...Započeo projekat CAN for Balkan.

Pre nekoliko meseci započeta je konkretna primena međunarodnog projekta CAN FOR BALKAN.

(Comic alliance Network - koji se finansira u sklopu KREATIVNE EVROPE - potprogram za kulturu Evropske unije. Nosilac ovog projekta je Muzej istorije okolije Brasov (Romanije) a partneri u ovom projektu su: Makedonski strip centar Veles, Belgiski Strip centar iz Brisela, Škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“ iz Leskovca - Srbija, kao i Državni istorijski muzej iz Tirane - Albanija.

Osnova ovog projekta je istorijski strip u pomenutim zemljama, što daje dodatni značaj u dva smera: afirmaciji društvene primene stripa (u ovom slučaju nacionalne istorije), kao i internacionalnoj razmeni i saradnji.

Ukratko, aktivnosti ovog projekta svode se na:
A) istraživačke aktivnosti na temu istorijskog stripa
B) Međunarodno tematsko takmičenje u stripu iz oblasti istorijskih heroja, koje će biti raspisano na jesen 2021. godine
C) organizovanje višednevnih tematskih dogaђaja i izložbi u uključenim zemljama, kojima će prisustvovati preko 50 autora stripova. U Makedoniji će takav događaj biti organizovan krajem avgusta, naravno u Velesu, a u Leskovcu krajem juna.

Ne treba skrivati da je jedna od prednosti logistička podrška partnerskih organizacija i podsticaj za profesionalni rad u interesu razvoja svetski poznate 9. umetnosti ovog regiona.

  ...Hermanova verzija „Ružnog, prljavog
  i zlog“ – “Komanča 3” Herman; 
  izdavač Čarobna knjiga, 2020.

   Nastavljajući da raduje ovdašnje stripoljupce, agilna “Čarobna knjiga” objavila je treći tom vestern serijala „Komanča“ koji je Herman Hupen (1938), kao mladi crtač, radio po scenariju iskusnog Mišela Regnijea poznatog kao Greg (1931-1999). „Komanča“ je dobro poznata na ovdašnjim prostorima iz mnoštva izdanja, od „Caka“, „Denisa“, „Biser stripa“, „Super stripa“, „Politikinog zabavnika“ do „Stripoteke“ i „Marketprintovih“ crno-belih albuma. Objavljivanje integralnog serijala, u tvrdom povezu i punom koloru, prilika je da se stari i novi čitaoci uvere u valjanost ovog antologijskog stripa kome protek vremena (pola veka!) nije umanjio ni svežinu ni atraktivnost.

   Greg je bio vrlo aktivan učesnik strip života u posleratnoj Francuskoj koji je osim pisanja scenarija te podučavanja novih strip snaga jedno vreme bio i urednik “Tintina”, tada ključnog magazine frankobelgijske strip scene. Tragajući za atraktivnim novitetima Greg je rešio da u magazin uvrsti novi vestern serijal jer je opšte interesovanje za vestern poraslo je zahvaljući popularnosti „špageti vesterna“; to je bila bezmalo jeretička ideja jer su scenom (pored karikaturalno-komičnog „Taličnog Toma“) već vladala dva serijala koja su postavila visoke standarde u ovom žanru - Žižeov „Džeri Spring“ i „Bluberi“ Žiroa i Šarlijea (koga su mnogi smatrali za finalni vestern). Za ovaj poduhvat Greg je angažovao mladog Hermana sa kojim je već sarađivao na pričama o avanturisti Bernardu Prinsu.  Decembra 1969.g. u „Tintinu“ štampana je premijerna priča koja, na 8 strana, predstavlja kauboja-lutalicu Reda Dasta i Komanču, mladu vlasnicu ranča „Tri šestice“ u blizini gradića Grinston Fols, Vajoming; Dast će Komanči ponuditi svoje usluge, od teškog rada do brzog potezanja revolvera, a možda i svoje srce. Nadalje se u serijalu nižu epski događaji kroćenja prirode, borbe sa Indijancima i lokalnim banditima; civilizacija polako pristiže u divljinu, ranč napreduje… Komanča ne ohrabruje Dasta da joj se približi dok je, istovremeno, oduševljena galantnom, namirisanom gospodom sa manirima iz velikih gradova. Ispostavlja se da je mlada rančerka konstantno ključna figura Dastovog sveta pa zato i ne čudi što serijal nosi njeno a ne Dastovo ime iako je on “aktivni” heroj. Kako vreme odmiče Dastovo nezadovoljstvo sopstvenim životom raste i on, u “Đavoljem Prstu”, sedmoj epizodi serijala iz 1977.g. koja otvara treći tom integrala, dok traje predizborni skup budućeg guvernera koga prati Komanča u svečanoj toaleti, podnosi ostavku na mesto zamenika šerifa i odlazi da potraži mesto koje civilizacija još nije zaprljala. Put ga vodi u Montanu i susreta sa bivšim revolverašem a sada siromašnim farmerom i pohlepnim bogatašem koji milom ili silom otima zemlju. Dast će se, naravno, pridružiti otporu ugnjetenih a onda se uključiti u popravku i dalju izgradnju ranča. Od ove rabote otrgnuće ga poseta bizarne družine sastavljene od šestorice bivših šerifa namernih da se obračunaju sa razularenom bandom porodice Rumanovih; Dast odbija da se im pridruži dok ne sazna da je u opkoljenom gradiću zarobljena i Komanča! Tako započinje epizoda “Šerifi” iz 1980.g. koja prati požrtvovanu akciju spasavanja i Dastov povratak na “Tri šestice” koji će, zajedno sa okolnim rančevima, ubrzo postati žrtva prevejanog lopova koji koristi zabunu izazvanu dolaskom još jedne novine – agenta osiguravajućeg društva. Epizoda simboličnog naslova “I Đavo je skakao od sreće” iz 1981.g. u osnovi je kriminalistička priča sa sumnjivim i nepravedno optuženim gradskim prevarantom i neupadljivim krivcem u senci s kojim će računi, ipak, biti namireni u (necivilizovanom ali efikasnom) vestern stilu.

   Greg je Reda Dasta nakratko izveo iz okruženja pristigle civilizacije u brutalna pionirska vremena da bi ga odatle, opet, vratio u poznati milje ljubavne frustracije i među nove generacije uštogljenih prevaranata i lopova koji zloupotrebljavaju dobrobiti napretka. Sudar mitološkog doživljaja pionirskog doba i nadolazeći vremena koja su manje sirova i gruba ali nisu ni malo pravednija prema običnim ljudima koji teško zarađuju za život, u zaleđini je priča iz ove knjige. Naravno, dobrostojeći farmeri i provincijalci neće moći da odole čarima luksuza koji se nudi što će, neminovno, povećati jaz između bogatih a kvarnih i siromašnih a poštenih. Gregova naklonost prema prostodušnim i prizemnim likovima čini da je “Komanča” bliža američkom „antivesternu“ (suprotnom tradiciji ulickanih holivudskih vesterna) odnosno duhu “špageti vesterna”. Herman majstorski prati i nadograđuje Gregov predložak; njegov prepoznatljivi grafizam oda je sirovog i robusnog dok dinamična (ponekad čak vratlomna) filmska montaža prizora, kadrova i čitavih tabli pleni pažnju i mami uzdahe. Hermanova verzija „ružnog, prljavog i zlog“ Divljeg zapada upečatljiva je i različita od drugih manje ili više reprezentativnih vesterna svetske strip produkcije; upravo stoga je „Komanča“ postala nezaobilazni kvalitativni žanrovski reper za buduće strip stvaraoce i čitaoce.

(„Dnevnik“, 2021)

  ...Strip&ploče!

Prolećna izložba na staklu prodavnice ploča Mascome Store u Čumiću, uz humanitarnu prodaju radova - maj, 2021.

Tradicionalna Paralelova fb radionica Strip&ploče početkom vanrednog pandemisjkog stanja imala je svoje osmo izdanje.
Spajanje ljubavi prema crtanju, stripu i muzici, okupilo je profesionalce i amatere širom regiona, uposlilo im ruke i angažovalo pažnju, tokom delikatnog perioda prolećnog karantina 2020.

Po već oprobanom receptu apsolutne umetničke slobode, uz jedinu odrednicu da se uradi omot za ploču, tzv. cover (kaver), nastalo je 20ak radova najrazličitijih umetničkih stilova za bendove poput Ramones, Buzzcocks, ali i za ostvarenja našeg Novog talasa.

Autorski omoti će od 7. maja krasiti izlog kultne prodavnice ploča Mascome Store, u Čumićevom sokačetu, a biće im pridruženi i najbolji radovi s prethodnog izdanja radionice 2019, a sve u cilju humanitarne prodaje, čija će celokupna sredstva biti namenjena Svratištu za decu Beograd.

www.paralel.rs
https://web.facebook.com/Paralelfestival/
https://www.instagram.com/paralelfestival/
https://www.youtube.com/channel/UCfVYOJhJwOG1RuTe-MUUDPw/featured

  ...strip, ilustracija, animacija, dizajn...

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD (SKC)
– SREĆNA GALERIJA

CIKLUS IZLOŽBI: STRIP I ILUSTRACIJA
MARKO ŠERER, strip, ilustracija, animacija, dizajn

OD 27. APRILA DO 08. MAJA 2021.

SREĆNA GALERIJA Studentskog kulturnog centra Beograd (SKC) ima čast da pozove Vas i Vaše prijatelje da posetite izložbu MARKA ŠERERA - STRIP, ILUSTRACIJA, ANIMACIJA, DIZAJN, u periodu od 27. aprila do 08. maja 2021. godine u terminima:
ponedeljak-petak: 11.00-18.00 / subota: 11.00-15.00

Shodno propisima o sprečavanju širenja zaraze virusom Covid 19, izložba neće imati svečanu ceremoniju otvaranja, a biće otvorena za posetioce od 27. aprila od 11.00 časova.

U galeriji je moguće prisustvo najviše pet osoba istovremeno, uz mere predostrožnosti i lične zaštite (propisana fizička distanca i zaštitna maska).

