...„Rajački – Ninđa 3“.

   Pozivamo sve ljubitelje stripa i poštovaoce rada slikara, ilustratora i strip-crtača Dragana Stokića Rajačkog na promociju publikacije „Rajački – Ninđa 3“.

   Pred nama je poslednji tom monografije posvećene Rajačkom, jednom od najznačajnijih strip-crtača druge polovine 20. veka, ali i njegovom čuvenom strip-junaku Ninđi.

   O publikaciji će, pored autora Dragana Stokića Rajačkog, govoriti Marko Stojanović, priređivač monografije, kao i Miloš Petković, urednik izdanja.

   Izdavač publikacije je Ustanova Narodno pozorište Timočke Krajine – Centar za kulturu „Zoran Radmilović“, a suizdavač Udruženje ljubitelja stripa i pisane reči „Nikola Mitrović Kokan“ iz Leskovca.

   14 Nedelja, 16. Avgust
   20.00 časova
   Galerija Pozorišnog muzeja

  ... – „Klas – majstor stripa i karikature“
  Živojina Tamburića; Izdavač „Modesty
  stripovi“, 2025..

   Kao osma knjiga u, velikanima domaće 9. umetnosti posvećenoj, ediciji „Osvrti“ izdavačke kuće „Modesty stripovi“ objavljena je monografija „KLAS – majstor stripa i karikature“ zapaženog strip istoričara i teoretičara Živojina Tamburića (1957). Ako je nekome od potencijalnih čitalaca ime i prezime Aleksandar Karakušević (1927-2002) nepoznato, sva je prilika da mu je umetničko ime Klas itekako poznato a kada se na prednjoj korici knjige ugleda karikatura prepoznatljivog grafizma dileme, barem sa one srednjih godine, više – nema. Klas je svojim stripovima, ilustracijama, karikaturama i tzv ’primenjenim’ crtežima (reklamama, logoima za razne firme ili izdanja), obeležio vizuelni identitet ovdašnjih prostora od 1960-ih do kraja veka.

   Aleksandar Karakušević, rođen u Skoplju, tokom rata sa porodicom proteran u Srbiju, posle rata student arhitekture, opsednut crtanjem likova iz stripova i filmova, 1950. godine postaje najmlađi karikaturista humorističkog lista „Jež“; umetničko ime Klas je rezultat dogovora sa kolegom Leonidom Semenjukom posle koga su svoje radove potpisivali kao „Klas I“ i „Klas II“. U „Ježu“ je Klas ’pekao zanat’ pored velikana kakvi su Ivan Lučev, Đorđe Lobačev, Milorad Ćirić sve dok nije dostigao prepoznatljiv likovni manir pojednostavljene, plošne stilizacije. Godine 1958. Klas je prešao u redakciju magazina „Ilustrovana politika“ u kojoj je ostao do 1990.g. i formalnog penzionisanja koje ga nije sprečilo da i dalje neumorno crta i objavljuje na raznim ’poljima’ i formama. Klas je bio najproduktivniji kao karikaturista; teme njegovih karikatura bili su svakodnevni događaji i društveni problemi ’socijalističke zajednice’ ali i problemi koji su ’mučili’ čitav ljudski rod. Sposobnost da precizno uoči ono što je ’smešno’ u ozbiljnim situacijama donela mu je značajnu slavu među najširim slojevima čitalaca i uvažavanje domaće kritike kao i dvadesetak nacionalnih nagrada. Klasova strast bilo je učestvovanje na međunarodnim konkursima za karikature i na njima je zaslužio mnoštvo nagrada pa je kao najnagrađivaniji karikaturista ušao u Ginisivu knjigu rekorda i u tri enciklopedije svetske karikatura; decenijama je bio najpoznatiji karikaturista iz Jugoslavije i imao mnoštvo prijatelja iz ove branše širom sveta. Učestvovao je na više od 400 kolektivnih izložbi karikatura širom sveta i imao 40 samostalnih izložbi po tom istom svetu.

   Klas je bio neumoran i kao autor naslovnih strana (za „Dečje novine“, „Jež“, „Politikin zabavnik“), svakovrsnih ilustracija i grafičkog dizajna (od rasporeda časova ili novogodišnjih čestitki do reklama za raznovrsne proizvoda; posebno su interesantne njegove ’putopisne karikature’ - crtane impresije o svetskim gradovima). Osim prepoznatljivog potpisa u uglu Klasovih crteža čest gost  je bio pas koji je za zanimanjem (i čuđenjem) pratio šta se to oko njega dešava. U njegovom celokupnom opusu strip je, barem nominalno, najmanje zastupljen ali su njegovi dometi bili itekako ispred svog vremena; Klas je od 1962. do 1964. godine stripove objavljivao u „Dečjim novinama“ („Na mirisnoj livadi“, „Začarana šuma“, „Vitez na ovnu“, „Čudo u Gruži“...) i „Nasmejanim novima“ („Dobri Šarko“, „Mudra patka“...) a jedan strip („Društvo izmišljatora“ po scenariju Pavla Kićevca) 1964.g. u „Malom ježu“. Scenarija za većinu stripova je pisao pesnik Dobrića Erić i objavljivani su u formi dvokaiša, u boji (osim prvog, crno-bele „Balade o kovaču i mačkicama“). Erićeve duhovite priče u rimovanim stihovima (ne bez tamnih tonova) Klas je sjajno ’obukao’ u slike koje su plenile prividnom jednostavnošću (bez ’zašećerenosti’), ubedljivim karikaturalnim likovima uz povremena sasvim inovativna rešenja. Proteklo vreme nije naškodilo ovim stripovima jer su i danas sveži, pregledni i zabavni. U analitičkoj i znalačkoj uvodnoj studiji Tamburić u širokom zahvatu, koji obuhvata kako sagledavanje društvenih i izdavačkih (ne)prilika, traganje za Klasovim uzorima u karikaturi i stripu tako i svedočenja kolega o sjajnom, duhovitom kolegi sa večitom lulom u ustima odnosno njegov porodični portret, daje zaokruženu sliku o izuzetnom akteru naše kulturne istorije. Upravo zbog nesporne kompetentnosti ove monografije o našem sjajnom, svetski poznatom autoru, ona se neizostavno mora naći u svim bibliotekama u Srbiji kao svedočanstvo o blistavoj prošlosti koja se ne sme zaboraviti, kojom se nove generacije trebaju ponositi i na koju se mogu ugledati.

