...Zaključek natečaja Živel strip! Živela animacija! 2026 in druge novice

Zaključek natečaja Živel strip! Živela animacija! 26
zaključna razstava del z natečaja, projekcije animiranih filmov in podelitev nagrad
Knjižnica Otona Župančiča, Kersnikova ulica 2, Ljubljana

ODPRTJE: petek, 10. april 2026, ob 17.00 (do 30. 5.)

www.zivelstrip.net

Živel strip! Živela animacija! je mednarodni projekt na področju stripa in animiranega filma, ki ga revija Stripburger vsako leto izvaja s partnerskim združenjem Viva Comix iz Pordenona v Italiji, mednarodnim festivalom animiranega filma Animateka in drugimi partnerji. Namen projekta, ki obsega natečaj za mlade ustvarjalce ter več razstavnih dogodkov, je spodbujanje stripovske ustvarjalnosti in branja, ustvarjanja na področju stripa in animiranega filma ter popularizacija obeh področij.

Na natečaj je letos prispelo 349 stripovskih del, ki jih je ustvarilo 378 učencev in dijakov iz Slovenije, sodelovalo pa je 40 osnovnih in 10 srednjih šol ter 28 posameznikov. Stripe so ustvarjali tudi v okviru programov dveh društev. Preko 200 osnovnošolcev in srednješolcev je ustvarilo 35 kratkih animiranih filmov.

Rezultate natečaja oz. stripovska dela učencev in dijakov, prispela na natečaj, si bomo lahko ogledali na zaključni razstavi v Knjižnici Otona Župančiča. Ob odprtju bo potekala razglasitev nagrajencev in podelitev nagrad, na ogled pa bo tudi izbor animiranih filmov, prispelih na natečaj, in rezultati delavnic, nastalih v produkciji Društva Slon.

NAGRAJENCI NATEČAJA 2026 →

---

MINI STRIPOVSKI PRVENEC!

Leon Bogovčič: Zazamut
V okviru projekta Živel strip! Živela animacija! vsako leto izide tudi stripovski prvenec v obliki mini albuma. Letos ga je ustvaril ustvaril bodoči študent filozofije Leon Bogovčič.  Pod mentorstvom Gašperja Rusa je ustvaril napeto, zabavno, fantastično pripovedko, ki se dogaja na planetu Zazamut.

Več →

posebna izdaja revije Stripburger, zbirka O, april 2026, format: A6, 36 čb str.

KOSOVELOVO LETO 2026

Srečko Kosovel & Andrej Štular: Ostri ritmi

»Srečko Kosovel je velik. Njegova dela, pesmi, osnutki, utrinki … kipijo od energije in so včasih prav boleči v svoji mladostni neposrednosti. Iz njegovih zapisov sije resnica, osvetljuje svet, ljudi in njihove odnose. Kosovel ne občuti samo sočutja in otožnosti, pri njem so močno prisotni pravičnost, pogum, tudi predrznost. Ljubezen do življenja v vsej njegovi polnosti in odtenkih in preprostost, s katero se izraža, je tisto, kar me pri njem navdihuje.« – Andrej Štular

Kam? Na Zazamut!

Srečko Kosovel je z izrazno močjo in duhovito ostrino svojih pesmi navdihnil striparja, lutkarja in vsestranskega ustvarjalca Andreja Štularja, da je iz njih zgradil ritmične vizualne kompozicije, ki se iz stripa prelivajo v druge načine upodabljanja.

Dela, ki so izšla v knjigi Ostri ritmi (Stripburger/Forum Ljubljana, 2021) bodo med 17. aprilom in 13. majem na ogled na razstavi v Mestni knjižnici Kranj, Andreja Štularja pa lahko v petek, 17. aprila ob 19. uri ujamete tudi na festivalu Prepišno uredništvo v LUDi knjigarni na Trubarjevi cesti 51, kjer nas bo popeljal v svojo improvizirano delavnico in prikazal svoj delovni proces, ki se giblje med stripom, ilustracijo, besedo, tipografijo, kolažem, najdenimi materiali in še čim.

ABC(razstava)
Mestna knjižnica Kranj
17. 4. – 13. 5. 2026

Pogled v delavnico: Andrej Štular (predstavitev)
14. Prepišno uredništvo, LUDa knjigarna, Ljubljana
17. 4. 2026 ob 19.00

Ostri ritmi zdaj!

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger sofinancira Javna agencija za knjigo RS (JAK).

  ... and the Wrath!

   STRAVA #71 - MART, 2026. - Predstavljamo Vladimira Pavićevića (Vincent Rei) i njegove radove, među kojima je “The Wrath Vermillion” koji smo reklamirali tokom Zoop kampanje prethodne godine!

   Palog ratnika izdali su svi kojima je verovao... Ugovor sa božanstvom, izvan ljudskog shvatanja, i grimizni bes koji ga proždire pri povratku da sve spali do temelja.

   “The Wrath Vermillion” priča je o nezavisnom crno-belo-krvavom naučnofantastičnom/kosmičkom horor grafičkom romanu od 64 stranice o potrazi jednog čoveka za istinom i božanstvom, kao i ceni koju je spreman da plati. “The Wrath Vermillion”  je mešavina "Moon knighta", "Kralja u žutom" i "Warhammer 40k." Priča prati Morduina, elitnog vojnika koji je, u očajničkom pokušaju da spase svoj život, sklopio ugovor sa eldričkim božanstvom po ceni svoje čovečnosti i svega za šta se nekada zalagao. Kreće u zabludu da sruši carstvo laži dok ga progone oni koje je nekada voleo i kojima je verovao. Ovaj grafički roman je savršen za ljubitelje lavkraftovskog horora, mračne naučne fantastike i antiherojskih narativa.

   „Godinama mi je bio san da radim u industriji stripova, da svojim umetničkim delima vodim ljude na neverovatna putovanja kroz fantastične svetove.  “The Wrath Vermillion” prvi je veliki korak u ispunjenju tog sna i samo prvi ukus onoga što mogu da ponudim ljudima širom sveta. Uz vašu podršku, dozvoljavate mi da nastavim da pričam više priča, usavršavam svoj zanat i na kraju vam dam nešto što bi moglo da zauzme posebno mesto u vašem srcu.“
   - Vinsent

   O autoru: Vladimir Pavićević, poznatiji pod svojim pseudonimom Vincent Rei, rođen je u Beogradu i  diplomirao je na Fakultetu Savremenih Umetnosti gde trenutno radi kao demonstrator u nastavi. Tvorac je tarot karata "Beyond the Veil" i grafickog romana "The Wrath Vermillion." Inspirisan umetnicima poput Pepea Laraza i Dena More, i pričama poput „Elden Ring“ i „Mračna kula“, sanja da radi u industriji stripova, stvarajući visokokvalitetne, surove i fantastične priče.

