Povodom meseca frankofonije Zavod za proučavanje kulturnog razvitka iz Beograda, posle francuskog izdanja, objavio je i na srpskom jeziku prvu monografiju o srpsko-francuskim odnosima u  vizuelnom pripovedanju. * Autor je Zoran Stefanović u saradnji sa bibliografom Vladimirom Topolovačkim

Promocija: Petak 31. mart 2023. u 20 časova.
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka
Beograd, Rige od Fere br. 4.
 
Govore:
Momčilo Moma Rajin, istoričar umetnosti i predsednik Udruženja stripskih umetnika Srbije; Marko Krstić, direktor Zaprokula; Vladimir Topolovački, bibliograf i Zoran Stefanović, autor knjige

Sa premijerom na francuskom jeziku (2022), a zatim izdanjem i na srpskom (2023), knjiga Sloboda! Jednakost! Strip! : Srpsko-francuski odnosi u umetnosti vizuelnog pripovedanja posvećena je fenomenu kulturne i umetničke simbioze dve zemlјe.

Ovo je prva monografija koja analizira bilateralne veze između Istoka i Zapada Evrope u vizuelnom pripovedanju — stripu.

Vezanost kroz umetnost vizuelnog pripovedanja između Francuske i Srbije je do sada bila društveno vidlјiva pojava, ali naučno neproučena, uprkos činjenici da uzajamni uticaji i neposredni odnosi postoje čvrsto već oko 150 godina. Još u predratnom periodu 1930-ih i 1940-ih rusko-srpski autori iz Beograda bili su uticajni u Francuskoj, konkurišući Amerikancima, a čitava posleratna istorija srpskog i jugoslovenskog stripa je oblikovana pod presudnim uticajem francuske scene. U 21. veku francuska i srpska stripska scena su se delimično spojile, a oko stotinak važnijih srpskih autora, većinom likovnih, radi za francuske izdavače, čineći najveću i najkompaktniju stranu grupu u francuskom stripu.

Uvodni deo knjige je pregled istorije srpskog stripa u okviru nacionalne i evropske kulture. Drugi deo je analiza bilateralnih odnosa i srpsko prisustvo u francuskom stripu, sa naglaskom na temama i idejama koje Srbi i srodni narodi donose u tamošnju kulturu, što je tema skoro potpuno nepoznata u francuskoj nauci. Treći deo je studija slučaja — kako jedan naizgled usputni avangardni impuls iz Kralјevine Jugoslavije preveden 1925. u La Révolution surréaliste utiče na francusku avangardu i političko-kulturnu scenu.

Premijerno je data bibliografija izvora i literaure o ovoj temi; stripografija autora iz Srbije i nekadašnje Jugoslavije u Francuskoj; stripografija jugoslovenskih tema u Francuskoj, kao i prvi deo stripografije Francuza u Srbiji.

Naslovnu stranu je naslikao Aleksa Gajić, francusko-srpski stripar i animator. Recenzenti knjige su prof. Rastko Ćirić (Univerzitet umetnosti u Beogradu), dr Predrag Todorović (Institut za književnost i umetnost u Beogradu) i prof. dr Dejan Ajdačić (Univerzitet u Gdanjsku, Polјska; Međunarodni komitet slavista).

Namera je autora da sledeći tom projekta posvećen srpsko-francuskim vezama bude analiza likovnih radova balkanskih umetnika u Francuskoj po pričama tamošnjih scenarista (idejna, žanrovska, kulturološka i estetska). Francusko-srpski tomovi će po istoj metodologiji na isti način obraditi francusko prisustvo u Jugoistočnoj Evropi.

Iz knjige Sloboda! Jednakost! Strip! : Srpsko-francuski odnosi u umetnosti vizuelnog pripovedanja vidi se da je po svom uticaju umetnost stripa jedno od najvažnijih polјa u francusko-srpskim kulturnim odnosima. Takođe se vidi da je transmedijalnost klјuč svake kulture i kohezije svake zajednice, prvenstveno kroz vizuelno pripovedanje i dramske umetnosti.

O autorima
Zoran Stefanović (rođen 1969. u Loznici) je dramaturg, producent, istraživač i kulturni radnik. Upravnik je Centra za umetnost stripa sa muzejom u osnivanju „Zdravko Zupan” pri Udruženju stripskih umetnika Srbije. Predsednik je Udruženja dramskih pisaca Srbije. Autor je Nacionalne strategije za strip Srbije USUS (2017). Nјegove drame, proza, stripovi, filmovi i naučni radovi predstavlјeni su na desetak jezika.
Vladimir Topolovački (r. 1964. u Subotici) kolekcionar je stripova, istraživač, publicista i leksikograf. Živi u Beogradu. Najpoznatiji je po višetomnom leksikonu „Beskonačni itinerer kroz svet strip albuma” koji od 2011 izlazi u Zagrebu, Hrvatska. To je prva kataloška edicija stripova na području Jugoistočne Evrope i do sada je objavlјeno četiri knjige.

NEKOME (TONIJU STARKU) JE PALO NA PAMET DA SUDBINU ČITAVOG JAPANA PREPUSTI NI MANJE NI VIŠE NEGO LAJAVOM STRELCU, KAO VOĐI ODREDA SAMURAJA!

Šta (sve) može da pođe po zlu?! Saznajte u ovom dvodelnom manga serijalu koji stiže poslednje srede u martu!

„DEDPUL SAMURAJ“ 1 i 2 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara po tomu!

A zašto baš sada? Dedpul je diva i neće da deli svetlo pod reflektorima, pa smo morali da pronađemo petu sredu u mesecu specijalno za njegovu manga avanturu!

Takođe je pominjao da će nas posetiti ako ne bude zadovoljan odzivom, zato pohitajte u knjižare po svoj primerak i pomozite nam da nastavimo da živimo bezbrižno i donosimo vam nove uzbudljive avanture!

„Dedpul samuraj“ dvodelni je manga serijal autora Sanširo Kasame i Hikaru Uesugija, nastao u saradnji dve najveće kuće stripa – Marvela i Šueiše.

Prvi tom: Saznajte ko se pridružio Dedpulu u Odredu samuraja protiv moćnih zlikovaca. Za potpuni ugođaj: u pozadini, dok čitate, pustite muziku Dedpul benda.

Drugi tom: Okršaj sa Tanosom i poslednja bitka. U drugom delu saznajte da li su sumnje u Dedpulovo herojstvo opravdane ili ne. Napravite čimičange po Dedpulovom receptu, zavalite se i uživajte u ovom neponovljivom serijalu.

Prelistajte ovo izdanje - Dedpul samuraj 1. • PORUČITE ODMAH
Prelistajte ovo izdanje - Dedpul samuraj 2. • PORUČITE ODMAH

„DEDPUL SAMURAJ“ 1 i 2 na Letećem je startu od srede, 29. marta, do nedelje, 2. aprila 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 330 dinara po tomu. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara po tomu, a u ostalim knjižarama 499 dinara po tomu.

   Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan” koja radi u okviru Leskovačkog kulturnog centra organizovaće ove godine po jubilarni dvadeset peti put manifestaciju „Balkanska smotra mladih strip autora”. Čitava 2023. biće godina jubileja ali će se centralna manifestacija odigrati od 30. juna do 2. jula  2023. godine u prostorijama Leskovačkog kulturnog centra, Narodnog muzeja i Narodne biblioteke „Radoje Domanović” u Leskovcu.

   Smotra će i ove godine biti nagradna, pa će najbolji u kategorijama mladog strip-crtača, ilustratora, strip-scenariste i strip-teoretičara na prostoru Balkana dobiti plakete sa likom Nikole Mitrovića Kokana, a dodeliće se i četiri dodatne diplome u sve četiri kategorije. Diplomu će dobiti i najbolji debitant, a dodeliće se i plaketa za doprinos srpskom stripu. O dobitnicima ovih nagrada odlučivaće tročlani međunarodni žiri. Svi koji pošalju radove će dobiti zahvalnice za učestvovanje na smotri i biće pobrojani u katalogu koji će svaki učesnik dobiti. U sklopu same manifestacije koja će trajati tri dana, održaće se brojna predavanja, projekcije animiranih, igranih i dokumentarnih filmova, promocija strip-časopisa (iz zemlje ali i iz inostranstva) i knjiga o stripu, a biće neizostavno i tribina, javnih intervjua te okruglih stolova.

   Što se propozicija za učestvovanje u takmičarskom delu tiče, one su sledeće: pod terminom mladi autor podrazumevaju se oni autori mlađi od trideset godina, i svi koji ispunjavaju taj osnovni uslov slobodni su da svoje radove u bilo kojoj od četiri kategorije podnesu na uvid žiriju, ili kao materijal za izlaganje (izlagati mogu i stariji autori, što je i poželjno u cilju pružanja primera mlađim kolegama, ali ne mogu ući u konkurenciju za dodelu nagrada). Za nagrade mogu konkurisati samo strip-autori sa prostora Balkana, ali radovemogu slati autori iz čitavog sveta (na  Balkanskoj smotri 2022. učestovalo je, na primer, 3046 autora iz 82 zemlje sveta sa 6 kontinenata).

   U kategoriji ilustracije moguće je konkurisati kako ilustracijom u boji, tako i crno-belom ilustracijom, a strip-scenarije i teorijske tekstove treba slati otkucane u programu Word, ili pak podneti gotove i završene stripove koji su po scenarijima nastali. Može se učestovati sa neograničenim brojem radova, i u pitanju ne moraju biti gotovi, kompletni stripovi, kao ni oni koji su rađeni specijalno za Balkansku smotru. Jedini uslov je da dati radovi nisu već podnošeni i izlagani na nekoj od prethodnih Balkanskih smotri.

   Ovim se upućuje i poziv za učestvovanje svim mladim strip-autorima, školama i radionicama stripa koje deluju na prostoru Balkana; Leskovačka škola stripa će se potruditi da bude što je moguće bolji domaćin svim gostima.

    Važna napomena: Radove treba slati na sledeću adresu:
   Miloš Cvetković
   Kozaračka 48
   16000 Leskovac
   najkasnije do 1. maja 2023. godine. Poželjno je slati kvalitetne kopije i printove, kao i skenove u 300 DPI na adresu: balkanska.smotra.stripa@gmail.com — gde je moguće dobiti i dodatne infomacije.

Sajt festivala: www.bsmsa.rs

   Četvorodnevna međuumetnička konferencija Književnost i strip samitposvećen je devetoj umetnosti, autorima stripa, izdavačima, kritičarima i teoretičarima stripa, kao i široj publici, poštovaocima i svim fanovima stripa u Srbiji, sa idejom da uspostavimo teorijski diskurs u dijalogu umetnosti reči i umetnosti stripa.

   Više od pedeset najznačajnijih predstavnika strip scene u Srbiji učestvovaće na panelima koji su otvoreni za publiku i medije. U okviru panela pokušaćemo da dobijemo odgovore na pitanja Kako institucionalizovati strip i kako formirati zvaničnu strip scenu. Panelisti su srpski najznačajniji strip autori, scenaristi, ilustratori, kritičari, izdavači i teoretičari stripa.

   Vreme je da svi zajedno učinimo finalni korak u institucionalizaciji i kanonizaciji stripa kao umetnosti, sa ciljem da najzad formiramo zvaničnu strip scenu, produkciju i izdavaštvo u Srbiji.

   Program

   30. mart 2023
   Institut za književnost i umetnost
• 9.00 – 17.00 – Naučni skup „Književnost i strip”
   Galerija Zaprokul
• 17.00 – Otvaranje KIS Samita
• 17.30 – 20.30 – Panel I: Kako institucionalizovati strip? Učesnici: strip autori
• 20.30 – Otvaranje izložbe: Reprezentacija Srbije u stripu
   Autori izložbe: Aleksa Gajić, Igor Marković i autorski tim Zaprokul

   31. mart 2023
   Institut za književnost i umetnost
• 9.00 – 17.00 – Naučni skup „Književnost i strip”
   Galerija Zaprokul
• 17.00 – 20.00 – Panel II: Kako formirati zvaničnu strip scenu? Učesnici: Strip izdavači, kritičari i teoretičari
• 20.00: Promocija knjige Sloboda! Jednakost! Strip! : srpsko-francuski odnosi u umetnosti vizuelnog pripovedanja,
   autor: Zoran Stefanović, (Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, 2022, francusko izdanje, 2023, srpsko izdanje)

   1. april 2023.
   Zaprokul
• 14.00 – 18.00 – prodajni strip salon
   Filmski program: Poslednja avantura Kaktus Bate (2018), režija Đorđe Marković, produkcija Tuna Fish Studio

   2. april 2023.
   Zaprokul
• 14.00 – 18.00 – prodajni strip salon
   Filmski program: Tehnotajz: Edit i ja (2009), režija Aleksa Gajić, produkcija Yodi Movie Craftsman Black, White & Green studio

   www.institutfrancais.rs/18462/#
   zaprokul.org.rs/knjizevnost-i-strip-samit/

   Više informacija i detaljan program: www.zaprokul.org.rs
   Program organizuje Zavod za proučavanje kulturnog razvitka u saradnji sa Institutom za književnost i umetnost.

   Vreme je za strip

   U okviru Meseca Frankofonije Zaprokul u saradnji sa Institutom za književnost i umetnost i Francuskim instututom u Srbiji predstavlјa KNJIŽEVNOST I STRIP SAMIT četvorodnevnu međuumetničku konferenciju od 30. marta do 2. aprila. 2023. godine.

   KIS Samit biće posvećen devetoj umetnosti, autorima, ilustratorima, izdavačima, kritičarima i teoretičarima stripa, kao i široj publici, poštovaocima i svim fanovima stripa u Srbiji, sa idejom da uspostavimo  teorijski diskurs u dijalogu umetnosti reči i umetnosti stripa.

   Više od pedeset najznačajnijih autora i predstavnika strip scene u Srbiji učestvovaće na KIS Samitu, u prepodnevnim sesijama na Institutu za književnost i umetnost, u popodnevnim i večenjernjim panelima u Galeriji Zaprokula –  „Kako institucionalizovati strip?“ i „Kako formirati zvaničnu strip scenu?“

   Panelisti su najznačajniji srpski strip autori i autorke: Aleksa Gajić (kreator logoa Samita),  Pavle Zelić, Mileta Poštić, Boban Savić Geto, Jana Adamović Kordej Yana i mnogi drugi.

   U pratećem programu KIS Samita biće održana promocija knjige Sloboda! Jednakost! Strip! : srpsko-francuski odnosi u umetnosti vizuelnog pripovedanja Zorana Stefanovića, kapitalnog srpskog izdanja posvećenog istoriji srpsko-francuskih veza na polјu stripa, zatim izložba Reprezentacija Srbije u stripu koja je tokom leta 2022. godine predstavlјena francuskoj publici u Kulturnom centru Srbije u Parizu i specijalne projekcije filmova Tehnotajz: Edit i ja Alekse Gajića i Poslednja avantura Kaktus Bate (2018) Đorđa Markovića, uz veliki vikend prodajni salon stripa svih izdavača.

   Vreme je da svi zajedno učinimo finalni korak u institucionalizaciji i kanonizaciji stripa kao umetnosti, sa cilјem da najzad formiramo zvaničnu strip scenu, produkciju i izdavaštvo u Srbiji.

   KNJIŽEVNOST I STRIP SAMIT 30. marta u 17 časova, u Galeriji Zaprokula, otvoriće Mladen Vesković, načelnik sektora za savremeno stvaralaštvo Ministarstva kulture i Katrin Fodri, ataše za kulturu Francuskog instituta u Srbiji, uz onlajn uklјučenje Vinsenta Eša, direktora Međunarodnog centra za strip i ilustraciju u Angulemu u Francuskoj. Pozdravnu reč uputiće  direktor Zaprokula Marko Krstić.

   KIS Samit je otvoren za publiku i medije.

DETALJAN PROGRAM KIS SAMITA JE NA SAJTU ZAPROKULA:
https://zaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2023/03/KIS-SAMIT-program.pdf

DOĐITE DA ZAJEDNO PODRŽIMO STRIP!

Vaš Zaprokul

   Nastavljajući da u reprezentativnoj biblioteci „Stari kontinent“ sabira (kako se to kolokvijalno kaže) „moderne klasike“ i tekuće strip serijale nastale u Evropi, „Čarobna knjiga“ upravo je, nedugo posle prvog, štampala i drugi tom serijala „Aristofanija“ potekao iz scenarističke radionice Gzavijea Dorizona (1972) a u crteže pretočen perom Žoela Parnote (1973), dvojca priznatih autora koji su u dosadašnjem opusu, zajednički ili sa drugim umetnicima, ostvarili nekoliko zapaženih dela. Mada objavljivanje stripova autora koji ovdašnjim čitaocima nisu znani kao etablirani klasici nosi povećani rizik, „Čarobna knjiga“ je načinila iskorak i predstavila deo tekuće produkcije najdinamičnije evropske – francusko-belgijske strip scene, darujući znatiželjnicima lepršavu avanturu za mlade i malo starije ljubitelje „priča u slikama“. Dve epizode u ovom tomu (tvrdo ukoričenom i u punom koloru) su „Izvor Aurore“ (originalno publikovan 2020.g) i „Crvena planina“ (originalno iz 2022.g), i njima se zaokružuje ova grandiozna priča (na preko 250 strana, podeljena u četiri epizode) sa nizom elementima iz arsenala epske fantastike, kombinovanih sa prepoznatljivom linijom odvajanja od detinjstva i ranog odrastanja (u tradiciji „bildungsromana“) odnosno sa intrigantnim pseudoistorijskim zaleđem.

   Zaplet je nominalno započeo u Marseju 1900. godine ubistvom anonimnog metalskog radnika Klemana iza koga su ostali udovica i troje dece. Njih posećuje grofica Aristofanija i savetuje da se presele na drugo mesto i nikome ne govore o Klemanu. Devet godina kasnije mala porodica živi na ivici gladi: majka i najstariji sin, buntovni Bazil rade u fabrikama, knjiški moljac Viktor i njegova sestra sanjalica Kalikst uče školu. U sukobu sa fabričkim batinašima Bazil pogađa ciglom jednog huligana (taj će kasnije „podleći povredama“) a njegova majka preuzima krivicu i odlazi u zatvor. Bespomoćnu decu od zlehude sudbine spasava Aristofanija i odvodi ih u skriveni dvorac gde mališani saznaju istinu o prastarom plemenitom Azurnom kraljevstvu, o svom ocu koji je bio na pragu da otkrije način da se kraljvstvo spasi od smrtonosne pretnje Prognanog kralja i njegovih pomagača. Grofica se nada da je neko od dece nasledilo očev talenat i pokušava da ih pouči tajnim znanjima. U međuvremenu i Prognani kralj kuje planove da zarobi majku i decu i otkrije njihove moći. I zaista, devojčica je izuzetan prirodni talenat, Viktor je unekoliko neobičniji dok zaljubljeni i gnevni Bazil potpada pod uticaj Progonjenog kralja Gedeona, tokom Pariske komune 1871.g. znanog kao Kralj Pariza, koji želi da siromašne oslobodi terora u novom ustanku, iako je zbog učešća u prvoj komuni bio prognan iz Azurnog kraljevstva koje odbija da se direktno meša u ljudsku istoriju. Sećanje na prošlost otkriva vezu Gedeona i Aristofanije i pogibiju njihovog sina u ustanku. Aristofanijino žrtvovanje spojiće majku sa decom a deca će svojom angažovanjem sprečiti krvoproliće i doneti pobedu miroljubivih namera odnosno vrline opraštanja. Ipak, hepi-eng je „sumnjiv“ i čitalac sam mora da razmeri argumente za i protiv pasivnog odnosa prema životnim izazovima.