   („Dnevnik“, 2026)

  ...sa Wostokom i Zlatom

   Subota, 15. avgust 2026 • 15.08.2026 • Start 11:00 • Sala: Plaža • Ulaz: besplatno

   Hajde da crtamo zajedno! Wostok već više od 30 godina vodi radionice kolektivnog crtanja stripa, započete serijalom „Gusle u kosmosu“ 1995. godine na kojima su učestvovali ne samo poznati strip autori kao što su, recimo, Aleksandar Zograf i Igor Kordej, nego i potpuni početnici, deca, mladi, ali i penzioneri.

   Naša ideja da su apsolutno sve starosne, socijalne i obrazovne kategorije dobrodošle da se okušaju u mediju stripa i da na taj način, svojim svežim idejama revitalizuju ovaj medij koji, kao i svi drugi vidovi umeničkog izražavanja, nije imun od zapadanja u vlastite stereotipe.

   Važno je naglasiti da primenjujemo i princip potpune slobode – u kolektivnom crtanju se može, ali i ne mora učestvovati, mogu se crtati i sopstveni kratki stripovi, ilustracije, itd.

   Na radionici ćemo nastaviti rad na trećoj knjizi serijala „Gusle u kosmosu“, pod nazivom „Biće jednom i u paklu vašar!“, ali pre svega zajedno crtati, družiti se i uživati u kreativnom procesu. Radionica je namenjena svima od 7 do 107 godina, besplatna je i održaće se na plaži ispod AKC Gnezdo.

   Vode je Danilo Milošev Wostok i Zlata VK. Zlata VK on LinkedIn https://kcdrvarska12.wixsite.com/drvarska12

   Ova aktivnost deo je projekta "Simbol neodustajanja" UG Fakiri sa juga, koji je dobio podršku Vlade Švajcarske, kroz program Culture for democracy koji sprovodi Hartefakt fond.

   https://akcgnezdo.rs/program/strip-radionica-sa-wostokom-i-zlatom

  ...Najavljena 8. Međunarodna strip kolonija
  sa moćnom balkanskom ženskom umetničkom saradnjom

   VELES, 11. avgust 2026. godine – Strip centar Makedonije – Veles zvanično najavljuje predstojeću, 8. Međunarodnu strip koloniju „Veles 2026“, koja će se održati u periodu od 20. do 23. avgusta 2026. godine. Ove godine, ova prestižna manifestacija donosi potpuno jedinstven koncept povezivanja — učesnice će biti isključivo autorke ženskog pola, koje dolaze iz pet država: Srbije, Hrvatske, Rumunije, Bugarske i, naravno, domaćina Makedonije, čime se stvara moćna balkanska ženska umetnička saradnja.

   Nakon istorijskog uspeha i obaranja dosadašnjih rekorda na međunarodnom konkursu „Zlatni strip“ – gde je pristiglo čak 497 prijava autora iz celog sveta – Strip centar sa ponosom predstavlja umetnike koji će stvarati u okviru ovogodišnje kolonije:
   • Silvia Borbely – Rumunija
   • Andrada Baeš – Rumunija
   • Iris Golgočiu – Rumunija
   • Ana Cočeva – Bugarska
   • Velislava Stojanova Georgieva – Bugarska
   • Dragana Kuprešanin – Srbija
   • Maja Perak – Hrvatska
   • Melanija Stojanova – Makedonija
   • Sibel Ismailova – Makedonija
   • Elena Apostolovska – Makedonija
   • Anja Stojadinovska – Makedonija
   • Slavica Kupenkova – Makedonija
   • Ana Iveva – Makedonija
   • Stefanija Atanasova – Makedonija

   Ova tradicionalna manifestacija, koja se realizuje uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i Opštine Veles, još jednom potvrđuje grad kao  grad stripa.

   „Kao organizacija, slobodno možemo reći da imamo pun 'tefter kontakata', odnosno da se saradnja na međunarodnom nivou sa organizacijama i autorima, kao i na nacionalnom nivou sa školama, studijima, asocijacijama i autorima, kontinuirano širi! Ova vrsta internacionalne razmene iskustava, gde autori sa različitih meridijana rade zajedno rame uz rame,uz mentorstvo prof.Vlade Vesovica , ima neprocenjiv uticaj na njihov lični umetnički razvoj i direktno otvara makedonsku scenu ka svetu“, ističu iz Strip centra Makedonije – Veles.

   Uoči događaja, Tome Trajkov iz organizacionog tima naglašava dugoročnu strategiju razvoja kulturnog turizma kroz devetu umetnost u Velesu.

   „Naša zalaganje i velika ambicija je još veća valorizacija onoga što Veles već poseduje kao trajno kulturno bogatstvo. Posetioci našeg grada, osim direktnih strip kontakata sa autorima tokom Salona, tokom cele godine mogu videti specifične strip murale naslikane na veleskim ulicama, kao i da se upoznaju sa našom bogatom strip bibliotekom koja broji oko 10.000 naslova, od kojih su neki izuzetno retki u globalnim okvirima. Da dodam samo jos da ce se ovaj projekat izvesti u starogradskom ambijentu spomen kuce Kasapovih u Velesu. Ovo je samo mali doprinos valorizaciji kulture u kreativnoj industriji“, zaključuje Trajkov.

   Organizacioni tim poziva sve ljubitelje umetnosti, građane i medije da prate aktivnosti kolonije i podrže stvaralaštvo ovih izuzetnih autora koji pozicioniraju Veles na svetsku strip mapu.

  ... – „Nikad robom knjiga prva“;
  Izdavač „Grafoprint“ Gornji Milanovac, 2026.