   U ostatku fanzina Darko Macan nastavlja “Uliksa”, Iva Havran “Borka”, Nađa Tiodorović “Babarogu na praksi”, a tu je standardno i “Spiral Highway.”

   Zapratite naš bilten kako biste ostali u toku.

  ... „Strip u Dečjim novinama: (počeci)”

STRIP U DEČJIM NOVINAMA
POČECI (1957-1964)

Autori izložbe:
Vesna Ćurčić i Borisav Čeliković

Sreda, 8. april 2026. godine u 18 sati
Narodna biblioteka Bor

Strip u Dečjim novinama

Izložba „Strip u Dečjim novinama: (počeci)“, koja istražuje razvoj i značaj stripa u nekadašnjem đačkom listu iz Gornjeg Milanovca, biće otvorena u sredu, 8. aprila u 18 sati u borskoj Narodnoj biblioteci, a publici će autori kustoskinja Vesna Ćurčić i istoričar Božidar Čeliković predstaviti istorijski i kulturni kontekst jednog nestalog sveta.

Prvi strip je u Dečjim novinama, školskom odnosno đačkom listu koji je do pre dvadesetak godina izlazio u Gornjem Milanovcu, objavljen je pre 70 godina, 12. janura 1957.

Strip je tako, zahvaljujući jednom „naprednom“ nastavniku srpskohrvatskog jezika, Srećku Jovanoviću, postao manje-više prihvatljiv deo dečje i omladinske kulture, postepeno izgubivši stigmu „kiča i šunda“.

Izložba, uz prateći katalog i monografiju, stripove objavljene u Dečjim novinama, čiji su autori, između ostalih, bili i sami đaci, kao i legendarni samouki Buin, prikazuje i istražuje iz više uglova: istorijskog, sociološkog, privrednog, muzeološkog; svojevrsno je sentimentalno putovanje za posetioce rođene pre informatičke revolucije, ali i otkriće jednog nestalog sveta za potomke koji, umesto odštampanih stripova, sada kriju mobilne telefone u školskim knjigama i ispod klupa.

www.biblioteka-bor.org.rs/2026/04/strip-u-decjim-novinama/

  ... & predstavljanje knjige

Zelina, 8. travnja 2026.
Izložba stripova Andrije Maurovića
& predstavljanje knjige

Nikola Gamilec, David Ivić, Marijan Grakalić, Nera Karolina Barbarić, Veljko Krulčić, Vesna Bičak-Dananić, te (pjesnik i glumac) Enes Kišević, kao specijalni gost, sudjelovati će na otvaranju retrospektivne izložbe “Andrija Maurović – strip, 1925. – 1980.” koja se u zelinskoj galeriji “Kraluš” otvara u srijedu, 8. travnja s početkom u 19 h.

Neposredan povod izložbi je obilježavanje 125. godišnjice rođenja i 45. godišnjice smrti Andrije Maurovića, a održati će se i promocija knjige “Maurović: od Mula do Mula”.

Kustos izložbe i autor knjige je Veljko Krulčić.

Samu izložbu (opseg - 22 panoa velikog formata) je likovno oblikovao David Ivić, u stripaškim krugovima i u kulturnoj javnosti poznat kao jedan od prvih studenata koji je na fakultetu u bivšoj državi diplomirao na temu stripa.

Posjetitelji izložbe moći se kronološki i temaiski upoznati sa Maurovićevim strip-stvaralaštvom, počev od 1925. godine kada je u zagrebačkom humorističkom tjedniku “Koprive” objavio svoje prve stripove, odnosno “likovne priloge” koji po svojim elementima jesu stripovi.

Nastavlja se s njegovim strip-radovima u dječjim i humorističkim listovima, uključujući i Maurovićevu suradnju na serijalu “Maks i Maksić” (kada je njihov autor Sergije Mironović Golovčenko bio bolestan).

Pa 1935. i možda najspominjanijeg stripa “Vjerenica mača” (prvog domaćeg realističkog stripa koji je u nastavcima izlazio na stranicama dnevnika “Novosti”), te stripovima koje će u naredna tri desetljeća objavljivati još u “Oku”, “Mickey Stripu”, “Zabavniku”, “Novom svijetu”, “Horizontu”, “Horizontovom zabavniku”, “Plavom vjesniku” i drugim listovima.

Sve to zaključno s 1980. godinom, kada je Mauroviću za života posljednji put objavljen neki premijerni strip - “Nemoralni…”, koji pripada pornografskom dijelu njegove karijere.

Strip je objavio “Studentski list”, u redakciju ga je donio Ninoslav Kunc (urednik stripa), a odgovorni urednik koji se “usudio” objaviti “Nemoralnog” je Nikola Gamilec,  jedan od govornika na otvaranju izložbe “Andrija Maurović, strip: 1925. – 1980.”.

Naravno, izložba nije propustila zabilježiti značenje Maurovića i komunikacijske snage njegovih stripova (jer se estetska komponenta kao “podrazumijeva”), koja se najbolje ogleda po broju repriznih strip-prezentacija. Dosad je u proteklih 45 godina tiskano više od trideset albuma, knjiga stripova i monografija.

Izložba će se moći razgledati do 4. svibnja 2026.

P.S.
U istoj galeriji "Kraluš" prošle godine je izložbom proslavljen stoti rođendan stripa "Maks i Maksić"

  ... VETROVI ZLA

   Promocija strip albuma VETROVI ZLA
   8.04.2026. od 19h, Niški kulturni centar, Stanoja Buneševca bb

   Učestvuju: Branislav Janković, Milan Uvrtačev, Aleksa Gajić i Milan Mišić
   Moderator: Zoran Nikolić

   „Vetrovi zla“ – Između reči i slike u doba ekrana

   Dvanaest godina nakon što su roman Vetrovi zla i Jevrem Utvić, taj pohotni raspop, špijun tajne službe Miloša Obrenovića (samo da se zna, to je uradio iz ljubavi), prvi put stupili pred čitaoce, ta priča dobija novi život – ne kao film, ne kao serija, već kao strip album. Ovaj poduhvat nije samo omaž originalnom delu, već i svojevrsna izjava: da u vremenu digitalne hiperprodukcije, u doba kratke pažnje i ekranizovanih senzacija, strip ostaje moćan i punovažan medij pripovedanja.

   Uprkos tome što je okružen tehnologijom (kao i sve ostalo danas. O interesantnih li vremena!) koja nam često diktira i način na koji doživljavamo umetnost, strip i dalje stoji kao medij koji traži pogled koji se zadržava i čitaoca koji ne samo ume da gleda, već i čita između linija. I baš zato, strip ima posebnu snagu – on je istovremeno blizak modernom čoveku naviknutom na vizuelno, i dovoljno spor i izazovan da ga pozove na dublje promišljanje.

