROS projekat. Korišćene su prostorije jedne mesne zajednice , ljudi su dežurali u bogatoj strip biblioteci. Ovaj prostor je korišćen i za organizovanje izložbi i salona stripa (festivala), a počeo je da izlazi i časopis STRIP CREATOR.
   Na kraju bih želeo da zaključim periodom intenziviranja međunarodnih aktivnosti preko stranih donator, ja bih izdvojio:
   • Projekat "BALKANSKI STRIP MOST" 2007. finansira EUROCULT Foundation-Amsterdam
   • Projekat "NEW STRIP NEIGHBORHOOD" 2009 finansira EUROCULT Fondacija Amsterdam
   • Projekat „NOVO BALKANSKO PRIJATELJSTVO“ 2014. finansira Fondacija PRINC KLAUS iz Holandije.
   • Projekat „20. međunarodni salon stripa „Veles 2023“ – 5. međunarodna strip kolonija IZ V4 S LJUBAVLJU finansiran od strane MEĐUNARODNOG VIŠEGRADSKOG FONDA
   • Projekat „20. međunarodni salon stripa „Veles 2023“ finansiran od strane FOND ZA ZAPADNI BALKAN
   To je takođe period intenzivne međunarodne aktivnosti kroz članstvo u sledećim mrežama:
   • Evropski forum ilustratora (asocijacija)
   • CAN for BALKAN - ComicsAlliance Netvorking for Balkans .Ovo je proizvod višegodišnjeg projekta čiji je nosilac Istorijski muzej u okrugu Brašov-Rumunija, a pored Makedonskog strip centra, partneri na ovom projektu su: Belgijski strip centar iz Brisela, zatim naši stari prijatelji iz škole stripa Nikola Mitrović Kokan iz Leskovca kao i Istorijski muzej iz Tirane, Albanija.
   • Potpisan je, isto, memorandum o dugoročnoj saradnji sa strip organizacijama iz: Mađarske, Poljske, Češke, Slovačke, Srbije, Kosova i Crne Gore – kao proizvod projekta koji finansira Međunarodni višegradski fond.

   Strip centar Makedonije igra značajnu ulogu u izdavačkoj industriji i objavio je brojne stripove. Koje stripove i žanrove najčešće objavljujete? Koji su autori uključeni u ove publikacije i kako birate autore i projekte za objavljivanje?
   Od 1996. godine štampano je 16 brojeva strip magazina STRIP ART,
   Zatim navodim 38 brojeva strip magazina CREATOR (jedine stalne strip publikacije u našoj zemlji, koje izlazi od 2003. godine, gde mnogi makedonski autori kontinuirano objavljuju svoje stripove (mnogi od njih debitantske), kao i strip albume.
   Što se tiče ovih , oživljavanje strip izdavaštva od strane Ministarstva kulture Republike Makedonije je počelo nakone posete tadašnje ministarke Elizabete Kančeske Milevske Veleškom salonu 2013. godine, a prvo u nizu je bilo naše objavljivanje stripa „Kočo Racin – život, pesme i smrt“
   Pored časopisa STRIP CREATOR, gde se na makedonskom jeziku objavljuju najbolji strani i domaći autori iz tradicionalnog međunarodnog strip konkursa, počeo je da izlazi i časopis „STRIP ALMANAH“, gde makedonski autori (i neki iz drugih zemalja) objavljuju kratke stripove po scenariju Vaneta Trajkova i dovršavaju ih tokom međunarodnoe kolonije stripa u Velesu.
   Opet oko strip kngiga ...dominiraju dela renomiranih domaćih autora; Mile Topuz, Dime Ivanov-Dimano, Rade Dičoski, kao i autori iz komšiluka; Marko Stojanović sa saradnicima Srđan Nikolić , Gjon Marku i Gani Jakupi sa Kosova, Gerta Oparaku iz Albanije. (Neke od navedenih publikacija nisu objavljene na makedonskom jeziku.)
   Na kraju, da napomenem da istorija i hronologija makedonskog stripa zaslužuju pažnju u našoj izdavačkoj delatnosti.

   Kako Strip centar Makedonije obezbeđuje afirmaciju i podršku mladih i talentovanih strip umetnika?
   Mladi strip umetnici su oduvek bili na visokom prioritetu u radu Makedonskog strip centra. U početnom periodu njegova vrata su bila širom otvorena za autore čiji talenat i način komunikacije nisu dobro prihvatili stariji, afirmisaniji autorii stripa.
   U časopisu Strip Almanah dominiraju mladi makedonski autori.
   Isto tako, svake godine, kroz konkurs stripa, dodeljuju se nagrade mladim autorima po starosnoj kategoriji kao I nagrada za najbolji makedonski i najbolji debitantski strip. Navešću neke od dobitnika: Sandru Kostovu, Angelu Petruševsku, Metodija Stojanovskog, Janu Butesku, Ana Mariju Stevanosku, Evgeniju Trajkovsku, Đorđa Antevskog, Elenu Apostolovsku, Vilmu Damnjanovsku, nešto stariju Slavicu Kupenkovu, Stefana Nikolovskog i druge iz grupe „PARAGONS” i dr.
   Kroz pojačanu saradnju sa osnovnim i srednjim školama, kroz ovaj, kao i česte tematske strip konkurse, stalno se povećava broj mladih autora koji se prate i mentorišu.
   Makedonska strip budućnost takođe dominira mojim nastupima na međunarodnim strip festivalima i izložbama u: Valjevu, Somboru, Užicu Uroševcu , a biće i na predstojećem festivalu u Šibeniku, Hrvatska. Ne zaboravimo, konačno, tradicionalno učešće mladih makedonskih autora na strip koloniji u Raškoj u Srbiji.

   Kako se Strip centar povezuje sa ostalim strip scenama širom Balkana i Evrope? Kakav je značaj učešća na festivalima u drugim zemljama? Kako se razvijaju međunarodni kontakti i saradnja, posebno sa susednim zemljama?
   Svaka poseta festivalu podrazumeva pojačane kontakte sa drugim festivalima. Po inerciji naše bivše zajedničke države, najintenzivnija saradnja je sa strip scenama iz bivših jugoslovenskih republika,kao I Balkana . Prvi kontakt jedne balkanske zemlje sa strip scenom susedne Albanije ostvaren je upravo kroz naš strip konkurs, ali još više kroz moj angažman u sastavu međunarodnog strip žirija na prvoj ikada organizovanoj strip manifestaciji 2013. godine, koju finansira njihovo Ministarstvo kulture. Kontakti su, naravno, važni, a oni bolji mogu da se upoznaju i sa izdavačem stripova!

   Već dugi niz godina kontinuirano promovišete makedonsku strip scenu u drugim zemljama. Ove godine najavljeno je Vaše gostovanje na festivalu u Šibeniku u Hrvatskoj. Kao promoter makedonske strip scene, koje su vaše strategije za promociju makedonskih strip umetnika i radova u inostranstvu? Kako promovišete makedonske strip autore i njihove radove na međunarodnim platformama i festivalima? Koliko je to važno za njihov razvoj i za globalnu prepoznatljivost makedonske strip scene?
   Da. Uz podršku našeg Ministarstva, ove godine ću prisustvovati festivalu stripa i animacije SUPERTOON u Šibeniku, Hrvatska. (Kraj jula). Gostovanje ovde logičan je nastavak prošlogodišnjeg učešća dela makedonske strip scene kroz publikacije i promocije.
Moj zadatak će ovde biti da odaberem radove makedonskih strip autora i da organizujem izložbu, ali i da kroz panel diskusiju promovišem makedonsku strip scenu.
   Ovo je već ustaljena praksa koja je nastala kroz gostovanja na festivalima: Valjevo 2019, Uroševac 2022, Sombor 2023 i Užice 2024. Izlažu se stripovi aktuelnih makedonskih strip autora, s tim što je dat prioritet ka stripovima pristiglih na nas tradicionalni konkurs. (festival) u Velesu.
   Ne zaboravimo ni tradicionalnu posetu strip kolonije u Raškoj, zatim prošlogodišnji boravak mlade Angele Petruševske na međunarodnom strip kampu u Atini, Grčka, zatim učešće na 24-časovnom strip crtanju, organizovano grupno prijavljivanje na razne međunarodne strip konkurse itd.
   Ne postoji konkretna strategija, samo je reč o posvećenom kontinuitetu i kontaktima.

   Po čemu je Strip-centar Makedonije jedinstven i kako uspeva da ostane aktivan u ovoj sferi umetnosti, s obzirom da ima veoma malo sredstava, posebno za nezavisne publikacije?
   Strip centar je organizacija sa uspostavljenim portfoliom i rejtingom, spremna za veće projekte. Izvode se korektno, izveštaji se podnose uredno.
   U skladu sa svojim imenom, Strip centar je organizacija od koje ostali makedonski strip faktori (autori, udruženja...) uvek mogu nešto da steknu, bilo da je u pitanju kontakt ili sticanje iskustva (bez obzira da li to priznaјu ili ne!) Ruka koja daje nikada ne presušuje!
   SCM je organizacija koja je, bar do sada, oslobođena raznih nerealnih sujeta i brine za povećanje finansijske osnove za svoje delovanje poštujući uslove koje postavljaju donatori.
   Zastupnička aktivnost u interesu makedonske strip scene, kao i pomenuta međunarodna aktivnost, upotpunjuju sliku.
   Međutim, u pogledu međunarodne aktivnosti, SCM ističe da veliku pažnju treba posvetiti spoljnopolitičkim prilikama između zemalja regiona, posebno Balkana. Treba biti ponosni Makedonac, a ne strip makedonče!

   Kako opisujete razvoj strip scene u Makedoniji u poslednjih nekoliko godina? Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavaju autori i izdavači stripova u zemlji?
   Makedonski strip i strip kultura su u postepenom evolutivnom rastu od kraja Drugog svetskog rata. O tome će vam najbolje reći naši strip hroničari Tomislav Osmanli i Aleksandar Stevanov. Tokom poslednjih 20 godina, taj intenzitet se povećavao sve bržim tempom.
   Po mom mišljenju, makedonska strip scena treba prvo da se otvori ka samoj sebi, ka svojoj prošlosti i budućnosti.
   Pojavom drugih subjekata van Strip centra, godinama pojavljuje se mantra “mi reanimiramo makedonski strip, ranije godinama nije bilo ništa i slično… Iskreno, pre nego što sam se uključio u SCM, mislio sam da su stvari krenuli njegovim formiranjem. Ali, uz pomoć objavljenih istraživanja pomenutih izlazi sasvim drugačija i realnija slika.
   Razmišljati tako pre deset godina, kada nije bio istražen protekli period, jedno je, a drugo je takvo razmišljanje sada, kada je to istraženo i objavljeno.
   To se ponavlja godinama i svaka generacija misli da je prva. Primer – Početkom 2000-ih Igor Toševski je rekao da kada je počeo da se bavi stripom, krajem sedamdesetih, nije postojao makedonski strip. Ali molim vas ..ne da je postojao, nego da je strip u Makedoniji cvetao u tom periodu! Ali, i on je tako mislio.
   Pre dve godine, kada je pokojni Kole Manev gostovao u Salonu stripa u Velesu, javno je izjavio da je Petar Gligorovski prvi makedonski strip autor.
   Ja sam osoba koja otvoreno govori, ali…. za celu makedonsku strip scenu teze o "JEDINSTVENOM strip festivalu kome gravitira CELA MAKEDONSKA STRIP SCENA!?" potpuno su pogrešni i štetni. Da se ​​razumemo, aktivnosti su značajne i uspešne, Omladinski kulturni centar Skoplja uspesno je okupio I inace hetorogenu lokalnu strip scenu, Skoplje kao metropola treba da zaživi i na ovom polju. Ali dalje od Skoplja (posebno pola sata vožnje dole) situacija je sasvim drugačija. Javnost je, ipak, dobro informisana!

   Kakva su vaša iskustva u promociji makedonske strip scene u drugim zemljama i kakve su reakcije publike i kritike?
   Na svim festivalima stripa kojima sam prisustvovao, komplimenti upućeni talentu makedonske strip budućnosti su jasni. Najživlje i najjače sećanje koje imam su komplimenti jednog od najvećih strip autora na ovim prostorima, Igora Kordeja, dok je gledao izložbu makedonskog stripa u Užicu, Srbija. Ovo je dokaz da treba da nastavimo istim tempom.