   Gornjemilanovački „Grafoprint“ objavio je u reprezentativnom izdanju (veliki format, tvrde korice, crno-bela i četvorobojna kolor štampa), knjigu „Nikad robom“ Desimira Žižovića Buina (1920-1996) koju je priredio Borisav Čeliković (ovo je prva knjiga u nizu koji sledi). U pitanju je reprint legendarne serije u izdanju „Dečjih novina“ i to prvih sedam epizoda stripa o malim partizanima Mirku i Slavku koje su izlazile u školskom listu „Dečje novine“ od 1958. do 1966. godine. Od 1963. godine pod nazivom „Nikad robom“ izlazi posebno strip izdanje u sveskama na 32 strane, štampanim na novinskom papiru sa naslovnom stranom i svakim drugim listom u boji. U prvih 200 brojeva objavljeni su stripovi o borbi naroda i narodnosti Jugoslavije za slobodu kroz vekove (osmišljeni i nacrtani od domaćih autora) a među njima su bile i priče o Mirku i Slavku. Popularnost malih partizana neprestano je rasla pa su, od broja 201, dečaci  postali jedini heroji serije; broj njihovih doživljaja je gotovo 600 što ih stavlja na tron ’najproduktivnijih’ domaćih strip heroja. Sveske „Nikad robom“ izlazile su svake nedelje i na njima je, pored Buina, sa nejednakim uspehom, radio veliki broj scenarista i crtača. Strip manufaktura „Nikad robom“ funkcionisala je do 1977. i broja 595 a potom, kao edicija „Kuriri“, do 1979. godine. Na žalost, danas je od svega rečenog poznata samo fraza: ''Mirko, pazi metak!“ „Hvala Slavko, spasao si mi život!'' koja je -urbana legenda jer ne postoji ni u jednom stripu; ovaj groteskni dijalog smislio je Ljubomir Kljakić u eseju o slabom kvalitetu stripova na ondašnjoj strip sceni.

   Na početku knjige Borisav Čeliković, cenjeni strip istoričar, piše o Desimiru Žižoviću Buinu, rođenom u Gornjim Branetićima kod Gornjeg Milanovca. Ovaj bistar i živahan dečak već je u osnovnoj školi pokazao izuzetan talenat za crtanje, slikanje i vajanje. U aprilskom ratu 1941.g. od jednog vojnika je za dva hleba dobio pušku i dve desne cokule – u „Nikad robom“ opisan je ovaj događaj. Buin se priključuje četnicima a zbog crtačkog talenta prelazi u propagandno odeljenje i redakciju lista „Ravnogorski borac“. Septembra 1944.g. postupa po naređenju Kralja Petra o ujedinjenju dva pokreta otpora i priključuje se partizanima. Raspoređen je u propagandno odeljenje pod komandom Đorđa Andrejevića Kuna sa kojim dolazi u sukob; besni Kun ga šalje na Sremski front u odeljenje za raščišćavanje mina ali Buin se vraća u Gornji Milanovac, prijavljuje kao dobrovoljac i odlazi na Sremski front u kulturnu ekipu Druge proleterke brigade. Demobilisan je 1946.g, kolonizovan u Vojvodinu ali se vratio u rodni kraj, 1951.g. primljen je na Likovnu akademiju (iste godine je napravio Štafetu mladosti), 1956.g. počinje saradnju sa listom „Dečje novine“ koja će trajati tri decenije. Buin je autor 100 spomen ploča, više od 50 spomen česmi, brojnih spomenika i monumentalnih slika (Titov portret dimenzija 6x12 metara za Titovo Užice).

   Buin je u „Dečjim novinama“ crtao ilustracije i stripove (o doživljajima đaka prvaka, po motivima iz narodnih pesma i istorije). U 23. broju pojavila su se prva dva kaiša stripa „Nikad robom“ u kojima pekarski šegrt Mirko trampi hleb za pušku vojnika koji beži pred nemačkom vojskom i odlazi u partizane. Mirku se prvo pridružio drug Iva ali je poginuo što je rezultiralo mnoštvom pisama nezadovoljnih čitalaca. Zato je Mirko dobio novog druga, malo siroče Boška koji je posle dve epizode postao – Slavko! U strip su polako ’ulazili’ stalni likovi boraca, ilegalaca, seljana, nemačkog komandanta Šturmbanfirera Šulca... Popularnost stripa je bila fantastična; tiraži su dostizali i 200.000 primeraka po svesci, po stripu je snimljen igrani film, likovi Mirka i Slavka nalazili su se na školskom priboru i torbama, šoljama, tanjirima, čašama, majicama...

   Kritičari su listom Mirka i Slavka smatrali bezvrednom socijalističkom propagandom; tek će 1987.g. V. Fumeti alias Vasa Pavković izneti razložno mišljenje o serijalu koji je nezaobilazan u našoj strip istoriji; toj revalorizaciji pridružiće se Sl. Ivkov, B. Lomović, Al. Zograf... Prvih sedam epizoda crtanih u dva i tri kaiša otkrivaju kako je Buin razvijao svoj grafizam čisteći ga od pretrpanosti;  scenario, uz nespornu naivnost (strip je bio namenjen školskoj deci), ipak nije davao ’zašećerene’ priče jer su u njima ginuli kako borci tako i civili pa i deca.

   Zaključimo da je „Nikad robom knjiga prva“ značajan doprinos prepoznavanju i kritičkom sagledavanju prošlosti našeg stripa i kao takva zaslužuje punu pažnju i podršku.

   („Dnevnik“, 2026)

  ...dva strip konkursa

   Organizatori 16. Kragujevac Comic Cona
   sa zadovoljstvom raspisuju

   ROĐENDANSKI KONKURS
   „Tri table za Dilana Doga“
   u organizaciji udruženja Svet stripa i
   pokrovitelja konkursa izdavača Veseli četvrtak

   U okviru 16. Međunarodne strip – konferencije „Kragujevac Comic Con“ Svet stripa raspisuje strip-konkurs pod nazivom “Tri table za Dilana Doga” koji će biti otvoren do utorka 15. septembra 2026. godine do 23:59.

   Ime konkursa sugeriše i temu. Ove godine Dilan Dog puni 40 godina i u njegovu čast organizatori žele da na konkurs stignu radovi inspirisani ovim serijalom, Dilanovim stripovskim životom i stavovima, možda pričom kako je Dilan postao deo naših života... Širina teme konkursa i otvorenost prema žanrovima nudi mogućnost autorima da iznenade žiri.