   U slučaju Vetrovа zlа, taj balans je posebno važan. Priču koja je i sama natopljena mitskim elementima, unutrašnjim lomovima i duhom drevnih, a ponovo aktuelnih borbi, strip adaptacija ne pretvara u nešto „jednostavnije“. Naprotiv – ona produžava njenu dubinu u jednoj drugoj ravni. Svaka tabla nosi atmosferu, svako lice ima težinu, a svako polje tišine (tame, prostora, praznine) ima svoju ulogu u pripovedanju.

   Danas, kada se umetnost sve više presipa u digitalni oblik, kada se knjige sve ređe drže u ruci, a pažnja čitaoca rasipa kroz bezbroj prozora na ekranu – strip se pojavljuje kao medij otpora i obnove. On pripada i starom i novom svetu: dovoljno je materijalan da bude „opipljiv“, dovoljno vizuelan da bude blizak generacijama koje su odrasle na slikama, i dovoljno narativan da nosi suštinu književnosti.

   Upravo zato je ovaj album Vetrovа zlа važan. On nije samo adaptacija postojećeg dela – on je dijalog između medija, vremena i čitalaca. Knjiga i strip ne stoje jedan pored drugog kao konkurenti, već kao saveznici u pripovedanju. U tom odnosu nema podređenih, jer svaka forma otkriva nešto što druga ne može.

   Uz sve to, ovaj strip album ima i edukativnu vrednost: on pokazuje novim generacijama kako jedna priča može da živi u različitim formama, ali sa istom suštinom. Kako se u vremenu kada se sve pojednostavljuje i ubrzava, ipak može stvoriti nešto što traži da se zastane. Da se pročita. Da se oseti.

   Uz odvažnu umetničku viziju i duboko poštovanje prema originalu, ovaj album ne samo da oživljava duh Vetrovа zlа – on ga transformiše u nešto novo, a opet verno, prepoznatljivo i autentično. U vremenu u kojem se sve više zaboravlja, ovo je podsećanje. Na pripovedanje. Na mit. Na umetnost. I na to da, bez obzira na formu, dobre priče uvek nađu put do čitalaca.

https://www.facebook.com/systemcomics

  ... Mladi lav

Uz novi, 29. međunarodni festival stripa CRŠ – Zagreb Comic Con, stiže nam novi strip natječaj za djecu i mlade do 15 godina “Mladi lav”

Ove godine zadatak za naše najmlađe strip autore je da nacrtaju kratki strip na temu: Pustolovina s najdražim junakom/junakinjom!

Autor ovogodišnje ilustracije je Robert Bob Solanović.

Format je slobodan, što znači da tehnika, dimenzije i dužina stripa ovisi o želji djeteta, a interpretaciju teme neka prepuste svojoj mašti!

Radove primamo do 12.04.2026., a tročlani žiri će odabrati pobjednike u dvije kategorije: djeca do 10 godina i djeca od 11 do 15 godina starosti. Imena pobjednika bit će objavljena na našim društvenim mrežama i na našem webu, a dodjela nagrada održat će se na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu, 19. travnja u podne u sklopu festivala CRŠ - Zagreb Comic Con!

Uz radove, obavezno nam pošaljite ime i prezime, adresu, telefonski broj i dob na:
UDRUGA CRTANI ROMANI ŠOU
KOTURAŠKA CESTA 3A
10000 ZAGREB
s naznakom “Za natječaj Mladi lav”

ili na email (u subject molimo navesti: Za natječaj Mladi lav): zrinka.visnar@gmail.com.

Za sva dodatna pitanja kontaktirajte nas na
zrinka.visnar@gmail.com ili putem naših društvenih mreža.

  ... za priče i stripove

   Nitko ne želi da vaše priče ostanu u kutiji. Zašto ih ne bismo proširili po čitavome svijetu?
Sve prihvaćene priče i stripovi bit će obuhvaćene u besplatnom e-izdanju časopisa, koji izlazi dva puta godišnje, u širokoj distribuciji, dostupnog svima. Izbor priča i stripova bit će objavljen i na webu.

   Prihvaćamo dosad neobjavljene priče i stripove na: hrvatskom jeziku, jezicima s kojih se ne prevodi, te engleskom jeziku. Strip može biti i neverbalni. Priče i stripove objavljujemo na jeziku na kojem su napisane. Uzimamo u obzir priče koje su prevedene na engleski, a originalno su bile objavljene na hrvatskom jeziku ili nekom od jezika s kojih se ne prevodi – njih uzimamo u obzir jer računamo da možemo pomoći da se priča proširi na novu publiku koja ne razumije naše jezike.

   Radovi trebaju biti u žanru spekulativne fikcije (fantastika, znanstvena fantastika, horor i srodni žanrovi i podžanrovi). Ne prihvaćamo poeziju.

   Dopušteno je da vaš rad pošaljete i na druge natječaje paralelno s nama, ali molimo vas da nam javite ako ste prošli negdje drugdje kako bismo vaš rad izuzeli iz konkurencije. Na natječaje primamo jednu priču ili jedan strip.

   Nakon prihvaćanja rada za objavu na Morinoj kutiji, postoji mogućnost uredničkih sugestija i prepravki na tekstu. Slanjem radova za Morinu kutiju pristajete na dobivanje uredničkog feedbacka.

   Prilikom slanja tekstova za Morinu kutiju, molimo da uzmete u obzir mogućnost čekanja na rezultate do 30 dana nakon završetka natječaja.

   Nakon objave kod nas, slobodni ste svoje priče ili stripove reizdati u drugim publikacijama ili na svojim privatnim web stranicama.

    Priče i stripove s priloženom kratkom biografijom autora (do 100 riječi) šaljite nam na e-mail adresu
morinakutija@gmail.com, s predmetom: [natječaj], [naslov priče/stripa], [ime autora].

   Priče:
1. Tekstovi moraju biti duljine od 100 do 30 000 riječi. Beletristika dulja od navedenog neće se uzimati u obzir.
2. Tekstove slati u .docx formatu.
3. Koristite font Times New Roman, veličina 12. Naslov isto u Times New Roman, centrirano. Ne trebate odvajati naslov na zasebnu naslovnu stranicu. Tekst priče treba biti poravnat obostrano (justify, ctrl+J), uvučeno 1 cm u prvom redu odlomka.
4. Naš časopis koristi navodnike za formatiranje dijaloga. Koristimo američki navodnike (gornji, zaobljeni; “ovakvi”). Bilo bi nam drago da nam pošaljete priču koja već koristi navodnike u dijalozima, ali nećemo odbiti ako ima crtice. Samo kod crtica pripazite da vam automatsko formatiranje ne prebaci dijaloge u natuknice. Pripazite na pravopisna pravila upravnog govora korištenog jezika (hrvatskog, engleskog ili jezika sa kojih se ne prevodi).
5. Margine – 2,5 cm (1 inč) sa svake strane
6. Numerirajte stranice za lakše praćenje.
7. Ukoliko odvajate dijelove teksta, označite ih pomoću tri zvjezdice (***) u novom odlomku, centrirane na sredinu.
   NAPOMENA: ukoliko je poanta vaše priče da se poigravate formom i naracijom, npr. da je priča pisana kao tzv. found footage, ili u obliku mailova, poruka ili slično s različitim formatiranjima, onda slobodno možete izlaziti izvan okvira ovih uputa, samo računajte da štogod koristili unutar priče, to moramo biti u mogućnosti dodati u epub i pdf i tako čitati.