   Ove godine očekujemo najnovije izdanje, 23. Međunarodni salon stripa u Velesu, koji je jedan od najznačajnijih događaja za strip kulturu u Makedoniji. Kako Strip centar Makedonije koordinira program za ovo izdanje i koji su glavni ciljevi ovogodišnjeg salona? Koje aktivnosti planirate, koja će izdanja biti deo ovog značajnog događaja i koje su radionice planirane za ovo izdanje? Koje će novine doneti izdanje za 2025. u poređenju sa prethodnim godinama?
   Ove godine smo razgranicili dva dela ovog salona , preko dva predloga iz oblasti vizuelne umetnosti, koja su oba usvojena.
   Kao poseban projekat (koji će finansirati Ministarstvo i opština Veles) izdvojio se tradicionalni međunarodni strip konkurs. Za njega raste interesovanje na domaćoj strip sceni i u inostranstvu. Podrška institucija podrazumeva veći nagradni fond, zatim mogućnost da nagrađivani strip autori budu prisutni u Velesu i stimulirani žiri na međunarodnom nivou.
   Još je rano da se definiše broj učesnika. Uz podršku ambasada, u toku su napori da se obezbedi prisustvo strip autora iz neke od zemalja Zapadne Evrope, nadamo se uspehu.

   Kako možete podstaći mlađu publiku da se angažuje i zainteresuje za strip umetnost i vrednuje je kao važan segment savremene kulture?
   Da! Strip kao medij može pomoći mladima da kanališu svoju energiju, bes, strast, sve ono što im kao tinejdžerima ili studentima smeta. Izađite iz šematskih ograničenja interneta i opasnosti koje nudi (razne Tik Tok igre, posmatranje iz zabave, itd.)
   Ako se mladima daju uslovi da se razvijaju u ovom mediju, verujte mi, sve društveno devijantne pojave će se u velikoj meri amortizovati. Strip ih može podstaći da pronađu sopstveni put razvoja, kao ličnosti, u drugom pozitivnom pravcu.
   Strip stvaraoci iz Makedonije smatraju da bi umetnički i obrazovni potencijal stripa trebalo bolje tretirati u Makedoniji. Po njima, u školi treba da bude u klupi, a ne ispod klupe, kao što su starije generacije skrivale izdanja Zagora, Mandraka, Alana Forda...
   Mladi ljudi imaju veliku želju da nauče tajne crtanja stripa, najviše zbog slobode izražavanja koju im daju magični kvadrati. Ali bez redovnog uticaja škole, to je samo želja. To ne bi trebalo da postoji samo u Velesu, već u celoj Makedoniji kroz obrazovni sistem, kao što je to slučaj u Hrvatskoj, koja je imala velike nacionalne uspehe u oblasti strip kulture.

   Kako balansirate ulogu koordinatora programa i promotera strip scene? Koji je najveći uspeh koji ste postigli u ovoj složenoj ulozi? Koja je najveća nagrada ili priznanje koje ste dobili u dosadašnjoj karijeri?
   Iskreno rečeno, dobio sam dosta nagrada i priznanja. Već sam pomenuo da sam imao čast da budem član međunarodnog strip žirija na prvoj ikada organizovanoj strip manifestaciji u Albaniji, preko lokalnog Ministarstva kulture. Dva puta sam dobio priznanje za razvoj lokalne strip scene na Kosovu. Jedan sam od dobitnika prestižne nagrade za razvoj i afirmaciju makedonskog stripa, koja nosi ime prerano preminulog barda Ljupčeta Filipova.
   Ali najveća korist za mene je povećan broj prijatelja koje sam stekao iz Makedonije i inostranstva. Potpuno sam iskren kada kažem da je za mene veliko zadovoljstvo što mogu da putujem kako u sredinama sa prijateljima koje sam stekao kroz strip, tako i da posećujem strip festivale u gradovima u kojima imam dugogodišnje prijatelje!

   Šta je sledeće za Strip centar Makedonije? Kakvi su vaši planovi za buduće projekte i izdanja i šta biste želeli da postignete u narednim godinama za makedonsku strip scenu? Možete li da podelite sa nama neke od najnovijih projekata i izdanja koja planirate da objavite?
   Ovde ću odgovor podeliti na dva dela:
   Prvo – programski nivo, pored povećanih uspeha u vizuelnoj umetnosti, izdavačkoj i međunarodnoj delatnosti, imaćemo i aktivnosti zastupanja za uključivanje stripa u obrazovni proces. Zalažemo se i za redovno predstavljanje stripa u medijima, posebno u štampanim novinama i časopisima.
   U skladu sa promenom delatnosti našeg Ministarstva, koje je kulturi dodalo i turizam, stvaraju se uslovi za realizaciju našeg dugogodišnjeg opredeljenja za svojevrsan strip turizam. Po uzoru na grad Angulem u Francuskoj, atraktivne strip murale trebalo bi uvrstiti u turističku ponudu grada Velesa. Ovo bi trebalo da obuhvati i budući muzej stripa (po uzoru na Belgiju, pa i Hrvatsku), za šta postoje solidni preduslovi u strip kolekciji Vaneta Trajkova (više od 10.000 naslova, poneka retka izdanja) i izdanjima samog strip centra.
   Drugo - na organizacionom nivou. Kao i svaki živi organizam, svaka organizacija ima svoj dijagram razvoja. Makedonski strip centar, sa sedištem u Velesu, suočen je sa izazovom očuvanja timskog rada koji je oduvek bio preduslov za uspeh i tako bi trebalo da bude i dalje. Autonomnih rad subjekata (škole, asocijacija, pojedinaca, itd.) pod okriljem SCM-a je blago koje će osloboditi mnogo kreativne energije.
   U interesu organizacije, a samim tim i makedonske strip scene!

  ...Stripovi iz Nikad robom (1965-1967)

STRIPOVI IZ NIKAD ROBOM
(1965-1967)

Autor: Miodrag - Miša Đurđić

Predgovor: Vasa Pavković
Edicija: Uspomene #5
Format: 148x210mm (A5)
Povez: Polutvrdi sa klapnama, lepljeno
Broj strana: 152 (kolor)
Godina izdanja: 2025
Cena papirne knjige: 1900,00 din
Cena PDF knjige: 500,00 din

Kratak sadržaj:
U istoriji srpskog stripa Miša Đurđić ostaje kao vanredno talentovan crtaš, koji bi, da su uslovi bili bolji, svakako ušao u red naših najboljih strip crtača. Ali i ovako, on se nesumnjivo upisao u red nezaobilaznih i nezaboravnih srpskih stvaralaca devete umetnosti.

Prvih 30 strana knjige:
Djurdjic Miodrag Misa - NIKAD ROBOM_prvi[...]

Miodrag – Miša Đurđić (1941–1998) je objavljivao stripove i ilustracije u Dečjim novinama, Nasmejanim novinama, ediciji Nikad robom, a u jednom slučaju u Biblioteci Lale. Najviše je ostvario u svoja četiri stripa iz edicije Nikad robom koja su ovde sakupljena.

https://www.modestystripovi.com/

  ...Tokijski gul 14

ORG-OVA BITKA PROTIV JEDNOOKOG SOVE U DVADESETOM OKRUGU JE U PUNOM JEKU!

Kaneki juri u „Anteiku“, ali mu se na putu isprečava Kotaro Amon. Kakav će biti ishod ove sudbonosne bitke?

„TOKIJSKI GUL” 14 na LETEĆEM STARTU po ceni od 400 dinara!

Novi broj „Tokijskog gula” možete naručiti putem sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

PORUČITE ODMAH

  ...Mačkov dan povodom rođendana Andrije Maurovića

ODRŽANA MANIFESTACIJA MAČKOV DAN POVODOM ROĐENDANA ANDRIJE MAUROVIĆA

Manifestacija "Mačkov dan", povodom obilježavanja rođendana likovnog umjetnika Andrije Maurovića, održana je sinoć u prostorijama Mjesne zajednice Muo. Ovom prilikom otvorena je izložba Fragmenti iz stripa "Grička vještica", najpoznatijeg djela Andrije Maurovića, u digitalnoj restauraciji grafičara Alije Balte.

Kako se čulo, naziv "Mačkov dan" izveden je od njegovog strip-junaka "Stari Mačak", koji je bio njegov nadimak i alter ego, prema njegovim riječima u jednom od svojih intervjua.

Prisutne je u ime MZ Muo pozdravila predsjednica Savjeta Seda Vukašinović, a zatim se obratio urednik i inicijator manifestacije Simon Vučković.

„Nadamo se da će ova manifestacija postati tradicionalna i da će ovo mjesto dobiti jednu turističku promociju, ali i kulturno uzdizanje, jer je ovdje rođen slavni umjetnik, jedan od najvećih likovnih umjetnika 20. vijeka sa ovih prostora. On je umjetnik moderne likovnosti koja se u ono vrijeme nije smatrala velikom umjetnošću, kao što su stripovi, ilustracije, karikature pa čak i dizajn. Osim što ga ljudi poznaju kao strip-crtača, on je itekako poznat kao jedan od prvih dizajnera kada je moderni dizajn krenuo u Hrvatskoj i na prostoru bivše Jugoslavije. Pamte ga ljudi u Zagrebu dvadesetih i tridesetih godina prošlog vijeka po naslovnim stranicama humorističkih časopisa, kao što su kod nas Karampana i Ćakulona“, kazao je Vučković.

Direktor Turističke organizacije Kotor, Jovan Ristić, istakao je da je veliko bogatstvo jednog grada kada može da se pohvali da je rodno mjesto čovjeka koji je svojim radom obilježio čitavu jednu epohu u stripu kao jednom vidu likovne umjetnosti.

„Na današnji dan, kada je on rođen prije 124 godine, imaćemo priliku sljedeće godine obilježiti njegov 125. rođendan. Drago mi je što se 'Stari Mačak', kao u njegovom stripu, vratio u svoje rodno mjesto“, kazao je Ristić.

Zatim se obratio i kustos Pomorsko-tehničke zbirke Pomorskog muzeja Crne Gore Kotor, Ilija Mlinarević.

„Sigurno se pitamo kakve veze Pomorski muzej ima sa stripom. Ima, itekako jer je upravo Maurović jedan od prvih u bivšoj Jugoslaviji koji je radio popularizaciju pomorske tematike kroz ilustracije i strip. To je bilo u tadašnjoj Jadranskoj straži, koja je izlazila dvadesetih i tridesetih godina 20. vijeka. Prošle godine smo, između ostalog, radili jednu izložbu posvećenu Lepantskoj bitci, koja se svake godine obilježava, a koja je važna za čitav Mediteran i zapadnu Europu, pa tako i za Boku Kotorsku i Kotor. Tom prilikom priredili smo izložbu upravo ilustracija koje je radio Andrija Maurović za Jadransku stražu. Izložba nije bila unutar muzeja, već ispred, jer mi nastojimo proširiti naše projekte izvan zidova palate Gregurina, te na taj način valorizirati kulturnu baštinu na drugačiji način. Maurović je posebna tema koja spaja bivšu nam državu“, naveo je Mlinarević.

U ime NVO „Urbani kult“, obratio se predsjednik Vinko Mihajlović.

„Dugi niz godina organizujem razne manifestacije i festivale. Na Simonov poziv pokrenuli smo ovaj projekt. Ova izložba večeras je samo jedan mali korak i otvaranje vrata za nešto što će se dogoditi sljedeće godine. U pitanju je manifestacija, odnosno festival, koji će obuhvatiti mnoge zanimljive segmente. Naša želja je da postane tradicija i brend Kotora i Mula“, dodao je Mihajlović.

Podsjetimo, Andrija Maurović bio je veliki slikar i još veći umjetnik stripa. Poznatiji kao ilustrator, crtač stripova i slikar reklama, Maurović je svojim prepoznatljivim slikarskim rukopisom privlačio pažnju čitalaštva naslovnim stranicama knjiga, časopisa, novinskih priča i posebno uzbudljivim stripovima. Rođen je u malom ribarskom mjestu Muo kraj Kotora 29. marta 1901. godine, a umro je 2. septembra 1981. godine u Zagrebu.

Tekst i foto: Tamara Vuković

[Objavljeno: Radio Kotor, Kotor, 30.03.2025]

 

Izložba u čast 124. godišnjice rođenja Andrije Maurovića

Umjetnik stripa, ilustracije, karikature i dizajna Andrija Maurović postaje zaštitno ime ribarskog mjesta Muo, osnivanjem nove manifestacije nazvane “Mačkov dan”, koja je otvaranjem izložbe “Fragmenti iz stripa Grička vještica”, prvi put održana u prostoru Mjesne zajednice.