   Najbolji radovi će biti žirirani na 16. Međunarodnoj strip – konferenciji “Kragujevac Comic Con” od 18. do 20. septembra, a tri najuspešnija će biti nagrađeni na sledeći način. Sponzor i darodavac konkusa, izdavačka kuća Veseli četvrtak, je za nagrade izdvojila sledeće knjige:
Najbolji rad će biti nagrađen sa knjigama “Besmisli Golkonde” i “Bekstvo iz Golkonde”, drugoplasirani rad biće nagrađen knjigom “32. Decembar” a trećeplasirani knjigom “Cena časti”.

   Propozicije konkursa:
   • Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
   • Jedan autor može priložiti maksimalno tri rada.
   • Rad može biti delo više autora
     (crtač, scenarista, kolorista).
   • Naslov, žanr i autorski pristup nisu zadati konkursom.
   • Obim stripa je isključivo 3 table, formata koji prilagođen objavljivanju u časopisu formata A4 (297 x 210 mm).
   • Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku, kao i na jezicima sa nekadašnjeg srpskohrvatskog govornog područja.
   • Uz rad obavezno poslati ime autora, godinu rođenja, kontakt telefon i kratku biografiju.
     Ukoliko je rad delo više autora sve ovo važi i za njih.
   • Autor(i) imaju mogućnost slanja rada na konkurs na tri načina: lično, poštom ili mejlom.
   - lično u striparnicu Svet stripa u Kragujevcu (TPC Šumadija, Miloja Pavlovića 9, Kragujevac).
     Radno vreme striparnice Svet stripa je od 10 do 20 časova radnim danima i subotom od 10 do 15 časova.
   - poštom na adresu Svet stripa, Branka Paraća 1a, 34000 Kragujevac. Kontakt telefon 062.130.76.85.
   - mejlom na adresu kragujevac.comic.con@gmail.com poslati skenirane ili digitalne radove (isključivo JPG ili TIFF)
      u rezoluciji 300dpi (i većoj) i da ceo rad ne prelazi 100 MB.

   Primljeni radovi se ne vraćaju.

   Radovi koji propagiraju rasnu, nacionalnu, ličnu, versku kao i druge vidove netrpeljivosti; imaju za cilj promociju delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje.

   Svet stripa će formirati žiri od koji će doneti odluke o najboljim radovima.

   Odluke koje donese žiri su konačne.

   Proglašenje pobednika je planirano za nedelju 20. septembra 2026. godine.

   Organizator zadržava pravo izmene mesta i termina proglašenja najboljih radova.

   Slanjem rada na konkurs svaki učesnik pristaje na pravila i uslove koji propisani ovim konkursom.

   Za sva pitanja u vezi konkursa isključivo pisati na mejl kragujevac.comic.con@gmail.com

---

   Organizatori KragujevacComicCona 2026.
   imaju zadovoljstvo da najave

   ROĐENDANSKI KONKURS
   ZA NAJBOLJU ILUSTRACIJU
   DILANA DOGA

   u organizaciji udruženja Svet stripa i pokrovitelja konkursa izdavača Veseli četvrtak

   „Stotinu mi vampira, već imam toliko!?“ (kopiramo fazon najave konkursa iz 20216. :))

   Ove godine strip-zajednica proslavlja 40. rođendan omiljenog nam istraživača noćnih mora, koji se „rodio“ na kioscima, sada već davne, 1986. godine.

   Svet stripa vas poziva na rođendansku žurku! Tradicionalna manifestacija KragujevacComicCon će ove godine proteći delom i u znaku Dilana Doga. Vaš poklon slavljeniku može biti – ilustracija. Upravo zato, Svet stripa organizuje konkurs za najbolju strip-ilustraciju inspirisanu Dilanom.

   Poput samog serijala, konkurs je žanrovski neograničen, a mogućnosti beskrajne. Vašoj mašti prepuštamo izbor između crnobelog i obojenog crteza, kao i stil i temu... Može to biti crtež inspirisan četrdesetogodišnjicom serijala, noćnim morama i čudovištima, ili čak (zašto da ne) vaša vizija ili verzija neke od brojnih naslovnih strana, uz uslov da se na njoj mora naći i slavljenik.

   Izdavačka kuća Veseli četvrtak će tri najbolja rada nagraditi paketima svojih izdanja, a u žiriranju pristiglih radova će učestvovati i gosti KragujevacComicCona – autori iz Italije. Pobednici će biti proglašeni, a radovi izloženi i nagrađeni, na samom kraju Dilanove rođendanske žurke – 20. 9. u Kragujevcu.

   Važno: autori ilustracije mogu biti iz bilo kog mesta zajedničke nam planete, bitno je da imaju mogućnost da nagradu preuzmu u Srbiji (bilo da će to oni učiniti lično ili će nekome dati ovlašćenje).

   Autor može učestvovati na konkursu sa najviše tri prijavljena rada.

   Radove primamo na dva načina i potpuno je svejedno koji ćete izabrati:
   - Skenirane radove u rezoluciji 300dpi (i većoj) šaljite na: kragujevac.comic.con@gmail.com
   - Originale ili odštampane kopije šaljite na adresu Svet stripa, Branka Paraća 1a, 34000 Kragujevac.

   Uz radove obavezno pošaljite i vaše lične podatke i broj telefona.

   Primljene radove ne vraćamo.

   Rok za dospeće radova je utorak 15. 9. 2026. godine do 23:59.

   Uspeh i dobru zabavu na konkursu žele vam Veseli četvrtak i Svet stripa.

  ...na međunarodnom konkursu "Veles 2026"

   REKORDAN BROJ STRIPOVA NA MEĐUNARODNOM KONKURSU "VELES 2026"

   Ove godine beleži rekordnih 497 prijavljenih autora iz Makedonije, regiona i celog sveta. Ova manifestacija, koju organizuje Strip centar Makedonije (SCM-Veles), započinje u znaku velikog talasa prijavljenih radova.

