...14. Međunarodna strip konferencija

www.svetstripa.org.rs/blog/kragujevac-comic-con/
www.facebook.com/kragujevac.comic.con

14. Međunarodna strip konferencija “Kragujevac Comic Con”, pod radnim nazivom “Kragujevac, grad svetla i stripa” će se održati od 21. do 22. septembra (subota – nedelja) 2024. godine u ulici Miloja Pavlovića, ispred striparnice Svet stripa, od 12 do 20 časova. Sufinansijer Komikona je Skupština grada Kragujevca, organizacioni partneri su Kancelarija za mlade i Šumadija sajam.

U Ulici otvorenog stripa, kako se, za ovu priliku, naziva pešačka zona u ulici Miloja Pavlovića, posetioce će dočekati umetnici stripa Paskvale Frisenda, Đorđo Pontreli, Vladimir Vesović, Aleksa Gajić, Jovan Ukropina, Robert Bob Solanović, Tihomir Čelanović, Sabahudin Muranović Muran, Đorđe Grbović i Goran Furunović.

Neće izostati ni učešće izdavačkih kuća. Sa nama će biti Veseli Četvrtak, Darkvud, Čarobna Knjiga, Sistem Komiks, Komiko, Makondo, Golkonda, Najkula, 300 Čuda i Maverik.

Berza stripa će trajati sve vreme Komikona, a posetiocima se nude brojni programi, od crtanja za posetioce, pisanja posveta, radionice stripa i ilustracije, tribina, javnih intervjua i predstavljanja novih izdanja. Obeležiće se i značajni jubileji 85. godina Politikinog Zabavnika i Betmena, 55 godina Alana Forda i 30 godina Helboja.

Marko Knežević i Aleksandar Ristić Alf, trener kragujevačkih Divljih Veprova, će voditi “Radionicu farbanja figura“. Radionica će biti aktivna sve vreme programa a za učesnike su obezbeđene poklon figure ali uz jedan bitan USLOV: moraju da ih boje na radionici!  Ovaj put, logično, fokusirani su na figurice strip junaka. Takođe, berza stripa i prodaja majici će biti aktivne od 12 do 20 časova.

Kao i svake godine u okviru tradicionalne akcije „Free Comic Book Day“ mladima će biti darivani stripovi koje su organizatori prikupili za tu priliku od članova udruženja, darodavaca i izdavača. Bez skrivenih troškova I trik pitanja. Bitno je da nemaju preko 19 godina.

Tribine:
“Ulica otvorenog stripa”
Miloja Pavlovića 9, Kragujevac
Subota 21. septembar
Nedelja 22. septembar

Festivalski plakat Milana Jovanovića je, u neku ruku, u znaku jubileja. 1994. godina se uzima za Helbojevo “rođenje” a mnogo pre toga, 1884. godine u tadašnjem Vojno-tehničkom zavodu (nekadašnjem Kneževom arsenalu) u Kragujevcu zasijala je prva sijalica na Balkanu. Plakat predstavlja Helboja koji se popeo na fabrički dimnjak i pali sijalicu koja dolazi sa neba i obasjava grad, a u isto vreme svetlost tera one čudovišne pipke koji su se obavili oko dimnjaka. Organizatori iz udruženja Sveta stripa su ponosni što će na ovaj način proslaviti „paljenje prvog električnog svetla u ovom delu sveta” i što upravo na istom mestu odakle je ta svetlost „krenula” kreće i novi Komikon.

Puno dobrih razloga da posetite Kragujevac. Prisustvo i učešće na svim programima Komikona je besplatno.

  ...19.-21. septembra, Zrenjanin

Festival STRIPOLIS No. 15 • Kulturni Centar Zrenjanina • 19.-21. septembra • https://www.facebook.com/STRIPOLIS/

  ...Jazbec in ostali svet | razstava stripov Marka Kocipra v Galeriji Ivana Groharja
  v Škofji Loki (18. 9.–10. 11. 2024)

PRIHODNJI TEDEN:
Marko Kociper: JAZBEC IN OSTALI SVET
razstava stripov
Galerija Ivana Groharja, Škofja Loka
ODPRTJE: sreda, 18. september 2024, ob 19.00 (do 10. 11.)

Ob jesenskem izidu nove stripovske epopeje o kremenitem junaku Jazbecu – pod naslovom V temačnih vodah se tokrat skriva II. del druge trilogije Jazbec in tretji svet – napovedujemo še samostojno predstavitev dela Marka Kocipra, kjer si bo ob originalih iz novega stripa moč ogledati tudi nekatere starejše peripetije iz Jazbečevega življenja. Poleg stripov se v Galeriji Ivana Goroharja v Škofji Loki obeta pester arzenal drugih podob in vsakovrstnih parafernalij ter umetniških del, ki pričajo o razburljivem in dogodivščin polnem življenju tega pustolovskega šarmerja.
Razstavo zaokrožajo kiparska dela Marka A. Kovačiča in Roka Moharja ter objekti Andreja Štularja.

Več →

VODSTVO: sreda, 30. oktober 2024, ob 18.00
Ne zamudite tudi vznemirljivega vodstva dr. Skavčenka, velikega poznavalca Jazbečevega življenja, ki se mu bo pridružil tudi avtor.

SVEŽE!
Marko Kociper: V TEMAČNIH VODAH

Saga o Jazbecu se nadaljuje – končno je tu II. del druge trilogije Jazbec in tretji svet!

V najnovejšem albumu se Jazbec skupaj s svojima prijateljema odpravi v vlažni amazonski pragozd, kjer trojici uspe prebuditi skrivne naravne sile in nadse priklicati strašno povodenj … Risarska poslastica, začinjena z značilnim pikrim humorjem ter jekleno ironijo, prinaša težko pričakovano nadaljevanje Jazbečeve sage, kjer seveda ne manjka  številnih aluzij na tukaj in zdaj.

Več →

Izide 18. septembra!
Zbirka Republika Strip #37, september 2024, 76 čb str., A4, 12 €

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK).

  ...na 18. Novosadskom strip-vikendu

U petak, prvog dana 18. novosadskog strip-vikenda na programu je otvaranje izložbe o historijatu "Plavog vjesnika", povodom 70. godišnjice početka njegova izlaženja.

Autor izložbe je Veljko Krulčić, a za likovno oblikovanje je zaslužan Zlatko Grgić.

Kada se kao najvažniji kriteriji uzimaju zastupljenost domaćeg stripa i domaćih autora, scenarista i crtača, na njegovim stranicama, sama kvaliteta tih ostvarenja, dugotrajnost izlaženja i utjecaj na strip-scenu (ili strip-zajednicu) „Plavi vjesnik“  je daleko  najvažnije strip-izdanje koje je izlazilo u Zagrebu (i Hrvatskoj) u razdoblju socijalizma i jedno od najvažnijih na području tadašnje Jugoslavije.

Štoviše, upravo su domaći stripovi u prvih petnaestak godina „Plavca“ (kako su ovaj list  čitatelji, ali i oni koji su u njemu radili – od milja nazivali) bili njegov glavni tržišni adut, nemojmo zaboraviti u jakoj konkurenciji sličnih listova koji su u poslijeratnom periodu izlazili u Beogradu, Novom Sadu, Gornjem Milanovcu, Sarajevu.

U pravilu, u „Plavom vjesniku“ radilo se o stripovima u nastavcima, koji su se iz tjedna u tjedan s nestrpljenjem čekali, najrazličitijih žanrova i tema, podjednako crtanih u realističkoj i karikaturalnoj maniri. Namijenjeni su bili za djecu mlađeg uzrasta, za tinejđere, ali i za odrasliju publiku.

Bilo je tu povijesnih tema, ratnih, pustolovnih, adaptacija književnih djela, biografskih, vesterna, ali i stripova sa suvremenom temom, s „junacima iz susjedstva“.

„Plavi vjesnik“ je u razdoblju 50-ih i u 60-im godinama ujedno bio i svojevrsna baza za tzv. „drugu generaciju“ stripaša, koji su od Zagreba učinili jednu od tadašnjih europskih strip-metropola.

Jules Radilović, Žarko Beker, Borivoj Dovniković, Vladimir Delač, Oto Reisinger, Zdenko Svirčić, zajedno s doajenima Andrijom Maurovićem i Walterom Neugebauerom, najistaknutiji su zagrebački strip-crtači koji su objavljivali u „Plavcu“... i čije su obitelji od tih stripova i živjele.

Scenaristi koji su ga pak obilježili bili su: Zvonimir Furtinger, Norbert Neugebauer, Rudi Aljinović, Marcel Čukli, Mladen Bjažić...

Urednici Bjažić, Antun Patik, Nenad Brixy, Pero Zlatar bili su otvoreni i za autore iz drugih sredina, među kojima je najvažnija suradnja bila s Ješom Milanovićem.

Većina stripova koji su premijerno objavljeni u „Plavcu“ su kasnije podosta puta reprizirani, a  u našem stoljeću su objavljeni u nizu strip-knjiga i albuma.

Nećemo pretjerati, ako istaknemo kako su ti stripovi svoj estetski integritet zadržali do danas!

Što drugo reći za „Zavišu“, „Štefekove pustolovine“, „Kroz minula stoljeća“, „Čuvaj se senjske ruke“, „Novog centarfora“, „Vinetua“, „Kapetana Lešija“, „Nevena, Koraljku i Boba“, „Menda Mendovića“, „Vikija i Nikija“, „Gusare na Atlantiku“, „Toma i Malo Medvjeđe Srce“...

Osim domaćih, objavljivani su i strani stripovi. Uz legendarnog „Den Derija“ (više godina na naslovnici), kao istaknutiji naslov ističemo „Asterixa“ (izlazio je u full-koloru) i stripove talijanskog autora Benita Jakovitija.

S otklonom od šezdeset godina, istaknimo da podjednako fascinantno djeluju strip-natječaji koji su organizirani u „Plavcu“, ali i „škola stripa“ (koju su vodili R. Aljinović i Ž. Beker) za sve one koji su se željeli upoznati s načinom na koji nastaju stripovi. Neafirmiranim crtačima su savjete davali spomenuti Beker, a kasnije i  Delač.

Ili rubrika „Šampioni stripa“ u kojoj su predstavljeni poznati strip-junaci i njihovi tvorci.

Redakcija je još 1961. godine u atriju glavne zagrebačke pošte u Jurišićevoj ulici organizirala „Izložbu stripova iz Plavog Vjesnika“!

Inače, „Plavi vjesnik“ je svoju izdavačku, odnosno tržišnu pustolovinu započeo 1. listopada 1954. godine, dok posljednji 970 broj ima nadnevak  30. travnja 1973.

U prvim godinama izlaženja naklada se kretala između 60 i 70 tisuća primjeraka, početkom 60-ih između 80 i 100 tisuća, da bi tjednik rekordnu nakladu dosegnuo 1964. i 1965. – između 120 i 125 tisuća primjeraka po broju. Nakon toga, spustio se na manje od 100 tisuća.

Izračunali smo, u svom zlatnom razdoblju, između 1960. i 1966., „Plavca“ je prodano više od 32 milijuna primjeraka! Distribucija je, naravno, išla po cijeloj tadašnjoj Jugoslaviji.

Nažalost, posljednjih godina izlaženja (u 70-ima) „Plavi vjesnik“ se više-manje odrekao stripa... i to nije više bilo to.