Ovaj “hepening” je u subotu, 29. marta, na dan kada je prije 124 godine rođen ovaj kultni jugoslovenski strip-crtač, okupio ljubitelje stripa svih generacija, među njima i mlade crtrip-crtače iz Tivta, poštovaoce njegovog lika i djela iz Boke, naročito mještane, ponosne na svog nekadašnjeg “komšiju”, koji je djetinjstvo proveo na Mulu.

Ispred domaćina, Mjesne zajednice Muo, prisutne je pozdravila Seda Vukašinović, koja je uložila napor da se ovaj prostor uredi i oplemeni ovom izložbom.

Izložbu je osmislio Simon Vučković, akademski strip-crtač, osnivač Udruženja strip-crtača Crne Gore i pokretač škola stripa u Budvi, Tivtu, Kotoru. Kao strastveni kolekcionar, on je ovom prilikom iz svoje zbirke donio originalnih 14 nastavaka stripa “Grička vještica”, objavljenog 1963. godine po scenariju Norberta Neugebauera. Posjetioci su imali priliku da ih prelistaju.

-Predstavljamo 10 kadrova iz stripa “Grička vještica” u restauraciji grafičara Alije Balte iz Sarajeva koji nam je poslao fajlove, a mi smo to štampali. Balta je restaurirao svoje izdanje “Gričke vještice” koje je objavljeno prije tri godine i promovisano pretprošle godine na manifestaciji “Dani Mula”, objašnjava Vučković za Boka News i dodaje da je Maurović u akademskim krugovima danas prepoznat i kao jedan od prvih dizajnera kada je moderni dizajn krenuo u Hrvatskoj i na prostoru bivše Jugoslavije, te se kao takav izučava i na umjetničkim fakultetima.

Prvi kaubojski strip u Evropi

-U jednom od svojih intervjua Maurović je priznao da je njegov Alter Ego u stvari Stari Mačak, a s druge strane u kasnijim godinama, kad je već  ostario, počeo je čak i da liči na njega, pa je i dobio nadimak ”Stari Mačak”. Tako da, nazvati manifestaciju “Mačkov dan”, umjesto “Maurovićev dan”, apsolюtno nije pogrešno, jer to je to. A s druge strane, veličanstveno je, zato što je “Stari Mačak”, objavljen 1935. godine, prvi domaći evropski strip, dakle prvi kaubojski, odnosno vestern strip na tlu Evrope, kazao je Vučković za BN.

Otvarajući izložbu, on je izrazio nadu da će ovom manifestacijom Muo, mjesto gdje je rođen jedan od najvećih likovnih umjetnika 20. vijeka sa ovih prostora, dobiti jednu turističku promociju, ali i kulturno uzdizanje.  Podršku mu pruža Jovan Ristić, direktor Turističke organizacije Kotor, koji smatra da ime Andrije Maurivića zaslužuje da postane brend Kotora i Mula.

-Imaćemo priliku sljedeće godine obilježiti njegov 125. rođendan. Drago mi je što se Stari Mačak, kao u njegovom stripu, vratio u svoje rodno mjesto, kazao je Ristić.

Iduće godine Festival posvećen “Mačku”

Da ova manifestacija ima dobru perspektivu, obećava saradnja sa Vinkom Mihajlovićem,  direktorom Budva Art festivala, Petrovac Art džez festivala, MontenegroSun ReggaeFesta i još dva festivala u Srbiji. On je ispred nevladine organizacije Urbani kult i Balkan art asocijacije, najavio “Festival Mačkovdan”.

– Ova izložba predstavlja samo mala vrata koja se otvaraju za ono što dolazi sledeće godine  – multimedijalni festival koji će biti posvećen baš “Starom Mačku”,  poručio je Mihajlović.

Poznat i priznat i među mladima

-Maurovićeve dvije knjige kratkih stripova objavljene su u Gornjem Milanovcu 1981. godine, pred samu njegovu smrt, tako da je Maurović vezan za sve krajeve bivše Jugoslavije. Većina Maurovićevih stripova prevedeno je na “digitani jezik”, objavljeni su na internetu, što je prihvatljivije za mlade generacije. U novijem periodu svi njegovi stripovi doživjeli su svoje reizdanje, uglavnom u Hrvatskoj, jer je Grad Zagreb vlasnik autorskih prava Maurovićevićih djela, pojašnjava Vučković.

Ilustrovao za “Jadransku stražu”

-Maurović jedan od prvih u bivšoj Jugoslaviji koji je radio popularizaciju pomorske tematike kroz ilustracije i strip. To je bilo u tadašnjoj Jadranskoj straži, koja je izlazila dvadesetih i tridesetih godina XX vijeka, potsjetio je Ilija Mlinarević, kustos Pomorsko-tehničke zbirke Pomorskog muzeja Crne Gore Kotor, gdje su prošle godine priredili izložbu ilustracija koje je radio Andrija Maurović za Jadransku stražu, posvećenu Lepantskoj bici.

U kući pod brojem 79

-Andrijina majka, je od Vickovića, koji su u Boku doselili iz Stare Crne Gore, a otac mu je Slovenac, koji je bio apotekar pri austrougarskoj vojsci. U kući br. 79 na Mulu su jedno vrijeme boravili kao podstanari. Pretpostavlja se da je on tu i rođen, jer su tada babice išle po kućama, objasnio nam je Vučković i pokazao ulaz u kuću.
/M.D.P./

[Objavljeno: BokaNews, Tivat, 30.03.2025]

 

Muo:
Održana manifestacija “Mačkov dan”

Izvor: Radio Kotor

Autorka: Tamara Vuković

Manifestacija "Mačkov dan", povodom obilježavanja rođendana likovnog umjetnika Andrije Maurovića održana je sinoć u prostorijama Mjesne zajednice Muo.

Ovom prilikom otvorena je izložba Fragmenti iz stripa "Grička vještica", najpoznatijeg djela Andrije Maurovića, u digitalnoj restauraciji grafičara Alije Balte.

Kako se čulo, naziv "Mačkov dan" izveden je od njegovog strip-junaka "Stari Mačak", koji je bio njegov nadimak i alter ego, prema njegovim riječima u jednom od svojih intervjua.

Prisutne je u ime MZ Muo pozdravila predsjednica Savjeta Seda Vukašinović, a zatim se obratio urednik i inicijator manifestacije Simon Vučković.
-Nadamo se da će ova manifestacija postati tradicionalna i da će ovo mjesto dobiti jednu turističku promociju, ali i kulturno uzdizanje, jer je ovdje rođen slavni umjetnik, jedan od najvećih likovnih umjetnika 20. vijeka sa ovih prostora.

On je umjetnik moderne likovnosti koja se u ono vrijeme nije smatrala velikom umjetnošću, kao što su stripovi, ilustracije, karikature pa čak i dizajn.

Osim što ga ljudi poznaju kao strip-crtača, on je i te kako poznat kao jedan od prvih dizajnera kada je moderni dizajn krenuo u Hrvatskoj i na prostoru bivše Jugoslavije.

Pamte ga ljudi u Zagrebu dvadesetih i tridesetih godina prošlog vijeka po naslovnim stranicama humorističkih časopisa, kao što su kod nas Karampana i Ćakulona-kazao je Vučković.

Direktor Turističke organizacije Kotor Jovan Ristić istakao je da je veliko bogatstvo jednog grada kada može da se pohvali da je rodno mjesto čovjeka koji je svojim radom obilježio čitavu jednu epohu u stripu kao jednom vidu likovne umjetnosti.
-Na današnji dan, kada je on rođen prije 124 godine, imaćemo priliku sljedeće godine obilježiti njegov 125. rođendan. Drago mi je što se 'Stari Mačak', kao u njegovom stripu, vratio u svoje rodno mjesto- kazao je Ristić.

Zatim se obratio i kustos Pomorsko-tehničke zbirke Pomorskog muzeja Crne Gore Kotor, Ilija Mlinarević.
-Sigurno se pitamo kakve veze Pomorski muzej ima sa stripom. Ima i te kako jer je upravo Maurović jedan od prvih u bivšoj Jugoslaviji koji je radio popularizaciju pomorske tematike kroz ilustracije i strip.

To je bilo u tadašnjoj Jadranskoj straži, koja je izlazila dvadesetih i tridesetih godina 20. vijeka.
Prošle godine smo, između ostalog, radili jednu izložbu posvećenu Lepantskoj bitci, koja se svake godine obilježava, a koja je važna za čitav Mediteran i zapadnu Europu, pa tako i za Boku Kotorsku i Kotor.

Tom prilikom priredili smo izložbu upravo ilustracija koje je radio Andrija Maurović za Jadransku stražu.

Izložba nije bila unutar muzeja, već ispred, jer mi nastojimo proširiti naše projekte izvan zidova palate Grgurina, te na taj način valorizirati kulturnu baštinu na drugačiji način.

Maurović je posebna tema koja spaja bivšu nam državu-naveo je Mlinarević.

U ime NVO „Urbani kult“, obratio se predsjednik Vinko Mihajlović.
-Dugi niz godina organizujem razne manifestacije i festivale. Na Simonov poziv pokrenuli smo ovaj projekt.
Ova izložba večeras je samo jedan mali korak i otvaranje vrata za nešto što će se dogoditi sljedeće godine. U pitanju je manifestacija, odnosno festival, koji će obuhvatiti mnoge zanimljive segmente.

Naša želja je da postane tradicija i brend Kotora i Mula-dodao je Mihajlović.

Podsjetimo, Andrija Maurović bio je veliki slikar i još veći umjetnik stripa.

Poznatiji kao ilustrator, crtač stripova i slikar reklama, Maurović je svojim prepoznatljivim slikarskim rukopisom privlačio pažnju čitalaštva naslovnim stranicama knjiga, časopisa, novinskih priča i posebno uzbudljivim stripovima.

Rođen je u malom ribarskom mjestu Muo kraj Kotora 29. marta 1901. godine, a umro je 2. septembra 1981. godine u Zagrebu.

[Objavljeno: Feral BAR, Bar, 20.03.2025]

  ...iz Srbije na izložbi “Ostrvo ljubavi” u Pekingu

Strip autori i autorke iz Srbije na izložbi “Ostrvo ljubavi” u Pekingu

U subotu 29. marta, u Kulturnom centru Srbije “Ivo Andrić” u Pekingu biće otvorena internacionalna izložba stripa i ilustracije „Ostrvo ljubavi“, u okviru koje će biti izloženi radovi 42 autora/ki i ilustratora/ki iz Srbije i čitavog sveta.

Ova izložba inspirisana je životom, i radom Nadežde Petrović, srpske slikarke i aktivistkinje, a naziv izložbe ujedno je i naziv jedne od poznatih Nadeždinih slika (ulje na platnu, 1907-8. godina).

Na otvaranju će biti prisutni strip autori/ke Jelena Đorđević-Maksimović i Ilija Jakovljević. Program je realizovan uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.

Izložba “Ostrvo ljubavi” je prvi put predstavljena na Nova Festivalu – festivalu savremenog stripa u Pančevu 2023. godine, povodom 150. godišnjice rođenja Nadežde Petrović, slikarke i ilustratorke čija dela su prva moderna postignuća u srpskoj umetnosti na početku dvadesetog veka.

Nadežda je bila po mnogo čemu avangardna, a u vreme kada nije bilo društveno prihvatljivo raditi aktove, smelo ih je izvodila slikajući čak i požudne ljubavne zagrljaje.
Bilo da je radila impresionistički ili ekspresionistički, neizostavno je u svoja dela utkivala elemente simbolizma koji, primenjeni na slici Ostrvo ljubavi, pružaju raznovrsne ideje odazvanim autorima da ogovore na istoimenu temu kratkim stripom ili ilustracijom.

Selektorski festivalski odbor (Jana Adamović, Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf, Monika Husar) načinio je izbor od 42 stilski i generacijski različita autora. Iako mnogobrojni prispeli radovi nose naslov Ostrvo ljubavi, prikazane su različite interpretacije i ideje.
Okupljeni na jednom mestu umetnički radovi strip-autora/ki potvrđuju opravdanost početne vizije organizatora i podsećaju nas zašto Nadeždu Petrović sagledavamo kao najznačajniju umetnicu – jer je gradila svoju umetnost na temeljima stvaralaštva svih slavnih prethodnika kojima se divila, u potpunosti odrazila svoje vreme, a anticipirala sve ono što će biti u umetnosti vek iza nje, zalažući se neustrašivo za svoja uverenja da umetnost treba da služi napretku čovečanstva.