   Pritom, veleski strip Salon jasno ističe čisti strip kao kulturu samu po sebi (bez ikakvih dodatnih društvenih i kreativnih dodataka). Uostalom, i sama strip kultura u sebi sadrži više različitih kultura, socijalnih poruka i umetničkih svetova.

   Tradicionalni međunarodni konkurs privukao je ogroman broj umetničkih radova, obarajući sve dosadašnje rekorde.

   Kako je izvestio Tome Trajkov iz organizacionog tima, umesto prošlogodišnjeg rekordnog broja primljenih stripova od 396 autora, ove godine su njihove prijave višestruko nadmašene (497), čime je konkurs dostigao svoj istorijski maksimum.

   Ove manifestacije finansirane su od strane Ministarstva kulture Republike Makedonije, kao i Opštine Veles. Pristigla dela biće izložena u okviru tradicionalnog Međunarodnog strip salona i prateće Strip kolonije.

   „СВЕТОТ ЦРТА – ВЕЛЕС ИЗЛОЖУВА“: РЕКОРДЕН БРОЈ НА ДЕЛА НА МЕЃУНАРОДНИОТ СТРИП КОНКУРС

   ВЕЛЕС, август 2026 – Велес уште еднаш докажува дека е значаен фактор  на меѓународниот  стрип. Најновото издание на Меѓународниот стрип салон и традиционалната Стрип колонија, организирани од Стрип центарот на Македонија (СЦМ-Велес), започнува во знак на историски успеси – голем бран на пријавени дела на меѓународниот конкурс. Притоа, велешкиот стрип Салон јасно го истакнува чистиот стрип како култура по себе, (без никакви дополнителни општествени и креативни додатоци ) впрочем  и самата стрип култура во себе состои повеќе култури, социјални пораки и уметнички светови. Овие манифестации се финансирани од страна на Министерството за култура на Република Македонија, како и Општина Велес.

   Традиционалниот меѓународен конкурс „Златен стрип“ привлече огромен број на уметнички трудови, соборувајќи ги сите досегашни рекорди. Како што извести Томе Трајков од организацискиот тим, наместо ланскиот рекорден број на примени стрипови од 396 автори, годинава нивните пријави се многукратно надминети,(497) со што конкурсот го достигнува својот историски врв по масовност на пријавени уметници од целиот свет.

   Во пристигнатите трудови доминираат стрипови од македонски автори од разни генерации и градови, што ја потврдува домашната уметничка сила и силниот континуитет на сцената. Сепак, конкурсот има силен глобален карактер — на него масовно учествуваат автори од балканските држави, но и од далечната Азија, Полска, па сè до Нигерија, со што Велес се зацврстува како светска престолнина на деветтата уметност.

Централниот настан и свеченото отварање на Меѓународниот стрип салон, придружено со прогласувањето на најдобрите трудови, ќе се одржи на 19 август 2026 година, со почеток во 20:00 часот, во просториите на Европската куќа (Europe House) во Велес.

  ...sanja

   STRAVA #75 - JUL, 2026. - Nedostajali smo vam? Menjamo datum izlaska u susret jubilarcu, slično kao što smo pre pet godina u isto vreme. Vratio se Boki sa zinom iz Stripoidove zin menjaže koji je ujedno sastavni deo njegovog najnovijeg štampanog izdanja “SANJA” koji je osvanuo na ovogodišnjoj Tandari.

   Bojan Zavišin, rođen u Vršcu, je primenjeni umetnik, ilustrator, strip autor i dobar drug. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu kao student generacije, učestvovao na brojnim lokalnim i regionalnim izložbama grafike i stripa. O sebi ističe kako ne čita stripove, ali ih iz nekog razloga crta.

   Bojan je ove godine bio umetnički direktor inaguralne stripske kolonije na festivalu  CIRKULIRANJE u Vršcu. Prisustvovali su Olga Mihailović, Sale Grujić i drugi i radili su mini zinove. Tema ovogodišnje kolonije, „Šta se krije među grmljem“, bavi se očuvanjem prirode i našom sve većom potrebom da joj se ponovo približimo u savremenom, digitalnom dobu. Više o manifestaciji možete pročitati u fanzinu.

   U ostatku fanzina tu je finale prvog poglavlja “Borka” kog potpisuje Ivana Havran, kao i nastavci “Babaroge na praksi” Nađe Tiodorović, “Killboyz” Isidore Cerovac, “Uliks, animiran” Darka Macana, “Oluinn” Olge Mihailović i “Spiral Highway”, zajedno sa kojekakvim tekstovima, najavama, itd. Znate već kako ide.

   U štampi stigao je "GROUNDWORK: a highway spiral", skečbuk i storibord knjižica vezana za proces stvaranja stripa i animiranog pilota SPIRAL HIGHWAY. Inspirisan je Gainaxovim groundwork artbukovima, ali u džepnoj varijanti. A6 format i 76 stranica, najdeblje izdanje do sad. Narudžbine na mejl zin (majmunče) bralestudios (tačka) com ili Instagram! Ostalih štampanih izdanja nema na stanju, ko se dokopao – dokopao, tako da ponavljam kako nema doštampavanja.

   Zapratite naš bilten kako biste ostali u toku.

  ...Изложбата „Стрипот во Штип, стрипот од Штип“

   Од 6 до 14 јули во Домот на млади – Штип е поставена изложбата „Стрипот во Штип, стрипот од Штип“, на која се изложени осумдесет стрип-табли. Автор на изложбата и на сценаријата на речиси сите изложени стрипови е Александар Стеванов, а покрај него како илустратори се застапени и уметниците Дарко Богданов, Весна Ничевска, Катерина Николовска-Тери, Мирко Бојаџијевски, Наташа Коњевиќ и Стефан Коцевски.

   Меѓу изложените дела има и неколку кратки стрипови на автори од постарата генерација – Миле Топуз, Методи Андонов, Ристо Петковски, Ванчо Ристов и Драган Ристов – своевремено објавени во некогашните штипски периодични публикации „Македонка“, „Астибо“, „Штипски весник“ и „Патент“. Со по еден стрип, изработен на стрип-школата одржана еден месец претходно во Дино паркот во Штип, на изложбата се застапени и младите таленти Клеа Рунтева и Хана Стаменков.