  ...na Novosadskom strip vikendu

  ...13. i 14. septembra u SKCNS-u i SKCNS Fabrici

Novosadski strip vikend održava se 13. i 14. septembra na dve lokacije – u SKCNS-u (Vladimira Perića Valtera 5) i u SKCNS Fabrici (Bulevar despota Stefana 5), a ovo je 18. izdanje manifestacije u organizaciji Studentskog kulturnog centra Novi Sad. Dvodnevni program obuhvata berzu stripova, knjiga, nosača zvuka, te brojne izložbe, predstavljanje domaćih i regionalnih autora, izdavačkih kuća, te festivala i dešavanja posvećenih stripu. Ovogodišnji NS strip vikend podržao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Ulaz na sve programe je besplatan.

PROGRAM

Petak 13. 9. 2024.

16.00 – 21.00 – Berza stripova, vinila i knjiga / SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5

18.30 – Otvaranje izložbe „Vekovnici” Marka Stojanovića /
Velika galerija SKCNS, Vladimira Perića Valtera 5
„Vekovnici” je avanturistički strip-serijal o dvojici slučajnih partnera, misterioznom vampiru Čenu i ćudljivom besmrtniku Kraljeviću Marku koji u Evropi s kraja osamnaestog veka ukrštaju staze sa mitološkim bićima kao što su vampiri, psoglavi, todorci, ali i istorijskim ličnostima poput Mocarta, Vuka Brankovića, Stevana Sinđelića, te književnim likovima kao što su Til Ojlenšpigel, Doktor Faust, D’Artanjan, Frankenštajn i mnogi drugi… Serijal je počeo svoj život na stranama Politikinog zabavnika 2007. godine, ali je, zbog nepoštovanja dogovora od strane urednika časopisa Zefirina Grasija, nastavio da izlazi isključivo u albumima System Comicsa sa sedam objavljenih izdanja. Godine 2011. „Vekovnici” su doživeli i svoj „spin off” (podserijal) „Beskrvni” (album „Mrtva straža”), što je prvi pravi „spin off” u devedesetogodišnjoj istoriji srpskog stripa… Od 2015. godine, Marko Stojanović postaje samostalni izdavač „Vekovnika” uz generalnu distribuciju Darkwooda. Stripovi iz serijala „Vekovnici” i „Beskrvni” osvojili su preko dvadeset nagrada na međunarodnim salonima stripa u Beogradu i Velesu, među kojima se ističu nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog stripa na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu 2008. godine, „Grand Prix” Međunarodnog salona stripa u Velesu 2009. i 2022. godine i nagrada Stripoteke 2011. godine. Nulti album „Vekovnika”, „Bajka i druge istine”, dobio je nagradu za najbolje domaće strip-izdanje za 2010. godinu na Osmom međunarodnom salonu stripa u Beogradu.

19.00 – Otvaranje izložbe radova nastalih u sklopu projekta Moć žena u stripu WOMCOM /
Mala galerija, SKCNS, Vladimira Perića Valtera 5
Moć žena u stripu WomCom je projekat koji se bavi osnaživanjem strip umetnica, kao i promocijom njihovog ravnopravnog tretmana u smislu plaćanja, vidljivosti i reprezentacije. Pored ovoga, projekat se bavi imidžom žena u stripu, kao i društvenim promenama koje se odražavaju ili bi se mogle odraziti u stripu, u vezi sa slikom i ulogama žena u stripu. U sklopu ovog, dvogodišnjeg projekta, koji je počeo u februaru 2023, održane su tri umetničke rezidencije – u Novom Sadu, u Podgorici i u Mađarskoj a poslednja u nizu biće održana u Zagrebu.
Rezidencija u Novom Sadu održana je tokom avgusta/septembra 2023. godine a učesnice/i su bile/i: Katarina Šeme i Dora Kaštrun (Slovenija), Dora Ivković i Teodora Tintor (Hrvatska), Lenke Lam i Laura Ersek (Mađarska), Vagelis Kolotsios (Grčka), Larisa Ackov Palić, Jovana Vuković i Staša Miladinović (Srbija) i Sara i Silva Dervanović (Crna Gora). Rezidencija u Mađarskoj održana je u selu na jezeru Balaton, a završnicu je imala u Budimpešti tokom septembra i oktobra 2023. godine. Na njoj je učestvovalo 12 umetnica: Anamarija Kvas, Helena Klakočar i Ivana Geček (Hrvatska), Anna Júlia Benczédi i Tamara Tobias (Mađarska), Georgia Kalogeropoulou (Grčka), Dora Kaštrun i Petja Kolenko (Slovenija), Jovana Vuković i Larisa Ackov (Srbija), Sara i Silva Dervanović (Crna Gora). Treća umetnička rezidencija održana je u Podgorici tokom juna 2024. godine i okupila je umetnike/ce: Anamariju Kvas i Helenu Nemec (Hrvatska), Lauru Ersek i Zoé Nagy (Mađarska), Aspasiu Peppa i Georgiu Zachari (Grčka) , Jerneja Žumera i Katarinu Šeme (Slovenija), Ivanu Pejak i Olgu Mihajlović (Srbija), Kseniju Ćetković i Martu Milošević (Crna Gora).
Radovi koji su izloženi nastali su upravo na ovim rezidencijama. One su važan deo projekta jer su zamišljene kao prostori za saradnju i zajedničko stvaranje koji okupljaju po 12 evropskih strip umetnika (većinom žena) koje rade pod vođstvom i mentorstvom renomiranih evropskih strip umetnica i kustoskinja. Studentski kulturni centar Novi Sad je nosilac projekta a partneri su PostScriptum Ltd iz Grčke, Bakelit Multi Art Center iz Mađarske, Kino Šiška iz Slovenije, Autonomni kulturni centar Attack iz Hrvatske i Udruženje strip autora Crne Gore. Projekat su podržali Evropska unija kroz program Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

20.00 – Otvaranje izložbe „70 godina Plavog vjesnika“, Veljka Krulčića. Govore: Veljko Krulčić, Slobodan Ivkov,
Simon Šonbrot / Francuski institut u Novom Sadu, Bulevar despota Stefana 5
Kada se kao najvažniji kriterijumi uzimaju zastupljenost domaćeg stripa i domaćih autora, scenarista i crtača, na njegovim stranicama, sam kvalitet tih ostvarenja, dugotrajnost izlaženja i uticaj na strip-scenu (ili strip-zajednicu) „Plavi vjesnik“ je daleko najvažnije strip-izdanje koje je izlazilo u Zagrebu (i Hrvatskoj) u doba socijalizma i jedno od najvažnijih na području tadašnje Jugoslavije. „Plavi vjesnik“ je svoju izdavačku, odnosno tržišnu pustolovinu započeo 1. oktobra 1954. godine, dok poslednji 970 broj nosi datum 30. april 1973. U prvim godinama izlaženja tiraž se kretao između 60 i 70 hiljada primeraka, početkom 60-ih između 80 i 100 hiljada, da bi nedeljnik rekordni tiraž dosegao 1964. i 1965. – između 120 i 125 hiljada primeraka po broju. Nakon toga, spustio se na manje od 100 hiljada. U svom zlatnom periodu, između 1960. i 1966, „Plavac“ je prodat u više od 32 miliona primeraka. Distribucija je išla po celoj tadašnjoj Jugoslaviji. Nažalost, poslednjih godina izlaženja (u 70-ima) „Plavi vjesnik“ se više-manje odrekao stripa… i to nije više bilo to. Ono pre toga, a što se odnosi na strip – to je jedna sasvim druga priča koju predstavljamo na ovoj izložbi.

20.30 – Svečano otvaranje 18. NS strip vikenda i izložbe Nine Bunjevac /
Galerija SKCNS Fabrike, Bulevar despota Stefana 5
Rođena je u kanadskom gradu Velandu, a u ranom detinjstvu se sa majkom i sestrom doseljava u Jugoslaviju. U Nišu je završila Srednju školu za dizajn „Đorđe Krstić” (smer grafički dizajn). U Toronto se vraća 1990. godine gde je pohađala Centralnu tehničku školu i diplomirala na Fakultetu umetnosti i dizajna Univerziteta u Ontariju 1997. Radila je kao slikarka, ilustratorka i nastavnica likovne umetnosti pre nego što se okrenula stripu. Prvi strip nacrtala je 2004. Njeni stripovi su se pojavljivali u brojnim međunarodnim strip časopisima. Između ostalog objavljeni su u Komikazama, Black (Italija), GIUDA-i (Italija), Stripburgeru, Zone 5300 (Holandija), Strippolisu, ArtReviewu (Ujedinjeno Kraljevstvo), Asiatroma/Le Dernier Cri (Francuska), Broken Pencil, Exile, Taddle Creek (Kanada), Mineshaft i The Best American Comics (SAD). Dobitnica je brojnih nagrada. Strip “Otadžbina”, objavljen je 2014, a englesko izdanje ovog stripa se našlo i na Njujork Tajmsovoj listi najprodavanijih knjiga. Ovaj strip je 2015. osvojio nagradu “Dag Rajt” za najbolju knjigu 2015. Gardijan je “Otadžbinu” odnosno “Fatherland” uvrstio u najbolje grafičke novele za 2014. Njena treća strip knjiga “Bezimena” ušla je u zvaničnu selekciju Međunarodnog festivala u Angulemu 2019. osvojivši nagradu “Artemizija” u kategoriji najboljeg crteža u Francuskoj. Na ovoj izložbi predstavićemo njene odabrane radove.

21.00 – Muzički program / SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5

Subota 14. 9. 2024.

10.00 – 21.00 – Berza stripova, vinila i knjiga / SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5

14.00 – Udruženje strip-autora i obožavalaca stripa Republike Srpske “Deveta dimenzija”:
predstavljanje izdanja „Član II“ – Zoran Pejić, urednik /
SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
U pitanju je kultno delo čeških autora, scenariste Jiržija Šimačeka i crtača Jana Lastomirskog objavljeno 2020. godine koje je na dodeli godišnje nagrade “Mjurijel” osvojilo nagradu u tri kategorije – za najbolji strip, scenario, kao i nagradu Češke akademije.

14.30 – Branko Đukić: predstavljanje časopisa “Stripolis” /
SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
U aktuelnom 16. broju “Stripolisa” objavljen je kompletan strip poznatog francuskog autora stripova, ali i slikara, ilustratora i pisca Žana Kloda Getinga. Svojim prepoznatljivim crtačkim stilom i interesantnom pričom bez mnogo reči, kroz ovaj strip on odaje omaž američkom „noar“ filmu i romanu.

15.00 – Srboljub Nikić: predstavljanje izdanja “Mesečina” /
SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
Srboljub Nikić je autor koji je prošlogodišnjim naslovom „Tragom plavog zeca“, objavljenom u izdanju Studentskog kulturnog centra Novi Sad, otvorio novo polje svojih tekstualno-vizuelnih istraživanja, nastavljajući u prepoznatljivoj estetici i tehnici, tražeći odgovore na mnoga pitanja. Srboljub pokušava da vizualizuje atipične stripske teme, karakteristične za poeziju, prozu i neke druge umetničke discipline. Ovom prilikom predstaviće svoj novi naslov „Mesečina“, nastao na akciji „24 sata crtanja stripova“.

15.30 – Saša Paprić i Mihael Bađun, Udruženje ljubitelja stripa HAS Osijek: predstavljanje izdanja /
SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
Paprić i Bađun predstaviće časopis za umetnost i kulturu Strip-PREFIKS koji donosi presek domaćeg novog autorskog stripa, što znači da radovi objavljeni u časopisu imaju svoju premijeru u istom, kao i prvu knjigu “Abadona”, koji potpisuju Mihael Bađun u svojstvu crtača i koscenariste te Denis Vedak u svojstvu koscenariste. Predstaviće i odabrane stripove i ilustracije iz čuvenog školskog časopisa “Modra lasta” kao i “Crnu Željku” najnovije izdanje Marka Dješke.