   Dorizon ikonografiju epske fantastike (sudbinske borbe Dobra i Zla, sukobe moćnih bića oba tabora, magiju i vradžbine...) zdušno kombinuje sa ikonografijom stripa (deca su slika i prilika većnog trojstva avanturističkih stripova: snaga-um-lepota) uz poneko odstupanje od modela (recimo, grofica nije bajna devojka već ne naročito umiljata starica, deca lete prema svojim odredištima ali i lebde u šupljem buretu...). Ono što u drugoj polovini serijala privlači pažnju je subverzivno stavljanje pod znak pitanja ispravnosti postupaka „snaga Dobra“ i cene koju, zbog striktne pasivnosti, plaćaju nedužni i nemoćni. Izbegavanje crno-bele podele uloga kao odstupanje od žanrovskih obrazaca izmamiće osmeh iskusnijih stripoljubaca jer čitalačkom zadovoljstvu dodaje još jednu ravan. U relativizovanje modela treba ubrojiti i stradanje boraca za dobro koje nije izuzetak već je primereno situacijama (nekada su „dobri momci“ stradali retko i samo u teškim i dramatičnim situacijama). Dorizon, s druge strane, ne beži ni od mistifikacije istorijskih događaja odnosno spoznaja dubokih istina koje pokreću društvena kretanja.

   Žoel Parnot se sa svoje strane svojski potrudio da dočara vedru, pastoralnu atmosferu čiste i slobodne Prirode kojoj je suprotstavio bedu sirotinjskih gradskih kvartova i pakleno crvenilo fabrike koja radnicima uzima zdravlje, živote i - radost. Montaža tabli adekvatna je opštem toku dešavanja uz česte izlete u velike slike-crteže portreta junaka ili pejzaža. Sveukupno, reč je o zanimljivom serijalu koji donosi brojne avanture začinjene magijom i dečijim smehom ali i krucijalnim dilemama predaje životnim nedaćama ili odbijanja pokornosti prema (od drugih zadatoj) stvarnosti.

Poštovani, obraćamo Vam se sa pozivom da učenici Vaše škole uzmu učešća u Desetom konkursu za strip kaiš, organizovanom u sklopu najstarijeg i najmasovnijeg strip festivala na prostoru bivše SFRJ, Balkanskih smotri mladih strip autora. Balkanska smotra mladih strip autora 2023. godine obeležava dvadeset i peto izdanje, i u sklopu festivala Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“ u saradnji sa Sindikatom obrazovanja Jablaničkog okruga, Učiteljskim društvom Leskovac, Osnovnom školom „Josif Kostić” i „Novom našom reči“ raspisuje Deseti konkurs za Najbolji strip kaiš. Strip kaiš je strip od dva, tri ili četiri kadra koji se nalaze u istom redu i pričaju jednu priču. Ove godine ima dve teme konkursa, slobodna tema i „Strip kaiš protiv nasilja“. Ispod prilažemo jedan primer toga šta strip kaiš jeste i kako bi približno trebalo da izgleda.

Dunja Avramović, VII razred, OŠ „Josif Kostić“, Leskovac

Radove treba poslati najkasnije do 1. maja 2023. na adresu: Osnovna škola „Josif Kostić“, Učitelja Josifa 18, 16000 Leskovac, uz podatke o starosti učesnika, škole iz koje dolazi i kontakt informacijama učenika. Radove treba slati sa naznakom: „Za strip konkurs“.

Pristigle radove žiriraće žiri u sastavu: Nikola Milićević (urednik Nove naše reči i strip teoretičar), Aleksandar Anđelković (akademski grafičar) i Miloš Cvetković (predavač u Leskovačkoj školi stripa), i dodeliće tri nagrade i to:
1) Nagrada za uzrast do 10 godina 2) Nagrada za uzrast od 11 do 15 godina 3) Nagrada za uzrast od 16 do 19 godina. Pomenute tri nagrade sastojaće se u priboru za crtanje kakav koriste profesionalni strip crtači i izdanja edicije Leskovački strip, kao i objavljivanju nagrađenih stripova u listu „Nova naša reč“. Pribor za crtanje obezbeđuje Regionalni centar Leskovac Sindikata obrazovanja Srbije i Učiteljsko društvo Leskovac. Učesnici konkursa dobiće zahvalnice i (ili) kataloge 25. Balkanske smotre, a  isto važi i za škole iz kojih su pristigli radovi, kao i za učitelje škola iz kojih su radovi došli. Najuspeliji radovi biće izloženi na otvaranju 25. Balkanske smotre mladih strip autora 30. juna 2023. godine u 20 časova u Galeriji Leskovačkog kulturnog centra.

PREDSTAVLJAMO VAM JEDAN OD NAJPOZNATIJIH I NAJNAGRAĐIVANIJIH STRIPOVA AMERIČKE NEZAVISNE SCENE. KAO GENIJALAN SPOJ AVANTURE, FANTASTIKE I KOMEDIJE „BOUN“ ĆE NAM POKAZATI KOLIKO SVET NAPOLJU UME DA BUDE ČUDAN I NEODOLJIV.

„BOUN“ 1 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.670 dinara!

Nakon što su proterani iz Bounvila, tri rođaka Boun dospeće u misterioznu dolinu. Tu ih čekaju pacolika stvorenja, Veliki Crveni Zmaj, dobrodušni meštani koji žive jednostavnim životom i jedna žilava baka kojoj je najveća zabava da se trka s kravama. Ali u toj dolini počiva i nešto drevno, što vekovima pokušava da se oslobodi iz zatočeništva. Sledi najveća – i najzabavnija – avantura u životima ove male družine.

Kao jedan od najbolje ispripovedanih priča u svetu stripa, „Boun“ je ovenčan sa 11 nagrada‚ „Harvi“ i 10 nagrada „Ajzner“, kao i s pregršt sličnih priznanja u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji i drugim zemljama. Po oceni magazina „Tajm“, to je „najbolji strip za sve uzraste ikada napisan“.

Čarobna knjiga vam s ponosom predstavlja celokupan originalni serijal „Boun“ u pet knjiga.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„BOUN“ 1 na Letećem je startu od srede, 22. marta, do nedelje, 26. marta 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.670 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.850 dinara, a u ostalim knjižarama 2.499 dinara.

IZUMIN SUROVI TRENING SAMO JE POČETAK – KAKVA JE PATNJA ISKOVALA ČELIČNOG ALHEMIČARA?

„ČELIČNI ALHEMIČAR“ 6 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Teška iskušenja čekaju braću Elrik tokom njihovog treninga kod Izumi. Kako su uspeli da ih savladaju? Šta se tačno desilo onog kobnog dana kada su pokušali da ožive majku?

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„ČELIČNI ALHEMIČAR“ 6 na Letećem je startu od srede, 22. marta, do nedelje, 26. marta 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 590:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/590

Tiho, kako je u poslednje vreme i živeo, napustio nas je Bojan M. Đukić u subotu 11. marta. Znamo ga kao autora, pedagoga i publicistu. Čitaoci Strip vesti se sigurno sećaju njegovih priloga, kolumni, koje je više godina redovno pisao i na ovim stranicama objavljivao. Njegova energija, temperament i ljubav prema stripu ostavili su dubok trag na domaću scenu.

Bojan M. Đukić (Beograd, 9. april 1956 — Beograd, 11. mart 2023) bio je srpski autor stripova, animator, publicista i pedagog. Jedan od najvažnijih aktivista i popularizatora srpskog i jugoslovenskog stripa 1980-ih.

Diplomirao je dramaturgiju na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Jedan je od osnivača stripske grupe "Beogradski krug 2".

Svoje stripove, scenarije, prikaze i eseje objavljivao je u najvažnijim jugoslovenskim specijalizovanim i nespecijalizovanim časopisima (Pegaz, izdanja „Dečjih novina“, „Forum Marketprinta“, „Vjesnika“, „Politike“...).

Pored autorskih stripova („Slonica Slavica“), kao crtač je radio i popularne komercijalne licencne serijale zapadnog porekla (Tom i Džeri, „Bil i Bul“, „Kondor“)

Na konkursu za strip lista Mladost 1988. osvojio je drugu nagradu u kategoriji stripskog kaiša.

Od 1991. do 2008. sa porodicom živeo u Londonu. Prve dve godine u Velikoj Britaniji proveo je kao animator „Amblimation/Universal pictures“ Ltd. studija Stivena Spilberga za animirane filmove.

Nakon toga je bio samostalni crtač stripova za izdavača „Fleetway Editions“ (kreirao im je dve serije „Wonderboy“-a) i „Marvel Comics Group“.

Bio je predavač vizuelne naracije i crtanja bez modela u „London Cartoon Centre“. Ilustrovao je udžbenik crtanja Encyclopedia of Cartooning Techniques (izdavač „Quarto Publishing“).

Bio je jedan od urednika njujorškog Comics Interview i stalni kolumnista londonskog Comics Forum.

Po povratku u Beograd, Đukić se aktivno uključuje u srbijansku stripsku scenu kao aktivista (član odbora Međunarodnog salona stripa u Studentskom kulturnom centru), autor (strip „Smešna strana srpske stvarnosti“ sa Sinišom Radovićem za beogradski dnevnik Press) i pedagog (serija predavanja o tehnikama stripa).

Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd.

   Izdavačka kuća „Veseli četvrtak“ pokrenula je još jednu ediciju – Novi Lunov magnus strip (LMS). Izlazi na A4 formatu i čak 360 crno-belih strana sa dve različite korice. Jedna ima isti dizajn korica kao i prvi broj originalnog LMS, koji je izašao u bivšoj Jugoslaviji daleke 1968. godine. Donosi dve epizode Teks Vilera. Prva je repriza epizode „Tajna zlatnog rudnika“, prve epizode Teksa ikada objavljene u starom LMS. Druga nosi naziv „Živ ili mrtav“. Premijerno je u Italiji objavljena u četiri sveske tokom 2018/19. godine

   Čitaoci u ovoj svesci mogu ponovo da se podsete čuvenog Galepinijevog crteža Teksa, koji je udario temelje serijalu. Aurelio Galepini je najdugovečniji crtač Teksa. Slično kao i Galiano Feri, koji je Zagora i naslovne strane za regularnu seriju crtao do svoje smrti 2016. godine, Galepini je crtao Teksa i naslovne strane (do broja 400 regularnog serijala) sve do smrti 1994. godine.

   Sa novim LMS, „Veseli četvrtak“ nastavlja da obnavlja popularne strip edicije iz bivše Jugoslavije. Godine 2018. je već obnovio Zlatnu seriju (uspešnijeg brata blizanca LMS-a). Do sada je objavljeno 45 svezaka, koje izlaze na svakih mesec i po dana. Ali kao i u slučaju nove Zlatne serije, novi LSM nije puki nastavak edicije koja je obustavljena 1993. god, već potpuno novi strip serijal. Planira se da po jedna sveska A4 formata izlazi svakog šestog četvrtka sa pet poznatih bonelijevih junaka. Sveske će imati najmanje dve različite korice od kojih će jednu crtati domaći autor (recept koji je do sada uspešno isproban na novoj Zlatnoj seriji).

   Ostaje još da se razjasni konfuzija, koje je nastala sa činjenicom da sada trenutno u Srbiji izlaze dva LMS-a. Prvi je pokrenula izdavačka kuća „Golconda“ 2022. godine. Ideja ove edicije je bila da se nastavi tamo gde je originalna edicija stala 1993. godine – kod broja 999, te da sveske budu istog (B5) formata kao i originalne.

   „Veseli četvrtak“ ovim (kao i drugim) izdanjima ne pokušava samo da se nasloni na staru slavu strip izdanja bivše Jugoslavije, već da čitaocima predstavi najnovija dostignuća iz Bonelijeve fabrike stripova. Prva sveska novog LMS-a možda najbolje odslikava tu želju. Između epizode „Tajna zlatnog rudnika“, kojom počinje sveska, i epizode „Živ ili mrtav“, koja dolazi posle nje, prošlo je čitave 54 godine. Novi LMS na licu mesta pokazuje koliko se najstariji (i još uvek najpopularniji) Bonelijev serijal promenio u crtežu, strukturi i karakteru. Kao još neki Bonelijevi junaci (Dilan Dog, Mister No), i Teks je prošao kroz delimičnu preradu (tzv. reboot), koji prati avanture mladog Teksa iz perioda kada se nalazio sa one strane zakona. U Italiji se ovaj serijal, paralelno sa regularnim koji sada već prešao broj 600, prikazuje u ediciji „Tex Willer“ od 2018. godine, a kod nas počev od ove sveske.

Spoštovani!

V četrtek, 23. marca, vas ob 19:00 uri vabimo na predstavitev in podpisovanje strip albuma Janez Žbogar. Z nami bo Igor Ribič.

Se vidimo!

O stripu:
Strip po romanu francoskega pisatelja Charlesa Nodierja.
Roman je romantična razbojniška povest iz časov Ilirskih provinc, iz manj znanih časov, vendar izjemno pomembnih za slovenski narod.
Prvič je izšel v Parizu leta 1818, bil nato preveden v slovenščino in ponatisnjen leta 2014. Zgodba bi znala razburkati domišljijo, mogoče
pa pritegniti celo zanimanje kakšnega mladega zgodovinarja, govorice o avtorju Charlesu Nodierju in njegovi knjigi so zelo zanimive.
Roman naj bi močno vplival na poznejše francoske pisatelje (Hugo, Balsac …), v ujetništvu na otoku Sv. Helena pa naj bi ga prebral in
pohvalil celo Napoleon.
Zgodba o slovenskem rokovnjaču Janezu Žbogarju je ostala aktualna dobri dve stoletji in je v stripovski obliki gotovo zanimiva tudi za sodobnega bralca.
Tekst za prvi del je priredil Aleksander J. Potočnik, drugi del pa je avtorsko delo Igorja Ribiča, ki je celotno zgodbo tudi narisal.

O avtorju:
Akademski slikar Igor Ribič je najbolj znan po svoji vlogi Ribiča Pepeta v otroških predstavah in tv oddajah, ki je nastala v so-avtorstvu z Jožetom Potrebuješem.
Diplomiral na Akademiji za likovno umetnost v Ljubljani. Kot ilustrator predvsem deluje na področju otroške in mladinske knjižne ilustracije kjer je nastal ogromen
opus doma in v tujini. Že pri trinajstih je pričel risati ilustracije za Tisk za mladino in razvedrilo časopisne hiše Delo in njihove izdaje kot je bil Kih. Oblikoval je
celostne podobe in scenografije za razne gledališke, filmske in televizijske projekte. Uveljavil se je tudi kot opremljevalec in tehnični urednik publikacij raznih založb.
Ukvarja se tudi z glasbo, v zelo uspešni pop skupini Gu Gu je igral klaviature in pel.

Format A4, trda vezava, črnobel tisk, 48 strani, cena: 19 eur

PREMA SLAVNOM KNJIŽEVNOM PREDLOŠKU, SESIL I BRUNŠVIG DONOSE NAM DETEKTIVSKU AVANTURU KOJA NE MOŽE DA OSTARI, JER, MA KOLIKO ENIGMI DA JE ŠERLOK HOLMS U STANJU DA REŠI, NAJVEĆA ZA SVE OKO NJEGA ZAUVEK ĆE OSTATI UPRAVO ON SAM. 

„HOLMS“ 1 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.540 dinara!

Čuveni detektiv Šerlok Holms nestaje na vodopadima Rajhenbah i sa sobom u smrt odvlači svog najljućeg neprijatelja, profesora Morijartija. Za Šerlokovog brata Majkrofta, međutim, ta smrt predstavlja samoubistvo čoveka koji nije mogao da se nosi sa time što mu um razjeda droga, te stoga pokušava da uništi sve dokaze o ludilu svog brata. Votson odbija da poveruje u tu verziju događaja i započinje neverovatnu istragu koja otkriva intrigantnu mrežu spletki i tajni koje obavijaju Šerloka Holmsa i njegovu porodicu.
Da li je Morijarti zločinac i da li on uopšte postoji, da li je Holms bio lud i kakve tajne krije njegova porodica... Pitanja je mnogo, a odgovore na njih potražite u ovom napetom serijalu koji pruža izvanrednu interpretaciju mita o najpoznatijem detektivu na svetu.

Prelistajte ovo izdanje • PORUČITE ODMAH

„HOLMS“ 1 na Letećem je startu od srede, 15. marta, do nedelje, 19. marta 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.540 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.700 dinara, a u ostalim knjižarama 2.299 dinara.

DA LI MOŽETE DA ZAMISLITE KAKO BI IZGLEDALA „IGRA PRESTOLA“ KADA BI NJENI GLAVNI AKTERI BILI ANTROPOMORFNI LIKOVI MAČAKA, REPTILA, VUKOVA I DRUGIH ŽIVOTINJA? PREDSTAVLJAMO VAM NASTAVAK RASKOŠNE I SJAJNO ILUSTROVANE STRIPSKE SAGE „PET ZEMALJA“, PUNE PREVRATA I OBRTA, KOJA ODIŠE ATMOSFEROM VELIKIH DELA ŽANRA.

„PET ZEMALJA“ 2 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.670 dinara!

Stari kralj Sirus, heroj bitke kod Drahenora, imenovao je svog nećaka Hirusa, brutalnog i ambicioznog mladog tigara, za svog naslednika. Hirus mašta o tome da svoja pravila i zakone proširi na ostale zemlje, ali kako to obično biva (posebno kod mačaka), stvar nimalo nije jednostavna, jer kandže se oštre, intrige predu, a borba za presto preti da rascepi nekada veličanstveno kraljevstvo Angleon.
Ukoliko vam se dopao prvi deo, preporučujemo vam da pročitate i njegov nastavak: u drugom delu ove epske sage završava se prvi ciklus serijala, Angleon, i konačno se raspliću sve intrige koje su potresale tigrove i lavove. Serijal se nastavlja u sledeća 4 ciklusa, koji će nam doneti još mnogo prevrata i krvavih obrta.

Prelistajte ovo izdanje • PORUČITE ODMAH

„PET ZEMALJA“ 2 na Letećem je startu od srede, 15. marta, do nedelje, 19. marta 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.670 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.850 dinara, a u ostalim knjižarama 2.499 dinara.

Claire Bretecher iz serije Frustrirani

   Oduvek sam voleo da čitam dnevnike dakako lične.

   To jest voleo sam da čitam dnevnički pristup pisanju. Onaj najiskreniji mogući. U kome pisac piše sebi, onom sebi koga samo on može da vidi i misli da poznaje. Što je kao razgovor sa samim sobom u prisustvu svedoka, koji mož biti njegova savest ili zamišljeni čitalac. Razgovor nalik introspekciji u prisustvu psihoanalitičara, psihoterapeuta... Izabrani ritual ili seansa u kome sa svakim novim susretom, koji izgleda kao da nema jasan početak i kraj, uvek iznova vidimo sebe na drugi način, drugim očima. Želja za neki drugi strip senzibilitet može da poprimi oblik strip dnevnika, crtanja i pisanja kao stila pripovedanja. Retko viđenog ostvarenja u svetu  mahom standardizovanog strip imidža.

   Možda zato što strip autor sebe očekivano vidi najpre kao virtuoza koji je zaljubljen u mimezis izražen kroz neki od očekivanih žanrovskih obrazaca. Crtežom i bojom crtač ilustruje scenario, retko kada izražavajući samim crtežom svoj doživljaj života. Crtači stripa uglavnom za slobodu izražavanja ne mare mnogo, jer su je se unapred dobrim delom sebe odrekli. Strip je za njih u prvom redu posao doduše kreativne prirode. Pojam umetnosti nije pojam kojim su strip crtači posebno opterećeni.  Umetnost doziva slobodu mišljenja i pevanja koja je u svakom društvu uglavnom neisplativa i nezahvalna delatnost. Zar možemo živeti od slobode stvaralaštva stripom u neslobodnom  svetu?

   I zar je potrebno da prethodno sve svoje snage usmerimo u pravcu stvaranja neophodnih uslova i temelja za društvo ili bar kuću u kojoj bismo mogli da slobodom stvaramo svoja viđenja takozvanog života? Takozvanog, jer moguće je da se u ostvarenoj slobodi u autoru stripa probudi zaspala sumnja u istinitost postojanja samog života. Ko zna?