Marko Šerer je rođen 1997. godine u Beogradu. Osnovne akademske studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu upisao je školske 2016/17. godine na studijskom programu Primenjena umetnost - grafika i knjiga. Između mnogih nagrada i pohvala tokom studija, dobitnik je i nagrade Beta i Rista Vukanović kao najbolji student na smeru u školskoj 2019/2020 godini, kada je i diplomirao na osnovnim akademskim studijama.

Učestvovao na nagradnim i žiriranim konkursima, izložbama, umetničkim radionicama i drugim smotrama preko 30 puta.

Između ostalog, dobitnik je Anjine nagrade 2015/16. koja se tokom školovanja dodeljuje najuspešnijem učeniku iz oblasti likovnog stvaralaštva.

Sve vreme biva veoma zapažen u domenu stripa, ilustracije, dizajna i animacije.

Na Međunarodnom salonu stripa SKC Beograd svoje radove izlaže devet puta, od 2011. do 2019. godine. Nagrađen je četiri puta: 2012. godine Nagradom za najbolju ideju u takmičenju kandidata do 15 godina; 2014. godine nagradom prijatelja Salona; 2016. nagradom prijatelja Salona kao i zvaničnom nagradom za najbolji scenario i 2018. godine sa dve nagrade prijatelja Salona - Stripoteke i knjižara Delfi.

Ilustrovao je: Čitanku za 5. razred osnovne škole za BIGZ školstvo 2019. godine; Čitanku za 7. razred osnovne škole za BIGZ školstvo 2019. godine; Knjigu iz matematike za predškolski uzrast za Kreativni Centar 2020. godine; Storibordove za istorijski film Stefan - Kraljevski red vitezova, 2015.

U oblasti dizajna, između ostalog, radio je: Vizuelni identitet pilot projekta Obrazovni krug (Kros RTS, Matematiči institut SANU, Francuski institut, Ministarstvo prosvete); Dizajn korica za knjigu Atletskog saveza Srbije Atletski dragulji Srbije Stevana Kovačevića povodom 70 godina Atletskog saveza Srbije;  Dizajn idejnog  pobedničkog rešenja za maskotu Svetskog školskog prvenstva u odbojci 2016. u Beogradu; Redizajn vizuelnog identiteta Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu 2019. godine; Redizajn vizuelnog identitet Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 2018. godine.

Radio animirani kratkometražni promotivni film za MICROSOFT Development Center Serbia na projektu pod nazivom MICROSOFT INNTRUST, 2018. godine.

Učestvovao na nagradnim i žiriranim konkursima, izložbama, umetničkim radionicama i drugim smotrama preko 30 puta (Međunarodni salon stripa SKC Beograd, međunarodni likovni konkurs Radost Evrope, Međunarodni sajam knjiga, međunarodno bijenale ilustracije Zlatno pero, Blakanska smotra mladih strip autora i drugi...

Ovo je njegova prva samostalna izložba.

SREĆNA GALERIJA SKC BEOGRAD
Kralja Milana 48, 11000 Beograd
srecnagalerija@skc.rs
http://www.facebook.com/comicsfest
https://www.instagram.com/salon_stripa_skc_belgrade/
https://www.twitter.com/SalonSkc
www.skc.rs

  ...prvi Drink & Draw PODCAST!

Vreme za ekskluzivu je došlo društvo! Sve je spremno i krećemo,
prvi Drink & Draw PODCAST u ovom delu Evrope startuje u nedelju u 20h.

Robert Solanovic / Mihajlo Dimitrievski / Midhat Kapetanovic

i iskreno vaš idemo uživo u nedelju lansirajući prvu epizodu na našem kanalu:
www.youtube.com/channel/UCf8O4gDcc6mbQ1eXFWmI0OQ

Kroz priču o stripu (uskoro i sa gostima) i uživo crtanje uz po neku kapljicu svake nedelje od 20h počevši od ovog vikenda.

Gledamo se u nedelju!!!

  ... Betmen: Godina nulta, Kuća X – moći X“ 1 i 2, Koinski priča (Pratt)
  i nova striparnica u Nišu!

ČETVRTI TOM VELIČANSTVENOG SNAJDEROVOG I KAPULOVOG SERIJALA (THE NEW 52)!
„BETMEN: GODINA NULTA“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 2.000 dinara!
Format 15,8 x 24 cm • Broj strana 400 • Serijal DC GOLD • Junak Betmen
PRELISTAJTE OVO IZDANJE: carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Godina%20nulta.pdf

ROĐENJE ŠIŠMIŠA
Pre no što je počelo doba superheroja – pre nego što je Betmen raširio krila ne bi li zaštitio nevine i kaznio zlotvore – Brusa Vejna, bludnog sina grada Gotama, već godinama niko nije video. Ali Brusu je taj veo tame bio neophodan. Patrolirajući ulicama Gotama pod maskama, započeo je karijeru bezličnog osvetnika... Ali kada superzlikovac zvani Zagonetač izazove nestanak struje u celom Gotamu, samo je pitanje vremena kada će ostali kriminalci izroniti iz mraka...
Betmen i Džim Gordon moraju da sklope nelagodno partnerstvo kako bi spasli Gotam ne samo od Zagonetačevih izopačenih mentalnih igara, već i od mnogo perfidnijeg ali podjednako smrtonosnog neprijatelja – Doktora Smrti.

„BETMEN: GODINA NULTA“ na Letećem je startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Čarobna knjiga“ u TC „Kalča“ u Nišu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 2.000 dinara, od petka 23. aprila, do četvrtka 29. aprila 2021. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2.250 dinara, a u ostalim knjižarama 2.999 dinara.

SLEDEĆA VELIKA EVOLUCIJA X-MENA!
„KUĆA X – MOĆI X“ 1 I 2 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.340 dinara po tomu!
• Format 15,8 x 24 cm • Povez Tvrd • Broj strana 224 • Štampa Kolor • Serijal The best of Marvel RIGHT NOW! • Junak X-Meni
PRELISTAJTE OVO IZDANJE: carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_KucaXMoci1.pdf
• Format 15,8 x 24 cm • Povez Tvrd • Broj strana 208 • Štampa Kolor • Serijal The best of Marvel RIGHT NOW! • Junak X-Meni
PRELISTAJTE OVO IZDANJE: carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_KucaXMoci2.pdf

Prva knjiga u okviru nove edicije „The Best of Mravel RIGHT NOW“ koja donosi najnovija ostvarenja iz legendarne kuće ideja!
Priča koja prekraja prošlost, sadašnjost i budućnost mutantske vrste!
„Dok ste vi spavali, ceo svet se promenio.“
Ovim rečima profesor Iks obznanio je žiteljima planete Zemlje novi dom mutanata – Krakou. Ona je utočište za sve pripadnike homo superiora, ima sopstvena pravila, pa čak i jezik. U zamenu za međunarodno priznavanje suvereniteta, profesor Iks će ljudskom rodu ponuditi neverovatna naučna dostignuća, nastala iz jedinstvene flore same Krakoe.
Ali vreme suživota je prošlo. Stari san je mrtav – sada je vreme za novi. A Ksavijerovi postupci odjeknuće stotinu – pa čak i hiljadu godina od sada.

„KUĆA X – MOĆI X“ 1 i 2 na Letećem su startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Čarobna knjiga“ u TC „Kalča“ u Nišu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 1.340 dinara po tomu, od petka 23. aprila, do četvrtka 29. aprila 2021. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.500 dinara po tomu, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara po tomu.

VOLELI STE „PUSTINJSKE ŠKORPIJE“ HUGA PRATA, A SADA VAM DONOSIMO NOVE RATNE PRIČE NJIHOVOG GLAVNOG AKTERA!
„KOINSKI: PRIČA...“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.670 dinara!

Format 20,8 x 29,7 cm • Povez Tvrd • Broj strana 176 • Štampa Kolor • Serijal STARI KONTINENT
PRELISTAJTE OVO IZDANJE: carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Koinski.pdf

Majora Koinskog upoznali smo u vojničkim pustolovinama u Africi, u Libijskoj pustinji, gde je, kao pripadnik Pustinjske grupe za daleka dejstva, nazvane Pustinjske škorpije, u prvim godinama Drugog svetskog rata dejstvovao protiv italijanskih snaga. Koinski se, posle vrele pustinje, iskrcava na Siciliju i učestvuje u završnim borbama protiv fašista, a zatim odlazi na Jadransku obalu, gde je učesnik brojnih akcija, i upravo u tom period zapisuje ratne anegdote sakupljene u ovoj knjizi.
Među njenim koricama susrešćemo se sa Bilijem i Sendijem, dvojicom australijskih vojnika koji su zadali mnogo muka neprijateljskim vojnicima, kao i sa upečatljivom braćom Filips, ovaj put na moru kod Ravene. Saznaćemo koliko se različitih nacionalnosti borilo na tlu Italije tokom Drugog svetskog rata, čućemo bajkovitu pripovest o jednoj lokomotivi i pratiti neobičnu sudbinu poručnika Bilija Foga, zaduženog da pomaže partizansku gerilu iza neprijateljskih linija...
„KOINSKI: PRIČA...“ na Letećem je startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Čarobna knjiga“ u TC „Kalča“ u Nišu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 1.670 dinara, od petka 23. aprila, do četvrtka 29. aprila 2021. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.850 dinara, a u ostalim knjižarama 2.499 dinara.

DOŠAO JE TAJ DIVAN DAN: OTVORENA JE NOVA STRIPARNICA I KLUB ČITALACA „ČAROBNE KNJIGE“ U NIŠU!
Veliko nam je zadovoljstvo što možemo da vas pozovemo u naš novi kutak, u kojem ćemo ljubav prema knjigama i stripovima deliti sa našim dragim Nišlijama i njihovim komšijama na jugu Srbije.

Dođite da se upoznamo i družimo, a svakoga ko danas, 23. aprila, dođe u naš novi objekat u TC „Kalča“, u prizemlju, lamela D, lokal 86, nagrađujemo sa 33% popusta na sve naslove u izdanju „Čarobne knjige“! Radno vreme knjižare je od 11 do 19 h, od utorka do subote.