16.00 – Predstavljanje izdanja SKCNS-a “Zdravko Sulić – lirsko, sneno, melanholično”, autora Predraga Đurića.
Govore: Slobodan Ivkov i Zoran Stefanović / SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
Predrag Đurić, čiji je omnibus strip „Sva lica slobode“ kao i knjigu intervjua sa strip autorima „Zlatno doba vojvođanskog stripa i posle njega“ objavio SKCNS, donosi nam novo izdanje, takođe pod okriljem SKCNS-a: knjigu o Zdravku Suliću „Lirsko, sneno, melanholično“ koje predstavlja ovog značajnog autora koji je gotovo iščezao s naše strip scene.

16.30 – Razgovor o izložbi “70 godina Plavog vjesnika” /
Francuski institut u Novom Sadu, Bulevar despota Stefana 5

17.00 – Promocija Antologije kratkog stripa “Kod kuće”, zajedničko izdanje Izdavačke kuće Besna kobila i
udruženja Stripotetke, uz podršku SKCNS-a i projekta WomCom / SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
“Kod kuće – antologija kratkog stripa o radu od kuće i sa kućom” zajednički je poduhvat izdavača Besna kobila i udruženja Stripotetke. U antologiji je zastupljeno 11 eminentnih domaćih strip autorki: Jana Adamović Yana, Iva Atoski, Selena Danilović, Jelena Đorđević, Lea Embeli, Ivana Filipović, Danica Jevđović, Biljana Mihajlović, Ana Milojković Omi, Ana Petrović i Dragana Radanović. Objavljivanje ove knjige pomogli su: Studentski kulturni centar Novi Sad, KomunikArt, Femiks, Francuski institut u Srbiji i Evropska unija, kroz projekat Moć žena u stripu WomCom, čiji nosilac je SKCNS.

17.30 – Otvaranje izložbe i razgovor sa autorom Jugoslavom Vlahovićem /
SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
Dugogodišnji ilustrator – karikaturista nedeljnika NIN (od 1976) koji je objavljivao u brojnim domaćim i inostranim listovima: “The New York Times”, “Wiener Journal”, “Wiener Zeitung”, “la Reppublica”, “Courrier Int.” i dr. Priredio preko 90 samostalnih izložbi. Objavio 16 knjiga svojih karikatura i stripova i mapu grafika serigrafija “Slikari i voajeri”, SKC Beograd, 1981. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za ilustracije, karikature i grafički dizajn (Pjerova, Braće Karić, Satirikon Legnica, Ajdin Dogan Vakfi i dr.) i toliko je prisutan na sceni da Jugoslava često tretiramo kao „opštenarodno dobro“. Na NS strip vikendu biće predstavljen s „Lucky man” stripom, koji je jedan od njegovih najpopularnijih radova. Ovaj strip krajem 2021. godine doživeo je i svoje štampano izdanje na 48 strana pod nazivom „Laki, 44 stripa u 4 slike o Srećnom čoveku”.

18.00 – Izložba stripa i predstavljanje izdanja Zorana Kovačevića “Nićifor”. Pored autora, učestvuju: Srđan Savić,
Zoran Nikolić i Dragan Lazarević Lazare, jedan od scenarista / SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
Zoran Nikolić urednik Nifesta i Srđan Savić direktor Niškog kulturnog centra, predstaviće integral „Nićifor“, Zorana Kovačevića i „Tintin i međunarodni svet“ (Biblioteka Eldorado, urednik Zoran Ćirić) Marka Rajkovića. Ova izdanja značajno doprinose reafirmaciji domaćeg stripa i mnogih autora, crtača i scenarista. Pored ovoga govoriće i o ovogodišnjem Međunarodnom festivalu stripa Nifest, stripskoj manifestaciji koju je u junu ove godine organizovalo Udruženje ljubitelja stripa „Branko Plavšić“ i Niški kulturni centar.

18.30 – Predstavljanje izdanja “Nokak”, Krešimira Zimonjića. Govori: Rastislav Durman, jedan od scenarista /
SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
„Nokak“ je strip Krešimira Zimonića koji je ponovo objavljen i promovisan na OXOXO festivalu u Zagrebu prošle godine. Zimonić kaže: „Nokak“ je moj najdraži strip. Valjda zato jer je klasičan u formi, a prilično otkačen u sadržaju…

19.00 – Predstavljanje izdanja “Konstantinovo raskršće”, autora Dejana Deksa Stojiljkovića.
Govore: izdavač Igor Marković i autor / SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
Ova integralna verzija strip-adaptacije sadrži sva tri dela do sada objavljena u odvojenim tomovima: “Kraljevstvo krvi”, “Nasleđe predaka” i “Nebo iznad Niša”. Takođe, izdanje sadrži dodatak u kome se nalaze eseji i tekstualni prilozi obogaćeni ilustracijama i arhivskim fotografijama. Na stripu su radili neki od najboljih domaćih strip-autora i ilustatora. Dragan Paunović je nacrtao veći deo, a pored njega tu su i Aleksa Gajić, Siniša Radović, Mijat Mijatović i Nenad Cvitičanin. Strip je bio dva puta uvršten u izbor najboljih svetskih stripova čuvenog teoretičara devete umetnosti Pola Graveta, a bio je i u izboru 10 najznačajnijih godišnjih događaja u svetu strip nedeljnika NIN. U svojoj integralnoj formi, strip se prvi put pojavljuje pred čitaocima.

19.30 – Izložba stripa i predstavljanje autora Tihomira Tikulina Tice /
SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
Tihomir Tikulin Tico je rođen u Berlinu, 14. januara 1971. Profesionalno objavljuje ilustracije i stripove od 1992. godine u časopisima/novinama: Plavi zabavnik, Bum!, Playboy, Klik, Modra lasta, Prvi izbor, Kafe, Insider, Futura, Hacker, Danas, Arena, Večernji list, Bruh, Q-strip, Kvadrat (časopis za strip), Tv Story, Globus… Izrađuje i ilustracije za naslovnice knjiga domaćih izdavača među kojima su Znanje, Školska knjiga, Fraktura, Zagrebačka naklada, Bookglobe, Sara 93, Bakal, Horizont, Mentor, Profil. Povremeno se bavi i crtanjem produkcijskih crteža i ilustracija za potrebe marketinških agencija te ilustracijama za udžbenike izdavača Profil i Školska knjiga. Od 2002. godine vodi brojne radionice stripa, koje su najčešće namenjene deci školskog i predškolskog uzrasta, širom Hrvatske. Od 2017. vodi strip radionice na različitim lokacijama u Zagrebu. Strip-fanzin Endem pokreće 1992. godine i objavljuje do 2007. Nakon desetogodišnje pauze, 2017. počinje nova faza objavljivanja Endema, tako da je do sada izašlo 42 broja a 43. je u pripremi. Kreator je stripa „Pimpeki“ koji je u epizodama izlazio u strip-fanzinu Endem, časopisu za kulturu Homo Volans i mesečnom magazinu Klik. „Pimpeki“ se mogu naći i na internet stranici stripovi.com. U izdanju Mentora, urednika Darka Macana, objavljen je mini-album izabranih epizoda. U sopstvenom izdanju objavljuje strip svesku „Svi moji crno-bijeli Pimpeki“.

20.00 – Veliko finale 18. NS strip vikenda: Razgovor sa specijalnim gostima Dušanom Mladenovićem, urednikom Izdavačke kuće Veseli četvrtak i Rajkom Miloševićem Gerom strip autorom svetskog renomea, koji će se obratiti putem video linka. Uslediće promocija stripa posvećenog Džoniju Rackoviću “Kralj ničega”, autora Alekse Gajića, nakon koje će biti organizovana projekcija animiranog filma. Govore: Aleksa Gajić i Džoni Racković / SKCNS Fabrika, Bulevar despota Stefana 5
Aleksa Gajić, rođen 20. maja 1974. u Beogradu, je strip autor, ilustrator, reditelj i animator. Njegovo najnovije izdanje, „Crni strip“ ili kako sam kaže: neki ga zovu „Kralj ničega“, nastao je u saradnji sa poznatim umetnikom i skejterom Džonijem Rackovićem i jedinstven je kako po sadržaju tako i po estetici. Gajić je poznat po svom grafičkom romanu „Tehnotajz“ sa scenaristom Darkom Grkinićem, po kom je kasnije napravljen animirani film, “Tehnotajz: Edit i ja”, dobija srodni nastavaku u vidu animiranog filma „Kralj ničega“. Na našu veliku radost predstavićemo strip i prikazati animirani film. Aleksa je ilustrator mnogih knjiga, časopisa, između ostalih i “Politikinog zabavnika”. Njegov stripski serijal u šest delova „Le Fléau des Dieux“ (u srpskom izdanju „Bič Božji“) sa francuskom scenaristkinjom Valeri Manžen preštampavan je više puta u Francuskoj, a prevođen je u SAD, Srbiji i još šest drugih zemalja. Poznat je i po izdanju “U šrafovima”, rotirajućim strip kutijama i drugim čudnim objektima koji su strip “angažujućeg oblika”.
Pored ovoga, na NS strip vikendu biće predstavljen i „Teks“, Bonelijev najstariji serijal u izdanju Veselog četvrtka, koji je uradio Rajko Milošević Gera. Veliki fan vesterna i u ovom izdanju je uspeo da ostane spektakularan.

  ...9.–13. 10. 2024, več prizorišč, Ljubljana

https://www.facebook.com/tintafestival
https://www.facebook.com/events/383094168228511
EN_https://www.kinosiska.si/.../tinta-2024-festival-stripa.../

Festival stripa Tinta, ki letos obeležuje že deset let jesenskih stripovskih druženj, bo med 4. in 8. oktobrom 2023 ponovno poskrbel za predstavitev vrhunske sodobne stripovske ustvarjalnosti! Na različnih prizoriščih po Ljubljani se bo zvrstila pisana paleta dogodkov za ljubiteljice in ljubitelje stripa vseh generacij – od razstav, predavanj, pogovorov, delavnic in programa za otroke do že tradicionalnega stripovskega sejma v Kinu Šiška in druženja s prvovrstnimi domačimi in tujimi gosti.

Med drugimi gostimo razvpitega francoskega striparja in animatorja Winshlussa, znamenito francosko grafično underground založbo Le Dernier Cri, mednarodno uveljavljeni finski stripovski kolektiv Kutikuti, večkrat nagrajena nemška avtorja Mikaela Rossa in Philipa Waechterja, potujočo mednarodno razstavo WOMCOM (Women Power in Comics) ter mednarodni projekt Remix Comix: strip za dediščino, ki v Ljubljano poleg umetniškega rezidenčnega programa, več razstav in dogodkov v AKC Metelkova mesto prinaša tudi konferenco Strip in skupnost, posvečeno mnogostranskim vlogam in pomenu stripa v najširši družbi. Prisluhnili bomo predavanju Paula Gravetta, legendarnega britanskega stripovskega zgodovinarja in izvrstnega poznavalca svetovnega stripa, ter spoznavali različne protagoniste in raziskovalce sodobne evropske stripovske scene.

Festival se bo sklenil s podelitvijo nagrad zlatirepec za najboljše izvirne in prevodne stripovske izdaje leta ter risanim koncertom, na katerem bosta moči združila priljubljeni zagrebški muzičar Miki Solus in stripar Izar Lunaček.