“Grbe u vrtu” Dino Bucati/Đorđe Milović

   Sloboda je možda najlepša, najzavodlivija i najzagonetnija dama koju možemo sresti na putu ispisivanja, iscrtavanja strip dnevnika. U trenucima kada je autor stripa u celosti prepušten samom sebi, ona je sklona da mu postavlja prilično neočekivana pitanja. Pitanja na koja mu, tako bez oslonca, nije ni malo lako dati najbolji odgovor.  Znam to, jer sam i sam jedan od malobrojnih koji je odavno prepušten samom sebi. Mada ne u meri koliko bi hteo i kako bi hteo. U svetu u kome živimo imati pravo na privatnost koliko i na samoću ili usamljenost je retka privilegija, rezervisana samo za izabrane. Ne toliko isključivo za bogate.

   Naravno, uvek je lakše ići utabanim stazama, stazicama, putevima i putićima.  Upotrebom kolonijalnog  jezika koristoljublja, poslovno isplativim. Svako vreme pa i ovo u kojem smo se ne svojom voljom zatekli zahteva apsolutnu pokornost, smisao za pokornost i podaništvo Mamonu i manje više, vulgarnom materijalizmu svetovne vlasti. U svim oblicima, pa i u obliku stripa. Stripova koji moraju biti isplativa vrsta robe i sredstvo a ne svrha po sebi; kao na primeru strip dnevnika. Odnosno stripa kao spoznaje i samospoznaje kao jedine svrhe. U prisustvu čitaoca, ne tek konzumenta, po mogućstvu. Onog čitaoca koji zajedno sa autorom stripa postavlja sebi dakako samom slična pitanja.

   Dnevnik postavlja zasigurno vrlo zahtevna pitanja, baš kao i sloboda. Baš kao i svaki dobar učitelj, primorava nas da na grafički-literarno istančan način naoštrimo noževe svog pospanog duha i učimo  da u borbi između pitanja i odgovora sami nađemo možda ne najbolji odgovor, ali sigurno onaj koji će nas bar za neko vreme ispunjavati tokom leta kroz strip dnevnik.

   Živeti od slobode se naravno ne može. Iako ono što nije sloboda ne bi moglo da se nazove lepim i dobrim životom, svak se hteo-ne-hteo, zarad isplativosti neslobode vezuje ili okiva lancima nametnutog izbora kao jedinoj soluciji primerenoj odraslom čoveku. Jer je takozvana delimična sloboda verovatno samo pojam kojim se licemerno skriva suštinska nesloboda svih. Svih koji su normiranim, standardizovanim okvirima postkolonijalnog tehno-kapitalizma pristojno plaćeni za ulogu poslušnog ili pokornog člana društva neslobodnih ili naizgled slobodnih građana. U takvim okvirima pisanje i crtanje strip dnevnika može biti nepromišljena i neisplativa digresija koliko i svaka autentičnost može biti gotovo neprimećena.

“Priče o nevidljivom” Victor Mora/Luis Garsia

   Primeri dnevničkog pristupa stripu postojali su najpre tokom sedamdesetih godina prošlog nam veka u Francuskoj u izdanju Les Humanoides Associes u mesečnicima  Metal Hurlant(...) i u izdanjima belgijskog izdavača Kasterman (Casterman), časpisu A suivre(...), Italji i još nekim uglavnom evropskih izdavača. Duh tog buntovničkog ili postbuntovničkog vremena osetio se i na našim tada još jugoslovenskim kulturnim prostorima (o čemu sam već pisao na ovom portalu).

   Novcem se moglo kupiti sve, pa i  sloboda. Danas pogotovo. Ali da li možemo biti slobodni stvaraoci nezavisno od novca? Zar novac već samom svojom prirodom ne vezuje(ili okiva)? Novac u obliku zemlje, teritorije, nacije, kulture ili jezika? Putevi slobode ili oslobađanja postoje, ali obično ne tamo gde ih tražimo i naravno da nikada nisu poklonjeni pa još i plaćeni (isplativi na očekivan način).

   Plata za slobodu i oslobađanje može da liči na zrak sunca prolećnog jutra, ili na kišu u pravo vreme, na susret na neočekivanom mestu u neočekivano vreme, na odavno željeni ostvareni san... Moguć u nekom drugom svetu viđenom drugim očima. Ali ne u ovom svetu neslobode ili takozvane delimične slobode.

   A za svet slobode mogu se boriti samo hronično neprilagođeni.

   Sad baš pišem o tome u svom dnevniku za izdavača koji se zove „Drugim očima“. Mada još nije osnovan, ali mogu da ga vidim i zamislim.

   Njegov duh skriven sanja neki drugi strip.

   Drugim očima.

Strip centar Makedonije sa sedištem u Velesu raspisao je tradicionalnI, 20. po redu MEĐUNARODNI STRIP KONKURS.

Propozicije:

- Pravo učešća imaju svi autori iz celog sveta, bez obzira na pol i godine.

- Dužina stripa treba da bude od 1 do 6 strana, i to u A4 formatu (min. 300 dpi ako se šalje elektronskim putem). Ako je strip na jednoj strani, treba da ima najmanje 5 slika.
NAPOMENA: Ukoliko je strip u boji, preporučljivo je da se pošalje poštom ili dostavi lično.

- Stripovi neće biti vraćeni. Samim slanjem organizator stiče pravo da ih objavi i predstavi zajedno sa autorima u okviru promocije Strip centra Makedonije.

- Tema stripa je slobodna. Svaki autor (bilo crtač, umetnik, kolorista) može učestvovati samo sa jednim stripom. Postoji izuzetak za scenariste gde je jednoj osobi dozvoljeno da napiše scenario za više stripova.

- Na jednom stripu može raditi više autora (dok piše ko je šta radio: scenario, olovka, tuš...).

- Uz strip treba poslati i ličnu biografiju (ime i prezime sa fotografijom, datum rođenja, adresa i država odakle je autor, email, kao i godina kada je strip nastao. Takođe, na svim stripovima treba da budu navedeni autori kao i naziv stripa. Stripovi poslati bez ovih podataka neće se uzeti u obzir za nagrade.

- Svi pristigli stripovi na konkurs biće uzeti za izlaganje na izložbi u sklopu Salona stripa sa realnom mogućnošću za dodatne promocije.

- Pristigle stripove će pregledati tročlana međunarodna komisija koja će izvršiti selekciju i predložiti sledeće nagrade:
• Prva nagrada, 300 EUR - "Zlatni strip", i diploma za prvo mesto.
• Druga nagrada, "Srebrni strip" - diploma za drugo mesto.
• Treća nagrada, „Bronzani strip “ - diploma za treće mesto.
• Nagrada za najbolji scenario, diploma.
• Nagrada za najboljeg mladog autora do 18 godina, diploma.
• Druge specijalne nagrade

Rok za slanje je 10. August  2023. godine.

Radovi se mogu  poslati na
a) Adresa: Strip centar Makedonije - Veles (za konkurs)
Ul. Vasil Gjorgov, br.78, 1400 Veles, Republika Makedonija
b) Ili putem e-pošte: stripkonkurs@gmail.com

Za više informacija možete  pitati na navedeni email kao i pozvati +389 78 867327

U utorak 14. marta od 18 sati u Velikoj sali SKC-a biće održana promocija „Laku noć, Punpune“ Inija Asana, tvorca najpopularnijeg manga serijala o odrastanju.

O mangi će govoriti: Aleksa Gajić, strip autor i dugogodišnji Lagunin ilustrator, Milan Jovanović, urednik u IK „Stalker“ i Aleksandar Nešić, urednik serijala i moderator.

Za ljubitelje devete umetnosti pripremamo specijalno iznenađenje! Poklanjamo grafiku u ograničenom tiražu specijalno napravljenu povodom održavanja promocije.

„Laku noć, Punpune“ – manga koja ima čast da prva povede StarWay na putovanje kroz svet devete umetnosti, remek-delo je koje potpisuje Inio Asano, nadaleko poznat kao jedna od vodećih olovaka japanske strip-produkcije 21. veka. U svom najintimnijem delu do sada Asano kroz 13 tankobona govori o teškim temama otuđenosti, nelagode, te danas nikad aktuelnijeg FOMO-a (Fear Of Missing Out iliti strah od propuštenog) kroz prizmu zajedništva, dečje euforije i ljubavi u svakom pogledu.

„Laku noć, Punpune“ je uspeo ono što su retki planetarno popularni serijali doživeli, a to je da prevaziđe svoju nametnutu ciljanu publiku (tinejdžeri i mladići) i postane manga van žanra, manga iz koje mladi upijaju i uče dok se stariji podsećaju i prihvataju.

   Pre pola veka, tačnije 5. februara 1973.g. rulja naoružanih i besnih Vikinga koje predvodi debeli bradonja u medveđoj koži i sa rogatim šlemom na glavu stoji pred nekakvim zamkom i sa zidina dobija nonšalantni odgovor vlasnika: “Ne, ovo je br. 35... taj zamak je niže niz ulicu...” Od tog dana debeli bradonja, imena Hogar Strašni, ušao je u bezbrojne domove i srca čitalaca novina (kasnije i strip magazina pa knjiga; na ovim prostorima “nastupao je” u “Politikinom zabavniku”, “Stripoteci”, “Politici”…) širom sveta, izmamljujući salve smeha. Karikaturista i strip autor Dik Braun (1917-1989) dokazao je Hogarom da strip, distribuiran od svetske korporacije, što King Fičers Sindikejt svakako jeste, može biti i duhovit i vredan; fantastična cifra od 200 listova koji su kupili Hogara pre nego što su ga videli i činjenica da je strip imao najveću godišnju stopu rasta u sledećim decenijama, potvrda je kvaliteta ponuđene robe. Hogar je bio i porodični posao: ocu je pomagala čitava familija a strip je neposredno pred očevu smrt preuzeo sin Kris i nastavio da ga radi za publiku u 50-tak država sve do – kako to ume da udesi samo “slučaj komedijant” - 5. februara ove godine kada je preminuo u 70. godini!  Hogar je novinski “geg-na-dan” strip, dakle svaki je dnevni kaiš (od 3-4 sličice) celina za sebe; pojavljuje se i u nedeljnoj verziji (od jedne pune table-stranice) i, ne prečesto, kao strip albumske dužine (48 stranica). Reč je humorističko-porodičnom stripu (što znači izostajanje brutalnosti i ekstremnosti) kome su 'ciljna grupa' sredovečni muškarci i žene (najčešći kupci dnevnih novina) a potom i mlađi deo porodica; po ovim karakterisitkama "Hogar" stoji rame uz rame sa mnogim popularnim novinskim stripovima, od "Porodice Tarane", "Bima i Buma" do "Čarlija Brauna i Snupija", “Garfilda” i "Kalvina i Hobsa".

   Serijal je smešten u manje-više prepoznatljivi Srednji vek a ključna figura je Hogar, otac porodice (mada je žena mu Helga gazda u kući); on se pošteno trudi da bude uspešan osvajač, dobar muž i otac kod kuće mada često gorko zaključuje da pravi Viking ne treba da se ženi. Drugom prilikom se požalio na Odina jer mu je tražio samo dve stvari – hladno pivo i vrelu ženu – a bog mu je to pomešao. Hogarov trud nije baš uspešan pa se kući vraća pun masnica, sa par strela u stražnjici, sekirom zabijenom u šlem i mršavim ulovom. Kako će biti dočekan zavisi od nepredvidivih okolnosti: da li je, u međuvremenu, neka banda varvara 'navratila' i opljačkala ih ili je čitavo imanje poplavljeno ili Hogar nije doneo ono što je obećao (“najveći broj 19” haljine na koji bude naišao) ili je doneo česmu iz koje je u Parizu tekla voda (a sada neće) ili pauna na šta će se Helga odbecnuti da li on zna koliko će joj trebati da očerupa ptičurinu... Ponekad se Hogaru ne ustaje iz kreveta a Helga je zgrožena idejom da prespava vikend mada ona želi da dragog muža preobrati u boljeg muškarca (čistijeg, pažljivijeg, nežnijeg). Dešava mu se da je suviše bolestan da bi pljačkao ali kada on, oran, krene u juriš Helga mu utrapi kantu sa đubretom koju usput treba isprazniti. Hogar ume da legne rano, sa sve bojnom opremom, jer ujutro ima poslovni sastanak. S druge strane, Helgu brine to što je Hogar otišao da pronađe novi svet jer to znači da je i to - izgubio! Kad se opušta, Hogar zaglavi sa društvom u kafani i za to teško ispašta (čak i ako se prikrade ženi, koja ga čeka sa oklagijom, pokrije joj oči i kaže: “Pogodi ko je?”). Kad pokušava da opravda kašnjenje rizikuje da mu otpadnu rogovi sa šlema ali ponekad rogovi otpadaju i kravama u štali! Hogar odbija optužbe po pitanju svog ogromnog stomaka jer je to njegov najbolji prijatelj (pridržava mu kaiš, otvara vrata, javlja kada je gladan). Da su se vremena promenila govori i to da je prestao da otima device i počeo da krade kuvare. Hogar, na prvi pogled strašni Viking, neguje taj imidž barem prema neprijateljima; kod bližnjih takva rola 'ne pali' čak ni  kada je u pitanju izbegavanje redovnog godišnjeg kupanja pa, kada mu se to ipak desi, s njim mora biti i amajlija protiv zla - gumena patkica. Hogar pripada srednjoj društvenoj klasi jer je mali privrednik-preduzetnik, ima brod i posadu s kojima obavlja svoj mali biznis - plovi do drugih zemalja i pljačka ih. Muževljeva neproduktivnost, pak, ometa ostvarenje planova o boljem životu kršne Helge. I ona se ubija od posla ali muž to ne vidi pa, kad je zatekne mrtvu umornu ispružena na fotelji, lakonski konstatuje “Odmaraš se danas, draga? Pametno, baš pametno...” Helga ne voli što je Hogar detinjast, šljapka po baricama ili je preskače dok riba pod. Ipak, ume i uzvrati: naterala je Hogara da glavom probije plafon obznanivši da je - trudna. Njena najteža mora ipak se ostvarila: Hogar jede brže nego što ona kuva! Nažalost, muž je zaboravio i na romantiku: dok su zagrljeni u noći on tvrdi da mesec liči na sir. Inače, Hogar ima trajnu čvorugu na glavi jer je zaboravio godišnjicu braka. Kad on, na igranci, pleše sa drugim damama, žena mu bez griže savesti podmeće nogu. Helga bdi nad njihovim decom, Hamletom, koji je večito očevo razočarenje jer je nežan i pismen a ne surov i opak, kupa se svakog dana, ne mari za bitke i ne želi da nastavi porodičnu ratničku tradiciju, i dražesnom Honi koja bi da bude i ratnica i zavodnica. Ipak, Hogar se trudi da vaspita sina, daje mu stručne savete (“Neznanje je majka avanture!”) ali nema odgovore na sinovljeva pitanja. Mada mrzi čitanje ne može da odoli i pokušava da vidi da li ga pominju u knjizi o najvećim osvajačima ali - u knjizi nema slika! Među budućim osvajačima i gusarima, Hamlet stiče strahopoštovanje kada izjavi da će postati - stomatolog! Za Honi otac nema previše saveta osim da ne plače jer će joj zarđati haljina; majka je ta koja ćerku upućuje u tajne ženske mudrosti ali Honi nije najbolja učenica pa joj, posle propalih zanosa, ostaje smotani trubadur Leut dok Hamleta prati Hernija, nežna devojčica problematičnog ponašanja.

   U kući Hogarovih ima i ljubimca; Hogarov je pas Snert, sa sve malim šlemom, koji kao i gazda, trpi grdnje supruge kada se kasno vrati kući a Helgin ljubimac je patka Kvak. Među ljudskim ljubimcima izdvaja se Srećni Edi, neverovatni Viking sa dve leve ruke i levkom na glavi, koji je meta svih nesreća. Najkorisniji je kad ga s broda bacaju u vodu da proveri dubinu. Među redovne posetioce stripa spadaju doktor Zuk, čudo od medicinara, prepredeni advokat Kojera i namrštena Hogarova tašta; tu su i Prljavi Dirk, pored koga je Hogar oličenje urednosti, i zadrljeni Opaki Maks koji traži da mu se cveće skloni s puta. Ostatak sveta naseljavaju svakakvi Vikinzi (čak i oni što kelnerice bodu rogovima!), uvek spremni na veselje i tuču ali i na bežaniju od neprijatelja, nezgodni vitezovi u oklopu, 'krvavi Bugari', horde prgavih Huna i Turaka; tu-i-tamo ima raznoraznih čudovišta i zmajeva, bajnih sirena, začaranih šuma i mačeva u kamenu (Hogarov komentar “Bre, neko mora da je bio stvarno ljut na taj kamen”). Najgori od svih su poreznici koji pljačkaju efikasnije od Hogara i poprilično mračni tipovi koji su Helgina familija.

   I tako, život teče na ravnoj Zemlji sa strmim ivicama, sa dobrim i lošim danima (među koje spada i onaj kada se, na palubi Hogarovog broda, pijani pacovi - kockaju!), posle kojih umorni osvajač jedino želi da ga neko razume, zagrli i doda mu vrč ubitačnog groga od koga čovek lebdi u krug. Šta pošteni Viking posle svega da kaže osim: “Ništa nije kao nekad!...Englezi grade veće zamkove... Pa sad moramo da pravimo veće brodove... A gde da nađeš posadu? Ljudima više nije do posla... Onda sve te priče o moralu... Šta god to bilo! Kažem ti, svet se menja! Ovo može biti kraj civilizacije kakvu poznajemo...” Uprkos svemu, Hogar tvrdoglavo gura dalje, putuje, bori se (mada u dubini srca krije tugu što su sve prave zemlje već opljačkane ali ne od njegove ruke), mlatara okrnjenim mačem, trpi nerazumevanje najbližih, ulaže proteste i apele, teši se dobrom hranom i pićem u bučnim kafanama, iznova i iznova pokazuje dobru volju i, na kraju dana, nada se da će sutra biti bolje. Rečju, jedan običan tip željan svog mesta pod suncem, sa snovima i ambicijama kojih se rado odriče za malo mira i tišine. Ako se izuzme vremensko-istorijska razlika i distanca, taj momak u srednjim godinama (onim kriznim, kad si "suviše mlad da umreš a prestar za rok'en'rol"), zatečen sopstvenim životom, sasvim lako može biti bilo ko od nas. Upravo na tom nivou identifikacije sa zadrškom (čitaj, dozom egzotike potrebne da prepoznavanje ne bude previše bukvalno), Hogar funkcioniše besprekorno jer bazični odnosi na poslu i u porodici jesu svevremeni. Njegovo ponašanje, problemi i reakcije sasvim su 'domaćinski' i odgovaraju nametnutoj slici o jakom tipu koji drži konce a, u stvari, sve mu izmiče kontroli. Ženski deo populacije, takođe u srednjim godinama, otkriće svoja mesta podudaranja sa korpulentnom, čas optimistički nastrojenom čas nezadovoljnom Helgom. Rečju, u "Hogaru Strašnom" se za svakoga nađe po nešto, obilno zaliveno vedrim, često i urnebesnim humorom a sve to dato je jednostavnim, grubim crtežom sa upečatljivim grimasama. I, što je vrlo važno, zgode i nezgode traju, bez večih padova, decenijama, dovoljno da se publika srodi sa likovima i počne ih doživljavati kao poznanike kojima se mogu okrenuti radi tako potrebne dnevne doze optimizma. I sve to od sasvim (ne)običnog Hogara i njegove družine. Pa, malo li je?

Objavljeno: 12.03.2023.