Povodom otvaranja novog kluba čitalaca danas počinje VELIKI LETEĆI START, koji će trajati do četvrtka, 29. aprila 2021. godine!

Naslovi na Letećem startu: nastavak Snajderovog serijala „New 52“ – „Betmen: Godina nulta“; novu ediciju najnovijih izabranih priča iz Marvelovog univerzuma „MARVEL RIGHT NOW“, započinjemo izvanrednom dvotomnom pričom o X-menima: „Kuća X / Moći X“; naravno, tu je i prava poslastica za ljubitelje edicije „STARI KONTINENT“ – „Koinski: Priče“; osim sjajnih stripova, očekuju vas i dve knjige: „Puž na padini“ braće Strugacki i uzbudljiv domaći triler Zorana S. Stojanovića „Ključ“!

Pozivamo vas da otkrijete naš novi stripsko-knjiški južni ogranak i podsećamo vas da oni koji dođu na otvaranje sva izdanja Čarobne knjige mogu kupiti sa 33% popusta!

Vidimo se, drage Nišlije!

  ...nove/new e-komikaze #56!

NOVI STRIP WEBZIN/ NEW COMIC WEBZINE # 56:

click click: https://komikaze.hr/issue/56 < • > info: https://komikaze.hr/comic-webzine-56/

• novo/new • svježe/fresh•suvremeno/contemporary • kućna dostava/home delivery • cijena: 0 kovanica/price: 0 coins • od 2002./since 2002 •

Objavljeno je 56. strip web izdanje na Komikaze.hr / 56th comic web edition has been published on Komikaze.hr.

> Klikni niže na ime/ link za strip & info / Click down on the name/ link for comic & info

Autori_ce/ Authors: Petra Divković / Stefan Hahn / Candice Purwin / hellisinmyhead / Elevator Teeth / Ivana Armanini / Ena Jurov / Rui Moura / Christopher Sperandio / Primož Krašna / Tribef Tribe / Gospoja DuferSmuc

Novi Komikaze webzin broj 56 sadrži 71 stranica suvremenog autorskog stripa 12 autora_ica (8 novih!) iz: Hrvatske, Srbije, Slovenije, Velike Britanije, Njemačke, Portugala, SAD (Kalifornija, Texas) i Argentine.
/ New Komikaze webzine number 56 contents 71 pages of the contemporary authorial comic made by 12 authors (8 new!) from: Croatia, Serbia, Slovenia, Great Britain, Germany, Portugal, USA (California, Texas) and Argentina.

INFO O AUTORIMA_CAMA

Petra Divković - komikaze.hr/author/petradivkovic/
(1998.) Živi u Zagrebu. Studentica Akademije likovnih umjetnosti u Zagrebu. Fokus: ilustracija, strip / (1998) Lives in Zagreb, Croatia. Student of Academy of Fine Arts in Zagreb. Focus: illustration, comics / Link: instagram.com/petra.divkovic

Stefan Hahn - komikaze.hr/author/stefan_hahn/
(1996.) Živi u Njemačkoj. Studirao na visokoj umjetničkoj školi u Kasselu. Fokus: strip, crtani film / (1996) Lives in Germany. Studied at the Kunsthochschule Kassel. Focus: Comic, Cartoon / Link: www.instagram.com/steff_hahn/

Rui Moura - komikaze.hr/author/ruimoura/
(1994.) Živi u Portugalu. Fokus: strip, ilustracija, plakat / (1994) Lives in Portugal. Focus: comic, illustration, poster /
Link: www.instagram.com/ruicough

Candice Purwin - komikaze.hr/issue_attachment/56-candice-purwin/
(1984., VB) Živi u Edinburghu, Škotska. Studirala je film, također u Edinburghu. Fokus: ilustracija, strip, animacija / (1984, GB) Lives in Edinburgh, Scotland. Studied film, also in Edinburgh. Focus: illustration, comics, animation / Link: www.candicepurwin.com

hellisinmyhead - komikaze.hr/author/hellisinmyhead/
(1988) Živi u Argentini. Fokus: crtanje, strip / (1988) Lives in Argentina. Focus: drawing, comics /
Link: www.instagram.com/hell.is.in.my.head

Elevator Teeth - komikaze.hr/author/elevatorteeth/
Enigmatična ilustratorica. Fokus: strip, nezavisno izdavaštvo, koncertni posteri; Koncept: "Za moj rad su riječi jednako važne slikama, oboje te mogu dovesti na neko mjesto, stvoriti neku atmosferu ili neku vrstu zbunjenosti. volim tu igru riječi, jednako kao i igru linija, oblika i ostalog u vizualnom kraljevstvu." / Enigmatic illustrator. Focus: comic, independent publishing, concert posters. Concept: “For my work, words are of equal importance to images, as both can help guide you into a certain place, or create a certain feeling, or a kind of confusion. And I like to play with words, in the same way that I play with lines, shapes, and so on in the visual Realm." / Link: elevatorteeth.com

Ena Jurov - komikaze.hr/author/enajurov/
(1988.) Živi u Zagrebu i Zadru, Hrvatska. Studirala je Vizualne komunikacije u Zagrebu i Stockholmu. Fokus: strip, dizajn, ilustracija / (1988) Lives in Zadar and Zagreb, Croatia. Studied visual communication in Zagreb and Stockholm. Focus: comics, design, illustration / Link: www.instagram.com/enajurov/

Primož Krašna - komikaze.hr/author/primoz.krasna/
(1976.) Živi u Sloveniji. Diplomirao je na Pedagoškom fakultetu i bio učitelj likovne umjetnosti 18 g. Trenutno je savjetnik za likovnu umjetnost u slovenskom Zavodu za školstvo. Fokus: strip, slikarstvo, fotografija / (1976) Lives in Slovenia. He graduated from the Faculty of Education and worked as a teacher of fine arts for 18 y. Currently employed as a Senior Consultant for Art Education at the Slovenian National Education Institute. Focus: comics, painting, photography / Link: www.primozkrasna.com

Tribef Tribe - komikaze.hr/author/tribeftribe/
Strip je napravila anonimna grupa autora okupljena oko organizacije Tribef Tribe (Pleme F20) u Srbiji. / The comic was made by an anonymous group of authors gathered around the organization Tribef Tribe (Tribe F20) in Serbia. /
Link: www.facebook.com/bosiljka.brdar

Gospoja DuferŠmuc aka Jelena Šimunić - komikaze.hr/author/gospojadufersmuc/
Rođena 1979. u Hrvatskoj. Živi negdje na selu. Diplomirala kiparstvo u Ljubljani. Fokus: poezija / Born 1979 in Croatia. Lives somewhere rural. Graduated sculpture in Ljubljana. Focus: poetry / Link: www.facebook.com/gospoja.dufersmuc.9

Christopher Sperandio - komikaze.hr/author/christophersperandio/
Umjetnik i profesor umjetnosti na Sveučilištu Rice u Houstonu, Teksas. Njegov novi grafički roman je dostupan na: ArgleBargleBooks / Artist and Professor of Art at Rice University, in Houston, Texas. His new graphic novel is available on: ArgleBargleBooks / Link: www.instagram.com/pinko_joe

Ivana Armanini - komikaze.hr/author/ivanaarmanini/
Član je Hrvatske zajednice samostalnih umjetnika. Škola: Srednja škola za primijenjenu umjetnost i dizajn & Akademija likovnih umjetnosti u Zagrebu, Hrvatska. Fokus: strip, diy, mikroizdavaštvo. Vodi Komikaze od 2002. / A member of the Croatian Freelance Artists Association. Graduated at School of applied arts & design and Academy of fine arts in Zagreb, Croatia. Focus: comics, diy, micro-publishing. She has led Komikaze since 2002. / Link: ivanaarmanini.net

Program Komikaze 2021. je podržan od Ministarstva kulture i medija Republike Hrvatske i Grada Zagreba. / Komikaze programme 2021 is supported by the Ministry of Culture and Media of the Republic of Croatia and the City of Zagreb.

  ... Rezultati strip konkursa, izložbe, nova izdanja.

Zaključil se je natečaj Živel strip! Živela animacija! 2021
Trenutne razmere so zaznamovale tudi naš vsakoletni mladinski natečaj. Precejšen del stripov in animacij se na različne načine ukvarja s problematiko epidemije koronavirusa. Nekatere zgodbe izhajajo iz literarnih predlog, v nekaterih kot glavni lik nastopa Beli zajec Gabrielle Giandelli, v drugih Pesta Gašperja Rusa, prejeli pa smo tudi številne stripe, ki so si jih v celoti zamislili ustvarjalci sami.
Kljub epidemiji in izobraževanju na daljavo so žirijo dela, ki so prispela na natečaj, navdušila tudi z različnimi pristopi k likovnem pripovedovanju zgodb. Med avtorji stripov in animacij smo zasledili tudi nekaj naših znancev, ki so z novimi deli pokazali razvoj svojega avtorskega izraza. Ugotavljamo, da je strip oz. animacija del njihovega mladostniškega ustvarjalnega vsakdanjika in da imajo potencial, da se s stripom ali animacijo ukvarjajo tudi profesionalno.

Na natečaj je letos prispelo 311 stripovskih del, ki jih je ustvarilo 272 učencev in 36 dijakov iz Slovenije, sodelovalo pa je 26 osnovnih in 5 srednjih šol ter 36 posameznikov. 96 osnovnošolcev in 7 srednješolcev je ustvarilo 42 kratkih animiranih filmov.
Vsi udeleženci prejmejo čisto svež mini strip Prazgodovinska izmena, ki ga je prav v ta namen ustvaril 18-letni Vid Černivec, eden od nagrajencev lanskega natečaja.
SEZNAM NAGRAJENCEV 2021 →

VABLJENI K OGLEDU!
Razstava nagrajencev in udeležencev natečaja 2021
Galerija Kriva stena, Metelkova 6, Ljubljana
NA OGLED: od petka, 16. aprila 2021, od 16. ure dalje // do 2. 5. 2021
Zaključna razstava natečaja Živel strip! Živela animacija! bo tudi letos na ogled v naši priročni galeriji Kriva stena na stopnišču, ki vodi do uredništva revije Stripburger na Metelkovi 6 (zvonec Forum).
Ob torkih (10.00−14.00), četrtkih (16.00−20.00) in sobotah (11.00−15.00) vas bo pričakal eden od članov uredništva revije Stripburger. Po dogovoru so možni tudi ogledi v drugih terminih (kontakt: burger@mail.ljudmila.org).