U okviru strip- izložbe Ostrvo ljubavi prikazani su radovi sledećih autora/ki: Aleksandar Petrikanović, Ana Petrović, Anya Gladysheva i Gleb Pushev, Branko Farac, Džaizku, Jelena Đorđević, Léopold Prudon, Maja Bušić, Maja Veselinović, Nejra Turčinović, Remy Ramsés Hernández Lois, Tihomir Čelanović, Uroš Maksimović, Miguel Ángel Valdivia, Eva Hilhorst, Claudio Marinaccio, Harukichi, Yvan Guillo (Yvang, Samplerman), Bojana Stojanović, Darko Dacović, Korina Hunjak, Mirjana Mišlov i Thierry Guitard, Igor Kordej, Irina Bolšakova, Nađa Tiodorović, Tanja Vukobrat, Filip Karan, Marko Šerer, EL JAKK (Ilija Jakovljević), Alizée De Pin, Dobrosav Bob Živković, Andrijana Vasić, Alexandra Goldillo, Larisa Ackov, Dragana Radanović, Ivana Filipović, Nevena Marković, Frances Lewtas i Pleme20 ili TribeF.
Izložba će biti otvorena do 25. aprila 2025. godine.

[Objavljeno: Danas, Beograd, 28.03.2025]

  ...za strip

Na 23. Međunarodni festival humora i satire ZLATNA KACIGA Kruševac

Prva nagrada za strip
Sava Tegeltija SKC Beograd

DIPLOME za strip
Jovana Krčedinac SKC Beograd
Ivana Lukačić
Profesor i mentor Miloje Mitrović 

Žiri:
Marko Kaličanin presednik žirija
Branislav Miljković član
Jelena Ivanović član žirija

Za odabir prvonagrađenog stripa žiri je odabrao rad koji je pored likovnosti pogodio temu.

Nagrađeni učesnici učestvovali su na „MASTER CLASS” radionicama 31. 03.- 01. 04. 2025. Posle odabira najboljih radova sa radionica „MASTER CLASS” i radovima koji su prošli žiriranje na ovogodišnjem konkursu „SAN” Međunarodnog festivala humora i satire ZLATNA KACIGA Kruševac.

Ovo je veliko priznanje polaznicima škole stripa i ilustracije SKC Beograd i njihovom profesoru Miloju Mitroviću.

  ...Garoviks 2

OMILJENI PSIĆ GALIJE – GAROVIKS, U NOVOJ AVANTURI!

Ne odstupajući od pripovedačke i vizuelne tradicije koju su kreirali Gosini i Uderzo, nova generacija stripskih autora donosi nam nezaboravnu avanturu iz Asteriksovog sveta!

U centru pažnje je Obeliksov verni psić Garoviks i njegovi neustrašivi drugari!

„GAROVIKS” 2 na LETEĆEM STARTUpo ceni od 1.670 dinara.

Nabavi novi broj putem našeg sajta ili u klubovima čitalaca Čarobne knjige - i pridruži se Garoviksu u novoj pustolovini!

Prelistaj OVDE • PORUČITE ODMAH

  ...Milaco i Berardi

   Izdavačka kuća Golconda objavila je krajem prošle godine u ediciji Majstori stripa pravu poslasticu za sve ljubitelje italijanskog tandema Iva Milaca i Đankarla Berardija. Istovremeno su objavljena tri albuma formata 215x300 mm pod nazivom Integral 1–3 u prevodu Nade Maslovarević, Bojana Markovića, Miloša Cvetkovića i Kristine Stamenković. Svaki ima više od 200 strana.

   Milaco (1947) i Berardi (1949) pravi su unikati u svom poslu. Zajedno rade više od pedeset godina. Prve radove objavili su početkom sedamdesetih godina. Najveći uspeh ostvarili su sa netipičnim vestern serijalom Ken Parker, čija je prva epizoda u Italiji objavljena 1977. godine. Novosadski Lunov Magnus Strip počeo je u bivšoj Jugoslaviji da ga objavljuje samo godinu dana kasnije. Većina domaćih čitalaca pamti ove autore upravo po tom stripu. U ovim integralima uglavnom je predstavljen rad Milaca i Berardija koji je započet u periodu pre nego što je objavljena prva epizoda Ken Parkera, ali se kasnije nastavio paralelno sa Kenom.

   Svaki album fokusira se na jednog ključnog strip-junaka, ali sadrži još nekoliko kraćih, nepovezanih i žanrovski raznolikih priča. Prva knjiga posvećena je serijalu Bar kod Toma. Sedam epizoda nastalo je u vremenskom rasponu od 1977. do 1989. godine. Ovo je noir priča smeštena u Ameriku četrdesetih godina. Vlasnik bara Tom Stil nekada je bio veliki dasa, a sada živi mirnim i povučenim životom. Kloni se nevolja, ali nevolje pronalaze njega. Epizode su kratke (10–15 strana), pa serijal više liči na dobro izveden omaž starijim noir stripovima i filmovima.

   Drugi integral donosi dužu glavnu priču o Tikiju, dečaku ratniku i Indijancima iz Amazonije. U trećem integralu predstavljeno je deset epizoda iz serijala Dobro došli u Springvil, u kome se kao crtač pojavljuje i Renco Kalegari (1933), čiji je stil crtanja dosta sličan Đorđu Trevisanu, koji je takođe radio na Ken Parkeru. Kalegari je našim čitaocima poznat po serijalu Priče sa Divljeg Zapada (započet 1967), koji je tokom sedamdesetih godina objavljivan u Zlatnoj seriji u bivšoj Jugoslaviji.

   Treći integral možda je i najzanimljiviji, jer nastavlja sa drugačijim, netipičnim pogledom na vestern strip, sličan onome koji su Milaco i Berardi negovali u Ken Parkeru. Ne nalazimo klasične kaubojske priče kakve znamo iz stripova o Teksu Vileru, Malom rendžeru ili Poručniku Bluberiju, već priče o svakodnevici, antiherojima i „malim ljudima“ Divljeg zapada. Serijal je nastao u periodu 1977–1979, baš kada je Milaco crtao prvih dvadesetak epizoda Ken Parkera. 

   Odudaranje od stereotipa na različite načine je glavna odlika priča Milaca i Berardija. U oba stripa - Bar kod Toma i Dobro došli u Springvil - glavni protagonisti su stariji ljudi. Starost, napuštanje i smisao života u trećem dobu teme su koje su se redovno pojavljivale u Ken Parkeru (na primer, epizode „Vrisak o zoru“ ili „Revolveraš“). Pored ovog scenarističkog okvira, ovi integrali još jednom pokazuju Milacov crtački talent da bez reči, kroz položaj tela ili izraz lica, uverljivo ispriča priču u različitim strip-žanrovima.

https://golconda.rs/shop/majstori-stripa/majstori-stripa-1-berardi-i-milaco-integral-1/
https://golconda.rs/shop/majstori-stripa/majstori-stripa-2-berardi-i-milaco-integral-2/
https://golconda.rs/shop/majstori-stripa/majstori-stripa-3-berardi-i-milaco-integral-3/

  ...“Maks i Maksić” povodom 100 godina stripa

   U petak., četvrtog travnja 2025. napuniti će se točno 100 godina od prvog objavljivanja stripa “Maks i Maksić”, stripa s kojim zapravo u punom smislu riječi započinje povijest hrvatskog I jugoslavenskog stripa. Autor “Maksa i Maksića” je bio Sergej Mironović (1898. – 1937.), ruski emigrant, vinkovački zet i tadašnji student druge godine slikarstva na zagrebačkoj Akademiji.

   Tim povodom Pučko otvoreno učilište Sveti Ivan Zelina, u suizdavaštvu s zagrebačkim “Vedis”-om, upravo toga dana simbolički izdaje knjigu “Maks i Maksić, produkcija 1925.” u kojoj su na jednom mjestu sakupljeni svi Maks i Maksić stripovi (njih 39) koji su te prve kalendarske godine objavljeni u zagrebačkom humorističkom tjedniku “Koprive” kojeg je uređivao karikaturist (I poduzetnik, vlasnik lista) Slavko Vereš.

   Tu je i uvodna studija Veljka Krulčića, s čitavim nizom novih i dosad nepoznatih detalja oko samog stripa i njegova autora. Podsjećam, kontinuirano izlaženje stripa se proteglo na punih devet godina (zaključno s 2. ožujkom 1934.), a objavljena su između 1926. i 1936. i četiri albuma “Maksa i Maksića”. Recenzenti knjige (tiskane u tvrdom povezu i u boji), su Marijan Grakalić i dr Irina Anastasijević, s beogradskog univerziteta.

   Knjiga će biti promovirana u zelinskoj likovnoj galeriji “Kraluš” u subotu, 5. travnja s početkom u 12 h, kada će istovremeno biti otvorena izložba “Stoljeće hrvatskog stripa (1925. – 2025.): Mironović, Maks i Maksić… i produkcija 1925.” čiji je autor Veljko Krulčić, a njeno likovno oblikovanje potpisuje dizajner Zlatko Grgić (ujedno je i autor plakata).  Izložba će se moći razgledati do 8. svibnja.

   Zelina je, inače, mjesto udaljeno od Zagreba 20-ak minuta vožnje.

   Predstavljajući cijeli project, gdja Vesna Bičak-Dananić, ravnateljica zelinske kulturne ustanove, je istakla: “… Ova izložba obilježava stotinu godina od prvog pojavljivanja stripa "Maks i Maksić" Sergeja Mironovića, pionira hrvatskog stripa. Sam strip od prvog objavljivanja do danas postao nezaobilazan dio kulturne baštine, ali i  simbol vremena i preteča modernog stripa. Sergej Mironović, talentirani karikaturist i ilustrator, ostavio je dubok trag u povijesti domaće devete umjetnosti…”

   “… Izložba pruža uvid u povijest stripa, prikazujući izvorne table, ilustracije i kontekst u kojem su nastajale. Posjetitelji će moći istražiti razvoj stripa kroz Mironovićeve radove i utjecaj koji je imao na generacije kasnijih autora. Postav izložbe osmislio je Zlatko Grgić, dok je kustos Veljko Krulčić, stručnjak za povijest hrvatskog stripa. Galerija Kraluš postaje mjesto susreta ljubitelja stripa i kulturne baštine, nudeći jedinstvenu priliku za upoznavanje s korijenima hrvatske ilustrirane priče.

   I zaključila: “Izložba je namijenjena široj publici – ljubiteljima stripa, povjesničarima umjetnosti, ali i svima zainteresiranima za bogatu kulturnu prošlost. Ovo je prilika za bolje razumijevanje domaće stripovske tradicije i njenog mjesta u europskom kontekstu. Pozivamo sve zainteresirane da posjete izložbu i upoznaju se s naslijeđem "Maksa i Maksića"…”

  ...Zaključek natečaja Živel strip! Živela animacija! 2025 in druge novice iz sveta stripa

Zaključek natečaja Živel strip! Živela animacija! 2025

zaključna razstava del z natečaja, projekcije animiranih filmov in podelitev nagrad
Knjižnica Otona Župančiča, Kersnikova ulica 2, Ljubljana
ODPRTJE: petek, 11. april 2025, ob 17.00 (do 31. 5.)

www.zivelstrip.net

Živel strip! Živela animacija! je mednarodni projekt na področju stripa in animiranega filma, ki smo ga zasnovali skupaj z združenjem Vivacomix iz italijanskega Pordenona, pri organizaciji pa se nam je pridružil še mednarodni festival animiranega filma Animateka in drugi partnerji. Namen projekta, ki letos  beleži že svojo 20. ponovitev, je spodbujanje stripovske ustvarjalnosti in animacije, branja ter splošnega vizualnega izobraževanja, predvsem pa popularizacija stripa in animiranega filma med mlajšo publiko; obsega natečaj za mlade ustvarjalce, več razstavnih dogodkov in delavnic.

Na natečaj je letos prispelo 505 stripovskih del, ki jih je ustvarilo 352 učencev in 144 dijakov iz Slovenije, sodelovalo pa je 47 osnovnih in 9 srednjih šol ter 26 posameznikov. Stripe so ustvarjali tudi v okviru programov dveh društev. Preko 180 osnovnošolcev in srednješolcev je ustvarilo 49 kratkih animiranih filmov.