   На отворањето на изложбата, на 6 јули во 20 часот, присуствуваат четириесетина посетители, при што бесплатно се поделени речиси исто толку копии од публикацијата „Стрипот во Штип, стрипот од Штип (1958 – 2025)“ на Александар Стеванов, објавена претходната година.

  ...i Konkurs za strip

   Drugi Kikindski festival održava se u Novim Kozarcima 21. i 23. avgusta u Umetničkoj galeriji „Zdravko Mandić“, a u Kikindi 22. avgusta u Kulturnom centru.

Svi ste dobrodošli. Ulaz je besplatan.

Poster uradio: Zoran Aladžić Bill AZ Torreno

---

KONKURS ZA STRIP

II Kikindski i Novokozarački festival stripa
Tema: slobodna
Forma: strip kaiš ili tabla
Obim: 1 do 4 strane

Radove slati na:
Kulturni centar, Trg srpskih dobrovoljaca 23, 23300 Kikinda
Mejl: tanjanozica63@gmail.com
Mobilni: +381604695789
Krajnji rok za slanje: 07.08.2026.
Tri najbolja rada biće NAGRAĐENA!

KULTURNI CENTAR KIKINDA

Više informacija:
www.facebook.com/kikindskiportal/photos/...
kikindski.rs/u-susret-drugom-festivalu...
www.facebook.com/kckikinda/photos/konkurs...

  ...10. 7. 2026 / 20h /
  Ulična galerija Mezanin /
  Balkanska 2, Niš

   Čaj...Odličan je dinamična i inovativna niška umetnička grupa koja još od 2001. godine stvara na prelazu izmedu strip umetnosti i kontrakulture. Grupu su osnovali Dušan Cvetković, Toni Radev, Vladimir Pavlović i Predrag Stamenković, a grupa okuplja istomišljenike koji dele strast za promociju čiste alternative kroz različite medije.

   Čaj...Odličan nije samo umetnički kolektiv, već i kulturni pokret koji pokreće značajne događaje u Nišu i regiji. Njihove aktivnosti obuhvataju organizaciju raznih kulturnih inicijativa koje privlače veliki broj stvaralaca, strip autora, ilustratora i ljubitelja animacije.

   Ova grupa je mesto susreta i inspiracije za sve one koji žele da potraže nove, nestandardne izraze u svetu umetnosti.

   Ovom prilikom predstavljamo selekciju radova Dušana Cvetkovića i Predraga Stamenkovića.

   Ulična Galerija Mezanin
   https://www.facebook.com/ugmezanin

  ...mladih strip autora

   Žiri u sastavu: predsednik žirija Lasko Đurovski (strip-crtač i ilustrator), Milorad Vicanović Maza (strip-crtač i ilustrator) i Marko Stojanović (strip-scenarista i teoretičar) dodelio je sledeće nagrade:

   Memorijalnu plaketu „Nikola Mitrović Kokan” za najboljeg mladog strip-crtača dobila je Gaja Pekošak iz Slovenije, dok su diplome u istoj kategoriji dobili Mina Janjić iz Leskovca i Uroš Milinčić iz Niša.

   Memorijalnu plaketu „Nikola Mitrović Kokan” za najboljeg mladog ilustratora dobio je Ognjen Pavković iz Beograda, dok su diplome u istoj kategoriji dobili Milan Nestorović iz Niša i Ivan Avramovski iz Severne Makedonije.

   Memorijalnu plaketu „Nikola Mitrović Kokan” za najboljeg mladog strip-scenaristu dobila je Anamarija Kvas iz Hrvatske, a diplomu u istoj kategoriji dobila je Sara Novaković iz Kragujevca.

   Memorijalnu plaketu „Nikola Mitrović Kokan” za najboljeg mladog strip-teoretičara dobio je Danilo Otašević iz Niša, dok je diplomu u istoj kategoriji dobio Aleksandar Kostić iz Velikog Gradišta.

   Diplome za najboljeg debitanta dobili su Martin Hristov Trenev iz Bugarske i Momčilo Odažić iz Požarevca.

   Plaketu „Nikola Mitrović Kokan” za doprinos srpskom stripu dodelio je organizator (Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan”, pri Leskovačkom kulturnom centru), nezavisno od žirija, a ravnopravno su je dobili Darko Perović iz Aranđelovca i Geza Šetet (1953–2025) iz Tavankuta.

   U okviru Smotre održan je konkurs za najbolji strip-kaiš u organizaciji Leskovačke škole stripa, „Nove naše reči”, Učiteljskog društva Leskovac, Osnovne škole „Josif Kostić” i Sindikata obrazovanja Srbije – Regionalnog centra Leskovac. Bilo je 2.267 učesnika iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Hrvatske, Rumunije, Rusije, Turske i Jordana.

   Žiri su činili predsednik žirija Nikola Milićević (novinar i strip-teoretičar), Aleksandar Anđelković (akademski grafičar i strip-autor) i Nebojša Stojković (akademski grafičar i predstavnik umetničkog kolektiva „Autorski pristup”). Emilija Stamenković, III-3, OŠ „Josif Kostić” u Leskovcu, osvojila je nagradu u kategoriji I–IV razreda; Lena Radosavljević, V-1, OŠ „Josif Kostić” u Leskovcu, osvojila je nagradu u kategoriji V–VIII razreda; Ognjen Vasić, IV-7, Gimnazija Leskovac, osvojio je nagradu u kategoriji I–IV godine srednje škole, a Nađa Veselinović, III godina, „TehnoART” iz Beograda, osvojila je specijalnu nagradu.

   U okviru manifestacije dodeljuje se i Memorijalna nagrada „Miodrag Veličković Mivel” za satiričan strip. Žiri u sastavu: predsednik žirija Nikola Milićević (strip-teoretičar i novinar), Predrag Stanković (strip-teoretičar i književnik) i Jurica Dikić (strip-crtač i karikaturista) dodelio je nagradu Petru Kuntariču iz Slovenije.