Gabriella Giandelli in Gašper Rus: Tihi dialogi
razstava stripov ter ilustracij
Galerija Meduza, Koper
NA OGLED : le še do tega petka, 16. aprila 2021!
Več →

Stripovski prvenec o sodobnem mestnem vsakdanu dveh dinozavrov!
Vid Černivec je 18-letni srednješolec, ki rad riše, posluša glasbo in igra igrice. V okviru projekta Živel strip! Živela animacija!, ki k stripovskemu ustvarjanju spodbuja nadobudne mlajše avtorje, je ustvaril svoj prvi stripovski mini album.
Jure in Tilen živita v majhnem stanovanju in delata v restavraciji s hitro prehrano. Čeprav gre za dinozavra, pa imata veliko  skupnega z odraščajočimi najstniki, mladino in tudi marsikaterim odraslim, saj si življenje še dodatno otežujeta z neodgovornimi  odločitvami, kot sta igranje igric pozno v noč ali pa pozno vstajanje.
mini album, zbirka O, april 2021, format: A6, 24 čb str., 2 €
Več →

Mračna in pretresljiva, hipnotična in halucinantno lepa, večplastna in vizualno izpiljena zgodba o odraščanju in odtujenosti, ki nagovarja številne generacije!
Mojstrovina ameriškega striparja Charlesa Burnsa - odslej končno tudi v slovenščini!
»Pri Burnsu te najprej zadene likovna plat stripa, nato te razorožijo še njegove pripovedniške vrline in spretnost. Takšna kombinacija prvega in drugega je precej redka. Črna luknja ne velja zaman za enega od najboljših stripovskih romanov vseh časov.« – Bojan Albahari
zbirka Ambasada Strip #25, marec 2021, 380 čb str., 17 €, prevod: Bojan Albahari, spremna beseda: Gašper Rus
Več →

POSTANI NAŠ NAROČNIK! Si strasten in reden bralec naših stripov ali pa bi to rad postal? Naroči se na Stripburger! Lahko se naročiš samo na revijo ali cel paket letošnjih izdaj – z zajetnim popustom! Izbiraš lahko med TREMI NAROČNIŠKI PAKETIpo zelo prijaznih cenah in BREZ STROŠKOV POŠTNINE: • DVOJNI STRIPBURGER 2021 (2 revijalni izdaji) = 10 € • STRIBURGER DELUXE 2021 (7 publikacij) = 41 €  / –30 % • STRIPBURGER DELUXE SPECIAL 2021 (9 publikacij) = 67 € /  –35 % Naročila in vse ostalo sprejemamo na: burger@mail.ljudmila.org. Več →

KONČNO NA OGLED!
Andrej Štular: TRENUTNA RAZSTAVA
večmedijska razstava
Galerija Ivana Groharja, Škofja Loka
NA OGLED: od torka, 13. aprila dalje // do 16. 5.

Galerije in muzeji so ta teden ponovno odprli svoja vrata! V škofjeloški Galeriji Ivana Groharja je trenutno na ogled Trenutna razstavavizualnega umetnika in Stripburgerjevega satelita Andreja Štularja, ki se predstavlja z izborom lutk, ilustracij, stripov, plakatov, slik in prostorskih inštalacij, nastalih v zadnjih desetih letih. Ob razstavi je nastal tudi kratek predstavitveni video - vabljeni k ogledu!
Privoščite si krepko dozo umetnosti - dokler se še da!

Več →

---

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Željko Mitrović je rođen 1955. godine u Uskoplju. Završio je Likovnu akademiju u Sarajevu i nakon toga radi kao profesor likovne kulture u rodnom gradu. Stripom počinje da se bavi na samom početku osamdesetih godina prošlog veka, zajedno sa pet godina mlađim bratom Ivicom. Zajedno su pisali scenario i crtali svoje stripove. Prve stripove objavljuju 1981. godine u YU stripu, SAZ-u i Zvitopercu. Najpoznatiji strip braće Mitrović je Kamenko, koji je u periodu 1984-1986. godina izlazio u Dnevnikovim izdanjima. Posebno se istakao i strip Antar iz 1987. godine. Tri epizode ovog stripa objavljene su u Novom strip zabavniku, Malim novinama i Izvorima. Za Male novine braća Mitrović nacrtala su sedam epizoda stripa Stel Starion prema scenariju Miodraga Milanovića, a za Dnevnik su, kao kompletni autori, stvorili tri epizode Velikog Bleka, od kojih su dve objavljene. Željkov brat Ivica poginuo je u ratnom sukobu 1993. godine..

  Intervju: Željko Mitrović

Ko je Željko Mitrović?
Željko Mitrović je po struci profesor likovne kulture, ali je cijeli životni vijek proveo radeći u osnovnoj školi, gdje još uvijek radi i čeka zasluženu penziju. Trenutno sam zaposlen u OŠ „Uskoplje“ u Srednjoj Bosni. Tu vodim školu stripa i imam svoj tim koji poprilično uspijeva na natjecanjima širom bivše Juge.

Rođeni ste u Uskoplju. Kako je izgledalo detinjstvo u ovom gradu tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka?
Rođen sam 1955. godine baš u gradu. Bila je zima, tako da se porođaj uradio bez, kako smo ih zvali, babica, jer se nije moglo doći do doma zdravlja. Za djetinjstvo me vežu divne uspomene, igre, druženja. I danas volim taj grad i zato i nisam nikad razmišljao o odlasku.

Kada ste i kako zavoleli strip?
Vrlo rano sam naučio čitati i ćirilicu i latinicu tako da sam počeo čitati Politikin zabavnik i Plavi vjesnik. Ljudi su vidjeli Zabavnik, ali nisu vidjeli ko ga čita, jer nisam imao živaca čekati da dođem kući i vidim nastavak stripa, a bio sam toliko mali da su mi virile samo noge.

Koje stripove ste u detinjstvu najradije čitali?
Kao mali nisam imao svog junaka, čitao sam sve što je u to vrijeme izlazilo i to sam strpljivo slagao i sakupljao. Bilo je to vrijeme kada vas je svaki junak stripa privlačio na svoj način.

Kada ste počeli da se bavite stripom?
Već prije upisa na Likovnu akademiju Ivica i ja radili smo neke probne radove normalno čisto amaterski. Kad sam došao na akademiju tamo se pojavio jedan običan čovjek Ervin Rustemagić. Pokazalo se da on ipak nije bio običan. Upisao je akademiju i iste godine se i ispisao. Iz razgovora sam saznao da on već zastupa neke crtače stripa i tada sam vidio originale Julesa, Hermana i Ljubomira Filipovskog. Inače, to je bila i prva izložba stripa u BiH na Skenderiji. Bio je to događaj kad vam Jules u katalog nacrta Šolmsa i Votsona, a Herman Bernard Prinsa i Filipovski svoj crtež. Prvi vikend kad sam došao kući poslije te izložbe rekao sam Ivici da idemo crtati stripove, ali sada ozbiljno.

Koliko je Vaš brat Ivica značajan za Vaše bavljenje stripom?
Odmah da naglasim da ni ja, a ni Ivica nikada nismo došli u neku situaciju da svađom riješavamo pitanje toga što crtati. Za nas obojicu strip je kao prvo bio zabava, pa ako uspijemo. Ivica je bio pokretač svega, jer ja sam već imao posao i malo sam se ponekad previše opuštao, on je znao da može uspjeti u stripu i zato je bio motorna snaga našeg tima. Išao je u Novi Sad, u Ljubljanu kod Cirila Galea, itd. Meni je bilo dovoljno da crtam, a da on ostvaruje kontakte i to je savršeno funkcionisalo.

Kako ste Ivica i Vi stvarali stripove? Ko je pisao scenario, a ko je crtao, ko je tuširao…?
Ovo mi je najteže pitanje pošto ni on ni ja, kad bi danas stali pred bilo koju tablu koju smo uradili, ne bi znali sa sigurnošću reći ja sam ovo, ti si ovo. Znači, stvarno je naš rad bio timski, ako bi on vidio da nisam nešto tuširao, završio bi to. Isto važi i za mene.

Kako je teklo Vaše dalje školovanje?
Vrlo kratko, ja sam završio Likovnu akademiju, a Ivica je upisao Likovnu akademiju i poslije dvije godine je napustio, da bi u Ljubljani završio tadašnji modni dizajn i zaposlio se u trgovačkoj firmi „Bratstvo“. Tu je radio kao aranžer izloga, tako da smo odjednom obojica dobili dosta slobodnog vremena.

Prve stripove ste Ivica i Vi objavili u YU stripu 1981. godine. Kako se sećate tog perioda?
Ta sjećanja su još uvijek svježa. Divno je kad prvi put vidite vaš trud objavljen na stranicama popularne strip-revije. To je bio signal da krenemo još upornije jer smo shvatili da u svijetu stripa ima mjesta i za nas.

Iste godine ste u sarajevskom SAZ-u objavili kaiš stripa Bohemi. Da li se sećate ovog stripa?
Vjerovali ili ne, ta dva lika ja još uvijek crtam kad sjedim sam kod kuće, onaj bucmasti mali - to je slika i prilika mog pokojnog tate, a drugi tip - to je moj stric, isto pokojni, Petar. Obojica su volili čašicu, ali, kao što ste vidjeli u kaišu, ne baš previše. Dovoljno za geg. Imali smo završenu cijelu epizodu stripa, ali je, nažalost, izgorjela.