Festival stripa TINTA, ki vsako leto oktobra poteka v Kinu Šiška ter na drugih prizoriščih po Ljubljani in drugod po Sloveniji, je osrednji stripovski dogodek v slovenskem prostoru. Festival (ustanovljen leta 2013 pod imenom Stripolisfest) povezuje različne akterje domače stripovske in kulturno-umetniške scene z namenom popularizacije stripovske ustvarjalnosti, predstavlja vrhunce in raznolikost domače stripovske produkcije ter projekte, ki presegajo meje stripa in vstopajo v živahen dialog z drugimi umetniškimi zvrstmi. Z gostovanjem uveljavljenih tujih stripovskih ustvarjalcev in strokovnjakov omogoča vpogled v živahno mednarodno dogajanje in trende na področju sodobnega avtorskega stripa v svetu, z izobraževalnim programom v obliki predavanj, masterclassov, delavnic in debat pa želi razvijati, širiti in poglabljati domačo stripovsko ustvarjalnost in dogajanje.

https://www.tinta.si/o-festivalu/

.....................
Organizacija: Kino Šiška, Stripburger/Forum Ljubljana, Zavod Stripolis
Partnerji: KUD Mreža, Galerija Equrna, Divja misel, Mladinska knjiga, UL ALUO, Pisarna Ljubljane, Unescovega mesta literature, Društvo slovenskega stripa in sorodnih sekvenčnih umetnosti Packa, Društvo GUMB, Loški muzej Škofja Loka, Mestna galerija Ljubljana
Podporniki: Mestna občina Ljubljana, Ministrstvo za kulturo, Javna agencija za knjigo RS, Francoski inštitut v Sloveniji, Outfit7
Projekt WOMCOM je podprt s strani programa Evropske unije Ustvarjalna Evropa.
Stripovska rezidenčna izmenjave med Unescovima mestoma literature Ljubljana in Angoulême je podprta s strani Francoskega inštituta v Sloveniji.

  ...PROGRAM XVIII HSF-a, 06 - 11. septembar 2024.

Ok, znam da info nije na vreme objavljen, ali morao sam se sam snaći za prilog, i to kada imam slobodnog vremena. To je ovog puta nažalost malo kasno. Ipak, Festival još traje i ima promena u programu, pa vredi dati info i linkove. (zmcomics)

https://stripfestival.me/
https://www.facebook.com/stripfestival

        Petak, 06. septembar
11:00 – 13:00 JUSMŠ „Ivan Goran Kovačić“ i OŠ „Dašo Pavičić“
– Škola i radionice crtanja stripova i ilustracija u saradnji sa One mobilnom mrežom
21:00 – 22:00 Trg Belavista
– Svečano otvaranje XVIII HSF-a – Izložba ilustracija Vanja Vikalo
– Galerija „Josip Bepo Benković“
– Izložba – Radovi specijalnih gostiju
– Izložba – Marko Dješka – „Stripokalipsa“
– Galerija „Sue Ryder“ – Izložba – Strip „Mu“ – Sara i Ana Živković
22:00 – 03:00 Tvrđava Forte Mare
– Koncert „Nitro“ (besplatan ulaz)
– Koncert „Detour“ (besplatan ulaz)

        Subota, 07. septembar
11:00 – 13:00 Gradska Biblioteka i Coworking „Kolektiv Novi“
– Škola i radionice crtanja stripova i ilustracija u saradnji sa One mobilnom mrežom
11:00 – 17:00 Trg Nikole Đurkovića
– Crtanje za fanove
– Crtanje na majicama
– Berza stripa
– Background muzički program – 2Beat i Groovy Castel Nuovo
16:00 – 20:00 HSF street CaffeRadio 2B
– 16:00 Prezentacija – Strip antologija „Farto 3“
– 16:30 Prezentacija – Strip izdavaštvo u Crnoj Gori: Luka Rakojević, Miodrag Spasojević, Andrija Vujošević, Đorđe Kamenarović, Nikola Ćurčin
– 17:00 Prezentacija – Evropska kuća u CG – strip „Super Stela II“ (Marina Čupić i Ilija Nikčević)
– 17:30 Prezentacija – Strip „MU“, Sara i Ana Živković
– 18:00 Prezentacija gostujućih festivala: Napoli Comicon, Mostrip, Tandara mandara, Pg comic fest, Strip art, Nk strip vikend, Bratunački strip festival
22:00 – 03:00 Tvrđava Forte Mare
– Koncert BUNT ROCK FESTIVAL „Mali demon” (besplatan ulaz)
– Koncert „Kralj Čačka“ (besplatan ulaz)
– HSF party – DJ BodziE – Groovy Castel Nuovo

        Nedjelja, 08. septembar
11:00 – 14:00 Trofejna sala PVK Jadran, Škver
– Škola i radionice crtanja stripova i ilustracija u saradnji sa One mobilnom mrežom
11:00 – 19:00 Resto-bar „Jadran“
– Crtanje za fanove
– Crtanje na majicama
– Berza stripa
17:00 – 20:00 Resto-bar „Jadran“
– 17:30 Prezentacija – „Na raskršću pripovedanja: Strip, literatura, film“ Dejan Stojiljković
– 18:30 Prezentacija – Specijalni gosti: Jill Thompson, Gene Ha, Tanino Liberatore, Éric Hérenguel, Tony Sandoval, Anna Morozova, Matteo Alemanno, Damijan Stepančić, Jordi Tarragona, Matyas Namai
21:00 – 01:00 Tvrđava Forte Mare
– HSF party DJ 2Beat i Groovy Castel Nuovo (besplatan ulaz)
– Koncert Marčelo (besplatan ulaz)

        Ponedjeljak, 09. septembar
11:00 – 19:00 Beach bar „Peoples” – school day
– Izložba radova nastalih na ONE radionicama i dodjela ONE nagrada
– Crtanje na majicama
– Berza stripa
– Crtanje za fanove
– Background muzički program – 2Beat i Groovy Castel Nuovo
21:00 – 01:00 Tvrđava Forte mare,
– Koncert „Bolesna štenad“ (besplatan ulaz)
– Koncert „Dža ili bu“ (besplatan ulaz)

        Utorak, 10. septembar
11:00 – 13:00 Pine, Tivat
– Crtanje za fanove
– Crtanje na majicama
– Berza stripa
– Background muzički program – 2Beat i Groovy Castel Nuovo
15:00 – 18:00 Žičara, Kotor – Lovćen
– Crtanje za fanove
– Crtanje na majicama
– Škola crtanja u prirodi
– Crtanje za „Strip u boci“
– Prezentacija – Specijalni gosti
– Background muzički program – 2Beat i Groovy Castel Nuovo
21:00 – 01:00 Amfiteatar Pozorišta – Dvorana Park
– HSF party – „Boka all stars”
– HSF party – DJ 2Beat i Groovy Castel Nuovo

        Srijeda, 11. septembar
10:00 – 12:00 Katamaran „Tahiti“
– Crtanje za fanove
– Crtanje na majicama
– Berza stripa
– Background muzički program – 2Beat i Groovy Castel Nuovo
12:00 – 18:00 „Klinci Village Resort“, Luštica
– Crtanje za fanove
– Crtanje na majicama
– Škola crtanja u prirodi
– Crtanje stripa u boci
18:00 – 20:00 Katamaran „Tahiti“
– Krstarenje „Strip u boci“
20:00 – 00:00 Beach bar „Peoples”
– HSF party 2Beat i Groovy Castel Nuovo (besplatan ulaz)
– Koncert Vojko V. (besplatan ulaz)

Objavljeno: 08.09.2024.

  ...„Lunov magnus strip“ ponovo u novinama „Nova“

U petak, 6. Septembra 2024. GOLCONDA i dnevne novine NOVA nastavljaju VELIKU LMS AKCIJU!!!

Zbog velikog interesovanja čitalaca, GOLCONDA i NOVA vam omogućavaju da upotpunite i obogatite svoju Lunov Magnus Strip kolekciju! Od 6. Septembra pa svakog prvog petka u mesecu, uz dnevne novine NOVA možete kupiti primerak LMS-a po ceni od SAMO 99 DINARA.

VAŽNA NAPOMENA: ponuda važi SAMO JEDAN DAN svakog meseca. Ovog meseca taj dan je petak, 6. Septembar. Stripove ne možete nabaviti ni sledećeg dana, niti sledeće nedelje, već SAMO u petak.

  ...Moja lutka za oblačenje 1 i Tokijski osvetnici 29

NOVI MANGA SERIJAL ČAROBNE KNJIGE!

Upoznajte Vakanu Gođo - povučenog srednjoškolca posvećenog izradi hina lutaka, i Marinu Kitagavu - atraktivnu devojku koja sanja o vrhunskom kospleju.

„MOJA LUTKA ZA OBLAČENJEˮ 1 na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara.

Šarmantna tinejdžerska romantična komedija u kojoj duhovit i provokativan odnos dvoje tinejdžera vodi kroz uzbudljiv svet kospleja.

Prelistajte OVDE • PORUČITE ODMAH

BITKA TEČE POVOLJNO PO TAKEMIĆIJA I NJEGOVE SAVEZNIKE IZ DRUGE GENERACIJE TOMANA...

...Ali na bojnom polju situacija se lako preokrene.

„TOKIJSKI OSVETNICIˮ 29 na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara.

Novi broj vaših omiljenih „TOKIJSKIH OSVETNIKAˮ možete poručiti preko sajta www.carobnaknjiga.rs ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

  ...polaznika Radionice Starog Mačka

Za kraj radionice Starog mačka, organizovana je izložba radova polaznika u Samostanskom kompleksu Svetog Nikole

Don Željko Pasković, koji je otvorio izložbu, pohvalio je djecu i zaželio da se i u budućnosti bave ovako lijepim aktivnostima i da razvijaju svoje talente

Direktor TO Kotor, Jovan Ristić se zahvalio don Željku na gostoprimstvu, a Simonu Vučkoviću na predanom radu i prenošenju znanja

Radionicu crtanja stripova, ilustracija i karikatura je pohađalo tokom prethodnih mjeseci preko 30 djece

Samostanski kompleks Svetog Nikole

Preuzeto s linka TOK:
https://www.facebook.com/photo/...

  ...606. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 606:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/606

Objavljeno: 01.09.2024.

  ...prvenac nove izdavačke kuće

Izdavačka kuća Maverik osnovana je krajem februara 2024. godine, a pre nekoliko dana su nas obradovali svojim prvencem, stripom "Rođene prkosne".

Ovo delo na veličanstven način prikazuje šest portreta mladih devojaka, koje su posvećene borbi za važne ciljeve. Njihova hrabrost i posvećenost čine ih glasovima omladine koja se bori za bolju budućnost i slobodu.

Kroz stranice ovog stripa, upoznajemo njihove inspirativne životne priče i ono što ih je navelo da prkose opasnostima i podignu svoj glas za važne teme poput obrazovanja devojaka, borbe protiv klimatskih promena, zabrane vatrenog oružja, "deplastifikacije" planete i pomoći izbeglicama.

Uz izuzetno lepe crteže koji savršeno oslikavaju ove svakodnevne heroine, ovaj strip ne ostavlja nikoga ravnodušnim! U svetlu ovih priča, vreme je da i mi ustanemo i koračamo uz njih ka boljoj budućnosti.