Rezultate natečaja oz. stripovska dela učencev in dijakov, prispela na natečaj, si bomo lahko ogledali na razstavi v Knjižnici Otona Župančiča v Ljubljani. Ob odprtju bo na ogled izbor animiranih filmov, prispelih na natečaj, in rezultati delavnic, nastalih v produkciji društva Slon.

Več  →
NAGRAJENCI NATEČAJA 2025 →

Stripburger na knjižnem sejmu v Bologni
31. marec–3. april 2025, Bologna, Italija

Jutri svoja vrata odpira mednarodni knjižni sejem v Bologni, največji sejem otroške in mladinske literature na svetu, na katerem tudi letos sodeluje Stripburger.

Urednica revije, Tanja Skale, je bila na povabilo organizatorjev sejma letos članica mednarodne strokovne žirije za nagrade BolognaRagazzi Award 2025 v kategoriji stripi, sodelovala bo tudi na dveh sejemskih debatah. Sejma v Bologni se bo udeležil še ilustrator in stripar Jure Engelsberger. 

Več  →

RAZSTAVA & PODRISOVANJE!

Superjunaki in drugi v Mariboru

razstava stripov Jakoba Klemenčiča in podpisovanje
Kulturni inkubator, Koroška cesta 18, Maribor
sobota, 5. april 2025, 10.00–11.00
Superjunaki in drugi je sveža zbirka kratkih zgodb, ki so sprva nastale v literarni obliki, nato pa zaživele še v stripu. Ustvarila sta jih dva mojstrska pripovedovalca, pisatelj Tomo Podstenšek ter stripar Jakob Klemenčič, ki je nekaj njegovih kratkih zgodb prevedel v stripovski jezik.
V razstavišču Kulturnega inkubatorja v Mariboru bodo razstavljene štiri izbrane zgodbe iz albuma kot tudi posamezni izbrani kadri ter povečani prizori po izboru avtorja Jakoba Klemenčiča. Otvoritev razstave bo potekala v soboto, 5. aprila 2025, ko bo med 10. in 11. uro organizirano tudi podpisovanje stripa. 

Več  →

BEREMO!

Srečko Kosovel & Andrej Štular: Ostri ritmi

Izšel je ponatis Ostrih ritmov - zbirke Kosovelih impresij, ekspresionističnih pesmi, konsov in miselnih utrinkov v udarni vizualni interpretaciji striparja in likovnega multipraktika Andreja Štularja!
Ostri ritmi raziskujejo meje med besedo in podobo ter različne možnosti vizualne naracije, s čimer se prostor za interpretacijo poezije le še dodatno razširi.

Več →
Hočem svoj izvod!

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK).

  ...animiran!

   Fanzin STRAVA nastao je kao elektronski zbornik radova polaznika Radionice stripa i animacije Valjevo. Objavljivan je paralelno digitalno i u štampi, a od 2021. nastavlja da izlazi mesečno isključivo digitalno kroz bilten Z!N. Fanzin sadrži autorske stripove, različite izveštaje o angažmanima radionice, kao i vesti na temu stripa, animacije, video-igara i pop-kulture sa domaćih prostora.

   U prethodnom broju započet je “Uliks, animiran” - novi serijal Darka Macana, koji se nastavlja i krasi ovomesečnu naslovnicu! Za njim slede završetak prve epizode “Ferenca”, Olge Mihailović, nova epizoda “I Wanna be a Dog”, Bojana Zavišina, kao i nastavci “Fantoma Zeke”, Aleksandra Jeremića, i “Spiral Highway” i “Witches’ Quarter.”

  ...Supermen: Čovek i natčovek i Moja lutka za oblačenje 8

PRE HEROJA POSTOJAO JE SAMO ČOVEK.

Klark Kent stiže u Metropolis, sanjajući da postane reporter Dejli planeta poput svog idola. Istovremeno, pita se kako da iskoristi svoje moći za dobrobit grada koji voli.

Kada misteriozni terorista napadne Metropolis, Klark će morati da odluči – da li će ostati čovek ili postati nešto više od toga?

„SUPERMEN: ČOVEK I NATČOVEKˮ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.670 dinara.

Stripski veteran Marv Vulfman i slavni italijanski umetnik Klaudio Kastelini udružili su snage te veličanstveno reinterpretirali nastanak Supermena. Uz skice, autorske komentare i druge dodatke, zavirite iza kulisa stvaranja ovog kultnog stripa!

Poručite svoj primerak na preko našeg sajta ili kupite u klubovima čitalaca Čarobne knjige!

Ovaj strip možete prelistati OVDE • PORUČITE ODMAH

OVO JE VAKANINA PRVA SARADNJA SA KOLEGAMA IZ ŠKOLE. DA LI ĆE USPETI DA PREVAZIĐE NAPETOST?

Tokom priprema za školski festival Marin prvi put isprobava odeću za muškarce. Iako joj je teško da se ponaša muževno, uz pomoć prijatelja iz razreda obaviće sve pripreme.

„MOJA LUTKA ZA OBLAČENJEˮ 8 na LETEĆEM STARTU po ceni od 400 dinara.

Novi broj možete poručiti putem našeg sajta kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Prelistajte OVDE • PORUČITE ODMAH

  ...Zagor, ponovo na velikom formatu

   Veseli četvrtak objavio je još jedno luksuzno izdanje Zagora u formatu 205×265 mm, sa tvrdim koricama i impresivnih 545 strana. Ovo izdanje donosi povratak Supermajka, jednog od najzanimljivijih Zagorovih protivnika, u prevodu Nikole Jovanovića.

   Epizoda je prvobitno objavljena u šest svezaka originalne edicije (brojevi 703–708), koje su u Italiji izašle tokom 2024. godine. Očekuje se da će se u redovnoj ediciji Zagora, koju izdaje Veseli četvrtak, pojaviti za otprilike dve godine.

   Zagor je najpopularniji bonelijev strip-junak, koji trenutno izlazi u Srbiji. Veseli četvrtak je u poslednjih nekoliko godina značajno povećao broj Zagorovih edicija u B5 formatu, koje izlaze u ustaljenom ritmu. Najvažnija je već pomenuta redovna edicija (trenutno na broju 222), zatim Biblioteka Zagor, koja hronološki reprizira sve epizode u knjigama sa po 3-4 celovite priče (trenutno na broju 36), Odabrane priče u kojima se selektivno objavljuju epizode koje su izlazile u više nastavaka unutar regularne edicije (trenutno na broju 72), kao i Zagor Specijal u kome se prikazuju duže epizode, koje zbog dužine ne mogu da stanu u regularnu ediciju (trenutno na broju 36).

   Pored njih, od pre nekoliko godina krenulo se i sa luksuzno-kolekcionarskim izdanjima velikog formata (A4), tvrdih korica. Do sada su objavljena sledeća: Zagor. Duh sa sekirom (reboot čuvene epizode Zagor priča), Bubnjevi Darkvuda (izabrane istorijski ključne epizode u dva toma), Horde zla (čuvena priča u više nastavaka za koju je scenario pisao Ticiano Sklavi 1981. godine, pre pojave Dilana Doga), Darkvudski romani i prva epizoda Zagora koju je nacrtao naš Bane Kerac pod nazivom Pueblo!.

   Izdanje Supermajk! je posebno ne samo zbog velikog formata i broja strana već i zbog dva prateća teksta: uvodnog, koji je napisao Moreno Buratini, scenarista Zagora od 1991. i urednik serijala od 2007. godine, te završnog, čiji je autor Nikola Dragomirović, trenutno jedan od domaćih najupućenijih poznavalaca stripa. Dragomirović analizira novu priču i smešta je u širi kontekst Zagorovog lika, a posebno u epizode u kojima se Supermajk prvi put pojavljuje.

   Supermajk se prvi put pred čitaocima bivše Jugoslavije pojavio 1977. godine, u epizodama Zlatne serije (brojevi 359–361), tada pod imenom Sila Majk. Ti brojevi, dok u Hrvatskoj još nije počelo repriziranje serijala, godinama su na domaćem tržištu polovnih stripova dostizali visoke cene ukoliko su bili dobro očuvani.

   Drugi put, Supermajk se pojavio 1985. godine u Zlatnoj seriji (br. 752–753 i 760–761). Nakon toga, prošle su skoro četiri decenije pre nego što se ponovo vratio – što je prilično dugačak period, iako su drugi Zagorovi protivnici (poput vampira Rakošija, naučnika Helingena ili kriminalca Jednookog Džeka) već ranije ispunili ili prevazišli tu kvotu u prethodnih 50 godina.

   Šta Supermajka čini posebnim? Najpre to što je prvi put doveo Zagora u situaciju da sumnja u sebe i preispita svoju samoproklamovanu titulu gospodara Darkvuda. Naime, kada se pojavio, Supermajk je nekoliko puta ponizio Zagora, a potom ga izazvao na sedam teških proba: od dizanja tereta, borbe sa divljom zveri, do testova preciznosti i izdržljivosti. Zagor je u tim izazovima po prvi put počeo da sumnja u sebe i svoj status. Iako je Zagor na kraju uspeo da pobedi u sedmom izazovu, ta pobeda nije bila sasvim čista. U jednoj borbi Supermajk se sapleo i zamalo pao, što je Zagoru omogućilo da pobedi sa 4 naspram 3. Ova slučajnost ostavila je Zagorove sumnje otvorenim. Upravo ova nijansa čini Supermajka posebnim “negativcem”.

   Dodatnu intrigu stvara činjenica da Supermajk nema klasične kriminalne ambicije. On ne želi da zaseni Zagora kako bi štitio slabe i nevine umesto njega, već ga vodi opsesivna želja da bude najbolji u svemu što radi. Supermajk je ekstremni egocentrik, a ne zločinac.

   U novoj epizodi, Supermajk se vraća i traži revanš. Ovog puta udružuje se sa Tumakom, poglavicom pljačkaškog indijanskog plemena, koji želi da preuzme kontrolu nad delom Darkvuda. I uprkos tome što se Indijanci u ovom serijalu najčešće prikazuju kao žrtve čiji su ciljevi nužno moralno ispravni, motiv odmetnutog, krimogenog plemena nije nov u serijalu. Tu saznajemo da Supermajk ima i delimičan osećaj za pravdu. Ali njegova neumerena ambicija da se dokazuje potire njegove potencijalno etički ispravne osobine. U svakom slučaju, u revanšu Zagor ponovo izlazi kao pobednik – ovog puta u šestoj rundi. Epizoda se završava otvorenim krajem, što ostavlja mogućnost za dalje nastavke.

   Crtež potpisuje Marko Verni, poznat po tome što verno imitira stil Galijena Ferija (1929–2016), prvog i najvažnijeg Zagorovog crtača. Verni uspeva da dočara Ferijev crtež iz najkreativnijih perioda (sedamdesete godine prošlog veka), ali i iz kasnijih faza, kada je došlo do izvesnih promena u stilu.

[Objavljeno: Novi magazin, 37.2.2025, str. 52]

  ...u MZ Muo povodom rođendana
  Andrije Maurovića

   Strip crtač, edukator i voditelj radionice o stripu i ilustraciji u Kulturnom centru Nikola Đurković, naš sugrađanin Simon Vučković, najavio je za Radio Kotor dešavanja u MZ Muo ove subote od 19 i 30, a povodom 29. marta, rođendana Andrije Maurovića, jednog od najvećih strip crtača sa prostora bivše Jugoslavije.

   “Planirana je izložba “Fragmenti iz stripa Grička vještica”, najpoznatijeg djela Andrije Maurovića, u digitalnoj restauracji grafičara Alije Balte. Ja ću se obratiti kao urednik i inicijator dešavanja, a u ime institucija i udruženja koja rade na afirmaciji Maurovićevog lika i djela govoriće: direktor TO Kotor Jovan Ristić, kustos pomorsko-tehničke zbirke Pomorskog muzeja Crne Gore Ilija Mlinarević, predsjednik NVO Urban kult Vinko Mihajlović i predsjednica MZ Muo Seda Vukašinović”.

   Dešavanje organizuju i podržavaju:
   TO Kotor i MZ Muo.

   [Objavljeno: Radio Kotor, Kotor]

  ...tribina o slikovnicama i stripovima

   Na tribini „Slikovačnica: Igor Rajki i Krešimir Zimonić“, koja će se održati u četvrtak, 27.3.2025. u 11:45 u vili Arko, Basaričekova 24, Zagreb, bit će riječi o riječima, slikama i ilustracijama. Razgovarat ćemo o tome kako nastaje strip, kako nastaje slikovnica i kako nastaje animirani film.