Da li je u to vreme bilo i drugih pokušaja da objavite neki strip?
U to vrijeme došlo je do suradnje sa gospodinom Cirilom Galeom iz Ljubljane, pa smo uz njegovu pomoć  u reviji Zvitorepec objavili kratki strip od dvije table, normalno geg, a onda smo uradili malo ozbiljniji, ali dječiji strip, gdje je glavni junak bila djevojčica koja zaluta u šumi. Tu sam priču poslije iskoristio da uradim svoju prvu slikovnicu, ali poslije rata. Za Galea smo radili i veliki broj ilustracija, tako da je i naše samopouzdanje raslo.
Preko Galea smo za zagrebački Naš strip poslali tablu stripa u koloru, ali nije prošla, jer je to, navodno, bila šala u četiri slike. Mi mislimo da je razlog bio što je to bila erotska šala u četiri slike.

Kako je došlo do saradnje sa novosadskim Dnevnikom?
Vrlo lako. Ivica je pokupio sve po kući što smo do tada crtali i krenuo na put. Da napomenem, mi u Novom Sadu imamo bliže rođake, tako da to nije bio neki put grlom u jagode, imao je gdje noćiti, a to mu je bilo najvažnije. Stripovi su odgovarali kvalitetom i to je bilo to.

Da li ste u to vreme odlazili u Novi Sad? Da li ste se sretali i družili sa drugim autorima stripa?
Kao što sam rekao, za te stvari je bio zadužen Ivica i on bi mi poslije pričao s kim se sve susreo i o čemu su pričali. Mene je škola blokirala, tako da sam mogao samo sa fotografija vidjeti ko je bio sa njim.

Strip koji je u to vreme privukao najviše pažnje bio je Kamenko. Kako je uopšte nastao ovaj strip?
Ovo je bio prvi strip gdje smo puno skicirali i razgovarali. Prvo je Kamenko bio kao Švarceneger i onda smo mu malo pomalo dodali stomak. Shvatili smo da radimo šaljivi, a ne ozbiljni strip. Kada je to bilo gotovo, dali smo mu modernu frizuru, želeći da se što više razlikujemo od sličnih junaka. Dok smo radili Kamenka (da više ne napominjem: opet zajedno), rekli smo da nećemo ni pogledati kako je rađen bilo koji sličan strip. Radićemo po svom i čak ćemo izmišljati svoje životinje. To se pokazalo kao dobar potez. Imamo originalne praistorijske ljude, imamo originalne praistorijske životinje i na posao. Prva tabla je bio umor, a onda je krenulo kad je objavljena. Htio sam da uradimo jednu dužu epizodu, ali se Ivica držao one svoje: tabla stripa – kvalitetna.

Sledi strip Antar, po kome ste verovatno i najpoznatiji. Kako je došlo do ideje za ovaj strip? Kakve su bile ambicije i zašto se stalo na trećoj epizodi?
Antar je u našim glavama davno nastao, no mi nismo bili dovoljno kvalitetni da ga tad nacrtamo. Sada je bio trenutak da ga pokušamo odraditi. Prva epizoda je bila proba, kao i film: čekate reakciju onih koji čitaju strip, a Strip zabavnik ga još stavio na početnu stranicu. Nije nam bilo svejedno. Ivica je odnio drugu epizodu i tamo je shvatio da smo nešto dobro napravili. Iz razgovora sa kolegama shvatio je da smo opet napravili nešto drugačije za ono doba. Uradili smo tri epizode, četvrta je bila do pola urađena, a onda je došao poziv od našeg prijatelja iz Sarajeva Ahmeta Muminovića, nažalost pokojnog, da objavi Antara u Zabavniku Malih novina, što smo i prihvatili. Uvjet je bio da u bojama uradimo naslovnu stranicu Antara.

U Lunovom magnus stripu objavljene su dve epizode Velikog Bleka koje ste radili Ivica i Vi. Koliko ste bili zadovoljni radom na ovom stripu?
Rad na Velikom Bleku je bio posebno iskustvo. Opet smo dugo razgovarali o raznim verzijama tog strip-junaka. Dugo smo razmišljali kako i onda je rješenje samo došlo: Branislav Kerac, njegov Blek je bio ono što smo smatrali YU Blekom. Prvih nekoliko tabli bile su mučenje. Tih dana nam je navratio opet stari prijatelj, već pominjani Ahmet Muminović, i poslije razgovora sa njim, kada smo vidjeli njegove originale Bleka, sve je došlo na svoje mjesto. Išli smo jednu tablu dnevno, bez obzira bila laka ili teška. Nismo gledali koliko je sati, a znali smo ostajati budni do četiri ujutro, i poslije toga na posao u školu, pa opet Blek. To je prešlo u naviku, tako da smo uskoro počeli osjećati zadovoljstvo brzinom, ali i kvalitetom. Danas su mi to najdraža sječanja na prijeratno vrijeme.

Obe epizode objavljene su kada je rat u Bosni i Hercegovini već počeo. Kada ste saznali da su ovi stripovi objavljeni i kada ste prvi put videli te dve epizode Velikog Bleka?
Nažalost, Ivica je pokojni i on nije vidio ni jednu epizodu Bleka koji smo crtali, a ja, vjerovali ili ne, obe epizode sam vidio prije nekih šest godina. Nisam ni znao da su izišle misleći ,da su u ratu zalutale tko zna gdje.

Da li je bilo i drugih epizoda Velikog Bleka koje ste uradili, a nisu objavljene?
Uradili smo tri epizode Velikog Bleka i ta treća je tko zna gdje završila, zato neću puno o njoj.

Sarađivali ste i sa Miodragom Milanovićem na stripu Stel Starion, koji je izlazio u Malim novinama. O kakvom stripu se radilo i kako je došlo do saradnje?
Povezao nas je opet legendarni Ahmet preko Malih novina. Prva epizoda Stela Stariona je već bila izišla i gospodin Milanović nije bio zadovoljan crtežom, pa smo mi Stela preuzeli od druge epizode kao probu. On je bio zadovoljan i krenuli smo dalje. Stel je naučno-fantastični strip o avanturama Stela Stariona u svemiru, gdje spašava svoju voljenu Ednu, sa prijateljom Hubusom sa planeta Kolhida. Došli smo do zadnjih deset tabli i trebao je izići album, no rat je sve zaustavio.

Koji još stripovi su nastali tokom osamdesetih godina?
Uradii smo još dosta toga, ali to nije stiglo do redakcija, jer je nestalo u požaru kada nam je stan gorio.

Kako ste doživeli raspad Jugoslavije i početak rata?
Teško. Ali o tome drugi put.

Da li ste nakon rata nastavili da se bavite stripom? Da li se danas bavite stripom?
Poslije rata uradio sam zadnju epizodu Antara koja povezuje ostale, ali sam to uradio previše ozbiljnim stilom, tako da se tom epizodom baš ne ponosim. Isto tako uradio sam u pauzi između dva posla slikovnicu po stripu davno objavljenom u Zvitorepcu.

Koji autori su najviše uticali na Vaš rad?
Nemam autora kojeg preferiram. Shvatio sam da se od mnogo njih može učiti tako da nemam autora koji je baš bio uzor u pravom smislu te riječi.

Koliko danas pratite strip? Da li postoje neki stripovi sa kojima ste se sreli poslednjih godina koji su na Vas ostavili poseban utisak?
Stripove nisam prestao čitati, ali mi smo mala sredina da bi do nas stigli stripovi onih pravih autora za koje bih mogao reći da su ostavili na mene dojam.

Koliko pratite domaću i regionalnu strip-scenu?
Vrlo malo, pogotovo poslije gašenja Stripoteke.

Vaš moto?
Talenat postoji, ali bez puno rada gubi se.

  ...„Stripske kritike: prvih 15 godina“
  Živojina Tamburića; 
  izdavač „Modesty stripovi“, 2020.

   Seriozno i kontinuirano praćenje, analiziranje i proučavanje stripa na ovdašnjim je kulturnim prostorima i nadalje retka, bezmalo incidentna, pojava. Čak i ako se uzme u obzir doza konzervativizma koju nosi svaka akademska kritička aktivnost, čini se da je u slučaju 9. umetnosti i taj konzervativizam dobio svoj konzervativizam (kao što su u legendarnom filmu „Brazil“ komplikacije izvesne gospođe dobile svoje - komplikacije). Otuda je studiozno bavljenje stripom i nadalje zabran entuzijastičkih pojedinaca koji su, pak, u svom radu pokazali zavidan profesionalizam bilo u praćenju i kritičarskom sagledavanju tekuće produkcije bilo u proučavanju istorije stripa ili u sintetičkom promišljanju stripa kao fenomena i umetničke forme. Spisak autora koji su se ogledali u ovakvom delovanju impozantan je (pomenimo tek nekolicinu iz „starije garde“ Žika Bogdanović, Bogdan Tirnanić, Ranko Munitić, Zdravko Zupan, Bane Miltojević, Zoran Đukanović, Vasa Pavković, Slobodan Ivkov...). Svako novo delo koje se kritički bavi stripom i dalje je svojevrsna senzacija, potvrda fanatičnog entuzijazma i tvrdoglavosti ali i dokaz da strip još nije izgubljen u navali neoliberalnog konzumerizma i digitalno-virtuelnog senzacionalizma. U taj izuzetni niz knjiga nedavno se ravnopravno svrstao i naslov „Stripske kritike: prvih 15 godina“ Živojina Tamburića (1957) objavljen u izdanju renomirane kuće „Modesty stripovi“.