   Stripovi:
1. Primamo stripove u duljini od 1 do maksimalno 8 stranica, dovršene priče (dakle da nije u nastavcima).
2. Stripovi trebaju biti prilagođeni čitanju na formatu 20.5cm širine i 27.6cm visine.
3. Formati: JPG i PNG, u RGBu ili grayscaleu, te rezolucije minimalno 300dpi.

   Savjeti za pisanje kratkih biografija:
1. Molimo da kratka biografija bude do 100 riječi, u trećem licu jednine.
2. U biografiji je najbolje istaknuti:
a) relevantna književna ostvarenja (gdje ste objavljivani, ako ste objavljivali priče i stripove po časopisima, zbirkama i slično, ili koje ste knjige objavili ako imate vlastite zbirke i romane; nagrade ako ih imate) – ako imate puno objava, odaberite najbitnije ili spojite gdje možete, da se cijela biografija ne svede samo na bibliografski popis
b) književne i ostale interese posebice ako su ti interesi igrali bitnu ulogu u inspiraciji za nastanak priče ili stripa i posebice ako ste tek počeli objavljivati pa nemate točku a)
c) profile za društvene mreže gdje vas čitatelji mogu naći (osim ako ih ne koristite samo u privatne svrhe pa su profili zaključani).
d) I BITNO: u biografiji ne morate pisati privatne informacije (tipa datum rođenja, gdje idete u školu/faks) i savjetujemo da ne šaljete na natječaje svoje fizičke adrese, datume rođenja i telefonske brojeve, osim ako natječaji to posebno ne traže.
   Napomena: Nismo zainteresirani za priče i stripove generirane uz pomoć AI programa te se takvi radovi neće uzimati u obzir. Ukoliko otkrijemo da ste nam poslali rad koji je nastao uz pomoć generativnog AI-a, automatski ćemo ga izuzeti iz razmatranja.

   Morina kutija trenutno je otvorena za primanje novih priča i stripova. Primamo originalne, prethodno neobjavljene priče i stripove za 11. broj Morine kutije na otvorenu temu i posebnu temu broja “tajni sastojak”. Ovoj temi možete pristupiti kako god vas inspirira, bilo doslovno, kao priče u kojima element nekakvog tajnog sastojka igra veliku ulogu, poput magičnih napitaka u fantasyu, misterioznih komada mesa u hororu, ili možda neobičnih prašaka za hranu u svijetu distopijske budućnosti, a da ne spominjemo gljive u svim njihovim oblicima i vrstama u svim spekulativnim žanrovima. Ili možete razmišljati više metaforički i simbolički, poput priča koje preispituju ono tajnovito i nevidljivo što čini neki odnos ili strukturu moći. Priče koje tematiziraju hranu, glad, kanibalizam, konzumerizam, ili nešto posve drugo… Kako god odlučili interpretirati temu, mi se veselimo vidjeti vaše radove.

   Rok za slanje za 11. broj Morine kutije je nedjelja, 17. svibnja 2026. godine do 23:59 na e-mail adresu:
morinakutija@gmail.com.

Prethodne brojeve pročitajte ovdje.

https://morinakutija.com/poziv-piscima/

  ... prvog toma strip serijala „Nikad robom Mirko i Slavko"

   Pozivamo Vas na predstavljanje prvog toma strip serijala

   „Nikad robom Mirko i Slavko" Desimira Žižovića-Buina (1920-1996)

   Govore: Vanja Bulić, književnik, voditelj; Borisav Čeliković, istoričar, priređivač; Petar V. Arbutina, književni kritičar; Jovan Otašević, ekonomista; Tomislav Karadžić, izdavač; Branislav Bane Tomašević, glumac

   Beograd, Svečana sala Opštine Stari grad, Makedonska 42, Četvrtak, 26. mart u 18 sati, Ulaz slobodan

  ... Hermann Huppen (17 July 1938 – 22 March 2026)

   Prva slika, prva vest, jutros je stigla od zvanične stranice Hermanna Hupena

   HERMAN JE PREMINUO / HERMAN JE OTIŠAO

   Sa velikom tugom moram da podelim vest da je Herman preminuo sinoć nakon dvogodišnje borbe sa rakom. Oslabljen, ali i dalje hrabar, uspeo je da završi svoj poslednji album. To pokazuje koliko je uvek bio posvećen, uvek se trudeći da stvari radi kako treba!

Napustio nas je fizički, ali će zauvek ostati među nama kroz svoj monumentalni opus. Želeo bih da se zahvalim svima vama, strastvenim čitaocima, na vašoj lojalnosti tokom njegovih decenija aktivnosti, od prvih albuma Bernarda Prinsa do poslednjeg, Jeremija.

Šta god da se desi, zauvek ćemo ostati Hermanovi fanovi!

https://www.hermannbd.be/

   Hermanove stripove čitam, može se reći, od malih nogu. Naravno, bili su to u početku Bernard Prins i Komanča. Međutim, s prvim stranama stripa Tornjevi Boa-Morija odnos prema njegovom radu je dobio jednu novu, posebnu, dimenziju. Od tada, pa do današnjih dana on je meni broj jedan među strip autorima. Što se kroz Džeremaju dodatno potvrdilo. Njegov surovo realističan crtež objektivnije nego drugi oslikava kako srednji vek, tako i postapokaliptično okruženje. Njegove crtačke promene tokom karijere su bile gigantske i uvek kvalitetne. Radio je do poslednjih dana u ritmu mladića. Ostao je ideal u svakom pogledu. Puno će vremena morati da prođe dok shvatimo da ga više nema. Dugo će on zapravo živeti kroz naša ponovna iščitavanja njegovih stripova.

   Hvala mu za sve snove što nam je poklonio...

  ...Generacija Tesla, Borci sumraka, Romero

   Tribina Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić"

   30 GODINA LUKSOR STRIPA: GENERACIJA TESLA, BORCI SUMRAKA, ROMERΟ

   Učestvuju: Milan Konjević, Vladimir Vesović, Miroljub Milutinović, Vojislav Vasiljević, Aleksandar Babić - Moderator: Borivoj Grbić
   30.3.2026. u 19:00 - Tribinska sala - Dom omladine Beograda

   Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" i Dom omladine Beograda

   Obeležavamo 30 godina od objavljivanja prvih epizoda strip serijala Generacije Tesla, Boraca sumraka i Romera uz ekskluzivni razgovor sa njihovim tvorcima. Dođite da čujete nikad ispričane priče iza kulisa i proslavite tri decenije strip istorije koja i dalje živi!