Poštovani/a,

Francuski institut u Srbiji, Grad Pančevo, Agencija KomunikArt i Međunarodni centar za strip i ilustraciju (Angulem, Francuska) raspisali su konkurs za Ukrštene umetničke rezidencije u oblasti stripa za 2023. godinu. U okviru ovog programa biće podržana dva stripska projekta u vidu umetničke rezidencije strip autorke/autora iz Srbije u Angulemu (Francuska) od 20. oktobra do 20. decembra 2023. godine, kao i francuske strip autorke/autora koji će boraviti u Pančevu (Srbija) u oktobru 2023. godine. Konkurs je otvoren od 10. marta do 30. aprila 2023. u ponoć, a imena dobitnice/dobitnika biće objavljena 16. maja 2023. godine na sajtu Francuskog instituta u Srbiji.

Dobitnica/dobitnik stipendije iz Srbije boraviće u Kući autora u Angulemu, gde će na raspolaganju imati opremljen smeštaj i atelje tokom trajanja rezidencije, a a projekti koji se razvijaju u toku umetničke rezidencije biće predstavljeni na izložbi organizovanoj u okviru Nova Festivala u Pančevu u oktobru 2023. godine. Kuća autora je integralni deo Međunarodnog centra za strip i ilustraciju, koji u svom sastavu ima i Muzej stripa, izložbene galerije, arhiv, specijalizovanu biblioteku, Centar za dokumentaciju, knjižaru i bioskop. Od svog nastanka 2002. godine do danas Kuća autora ugostila je više od trista mladih talenata ili renomiranih stvaralaca iz Francuske i širom sveta.

Detaljne propozicije konkursa i formular za prijavu dostupni su na internet strani: http://www.institutfrancais.rs/ukrstene-umetnicke-rezidencije-iz-oblasti-stripa-srbija/ Za dodatne informacije, kandidati/kinje se mogu javiti putem e-mail adrese rezidencije@komunikart.rs (za Srbiju) i maisondesauteurs@citebd.org (za Francusku).

Pozivamo vas da se, ako ste zainteresovani i ispunjavate uslove, prijavite na naš konkurs.

Takođe bismo vas zamolili da prosledite poziv onima koje bi konkurs mogao da zanima, ili objavite informaciju putem vama dostupnih kanala komunikacije.

Pridružite nam se na promociji "Kozmičkog otpada", svemirskog akcijskog stripa, koja prati mladog i zgodnog mafijaškog bossa budućnosti. Uronite u svijet intrige, avanture i opasnosti dok pratimo podvige našeg junaka, Yvesa Sortina, u borbi za život i kontrolu najvrednijeg resursa galaksije.

Upoznajte autore i kupite primjerak stripa po promotivnoj cijeni!

Sudjeluju: Krešimir Biuk, Ive Svorcina
Moderator: Kruno Lokotar

Prvo poglavlje stripa možete pročitati ovdje: https://tinyurl.com/yazxpda9

Pod pokroviteljstvom Will and Ann Eisner Family Foundation i Will Eisner Studios, Inc. u Zagrebu će se po drugi put održati Tjedan Willa Eisnera, godišnja manifestacija kojom se na više od 100 mjesta širom svijeta slavi lik i djelo jednog od najutjecajnih autora stripa svih vremena, ”oca grafičkog romana”, vizionara i inovatora zaslužnog za pomicanje granica u razvoju vizualne naracije i definiranju jezika devete umjetnosti.

Uz odavanje počasti ostavštini Willa Eisnera, ova manifestacija posvećena je promicanju grafičkog romana, slobode govora i sekvencijalne umjetnosti.

www.facebook.com/events/753542689672887/?active_tab=discussion

STRIPBURGER raznolika stripovska prostranstva odkriva že več kot 30 let.

Življenje se s 30. letom šele začne, nas učijo reklame, marketinški guruji in razpisi za mlade umetnike, zato Stripburger tudi po dopolnjenem 30. rojstnem dnevu nadaljuje tako s praznovanjem (Ker zakaj pač ne? Praznovanje vedno dobro dene.) kot z mladostno zagnanim predstavljanjem takšnih in drugačnih stripovskih kuriozitet, specialitet in delikates.

Tudi letos smo za naše zvesto bralstvo pripravili visoko hranljiv in gurmanski stripovski meni – poleg dveh vselej sočnih številk mednarodne stripovske revije še sedem knjižnih novitet (od tega kar štiri domače stripovske prvence!), za povrh pa še polnovredno antologijo stripovskih preobrazb s prefinjenim literarnim okusom!

Ob tem prirejamo tudi stripovske razstave, delavnice, pogovore,  predavanja in druge dogodke, soustvarjamo domači stripovski festival Tinta ter mednarodni projekt Remix Comix: stripi za dediščino, predstavljamo slovenski strip na tujem in spodbujamo ustvarjalnost mladih z natečajem Živel strip! Živela animacija!

Med drugim lahko na našem letošnjem meniju zasledite sledeče izdaje:
• Stripburger 81 & 82 (pomladanska in jesenska številka vaše najljubše stripovske revije),
• Ažbe Polšak: Zmaj v brezvetrju (mini prvenec nagrajenca našega mladinskega natečaja Živel strip! Živela animacija!),
• Janez in Martin Ramoveš: Amerika (udaren preplet lokalne zgodovine Poljanske doline in temačnega horrorja krasnega novega sveta),
• Mikael Ross: Šola padanja(nagrajeno prevodno stripovsko delo, ki predstavlja tankočuten portret ene najranljivejših in večkrat prezrtih skupin prebivalstva),
• Neža Šivec: Črepinje(stripovski prvenec o brezdomstvu in drugih perečih družbenih problematikah),
• Anka Kočevar, Jure Engelsberger in Marjan Manček: Ta ljudske v stripu (nova trojica stripovskih knjižic po motivih slovenskih ljudskih pripovedk),
• Strip preobrazbe (antologija kratkih stripov, narisanih po kratkih zgodbah sodobnih slovenskih pisateljic in pisateljev).

Strastno požiraš stripe? Naroči se na Stripburger!

Lahko se naročiš samo na revijo ali cel paket letošnjih izdaj – z mastnim popustom! Celoletna in zagarantirano sveža doza stripovskega čtiva po ekstra prijaznih cenah & dostava direktno na dom.

Na Stripburger se lahko naročiš kadarkoli med letom, izbiraš pa lahko med TREMI NAROČNIŠKIMI PAKETI. Več →

ŠE VROČA STRIPOVSKA POSLASTICA!

DIRTY THIRTY. Trideset let na sceni.

Zajetna stripovska antologija Dirty Thirty na več kot 300 straneh predstavlja tisto najbolj živo in žmohtno iz tridesetletne zgodovine Stripburgerja – pikanten izbor kratkih stripov več kot 70 avtorjev in avtoric ter vso tisto pestrost, svojevrstnost in raznolikost, ki je zaščitni znak revije vse od njenih začetkov do današnjega dne.
Več →

Posebna jubilejna izdaja revije Stripburger (1992–2022), A4-, 392 str.: 296 stripi + 96 priloge, jezik: slovenščina in angleščina, 30 €. Naroči zdaj!

OPOMNIK!
ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 2023
mednarodni mladinski natečaj za strip in animacijo
ROK ODDAJE DEL: sreda, 15. marec 2023

Več informacij o natečaju in prijavnica na www.zivelstrip.net

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). Projekt Remix Comix je podprt s strani programa Ustvarjalna Evropa. // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Poštovane kolege i ljubitelji stripa,

Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da je formirano Srpsko udruženje izdavača stripa (SUIS), profesionalno udruženje koje okuplja stripske izdavače iz Srbije, prvo takvo udruženje u ovom delu Evrope.

Stripsko izdavaštvo je protekle decenije doživelo pravi procvat u našoj zemlji, i ponuda izdanja domaćih izdavača može se meriti s mnogo većim i bogatijim tržištima. Sazrevanje tržišta stvorilo je uslove, ali i potrebu da se izdavači ozbiljnije bave svojim statusom, regulisanjem tržišnih uslova i unapređivanjem opštih uslova rada u sopstvenoj oblasti. Najadekvatniji način da se to postigne jeste kroz ozbiljan rad u okviru profesionalnog udruženja.

Iz tog razloga, SUIS će se u svojim aktivnostima pre svega baviti:
– Podsticanjem razvoja produkcije i izdavaštva stripa u Srbiji;
– Poboljšanjem statusa stripa kao devete umetnosti u širem kontekstu kulturne ponude u zemlji i inostranstvu;
– Radom na stvaranju zdravog poslovnog ambijenta u izdavanju stripova, kao i borbom protiv nezakonitih pojava u prometu stripom na domaćem tržištu;
– Radom na sprečavanju piraterije;
– Radom na unapređenju informisanja čitalačke publike i šire javnosti;
– Aktivnim učešćem i predstavljanjem članova Udruženja prilikom organizacije kulturnih manifestacija, festivala stripa i sajmova knjiga,
kao i svim drugim aktivnostima koji poboljšavaju položaj stripskih izdavača i omogućavaju bolje regulisanje i dalji razvoj tržišta.

Verujemo da će formiranje našeg udruženja doprineti ostvarivanju ovih ciljeva i daljem razvoju čitalačke kulture u Srbiji.

S poštovanjem,

Srpsko udruženje izdavača stripa, koga sačinjavaju: 300 Čuda, Beli put, Besna kobila, Čarobna knjiga, Darkwood, Forma B, Komiko, Lokomotiva, Makondo, System Comics

OVA KNJIGA PREDSTAVLJA NAJOPSEŽNIJI PRIKAZ SVIH DOGAĐAJA KOJI SU VODILI DO STVARANJA ATOMSKE BOMBE.
Fascinantno je da su autori uspeli da sakupe ovoliko činjenica i da ih maestralno dramatizuju tako da se ne dobije suvoparno istorijsko štivo.

„BOMBA“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 2.680 dinara!

Sled događaja koji je vodio ka stvaranju atomske bombe, od rudnika uranijuma u Kongu, preko radova naučnika poput Ajnštajna i Openhajmera, tajnog Projekta „Menhetn“ u Los Alamosu u Nju Meksiku, pa do umešanosti političara kao što su predsednici Ruzvelt i Truman, ovde je prvi put izložen na jednom mestu. Tu su i malo poznati podaci o zaverama, sabotažama nemačkih postrojenja i važnim pojedincima o kojima se do danas malo govorilo. Ipak, ovo je i priča o malim ljudima, nevidljivim akterima u trci za atomsko oružje, kao i onima koji će prvi postati njegove žrtve.
„Bomba“ je najopsežnije delo na ovu temu, nastalo 2020. godine povodom 75. godišnjice atomskog napada na Hirošimu, i prodato je u Francuskoj u više od 120.000 primeraka. Dobitnik je 13 međunarodnih nagrada za strip, među kojima se ističu Nagrada kritike Asocijacije stripskih kritičara i novinara na festivalu u Kvebeku 2020, Nagrada za najbolji strani strip na Međunarodnom festivalu stripa „Bućon“ u Seulu 2022, kao i Nagrada za najbolji strip sa istorijskom tematikom na Festivalu u Briselu 2021. godine.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„BOMBA“ na Letećem je startu od srede, 8. februara, do nedelje, 12. februara 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 2.680 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2.999 dinara, a u ostalim knjižarama 3.999 dinara.

OSTRVO NA OBODU SVETA, NA KOME NIKO NIJE POŽIVEO DOVOLJNO DUGO DA BI MU DAO IME, BIĆE KONANOVO KONAČNO UPORIŠTE I POSLEDNJE BOJNO POLJE!

„KRALJ KONAN“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.140 dinara!

Vatra koja gori u Konanu nije mu namenila sudbinu da ostari na tronu Akvilonije. Da umre sa mačem u ruci, isto kao što je ispisao stranice istorije, oduvek je bila njegova životna želja. Kada se otisnuo brodom na zapad, nije očekivao da će se nasukati na nepoznatoj obali prepunoj leševa koji se tu vekovima gomilaju. Kada iz mora izroni Tot-Amon, njegov najveći neprijatelj, Konan zna da u sebi ima snage za još jednu veličanstvenu bitku.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„KRALJ KONAN“ na Letećem je startu od srede, 8. marta, do nedelje, 12. marta 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.140 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.250 dinara, a u ostalim knjižarama 1.699 dinara.

PREDSTAVLJAMO VAM POSLEDNJA DVA TOMA NAJČUVENIJEG DELA HUGA PRATA IZ NJEGOVOG ARGENTINSKOG PERIODA, NASTALOG U SARADNJI SA FANTASTIČNIM SCENARISTOM HEKTOROM ESTERHELDOM!

„NAREDNIK KIRK“ 4 i 5 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.880 dinara po tomu!

„Narednik Kirk“ predstavlja jedinstven uvid u ranije radove jednog od najvoljenijih stripskih stvaralaca svih vremena.
ČETVRTI DEO: Završnica priče koja je počela još u drugom integralu putovanjem Kirka i njegove družine u zemlje Sijuksa, Crnih stopala i Vrana. To je najduži ciklus priča o naredniku Kirku. U četvrtom integralu se potom nastavlja niz kraćih priča.
PETI DEO: Poslednji integral o naredniku Kirku u izdanju Čarobne knjige i kraj Pratovog opusa što se tiče ovog junaka. Ovaj tom sadrži uglavnom kraće priče, a zanimljivo je da je prva, „Staza krvi“, u italijanskom izdanju ostala nedovršena i da je tek naknadno pronađeno više od 70 tabli iz prvog argentinskog izdanja. Te „otkrivene“ table nalaze se u našem izdanju, pa je ova priča objavljena u celosti.

Prelistajte ovo izdanje - tom 4. • PORUČITE ODMAH
Prelistajte ovo izdanje - tom 5. • PORUČITE ODMAH

„NAREDNIK KIRK“ 4 i 5 na Letećem su startu od srede, 8. marta, do nedelje, 12. marta 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.880 dinara po tomu. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2.100 dinara po tomu, a u ostalim knjižarama 2.799 dinara po tomu.

MANĐI, MAGACU I ŠIRA – KO JE LOVAC, A KO PLEN U OVOJ SUROVOJ IGRI ČIJI JE ULOG ŽIVOT?
„OŠTRICA BESMRTNIKA“ 11 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Magacu se bori sa Širom na život i smrt. Da li će prevladati mržnja jednog ili zloba drugog? Rin je na izmaku snaga na putu za Kagu, a Kagehise otkriva da gaji nežna osećanja prema Hisoki.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„OŠTRICA BESMRTNIKA“ 11 na Letećem je startu od srede, 8. marta, do nedelje, 12. marta 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

Međunarodni sajam knjiga u Novom Sadu održava se od 7. do 13. marta a u Hali „Master“ Novosadskog sajma, i ove godine kao i prethodnih, Studentski kulturni centar Novi Sad će na svom štandu predstaviti svoja izdanja kao i izdanja System Comics, Rende, Lokomotiva, Bunker…

9. marta na glavnoj bini imamo poseban program:
od 16 do 16:30 časova predstavlјamo izdanje "Prokleti II" R. M. Gere u izdanju System Comics-a. Na promociji, pored autora, učestvuju urednik izdanja Igor Marković i programski urednik SKCNS-a Jovan Gvero.

Na štandu SKCNS-a posetioci će moći da pronađu dosadašnja izdanja stripova, knjiga i neka od muzičkih izdanja SKCNS-a.
Ulaz na sajmove je besplatan.

Promocija strip albuma "PROKLETI - Devičanske neveste"

Scenarista Džejson Aron i naš R.M. Gera vraćaju se u oštar i brutalni svet PROKLETIH u dugo očekivanom drugom albumu njihovog biblijsko-noar epa. U vreme pre Velikog potopa, svet ljudi je mesto bezobzirnog nasilja i neobuzdane izopačenosti. Ali, skriven visoko na vrhu planine, postoji sasvim drugačiji svet. Svet bez muškaraca. Ovde svete sestre u tajnom ženskom manastiru žive u raju, novom Edenu, odgajajući svoje "stado" devojaka da prigrle svoju budućnost kao blagoslovene Neveste sinova Božijih. Kada devojke otkriju šta zaista znači postati nevesta, shvataju da postoji samo jedan način da pobegnu od bračnih veza - da beže u pakao!

Sreda, 15. 3. 18h (prostor Gradske galerije KC Grad, na spratu)
Dobro došli u Kulturni centar Grad!

www.facebook.com/events/5876789939065272?active_tab=about
Kulturni centar GRAD

Međunarodni sajam knjiga održava se od 7. do 13. marta u Hali „Master“ i Auli Novosadskog sajma, a ove godine kao i prethodnih, Studentski kulturni centar Novi Sad će na svom štandu predstaviti svoja izdanja kao i izdanja naših prijatelјa System Comics, Rende, Lokomotiva, Bunker…

Ovo će biti prilika da se ponovo sretnemo i družimo, a 9. marta na glavnoj bini imamo poseban program:
-od 12 do 12:30 časova Zlata VK i Danilo Milošev Vostok promovisaće strip "Život posle boga" koji je prošle godine objavio SKCNS. U promociji učestvuju autori i urednik izdanja Jovan Gvero;
-od 16 do 16:30 časova predstavlјamo izdanje "Prokleti II" R. M. Gere u izdanju System Comics-a. U promociji, pored autora, učestvuju urednik izdanja Igor Marković i programski urednik SKCNS-a Jovan Gvero.
-Na štandu SKCNS-a posetioci će moći da pronađu dosadašnja izdanja stripova, knjiga i neka od muzičkih izdanja SKCNS-a.

Štand je otvoren od 10 do 19 časova.

Sajam knjiga prati i Međunarodna izložba umetnosti “Art Ekspo“ koja se održava po 27. put, a paralelno sa tim događajima, 9. i 10. marta biće priređen i 18. međunarodni sajam obrazovanja „Putokazi".

   Novosadska „Čarobna knjiga“ je krajem prošle godine objavila 13. tom serijala Džeremaja belgijskog crtača Hermana Ipena (1938). Tom sadrži (za sada) poslednje tri objavljene epizode serijala pod nazivima „Zver“ (2019), „Kapiraš?“ (2020) i „Mrgud“ (2022). Ovo luksuzno, kolorisano izdanje formata 223x305mm u prevodu Bojane Janjušević ima 140 strana.

   U trenutku kada se 1979. godine pojavljuje 1. epizoda Džeremaje, Herman je već bio etabliran evropski crtač sa dva značajna serijala iza sebe – Bernard Prins i Komanča. Okončao je oba da bi mu ostalo više vremena za Džeremaju. Iako je kasnije pokrenuo još dva serijala (Tornjevi, Djuk), ovo je najduži Hermanov strip serijal koji se sada rasteže na 44 godine i 39 epizoda.

   Našim čitaocima je Džeremaja dobro poznat. U bivšoj Jugoslaviji počeo je da izlazi paralelno sa francusko-belgijskim premijerama u sarajevskom Strip artu (jer je Ervin Rustemagić, osnivač Strip Arta, bio istovremeno Hermanov zastupnik za Evropu). Nakon raspada Jugoslavije Džeremaja se objavljivao devedesetih u Politikinom zabavniku. „Čarobna knjiga“ je počela sa izdanjima integrala sa po tri epizode 2013. godine i za deset godina uspela da objavi svih 39. epizoda. (Uzgred budi rečeno, Čarobna knjiga objavila je u istom formatu integrale Komanče i Tornjeva, ali ne i Djuka, još jednog vesterna, koji je Herman započeo 2017. godine.)

   Politika je centralna tema ovog serijala. Podsetimo se: priča započinje u post-kataklizmičnom svetu u kojoj su materijalna i društvena dobra razorena. Ljudi ponovo počinju da se okupljaju u zajednice i stvaraju političku vlast. Džeremaja i Kurdi lutaju kroz takve zajednice unoseći pravednost, revoluciju i menjajući postojeće odnose snaga. Jedna od glavnih političkih poruka serijala je da post-apokaliptični svet razorenih institucija nije mnogo drugačiji od sadašnjeg „uređenog“ sveta u kome dominiraju korupcija, zloupotreba institucija i javne administracije, velike političke i ekonomske nejednakosti, izopačenost bogatih, ograde koje ih dele od ubogih, prevlast ličnog nad opštim dobrom, kao i naivne i lakoverne mase građana uz čiju pomoć se vladajući slojevi održavaju na vlasti. Istina, Džeremaja i Kurdi kao pojedinci često uspevaju da pobede ovakav sistem (i potpuno ga unište!), ali to je utisak koji nas često obuzima danas – sistem se ne brine za vas; možete samo da se brinete sami za sebe. I možda ćete nekad uspeti.