   Priznanje „Prijatelj stripa”, koje se dodeljuje osobi van sveta stripa koja je u značajnoj meri doprinela devetoj umetnosti, dodelio je tročlani međunarodni žiri u sastavu: predsednik žirija Milorad Vicanović Maza (strip-crtač i ilustrator), Dalibor Talajić (strip-crtač i ilustrator) i Marijan Miresku (strip-scenarista i teoretičar), a dobitnici su Nikola Milićević iz Leskovca i Željko Stefanović iz Beograda.

   Dodeljuje se i nagrada za doprinos stripu Balkana, koju dodeljuje tročlani međunarodni žiri u sastavu: Vladimir Krstić Laci (strip-crtač i ilustrator), dr Koral Ilhan (strip-crtač i ilustrator) i Rumen Čaušev (strip-crtač i ilustrator), a dobitnik za 2026. godinu je Marijan Miresku iz Rumunije.

   Bratski gradovi po stripu gradu Leskovcu – Sofija (Bugarska), Herceg Novi (Crna Gora), Brašov (Rumunija) i Solun (Grčka) – dodeljuju sledeće nagrade:

   Odsek za strip pri Udruženju likovnih stvaralaca Bugarske dodelio je nagradu za najboljeg ilustratora festivala Svetoslavu Petrovu iz Bugarske.

   Hercegnovski strip festival dodelio je nagradu za najbolji grupni nastup strip-radionici „Makstripovi” iz Severne Makedonije.

   CAN for Balkans dodelio je nagradu za najbolji istorijski strip Milisavu Bankoviću iz Leskovca.

   Festival COMIC N' PLAY dodelio je nagradu za najbolji scenario Nicolasu Krizanu iz Švedske.

   Takođe, u okviru manifestacije, žiri u sastavu: Vladimir Popov (strip-crtač i kolorista), Miloš Cvetković (strip-crtač i ilustrator) i Ivan Berov (strip-crtač i ilustrator), ispred elektronskog časopisa za decu „AKO MENE PITAŠ...”, dodelio je nagradu „Ninoslav Miljković” za mladu veliku nadu Tadiji Stošiću i Jani Pavlović iz Leskovca.

   Izdavačka kuća „Darkwood” iz Beograda dodelila je nagrade za izuzetno dostignuće u devetoj umetnosti Henriku Kimu Rehru iz Danske i Igoru Kurilinu iz Ukrajine.

   Izdavačka kuća „Makondo” dodelila je nagrade za najbolju likovnost Wanderu Antunesu iz Brazila, Vladimiru Nenovu iz Rusije i Nicku Marinkovichu iz Kanade.

   Magazin „Strip Pressing” dodelio je nagrade za najbolji strip Branku Jovanoviću iz Šapca i Diani Tivu iz Rumunije.

   Udruženje „Mika Miš” dodelilo je nagrade za najboljih strip učenika osnovne škole Eleni Ikonić iz Bosne i Hercegovine i Deliji Ungureanu iz Rumunije.

  ...njegova djela Krulčiću, povodom umjetnikove izložbe u Galeriji HDD (srpanj ’26.)

   Osamdesetak ljubitelja likovne umjetnosti i općenito kulturnog stvaralaštva okupilo se u petak, 3. srpnja 2026. u ugodnom i rashlađenom prostoru Galerije HDD-a (Hrvatskog dizajnerskog društva) na otvaranju  izložbe ANDRIJA MAUROVIĆ: PLAKATI, REKLAME, NASLOVNICE 1921 – 1979.

   Prostor nije velik, taman za taj broj posjetitelja.

Na fotki (s lijeva): Zlatko Grgić (dizajner), Enes Kišević, Marko Golob (voditelj galerije HDD) i Veljko Krulčić

   Ova izložba u neku ruku je “nastavak” one prethodne “Andrija Maurović, strip (1925.-1980.)”, istog autora, koja je bila postavljena tijekom travnja u galeriji "Kraluš" u Svetom Ivanu Zelini.

   Izložbu je priredio Veljko Krulčić kao autor postava i teksta i Marko Golob, voditelj galerije.

   Vrhunski dizajner Zlatko Grgić, budnim, iskusnim i znanjem pomogao je da izložba dobije na dodatnoj vrijednosti.

   Otvaranje je na stepenicu više “dignuo” pjesnik Enes Kišević sa svojom recitacijom vlastita soneta “Na krovu svijeta” posvećenom Andriji Mauroviću.

   "Samo jedan čovjek može donijeti novu kvalitetu" - citiram samoga sebe.

   Stoga bih, prije svega istaknuo, pohvalio i zahvalio se Veljku Krulčiću. Nekako je samozatajan, ne ističe svoje znanje, rad i vrijeme koje je posvetio istraživanju cjelokupnog kreativnog opusa Andrije Maurovića. Njegova je zasluga što se Maurović ponovo otkriva i u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Andrijinoj rodnoj Crnoj Gori i ponovo u Hrvatskoj.

   Imam solidan uvid u promociju i publicistiku u regiji, a Veljko se kvalificirao u "ligu enciklopedista" i povijesničara stripa u posljednjih sto godina. O ovoj temi Veljko zna najviše, trudi se, putuje, upoznaje nove ljude istih ili sličnih afiniteta. Zaslužio je svako poštovanje i bez njegovih istraživanja i veliki Andrija Maurović, ostao bi prekriven prašinom u kutku ili podrumu neke galerije, biblioteke ili arhiva.

   Ova izložba prikazuje Maurovićev cjelokupni opus, uključujući i dio u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, od 1941. pa do njegovog odlaska u partizane 1944. godine.

   Taj dio je bio skrajnut, čak i prešućivan.

   Još za života Maurović je postao mit, živa i hodajuća leganda, što zbog kreativne likovnosti, a nešto i zbog osebujnog izričaja, načina života i tema, sadržaja koje je slikao. Veljkova temeljitost učinila je da Maurović živi i dalje, zbog svoje vizualne originalnosti, crtačke genijalnosti, jedinstvenosti, autentičnosti i hrabrosti da prelazi, to tada nevidljive, ali dobro nam znane granice umjetničke "prihvatljivosti".