   Izdavačka kuća LUXOR Ratomira Kutlešića (Loudworks, Oblakoder) iz Beograda je 1996. pokušala da na velika vrata obnovi ponudu stripova na kioscima. Sve serijale je pisao Milan Konjević (danas poznati režiser), koji je i bio glavni urednik Luxora za strip, a serijale su crtali Askanio Popović, Bora Milićević, Vojislav Vasiljević, Siniša Radović, Aleksandar Babić, Ivan Groznica i drugi. U pitanju su akcijaški naučnofantastični / fantazijski naslovi po uzoru na aktuelnu Marvel/DC produkciju, ali mračniji, nasilniji, crnohumorniji, sa tada velikom novinom — kompjuterskim kolorom i grafičkim efektima na naslovnicama. Pored ovih serijala važnu ulogu je imala i revija STRIP MANIA koja je pod uredništvom Vladimira Vesovića serijalizovala i objavljivala kraće stripove vodećih srpskih autora.

   Iako je projekat izdržao samo godinu dana u teškim ekonomskim uslovima, likovi Testere, Romera, doktora Hargena postali su deo folklora srpske strip scene devedesetih, i pominju se i ističu u svim pregledima dešavanja u devetoj umetnosti.

   Luksor se sa izdavaštva prebacio na TV (igre Hugo i Tajni agent Izi) i sinhronizaciju stranih crtanih serija i igranih filmova, što radi i danas. Stripu se vratio pre dvadeset godina serijalima Divlja magija i Faktor 4, ali to je priča za neki drugi put.

   Učestvuju: Milan Konjević, Vladimir Vesović, Miroljub Milutinović, Vojislav Vasiljević, Aleksandar Babić i koga još uspemo da nahvatamo.

   Moderator: Borivoj Grbić, Žarko Milićević

   https://www.facebook.com/events/940704095013876

   KONKURS ZA STRIP KAIŠ

   Poštovani, obraćamo Vam se sa pozivom da učenici Vaše škole uzmu učešća u Dvanaestom konkursu za strip kaiš, organizovanom u sklopu najstarijeg i najmasovnijeg strip festivala na prostoru bivše SFRJ, Balkanskih smotri mladih strip autora. Balkanska smotra mladih strip autora 2026. godine obeležava dvadeset i osmo izdanje, i u sklopu festivala Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“ u saradnji sa Sindikatom obrazovanja Jablaničkog okruga, Učiteljskim društvom Leskovac, Osnovnom školom „Josif Kostić” i „Novom našom reči“ raspisuje Jedanesti konkurs za Najbolji strip kaiš. Strip kaiš je strip od dva, tri ili četiri kadra koji se nalaze u istom redu i pričaju jednu priču. Ove godine ima dve teme konkursa, slobodna tema i „Strip kaiš protiv nasilja “. Ispod prilažemo jedan primer toga šta strip kaiš jeste i kako bi približno trebalo da izgleda.

Mateja Stamenković, IV godina, Škola za tekstil i dizajn

   Radove treba poslati najkasnije do 1. maja 2026. na adresu: Osnovna škola „Josif Kostić“, Učitelja Josifa 18, 16000 Leskovac, uz podatke o starosti učesnika, škole iz koje dolazi i kontakt informacijama učenika. Radove treba slati sa naznakom: „Za strip konkurs“.

   Pristigle radove žiriraće žiri u sastavu: Nikola Milićević (urednik Nove naše reči i strip teoretičar), Aleksandar Anđelković (akademski grafičar) i Miloš Cvetković (predavač u Leskovačkoj školi stripa), i dodeliće tri nagrade i to:
   1) Nagrada za uzrast do 10 godina
   2) Nagrada za uzrast od 11 do 15 godina
   3) Nagrada za uzrast od 16 do 19 godina.

   Pomenute tri nagrade sastojaće se u priboru za crtanje kakav koriste profesionalni strip crtači i izdanja edicije Leskovački strip, kao i objavljivanju nagrađenih stripova u listu „Nova naša reč“. Pribor za crtanje obezbeđuje Regionalni centar Leskovac Sindikata obrazovanja Srbije i Učiteljsko društvo Leskovac. Učesnici konkursa dobiće zahvalnice i (ili) kataloge 28. Balkanske smotre, a isto važi i za škole iz kojih su pristigli radovi, kao i za učitelje škola iz kojih su radovi došli. Najuspeliji radovi biće izloženi na otvaranju 28. Balkanske smotre mladih strip autora 26. juna 2025. godine u 20 časova u Galeriji Leskovačkog kulturnog centra.

  ...„STRIP MADE IN ITALY – Generacije”

   Ambasada Italije u Beogradu i
   Italijanski institut za kulturu u Beogradu
   vas pozivaju na otvaranje izložbe

   STRIP MADE IN ITALY
   Generacije

   Veliki omaž italijanskim stripovima i njihovom širenju u balkanskom regionu od 1930-ih do danas. Poseban događaj, putovanje u čudesni svet stripa, u realizaciji Lucca Crea i Fumo di China u saradnji sa srpskim izdavačima.

   19.03.2026. u 18.00 časova

   Muzej Jugoslavije, Mihaila Mike Jankovića 6, Beograd

---

   Izložba „STRIP MADE IN ITALY – Generacije”

   Značajna tematska izložba pod nazivom „STRIP MADE IN ITALY – Generacije”, koju organizuju kompanija Lucca Crea, časopis Fumo di China i Italijanski institut za kulturu u Beogradu, uz podršku Ambasade Italije u Beogradu, biće otvorena u četvrtak, 19. marta 2026. godine u Muzeju Jugoslavije. Posvećena italijanskom stripu, izložba slojevitim pristupom prikazuje i analizira njegov razvoj, uticaj i doprinose ključnih protagonista svih faza, od nastanka do današnjih dana. Naročito popularna i cenjena u Srbiji i na području Balkana, italijanska produkcija devete umetnosti sagledana je kroz narative velikih autora prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Posetioci će kroz postavku moći da prate istoriju glavnih dela i časopisa koji su oblikovali evoluciju italijanskog stripa, i da se kroz dodatne sadržaje i susrete upoznaju sa izdavačima koji danas predstavljaju italijanske radove srpskim čitaocima.