  ...u prodaji na kioscima
  u Crnoj Gori

Dugo najavljivano izdanje autorskog stripa „Titogradsko stripovanje 2“ Slobodana Boba Lalovića u izdanju novinsko izdavačke kuće "Nova Pobjeda" se može kupiti na kioscima Tobacco shop i Tobacco press u Crnoj Gori.

  ...Čelični alhemičar 23

NA ULICAMA PRESTONICE VODE SE NEPRESTANE BORBE.

Oko centralne komande steže se obruč, dok se pobunjenici obračunavaju sa preostalim homunkulima.

„ČELIČNI ALHEMIČARˮ 23 na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara.

Novi broj „ČELIČNOG ALHEMIČARAˮ možete naručiti putem sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Prelistajte OVDE • PORUČITE ODMAH

  ...Kotor, Crna Gora

Gostovanje poznatog karikaturiste na Radionici Starog mačka

U utorak, 20. 8., u Samostanskom kompleksu svetog Nikole gdje se održava škola crtanja stripa i ilustracije pod nazivom Radionica Starog mačka, koju vodi strip autor Simon Vučković, će imati posebnog gosta – a to je poznati karikaturist i slikar Luka Lagator. Uz druženje s umjetnikom i lijep barokni ambijent starih zdanja, svi zainteresirani će imati priliku da nauče nešto od tajni zanata dizajna, crtanja karikature, stripa, ilustracije,... Na kraju gostovanja u 12:30 h u atriju Samostanskog kompleksa će službeno biti otvorena izložba karikature i stripa gostujućeg predavača.

Organizatori i pokrovitelji radionice su: Turistička organizacija Općine Kotor, Samostanski kompleks svetog Nikole, Mjesna zajednica Muo i Udruženje strip autora Crne Gore.

Svi koji vole da crtaju su dobrodošli. Sav program je besplatan.

Biografija gostujućeg predavača:
"Luka Lagator je rođen 1945. god. na Cetinju gdje živi i radi. Bavi se slikarstvom, karikaturom i stripom. Stripovi koje radi su novinski. Član je „Udruženja likovnih umjetnika Crne Gore“ od 1978. god. i „Udruženja karikaturista Crne Gore“, čiji je jedan od osnivača. Objavio je oko 6000 radova u raznim listovima i časopisima kao i nekoliko zasebnih izdanja posvećenim karikaturi i stripu. Domaćoj i međunarodnoj javnosti najpoznatiji je po konkursnoj karikaturi gdje ulazi u krug od 50 najboljih na svijetu koji su se ikada bavili njome gdje je dobitnik oko 130 regionalnih i svjetskih priznanja. Dobitnik je i najvećeg državnog priznanja u Crnoj Gori „Trinaestojulske nagrade“, Povelje „Ivan Crnojević“, a ima i status istaknutog kulturnog stvaraoca Crne Gore".

Ponedjeljak, 19. kolovoza 2024. - 8:53
Autor: Radio DUX

[Objavljeno: Radio DUX, Tivat]

Otvorena izložba karikature i stripa Luke Lagatora na Prčanju

Izložba karikature i stripa poznatog karikaturiste i slikara Luke Lagatora otvorena je danas u atrijumu Samostanskog kompleksa Svetog Nikole na Prčanju.

Prisutne je pozdravio župnik don Željko Pasković.

Navodi da je danas umjetnost često puta zapostavljena.

“Do onog momenta dok neko ne napravi onu karikaturu kojom pogađa u srž i onda se time proslavi. Drago mi je da sa nama umjetnik Luka Lagator koji je izložio preljepe karikature koje često puta nose ne tako lijepu poruku i koje bi, u stvari, nama na komičan način trebale biti opomena da nešto sa ovim svijetom ipak nije kako treba i da neke stvari nisu na svom mjestu. Mnogo bi bolje bilo kada bi karikature bile samo žitna polja, ali nažalost imamo i karikature gdje vidimo oklopno vozilo koje preko žitnog polja ide i spaljuje hljeb“ – kaže Pasković.

Napominje da je pomenuta karikatura, koja je prošle godine u Italiji osvojila prvu nagradu, na njega ostavila poseban utisak.

„Ovaj svijet puno novca ulaže na pogrešna mjesta, dok je gladnih sve više. Takođe mi se sviđa tema kojom su obrađeni i masmediji koji, umjesto da iznose istinu, danas su postali oni koji iznose samo lažne vijesti zbog senzacije i zbog nekog ličnog profita. To je jako pogrešno jer mediji bi trebali da budu onaj stub i svetionik istine i prave informacije. Često puta ne zato što žele, već zato što su pritisnuti od strane onih koji im daju novac i mogućnost za opstajanjem.

Dok se stvari u svijetu ne poprave na nekom boljem nivou, nama ostajete vi koji opominjete karikaturom i ostaje želja i nada da mlade generacije koje su ovdje, kritički posmatraju svijet, ne samo onako kako nam se predstavlja na društvenim mrežama, nego da kritički zauzmu svoj stav“ – ističe Pasković.

On se zahvalio strip autoru Simonu Vučkoviću koji je, ističe, dva mjeseca predano radio sa djecom i učio ih umjetnosti crtanja i izrade stripa.

„Djeca su me zadivila da su uprkos vrućini, saobraćajnom haosu dolazila ovdje, u jednom od centara kulture kotorske opštine i učestvovala u izradi prelijepih stripova koje ćemo, nadam se, vidjeti kada se radionica završi“ – poručuje Pasković.

Autor se osvrnuo na pomenuti rad sa žitnim poljem.

„Vidite i sami koji su ratovi, nesreće, ali zašto ne bi jedan takav koji lansira rakete, bio jedan kombajn. Inače Ukrajina je žitnica. Sarkastično i oštro, ali to je i cilj i poruka karikature“ – ističe Lagator.

Inače, na izložbi su predstavljeni nagrađnivani stripovi i karikature.

Posebno se zahvalio Simonu i istakao njegov rad, te pohvalio talenat djece koja pohađaju „Radionicu Starog mačka“.

Izložbu je otvorio strip autor Simon Vučković.

„Prije nekih 25 godina kada sam bio mlad i na samom početku stvaranja, Luka je otvorio moju izložbu u Kotoru, te 1999. godine koja je bila prekretnica u mom radu. Jako mi je interesantno da sada i ja imam priliku da otvorim njegovu izložbu. Svakako, Luka je stariji i sa ozbiljnijom biografijom.

Razmišljao sam o radnom naslovu izložbe. Opet Draško među Mletke je radni naslov izložbe, na koji me je asocirao njegov strip i karikatura“ – navodi Vučković.

Prije samog otvaranja, polaznici radionice imali su priliku da uče od strip majstora Luke Lagatora.

Podsjetimo, na Prčanju se održava škola crtanja stripa i ilustracije pod nazivom “Radionica Starog mačka” koju vodi strip autor Simon Vučković.

Uz druženje sa umjetnikom i lijep barokni ambijent starih zdanja, polaznici/ce imaju priliku da nauče nešto od tajni zanata dizajna, crtanja karikature, stripa, ilustracije.

Radionica će biti krunisana izložbom radova djece koja su tokom dva mjeseca pohađala “Radionicu Starog mačka”.

Organizatori i pokrovitelji radionice su: Turistička organizacija Opštine Kotor, Samostanski kompleks Svetog Nikole, Mjesna zajednica Muo i Udruženje strip autora Crne Gore.

Program je besplatan.

Luka Lagator je rođen 1945. godine na Cetinju gdje živi i radi. Bavi se slikarstvom, karikaturom i stripom. Stripovi koje radi su novinski. Član je Udruženja likovnih umjetnika Crne Gore od 1978. godine i Udruženja karikaturista Crne Gore, čiji je jedan od osnivača. Objavio je oko 6000 radova u raznim listovima i časopisima, kao i nekoliko zasebnih izdanja posvećenim karikaturi i stripu. Domaćoj i međunarodnoj javnosti najpoznatiji je po konkursnoj karikaturi gdje ulazi u krug od 50 najboljih na svijetu koji su se ikada bavili njome, gdje je dobitnik oko 130 regionalnih i svjetskih priznanja. Dobitnik je i najvećeg državnog priznanja u Crnoj Gori „Trinaestojulske nagrade“, Povelje „Ivan Crnojević“, a ima i status istaknutog kulturnog stvaraoca Crne Gore.

Tekst: Irena Mačić Đurić
Foto: Radio Kotor/IMĐ

[Objavljeno: Radio Kotor]

  ...– “Beskrvni IV - Dvanestorica”
  scenariste Marka Stojanovića i više
  crtača; Izdavač: Marko Stojanović i
  Udruženje ljubitelja stripa i pisane reči
  “Nikola Mitrović Kokan” Leskovac, 2024..

   Strip “Beskrvni” je od 2011. godine “pobočni” serijal (tzv “spin-off”) već kultnog serijala “Vekovnici”, započetog 2007. godine; idejni vođa i scenarista oba serijala je Marko Stojanović (1978) nesporna strip institucija, čitaj posvećeni, uporni i tvrdoglavi strip autor, agilni organizator i promoter 9. umetnosti na prostorima Balkana. Junak “Beskrvnih” je vampir Aleksej Vasiljević, epizodista “Vekovnika”; Aleksej je bio jedan od odabrane Dvanaestorice (najsposobnijih, najkrvoločnijih) iz najužeg kruga oko Gospodara svih vampira. U “Beskrvnima” on je, međutim, odmetnik, izdajnik, jeretik koji proganja i ubija svoju nekadašnju braću (kao što i oni žarko žele da njega eliminišu). Kako je i zašto došlo do raskola između Gospodara i Alekseja pitanje je koje će svakako biti razjašnjeno, malo-po malo, tokom albuma koji  (neminovno) slede.

   “Beskrvi” su započeli žustro, ‘u sred srede’ albumom “Mrtva straža” sačinjenom od kratkih priča koje skiciraju Aleksejevu poziciju, bez previše objašnjavanja i sa mnogo burnih dešavanja i brzih akcija u kojima on eliminiše svoje (svakojake) protivnike. Drugi album “Zla krv” varira fragmentarnu strukturu prethodnog albuma mada je ovde jedna velika priča podeljena (kao u literarnim romanima) na poglavlja. “Treći čin” je svoje fragmente proširio i na prošlost (prva dva albuma su ovovremenska) dajući tako dublju perspektivu ključnog sukoba i pojedinačnih dvoboja. Najnoviji, četvrti album “Dvanaestorica” bavi se, kako mu i naziv kaže, pričama članova najužeg kruga oko Gospodara a Aleksej u njima i nema posebnu ulogu. Osam se priča prostire u različitim epohama i na raznim meridijanima što dodatno dinamizuje album koji i inače obiluje zanimljivim postavkama i dešavanjima. Ono što je, pak, najbitniji pomak koji priče donose je svojevrsna filozofska dilema odnosno jednako takav filozofski odgovor na istu; ova vizura donosi sasvim nesvakidašnje, neočekivano a vrcavo duhovito razrešenje situacija ili posebnim tonovima boji finalne kadrove priče. Tako će, nesporno vešti ali i beskrajno nadobudni Borselino de Santo, u epizodi “Razvojni put Borse Šnajdera” (što je naravno parafraza naslova drame ingenioznog Aleksandra Popovića) na fatalni način otkriti da ima onih koji umeju da pročitaju njegovu fintu (a to je, na manje ni više, nego Čen iz “Vekovnika”) a zbog čega se ostaje – bez glave. Slično otkrovenje će se ukazati onima koji ne veruju u anđele (“Pali”) ili će se sposobnost da se svako dostigne premetnuti u tešku kletvu (“Plen”). “Lovac” i “Poslednji i zadnji” su minijature sa zloslutnom finalnom udarnom rečenicom (“panč lajn”). “Kraj” govori o brzom Damjanu koji upak biva prestignut (sopstveom smrću) a “Početak” priča o velikim žrtvama koje se čine u ime višeg dobra. Najuzbudljivija i najotkačenija priča je “Kleveta” u kojoj se na sudu sreću Jozef K. i “Prvoumrli, Gospodar neprebrojnih, Rodonačelnik beskrvnih, Otac svih vampira”; Jozef K. je optužen da je, ni manje ni više, dezertirao iz redova Dvanaestorice! Vatromet rečenica koje su  višesmislene ili apsurdne umešan je sa trivijalijama i kalamburima dokazujući nadmoć apsurda i Homo Ludensa nad svim “ozbiljnim” situacijama.