   Poslednje tri epizode zadržavaju ovo post-apokaliptično shvatanje politike i još više ističu koruptivni sistem u kome grupa lokalnih moćnika uz saradnju sa policijom pokušava da otera seljake sa zemlje u kojoj ima zlata ili u kojoj privatno lice, moćnica, upravlja policijom kako bi Džeremaju isporučila njegovom starom neprijatelju.

   Kao ne-industrijski strip, posle 44 godine izlaženja Džeremaja je verovatno jedan od najdugovečnijih strip serijala na svetu. Hermanov crtež se dosta promenio. Najviše zbog promene tehnike – nestale su oštre linije, kao i specifičan način senčenja, koji je inspirisao mnoge crtače. Zamenio ih je akvarel kojim se albumi boje odmah (umesto naknadno). Proporcije figura takođe više nisu tako precizne kao nekad. Ipak, ljubitelji Hermanovog rada mogu da sa zadovoljstvom da uživaju u njegovim radovima. Herman je na svom portalu već najavio 40. epizodu Džeremaje, kao i neke nove serijale. Impresivna aktivnost za nekog ko ima 85 godina.

Objavljeno: 05.03.2023.

   Periodične publikacije (novine, časopisi, magazini...) nesporno su najdinamičniji segmenti na sceni bilo koje umetničke grane koja se realizuje u štampanim medijima; sledstveno tome nepostojanje periodične publikacije koja će predstavljati aktuelna dešavanja i pružati uvid u stvaralačke radionice siguran je znak da takva scena tavori, tapka u mestu i neminovno srlja u nestajanje. Nasuprot tome, pojava časopisa, koliko god neredovnih u izlaženju, kakav-takav je garant opstajanja i, možda, začetak nadolazećeg boljitka. U tom kontekstu, „Strip pressing, magazin za devetu umetnost“ u izdanju niškog Studentskog kulturnog centra, koji se pojavio na samom početku novog milenijuma (tj. 2001.g), uprkos neredovnosti izlaženja, nametnutoj nedostatkom sredstava za štampu a ne nedostatkom valjanih sadržaja, „pokrivao“ je zjap nedostajuće periodike na ovdašnjoj strip sceni. Sa njim ovdašnja strip scena i dalje ima serioznu publikaciju koja nudi praksu-stripove i teoriju - intervjue, prikaze, teorijske osvrte; to je, naravno, nedovoljno za strasne ljubitelje ali izostanak „Strip pressinga“ svakako bi istanjio (ako ne i raskinuo) veze sa domaćim i svetskim strip zbivanjima. Otuda je pojava svakog broja svojevrsni praznik za strip stvaraoce i ljubitelje 9. umetnosti. Najnoviji, 23. po redu „Strip pressing“ na 80 strana gustog sadržaja, drži se oprobane formule: red stripa - red tekstova o stripu i njegovim stvaraocima. Mada nije odmah na početku broja prvo pomenjemo deo o strip stvaraocima koji su nas napustili u prošloj godini, podsećajući na nezaustavljivi tok vremena odnosno nestajanje ljudi na čijim smo delima odrastali i stasavali. „Pressing“ dirljivim tekstovima pominje one koji su iz stripa otišli u večnost: slavni i poštovani majstor pera Julio Radilović Jules (1928-2022), strip crtač, karikaturista, doajen Zagrebačke škole crtanih filmova, Borivoj Dovniković Bordo (1930-2022), i scenarista, crtač, urednik Dragoljub Dragan Savić (1957-2022).

   Informativno-obrazovnu funkciju imaju sjajni tekstovi o humorno intoniranom stripu „Amnezija“ Filipa Andronika (autora Luke Stojanovića) i apsurdističko-ciničnom a ipak urnebesnom serijalu „Udaljena strana“ ingenioznog Gerija Larsona (napisao Milan Jovanović). Kritike nekih od aktuelnih domaćih strip izdanja na koje svakako treba obratiti pažnju nadovezuju se na prikaze publikacija iz Slovenije i Rumunije u šta se uklapa i tekst o letošnjem Masterklasu stripa u Brašovi, Rumunija, potvrđujući da „Strip pressing“ sa svojim urednikom Markom Stojanovićem i dalje insistira na povezivanju strip autora iz regiona. Originalni intervujui sa strip autorima jedan su od zaštitnih znakova ovog magazina; stvaraoce sa ovih prostora koji su karijeru razvijali u „belom svetu“ predstavljaju Saša Jovanović (1963, likovni umetnik, grafičar, koji je 30 godina živeo u Amsterdamu, autor dva strip albuma), tajanstveni Morian (strip crtač serijala „Čovek 20 veka“ koji objavljuje američki „Image“) i Ivana Filipović (1965, školovani arhitekta, od 1999. nastanjena u Kanadi, svojevremeno vrlo prisutna na domaćoj strip sceni); osim priča o radostima i mukama stvaranja i o položaju stripa u svetu, zapanjuće su njihove životne zgode i nezgode (Saša se bavio dizajnom pogrebnih urni a Ivana je postigla velike uspehe u svetu veb dizajna). O svojim strip iskustvima pričaju Alkant i Bole, scenaristi francuskog hit serijala „Bomba“.

   Posebnost ovog broja „Strip pressinga“ jesu stripovi na jednoj tabli potekli iz radionica 50-tak autora iz regiona. Kratki strip je (kao i kratka priča) posebna kategorija koja traži visprenog, vrcavog i disciplinovanog autora jer na jednu tablu može stati šala, geg ali i čitava epopeja odnosno filozofska rasprava – na koju stranu će „priča u slikama“ otići zavisi upravo od umetnikove spretnosti i nadahnuća. Otuda je ova neformalna panorama kratkog stripa pravi biser i poslastica za stripoljubce.

   Znatiželjni i zadovoljni čitalac iznova će zaključiti da je „Strip pressing“ dragoceno izdanje koje donosi mnogo radosti i pouka, istovremeno zažalivši što ovaj „magazin za devetu umetnost“ ne izlazi češće.

Po tradiciji, stripovski mart u Kragujevcu je do pojave kovida 19 počinjao Snežnim samitom stripadžija Srbije. Kovida ima tek u tragovima ali snega u Kragujevcu nema. Zato neće biti ni snežnog samita jer je udruženje Svet stripa odlučilo da sve svoje ovogodišnje programe organizuje pod nazivom Međunarodna strip-konferencija “Kragujevac Comic Con”

Ovogodišnji Komikon je trinaesti po redu a njegov prvi specijalni gost je strip-autor Rajko Milošević Gera. Kragujevčani će u prostorijama Narodne biblioteke “Vuk Karadžić” imati priliku da se dva dana druže sa ovim vanserijskim umetnikom koji dolazi iz Barselone u kojoj živi od 1991. godine. Termin druženje je izabran od strane autora kao njegova želja da u Kragujevcu upozna autore stripova, grafičke dizajnere, slikare, sve one koji se izražavaju na polju likovne i vizuelne umetnosti. Masterklas, koji će R.M. Gera voditi u petak je posvećen baš njima.

U okviru programa gostu će biti uručeno priznanje za izuzetan doprinos umetnosti stripa „Brana Cvetković“. Priznanje koje nosi ime po ovom svestranom čoveku (koji je bio glumac, reditelj, upravnik pozorišta, scenograf, karikaturista, ilustrator, prevodilac, dečji pesnik, pripovedač i vodeći srpski satiričar u prvoj deceniji 20. veka), ustanovljeno je prošle godine na inicijativu Sveta stripa i sastoji se od plakete i povelje i predstavlja zajedničku nagradu za izuzetan doprinos umetnosti stripa koju potpisuju USUS, Svet stripa i Centar za umetnost stripa. Prošlogodišnji laureat je bio Branislav Bane Kerac.

Program:

Druženje sa Gerom

Petak 3. mart
16:00 - 19.30
Masterklas, predavač R.M. Gera

Subota 4. mart
16:00 - 20:00

-Dodela diploma za uspešno učešće na stripskim radionicama u okviru manifestacije “Leto u gradu”
Polaznicima radionica diplome dodeliti: Marija Đoković, koordinatorka Kancelarije za mlade Kragujevac, Milan Jovanović, predavač u Školi devete umetnosti Svet stripa.
-Dodela priznanja za izuzetan doprinos umetnosti stripa „Brana Cvetković“.
-Javni intervju, srpska premijera strip-albuma "Prokleti 2", potpisivanje i crtanje posveta, ugodni razgovori.
Gosti: R.M. Gera i Igor Marković, izdavač (System Comics).

Program će pratiti i bogata izložbeno prodajna berza stripa.

Organizator programa je Svet stripa a domaćin Narodna biblioteka "Vuk Karadžić" (TC Gradski dom, Zorana Đinđića 10, prvi sprat).

Centralna manifestacija „Kragujevac Comic Con“ će se održati, po planu, od 1. do 4. juna 2023. godine.

Spoštovani!
Vabimo vas na predstavitev stripa Kajuh, pesnik partizan. Avtorja bosta z nami v četrtek, 2. marca 2023, ob 19:00 uri. Se vidimo!
Aleksander Buh; www.stripi.si

Marijan Pušavec & Zoran Smiljanić – Kajuh, pesnik partizan

Kajuh, pesnik partizan je prvo sodelovanje avtorskega dvojca Zoran Smiljanić (risba) in Marijan Pušavec (scenarij) po monumentalnem stripovskem projektu Meksikajnarji. Tokrat sta združila moči pri pripovedovanju zgodbe o pesniku in partizanu Karlu Destovniku – Kajuhu (13 december 1922 – 22. februar 1944). Scenarij je nastal po knjigi Vlada Vrbiča Prestreljene sanje’. Strip je pospremil stoletnico pesnikovega rojstva, izšel pa je v letu, ki ga je slovenska vlada na pobudo Ministrstva za kulturo razglasila za Kajuhovo leto.
Resnična zgodba o ljubezni, poeziji, vojni in smrti.

Stripovska biografija o mladeniču iz Šoštanja, pesniku, skojevcu, komunistu, vosovcu, partizanu … in ljubimcu. Star komaj dvajset let je v svojih pesmih z občuteno intonacijo, strastno interpretacijo in empatijo do tistih brez glasu nagovoril slovenskega človeka v najhujših vojnih stiskah, ko sta bila pod vprašajem obstoj naroda in življenja posameznikov. Za življenja je vrhunec popularnosti doživljal pol leta pred smrtjo, ko je na partizanskih mitingih ekstatično deklamiral svoje verze in v srcih poslušalcev sprožal močne čustvene odzive. Bil je prva rokenrol zvezda, slovenski Jim Morrison, Bob Dylan in John Lennon svojega časa, krik protesta in upora proti nasilju in krivicam. Po vojni ga je ljudska oblast odlikovala z redom narodnega heroja in si prisvojila njegove pesmi ter jih kanonizirala za potrebe komemorativnih obredov. Kajuhova poezija je ta nesporazum preživela. Danes doživljata njegova osebnost in poezija novo življenje pri mladih, ki ga sprejemajo kot glas nove generacije. Njej je posvečen ta strip.

Pesnik, narodni heroj

Šestnajstleten je začel pod psevdonimom Drago Jeran objavljati socialne pesmi v reviji Slovenska mladina, aktivno je sodeloval v naprednem kulturnem in političnem življenju v rodnem Šoštanju. Zaradi komunističnega delovanja so ga kot šestošolca izključili iz celjske gimnazije in je šolanje nadaljeval v Mariboru. Pred začetkom druge svetovne vojne je bil interniran na jugu Srbije. Kmalu po okupaciji so ga Nemci zaprli v Šmartnem pri Slovenj Gradcu, kjer je po brutalnem zasliševanju napisal svojo prvo vojno pesem Nenapisano pismo iz ječe. Septembra 1941 je odšel v Ljubljano, kjer je delal za VOS in pisal ter objavljal pesmi, ki so nagovorile srca slovenskih ljudi. Njegov pesniški vrhunec predstavljajo pesmi, ki so postale antološke: Slovenska pesem, Kje si, mati, Bosa pojdiva, dekle, Samo en cvet, en češnjev cvet, Pesem matere treh partizanov, Materi padlega partizana, Pesem XIV. divizije.

Avgusta 1943 je odšel v partizane in postal vodja kulturniške skupine XIV. divizije. Z njo je kot recitator sodeloval na številnih mitingih po dolenjskih, notranjskih, primorskih in belokranjskih vaseh, kjer so njegovo pesem sprejemali kot izpoved lastnega trpljenja, jo prepisovali, prebirali in recitirali. Zaradi priljubljenosti med ljudmi in borci so na ciklostil razmnožili 38 izvodov Kajuhovih Pesmi. Januarja 1944 je s XIV. divizijo odšel čez Hrvaško na Štajersko. Ob nenadnem napadu nemške patrulje je padel v Šentvidu pri Zavodnju pod streli slovenskega rojaka v okupatorjevi uniformi.

Format A4, trde platnice, črnobel tisk z dodatkom rdeče, 144 strani, cena: 25 eur

Veles – grad u samom centru Severne Makedonije ovog vikenda biće centar strip kulture na Balkanu, preko multimedijalne izložbe CAN FOR BALKANS koja gostuje posle Rumunije, Albanije, Belgije i Srbije. Na otvaranju će imati priliku da prisustvuju umetnici i scenaristi, teoretičari stripa, profesori, ljubitelji stripa i gosti iz cele zemlje i Evrope. Početak ove izložbe je zakazan za petak 03.03.2022 sa početkom u 20 časova u Likovnom salonu u Velesu.

Izložba „CAN za Balkan“ sastoji se od dve tematske celine, od kojih prva predstavlja grafičko-sekvencijalne radove pristigle na prošlogodišnjem međunarodnom konkursu stripa na temu „Balkan kroz istoriju“. Ove radove ocenjivao je međunarodni strip žiri, a predstavnik Severne Makedonije bio je Tome Trajkov - koordinator programa Strip centra.

U drugom, koji je rezultat višegodišnjih istraživanja istorijskog stripa na Balkanu, izloženi su najreprezentativniji istorijski stripovi rumunskih, srpskih, albanskih i makedonskih autora, odnosno istorijski strip iz zemalja iz kojih su partnerske organizacije projekta.

Između ostalih, na izložbi će biti predstavljen strip Slavice Kupenkove, koja je na ovom konkursu dobila nagradu za najbolji makedonski strip. Ovu izložbu posvećenu istoriji Balkana posetioci će moći da posete do 27. marta.

Za sve ljubitelje 9. umetnosti, biće organizovano nekoliko događaja i promocija kao preteča velikog finala, uz specijalne goste - NJ. E. Andrea Silvestri, ambasador Italije u Makedoniji, Aleksandar Stevanov i Boško Karadžov. Spomenimo da je Aleksandar Stevanov – hroničar stripa, kao član istraživačkog tima projekta, u svom istraživačkom radu u okviru projekta uspeo da razbije predrasude prema makedonskom istorijskom stripu i prema makedonskoj strip kulturi uopšte (uzgred rečeno, takve predrasude su se dešavale i tokom trajanja projekta).

Događaj će moderirati koordinatori ovog projekta: Vane Trajkov – izvršni direktor Strip centra i Aleksandra Andreeva. SCM – Veles je partner u projektu CAN za Balkan koji finansira Evropska unija kroz „Kreativna Evropa “ programa, a lokalni partneri su Opština Veles i LU Narodni muzej – Veles

SAGA O ČASNOM PRINCU I NJEGOVOJ ŽIVOPISNOJ PORODICI DOSTOJNO SE NASTAVLJA U MAESTRALNOJ TRADICIJI KOJU JE TOLIKO GODINA NEGOVAO HAL FOSTER PRE NEGO ŠTO ĆE JE PRENETI SLEDEĆOJ GENERACIJI AUTORA.

Džon Kalen Marfi i njegov sin i u ova dva toma pokazuju da su dorasli zadatku, donoseći pred publiku avanture koje su istovremeno sveže i u prepoznatljivom Valijantovom duhu.

„PRINC VALIJANT“ 24 i 25 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.540 dinara po tomu!

DVADESET ČETVRTI DEO: 1985–1986.
U Laponiji, Val i Arn upliću se u bitku za presto između braće blizanaca. Arn se savetuje sa tajnovitim pustinjakom o tome da li je njegova sudbina povezana sa sudbinom Mejv, ćerke najljućeg neprijatelja… A pošto opaki Mordred upravlja Kamelotom, Val i Aleta pokušavaju da okupe vojsku, zbog čega Val mora da uhvati ozloglašenog odmetnika, da se bori protiv trola i pronađe izgubljeno blago. Arturove snage okupljaju se kod Haj Krosa i otpočinje epska bitka koja će odlučiti o sudbini Kamelota i tokom koje Arn postaje vitez Okruglog stola...

DVADESET PETI DEO: 1987–1988.
Veliki događaj se sprema: venčanje mladog princa Arna! Val odlazi na putovanje u potrazi za
severnim putem začina, zbog čega upada u avanture sa Baltima, Grcima, Laponcima i Kinezima. Prevara u stilu obrnutog trojanskog konja zamalo nije uništila kompletnu Valovu ekspediciju, a u snolikom susretu severno od Kataja Val će naići na Jetija i druga čudnovata stvorenja... Za to vreme, u Britaniji Arnova mlada diže bunu protiv šovinizma i pruža ženama iz sela Or priliku da slobodno ostvare svoj potencijal...

Prelistajte ovo izdanje - tom 24.• PORUČITE ODMAH
Prelistajte ovo izdanje - tom 25. • PORUČITE ODMAH

„PRINC VALIJANT“ 24 i 25 na Letećem su startu od srede, 1. marta, do nedelje, 5. marta 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.540 dinara po tomu. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.700 dinara po tomu, a u ostalim knjižarama 2.299 dinara po tomu.

DA LI ĆE FILMSKI PROJEKAT DA VEŽE LJUDE U ŠOJINOM OKRUŽENJU? ILI ĆE DA OTVORI STARE RANE?
„OBLIK GLASA“ 5 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Šoja Išida veruje da će suludim podvizima i grubijanskim ponašanjem zadržati naklonost prijatelja i steći poštovanje vršnjaka u školi. Šoko Nišimija je zbog gubitka sluha oduvek bila meta vršnjačkog nasilja. Susret ovo dvoje mladih zauvek će im promeniti živote.

Nagacukin i Šojin film poprima obrise. Međutim, u isto vreme oni počinju da gube kontrolu nad njim. Vreme je da se prisete pravog razloga zbog kog su se prihvatili ovog projekta – prijateljstva.

OblIk glasa je izvanredna studija o odrastanju, vršnjačkom nasilju, životu sa hendikepom i stalnom osećaju krivice. Jošitoki Oima je dobila pohvale publike i kritike zbog načina na koji je prikazala sve ove aspekte života. OblIk glasa je preveden na više svetskih jezika i ekranizovan je u vidu igranog filma. Serijal je u Japanu bio nominovan za prestižne nagrade Osamu Tezuka i Manga Taišo, a  američko izdanje 2016. godine uvršćeno je u zvaničan izbor za nagradu Ajzner u međunarodnoj kategoriji.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„OBLIK GLASA“ 5 na Letećem je startu od srede, 1. marta, do nedelje, 5. marta 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

KOLIKO U PROŠLOST SEŽE KISAKIJEVA MRŽNJA PREMA TAKEMIĆIJU?
„TOKIJSKI OSVETNICI“ 11 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Tokijski osvetnici su priča o prijateljstvu, ljubavi i požrtvovanosti. U surovim obračunima bandi na ulicama Tokija vlada samo jedno pravilo – čuvaj svoje bližnje!