   Izložba obuhvata nekoliko tematskih celina: Autori; Istorija; Baneri; Casa comics; Srpski izdavači. Prva celina otvara se pregledom jugoslovenskih i srpskih strip autora čiji je rad posebno prepoznat u Italiji (Sergej Solovjev, Branislav Kerac i Aleksandar Zograf); slede prezentacije troje mladih italijanskih autora koji se svrstavaju u red najvažnijih savremenih umetnika ovog medija (Đuzepe Palumbo, Serđo Algocino i Gracija la Padula). Druga celina izložbe posvećena je istoriji italijanskog stripa, otkrivanju njegovih formata i autora, kao i priča koje su pasionirano pratile generacije čitalaca. Treća celina istražuje današnjicu, ali i čuvene junake i nezaboravne priče ponovo osmišljene iz modernog ugla ‒ posetioci će biti u prilici da na velikim banerima razgledaju kako su savremeni autori svojim obradama odali počast klasicima, omogućavajući novim čitaocima da se upoznaju sa njihovim svevremenim avanturama. Celina Casa comics analizira kritičke časopise i doprinos intelektualaca transformaciji stripa, dok poslednja celina omogućava bliže upoznavanje i interakciju sa predstavnicima Politikinog zabavnika i izdavačkih kuća Grafart, Golconda, Phoenix Press, Forma B, Čarobna knjiga i Darkwood.

   Dodatni sadržaji i zanimljivosti biće dostupni posetiocima putem QR kodova postavljenih u izložbenom prostoru, a biće organizovani i susreti sa autorima i izdavačima, projekcije i radionice sa školama stripa. Manifestacija „STRIP MADE IN ITALY – Generacije” je polazna tačka šireg projekta posvećenog istoriji i popularizaciji stripa, nastala iz ljubavi prema mediju koji je od svojih početaka do danas bio i ostao tačka susreta i spona između različitih kultura.

   Izložba se može posetiti do 30. juna 2026. godine, svakog dana izuzev ponedeljkom, od 10.00 do 18.00 časova.

   https://iicbelgrado.esteri.it/sr/gli_eventi/calendario/izlozba-strip-made-in-italy-generacije/

  ...u Kraljevu

   „15 godina Vekovnika“ u Kraljevu

   Najizlaganije strip izložb Balkana„15 godina Vekovnika“, posle Praga se za svoje 21. izlaganje vraća u Srbiju, gde će biti otvorena u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu u četvrtak, 12. marta 2026. godine u 19 časova.

   Izložba je posvećena strip-serijalu „Vekovnici“, autorskom projektu scenariste Marka Stojanovića i više od 250 crtača iz regiona. Serijal je objavljivan u brojnim zemljama i više puta uvrštavan u izbore najboljih stripova na svetu.

   Postavka u Kraljevu dolazi nakon jubilarne dvadesete izložbe održane u Pragu (Češka) 15. januara 2026. godine, koja je ostala zabeležena kao prva izložba srpskog stripa ikada predstavljena u Češkoj.

   Tokom dosadašnje turneje izložba je gostovala u više gradova u Srbiji i regionu, među kojima su Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac, kao i Sofija (Bugarska), Skoplje (Severna Makedonija), Solun (Grčka), Zenica (Bosna i Hercegovina), Brašov (Rumunija) i Prag (Češka).

  ...- Veles 2026.

   Raspisuje se 23 . Međunarodni strip konkurs
   - Veles 2026.

Strip centar Makedonije sa sedištem u Velesu raspisao je tradicionalnI, 23. po redu MEĐUNARODNI STRIP KONKURS.

Ovo takmičenje sastavni je deo aktivnosti tradicionalnog 23. Međunarodnog salona stripa „Veles 2026“ – najznačajnije strip manifestacije u zemlji. Finansiraju ga Ministarstvo kulture Republike Severne Makedonije i Opština Veles.

Kroz оvај salon Makedonski strip centar je razvio impresivnu strip saradnju ali i stekao status UMBRELLA organizacije aktuelne makedonske strip scene.

   Propozicije:

- Pravo učešća imaju svi autori iz celog sveta, bez obzira na pol i godine;

- Dužina stripa treba da bude od 1 do 6 strani, i to u A4 formatu (min. 300 dpi ako se šalje elektronskim putem). Ako je strip na jednoj strani, treba da ima najmanje 3 sličice.

- Stripovi neće biti vraćeni. Samim slanjem organizator stiče pravo da ih objavi i predstavi zajedno sa autorima u okviru promocije Strip centra Makedonije.

- Tema stripa je slobodna. Svaki autor (bilo crtač, umetnik, kolorista) može učestvovati samo sa jednim stripom. Postoji izuzetak za scenariste gde je jednoj osobi dozvoljeno da napiše scenario za više stripova.

- Na jednom stripu može raditi više autora (dok piše ko je šta radio: scenario, olovka, tuš...)

- Uz strip treba poslati i ličnu biografiju (ime i prezime sa fotografijom, datum rođenja, adresa i država odakle je autor, e-mail, kao i godina kada je strip nastao. Takođe, na svim stripovima treba da budu navedeni autori kao i naziv stripa. Stripovi poslati bez ovih podataka neće se uzeti u obzir za nagrade.

- Svi pristigli stripovi biće uzeti na konkurs za izlaganje na izložbi u sklopu Salona stripa sa realnom mogućnošću za dodatne promocije.

- Pristigle stripove će pregledati tročlana komisija koja će izvršiti selekciju i predložiti sledeće nagrade:
• Prva nagrada, 300 € - "Zlatni strip", i diploma za prvo mesto.
• Druga nagrada, "Srebrni strip" - diploma za drugo mesto.
• Treća nagrada, „Bronzani strip“ - diploma za treće mesto.
• Nagrada za najbolji scenario, diploma.
• Nagrada za najboljeg mladog autora do 18 godina, diploma.
• Druge specijalne nagrade

   Rok za slanje je 01. August  2026 godine.

   Radovi se mogu poslati preko e-pošte: stripkonkurs@gmail.com

  ... SF fanzina “Emitor” br. 501

   Društvo ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ vas poziva na predstavljanje 501. broja fanzina Emitor koja će se održati u CK13 u ponedeljak 9. marta u 19:30 č.

   Društvo „Lazar Komarčić“ osnovano je 1981. u Beogradu kao „društvo prijatelja naučne fantastike“, a ime je dobilo po piscu i novinaru Lazar Komarčiću (1839-1909), piscu prvog srpskog naučno-fantastičnog romana Jedna ugašena zvezda (1902). Organizovalo je stotine tribina, predstavljanja domaćih i stranih autora, knjiga, stripova, projekcija filmova, više konvencija i festivala, kao i učestovalo u programima u zemlji i regionu.

   Prvi broj Emitora izašao je u novembru 1981. godine, i od tada objavljuje fantastičnu prozu i (ređe) poeziju, prikaze dela i događaja, najave, stripove, karikature, esejistiku, polemiku, i sve živo i neživo vezano za žanrove naučne fantastike, epske fantastike (fantasy), horora, i svih ostalih manifestacija fantastike. Emitor je osvojio nagradu za najbolji evropski NF fanzin na konvenciji EUROCON u Plovdivu u Bugarskoj 2004. godine.