   Marko Stojanović je za ovaj album u kome su priče crno-bele i obojene, po svom proverenom receptu, angažovano iskusne i mlade crtače Kenana Halilovića, Stefana Katanića, Emre Sonmeza, Osmana Hajdarića, Zvonimira Vidića, Hrvoja Ružića, Marka Nikolića i Gašpera Krajnca, koji su raznorodnim crtačkim stilovima svaku priču učinili apartnom u ovom albumu; no, u konačnom sagledavanju ovo bogatstvo grafizama ispostavlja se kao velika, samosvojna vrednost. I tako žar i polet s kojima Marko Stojanović ispisuje „Beskrvne“ i gradi priče, koje se ne iscrpljuju na nivou pukih žanrovskih „uradaka“ već imaju i značenjsku težinu, dobija adekvatnu potporu u višestrukim likovnim pogledima na stvarnost i horor fantastiku što je, sveukupno, zaloga valjanosti ovog albuma ali i čitavog serijala čijem nastajanju imamo privilegiju da prisustvujemo.

(“Dnevnik”, 2024)

Objavljeno: 25.08.2024.

  ...međunarodnog strip konkursa "Veles 2024"

U prostorijama EUROPE HOUSE-a u Velesu  21. avgusta, održano je svečano otvaranje 21. međunarodnog salona stripa i 6. strip kolonije „VELES 2024“ u organizaciji Makedonskog strip centra iz Velesa.

Između ostalog, dodeljene su i nagrade najboljima na tradicionalnom međunarodnom konkursu stripa. Od rekordnih 351 autora, stručni žiri i organizator dodelili su sledeće nagrade:

Prva nagrada "ZLATNI STRIP"
Strip "REVOLVER" Vojdana Andonova (scenario) i Canka Stefanova (crtež) MAKEDONIJA

Druga nagrada
„VERA I NEVERA“ autora: Marka Stojanovića (scenarist), Milan Jovanovića i Dražen Kovačevića (postavke), Vladimira Aleksić (crtež) i Aljoše Tomića (boja) Srbija

Treća nagrada
„KOCKANJE SA ŽIVOTOM“ autora: Nikole Vidačkovića (scenarist) i Dragana Pavasovića (crtež) Srbija

NAJBOLJI STRIP OD MAKEDONSKIH AUTORA
„Bio si jednom čovek“ autora: Aleksandar Stevanova (scenarist) i Darka Bogdanova (crtež)

NAJBOLJI SCENARIO
„ANALIZA SMRTi” – Marko Stojanović, Srbija

NAJBOLJI UMETNIČKI IZRAZ
„STARGAZER 256“ Daša Konopatova, Rusija

NAJBOLJE SCENARIO MAKEDONSKOG AUTORA
„MI, KOJI SE BORIMO SA BOGOVIMA“ – Vojdan Andonov, Skoplje

KATEGORIJA ZA UCENIKE  OSNOVNE ŠKOLE
• Najbolji strip u ovoj kategoriji za učenike iz Makedonije dobija  Teona Markoska, Tetovo sa stripom "KAKVO KOLO NAOKOLU!"
• Najbolji strip u ovoj kategoriji za učenike van Makedonije ima  Vuk Stojanović iz Leskovca

KATEGORIJA SREDNJE ŠKOLE
• Najbolji strip iz Makedonije ima Teodora Hristova, Bitolj
• Najbolji strip van Makedonije ima Ognjen Stojanović, Srbija
• Vilma Damnjanovska dobija pohvalu

NAJBOLJI DEBITANT
• Sandra Kostovska, Skoplje

NAJMLAĐI UČESNIK
• Marko Kupenkov, Skoplje 5.5

PRIZNANJA ZA SARADNJI
Dobili su
• PARAGONS COMICS - za organizovano i masovno učešće na konkursu
• LESKOVAČKA ŠKOLA STRIPA „NIKOLA MITROVIĆ KOKAN“ – za masovno i organizovano učešće
• Udruga "HRVATSKI AUTORI STRIPA" Zagreb za suradnju i promociju ovog  strip konkursa
• Škola stripa i ilustracije - Budva za masovno i organizovano učešće
• Škola stripa i ilustracije - Tivat za masovno i organizovano učešće

Aktivnosti ove strip manifestacije, najznačajnije u sferi 9 umetnosti u našoj zemlji, nastavljaju se do 25. avgusta organizacijom Strip kolonije
• Ministarstvo kulture i turizma Makedonije
• Opština Veles

  ...Tokijski gul 6

SITUACIJA U 11. OKRUGU SE POGORŠAVA DOK AGENTI ORG-A POKUŠAVAJU DA REŠE VELIKI BROJ UBISTAVA ISTRAŽITELJA.

Dolazi do opasnog susreta između Kanekija i Drveta aogiri, što je, suštinski, banda gulova koju vodi gul poznat samo kao Jednooki Kralj.

„TOKIJSKI GUL" 6 na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara!

Novi broj „Tokijskog gula" možete naručiti preko sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Više informacija o ovom izdanju možete potražiti na našem sajtu.

  ... i ljubavni jadi Džokera – „Betmen –
  Mračni princ na belom konju“ autora
  Enrika Marinija; Izdavač: „Čarobna
  knjiga“ 2024.

   Mračni princ Betmen, jedini super heroj koji to nije, odavno je prerastao skromne granice koje su mu, davne 1939. godine, odredili originalni autori Bob Kejn i Bil Finger. Pošto je preživeo Zlatno doba stripa (pre II svetskog rata), pa zatim Srebrno (1950-te) i Bronzano (1960-te), veliku slavu i zaborav (jer su neki novi heroji bili atraktivniji) iz koga je uskrsao zahvaljujući Frenku Mileru, polovinom 1980-tih, Betmen je transformisan u još jednog „očovečenog heroja“ (mada je on, za razliku od Marvelovih super junaka odnosno super junaka iz matičnog mu DC-a, oduvek bio - čovek) a potom zadobio brojna lica i paralelne verzije koje se ponekad preklapaju (mada to nije obavezno). Kako god bilo da bilo, Betmen doživljava decenije zrelosti, postajući, svakako zahvaljujući filmovima, jedna od najvećih ikona popularne kulture XX i XXI veka.

   Pošto recept očovečenja radi odnosno prodaje stripove (i filmove, koji su najatraktivniji deo ponude), bosovi DC-a dali su odrešene ruke svojim urednicima i agentima pa ovi traže nove atrakcije i senzacije što znači sveže ideje, drugačije vizure iz kojih se junak posmatra. Ovaj trend, koji nije samo specijalitet DC-a i Marvela (i italijanski strip gigant Boneli već neko vreme traži načine da „podmladi“ svoje junake - Teksa, Zagora, Dilan Doga, Marti Misteriju...), znači uvođenje u posao scenarista i crtača koji nisu iz stalne ekipe izdavača već su izvan tog sistema a ugled su stekli na drugim, sasvim drugačijim stripovima. U ovom slučaju angažovan je Enriko Marini (1969) znan po strip serijalima, naučnofantastičnom „Džipsi“, avanturističko-gusarskom „Škorpion“ i istorijskom epu „Orlovi Rima“, krimiću „Burleskni noar“; njemu su, kako sam piše, date odrešene ruke (a to je bio uslov da se on prihvati posla) pa je sam napisao priču i nacrtao je ’iz sve snage’. Marinijevo delo, pod naslovom „Betmen – Mračni princ na belom konju“, pojavilo se 2017. godine u dva dela a u izdanju „Čarobne knjige“ je objedinjeno u jedan album objavljen u Kolekciji izabranih priča iz DC multiverzuma „DC Gold“.

   U Marinijevoj verziji Betmen je u najboljim godinama, dakle mlađi od Milerovog Betmena koji je prevalio 50 godina; adekvatno godinama mračni vitez je u vrhunskoj formi pa isteruje pravdu bez prestanka... No, fokus (i zaplet) ove epizode je na Betmenovom ’civilnom’ liku multimilionera i zavodnika Brusa Vejna koji biva javno optužen da sa izvesnom šankerkom ima - ćerku; otac u stvari i ne zna za dete jer je majka sama brinula o njoj ali sada je u finansijskoj stisci i traži od Vejna da da doprinos u izdržavanju devojčice. Mediji su jedva dočekali ovu poslasticu a Vejn nema pravi odgovor na pitanja jer se nejasno seća ove zgode. Na muku će mu stati i Džoker koji otima devojčicu a kao otkup traži dijamant koji namerava da pokloni svojoj dragoj Harli (pošto je prva pljačka mogućeg poklona propala – a i Ženamačka ima tu šta da prigovori)! Žestoki momci, dakle, imaju svoje (ozbiljne) probleme sa ženskim rodom koje ne uspevaju da razreše na zadovoljavajući način. Betmen je spreman da pronađe devojčicu po svaku cenu (makar morao da svojeručno premlati sve nevaljalce uzduž i popreko Gotama) ne samo zato što je borac za pravdu već i zbog mogućnosti da je zaista njen tata.

   ’Očovečenje’ Betmena do sada se kretalo u nivoima prošlosti, pre svega Vejnove detinje traume zbog ubistva roditelja i odluke o borbi protiv ’loših momaka’; Miler je Betmena ’otkrio’ na pragu starosti usred podivljalog nasilja na ulicama urbane džungle. Marini je svoju priču smestio i usredsredio između ove dve granične tačke. Dileme koje muče osvetnika i zlikovca (’da li sam postao tata a da to i ne znam ili sam znao pa sam želeo da to sakrijem jer šteti mom imidžu’ odnosno ’kako ispuniti sopstvena obećanja i ostvariti želje mušičavoj dragoj?’) vrlo su životne i realne i potencijalno kriju moguće konflikte i prevrate u ulogama koje momci igraju. Trivijalno je, zbog herojskog ’pedigrea’, obojilo priču žestokom groteskom ’a-la realiti programi’ potenciranu  eksplicitnim-brutalnim nasiljem i uvrnutim humorom. Marinijevo pitanje ’šta ako se u postojeću podelu uloga i definisane junačke profile umeša – slučaj komedijant?’ dobija ozbiljne i smešne odgovore, za kraj krunisane otvaranjem još jedne mogućnosti: da li je kasni posetilac bara i mogući tata male curice u stvari - Džoker? Uopšte nije isključeno da će znatiželjnici uskoro dobiti kakav-takav odgovor u nekom novom mini serijalu.