Knjiga koju znatiželjni čitalac ima u rukama proistekla je iz pera/tastature nekoga ko je prešao dugi i radosni otkrivački put od oduševljenog ljubitelja „priča u slikama“, preko usputnih stanica velikog zaljubljenika i kolekcionara, do serioznog znalca i izdavača. Od polazišta na taj „strip put“ - u dečačko doba - do dostizanja cilja - kritičke spoznaje i analize - mnoštvo čitalaca i gledalaca stripova napušta to usmerenje i odlazi u tzv. „ozbiljni života“, najčešće zaboravljajući uzbuđenja, oduševljenja i saznanja koja su im strip sveske donosile; kao po pravilu, deo onih koji su bili vatreni stripoljupci u zrelim godinama postaje najvatreniji zagovornik njihove štetnosti. Tamburić je, pak, iskoračio iz „neme većine“ čitalaca stripa koji od njega traže samo puku zabavu i razbibrigu, i stao na stranu suprotnu onoj koja se bori protiv stripa, bilo da su u pitanju službeni društveni dušebrižnici (koji su 1970-tih u socijalističkoj Jugoslaviji za stripove uveli i poseban namet - porez na šund), akademski kritičari-čistunci ili samo „zabrinuti“ roditelji (koji su ili odrasli ljubitelji ovog „zabranjenog (đačkog) voća“ ili jedva da išta znaju o stripu i zato su odlučno protiv njega). U tekstovima ove knjige autor proklamuje svoje ideje o visokoj umetničkoj i saznajnoj vrednosti stripova i iznosi dokaze u korist svojih tvrdnji. Zahvaljujući tome, svaki čitalac, a posebno onaj mlađi, upoznaće se sa osnovnim istorijskim činjenicama o nastanku i razvoju 9. umetnosti, kako u svetu tako i na ovdašnjim prostorima. Tamburić tu istoriju boji i sopstvenim detinjim i mladalačkim iskustvima i fascinacijama što tekstovima daje dobrodošlu intimističku notu koja samo povećava uverljivost i utemeljenost njegovih stavova.

Osnovna pitanja kojima se segmenti „Stripskih kritika“ bave u rasponu su od znalačkih, instruktivnih pregleda i panorama (npr. engleske ili balkanske strip scene), preko sintetičkih i analitičkih tekstova o opusima pojedinih autora ili o njihovim albumima/serijalima autora sa naših (nekadašnjih i sadašnjih) prostora (Maurović, Bednjanec, Kordej, Oljača, Kerac, Wostok...) i nespornih veličina evropskog i engleskog stripa (Berardi/Milaco, Prat, Prado, Munjoz, Talbot...) do razmatranja teorijskih pitanja (sa praktičnim posledicama) kakva su da li su stripovi dobri za decu ili koje su bitne odlike stripovskog pripovedanja. Ono što, uz obilje informacija i podataka, imponuje jesu Tamburićevo duboko i strasno doživljavanje strip priča te vispreni, precizni zaključci i stavovi o njima, izrečeni jasno i bez mistifikacija a to je definitivno posledica širokog poznavanja predmetne teme i njenog dubokog promišljanja, za šta su sposobne samo kompletne autorativne stvaralačke ličnosti.

Rečju, knjiga „Stripske kritike: prvih 15 godina“ definitivno svrstava Živojina Tamburića u krug ovdašnjih relevantnih strip kritičara i teoretičara; istovremeno, ova knjiga će biti nezaobilazno štivo kako za ambicioznije i radoznalije ljubitelje stripa željne punijeg uvida u 9. umetnost tako i za sve one koji nameravaju da se bave iole ozbiljnijim proučavanjem „priča u slikama“.

(„Dnevnik“, 2021)

  ... Stripburger 2021, sveže iz tiskarne i Andrej Štular.

Sveže iz tiskarne! CHARLES BURNS: ČRNA LUKNJA

Letošnjo založniško sezono otvarjamo s prevodom enega najbolj branih stripov našega časa, ki je že zdavnaj postal stripovska klasika.
ČRNA LUKNJA, monumentalna stripovska mojstrovina, ki jo je kultni ameriški stripar CHARLES BURNS ustvarjal kar 10 let, je mračna in grozljivo groteskna, hipnotična in halucinantno lepa, večplastna in vizualno izpiljena zgodba o odraščanju in prehodu iz  brezskrbne mladosti v nič manj »kruti« svet odraslih.
Strip, ki obsega skoraj 400 strani, je v slovenščino prevedel Bojan Albahari, spremno besedo pa je prispeval Gašper Rus.

O STRIPU:
Predmestje Seattla, sredina sedemdesetih let prejšnjega stoletja. Že takoj na začetku izvemo, da najstniki tam zbolevajo za neko čudno boleznijo, ki se prenaša s spolnimi odnosi. Bolezen se kaže na najrazličnejše načine – od grozljivo grotesknih do tistih bolj subtilnih, ki jih je možno prikriti – a ko jo stakneš, je to to. Poti nazaj ni več. In potem se začnejo umori …
Zgodba, ki se bere kot napeta grozljivka, nas kaj hitro posrka v svoj mračen, a bogat pripovedni svet, hkrati pa se med branjem nenehno razkriva tudi njena večplastnost, s katero presega žanrske okvire.
Zbirka Ambasada Strip #25, 380 čb str., 17 € •Prevedel: Bojan Albahari • Spremna beseda: Gašper Rus
Več →

O AVTORJU:
CHARLES BURNS (1955), uspešen in nadvse vpliven ameriški stripovski avtor, je nase prvič opozoril sredi osemdesetih s stripi za kultno revijo RAW.
Ustvaril je več odmevnih stripovskih albumov in s svojim edinstvenim likovnim pripovednim slogom navdihnil nove generacije striparjev, odobravanje pa je požel tudi med kritiško srenjo.
Za svoje delo prejel praktično vse najpomembnejše stripovske nagrade, med drugih Eisnerjevo, Ignatzevo in Harveyjevo nagrado.
Idealno domače branje v času »lockdowna« in tudi sicer!
Že na voljo v naši spletni striparni!
Kupi!

STRIPBURGER 2021:
PROGRAM IZDAJ IN NAROČNIŠKI PAKETI

S stripi se lahko celo sredi epidemije odpravite na potovanje v bližnje in daljne kraje, v preteklost in prihodnjost, zato smo tudi v letu 2021 pripravili cel paket zanimivega stripovskega branja.
Podajte se v nova stripovska prostranstva in prelistajte naš
KATALOG IZDAJ 2021→
STRIPBURGER 2021:
• Stripburger #77 & #78 (revijalni izdaji)
• Charles Burns: Črna luknja (prevod klasike svetovnega stripa)
• Vid Černivec: Prazgodovinska izmena(mini prvenec)
• Andrej Štular: Ostri ritmi(zbirka vizualnih interpretacij poezije Srečka Kosovela)
• Janez in Martin Ramoveš: Kontrabantarji (poetični poljanski vestern)
• Kaja Avberšek: Knjiga z jajčki (stripovska kuharica in še mnogo več)
+ POSEBNI IZDAJI 2021:
• Blaž Vurnik & Zoran Smiljanić: Jože Plečnik 1872–1957
(stripovska biografija velikana slovenske arhitekture; v sodelovanju z MGML)
• Tardi/Vautrin: Krik ljudstva  - I. del
(prevod zgodovinskega stripa ob 150-letnici pariške komune; v sodelovanju z ZRC SAZU)

POSTANI NAŠ NAROČNIK!

Si strasten in reden bralec naših stripov ali pa bi to rad postal? Naroči se na Stripburger! Lahko se naročiš samo na revijo ali cel paket letošnjih izdaj – z zajetnim popustom!
Izbiraš lahko med TREMI NAROČNIŠKI PAKETIpo zelo prijaznih cenah in BREZ STROŠKOV POŠTNINE:
• DVOJNI STRIPBURGER 2021 (2 revijalni izdaji) = 10 €
• STRIBURGER DELUXE 2021 (7 publikacij) = 41 €  / –30 %
• STRIPBURGER DELUXE SPECIAL 2021 (9 publikacij) = 67 € /  –35 %
Naročila in vse ostalo sprejemamo na: burger@mail.ljudmila.org.
Več →

Andrej Štular: TRENUTNA RAZSTAVA
večmedijska razstava
Galerija Ivana Groharja, Škofja Loka
NA OGLED: predvidoma od 13. aprila dalje

Če ne bi bilo tako, kot je, bi vas danes povabili v Škofjo Loko na ogled Trenutne razstavestriparja in vizualnega umetnika Andreja Štularja, ki se v Galeriji Ivana Groharja predstavlja z izborom lutk, ilustracij, stripov, plakatov, slik in prostorskih inštalacij, nastalih v zadnjih desetih letih.
Razstava že stoji, a v skladu s trenutnimi ukrepi bo Galerija Ivana Groharja zaprta do 12. aprila 2021. Razstava bo predvidoma na ogled od 13. aprila 2021 dalje. 
Več →

---

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

  ...571. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 322 strana stripa.
     Samoniklog korov stripa, broj 571.: www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/571

  ...Preminuo stripolog i filmolog
  Žika Bogdanović!

Živislav Žika Bogdanović, istaknuti teoretičar umetnosti, stripolog i nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke, preminuo je juče u Beogradu u 89. godini, potvrđeno je portalu Nova.rs u Kinoteci.

Bogdanović, istoričar i teoretičar umetnosti, filolog, filmolog, stripolog, novinar, prevodilac, izdavač i književnik, rođen je u Beogradu 1932. godine.

Tokom višedecenijske karijere bavio se novinarstvom, kao reporter u agenciji Tanjug, bio je i filmski kritičar “Borbe”, za NIN je pisao televizijske kritike, da bi kasnije u ovom nedeljniku bio i urednik Kulturne rubrike.

Na Radio Beogradu bio je urednik i voditelj serijala “Svet džeza”, a takođe je bio i direktor Jugoslovenske kinoteke, kao i izdavačkog zavoda Jugoslavija.

Bogdanović je bio osnivač i glavni urednik zadužbine “Ateneum”, osnivač i urednik mnogih književnih edicija “Kentaur”, “Plava ptica”, “Zenit”, “Polaris”, a za svoj kritičarski rad još 1962. godine ovenčan je nagradom za filmsku kritiku “Beograd film”.

Žika Bogdanović bio je jedna od ključnih figura za ovdašnju strip scenu, s obzirom da je još 1974. godine pokrenuo jedan od najznačajnijih časopisa o teoriji i istoriji stripa “Pegaz”.