   Na promociji učestvuju:
   Žarko Milićević, urednik
   Nenad Jovanović, autor priče "Hronika Ninova patkica"
   Filip Stanković, autor stripa ASTRALNAUT

   Izvor: ck13.space/program/promocija-sf-fanzina-emitor-br-501/

  ... objavljivanja stripova

   Kulturni Centar Pančeva

   Sjajna izložba očekuje nas u martu!

   Aleksandar Zograf
   40 GODINA OBJAVLJIVANJA STRIPOVA

   Galerija savremene umetnosti
   Otvaranje: 9. mart, u 19.00

   Saša Rakezić, poznatiji kao Aleksandar Zograf (Pančevo, 1963), objavljuje stripove od 1986. godine. Početkom devedesetih aktivno objavljuje u inostranstvu, naročito u Americi, gde mu Fantagraphics Books objavljuje naslove Life Under Sanctions, Psychonaut #1 i Psychonaut #2. Autor je i samostalnih izdanja u Italiji, Francuskoj, Britaniji, Japanu, Austriji i Grčkoj.

   U dokumentarno-igrano-animiranom filmu Poslednja avantura Kaktus Bate (2018) pojavljuje se u ulozi glavnog naratora i istraživača. Od 2003. godine redovno objavljuje po dve strane stripa u beogradskom nedeljniku Vreme.

   Godine 2022. objavio je strip Krvavi oktobar 1941 u saradnji s Memorijalnim centrom 21. oktobar iz Kragujevca, predstavljen i u Srpskom kulturnom centru u Pekingu, gde je strip preveden na kineski. Njegove solo izložbe održane su u Beogradu, Sijetlu, Parizu, San Francisku, Rimu i drugim gradovima.

   U saradnji s Kulturnim centrom Pančeva vodio je Internacionalni festival autorskog stripa GRRR! (2002–2006), nakon čega je realizovan i GRRR! Program

www.kulturnicentarpanceva.rs/sr/repertoar/galerije/item/3044-40-godina-objavljivanja-stripova
www.facebook.com/photo?fbid=1334780135356277&set=a.555938023240496

  ... 34. Međunarodni festival humora
  i satire Zlatna kaciga 2026.

   Kulturni centar Kruševac

   JOVANINA ZLATNA ČETKICA

   U februaru ove godine kao da su procvetale neke bašte? A procvetali su, u stvari festivali humora, satire i karikature pod „Zlatnom kruševačkom kacigom”, gde su polaznici škole stripa SKC Beograd i lajkovački mladi talenti svojim radovima sve više otvarali vrata prema svetu i lepoti crteža. Za ovogodišnji festival stiglo je radova iz 40 zemalja sveta! Godinama to traje.

   Na 34. Međunarodnom festivalu humora i satire „Zlatna kaciga” zasijala je na đačkoj klupi prva nagrada za strip Jovane Krčadinac, SKC Beograd. Njen strip ima možda nešto francuskog manira, ili belgijskog, ili američkog ali beogradskog sto posto, likovno, jedinstveno kreativno, u koloritu dobija svoj profi-strip sjaj.

   Jovana Krčadinac je „zgrabila" takođe i diplomu za karikaturu, nadahnuta sa lepom mladalačkom pozom, sa lepom kompozicijom i likovima koji se neizbežno pamte.

   Sa diplomama diplomirali su i kaiševi stripova Nikole Markovića učenika sedmog razreda i Viktora Rankovića učenika osmog razreda, sa malo svemirskim temama i krilatim družinama.

   Dodela nagrađenih radova biće 1. aprila na „Svetski dan šale", a nagrađeni mladi do 18 godina starosti učestvuju u „Master class radionicama".

   Dopuna ovoj plejadi beogradskog i lajkovačkog slikarskog umeća neizbežno je prisustvo dirigentske, slikarske, mentorske „palice" profesora Miloja Mitrovića čije su budne oči godinama trajale nad đačkim klupama i slikarskim blokovima polaznika SKC Beograd, škole stripa i osnovne škole „Mile Dubljević" iz Lajkovca.

  ... Nevidljivi ljudi i
  Gavrilo Princip

Nevidljivi ljudi

Kako jedna porodična šetnja može zauvek promeniti živote nekolicini protagonista?

Šta sve može poći po zlu kad se izvodi čuveni mađioničarski trik?
Kako izgleda susret dva nekadašnja najbolja prijatelja nakon puno vremena i pod neočekivanim okolnostima?

Da li bajke moraju da imaju srećan kraj? Postoje li ljudi koji su doista nevidljivi?

Kakva je veza između drevnog indijskog božanstva i senke jedne devojčice?

Kako bi život stripskih junaka izgledao u stvarnosti?

„U trenutku dok se medij stripa još koleba koji će identitet odjenuti u ovom stoljeću - bliže književnosti, grafici ili filmu? – Nevidljivi mi se čine korakom u pravom smjeru."

Darko Macan (Maršal Bas, Helblejzer)

https://systemcomics.com/shop/strip-albumi-domaci/nevidljivi-ljudi/

 

Gavrilo Princip

Jedan čovek... Dva hica... Milioni života.

Ovo je grafički roman o jednom od najznačajnijih događaja 20. veka.

Postoji mnogo teorija o tome šta se tačno dogodilo 28. juna 1914. u Sarajevu.

Proračunati pokušaj atentata? Tragična nesreća? Masonska zavera?

Bosanski Srbin, Gavrilo Princip, ubio je austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i pokrenuo Prvi svetski rat...

Ali ko je bio Princip i šta je jednog maloletnog mladića navelo na ovaj čin?

Da li je tog kobnog dana Gavrilo bio usamljen u svom naumu?

Ko je bio Franc Ferdinand i kako se on ponašao tog sudbonosnog dana?