Hrišćanska crkva u Šibuji, Badnje veče. To su mesto i vreme konačnog obračuna sa Crnim zmajevima. Mogu li neočekivani saveznici iz Tomana sprečiti Hakaija da sprovede svoj plan koji će svima uništiti budućnost?

Takemići Hanagaki je mladić bez ambicije, koji je navikao da se svima izvinjava. Jednog dana saznaje da je njegova devojka iz srednje škole žrtva obračuna Tokio manđi bande, kriminalne organizacije koja teroriše grad. Istog dana Takemići otkriva da može da skače kroz vreme 12 godina u prošlost, te dobija priliku da izmeni sudbinu ljudi koje voli. Međutim, da bi to učinio, mora da se suprotstavi jačima od sebe.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„TOKIJSKI OSVETNICI“ 11 na Letećem su startu od srede, 1. marta, do nedelje, 5. marta 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

Naš kolega i dragi prijatelј Zoran Selena preminuo je u Zrenjaninu, u ponedelјak 27. februara 2023. godine, posle duže bolesti.

Selena je rođen 8. januara 1947. u Staroj Pazovi, ali je veći deo života proveo u Zrenjaninu. Studirao je slikarstvo, bio scenograf Narodnog pozorišta, a po odlasku u Sjedinjene Američke Države, izrađivao je unikatne predmete od kože za mnoge kaubojske klubove. Nakon povratka iz Amerike, nastavio je da se bavi slikarstvom. Odlikovao ga je širok stilski i zanatski dijapazon. Bio je autor stripske serije „Bezvremeno sad“. Zastuplјen je antologiji u „Zrenjaninski strip almanah“ mr Branka Đukića, gde su uz njega objavlјeni i Aleksandar Babić, B. Đukić, Mišo Živanov, Vladimir Kuzmanov, Vladan Nikolić, Aleksandar Pavković, Dejan Uzelac i Nikola Štiklica. Nije stigao da dovrši svoje najvažnije stripsko delo, seriju "Aelita" po grofu Alekseju Tolstoju. Bio je neumorni zastupnik stripa kao umetničkog i kulturnog fenomena, što je, uz deo bogatog zanatskog znanja, preneo i na sinovicu Selenu Danilović, danas istaknutu ilustratorku. Zoran Selena je bio jedan od obnovitelјa Udruženja stripskih umetnika Srbije 2010. godine.

VROČE & PIKANTNO!
DIRTY THIRTY. Trideset let na sceni
Posebna jubilejna izdaja revije Stripburger

Ekstra specialen izbor stripov! Pikantne vsebine in razkošna razgibanost stilov! Vse to in še več prinaša Dirty Thirty, več kot 300-stranska mednarodna antologija stripov iz dolgih in pestrih prvih 30 let revije Stripburger.

Do 1. marca po še posebej prijazni ceni - 23 EUR! Naroči zdaj!

Daljnega leta 1992 je luč sveta ugledal Stripburger, stripovska revija s prav posebnim karakterjem in prepoznavnim okusom. V treh desetletjih se je iz eksperimentalnega vizualnega fanzina razvil v enega najvidnejših in najaktivnejših akterjev domače stripovske scene, ki s svojimi dejavnostmi zavzeto g(n)oji stripovsko kulturo, na straneh revije pa so ustvarjalno pot začela in pilila številna uveljavljena imena iz stripovskega sveta.

In ker 30 let ustvarjanja in udejstvovanja na neodvisni stripovski sceni ni kar tako, smo takšno častitljivo obletnico proslavili s tistim, kar imamo od vsega najrajši: S STRIPI! Zajetna mednarodna stripovska antologija Dirty Thirty na več kot 300 straneh predstavlja tisto najbolj živo in žmohtno iz tridesetletne zgodovine Stripburgerja – pikanten izbor kratkih stripov, katerih skupna lastnost je zgolj ta, da so bili nekoč že objavljeni v naši reviji, in več kot 70 avtorjev in avtoric, ki s svojim deli predstavljajo vso tisto pestrost, svojevrstnost in raznolikost, ki je zaščitni znak Stripburgerja vse od njenih začetkov do današnjega dne.
Izdaja, s katero se boste dodobra nasitili tudi tisti najbolj lačni stripov. Njami!

Več →

Zagotovite si svoj izvod v prednaročilu z ekstra deluxe popustom!
Posebna cena: 23 € (velja samo za prednaročila do 1. 3. 2023).
Posebna jubilejna izdaja revije Stripburger (1992–2022), A4-, 392 str.: 296 stripi + 96 priloge, jezik: slovenščina in angleščina, redna cena: 30 €

K vragu dieta! Privošči si strip!
In ker se življenje s 30. letom šele dobro začne, vam tudi letos pripravljamo kup novih, visokokaloričnih stripovskih izdaj, za vzdrževanje stripovske kondicije pa še veliko raznovrstnih dogodkov doma in čez planke, ki bodo razpršeni tekom celega leta. Več kmalu!

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). Projekt Remix Comix je podprt s strani programa Ustvarjalna Evropa. // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

   Stripovi mogu nastati i iz inata. I ne samo to – mogu biti uspešni i kvalitetni. To je slučaj sa serijalom Džim Katlas, našim čitaocima manje poznatim vesternom koji je izašao iz radionice tandema Žiro-Šarlije. Deo prve epizode je ranije objavljen u Mini EKS almanahu 1980. godine. Potom u Stripoteci 1982. godine (#701-2), potom u Politikinom zabavniku 1996. i 1997. godine. Sada će čitaoci u Srbiji moći da se upoznaju sa kompletnim serijalom. Luksuzno izdanje (formata 215x290 mm) na 128 strana u prevodu Nikole Stamenkovića objavila je beogradska „Lokomotiva“ 2022. god. u tiražu od 500 primeraka. Integral sadrži prve dve epizode „Misisipi river“ i „Čovek iz Nju Orleansa“, koje su premijerno objavljene 1979. i 1991. godine.

   Nastanak Džima Katlasa vezan je za probleme koje su Žiro i Šarlije imali u vezi Poručnika Bluberija. Bluberi je počeo svoj životni vek 1963. godine izlaskom u francuskom strip magazinu Pilot u nastavcima. (Tek nakon toga bio je štampan integralno kao strip-album.) Kada je francuska izdavačka kuća Dargo (Dargaud) preuzela Pilot, počela je da zakida autore za honorare. Ovo se dešava polovinom sedamdesetih godina, kada je Bluberi bio na vrhuncu popularnosti. Epizodom „Anđeosko lice“ (1975. godina), Žiro i Šarlije napuštaju Pilot, objavljuju epizodu u nastavcima u drugom magazinu, a onda prestaju da rade na Bluberiju i počinju potpuno novi vestern - Džim Katlas. Suočeni s pretnjom prestanka izlaska, vlasnici Dargoa su pristali na uslove autora, i serijal ponovo kreće sa epizodom „Slomljeni nos“.

   Pošto se Žiro vratio radu na Bluberiju, a potom započeo i rad na Inkalu (pod pseudonimom Mœbius), rad na Katlasu je zaustavljen. Do naredne epizode prošlo čitavih 12 godina (2. epizoda objavljena je 1991. godine). Crtež na Katlasu preuzeo je Kristijano Rosi (r. 1954), koji je karijeru (kao i Žiro pre njega) započeo kao šegrt kod Žižea, crtača Džeri Springa, prvog uspešnog francusko-beligijskog vesterna. Rosi se (kao i Janjetov koji je 1988. godine zamenio Žiroa na Inkalu) u početku pridržavao Žiroovog crtačkog stila.

   Katlas, kao i Bluberi, spada u vestern žanr, ali se radnja dešava na Jugu Amerike neposredno posle građanskog rata. Okruženje i teme su drugačije. U Katlasu dominiraju teme rase i nepravde, kao i elementi vudu magije i misticizma. Kod Bluberija dominira nasilje, izdaja i odnos Amerikanaca i Indijanaca. Za razliku od Bluberija, koji je složeniji i konfliktniji lik, i ne trpi autoritet, Katlas je uzoran vojnik Unionističke vojske, koji pokušava da probleme reši kroz institucije.

   Do 1999. godine objavljeno je ukupno sedam epizoda ovog serijala. Nadajmo se da će nas „Lokomotiva“ uskoro obradovati i ostalim delovima serijala.

Objavljeno: 26.02.2023.

-Novi statut i novi predsednik Udruženja stripskih umetnika Srbije
-Izložba povodom 30 godina škole stripa "Đorđe Lobačev"
-Šesti Valјevski strip fest 2022. - rezultati konkursa
-Momčilo „Moma“ Rajin (Vikipedija)
-Stefanović, Zoran. „Blagi čovek sa osmesima: Skica za bio-bibliografiju Momčila Rajina“ (2012)

Novi statut i novi predsednik Udruženja stripskih umetnika Srbije
Udruženje stripskih umetnika Srbije je na skupštini 16. decembra donelo novi statut i izabralo novi Upravni odbor koji čine Nikola Maslovara, Radič Mijatović – Miša, Rade Tovladijac, Zoran Tucić (potpredsednik) i Momčilo Rajin (predsednik).
O novom predsedniku dajemo biografske priloge na kraju ovog biltena.

Izložba povodom 30 godina škole stripa "Đorđe Lobačev"
Škola i radionica stripa, ilustracije i koncept arta "Đorđe Lobačev" pod upravom stripara i pedagoga Vladimira Vesovića osnovana je i počela sa radom 1992. godine. Od 1996. godine radi pod imenom doajena ove umetnosti, Đorđa Lobačeva.
Povodom jubileja od 30 godina Škole, Dečiji kulturni centar Beograd u petak, 24. februara u 19č u Galeriji DKCB otvara izložbu posvećenu ovoj školi, njenim učenicima i prijatelјima.

Prateći program
Subota, 4. mart, od 10:00 do 14.30 časova
Radionica stripa, ilustracije i koncept arta otvorenog tipa za sve generacije u Galeriji DKCB
(Radionicu vode: Vladimir Vesović, Mileta Miloradović, Uroš Maksimović)
Sreda, 8. mart, od 10:00 časova
Stručno vođenje kroz izložbu i razgovor o stripu, ilustraciji i koncept artu (Vladimir Vesović i Lidija Seničar)
Subota, 25. mart, od 10:00 do 14.30 časova
Radionica stripa, ilustracije i koncept arta otvorenog tipa za sve generacije u Galeriji DKCB
(Radionicu vode: Vladimir Vesović, Mileta Miloradović, Uroš Maksimović)
Predavanje o životu i radu doajena devete umetnosti – Đorđu Lobačevu
(Zoran Stefanović i Kristijan Relјić)

Šesti Valјevski strip fest 2022 - rezultati konkursa
Umetničko udruženje „ART grupa AKT“ iz Valјeva krajem 2022. je raspisala međunarodni strip konkurs. Na konkurs je stiglo 137 radova iz Srbije i inostranstva (Bugarska, Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kanada, SAD).

Nagrade
Od pristiglih radova iz osam zemalјa žiri u sastavu Zoran Stefanović, upravnik Centra za umetnost stripa Udruženja stripskih umetnika Srbije i predsednik Udruženja dramskih pisaca Srbije; Milivoj Kostić, akademski umetnik i Dejan Bogojević, multimedijalni umetnik, odlučili su da nagrade sledeće autore i stripove:
Gran pri Petog valјevskog strip festivala: Bojan Zavišin — „Transpuppyfication“
Prva nagrada: Vladimir Kuzmanov — „Mlečni zubi”
Druga nagrada: Geza Šetet — „Natura naturans“
Treća nagrada: Goran Ćeličanin — „Kauboj“
Nagrada za pripovedanje: Milan Konakov — „814“
Nagrada za likovnost: Novica Milivojević — „Mračni vitez u epizodi Babagedon, oridžin stori“
Nagrada za crtež: Sabahudin Muranović Muran prema scenariju Marka Stojanovića — „U magnovenju“
Nagrada za satiru: Miloš Dragićević i Vladimir Đurić Đura — „Ši–vojska“
Nagrada za humor: Darko Drlјević — „Sizif i pas“ * Dražen Brkić — „Državna matura“
Nagrada za društveni angažman: Mladen Olјača — „Mete“
Nagrada za ekološku poruku: Bilјana Malešević — „Buđenje u godini 2047“
Nagrada za alternativni izraz: Aleksa Pašić — „Zimske čarolije“
Valјevski autor godine: Stefan Nastić
Nagrada za negovanje tradicije: Vlastimir Mandić – „Mrtav Srđa“
Nagrada Centra za umetnost stripa Udruženja stripskih umetnika Srbije, Beograd: Stefan Nastić i Želјko Obrenović — „San pravednika“
Nagrada časopisa za književnost, umetnost i kulturu „Akt“: Srđan Nikolić Peka
Nagrada za najbolјeg mladog autora: Isidora Cerovac – „Kill Boyz“ i Nevena Cakić – „Uzalud“
Specijalna pohvala pedagozima. Strip centar Makedonije, Veles, Severna Makedonija.
Specijalna pohvala: Škola stripa i ilustracije, Budva, Cena Gora
Specijalna pohvala: Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“, Leskovac
Pohvala Centra za umetnost stripa Udruženja stripskih umetnika Srbije, Beograd: Grupni projekat stripova o Romima: Anastasija Nedelјkovska, Angela Petruševska, Emrah Arifov, Tamara Miševska, Vilma Damnjanovska i Vasil Glavinov

Momčilo „Moma“ Rajin (Vikipedija)

Momčilo „Moma“ Rajin (Bela Crkva, 23. februar 1954) srpski je likovni i muzički kritičar, teoretičar i istoričar, umetnik i izdavač.
Biografija
Diplomirao je 1978. na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na katedri za istoriju umetnosti radom „Rok grafika“. Živi i radi u Beogradu.
Uticajan je kao kritičar i teoretičar kulture i umetnosti, ali i kao urednik i izdavač značajnih jugoslovenskih časopisa za kulturu: Džuboks i Ritam (pop-rok muzika), YU strip (strip) i Moment (savremene likovne umetnosti) i drugih.
Jedan je od klјučnih lјudi muzičkog Novog talasa u Jugoslaviji, jer je kao urednik, organizator i kritičar podržao krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih tada mlade sastave kao što su „Idoli“, „Električni orgazam“ i „Šarlo Akrobata“.
Od velikog je značaja i za savremeni srpski i jugoslovenski strip, jer je kao urednik i izdavač uticao na rane karijere stvaralaca kao što su Zoran Janjetov, Rajko Milošević - Gera, Zoran Tucić, Dejan Nenadov, Darko Perović, Vujadin Radovanović, Rade Tovladijac i dr.
Bio je član umetničke grupe „Aux maniere“ sa Slobodanom Šajinom (1982—1986).

Bibliografija (izbor)
Post Pop 1 - Tekstovi 2002-2004, Beograd: Draslar (2006) ISBN 978-86-7614-052-7
Post Pop 2 - Tekstovi 2002-2004, Beograd: Draslar (2006) ISBN 978-86-7614-067-1

Nagrade i priznanja
„Ponos Bele Crkve“ 2013. za „aktivno promovisanje univerzalnih vrednosti u svim oblastima života“.
Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodelјuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd

Reference
-Svetlana Đolović: „Bilo i biće (Postpop 1 - Momčilo Rajin)“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. jul 2012), Popboks, Beograd, 9. jun 2006.
-Vladimir Đurić Đura: „Moma Rajin i Aux maniere“,, Blic, Beograd, 26. mart 2008.
-Slobodan Ivkov: 60 godina stripa u Srbiji, poglavlјe „Obnovitelјi posle II svetskog rata“, Subotica, 1995.
-Dušan Kojić - Koja: „Nije bilo loše“ (Dvadeset godina Paket aranžmana), Vreme, Beograd, br 539, 3. maj 2001.
-Petar Janjatović: „Niko kao ja“ (Dvadeset godina Paket aranžmana), Vreme, Beograd, br. 539, 3. maj 2001.
-Zdravko Zupan, Vek stripa u Srbiji, Kulturni centar - Galerija savremene umetnosti, Pančevo, 2007.
-Zoran Stefanović: „Kosmičko jaje ili kamen fraktalnog svemira“, pogovor za album Niti snova o moći Zorana Tucića, Ljuana Koke i Radeta Tovladijca, Novi Sad, 2010.
-Jovan Despotović: „Momčilo Rajin i Slobodan Šajin - Aux maniere fin de siècle“,, Treći program Radio Beograda, 16. februar 1984; Moment, br. 2, Beograd, (1985). pp. 44–45.
-„Ponos Bele Crkve: Momčilo Moma Rajin“, godišnja nagrada Belocrkvanskih novosti, 25. decembar 2013.
-Udruženje stripskih umetnika Srbije.„Dve gospe, sedamdeset vitezova i 6.000 ulazaka u plemeniti svet stripa: Izveštaj sa prvog Gašinog sabora, 26. april — 11. maj 2018.” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. maj 2018), 17. maj 2018.

Literatura
Stefanović, Zoran. „Blagi čovek sa osmesima: Skica za bio-bibliografiju Momčila Rajina“, Projekat Rastko, 8. oktobar 2012.

Spolјašnje veze
-Lidija Merenik. „Selektivna hronologija: Nove pojave u slikarstvu i skulpturi u Srbiji 1979-1989.“, u: Umetnost na kraju veka, „Clio“, Beograd, 1998; e-knjiga: Projekat Rastko, 2001.
-Momčilo Rajin, audio intervju, emisija „Deca apokalipse 20“, Radio Svetigora, Cetinje 2008.
„Možda sad i nikad više: Momčilo Rajin i Dragan Ambrozić - 20 godina Ritma“, intervju Nebojša Marić, Popboks, Beograd, 20. mart 2009.
„Dvadeset godina Paket aranžmana“, Vreme, Beograd, br. 539, 3. maj 2001.

Stefanović, Zoran

„Blagi čovek sa osmesima: Skica za bio-bibliografiju Momčila Rajina“ (2012)
Uvod priređivača: O mogućoj ponovlјenoj pustolovini
Trideset godina je dobar zbir: ciklus sazrevanja stvari u lјudskom svemiru. Osvrnemo se i bistro vidimo unazad, ne samo uske staze kojima smo išli, nego i ko nam je u putovanjima bio dobri sadrug, vodič, pastir, okreplјenje.
A u novom ciklusu koji upravo drma srpsku kulturu i pop-kulturu lako prepoznajemo i da nam je jedan od trajnih sadruga i onaj blagi čovek s osmehom – Momčilo Moma Rajin.
Urođena skromnost ovog beogradskog Banaćina uvek je dovodila do toga da ga reflektori i društvena moć zaobilaze, ali oni koji znaju (a ima ih), osećaju koliko je visoko i titravo duhovno stablo koje čini ovaj likovni i muzički kritičar, teoretičar i istoričar, umetnik i izdavač. Oplemenjivač raznih izraza.
Zato smatramo da je jedan od lepih prioriteta srpske kulture da se Rajinu – jednom od očeva našeg muzičkog Novog talasa, stripa i današnje kulturne matrice – evidentira mesto na ovoj ravni: uknjižavanjem bogatog opusa, pravlјenjem bibliografija, proučavanjem i razbistravanjem šta se to u stvari i sa autorom i sa nama desilo.
Neka ovaj tekst – tek nišča faktografija – bude vedri poziv na buduću pustolovinu. Premotavanje svih čuda sveta kroz Rajinove oči.