Autor je velikog broja stručnih knjiga, romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija i studija među kojima se izdvajaju one iz oblasti stripa: “Čudesni svet Đorđa Lobačeva”, “Aleks Rejmond ili poslednji put kada smo bili mladi”, “Umetnost i jezik stripa”, “Čardak ni na nebu ni na zemlji: nastanak i život beogradskog stripa 1934-1941”.

Bavio se i prevođenjem. Na naš jezik preveo je dela Dž. R. R. Tolkina, Isaka Asimova, Karla Gustava Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka…

Za rad na polju strip teorije dobio je nagrade “Andrija Maurović”, “Maksim” i povelju Vitez od duha i humora.

Objavljeno: Nova S, Beograd, Autor: Jelena Koprivica, 04. Apr. 2021.

  ...petobroj 12-16!

Balon 12-16 (petobroj), format 17x24cm, ofset štampa, plastificirane korice, na 320+ stranica donosi stripove Kralj Petar Prvi, prva knjiga (Bam i de Lazaro), 24 sata Mocarta (Pavasović/Milanović), Franjo Kluz, album epizoda Na krilima Poteza (Peternelj/Milanović) Smrtonosno priviđenje (Pavasović),Veliki Blek, epizoda Došljaci (Filipov/Milanović), Nikolino, epizoda Gusarsko blago (A.Muminović), Larami, epizoda Obračun (Miletić/Milanović) + Dostavljači i Galaksija za početnike.

  ...“Metalne hronike - Haos” i “The Long
  Tomorrow - Slepa citadela” Mebijusa; 
  izdavač “Čarobna knjiga” 2021.

   Agilna “Čarobna knjiga” obradovala je brojne stripoljupce sa čak dva albuma legendarnog Mebijusa: “Metalne hronike - Haos” i “The Long Tomorrow - Slepa citadela”, upravo objavljena u biblioteci “Stari kontinent” u tvrdom povezu i punom koloru. U svetovima naučne fantastike, stripa, ilustracija i filma ime Mebijusa  (iliti Žana Žiroa, 1938-2012) sinonim je za čistu, nepatvorenu ingenioznost. Sve vezano za njega čudesno je i fascinantno, počev od egzotične biografije do gotovo šizofrene podele (ali i spoja) na Žiroa, crtača (kasnije i scenariste) kultnog vestern stripa “Bluberi”, i subverzivno razbarušenog Mebijusa, dve različite a autoritativne pojave koje su, svaka na svojoj “teritoriji”, stvorile relevantan i nezaobilazan opus koji je etalon kvaliteta kako za čitaoca tako i stvaraoce. Samostalno ili u saradnji sa drugim autorima, među kojima je, opet, najpoznatiji i najznačajniji Alehandro Žodorovski, Mebijus je uspeo da stvori/iscrta nadahnuti, inventivni vizuelni portret/profil budućnosti koji se raširio u sve horizonte popularne kulture s kraja XX veka i u prvim decenijama XXI veka i, u svesti nekoliko generacija, postao model za “lik stvari koje će doći”. Svaka analiza naučnofantastičnih stripova i filmova, ilustracija i reklamnih plakata iz ovog perioda uverljivo će dokazati navedene teze. Mebijusova verzija budućnosti prepuna je čudesne tehnologije (u skladu sa Klarkovim zakonom po kome se razvijena tehnologija ne razlikuje od magije) ali i slobodne, čiste i nedirnute prirode, mračnih tonova kao i vilinske lepote, mnogo haotičnosti i još više infantilnosti. Prepoznatljivi su njegovi impozantni svemirski brodovi kao i ogromni gradovi na bezbroj nivoa, njegovi astronauti hodaju pored božanstva i pretećih ili bezazlenih alijena, ljudske kreature uokolo šetkaju sa smešnim kapama i šeširima. Trivijalno i ezoterično, svakodnevno i krucijalno mešaju se jednako uspešno kao i sofisticirane filozofske aluzije sa gegovima. Pogled na bilo koji Mebijusov samostalni crtež ili kvadrat neke strip table otkriva njegov unikatni osećaj za sliku, za kompoziciju, celinu i detalj. Sve pomenuto vidljivo je u drugom tomu Mebijusovih radova, naslovljenom sa “Metalne hronike - Haos”, koji sadrži mnoštvo samostalnih crteža i slika (namenjenih časopisima, koricama knjiga i njihovom ilustrovanju ili reklamnim kampanjama) kao i brojne skice iz Mebijusovih radnih beležnica i svezaka. Sav ovde skupljeni material svedoči o razvoju umetnikovih veština crtanja ali i gradnje slike, eksperimentima sa senčenjem i upotrebom crtica i tačaka te o korišćenju žanrovske ikonografije i njenom razvoju i transformisanju. Konačno, ilustracije su dokaz Mebijusove izuzetne sposobnosti da u samo jednom kvadratu stvori atmosferu i ispriča/sugeriše situaciju/priču. Njegov osećaj za narativnost kao i za začudno ostavlja znatiželjne posmatrače bez daha posebno kada pored gotove slike stoji haotično našarana skica. “Metalne hronike – Haos” daruju dragoceni uvid u stvaralački radionicu i sam proces nastajanja izuzetnog dela.

   Treći tom Mebijusovih dela „The Long Tomorrow – Slepa citadela“ sadrži danas već klasične prevratničke naučnofantastične stripove. Mebijus je 1975.g. bio deo ekipe koju je okupio Žodorovski s namerom da stvori filmsku adaptaciju naučnofantastičnog romana „Dina“ Frenka Herberta. Film je trebao da bude iskorak iz vizuelnih-scenarističkih-glumačkih-muzičkih obrazaca, na saradnju su pozvani izuzetni autori, od Mebijusa, Gigera, Orsona Velsa do Mika Džegera, grupe Pink Flojd i - Salvadora Dalija. U svoj toj kreativnoj gužvi Mebijus je upoznao Dena O’Banona (1946-2009; autor scenarija za film „Alien“ iz 1979.g.) koji mu je pokazao skice za strip na kome je radio. Mebijus je, oduševljen pričom, zatražio pravo da je nacrta. Tako je nastao strip „The Long Tomorrow“ o marginalnom detektivu koga, u košmarnom mega-gradu, angažuje bogata klijentkinja za laki posao koji se, kako to biva, zakomplikuju. Ova parodija na tvrde krimiće, svojevrsna priprema za smotanog detektiva Džona Difula iz ciklusa o Inkalu, pleni atmosferom, enterijerima i haotičnom radnjom. Mebijusov frustrirani-agresivni-medijski grad-džungla budućnosti biće likovni temelj za film „Blejd raner“ Ridlija Skota (1982) i kiberpank roman Vilijema Gibsona „Neuromanser“ (1984). U sličnom okruženju dirigovanih masovnih neuroza razvija se i sledeći strip u albumu, priča bez reči „Rock City“. Naredni „svemirski“ i apokaliptički stripovi stilske su vežbe na prepoznatljive, neinventivnim trošenjem šablonizovane žanrovske teme koje Mebijus revitalizuje i nadograđuje potvrđujući da je vispreni pripovedač koji vešto koristi žanr, opštu kulturu i nadrealistički humor i apsurd.

   Bezmalo pola veka od stvaranja Mebijusove slike jednako su uzbudljive i fascinantne a priče vrcavo duhovite i intrigantne, pune citata i aluzija. Njegovo delo definitivno je nezaobilazni reper globalne kulture kraja XX i početka XXI veka.

(„Dnevnik“, 2021)

  ...a povodom stote godišnjice njegova rođenja.

   Prije koji dan navršilo se 100 godina od rođenja Waltera Neugebauera, klasika devete umjetnosti. Dogodilo se to 28. ožujka 1921. u Tuzli, u Bosni i Hercegovini.

   Tri godine kasnije obitelj Neugebauer (mama, tata – fotograf po profesiji i skoro četiri godine stariji brat Norbert, od milja zvan Nobika) se seli u Zagreb, koji će postati „njihov“ grad.

   Walter Neugebauer preminuo je pak 1. lipnja 1992. u Munchenu, u Njemačkoj (u kojem je proveo posljednjih 34 godine) od srčanih problema. Neki će dodati „i od tuge za Nobikom“, koji je u bolja sjećanja otišao tri tjedna ranije - 6. svibnja.

   Kada nas je napustio, Walter Neugebauer  tek je bio navršio 71 godinu. Formalno je bio u mirovini, ali imao je puno planova i ideja koje je namjeravao realizirati.

   Takav je bio cijeli svoj život, koji je bio intenzivan i kreativnošću ispunjen, kao rijetko kojem drugom primjenjenom umjetniku.

   Jednostavno i telegramski rečeno, WALTER NEUGEBAUER  je znameniti crtač stripova (i urednik izdanja), zasigurno jedan od najvažnijih stripaša s ovih prostora (s „istaknutim“ mjestom i važnom ulogom u međunarodnim okvirima), među pionirima je i stripa i crtanog filma u Hrvatskoj i nekadašnjoj Jugoslaviji. Bio je profesionalac od „glave do pete“, brz i – dobar crtač!

   U svom „zagrebačkom razdoblju“, od 1935. kada je kao „dečko u kratkim hlačama“ debitirao kao strip-crtač na stranicama tjednika „Oko“ (i uprihodio svoj prvi profesionalni honorar) do svog preseljenja u Munchen (gdje je najprije radio kao glavni kreativac u kompaniji  Rolfa Kauke, tada jedne od vodećih na Starom kontinentu; a od ranih 70-ih u vlastitom studiju), nakon što je odradio posao glavnog animatora u crtanom filmu „Bušo – hrabri izvidnik“ (produkcija „Zagreb film“, redatelj – Nobika, kojeg domaća kritika nije dobro primila), WALTER NEUGEBAUER je de facto cijelu tu svoju karijeru ostvario u simbiozi s  bratom Norbertom, scenaristom i tekstopiscem/stihotvorcem u stripovima, a u slučaju crtanih filmova i – njihovim redateljem.