   Igor Rajki i Krešimir Zimonić već desetljećima surađuju kao pisac i strip-crtač i ilustrator i zajedno su ostvarili niz djela, kao što je „Planet Zlatka“ (strip), „Jednom“ (slikovnica) i na drugim projektima.

   Strip „Zlatka“ izlazio je desetljećima u časopisu za djecu i mlade „Modra lasta“ te je obilježio mnoge generacije djece.

  ...Marko Dješka

   U petak, 28. 3. 2025. u 17 h na ALU, Lastovska 23
   održati će se još jedan STRIP DIJALOG čiji gost je

   MARKO DJEŠKA

   Marko Dješka (1983.) Strip crtač, ilustrator i redatelj animiranog filma. Diplomirao je na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu, smjer animirani film. Markov kreativni portfolio uključuje četiri kratka animirana filma koji su postigli zapažene uspjehe na brojnim festivalima. Njegov nedavni animirani film Sve te senzacije u mom trbuhu osvojio je 25 nagrada i priznanja, te je prikazan na preko 200 festivala diljem svijeta, od SAD-a, Kanade preko Europe, do Rusije i Japana. Suosnivač je i Jadranske animacije (Adriatic Animation) studija za produkciju animiranog filma u Zagrebu. Bio je jedan od organizatora OHOHO festivala stripa i ulične umjetnosti, a sada je član organizacijskog tima međunarodnog festivala stripa i animacije Supertoon u Šibeniku. Objavljuje kratke stripove u brojnim svjetskim časopisima poput Heavy Metala ( SAD), Aargh! (Češka), Freakshow Comics i Gorgonzola (Francuska) i mnogim drugima. Sa kolegom Sašom Paprićem osnovao je Hrvatski autorski strip – produkciju za izdavanje domaćeg stripa. 2024. objavio je svoj treći strip album Crna Željka te odradio uspješnu Kickstarter kampanju za strip Crater City u suradnji s američkim scenaristom Michaelom Ruinz-Ungerom. Urednik je i dva strip magazina OHOHOzin i Strip-Prefiks.

   https://markodjeska.com/

   Gostovanje je otvoreno za sve zainteresirane. Radujemo se vašem dolasku.Predavanje je organizirano kao dio programa i aktivnosti vezanih uz izborni predmet Strip; ovim putem nastavljamo graditi mostove između generacija, povezujući studente koji tek započinju svoju avanturu u stripu s iskustvima profesionalaca koji su svojim radom obogatili domaću scenu stripa.

  ...Vrućica!

   Fibra, vodeći hrvatski nakladnik stripova, u cilju poticanja produkcije raspisuje natječaj za objavljivanje u zborniku Vrućica te otvoreni poziv za objavljivanje u bibliotekama Orka i Kolorka.

   NATJEČAJ

   za objavljivanje u zborniku Vrućica!Natječaj je otvoren građanima cijeloga svijeta, a traže se stripovi na stvarnosne teme (autobiografski, biografski, dokumentarni, putostripovi, reportažni, pa čak i fikcija nadahnuta stvarnim događajima i trenutkom u kojem živimo).
   Kompletne i prethodno neobjavljene stripove, izvornog scenarija i duljine od 8 do 30 stranica, slobodne tehnike i stila te prikladne objavljivanju na minimalnom formatu 17*24 cm valja do 21. siječnja 2026. poslati na autori@fibra.hr s naznakom „za Vrućicu”.
   Radove treba slati u 600 dpi CMYK tiffu. Primaju se radovi na hrvatskom i srodnim jezicima, te na engleskom. Za objavljivanje će svi radovi biti prevedeni na hrvatski jezik.
   Odluku o uvrštenju će donijeti urednici Darko Macan i Marko Šunjić
   Izabrani radovi honoriraju se s 50 eura neto po objavljenoj stranici. Zauzvrat, Fibra traži isključiva prava za objavljivanje na hrvatskom jeziku u zbornicima, časopisima i na internetu tijekom dvije godine od datuma objavljivanja Vrućice.

---

   OTVORENI POZIV

   za objavljivanje u bibliotekama Orka i Kolorka!Natječaj je otvoren svima, a traže se projekti albuma/grafičkih romana/serija.
   Na natječaj valja poslati 16 kompletiranih i dosad neobjavljenih stranica te detaljan sinopsis projekta. Projekt treba biti izvoran i opsega od 46 do 230 stranica, slobodne tehnike i stila te prikladan objavljivanju na formatu 21*28 cm.
   Natječaj je otvoren do daljnjega, a projekti se šalju na autori@fibra.hr s naznakom „Projekt albuma”.
   Radove treba slati u 600 dpi CMYK tiffu. Primaju se radovi na hrvatskom i srodnim jezicima, te na engleskom. Za objavljivanje će svi radovi biti prevedeni na hrvatski jezik.
   Odluku o uvrštenju donijet će glavni urednik Fibre, Marko Šunjić.
   S autorima prihvaćenih projekata potpisat će se ugovor o uvjetima objavljivanja na hrvatskom jeziku i zastupanju projekta prema stranim nakladnicima.

U Zagrebu, 21. ožujka 2025.

Naklada Fibra d.o.o.

www.fibra.hr/vijesti/vrucica/86/

  ...za osnovnoškolce i srednjoškolce

Festival stripa za djecu i mlade Jedan, dva... STRIP!

Detalji na linkovima:
Strip vesti KLIK OVDE
www.kgz.hr/hr/dogadjanja/festival-stripa-za-djecu-i-mlade-jedan-dva-strip-69637/69637
www.facebook.com/jedandvastrip

  ...–„Strip pressing - Magazin za devetu   umetnost”, broj 25; Izdavač: Studentski
  informativno izdavački centar Niš, 2024.

   Iskustvo kazuje da su u svim umetničkim delatnostima periodične publikacije - dakle novine, časopisi, magazini, fanzini - najdinamičniji i najinovativniji segmenti jer pružaju direktan uvid u procese stvaranja različitih generacija i umetničkih pokreta. Nepostojanje glasila ili njihova neredovnost dokaz su da neka scena tavori, tapka u mestu, možda čak i srlja u nestajanje. Stoga je pojava bilo kakvog glasila, od časopisa do plakata, kojima se određeni pokret oglašava (koliko god to bilo neredovno) dokaz (ne i garant) postojanja i opstajanja i, možda, začetak nadolazećeg boljitka. U svetlu rečenog, „Strip pressing - magazin za devetu umetnost“ u izdanju Studentskog informativno izdavačkog centra Niš, uprkos neredovnosti izlaženja, nametnutoj nedostatkom sredstava za štampu a ne nepostojanjem valjanih sadržaja, uspeva da koliko-toliko pokrije izostanak periodike na ovdašnjoj strip sceni. Magazin je počeo da izlazi 2001. dakle na samom početku novog milenijuma; izlaženje jednog broja godišnje nije karakteristika magazine već almanaha ali, s druge strane, ovo je “najdugovečniji strip-časopis koji još izlazi u Srbiji” kaže njegov urednik Marko Stojanović. Sa “Strip pressingom” ovdašnja strip scena i dalje ima serioznu publikaciju koja nudi umetničku praksu-stripove i teoriju - intervjue, prikaze, osvrte. To je, naravno, nedovoljno za strasne ljubitelje ali izostanak „Strip pressinga“ svakako bi istanjio (ako ne i raskinuo) veze sa domaćim i svetskim strip zbivanjima. Otuda je pojava svakog broja svojevrsni praznik za strip stvaraoce i ljubitelje 9. umetnosti. Najnoviji, pomalo jubilarni 25. „Strip pressing“, na 80 strana gustog sadržaja, drži se oprobane formule: red stripa - red tekstova o stripu i njegovim stvaraocima. Urednik, u uvodnom tekstu “Mladost i žalost” piše da je ideja bila da se broj posveti strip-školama u kojima stasavaju nove generacije autora; međutim, između dva broja magazina preminuo je veliki broj značajnih strip umetnika čiji je odlazak morao biti pomenut. Tako je stvorena “nepoželjna ravnoteža” koja vezuje životne početke i krajeve, tvoreći večiti krug egzistencije.

   Nezaustavivi tok vremena nosi ljude na čijim smo delima odrastali i stasavali a „Pressing“ dirljivim tekstovima pominje slavne i poštovane koji su iz stripa otišli u večnost: Bogoljuba Arsenijevića Makija (1955-2023), Ninoslava Miljkovića (1957-2024), Askanija Popovića (1949-2024), Damira Pavića Septika (1969-2024) i Zorana Selena (1947-2023).  Svaki je, ne žaleći se, u strip ugradio sebe, darovao talenat i snagu “pričama u slikama”. Na drugoj (a, opet, istoj - umetničkoj) strani je “Tema(t): škole stripa i radionice” u kome se piše o školama koje su zalog budućnosti stripa u Leskovcu, Valjevu, Raški, Beogradu, Pančevu i Kikindi!

   U nastavku tekstualnih priloga su prikazi strip knjiga i albuma kao potvrda bogatstva i raznolikosti strip poetika. Specijalnost magazina su informativni i nadahnuti intervjui: prvi predstavlja crtača Bojana Kovačevića (1957) koji je etablirano ime kako na francusko-belgijskoj sceni tako i na američkom tržištu. Neposredno i spontano Bojan priča o svojim počecima, učenju tajni zanata, od crtanja i pisanja scenarija do usvajanja moderne kompjuterske tehnologije, kojoj se isprva protivio ali sada bez nje ne može. Slično razmišlja i Valerija Butro (1986), italijanska ilustratorka i karikaturista koja još radi na klasični način ali planira da počne sa korišćenjem prednosti moderne tehnologije. Dodo Nita, teoretičar i istoričar stripa iz Rumunije, u svojim odgovorima promišlja istoriju stripa u svojoj zemlji odnosno njegovo trenutno stanje, uz pominjanje umetnika čije radove, na žalost, ne poznajemo; ovim razgovorom je nastavljena prosvetiteljska misija magazina vezana za otkrivanje strip scena okolnih zemalja, potencirana i u ranijim brojevima. Pisac i strip scenarista Željko Obrenović obrazlaže načine rada na stripu i prozi, otkrivajući njihove sličnosti i razlike. Tekstovi o strip fenomenima i klasicima analiziraju alternativne stripove Zerocalcarea (Mikele Reka) odnosno reprezentativni niški vestern strip “Bili lutalica” crtača Vladimira Krstića Lacija i scenariste Miodraga Krstića Profketa. Konačno, osvrtom je obeležena prva godina postojanja fejsbuk stranice “Stripaši” odnosno predstavljena radio i video informativna emisija “Stripovedač”.

   Strip praksa, odnosno nove strip priče, donose nekoliko sjajnih minijatura: mitsko-mistički “Živ ili mrtav” Stojanovića i Kovačevića, Davidenkovog vizuelno uzbudljivog “Starca i more”, naučnofantastičnu epizodu iz Šivakovog serijala o Ajli, Drageljevićevu krimi “Igru mačke i miša”, prljave vesterne “Najbrži” Stojanovića i Hajdarevića i Jovičićev “WW poker”; Vidonijevo “Finale kupa” je (ne)vesela epizora iz rumunskig socijalističkih godina dok se grčki tandem Athanasiadis i Kourtis bavi savremenim “Urbanim legendama” a Ozkan mistično-refleksivnim “Galebom”; “Flop” Avramovskog je teskobno-horor seciranje savremenosti a Zavišanov gorko-humorni “Želim biti pas” je dobrodošli dah infantilnog. Broj zaključuje Olivierina tabla “Naslovnica u šest koraka” kao uvid u nemilostdnu strip mašineriju. Nizom humornih dosetki na strip kaiševima i polutablama predstavljaju se Janjetov, Kalajžić, Mihailov, Čelanović, Geto, Žulić, Pamfil…

   Zaključimo da je i jubilarni „Strip pressing“ dragoceno mada retko ovdašnje izdanje koje donosi mnogo radosti i pouka stripoljubcima te zbog toga zaslužuje svu pažnju, poštovanje i podršku.

   („Dnevnik“, 2025)

  ...za Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa u 2025. godini

   Poštovani/a,

   Podsećamo da je ostalo još 7 dana za prijavu na konkurs za Ukrštene umetničke rezidencije!

   Francuski institut u Srbiji, Grad Pančevo, Agencija KomunikArt i Međunarodni centar za strip i ilustraciju (Angulem, Francuska) raspisali su konkurs za Ukrštene umetničke rezidencije u oblasti stripa za 2025. godinu. U okviru ovog programa biće podržana dva stripska projekta u vidu umetničke rezidencije strip autorke/autora iz Srbije u Angulemu (Francuska) od 1. jula do 31. avgusta 2025. godine, kao i francuske strip autorke/autora koji će boraviti u Pančevu (Srbija) od 29. septembra do 29. oktobra 2025. godine.