   Osim što se poigrao Betmen-Vejn i Džoker ulogama, Marini je priču iscrtao i obojio vrlo ’evropski’ dakle dinamično i poletno ali i rafinirano-maniristički, sa iskrivljenim rakursima odnosno čestim tonovima sumraka i paletom koja je izmeštena iz uobičajenih obrazaca i naginje sepiji ili monohromatskim tonalitetima. Gotam u svom sjaju i bedi deluje impozantno a ljudske kreature blešte lepotom ali i dekadentnom izopačenošću. Likovna gozba prepuna detalja i delikatnih valera tera čitaoca-gledaoca da zastaje i vraća se prethodnom stranicama kako bi pažljivije razledao neku sliku.

   Rečju, „Betmen – Mračni princ na belom konju“ Enrika Marinija prijatno je i intrigantno širenje mita o Mračnom vitezu prema novim, obećavajućim horizontima i svakako zaslužuje punu pažnju stripoljubaca.

(“Dnevnik”, 2024)

Objavljeno: 18.08.2024.

  ...Ultimativna invazija, Ispovest i Oštrica besmrtnika 28

ZAKORAČITE U NOVI ULTIMATIVNI UNIVERZUM!

Predstavljamo vam novu biblioteku Čarobne knjige – ULTIMATIVNI MARVEL!

I kao prvi broj ove biblioteke stiže nam ULTIMATIVNA INVAZIJA, najnovije ostvarenje Marvelove scenarističke zvezde, Džonatana Hikmana, koji ovom pričom postavlja kamen temeljac novog univerzuma i avantura koje ćemo pratiti narednih godina.

Nakon što je preživeo nestanak svog univerzuma, zla verzija Rida Ričardsa, poznata kao Tvorac, planira povratak s grandioznim planom da ponovo stvori svoj izgubljeni svet – u kojem je on apsolutni vladar svega!

„Ultimativna invazija" na LETEĆEM STARTU po ceni od 1540 dinara!

Požurite! Nova avantura vas čeka!

Prelistajte OVDE • PORUČITE ODMAH

NOVA MANGA ČAROBNE KNJIGE KOJA ĆE VAS OSTAVITI BEZ DAHA!

Dok se Asai i Išikura bore za život na planini Ovari, Išikura otkriva šokantnu tajnu iz prošlosti.

Uđite u svet gde preživljavanje i mračna prošlost prepliću paranoju i klaustrofobiju.

„ISPOVEST" na LETEĆEM STARTU po ceni od 470 dinara!

Posetite naš sajt i nabavite svoj primerak već sada!

Prelistajte OVDE • PORUČITE ODMAH

KAGIMURA JE NA SAMOM KRAJU POTERE ZA ANOCUOM.

Na šta je sve spreman kako bi ulovio svog smrtnog neprijatelja? Koliko će leševa ostaviti iza sebe kako bi ubio vođu Ito-rjua?

„OŠTRICA BESMRTNIKAˮ 28 na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara.

Novi broj „OŠTRICE BESMRTNIKAˮ možete naručiti preko sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Prelistajte OVDE • PORUČITE ODMAH

  ... mladih strip autora, Leskovac

   Na 26. Balkanskoj Smotri Mladih Strip Autora održanoj 28-30. juna 2024. godine u konkurenciji od 3121 učesnika iz 83 zemalja sa prostora Evrope, Azije, Afrike, Australije, Severne i Južne Amerike, internacionalni žiri u sastavu: predsednik žirija Lasko Džurovski (strip crtač i ilustrator), Milorad Vicanović Maza (strip crtač i ilustrator) i Marko Stojanović (strip scenarista i teoretičar) dodelio je sledeće nagrade. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana u kategoriji strip crtača dobila je Gaja Smilevska iz Severne Makedonije. Diplomu za istu kategoriju dobili su Mihael Bađun iz Hrvatske i Mihajlo Miljanović iz Bosne i Hercegovine. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za ilustraciju dobio je Flaviu Pop iz Rumunije. Diplomu za istu kategoriju dobila je Jana Laucoska iz Makedonije i Omar Burak Onal iz Turske. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za scenario dobila je Lana Deković iz Hrvatske. Diplome za istu kategoriju dobili su Nikos Stavrianos iz Grčke i Vojdan Andonov iz Makedonije. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za strip teoriju dobio je Luka Stojanović iz Leskovca. Diplomu za istu kategoriju Iris Bošnjaku iz Albanije, Emilija Despotov iz Mokrina i Jana Stojanović iz Leskovca. Plaketu “Nikola Mitrović Kokan”za doprinos srpskom stripu dodelio je organizator (Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“, ispred Leskovačkog Kulturnog Centra), nezavisno od žirija, i nju su ravnopravno dobili Bojan Kovačević iz Inđije i Vladimir Krstić Laci iz Niša. U sklopu manifestacije dodeljuje se i memorijalna nagrada „Miodrag Veličković Mivel” za satirični strip. Žiri u sastavu: predsednik žirija Ninoslav Miljković (strip-crtač i karikaturista), Predrag Stanković (strip-teoretičar i književnik) i Jurica Dikić (strip-crtač i karikaturista), dodelio je nagradu Dimitrisu Kamenosu iz Grčke. Priznanje „Prijatelj stripa” koje se dodeljuje osobi van sveta stripa koja je doprinela devetoj umetnosti u značajnoj meri dodelio je tročlani međunarodni žiri u sastavu: predsednik žirija Milorad Vicanović Maza (strip-crtač i ilustrator), Dalibor Talajić (strip-crtač i ilustrator) i Marian Miresku (strip-scenarista I teoretičar) i to Pii Nikolič iz Slovenije i Marini Mirković iz Vrbasa. Dodeljuje se i nagrada za doprinos stripu Balkana, a dodeljuje je tročlani međunarodni žiri u sastavu:: Vladimir Krstić Laci (strip-crtač i ilustrator), dr Koral Ilhan (strip-crtač i ilustrator) i Rumen Čaušev (strip-crtač i ilustrator) i to strip teoretičaru Dodo Nita-i iz Rumunije.

   Bratski gradovi po stripu gradu Leskovcu, Sofija (Bugarska), Herceg Novi (Crna Gora) i Brašov (Rumunija), dodeljuju sledeće nagrade. Odsek za strip pri udruženju likovnih umetnika Bugarske dodelio nagradu za najbolju ilustraciju Damjanu Gjorgijevskom iz Severne Makedonije, a Regionalni istorijski muzej u Brašovu nagradu CAN FOR BALKANS za istorijski strip Nikosu Dalampirasu iz Grčke. Hercegnovski Strip Festival dodeljuje nagradu za najbolji grupni nastup strip radionice Klubu Komiks iz Dobriča u Bugarskoj. U sastavu Smotre održan je konkurs za najbolji strip-kaiš u organizaciji Leskovačke škole stripa, „Nove naše reči”, Učiteljskog društva Leskovac, Osnovne škole „Josif Kostić” i Sindikata obrazovanja Srbije — Regionalnog centra Leskovac, na koji je pristiglo 2486 učenik iz tridesetak gradova i sela iz Srbije, ali i iz Makedonije, Rumunije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Rusije, Jordana i Slovenije. Žiri u sastavu: Nikola Milićević (urednik Nove naše reči i strip teoretičar), Aleksandar Anđelković (akademski grafičar) i Marko Serafimović (predavač u Leskovačkoj školi stripa), nagradio je Janu Stojanović iz Leskovca (kategorija do 10 godina), Anatanasiju Atanacković iz Stajičeva (kategorija od 10 do 15 godina) i Jani Stojanović iz Leskovca (kategorija od 15 do 19 godina). Specijalnu nagradu žiri je dodelio Mikici Đukić iz Beograda. Takođe u sklopu manifestacije elektronski časopis za decu “AKO MENE PITAŠ...” dodelio je nagradu “Ninoslav Miljković” za najboljeg mladog strip autora „Mlada velika nada“ Taši Vuksanović i Nini Stanković iz Leskovca. Studentsko informativno izdavački centar iz Niša dodelio je nagradu Ivanu Avramovskom iz Makedonije i Urošu Miličiću iz Niša i Zachary-u M. iz Sjedinjenih Američkih Država a izdavačka kuća “Darkwood” iz Beograda nagradu za najoriginalniji strip dodelila je Devilaju Paraminku (Devmalya Pramanik) iz Indije i Gariju Gastoniju (Garrie Gastonny) iz Indinezije.

  ... Нови стрипови на македонски јазик

   U okviru Godišnjeg programa Ministarstva kulture Republike Makedonije – izdavački sektor, Strip centar Makedonije sa sedištem u Velesu objavljuje sledeća izdanja:
   • Strip časopis „KREATOR” br.35 i 36
   • ILINDEN 903-BORBA KOD  SLIVE- Mile Topuz,
   • ISTORIJSKI STRIPOVI – Kole Manev
   • KIKO I VEKI U NOVIM AVANTURAMA – Jordan Manasijevski
   • strip knjiga „ALMANAH“-grupe autora
   • MAGIČNI KVADRATI – (prevod na makedonski) mlada Anja Tanović iz Novog Sada, Srbija

   Tome Trajkov - programski koordinator Makedonskog centra stripa naglašava da razvoj makedonske nacionalne strip kulture preferira podršku i afirmaciju makedonskih strip autora. Ako izuzmemo učešće strip autora iz drugih zemalja u reviji KREATOR (koja tradicionalno objavljuje najbolje radove sa tradicionalnog strip konkursa), onda izdanje naše drage prijateljice Anje Tanović (gde je scenarista nekoliko stripova Vane Trajkov), onda stripovi makedonskih doajena: Mileta Topuza, Koleta Maneva i Jordana Manasijevskog predstavljaju zasluženu satisfakciju za njihov višegodišnji rad.

   Tu je i makedonska strip buducnost, gde spadaju autori kao sto su: Ilko Stojanovski, Slavica Kupenkova, Evgenija Trajkovska, Đurđica Varela, Sibel Ismailova, Anita Gočeva, Oliver Cvetkovski, Martina Veličkovska, Gjunaj Abdulov, Tamara Mišovska, Darko Bojovski i drugi.

   Tome Trajkov takođe naglašava da očuvanje i afirmacija makedonskog jezika nije ništa manje važno. Nažalost, mora se reći da je i u nekim krugovima njegovo postojanje jos uvek dovedi u pitanje. Strip centar Veles će kategoricno delovati u tom pravcu... zaključuje Trajkov!

   Нови стрипови на македонски јазик

   Како дел од Годишната програма на Министерството за култура на Република Македонија-сектор издаваштво, Стрип центар на Македонија со седиште во Велес ги публикува следните изданија:
   • Стрип списание „КРЕАТОР“ бр 35 и 36
   • Илинден 903-Борбата на Слива од Миле Топуз,
   • ИСТОРИСКИ СТРИПОВИ-Коле Манев
   • КИКО И ВЕКИ ВО НОВИ АВАНТУРИ – Јордан Манасијевски
   • Како и стрип книгата„АЛМАНАХ “ од група автори
   • ВОЛШЕБНИ КВАДРАТЧИЊА –(превод на македонски ) од младата  Ања Тановиќ од Нови Сад, Србија

   Томе Трајков-програм координатор на Македонскиот стрип центар потенцира дека изградбата на македонска национална стрип култура преферира поддршка и афирмација на  македонски стрип автори. Ако се изземат учеството на стрип автори од други држави во ревијата КРЕАТОР( којашто традиционално ги објавува најдобрите дела од традиционалниот стрип конкурс)потоа  изданието на нашата драга пријателка Ања Тановиќ( кадешто сценарист на повеќе стрипови е Ване Трајков) тогаш стрип книгите на доајените Миле Топуз, Коле Манев и Јордан Манасијевски претставуваат заслужена сатисфакција во нивниот повекегодишен труд.