Momčilo Rajin i jedan novi talas (1977-1989)
Junak našeg teksta je naturalizovani Beograđanin. Rođen je kao Momčilo, 23. februara 1954. u banatskoj Beloj Crkvi, gde je završio osnovnu školu. U Beograd se preselјava 1968, gde pohađa III beogradsku gimnaziju.
Studije na Filozofskom fakultetu, odsek Istorija umetnosti, završava na vreme, 1978, diplomskim radom „Rok grafika“. Od tada je neprekidno u samoj srži naše kulture, ponekad bivajući i njena suština.
Danas vidimo da je godina 1977. bila od velikog značaja za autora. Pored odluke da diplomira na pop-kulturnoj temi, Rajin baš pred kraj studija počinje da sarađuje i sa preduzećem „Dečje novine“ iz Gornjeg Milanovca, tada jednim od jugoslovenskih izdavačkih giganata. Nekoliko godina piše muzičke i likovne kritike za njihov časopis Džuboks, a zatim postaje član redakcije, zadužen za likovni izgled magazina i priloge na tu temu.
Treći bitan i istovremeni sticaj okolnosti jeste da od 1977. Rajin radi i kao honorarni saradnik u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, gde organizuje na desetine koncerata i izložbi.
U godinama koje dolaze, mladi istoričar umetnosti objavlјuje brojne eseje, kritike, studije i intervjue za elitne novine i magazine u celoj SFRJ: Start, Polet, NIN, Književna reč, Student, Studentski list, Venac, Beorama… (Iz tog perioda je i njegovo učešće u filmu Miše Radivojevića „Dečko koji obećava“, 1981.)
Ali, kreativna žiška je i u njemu tinjala. Zajedno sa prijatelјem i kolegom sa studija Slobodanom Šajinom, osniva 1981. umetnički duet „U maniru“ / „Aux maniere“. Imali su više samostalnih i grupnih izložbi grafika, kolaža i modifikovanih fotografija (Galerija Muzeja savremene umetnosti - Beograd, Studentski kulturni centar - Beograd, Zavičajni muzej Ruma, Galerija Muzeja suvremene umetnosti - Zagreb, Likovna galerija – Petrovac). Osim toga, grupa je radila i omote za popularne muzičke sastave tog doba, kao što su „U škripcu“ i „Laki pingvini“. (Rajin je u grupi bio do 1986, nakon čega „Aux maniere“ postaje grupa jednog čoveka, što je trajalo do 2009. i Šajinovog preminuća.)
Ovo je razdoblјe i kada Moma Rajin, sa 28 godina, odlukom Srećka Jovanovića postaje i glavni i odgovorni urednik stripskih izdanja „Dečjih novina“ (1982), tada apsolutno vodećeg izdavača stripa u Istočnoj i Srednjoj Evropi. Ljubitelј stripa, Rajin se posebno angažuje na Yu strip magazinu, koji pod njegovim vođstvom postaje najznačajnije jugoslovensko izdanje za domaće autore svih vremena, ako gledamo koji je upliv ovaj naraštaj imao i na svetski strip.
Ako je Rajin kroz delovanje u rokenrolu pomogao stasavanje generacije mladih muzičara koji su činili ono što se kasnije zvalo „Novi talas“, pogotovo u Beogradu, onda je u stripu, takođe, doprineo razvoju nove generacije crtača i scenarista, koji su učinili da Beograd postane značajno mesto na evropskoj stripskoj mapi.
Danas je sa kritičke distance bezbedno reći da je Rajinov urednički rad opstao kao formula koja je uticala na sledeće dve generacije naših autora i obezbedila današnjem srpskom stripu rutinsko prisustvo na svetskim umetničkim tržištima, uklјučujući najveća: francuskom, američkom i italijanskom. Rajinova podrška je bila neprocenjiva u ranim karijerama imena kao što su Zoran Janjetov, Rajko Milošević - Gera, Zoran Tucić, Dejan Nenadov, Darko Perović, Vujadin Radovanović, Rade Tovladijac i mnoga druga.
Osim pisanja i uređivanja, sa kolegama je učestvovao i na više predavanja i izložbi u renesansnim osamdesetim, od kojih su posebno bitne „Beogradski strip 1935-1985“ i „Jugoslovenski strip danas“ (Muzej suvremene umetnosti, Zagreb, Galerija Muzeja savremene umetnosti, Beograd), koje su kasnije pretočene u veliku izložbu jugoslovenskog stripa u Parizu.
U to vreme Rajin učestvuje i na više okruglih stolova na temu stripa, rok muzike i masovnih medija: Studentski kulturni centar, Studentski grad, Dom omladine, Grad teatar – Budva... Član je i žirija za dodelu nagrada na ovim polјima (Bijenale stripa u Vinkovcima) kao i recenzent knjiga na ove teme (Vuk u stripu) itd.
Bio je i stalni saradnik emisije „POPovanje“, koja se godinama prikazivala na TV Beograd krajem osamdesetih i početkom devedesetih, a sarađivao je i u popularnoj kolažnoj TV emisiji „Metropolis“.
Međutim, nakon 1987. dolazi neumitni lom geopolitičkog projekta SFRJ, što protresa i Rajinovo okruženje.

Likovni oplemenjivač (1990-2002)
Kako je jugoslovenska kriza narastala, tako su i izdavačke prilike bile sve gore. Moma Rajin napušta „Dečje novine“ 1989. (tada već načete i međulјudskim odnosima), i sa Draganom Ambrozićem osniva sopstveni magazin, Ritam, čija će prva serija trajati sledeće tri godine.
Naporedo sa izdavanjem ovog magazina (ubrzo u okolnostima građanskog rata), Rajin iz egzistencijalnih razloga počinje da radi kao grafički dizajner i urednik. Grafički uređuje novine i časopise kao što su Država, Novine serbske, Književna reč, Sveske - Pančevo). Uradio je više predložaka za dizajn novina i časopisa: Ritam, Trg, Glas Crnogorca i Sveske, kao i zaštitne znake i osnovnu ambalažu za više firmi („BC-Excel“).
Oblikovao je u devedesetim više desetina knjiga za izdavačke kuće kao što su „Oktoih“ - Podgorica, Studentski kulturni centar - Beograd, „Bepar pres“ - Beograd, „Imobilia“ - Beograd, „Sveske“ - Pančevo, „Jugoistok“ - Beograd, „Plato“ - Beograd, „Orbis“ - Beograd, „Velarta“ - Beograd, „Perun“ - Podgorica, kao i rešenja za propagandne video kasete za „Despotović film“ - „Hemofarm“ 1997. i Produžena liturgija 1997, za albume grupe „Deca loših muzičara“ i CD izdanje Srpsko pojanje u izdanju Muzikološkog instituta SANU.
Pored količine, i kvalitet Rajinovog grafičkog rada je bio zapažen. Za dizajn knjige Bogdana Radice Agonija Evrope, u izdanju Studentskog kulturnog centra iz Beograda, na Sajmu knjiga 1994. dobija II nagradu. Sledeće, 1995. godine za dizajn knjiga Reč nedelјe Jovana Ćirilova, u izdanju „Oktoiha“ iz Podgorice, i za Poetika žrtvenog obreda Miodraga Pavlovića, u izdanju Studentskog kulturnog centra iz Beograda, dobija dve III nagrade, takođe na Sajmu knjiga u Beogradu.

Vraćanje muzici i stripu (2002. do danas)
Od početka 2002. Rajin se vraća pisanju o muzici i popularnim medijima kroz kolumne u dnevnom listu Politika („PostPop“), nedelјniku Evropa, mesečniku Time-Out, a od 2007. i u dnevnom listu Večernje novosti.
Na Radio Politici, gde je bio zaposlen kao muzički urednik do njenog gašenja 2006, imao je stalne emisije „Potraga za izgublјenim rifom“ (2001-2004), a zatim svakodnevnu jednoipočasovnu emisiju „Ovo je Pop“. Od 2006. ima nedelјnu emisiju na radiju Studio B „Sredinom ulice“.
Sabrani muzički tekstovi iz Politike mu se pojavlјuju u dve knjige (Postpop, 1-2, „Draslar partner“, Beograd, 2006), što je prvo knjiško pojavlјivanje Rajinovih tekstova, inače i dalјe većinom razasutih po klјučnim časopisima SFRJ.
Kulturna javnost je toplo pozdravila ovo ukoričavanje:
„Promišlјanje o popularnoj muzici, njenim herojima i fenomenima, kako god u nas bio prolazan i nezahvalan posao, odavno je u liku Mome Rajina dobilo vernog i posvećenog hroničara čiji entuzijazam je tokom višedecenijskog rada odolevao ne samo zubu vremena već i izazovima mladih, modernih naraštaja. (...) Najvažnije je što na tom zadatku autor svim temama prilazi iz ugla savremenog konzumenta pop kulture nastojeći da, bez suvišne sentimentalnosti, današnjem čitaocu ukratko predoči suštinu kroz analitički pristup uzročno-posledičnom odnosu aktera, društva, politike i ekonomije. Sasvim primereno mediju u kom se izražava, Moma Rajin u zbirci Postpop I (izdavač “Draslar Partner”, Beograd), odmereno i građanski konzervativno, a ipak s dozom mladalačkog buntovništva, poznatim temama daje još jedan, uglavnom kompilatorski ugao gledanja, a nove pojave tretira zainteresovano i s razumevanjem. Za takav kvalitet očito je potrebno da se steknu dva važna uslova – iskustvo i znatiželјa. Ove osobine ostaju tako glavne odlike zrelog i konciznog stila Mome Rajina, u kome težnja za što realnijim, objektivnijim stavom daje ovim tekstovima leksikonsku vrednost.“ (Svetlana Đolović, Popboks, 2006)
Nije sasvim napustio ni likovno oblikovanje. Više od dvadeset godina tesno sarađuje sa Jugoslovenskom kinotekom iz Beograda, za koju radi sva grafička rešenja (mesečni program, brošure, plakete itd.), kao i sa Institutom za majku i dete Srbije.
Sa buđenjem stripske scene u Beogradu i inicijativom za osnivanje Udruženje stripskih umetnika (2008), Rajin opet postaje aktivni činilac i u ovoj umetnosti. Pored učešća na tribinama i događajima, vraća se i kao kritičar i teoretičar, uklјučujući i recenziranje kritičkog leksikona bivše Jugoslavije, Stripovi koje smo voleli, ali i pripreme svog sabranog opusa za dugo čekano knjiške zbirke.
Upravo je najava ukoričavanja skoro četiri decenije opusa, uz stalne nove tekstove, znak koliko ćemo dobre radosti i duhovnih vitamina dobijati od Mome Rajina u četvrtoj fazi njegovog rada, danima koji nam već stižu.

Bibliografija Momčila Rajina
(rad u toku)
Ovo je prvi pokušaj u našoj kulturi da se uradi bibliografija Momčila Rajina. Reč je o stotinama priloga koji su objavlјivani u desetinama periodičnih izdanja SFRJ ili emitovana na mnogim stanicama. Izrada čak i preliminarnog spiska će zahtevati vremena i to treba držati na umu dok se pregleda ovaj zametak jedne bogate bibliografije.

Važnije izložbe umetničke grupe „Aux Maniere“ i „Aux Manir“ (Slobodan Šajin i Momčilo Rajin)
1983. "Media Transformations", Museum of Contemporary Art, Belgrade, Serbia
1984. "Fin de siecle", Happy Gallery SKC, Belgrade, Serbia
1985. "Fin the siecle -This is today", City of Zagreb Galleries, Zagreb, Croatia
1985. "I gioielli della lirica", Happy Gallery SKC, Belgrade, Serbia
1985. "Suspicious minds", LandsMuseum, Ruma, Serbia
1986. "Armagedon - Bridges 86", Pavilion "Cvijeta Zuzorić", Belgrade, Serbia. "Aux Maniere", "Verbumprogram", "Alter Imago", Raša Todosijević, Miško Šuvaković, Feđa Klikovac, Dušan Otašević, Halil Tikveša, Era Milivojević, Dragoslav Krnajski, Goran Đorđević
1986. "Interstellar signalization", Hotel lobby, Ruma, Serbia
1987. "Groups in Yougoslav art of 80's", Gallery Meander, Apatin, Serbia. "Alter Imago", "Aux Maniere", [Irwin]]
1988. "Simulacrum", Mail Art. Small paintings,reprints and flyers. Art works-gifts randomly delivered.
1989. "The need for picture", Contemporary Gallery, Pančevo, Serbia. Aux Maniere, Laslo Kerekeš, Sombati Balint, Dragomir Ugren, Varga Somodji Tibor, Rada Čupić, Jozef Ač, Milan Konjović ...
1990. "Rosenzwei Collection", Gallery ESC. Belgrade, Serbia: "Alter Imago", "Aux Maniere", Marcus Geiger, Franz West, Raša Todosijević, Apostolović, Klikovac, Sušnik, Šalamun, Slak, Schubert, Jurić.
1990. "Materialita: Ground of geometry", Gallery ULUS, 31.October Art salon, Belgrade, Serbia: "Aux Maniere", Sandro Djukić, Marcus Geiger, Dusan Jurić, Fedja Klikovac, Marjetica Potrč, Edita Schubert, Raša Todosijević, Franz West, Heimo Zobernig, "Alter Imago", Willi Kopf
1990. Aux Maniere works, Landsmuseum, Ruma, Serbia
1991. "Four Yougoslav art groups", Advertising booklet. Landsmuseum, Ruma, Serbia: "Alter Imago", "Aux Maniere"
1992. "U Maniru - Mini retrospective", Museum of Yugoslav Kinoteka, Belgrade, Serbia
2002. "Miscellaneous works", Plain air gallery, Ruma, Serbia
2003. "Pictures for bedroom", Plain air gallery, Ruma, Serbia
2005. "Centaur pictures - Cyber incrustatio", Plain air gallery, Ruma, Serbia

Tekstovi Momčila Rajina o muzici (delimična bibliografija)
Više na: „Blagi čovek sa osmesima: Skica za bio-bibliografiju Momčila Rajina“, Projekat Rastko, 8. oktobar 2012.

O likovnim umetnostima (delimična bibliografija)
 Više na: „Blagi čovek sa osmesima: Skica za bio-bibliografiju Momčila Rajina“

O stripu (delimična bibliografija)
Više na: „Blagi čovek sa osmesima: Skica za bio-bibliografiju Momčila Rajina“

Bibliografija o Rajinu
Više na: „Blagi čovek sa osmesima: Skica za bio-bibliografiju Momčila Rajina“
Na Rastku objavlјeno: 2012-10-08

Za jubilarni petobroj Balona #47-51 (332 strane, 17x24 cm, ofset), kojim slavimo tri decenije od izlaska prvog broja, crtaju i pišu stripove Ben Hur, Lun kralj ponoći (Blago Amazona), Sudbina, Veliki Blek (Blek sređuje račune), Skok i Prot pikčers autori Bam, de Lazare, D.Mataković, Z.Cvjetković, M. Novčić, M.Žarić, S.Bešlić, S.Pejak i M.Milanović. Balon je posvećen izuzetnim ostvarenjima na polju devete umetnosti domaćih strip autora.

Balon je strip magazin, objavljuje serijale eminentnih strip autora koji su stvarali u tzv. zlatnom periodu jugoslovenskog stripa i još uvek stvaraju neki od njih. Prvi brojevi Balona su izašli još 1993/94, njih šest ukupno. Prošle godine je izdanje obnovljeno i krenuo je kao petobroj na 332 stranice, štampan na najkvalitetnijoj ofset hartiji sa zaštitnim plastificiranim koricama. Balon izlazi 4 puta godišnje (januar, mart, jun, septembar, decembar) sa ciljem da podseti stariju čitalačku publiku i upozna novu sa bogatim strip-nasleđem rasutim po brojnim izdanjima i novinama kao i sa i novim kreacijama na polju 9-te umetnosti.

Glavni i odgovorni urednik je Miodrag Milanović naš najplodniji strip scenarista, pisao je scenarije za desetak serijala,više od 3.500 objavljenih strana stripa (Asovi neba, Franjo Kluz, Kapetan Plima, Larami, Izvidnik Rod, Veliki Blek, Lun, kralj ponoći, Paralelne linije, El Vertigo, Marni…) koji su štampani u desetinama miliona primeraka i objavljivani od Indije, Bangladeša do Poljske i zemalja današnje evropske unije. Bio je urednik strip revija Strip star i Balon (1988-1994) te urednik rubrika u časopisu za popularizaciju nauke Galaksija (1994-2001).

Miodrag Milanović, kontakt: 062/306.033, balon.strip@gmail.com

   Škola stripa i ilustracije pod upravom strip autora i teoretičara Vladimira Vesovića osnovana je i počela sa radom 1992. godine. Od 1996. godine radi pod imenom doajena ove umetnosti, Đorđa Lobačeva.

   Ove godine, škola stripa "Đorđe Lobačev" navršava 30 godina, i povodom ovog jubileja, Dečiji kulturni centar Beograd 24.02. u 19h u Galeriji DKCB otvara izložbu posvećenu upravo ovoj školi.

PREDSTAVLJAMO VAM POSLEDNJI RAJTSONOV STRIP, FENOMENALAN EPILOG JEDNOG VELIČANSTVENOG ROMANA, ALI I JEDNE IZVANREDNE KARIJERE.

„FRANKENŠTAJN: ŽIV JE, ŽIV!“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.340 dinara!

Stil je sličan kao i na ilustracijama koje je crtao za „Frankenštajna“, pa je tako i Stvorenje prepoznatljivo i u njegovom stilu. Nije dočekao da nacrta kraj, pa je Keli uradio finiš po njegovim crtežima u olovci.
Stiv Najls i Berni Rajtson u stripu „Frankenštajn: Živ je, živ!“ ne donose toliko stravične prizore, već pre detaljnu studiju jednog od najslavnijih književnih likova i njegov mogući dalji put. Ovo delo nam pokazuje šta to nekoga čini čudovištem i mogli biste se iznenaditi onim što ćete otkriti.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„FRANKENŠTAJN: ŽIV JE, ŽIV!“ na Letećem je startu od srede, 22. februara, do nedelje, 26. februara 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.340 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.500 dinara, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara.

PREDSTAVLJAMO VAM PRVU DC ENCIKLOPEDIJU U SRBIJI! OTKRIJTE VIŠE OD 200 SMELIH SUPERHEROJA I ZASTRAŠUJUĆIH ZLIKOVACA!

„DC ULTIMATIVNA ENCIKLOPEDIJA“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.540 dinara!

Od Akvamena pa sve do Zuma, ovaj sveobuhvatni vodič otkriva vam najnovije priče, činjenice i statistike o svim vašim omiljenim DC-jevim likovima. Znate li po čemu se razlikuju Žena-Mačka i Gepardica?
I ko je najveći negativac, Darksajd ili Džoker? Saznajte u ovoj knjizi!

PORUČITE ODMAH

„DC ULTIMATIVNA ENCIKLOPEDIJA“ na Letećem je startu od srede, 22. februara, do nedelje, 26. februara 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 1.540 dinara. Posle Letećeg starta, u našim klubovima čitalaca i na sajtu ovu fenomenalnu enciklopediju možete kupiti sa 20% popusta, a u ostalim knjižarama po ceni od 2.299 dinara.

HAOS PRATI BRAĆU ELRIK GDE GOD DA POĐU, PA JE TAKO I NA PUTU DO NJIHOVE UČITELJICE.

„ČELIČNI ALHEMIČAR“ 5 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Edvard i Alfons Elrik prekršili su najvažniji zakon alhemije i za to su platili surov danak. Da bi ispravili grešku, kreću u epsku pustolovinu širom Amestrisa, militarističke države u kojoj je alhemija deo svakodnevice. Jedino što im uliva nadu jeste legenda o kamenu mudrosti. Međutim, put do njega popločan je opasnostima koje sežu duboko u prošlost.
Dolina Raš je raj za inženjere autoproteza, ali za Eda i Ala samo je usputna stanica na putu do njihove učiteljice. Ipak, i tu će uspeti da upadnu u nevolje, kao i da stvore nove  prijatelje i saveznike.
Višestruko nagrađivana manga Čelični Alhemičar Hiromu Arakave stekla je kultni status među čitaocima, najviše zbog obilja upečatljivih likova i jedinstvenog sveta u kojem se odigrava. Ova briljantna priča smatra se remek-delom japanskog stripa i jedna je od najprodavanijih manga svih vremena.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„ČELIČNI ALHEMIČAR“ 5 na Letećem je startu od srede, 22. februara, do nedelje, 26. februara 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 589:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/589

Umetničko udruženje „ART grupa AKT“ iz Valjeva krajem 2022. je raspisala međunarodni strip konkurs. Na konkurs je stiglo 137 radova iz Srbije i inostranstva (Bugarska, Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kanada, SAD).