   Konkurs je otvoren od 24. februara do 28. marta 2025. u ponoć, a imena dobitnice/dobitnika biće objavljena 28. aprila 2025. godine na sajtu Francuskog instituta u Srbiji.

   Dobitnica/dobitnik stipendije iz Srbije boraviće u Kući autora u Angulemu, gde će na raspolaganju imati opremljen smeštaj i atelje tokom trajanja rezidencije, a a projekti koji se razvijaju u toku umetničke rezidencije biće predstavljeni na izložbi organizovanoj u okviru Nova Festivala u Pančevu u oktobru 2025. godine. Kuća autora je integralni deo Međunarodnog centra za strip i ilustraciju, koji u svom sastavu ima i Muzej stripa, izložbene galerije, arhiv, specijalizovanu biblioteku, Centar za dokumentaciju, knjižaru i bioskop. Od svog nastanka 2002. godine do danas Kuća autora ugostila je više od trista mladih talenata ili renomiranih stvaralaca iz Francuske i širom sveta.

   Detaljne propozicije konkursa i formular za prijavu dostupni su na internet strani:
https://www.institutfrancais.rs/ukrstene-umetnicke-rezidencije-iz-oblasti-stripa-3/

    Za dodatne informacije, kandidati/kinje se mogu javiti putem e-mail adrese
   rezidencije@komunikart.rs (za Srbiju) i maisondesauteurs@citebd.org (za Francusku).

    Podsetimo, u okviru posete predsednika Republike Francuske Emanuela Makrona Srbiji, 2019. godine je potpisan Sporazum o saradnji u oblasti kulture i stripa između francuskih i srpskih institucija. Projekat Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska je rezultat tog Sporazuma, i podrazumeva uspostavljanje strip rezidencija između dve zemlje.

   Pozivamo vas da se, ako ste zainteresovani i ispunjavate uslove, prijavite na naš konkurs.

   Takođe bismo vas zamolili da prosledite poziv onima koje bi konkurs mogao da zanima, ili objavite informaciju putem vama dostupnih kanala komunikacije.

   Srdačno, Komunikart tim

  ..."Đango" na srpskom jeziku

   Udruženje Svet stripa, u okviru Međunarodne strip konferencije „Kragujevac Comic Con“, organizuje ekskluzivno predstavljanje stripa „Đango“, u izdanju System Comicsa, koji donosi adaptaciju kultnog filma Kventina Tarantina u formi stripa.

   Galerija Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“
   Zorana Đinđića 10, Kragujevac

   Subota, 22. mart 2025. godine 17:00 časova

   Na događaju će učestvovati:
- Rajko Milošević Gera – svetski priznati strip autor i ilustrator stripa „Đango“, poznat i po radu na stripovima „Scalped“, „The Goddamned“, “Batman Eternal”.
- Igor Marković – urednik u System Comicsu, izdavaču stripa „Đango“.
- Nebojša Vesović – predsednik udruženja Svet stripa, producent Međunarodne strip konferencije „Kragujevac Comic Con“.

   Posetioci će imati priliku da čuju zanimljivosti o nastanku stripa, da kupe strip po promotivnoj ceni, da prate crtanje uživo od strane autora i dobiju posvetu na primerku izdanja.

   Pozivamo medije da proprate ovaj ekskluzivni događaj i informišu javnost o jedinstvenom spoju stripa i filmske umetnosti.

Za dodatne informacije i akreditacije:
svetstripa@gmail.com
+381621307685

  ...Niški kulturni centar, petak, 21. mart, od 17 sati.

   U susret 12. NIFESTU, Niški kulturni centar vam predstavlja STRIPSKI KARAVAN ĐANGO!

   Gost našeg grada će biti Rajko Milošević Gera svetski priznati strip crtač i jedan od najvećih strip crtača sa ovih prostora.

   Gerin specifičan umetnički izraz prepoznali su mnogi umetnici, a po najviše reditelji, te ne čudi njegova saradnja sa rediteljem Kventinom Tarantinom na strip adaptaciji njegovih filmova “Prokletnici” i “Đangova osveta". Ubrzo zatim, Gera je započeo novu seriju sa Džejsonom Aronom pod nazivom "Prokleti", koja prati priču o biblijskom liku Kainu. Prvi strip "Elemera Džouns" je objavio 1982. u "YU stripu", a nakon toga su se nizali uspesi u umetničkom stvaralaštvu, prevashodno u Americi, Francuskoj i Španiji u kojoj živi više od tri decenije.

   Niški kulturni centar, petak, 21. mart, od 17 sati

   17.00:
   Gera crta za vas i potpisuje stripski album Đango i vestern roman U sedlu sa đavolom (koje ćete moći da kupite po povlašćenoj ceni)

   19.00:
   Predstavljanje stripskog albuma Đango (izdavač "Sistem Komiks") i vestern romana U sedlu sa đavolom, Danijela Vudrela (Izdavač "Lokomotiva")

   Učestvuju:
   Rajko Milošević Gera (stripski autor i ilustrator)
   Igor Marković (urednik u "Sistem komiksu")
   Zoran Nikolić, Srđan Savić, Milan Ilić, Danilo Otašević (moderatori)

   Dobro došli!

www.facebook.com/niskikulturnicentar
nkc.rs/u-susret-12-nifestu-stripski-karavan-dja/

  ...Tokijski gul 13

ISTRAŽITELJI IZ DVADESETOG OKRUGA POKREĆU AKCIJU KAKO BI UKLONILI GULA POZNATOG KAO JEDNOOKA SOVA.

Sveopšti napad na kafić „Anteiku”, u kome se Sova navodno krije, rezultira bitkom širokih razmera.

„TOKIJSKI GUL” 13 na LETEĆEM STARTU po ceni od 400 dinara.

Novi broj „Tokijskog gula” možete naručiti putem našeg sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

PORUČITE ODMAH

  ...Narodno pozorište Timočke Krajine –
  Centar za kulturu „Zoran Radmilović”.

   U Pozorišnom muzeju u Zaječaru, u petak 14. marta, biće promovisana knjiga „Rajački – Ninđa 2”, nastavak monografije „Rajački-Ninđa” koja je objavljena 2022. godine.

   Knjiga govori o Draganu Stokiću Rajačkom, jednom od doajena stripa na našim prostorima. Nastala je u koprodukciji Ustanove Narodno pozorište Timočke Krajine – Centar za kulturu „Zoran Radmilović” i Udruženja ljubitelja stripa i pisane reči „Nikola Mitrović Kokan“ iz Leskovca.

   Na promociji će govoriti priređivač izdanja Marko Stojanović, strip-autor i dobitnik najviših domaćih i međunarodnih priznanja u oblasti devete umetnosti, internacionalno poznati strip autor Dragan Stokić Rajački i Miloš Petković, urednik izdanja.

   Početak je u 19 sati.

  ...Razstava Andreja Štularja, Superjunaki in druge novice iz sveta stripa

SVEŽE!

Jakob Klemenčič: SUPERJUNAKI IN DRUGI
Groteskne zgodbe, ki v stripovski obliki zaživijo še bolj slikovito!

Ustvarila sta jih dva mojstrska pripovedovalca, pisatelj Tomo Podstenšek ter stripar Jakob Klemenčič, ki je nekaj njegovih kratkih zgodb mojstrsko prevedel v stripovski jezik. V njih boste uživali tako stripovski navdušenci kot tisti, ki imate radi kakovostno literaturo in cenite dobre zgodbe.

Ker ljudje potrebujemo junake, ne pa resnice.

Več →

Zbirka Republika Strip #39, 2025, A4, 64 čb str., spremna beseda: Tomo Podstenšek

Hočem svoj izvod!

RAZSTAVA!
Andrej Štular: FRAGILE
Savinov likovni salon Žalec
ODPRTJE: četrtek, 13. marec 2025, ob 18. uri (do 30.4.)

Vabimo vas na odprtje razstave Fragile striparja in vsestranskega umetnika Andreja Štularja v Savinovem likovnem salonu Žalec.

Pregledna razstava vključuje izjemno raznovrstna dela, nastala v zadnjih dveh desetletjih, in obsega tako stripe, kolaže, asemblaže ter ilustracije kot tudi večje prostorske postavitve ter instalacije. Opus Andreja Štularja je prežet s prepoznavnim avtorskim pečatom, ki ga vseskozi zaznamujejo igrivi momenti naključnosti, slučajnosti, improvizacije in eksperimentiranja, medtem ko na vsebinski ravni njegovo delo sloni na često hudomušnem ter ironičnem motrenju aktualnih družbenih problematik in vsakovrstnih deviantnostih.

Več  →

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK).

  ...23. Međunarodni konkurs stripa
  - Veles 2025.

   Strip centar Makedonije sa sedištem u Velesu raspisao je tradicionalnI, 23. po redu MEĐUNARODNI KONKURS STRIPA.

   Ovo takmičenje sastavni je deo aktivnosti tradicionalnog 23. Međunarodnog salona stripa „Veles 2025“ – najznačajnije strip manifestacije u zemlji. Finansiraju ga Ministarstvo kulture Republike Severne Makedonije i Opština Veles.

   Prema rečima Tome Trajkova – koordinatora programa, kroz оvај salon Makedonski strip centar je razvio impresivnu strip saradnju. Bez lažne skromnosti, na međunarodnom planu prerasla je u mentorsku organizaciju koja pomaže strip scenu u drugim zemljama, ali i stekla status UMBRELLA organizacije aktuelne makedonske strip scene.

   Propozicije:
- Pravo učešća imaju svi autori iz celog sveta, bez obzira na pol i godine;
- Dužina stripa treba da bude od 1 do 6 strani, i to u A4 formatu (min. 300 dpi ako se šalje elektronskim putem). Ako je strip na jednoj strani, treba da ima najmanje 5 slika.
- Stripovi neće biti vraćeni. Samim slanjem organizator stiče pravo da ih objavi i predstavi zajedno sa autorima u okviru promocije Strip centra Makedonije
- Tema stripa je slobodna. Svaki autor (bilo crtač, umetnik, kolorista) može učestvovati samo sa jednim stripom. Postoji izuzetak za scenariste gde je jednoj osobi dozvoljeno da napiše scenario za više stripova.
- Na jednom stripu može raditi više autora (dok piše ko je šta radio: scenario, olovka, tuš...)
- Uz strip treba poslati i ličnu biografiju (ime i prezime sa fotografijom, datum rođenja, adresa i država odakle je autor, e-mail, kao i godina kada je strip nastao. Takođe, na svim stripovima treba da budu navedeni autori kao i naziv stripa. Stripovi poslati bez ovih podataka neće se uzeti u obzir za nagrade.
- Svi pristigli stripovi biće uzeti na konkurs za izlaganje na izložbi u sklopu Salona stripa sa realnom mogućnošću za dodatne promocije.

- Pristigle stripove će pregledati tročlana komisija koja će izvršiti selekciju i predložiti sledeće nagrade:
   • Prva nagrada, 300 EUR - "Zlatni strip", i diploma za prvo mesto.
   • Druga nagrada, "Srebrni strip" - diploma za drugo mesto. NOVČANO
   • Treća nagrada, „Bronzani strip “- diploma za treće mesto. NOVČANO
   • Nagrada za najbolji scenario, diploma.
   • Nagrada za najboljeg mladog autora do 18 godina, diploma.
   • Druge specijalne nagrade

   Rok za slanje je 01. August 2025 godine.

   Radovi se mogu poslati preko e-pošte: stripkonkurs@gmail.com
   Za više informacija možete pitati na navedeni email kao i pozvati +389 78 867327

  ...Dugoočekivani junak

   Fanzin STRAVA je nastao 2016. godine, kao elektronski zbornik radova polaznika Radionice stripa i animacije Valjevo i način da se promoviše njihov rad. Od 2017. godine objavljivan je paralelno digitalno i u štampi, a od 2021. nastavlja da izlazi mesečno isključivo digitalno kroz bilten Z!N. Fanzin sadrži autorske stripove, različite izveštaje o angažmanima radionice, kao i vesti na temu stripa, animacije, video-igara i pop-kulture sa domaćih prostora.