   Maurović nije bio baš omiljen u akademskim krugovima, bio je svjetonazorski "neprilagođen", a dosljedan u svom naumu da bude svoj, drugačiji kad se suočio i stao nasuprot bijelog platna ili čistog papira.

   Rođeni Kotoranin, plivao je suprotno od matice i obrasca izražavanja koja su bila dominantna.

   Promijenio je pet država, dva suprotstavljena politička sistema, ali to ga nije omelo da bude svoj, da bude dosljedan.

   Vrijeme se promijenilo i nadati se još više istraživanja, osvrta, akademskih rasprava i simpozija o njegovom stvaralaštvu.

   Prvu izložbu imao je s nepunih devetnaest godina, naslovnu novinsku stranicu objavio je 1921. u listu "Jež", dok je svoj zadnji plakat nacrtao za kazališnu predstavu "Život na dražbi" postavljenu na pozornici teatra "&TD" u zagrebačkom Studentskom centru 1979.

   Njegova zadnja "porno tabla" objavljena je "Studentskom listu" (1980), koju sam ja tada potpisao kao odgovorni urednik izdanja.

   Ako budete u centru Zagreba, pa i ako ne budete, dođite u galeriju, razgledajte izložbu.

   Bit ćete ugodno iznenađeni, uvjeriti se u genijalnost Andrije Maurovića kao što smo se i mi iznenadili i mi koji smo mislili da znamo sve o Mauroviću.

   Pokazalo se da ne znamo, zato vrijedi razgledati ovu izložbu. Vrata Galerije HDD-a za razgled Maurovića otvorena su zaključno s 17-tim srpnjem.

   Ona je samo još jedan kamenčić u pokušaju slaganja mozaika stvaralaštva jednog takvog slikara kao što je bio Andrija Maurović.

   Nikola Gamilec – novinar, publicist i medijski djeltanik. Tijekom svoje višedesetljetne karijere ostavio je značajan trag u hrvatskom medijskom prostoru, posebice kao jedan od bivših direktora  legendarnog zagrebačkog  “Radija 101”.

  ...o stripu u Vlasotincu

   U okviru manifestacije „Leto u Vlasotincu“, u Kulturnom centru priređeno je veče posvećeno stripu, koje je okupilo ljubitelje devete umetnosti, učenike, nastavnike i brojne posetioce. Program je obeležila izložba radova nastalih na javnim časovima stripa i premijerno prikazivanje dokumentarnog filma „Zacrtano“, autora Nebojše Ilića Ilketa.

   U holu Kulturnog centra otvorena je izložba „Izbor radova sa javnog časa stripa u Vlasotincu“, koja predstavlja pažljivo odabrane radove učenika nastalih tokom dva javna časa crtanja stripa, održana prošle i ove godine. Selekciju radova izvršila je Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“.

   Izloženi radovi svedoče o prvim stvaralačkim koracima najmlađih autora, ali i o maštovitosti, kreativnosti i entuzijazmu koji su pokazani tokom javnih časova, radeći uz podršku profesionalnih strip autora i predavača iz Leskovca.

   Poseban značaj javnog časa ogleda se u tome što je prvi put realizovan van Leskovca, u okviru obeležavanja tri decenije postojanja Leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“. Tom prilikom Vlasotince je bilo domaćin stotinama učenika, predavača i saradnika škole.

   Nakon otvaranja izložbe prikazan je dokumentarni film „Zacrtano“, koji kroz arhivsku građu i svedočanstva osnivača, predavača, polaznika i saradnika prikazuje tridesetogodišnji razvoj Leskovačke škole stripa i njen doprinos afirmaciji srpskog stripa u zemlji i inostranstvu.

   Pre projekcije publici su se obratili autor filma Nebojša Ilić Ilke i jedan od predavača Leskovačke škole stripa Marko Stojanović.

   „Film govori o tradiciji i nečemu što traje kroz generacije. Počeli smo snimanje tamo gde je sve počelo, a završili ga u Vlasotincu, u Osnovnoj školi „8. oktobar“. Prati razvoj škole i stripa kroz generacije, a večeras se prvi put prikazuje u Vlasotincu“, rekao je Ilić.

   O značaju stripa kao umetničke i obrazovne forme govorio je Marko Stojanović, naglasivši da je rad sa decom i mladima najvažniji segment delovanja škole.

   „Leskovačka škola stripa postoji od 1995. godine. Osnovali su je pokojni Nikola Mitrović Kokan i Mija Kulić. I sam sam bio jedan od prvih polaznika, a već posle godinu dana postao sam predavač i ta uloga traje više od tri decenije. Kroz školu je prošlo više od 2.500 polaznika. Za našu školu vezana je i Balkanska smotra mladih strip autora, najstariji festival te vrste na Balkanu. Organizujemo i javne časove stripa, a ove godine održanisu u Vlasotincu, Babušnici, Leskovcu i selu Turekovcu, u osnovnim školama. Sarađujemo i sa gradovima poput Sofije, Soluna, Herceg Novog i Brašova sa kojima smo se pobratimili po stripu“, istakao je Stojanović.

   On je podsetio da je pre nedelju dana u Leskovcu održana do sada najveća Balkanska smotra mladih strip autora, koja je okupila više od 3.200 učesnika iz 53 zemlje.

   Govoreći o samom stripu, Stojanović je naglasio da je reč o univerzalnom jeziku koji prevazilazi govorne barijere.

   „Smatram da je strip najstariji oblik likovnog izražavanja. Pećinske slike su, na neki način, prvi stripovi, jer kroz niz slika pripovedaju jedan događaj. Za razumevanje stripa nije neophodno poznavanje jezika – slike same pričaju priču. Danas se strip svrstava u devetu umetnost, ali je on u suštini jedan od najstarijih oblika ljudskog sporazumevanja“, rekao je Stojanović.

   Tokom večeri slikar Vlastimir Stojanović Šilja poklonio je Narodnoj biblioteci u Vlasotincu svoj portret Nebojše Ilića Ilketa. Portrete godinama daruje ovoj ustanovi i time obogaćuje svoju zbirku „Moji prijatelji“.