Šta im je zajedničko i da li se rat mogao izbeći?

https://systemcomics.com/shop/strip-albumi-strani/gavrilo-princip/

  ... Od Buina do Marvela i Diznija

MUZEJ RUDNIČKO-TAKOVSKOG KRAJA
Vas poziva na predstavljanje monografije autora Borisava Čelikovića
OD BUINA DO MARVELA I DIZNIJA - STRIP U DEČJIM NOVINAMA - knjiga prva - POČECI (1957-1964)

O knjizi će govoriti: Milan Miletić, akademski slikar; Dr Miloš Timotijević, istoričar; Dr Nebojša Petrović, istoričar;

Utorak, 3. mart 2026. godine u 19 sati - Galerija Muzeja rudničko-takovskog kraja

  ... Povodom izložbe „Strip u ’Dečjim
  novinama’ Počeci (1957-1964)“

   U gornjemilanovačkom „Muzeju rudničko-takovskog kraja“ otvorena je izložba „Strip u ’Dečjim novinama’ Počeci (1957-1964)“ koju se priredili Vesna Ćurčić i Borisav Čeliković. Na panoima sa strip kaiševima i tablama predstavljena je pojava stripa na stranicama lista „Dečje novine“ koja je, istovremeno, i priča nastanku ovog lista, njegovom razvoju odnosno formiranju preduzeća „Dečje novine“ koje će narednih decenija svojim brojnim izdanjima bile uzdanica 9. umetnosti u socijalističkoj Jugoslaviji. U uvodnom tekstu kataloga izložbe Borisav Čeliković precizno i znalački sumira dešavanja u prvih sedam godina uzdizanja prvog ovdašnjeg posleratnog strip giganta. A sve je započelo entuzijazmom učenika osnovne škole „Takovski partizanski bataljon“, njihovih nastavnika Srećka Jovanovića i Aleksandra Lazarevića uz podršku direktora škole Vojislava Veljića i opštinskog rukovodstva; rezultat zajedničkog rada bio je prvi broj „Dečje politike“ lista za učenike osnovnih škola, objavljen 12.1.1957.g. u tiražu od 1000 primeraka. Mesec dana kasnije pojavio se drugi broj pod promenjenim nazivom „Dečje novine“ (zbog protivljenja prvobitnom nazivu od strane lista „Politika“). List je izlazio tokom školske godine i naišavši na lep prijem kod školaraca ’ubrzao’ je ritam izlaženja (15-odnevno pa sedmično), prodavao se pretplatom u školama širom Srbije zbog čega je i tiraž stalno rastao! Konačno, 1962.g. formira se NIP „Dečje novine“ kao izdavač ovog lista.

   Strip je bio, uz članke iz istorije, biologije, geografije, neizostavni deo „Dečjih novina“ a u brojevima za prve tri školske godine crtao ga je samouki Desimir Žižović Buin (1920-1996); na ilustracije i kaiševe sa veselim doživljajima đaka prvaka nastavili su se stripovi po motivima iz narodnih pesma i istorije („Kraljević Marko i Musa Kesedžija“, „Poslednji osvetnik“, „Ptica devojka“, „Ćosa i Ugursuz“...). U 23. broju „Dečjih novina“ pojavila su se prva dva kaiša stripa „Nikad robom“ u kome pekarski šegrt Mirko trampi hleb za pušku vojnika koji beži pred nemačkom vojskom; pošto ne želi da radi za okupatore Mirko pali pekaru i priključuje se partizanima, tamo sreće Slavka i oni se nadalje zajedno bore za slobodu u serijalu koji je, za dve decenije izlaženja, imao oko 600 epizoda!

   Pored neumornog Buina koji je umeo da paralelno radi i na četiri stripa, „Dečjim novinama“ i njihovom novom izdanju „Nasmejane novine“ priključuju se i drugi strip stvaraoci. U školskoj 1959/60 mladi (18 godina) Miodrag Đurđić (1941-1998) crta naučnofantastični strip „Gledaj sada iznenada“ (scenario Srećko Jovanović, 1930-2008), strip iz srpske srednjevekovne istorije „Pod sumnjom“ te stripove „Porodica Stradić“ i „Rista automobilista“. Naredne školske godine pojavljuju se stripovi Lea Korolca (1936) „Dečak je ćutao“ (scenario B. Živković) i Tome Kurte (1933-1991) „Tomine pustolovine“. Poznati karikaturista Aleksandar Klas (1928-2002) koji je od 1959.g. objavljivao ilustracije i karikature odnosno crtao naslovnice „Dečjih novina“, od 1962. objavljuje i stripove, počev od stripa „Na mirisnoj livadi“ (scenario B. Čučković a potom D. Erić) za kojim slede „Začarana šuma“, „Vitez na ovnu“, „Čudo u Gruži“... Iste 1962.g, kada je list sa crno-bele prešao na četvorobojnu štampu, priključuje se i Brana Nikolić (1936) i objavljuje stripove „Mija Siledžija“, „Fudbalko“, „Otmica centarfora“... Još jedan velikan, Nikola Mitrović Kokan (1933-1997) započinje saradnju sa „Dečjim novinama“ stripom „Buk i Vuk“ (scenario Srećko Jovanović) i „Pecin brat Pijuko“ (koji je preuzeo od Buina). Školske 1963/64 stripove su objavljivali i Slobodan Milić (1938-2000) kao Sem Myll, „Razred profesora Oma“ (scenario Pavle Kićevac-Pol Kitz, 1930) odnosno Radoslav Rade Ivanović (1933-2011), „Junaci svemira“ i „Dik i Dab rešavaju slučaj šuplje pete“.

   Maja 1963.g. objavljena je prva samostalna sveska stripa „Nikad robom“ koji će u 203 broja donositi domaće stripove iz prošlosti jugoslovenskih naroda (od broja 204 štampaju se samo doživljaji Mirka i Slavka). Novo izdanje je tražilo nove autore i drugačiji ritam rada; Buin je nadalje crtao samo stripove o Mirku i Slavku. Naredne 1964.g. prestaju sa izlaženjem „Nasmejane novine“ a sledeće godine kreću nova strip izdanja „Biblioteku Lale“, Revija za strip i zabavu „Zenit“ odnosno od 1966.g. list „Miki“. Ova tri izdanja su se prodavala na trafikama i donosila, za razliku od ranijih izdanja, stripove stranih autora. Sa 1964.g. završava se početna faza u razvoju stripa u „Dečjim novinama“; izdanja „Lale“, „Zenit“ i „Miki“ čine drugu fazu – fazu uspona (1964-1969); treća faza (1969-1975) je faza ’traženja identiteta’, pojave novih izdanja koja su bila kratkog daha, borbe sa famoznim ’zakonom o šundu’; četvrta faza (1975-1987) poklapa se sa pokretanjem „Eks almanaha“ i izdanjima koja su proizašla iz njega i karakteriše je praćenje tokova svetskog stripa i afirmacija domaćih strip stvaralaca na ovdašnjoj i svetskoj sceni.

   Izložba „Strip u ’Dečjim novinama’ Počeci (1957-1964)“ odmak je od ovdašnjeg poslovičnog nepoznavanja sopstvene istorije koje ide ruku pod ruku sa samohvalisanjem tom istom istorijom. Ovaj ’čas strip arheologije’ u državnoj instituciji možda je najava drugačijeg tretmana našeg strip nasleđa koje je do sada uglavnom bilo prepušteno strip entuzijastima. Predstavljeni stripovi odražavaju početničku naivnost i nespretnost ali svedoče i o ubrzanom savladavanju tajni ’priča u slikama’ bile one realistične ili karikaturalne, ’ozbiljne’ ili humorne, te o dostizanju zavidnih rezultata na koje ovdašnja kultura može i mora da bude ponosna.

(„Dnevnik“, 2026)