   Nagovešten još na trećoj animiranoj naslovnici Z!N-a, doskače FANTOM ZEKA našeg saradnika još od najranijih dana fanzina - Aleksandra Jeremića! U nastavku su redovni krivci, kako od stripova, tako i do članaka, sa jednim izuzetkom…* “I Wanna Be a Dog” (Bojan Zavišin) i“Witches’ Quarter”* nastavljaju sa epizodama,* “Vertmen”* (Ilija Jakovljević) završava svoj drugi deo, “Ferenc” (Olga Mihailović) i “Spiral Highway” uleću u kulminante svojih respektivnih poglavlja, i kreće još jedan serijal - “Uliks, animiran” (Darko Macan), kom posvećujemo sledeći, martovski, broj.

  ...novi strip print

   Šesti strip print album pozatog stripa u jednoj kocki i web stripa Fazonator je u prodaji.

   Autor stripa je Berin Tuzlić.

   Strip broji 350 stranica a na svakoj stranici ima po dva strip fazona.

   Strip možete kupiti/poručiti na
   www.comix.berintuzlic.ba

 

 

  ...za Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa u 2025. godini

   Poštovani/a,

   Francuski institut u Srbiji, Grad Pančevo, Agencija KomunikArt i Međunarodni centar za strip i ilustraciju (Angulem, Francuska) raspisali su konkurs za Ukrštene umetničke rezidencije u oblasti stripa za 2025. godinu.

   U okviru ovog programa biće podržana dva stripska projekta u vidu umetničke rezidencije strip autorke/autora iz Srbije u Angulemu (Francuska) od 1. jula do 31. avgusta 2025. godine, kao i francuske strip autorke/autora koji će boraviti u Pančevu (Srbija) od 29. septembra do 29. oktobra 2025. godine.

   Konkurs je otvoren od 24. februara do 28. marta 2025. u ponoć, a imena dobitnice/dobitnika biće objavljena 28. aprila 2025. godine na sajtu Francuskog instituta u Srbiji.

   Dobitnica/dobitnik stipendije iz Srbije boraviće u Kući autora u Angulemu, gde će na raspolaganju imati opremljen smeštaj i atelje tokom trajanja rezidencije, a a projekti koji se razvijaju u toku umetničke rezidencije biće predstavljeni na izložbi organizovanoj u okviru Nova Festivala u Pančevu u oktobru 2025. godine. Kuća autora je integralni deo Međunarodnog centra za strip i ilustraciju, koji u svom sastavu ima i Muzej stripa, izložbene galerije, arhiv, specijalizovanu biblioteku, Centar za dokumentaciju, knjižaru i bioskop. Od svog nastanka 2002. godine do danas Kuća autora ugostila je više od trista mladih talenata ili renomiranih stvaralaca iz Francuske i širom sveta.

   Detaljne propozicije konkursa i formular za prijavu dostupni su na internet strani:
   https://www.institutfrancais.rs/ukrstene-umetnicke-rezidencije-iz-oblasti-stripa-3/

    Za dodatne informacije, kandidati/kinje se mogu javiti putem e-mail adrese rezidencije@komunikart.rs (za Srbiju)
i maisondesauteurs@citebd.org (za Francusku).

   Podsetimo, u okviru posete predsednika Republike Francuske Emanuela Makrona Srbiji, 2019. godine je potpisan Sporazum o saradnji u oblasti kulture i stripa između francuskih i srpskih institucija. Projekat Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska je rezultat tog Sporazuma, i podrazumeva uspostavljanje strip rezidencija između dve zemlje.

   Pozivamo vas da se, ako ste zainteresovani i ispunjavate uslove, prijavite na naš konkurs.

   Takođe bismo vas zamolili da prosledite poziv onima koje bi konkurs mogao da zanima, ili objavite informaciju putem vama dostupnih kanala komunikacije.

   Srdačno,

   Komunikart tim

  ...610. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 610:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/610

  ...Otvaranje izložbe i promocija stripa

   Poštovani ljubitelji stripa,

   pozivamo vas da nam se pridružite na otvaranju izložbe i promociji grafičkog romana „Povratak divljine”, koja će se održati 5. marta u prostorijama UK Parobrod, Kapetan Mišina 6 11000 Beograd, s početkom u 20 časova.

   Ovaj nesvakidašnji grafički roman proučava čovekov odnos s prirodom i prenosi snažnu poruku o teškim posledicama ekološkog nemara, dok umešno prepliće stvarnost sa fantazijskim elementima. Autorke ovog dela su američka spisateljica Devin Grejson i Jana Adamović, domaća ilustratorka i koosnivačica udruženja „Stripotetke”, koja će biti prisutna na promociji. Na maštovit i nesvakidašnji način, mešajući magiju, bajke i realne ekološke i egzistencijale probleme, autorke prepoznaju šablone po kojima gradovi i industrija ljuskog sveta sve više otimaju prostor i iscrpljuju neobnovljive prirodne resurse. Oslobođen moralizatorskog tona, ovaj strip poziva čitaoce na promišljane i akciju: kako sačuvati planetu, prirodu, a samim tim i celo čovečanstvo. Jedan segment izložbe biće posvećen ilustracijama koje je umetnica Jana Adamović nacrtala u sklopu javne onlajn akcije podizanja svesti o prirodnom bogatstvu Srbije koje je direktno ugroženo projektom iskopavanja litijuma, pokrenute od strane dizajnerke Valentine Talijan. Na ovaj način, Jana spaja univerzalnu priču stripa sa aktuelnom ekološkom krizom u Srbiji.

   „Povratak divljine” objavila je izdavačka kuća Darkwood, kao premijerno izdanje nove biblioteke „Venera”, posvećene ženskom strip stvaralaštvu.

   Na promociji će učestvovati autorka Jana Adamović, master komunikološkinja i teoretičarka stripa Nađa Pavlica i Aleksandar Micić, urednik izdavačke kuće Darkwood i moderator razgovora.

   Nakon promocije svi zajneresovani moći će da kupe strip uz crtež i posvetu!

   Izložba u UK Parobrod trajaće od 5. do 19. marta 2025. godine.

   Vidimo se!

   www.facebook.com/events/2603491699855506/

  ...–„Lirsko, sneno, melanholično“
  Predraga Đurića; Izdavač: Studentski
  kulturni centar Novog Sada, 2024.

   Monografija „Zdravko Sulić Lirsko, sneno, melanholično“ Predraga Đurića (1974) znatiželjnim čitaocima predstavlja jednog od najznačajnijih predstavnika takozvane „izgubljene generacije“ domaćih strip stvaralaca, onih koji su stasavali uoči Drugog svetskog rata a svoj najznačajniji doprinos stripu i ilustraciji dali tokom 1950-tih i 1960-tih, u decenijama kada se strip borio za pravo da ravnopravno postoji u socijalističkoj svakodnevici, bez prozivanja da je kapitalistički produkt koji kvari pionirke i pionire. Ova je generacija, uprkos bezbrojnim preprekama, uspela da strip „digne na noge“; mada je strip polovinom 1970-tih pretrpeo težak udarac donošenjem zakona o oporezovanju šunda (kome su pored partijskog prozivanja i anatemisanja prethodile i sramne lomače na kojima su spaljivani stripovi i roto romani), „priče u slikama“ nisu prokažene pa su nastavile da jačaju i rastu. Naslov knjige preuzet je iz teksta strip teoretičara i kritičara Zorana Đukanovića koji je o Suliću napisao: „Iako je često obrađivao ratne teme, kroz Sulićev crtež uvek se probija i nešto lirsko, sneno, čak melanholično. Tu, pomalo zagonetnu, ’odsutnu prisutnost’ sretao sam još u stripovima Miodraga Đurđića. U stilizacijskom pogledu, Sulićev crtački rukopis je preteča stilizacije Karla Ambrozinija.“

   Zdravko Sulić je rođen 1925. godine u Vršcu. U leto 1938. godine, na svejugoslovenskom konkursu za mlade strip crtače časopisa „Mickey strip“ među četvoricom nagrađenih je i Zdravko Sulić iz Dretelja pored Čapljine! Kako je dečak od Vršca stigao do Dretelja nije poznato kao ni kako je preživeo rat. Zna se da je posle rata upisao Arhitektonski fakultet u Beogradu, da je 1949. ilustrovao „Čitanku za četvrti razred osnovne škole“ te da je bio ilustrator u listu „Pionir“ (koji je potom transformisan u list „Pioniri“); tu 1951-2. izlazi Sulićev prvi strip „Timaj gospodar slonova“ po Kiplingovoj priči. Za list „Narodna armija“ Sulić crta stripove od 1956. god a od 1958. sarađuje sa listom „Kekec“ gde radi brojne ilustracije i crta stripove odnosno sa listom „Rad“ u kome takođe objavljuje stripove. Kada su se početkom 1964. listovi „Pioniri“, „Kekec“ i „Naša smotra“ spojili u list „Pionir Kekec“ Sulić nastavlja da i tamo objavljuje ilustracije i stripove; Sulić je objavljivao stripove i u „Malom ježu“. U ediciji „Nikad robom“ gornjemilanovačkih „Dečjih novina“ Sulić je jedan od najobjavljivanijih autora – objavio je 6 strip priča (od kojih 5 u po dve sveske)!

   Od 1970. Sulić je utonuo u tišinu; povremeno su njegove ilustracije štampane na stranicama „Večernjih novosti“ (i njihovog beogradskog izdanja „Jutarnje novosti“). Stripovi su mu reprizirani u više edicija a navodno je krajem 1980-tih u „Večernjim novostima“ repriziran i njegov strip „Hajduk Veljko“ ali za to - nema verodostojnih dokaza! Nema ni dokaza da je izdavač kome je Sulić za novi magazin predao originalne radove te table prodao kolekcionarima a da magazin nije štampao. Tačan razlog za Sulićevo povlačenje iz stripa se ne zna ali postoje pretpostavke da je to uradio zbog ozbiljnog pogoršanja zdravlja i razočarenja u trenutno stanje u domaćem stripu, od gašenja listova do nekolegijalnosti i intriga. Deo tog lošeg miljea je i skandal sa dodelom nagrade-plakete Andrija na Drugom jugoslovenskom kongresu stripa 1979. godine u Ljubljani. Iako su organizatori najavili da će nagradu za životno delo dobiti Sulić on je nije dobio! Na kritike ovog postupka organizatori su tvrdili da je Sulić plagirao američkog strip crtača Frenka Gudvina! Očigledna nepravda je ispravljena ali tek sledeće 1980. godine. Sulić je preminuo 1989. godine a njegov rad je potonuo u zaborav iz koga će ga vratiti Slobodan Ivkov u svom katalogu za izložbu „60 godina stripa u Srbiji“ (1995) za kojim su sledila priznanja u radovima Anice Tucakov, Zorana Stefanovića, Antala Bajera i drugih sve do ove knjige koju krasi i izuzetno korisna Sulićeva stripografija.

   Sulić se u stripovima i ilustracijama okušao u mnoštvu tema, od ratnih, istorijskih do humorističkih. Njegov grafizam lako je prepoznatljiv, krase ga blaga stilizacija likova, redukovano senčenje, mek pomalo zaobljen potez iz koga zrači smirenost.

   O Suliću se, čini se, više ne zna nego zna. Bio je bio strastveni posvećenik 9. umetnosti što ga je koštalo mnogo truda i žrtvovanja, donelo ozbiljne zdravstvene probleme i malo priznanja. Iskusniji stripoljubci će u ovoj knjizi odnosno u njenim ilustracijama otkriti i prepoznati stripove koje su čitali i voleli a da nisu znali ko je njihov autor jer je na ovim prostorima dugo praktikovano da se imena autora (stranih i domaćih) ne navode (verovatno jer se strip smatrao trivijalnom rabotom). Mladi čitaoci kojima Sulićevo delo nije poznato neće ostati ravnodušni na mirnoću koju nose fine linije njegovih slika. Konačno, ovo vredno delo iz strip arheologije, koje pleni širokim zahvatom u tadašnje društvene (ne)prilike i portretima ljudi sa kojima je Sulić sarađivao, govori o velikom ovdašnjem paradoksu: bogatoj umetničkoj tradiciji koja je od zvaničnih institucija potpuno bagatelisana i zanemarena bezmalo do potpunog zaborava. Srećom za nas, ta je tradicija prepuštena vrednim entuzijastima koji požrtvovano spasavaju naše kulturno bogatstvo od apatije, nebrige i neznanja. Zbog toga je ova knjiga još dragoceniji kamen u i dalje nedovršenom mozaiku istorije srpskog stripa.

(„Dnevnik“, 2024)