   Тука се и авторите од помладата генерација како на пример: Илко Стојановски, Славица Купенкова, Евгенија Трајковска, Ѓурѓица Варела, Сибел Исмаилова, Анита Гочева, Оливер Цветковски, Мартина величковска, Ѓунај Абдулов, Тамара Мишовска, Дарко Бојовски и др.

   Томе Трајков, исто така, нагласува дека не помало значење претставува сочувувањето и афирмацијата на македонскиот јазик. За жал, мора да се каже дека и во некои регионални кругови, неговото постоење се доведува во прашање. Македонскиот стрип центар принципиелно ќе застане против тие тенденции... завршува Трајков!

Objavljeno: 11.08.2024.

  ...605. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 605:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/605

  ... – „Umpah - Pah – kompletna
  kolekcija“ scenario Gosini, crtež Uderzo;
  Izdavač: „Čarobna knjiga“ 2024.

   U vrelim letnjim danima “Čarobna knjiga” objavila je, u biblioteci “Stari kontinent – specijalna izdanja”, još jednu poslasticu za stripoljupce svih generacija: kompletnu kolekciju “Umpah – Paha” prvog zajedničkog dela tandema Rene Gosini (1926-1977) i Alber Uderzo (1927-2020), koji će svojim delima pomeriti granice 9. umetnosti. Kako priliči ovakvim knjigama znatiželjnici će (na čak 184 kolor strane između tvrdih korica) moći da se pogoste sa svih 5 epizoda stripa te obiljem pratećeg materijala koji otkriva manje poznate ili sasvim nepoznate pojedinosti o serijalu. Elem, u zimu 1951. srela su se dvojica mladih crtača Uderzo i Gosini i shvatili da imaju mnogo zajedničkih stavova i ideja o stripu. Buduća saradnja u kojoj je Gosini, kao slabiji crtač postao scenarista, prekinuta je i pre stvarnog početka jer je Gosini otputovao u Ameriku da tamo radi-crta i ilustruje. Uderzo, veliki ljubitelj Diznija i američke kulture, hteo je da ga prati ali je ostao u Francuskoj zbog ženidbe. Ipak, dvojac je razmenjujući pisma osmislio kratki karikaturalni strip o “Umpah Pahu Indijancu” i njegovom plemenu koje se drži tradicije usled moderne Amerike; imali su podršku slavnih kolega, tekst je u balone upisao ni manje ni više nego Milton Kanif! Ali, strip niko nije hteo da kupi i objavi pa je Gosini odustao od nuđenja i strip stavio u fijoku. Tih 8 strana nalazi se u ovoj kolekciji kao dokaz rada mladih talenata.

   Po Gosinijevom povratku u Evropu tandem je nastavio saradnju na više stripova. Gosini je, kao već poznati autor, 1956. dobio ponudu da radi za prestižni časopis “Tintin”. Dve godine kasnije od njih dobija porudžbinu sa strip serijal i Umpah Pah postaje aktuelan, uz bitne promene: radnja se dešava u XVIII veku, u vreme francuske kolonizacije Amerike, delom je oslonjen na istoriju i etnologiju (Gosini je koristio i građu koju je spremio za “Taličnog Toma”); crtački je strip dinamičniji i zreliji, likovi i sama scena su mnogo detaljniji, dočaravanje pokreta ubedljivije… Prvi nastavak serijala objavljen je 2. aprila 1958. Publici se strip dopao pa su avanture Umpah – Paha i njegovog brata Viteza od kisele štrudle poznatog i kao Dupli skalp nastavile da izlaze; čak su se pojavile i gramofonske ploče na kojima su glumci “igrali” strip epizode. Ipak, na godišnjoj anketi “Tintina” o popularnosti stripova “Umpah – Pah” je stigao tek na 11. mesto! To je malo ohladilo entuzijazam autora. S druge strane, krajem 1959. počeo je da izlazi novi strip časopis “Pilot” koji su osnovali Šarlije, Gosini, Uderzo, Ebrar i Kloto. Uderzo je svake nedelje morao na nacrta dve table “Umpah – Paha”, dve table “Asteriksa” i tablu “Tangija i Laverdira” što on jednostavno nije mogao da odradi pa je, uz dodatak nekih ugovornih začkoljica, “Umpah – Pah” prestao da izlazi a tandem se potpuno posvetio svom remek-delu “Asteriksu”.

   Priča “Umpah-Paha” započinje epizodom “Dupli sklap” i pristizanjem francuskog broda „Drski” na obale divlje Amerike. Na radost ne mnogo hrabre posade Vitez od Kisele Štrudle javlja se da izvidi neistražene zemlje. A na obali je skriven Umpah-Pah, najhrabriji ratnik plemena Šavašavaha, koji skače na viteza i otkriva da ovaj ima dva skalpa (periku i pravu kosu). Umpah-Pah odvodi zarobljenika u selo i predstavlja poglavici Debelom bizonu, vraču Plačku, namćorastom starcu Jednozubom (koji ubrzo postaje Bezubi). Pošto položi neobične ispite (ispijanje tople čokolade, golicanje perom ispod nosa, gađanje lukom i strelom zavezanih očiju) Umpah - Pah dobija Viteza za svog brata. Njih dvojica nadalje žive u plemenu na radost kršne Mamah-Pah, koja ih obilno hrani pemikanom (mlevenim sušenim mesom bizona s mašću bizona, moždinom jelena i medveda) i žgoljavog Tatah-Paha; ali, idila ne može da potraje dugo jer braća moraju da provere šta to mute večni neprijatelj Šavahšavaha, Ravni Tabani na čelu sa poglavicom Mračnom žabom… Rat će se desiti u epizodi “Umpah-Pah na ratničkoj stazi” nakon koje će se, u “Umpah-Pah i gusari”, braća uputiti u Evropu da odatle donesu konje, ali će usput morati da se pozabave gusarima; pošto, u “Tajna misija”, stignu na odredište Vitez i Umpah-Pah gde od kralja dobijaju zadatak da odnesu važnu poruku pa se vraćaju u Ameriku (“Opsada”) da se tamo suprotstave pruskoj invaziji, veselo rastanu na kiši i - odu u nezaborav.

   Gosini je u “Umpah-Pahu” demonstrirao svu svoju veštinu gradeći vesele priče koje imaju stalnu ‘ekipu’ u srcu koje su snažni, prostodušni (ponekad naivni) Indijanac i nespretni, nevešti Vitez koji je dobrodušan ali ne mnogo koristan. Hrabrost nije osobina ni Indijanca ni osvajača pa ćak ni Prusa (ali su evropejci zato nadobudni i vrlo teatralni). Svaki od sporednih likova je prepoznatljiv i vrlo koristan da zakomplikuje situacije; čak i kokoške imaju svoju ulogu u zapletu! Čitava postavka zaokružena je urnebesnim, razgaljujućim detaljima, od plemenskih ratnih pokliča “JAK-JAK-JAK” (Šavašavasi), “BL-BL-BL” (Ravni Tabani), “BONGO-BONGO-BONGO” (pleme Urokljive oči), preko čudnih totema (bog poslastica veliki zec, štavilac koža pakleno biće…) do neobičnih pouka (‘ćutljiv kao riba u tiganju’,‘nespretan kao krtica na suncu’, ‘bežimo kao jegulja, kao divlji zec ili kao veverica, izaberi’, ‘treba biti tih kao uspavana zmija, budan kao izgladnela veverica, brz kao puma u trci za plenom, nevidljiv kao bizon u magli’…), nadimaka koje od Umpah-Paha dobijaju fransuski oficiri (Dugi Nos, Debeli Trbuh, Onaj Koji Njuši Pod) i ekstremno dugog imena pruskog oficira - Franc fon Halefizikakapelaminazikofski!

   “Umpah-Pah” je deo strip istorije ovih prostora; objavljivan je u “Panorami” od 1965. godine, potom od 1969. u “Stripoteci” pa u “Eks almanahu”; “Biser strip specijal” iz 1985. objavio je kompletan serijal u crnobeloj štampi a “Forum marketprint” je 1990. objavio serijal u pet svezama mekih korica. Izdanje “Čarobne knjige” je preko potrebna konačna verzija ovog stripa namenjena svim stripoljupcima.

   Strip “Umpah-Pah”, koga nazivaju i „Asteriksovim starijim bratom” (mnogo od uspešnih postavki Umpah-Paha preuzeto je u Asteriksu), i posle šest decenija pleni svežinom, vrcavim dijalozima i dosetkama kao i maestralnim crtežom, dokazujući da je reč o vanredno valjanom delu koje zaslužuje punu pažnju novih generacija.

(“Dnevnik”, 2024)

  ...Stripburger #83,
  Mačkova glava i
  Trideset let na sceni

POLETNO SVEŽE!

Izšel je Stripburger #83 - brez besed!

Tokratna številka Stripburgerja je nekaj posebnega: v njej v ospredje vstopajo podobe in vizualna plat stripovskega medija. Celotna številka je namreč napolnjena s stripi, katerih edini skupni imenovalec je ta, da v njih ni nobenih besed, podpisuje pa jih mnoštvo novih imen in svežih odkritij pa tudi nekaj že starih znancev Stripburgerjevih strani. »Tiho« naslovnico številke je zakrivila nemška striparka Anna Haifisch.

Posebna je tudi tokratna edicija Čitanke, pa čeprav je polna besed. Ta poleg kritik in razmislekov o nemih (ali skorajda nemih) stripovskih izdajah prinaša tudi posebni seznam priporočenega domačega branja za vse zagrizene bralke in bralce.

Vzemite si odmor od hrupnega sveta, prepustite se stripom brez besed in dovolite tišini, da zavpije do neba.

Več →

P.s.: Če pa vam tišina ni blizu, lahko ob prebiranju Stripburgerja poslušate našo playlisto z izbranimi komadi na temo tišine.

VABIMO!

Martin Ramoveš: MAČKOVA GLAVA
samostojna razstava
24. 7. – 8. 9. 2024
Galerija Ivana Groharja, Škofja Loka

ODPRTJE: sreda, 24. 7. 2024 ob 19.00

V Galeriji Ivana Groharja v Škofji Loki se čez poletje s samostojno razstavo predstavlja stripar Martin Ramoveš, lanskoletni prejemnik Groharjeve štipendije za ustvarjalnost.
Razstava Mačkova glava v središče pozornosti postavlja dva najnovejša avtorjeva stripa, nastala po zgodbah Janeza Ramoveša, ki sta izšla pri Stripburgerju: to sta Kontrabantarji (2021) in Amerika(2023), ki kot del serije stripovskih povesti o Poljanski dolini govorita o tragičnih vzgibih lokalnega tihotapstva in izseljevanja slovenskega prebivalstva v obljubljeno deželo Združenih držav Amerike.

Več →

Ob tej priložnosti smo ponatisnili tudi že dlje časa razprodane Kontrabantarje. Če stripa še nimate, je zdaj pravi čas, da si ga priskrbite!

ČEZ PLANKE!

Stripburger: Trideset let na sceni

razstava stripov, grafik, tiskovin
La Fanzinothèque, Poitiers, Francija
NA OGLED: do 7. 9. 2024

Vse do septembra je v galeriji legendarne neodvisne knjižnice La Fanzinothèque v francoskem mestu Poitiers na ogled razstava, ki predstavlja najboljše iz Stripburgerjeve 30-letne založniške in tiskane produkcije.

Več →

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK).

Objavljeno: 04.08.2024.