   Walter Neugebauer podjednako je bio uspješan u karikaturalnim i realističkim stripovima, a njegova stripografija iznimno je bogata i raznolika. Broji više od sto potpisanih naslova, te desetine i desetine stripova rađenih za Rolf Kauku produkciju koje nije smio autorski atribuirati.

   Nažalost, njegova stripografija nije do kraja obrađena i sistematizirana.

   Ako trebam izabrati svoje favorite, onda je to opus iz NDH-aškog „Zabavnika“ (kolorirane strip-bajke „Patuljak Nosko", „Gladni kralj" i „Mali Muk", te „Tarzanovim stopama“, „Rođak iz kamenog doba“), te genijalne crno-bijele adaptacije književnih djela „Prvi ljudi na mjesecu“ i „40.000 milja pod morem“ iz sredine 50-ih godina.

   Naposlijetku, tu je i „Snjeguljica“ – najbolji, najduhovitiji i najzabavniji pornografski (ili erotski, kako vam drago) strip „all time“. Zajedno su Norbert i Walter imali svega 42 godine kada je stvorena „Snjeguljica“! Sam Walter je tu svoju verziju klasične bajke, odnosno Disneyevog filma okarakterizirao (u intervjuu kojeg je dao Darku Zubčeviću, Ranku Munitiću i Hrvoju Turkoviću za časopis „Film“ na festivalu animacije 1978. u Zagrebu) kao „veselu stvar na pornografski način“.

   Da nije bilo WALTERA NEUGEBAUERA vjerojatno ne bi ni bilo „Velikog mitinga“ (1951.), koji je u vrijeme nastanka izazvao svojevrsnu „senzaciju“ u kulturi, pa i politici toga vremena, a zapravo je prerastao u „kamen temeljac“ animacije na ovim prostorima,  znači i za „zagrebačku školu“, za Vukotića, Kristla, Mimicu, Kostelca, Dovnikovića i ostale prvake, za nagradu Oscar, etc, etc…

   Nema dileme da sama umjetnost, pa i karijera Waltera Neugebauera zavrijeđuje akademske katedre, studije, knjige, monografije…  

   Jedna od niza stvari, a koja me posebno fascinira vezana za njegovo „djelo“ - odnosi se na Walterov  entuzijam – dva lista je još prije punoljetnosti na ovaj ili na onaj način pokrenuo i uređi­vao: „Veseli vandrokaš" (1938-1939) i „Novi vandrokaš" (1940), a tu je i „Zabavnik" (1941, 1943-1945) – ponajbolji strip-list u sveukupnoj povijesti strip-izdavaštva na ovim prostorima.

   Prvi susret s Neugebauerovim stripovima kao suvremenik imao sam u ZOV-u. Naravno, odmah sam se u njih i „zaljubio“. Neću spominjati svoju „potragu“ koja je uslijedila i za drugim njegovim stripovima, pa sam se recimo „razočarao“ kada sam u „Strip reviji“ iz ranih 60-ih naišao na niz njegovih crno-bijelih stripova!

   WALTERA NEUGEBAUERA upoznao sam 1984. kada sam za „Istarsku nakladu“ pripremao monografiju „Hrvatski poslijeratni strip“. Iako je bio triput stariji od mene (tada sam tek bio navršio 21. godinu), iz prve me je „osvojio“ svojom vitalnošću, energijom,  sijasetom novih ideja, stalno je bio u pokretu, u akciji... I da ne zaboravim, Walter Neugebauer je bio izrazito „dobronamjeran“. Imam dojam da mi je „na slijepo“ vjerovao, jer se potrudio specijalno za moju monografiju u Munchenu napraviti nove „papir-kopije“ stripa „Prvi ljudi na mjesecu“ kojim sam ga odlučio predstaviti.

   Kada sam s Darkom Glavanom pripremao retrospektivnu izložbu „Strip u Hrvatskoj 1867. – 1985.“ (prvu tog opsega i cjelovitosti i prvu u nekom od tzv. „elitnih“ galerijskih prostora) u Muzejskom prostoru Zagreb početkom 1986., Walter se potrudio osigurati svoje originale, od kojih je dio njih imao u svojoj kući u Zagrebu, a drugi dio u svom studiju u Njemačkoj, u gradiću Geretsriedu.

   Usput da spomenem kako je Walter Neugebauer u svojoj „arhivi“ imao i originalne table stripova još nekih svojih kolega (Andrije Maurovića, Ferda Bisa…) iz razdoblja prije rata i iz vremena NDH, tj. lista „Zabavnik“, te je i njih ponudio za posudbu za izlaganje na izložbi.

   U svibnju 1986. trebao je („na svoj trošak“, kako je sam rekao) doći na dva dana u Pariz na otvaranje izložbe „Jugoslavenski strip 1866. – 1986.“, prve takve vrste na našim prostorima, ali je zbog prekonoćne narudžbe za jedan propagandni crtić morao otkazati.

   Na poziv Zdravka Zupana, umjetničkog direktora, i Milana Obajdina (ispred organizatora), Walterov sin Robert i ja napravili smo „Izložbu stripa braće Neugebauer“ na trećem Salonu jugoslavenskog stripa u studenom 1986. godine u Vinkovcima.

   Neposredan povod – Grand Prix.

   Zbog sudjelovanja na Salonu, gdje je bio istinska „zvijezda“, Neugebauer je došao iz Munchena. Nažalost bez brata Norberta (koji je živio u Offenbachu).  Spominjem to stoga što su Grand Prix dobili oba brata, Walter i Norbert.

   Odluku da upravo braći Neugebauer pripadne nagrada za životno djelo donio je stručni žiri Salona u sastavu Vasa Pavković, Robert Emil Tanay, Zoran Đukanović i Branislav Kerac, s obrazloženjem da su u „svojim najznačajnijim djelima ostvarili teško dostižan sklad scenarističke i crtače komponente stripa“.

   U Vinkovcima smo tv-redatelj Đorđe Janjatović i ja napravili 15-minutni prilog za emisiju TV Zagreb o Walteru Neugebaueru, a uspio sam „nagovoriti“ njegova prijatelja i profesionalnog suputnika iz „Duga filma“ i humorističkog lista „Kerempuh“ (dakle, iz razdoblja pedesetih godina) oskarovca Duška Vukotića da dođe u Vinkovce i da u ime Salona uruči laureatu nagradu za životno djelo na području stripa...

   Za katalog Salona napisao sam prikaz karijere braće Neugebauer.

   U prvom broju strip-magazina „Oscar“ (izdavač „Čvor“ iz Bjelovara, 1987.), koga sam uređivao, objavio sam manje poznati, ali crtački izniman Neugebauerov strip „Neznanac iz svemira“ iz 1954. premijerno objavljivan u „Globusu“.

   U to vrijeme bio sam započeo pripremati i monografiju „Neugebauer“ za „Istarsku nakladu“ iz Pule, dobar dio materijala sam bio i spremio, osigurao sam bio i izdavačke recenzije Fadila Hadžića i Vukotića (koje su u socijalizmu bile „neophodne“), ali na kraju je taj projekt ostao – nerealiziran.

   Razlog - Robert Neugebauer je „inzistirao“ da „Istarska naklada“ prije monografije tiska „Winnetoua“ u koloru, ali problem je nastao jer su se direktorica gdja Elda Čerina i Robert „razišli“ u nakladi u kojoj se je album trebao tiskati!

   Neovisno od toga, „ponosan“ sam što stojim iza prve knjige stripa Waltera Neugebauera (nažalost – posthumne) objavljene u Hrvatskoj.  Riječ je o knjizi „Miškecove zgode i nezgode“ koju je nakladnik „Azur Journal“ (vlasnik Josip Zebić, glavni i odgovorni urednik Marijan Grakalić) objavio krajem 1992. godine, čime je započet novi bibliotečni niz „Zagreb u stripu“. Ja sam se u ovom projektu našao u svojakoj funkciji -  priređivača i urednika. Po izlasku knjige, uspio sam organizirati da se promocija „Miškeca“ održi u prostoru Društva hrvatskih književnika na Jelačićevom trgu.

   Kao kuriozitet mogu spomenuti da je na ovoj knjizi kao grafički oblikovatelj strip-izdanja „debitirala“ Melina Mikulić, a da je jedan od suradnika (kao autor teksta o „junaku“ Neugebauerovog stripa koji je 1938. Izlazio u „Mickey stripu“) bio i Rudi Aljinović, veliki Walterov prijatelj.

   Spomenuti ću da su u proteklih pola stoljeća pojedini stripovi Waltera Neugebauera reprizirani u „ZOV“-u, „Spunku“, „Našem stripu“, spomenutom „Oscaru“, „Plavom zabavniku“, „Plavom vjesniku“ (kojeg je uređivao Ivo Miličević), „Boomu“, „Strip reviji“, „Strip reviji Večernjeg lista“…

   Inače, gotovo da nije za vjerovati, ali WALTER NEUGEBAUER (niti njegov brat) još uvijek nije dobio svoju ulicu u Zagrebu.

   Najviše što mu se njegova domovina dosad „odužila“ na svemu što je dao i čemu je pridonio je - retrospektiva u Galeriji Klovićevi dvori od 30. siječnja do 3. ožujka 2013., koja je obuhvatila umjetnikov  rad  na stripu, animaciji, karikaturi, ilustraciji, dizajnu... Autor koncepcije izložbe je bio Frano Dulibić, a kao kustosi još su surađivali Branka Hlevnjak, Koraljka Jurčec Kos, Daniel Rafaelić i Iva Sudec Andreis.

   Izložbu je pratio reprezentativan i bogato opremljeni katalog na 112 stranica, trajan dokument na „lik i djelo“ Waltera Neugebauera, bez obzira na niz faktografskih pogrešaka i izostavljanja više važnih sastavnica njegova života i stvaralaštva. Npr. preskočena  je „rubrika“ u kojoj su se trebali predstaviti njegove knjige stripova.

   Među njima je i album „Čudotvorni mačak i drugi stripovi“ kojeg  je udruga „Strip forum“ objavila 2012. godine…