Nagrade

Od pristiglih radova iz osam zemalja žiri u sastavu Zoran Stefanović, upravnik Centra za umetnost stripa Udruženja stripskih umetnika Srbije, Milivoj Kostić, akademski umetnik i Dejan Bogojević, multimedijalni umetnik odlučili su da nagrade sledeće autore i stripove:

Bojan Zavišin — „Transpuppyfication“Gran pri Petog valjevskog strip festivala
Vladimir Kuzmanov — „Mlečni zubi ” Prva nagrada
Geza Šetet — „Natura naturans“ Druga nagrada
Goran Ćeličanin — „Kauboj“ Treća nagrada
Milan Konakov — „814“ Nagrada za pripovedanje
Novica Milivojević — „Mračni vitez u epizodi Babagedon, oridžin stori“ Nagrada za likovnost
Sabahudin Muranović Muran prema scenariju Marka Stojanovića — „U magnovenju“ Nagrada za crtež
Miloš Dragićević i Vladimir Đurić Đura: „Ši – vojska“ Nagrada za satiru
Darko Drljević — „Sizif i pas“ * Dražen Brkić — „Državna matura“ Nagrada za humor
Mladen Oljača — „Mete“ Nagrada za društveni angažman
Biljana Malešević: „Buđenje u godini 2047“ Nagrada za ekološku poruku
Aleksa Pašić — „Zimske čarolije“ Nagrada za alternativni izraz
Stefan Nastić Valjevski autor godine
Vlastimir Mandić – „Mrtav Srđa“ Nagrada za negovanje tradicije
Stefan Nastić i Željko Obrenović — „San pravednika“ Nagrada Centra za umetnost stripa Udruženja stripskih umetnika Srbije, Beograd
Srđan Nikolić Peka — „Mlečni zubi ” Nagrada časopisa za književnost, umetnost i kulturu „Akt“
Isidora Cerovac „Kill Boyz“ * Nevena Cakić – „Uzalud“ Nagrada za najboljeg mladog autora
Posebno priznanje za najmlađe učesnike
Strip centar Makedonije, Veles, Severna Makedonija Specijalna pohvala pedagozima
Grupni projekat stripova o Romima: Anastasija Nedeljkovska, Angela Petruševska, Emrah Arifov, Tamara Miševska, Vilma Damnjanovska, Vasil Glavinov Pohvala Centra za umetnost stripa Udruženja stripskih umetnika Srbije, Beograd
Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“, Leskovac Specijalna pohvala
Škola stripa i ilusracije Budva, Budva, Cena Gora Specijalna pohvala

Objavljeno: 19.02.2023.

Povratak na mjesto zločina provodni je motiv ovog susreta. I Helena Klakočar i Aleksandar Zograf gostovali su u Booksi pred koju godinu (u slučaju Klakočar, prošlo ih je skoro pa deset), pričajući o vlastitim stripovima i životnom putu strip-autora. I Helena Klakočar i Aleksandar Zograf u svojim su se novim stripovima vratili na poprišta Drugog svjetskog rata. Klakočar u El Shatt, kompleks izbjegličkih logora kojeg se, makar iz usmene predaje sjećaju mnogobrojne dalmatinske obitelji, a Zograf na prostore Banata, Bavarske, Bora, Münchena, Rima i San Francisca (Priče iz Drugog rata).

U razgovoru s autorima predstavit ćemo njihove nove stripove i pokušati odgovorit na neka pitanja poput: Zašto u osvit generativnog AI-ja još uvijek imamo potrebu pričati (i crtati) o Drugom svjetskom ratu? Živimo li „u društvu koje neprestano zaboravlja i izvrće svoju prošlost“? Ima li ikakve veze između izbjeglica iz El Shatta i izbjeglica na brodovima diljem Mediterana?

S njima će razgovarati Matko Vladanović.

Preminuo slikar i ikonopisac Bogolјub Arsenijević - Maki

03.02.2023 • 23:46 23:49

Izvor: TANJUG

VALjEVO: Bogolјub Arsenijević Maki, slikar i ikonopisac i jedan od simbola suprotstavlјanja politici Slobodana Miloševića, preminuo je danas u valјevskoj bolnici u 67. godini, prenosi portal VAmedia.

Bogolјub Arsenijević rođen je 12. aprila 1955. godine u Valјevu, gde je završio Medicinsku školu.

Tokom godinu dana rada kao čuvar u Narodnom muzeju, u toj ustanovi je organizovao mnogobrojne izložbe i manifestacije.

Valјevci ga pamte i kao osnivača i člana rok grupe Pik As, a u svojoj umetničkoj karijeri objavlјivao je poeziju, stripove i karikature.

Pored slikarstva, bavio se i umetničkom fotografijom, a poslednje dve decenije najviše ikonopisom, oslikavajući veći broj crkava i manastira u Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

Poslednji put njegova dela, neki od crteža, objavlјeni su na izložbi “Magija crteža” u Modernoj galeriji, u oktobru prošle godine.

U sećanje: Bogolјub Arsenijević – Maki (1955-2023)

U ime porodice preminulog i našeg Udruženja, obaveštavamo javnost da će sahrana Bogolјuba Arsenijevića – Makija (12. april 1955. — 3. februar 2023) biti u Valјevu, u ponedelјak 13. februara, na glavnom gradskom groblјu. Opelo počinje u 13:30, a sahrana u 14 časova.

Slava i pokoj dragom prijatelјu, skromnom kolegi, osobenom umetniku, nesebičnom mentoru, neustrašivoj ličnosti i suosnivaču Udruženja stripskih umetnika Srbije.

   Pred ljubiteljima „priča u slikama“ upravo se našao trinaesti tom sabranih epizoda stripa „Džeremaja“ scenariste i crtača Hermana Ipena (1938), u standardnom tvrdokoričenom i kolornom izdanju agilne „Čarobne knjige“. Knjiga kao i sve prethodne, sadrži tri epizode: 37 - „Zver“, 38 - „Kapiraš?“ i 39 - „Mrgud“; sudeći prema godinama originalnog objavljivanja - 2019, 2020, 2022 – znatiželjnici drže korak sa radovima žive strip legende u serijalu koji je postao nezaobilazni reper za naučnofantastični strip (ista ekskluzivna situacija desila se čitaocima prošlogodišnjeg toma Hermanovog „Boa-Morija“ u kome je, u godini originalnog objavljivanja, štampana najnovija epizoda iz serijala „Tornjevi Boa-Morija“). Očigledno je da Herman, uz sve druge radove, ne odustaje od svog prvog samostalnog serijala „Džeremaja“ započetog još davne 1979. godine. Uprkos respektabilnim godinama Herman, i posle četiri decenije od započinjanja serijala, marljivo radi i bezmalo svake godine objavljuje novu avanturu dvojca Džeremaja i Kurdi Maloj; oni su na početku bili mladići a sada su muškarci u punoj snazi (mada se u pričama sugeriše da je od početka lutanja za njih protekla samo jedna decenija). Dugogodišnje lutalice krstare uzduž i popreko ostataka Sjedinjenih Američkih Država razorenih međurasnim sukobom (što nameće neprijatna poređenja sa tekućom situacijom u SAD). Nakon faze sveopšteg haosa koji liči na modernizovani Divlji zapad, stvari su se počele postepeno popravljati, centralna državna administracija je profunkcionisala, usamljene male zajednice povezuju se a bande kriminalaca su uglavnom pobeđene. Stanje je daleko od onog koje je ratom uništeno, funkcionalna tehnologija je retka, veliki sistemi kao distribucija struje, železnica, drumski saobraćaj i dalje ne postoje (mada se u jednoj od epizoda ovog toma pominje aktivna atomska centrala). Sa svoje strane nova vlast drži se starih, proverenih metoda vladavine - lokalni moćnici pljačkaju podanike, manje ili više perfidno, ucenama ili nasiljem, korupcija cveta i kroji sudbine malim ljudima. Pravdoljubivi desperadosi Džer i Kurdi nisu spremni da zažmure na nepravdu pa lako zapadaju u nevolje jer kao svi stranci ne poznaju raspodelu snaga i ne pokazuju dovoljno poniznosti i respekta prema lokalnim bogatašima i političarima odnosno prema njihovim planovima i pulenima. Očigledna je autorova naklonjenost običnom čoveku kome je dosuđena uloga gubitnika a on nema snage a još manje hrabrosti da se otrgne iz tog fatalnog zagrljaja. Zadivljujuje Hermanova sposobnost da kreira mnoštvo živopisnih likova i da zaplete njihove sudbine u gotovo nerazmrsivo klupko u kome je malo pravih, čistih krivaca i heroja među mnoštvom „ružnih, prljavih i zlih“ marginalaca koji se bore za opstanak, ne shvatajući uvek šta je njihov sopstveni interes, bilo da su ovčari (u „Zver“) ili sitni najamnici-kriminalci (u sve tri priče). U senci muških grubijana upečatljivo su oslikani likovi žena koje se na razne načine dovijaju da ostanu žive i nezavisne pod svojim pravilima; naravno, sponzoruše, svoje polne atribute koriste i troše da bi, dok su aktuelne, koliko-toliko uživale u luksuzu dok su, na suprotnom kraju klackalice, žena vođa bande prosjaka („Kapiraš?“) odnosno dobrostojeća predvodnica kriminalaca („Mrgud“). Istini za volju, obe negativke su starice (njihova suprotnosti je Džeremajina infantilna tetka Marta) dok se mlade junakinje i dalje batrgaju i otimaju iz stiska muškog polusveta.

   Džeremaja i Kurdi, kao iskusni borci, pomažu obespravljenima u neminovnim borbama sa nasilnicima na ulicama, đubrištima ili u divljoj prirodi. Napete situacije pretvaraju se u košmare pod gustom maglom ili u senkama pretećih zgrada i ruševina. Najnovija epizoda „Mrgud“ dodatno je „začinjena“ pojavom Stoun-Bia, arhineprijatelja Džeremaje i Kurdija. On je namerio da konačno raščisti stare račune u čemu neće uspeti ali zato ranjeni Džeremaja – nestaje, što sugeriše da sledi novi nastavak.

   Hermanovo pripovedanje u više linija karakteriše svojevrsno „preskakanje“ nekih situacija koje čitalac treba sam da nadogradi. Njegova četkica i dalje donosi razigrane crteže sa povremenim majstorskim pejzažima i enterijerima, te nenadmašnim poigravanjima senkama u magli ili sumraku; kolor je u rasponu od punoće boja do škrtih valera sive. Sveukupno, serijal „Džeremaja“ i nadalje nadmašuje uobičajena stripska pojednostavljenja potvrđujući da Herman istrajno gazi neutabanim stazama razgranavanja i produbljivanja svog antologijskog serijala. Lepo je videti legendu koja je i dalje u izvrsnoj formi.

Objavljeno: 12.02.2023.

   Svako zadovoljstvo stvara zavisnost, slabi duh. Tamo gde je sreća, duh je odsutan;  duša spava možda sanja.

   Kad kažem da crtež nema dušu mislim na odsutnost duhovnog u njemu.

   Mislim na preveliku prisutnost zadovoljnog autora u njemu. Možda srećnog.

   Jer budnost nije isto što ili zadovoljstvo. Budnost je osobina stvarno živih.

   Ako je tako, kako to da u Mebijusovom crtežu ima duha?

   Duh dolazi onima koji nisu imali zemaljske roditelje. Takav je slučaj sa Žanom Žiroom alijas Mebijusom. Iako duh u crtežu nije pratio i duh u priči, scenariju.  Raskoraci-crtači u istoriji stripa jesu izgleda dominatno obeležje umetnosti stripa. Oličenog najpre u američkom novinskom stripu. I crtača koji su izvršili presudan uticaj na evropske strip crtače. Na njihovo nekritičko razumevanje i prisvajanje ne tek stilova američkih uzora, već i samog duha kao takvog.  Dobar primer za to je i znameniti Žiro Bluberi alijas Mebijus.

   Rođen... Njegova biografija je poznata već i pticama na grani. Ali je manje, mnogo manje poznata, to jest, jasna činjenica koliko je i zašto jednom dečaku kao što je bio on jednako bio potreban otac koliko i majka; mali Žan je svoje rane godine detinjstva proveo s njom. Oca nikada nije upoznao. Što znači da je (sveti) duh imao prostora da ga poseti. I vremena. U odsustvu zemaljskih roditelja, ostaje prostora nezemaljskim silama da posete zemaljskog sina. Koji je, kao takav, vrlo kolebljive i ambivanentne  prirode... povodljiv i sanjalica. Onaj koji sanja da postane crtač stripa.

   U njegovom slučaju nije morao mnogo da traži svog prvog učiteja.

   Žozef Žilen zvani Žiž (Jije) bio je u to vreme etablirani crtač stripa... koji je mladog Žana uvodio u ovladavanje tajnom zanata strip crtača. A Žan je to bez sumnje svim srcem želeo. Sve drugo, to jest, sve druge umetničke forme bile su za Žana sporedne. Osim filma. Književne, literarne dubine kao da nije poznavao. Kao da je svesno ili nesvesno izbegavao sve „stranputice“. Sve što bi moglo da ga odvede dalje od stripa koji je tada video. Stripa kao grafičke priče ne toliko prema vlastitoj zamisli koliko prema zamisli scenariste. Sebe je video kao nekog ko domaštava svet vesterna koji je kao talentovan crtač delio sa scenaristom i generacijom kojoj je u to vreme pripadao. U doba u kome je počinjao strip je imao mnogo zamašnije tržište nego danas. Što me je uvek navodilo na pomisao da su vreme i mesto presudni za razumevanje poznatosi umetnika u istoriji umetnosti. Da li je bilo moguće biti Žiro alijas Mebijus baš u Vijetnamu šesdesetih godina dvdesetog veka, ili u malom mestu negde u Vojvodini u sličnim okolnostima koje za crtača stripa ili umetnika nisu pogodne čak ni danas? Ko može biti ono što jeste nezavisno od okolnosti? I ko je taj koji može da bira?

   Duhu kao da je (bio) potreban pogodan ambijent u kome bi mogao da se ospolji. Ambijent u kome vlada atmosfera radosti i zadovoljstva,ljubavi i  sloge, smeha i razumevanja izgleda da nije pogodna atmosfera za duh koji je naravno čist nalik suzi. Koja je znak  patnje i pustoši (nalik preriji). Znak da tu nije prisutan roditelj nalik ovozemaljskom ocu. Zato tu ostaje mesta za oca koji nije sa ovog sveta. Za učitelja nebesnog. Jer crtati na takav način da se za one koji umeju da gledaju svo vreme oseća i vidi prisustvo onostranog jeste pouzdan znak zaposednutosti istim.

   U celini gledano istorija stripa kao ni istorija umetnosti koja je istorija raskoraka nema mnogo takvih primera. Primera onostranog crtežu.

   Ali po uzoru na „američke strip klasike”, i o Poručniku Bluberiju se ne naizgled mnogo zna. Majk Donovan je sin bogatog plantažera koji sticajem okolnosti uskoro postaje vojnik na strani severa... Ali u osnovi  Majk Bluberi je hrabar, prljav i uvek u akciji prepune smrtnih opasnosti iz koje dovitljivošću( kao Odisej) uvek izvuče živu glavu. Čitalac koji mora biti prosečan to unapred zna sa čitanjem, bolje reći gutanjem, svake nove epizode ovog serijala. Jer da bi strip (ili književno štivo) bili isplativa roba kako crtaču i scenaristi tako i gazdi izdavačke kuće i urednicima, strip kao i književni bestseler, mora da bude štivo za gutanje, konzumiranje, ne baš kontempliranje, kako bi mogao da hlebom hrani sve one koji su za umetnost preinačenu u robu nazvanu pop kulturom dušu dali. U pop kulturi je uvek važnije ono „kako“. „Kako“ je ona to otpevala, „kako“ peva, kakav glas, (a po mogućstvu i stas), „kako“ je Hemfri Bogart bio frajer ili „kako“ je Džon Ford snimao vesterne. Najmanje je važno da li su takva dela u skladu sa istinom ili da li teže ka njoj. Da li lep glas i način na koji je pevala odgovara vrednosti napisanog  pevljivog teksta i refrena, da li detektiv ili inspektor ili tajni agent ili avanturista stvarno tako govori, tako se ponaša i tako snažno udara pesnicom kao u svim ili gotovo svim američkim filmovima? I stripovima. Da li Rip Kirbi stvarno može da se popne na kameni most samo uz pomoć ruku i  nogu i noktiju na prstima? Da li Poručnik Bluberi u možda najboljoj ocenjenoj epizodi „Angel Face“ stvarno može da poput najveštijeg akrobate pređe samo uz pomoć ruku na konopcu na kome je okačena zastava sa jedne na drugu stranu ulice dok pod njim mnoštvo građana unezvereno prolazi išćekujući dolazak predsednika, pogotovo ako se zapitamo da li junak  koji je za mnoge antijunak stiže nakako negde i da nešto prezalogaji. Da li je junak onako kako je prikazan u stripovima koji prave pare izdavačima, a koji se i danas smatraju nesumnjivim strip klasicima, uopšte stvarno moguć?

   Da li je “kako” mnogo važnije od “šta” i “zašto”?

   Za trgovce svakako jeste.

   Za čitaoce, koji su puki konzumatori te vrste robe, takođe.

   Da li znamo šta mislimo kad kažemo da je na primerima strip klasika strip zaslužio da se nazove deveta umetnost?

   Da li znamo šta mislimo kad kažemo da je “to i  to” umetnost?

   Da li je čitava istorija umetnost a posebno istorija stripa u stvari istorija raskoraka?

   Između „kako“ i „šta“ odnosno „zašto“?

   Ako je „zašto“ najvažnije filozofsko pitanje a filozofija ljubav prema mudrosti, nije li čitava američka kultura od svog osnivanja radila temeljito na tome da otkloni svako (preveliko) prisustvo filozofije iz kulture servirane na američki način? Američke kulture koja je medijima štampe, radija, televizije i filma vizionarski nametljivo zatrovala Evropsku tradiciju i verovanja koja više ne pripadaju  Evropi?

   Da li genijalne umetnike (genijalne uopšte) stvarno danas još možemo da vidimo, prepoznamo među nama? Pitanje postaje naročito intrigantno na primeru susreta Mebijusa sa Hodorovskim (ili Žodorovskim, kako ga francuski čitaoci znaju).

   Da li je svođenjem crteža na liniju kojom referira na Eržea, dobio nešto više od popularnosti i novca?

   Da li u seriji o Inkalu uistinu postoje karakteri ili tama ili svetlost ili… bilo šta uistinu, osim želje da budu nešto kao metafizika za decu i nepismene? I na taj način zarade?

   Da li znamo ko je Žan Žiro alijas Mebijus (Moebius) (Ili Hodorovski, Žodorovski)?

Raskoraci u istoriji umetnosti su izgleda najreprezentativnija imena umetnosti.

Oni raskoraci koji kada rade za gazdu, ne rade za sebe i ono najlepše u sebi; i kada radi za sebe i ono najvrednije u sebi, ne radi za gazdu.

Multimedijalni centar Led art iz Novog Sada poziva vizuelne umetnike/ce i strip autore/ke iz Srbije da se prijave za drugi rezidencijalni program u okviru projekta “Remix Comix” koji će se održati u Amsterdamu, Holandija, od 01. do 14. maja 2023. godine.

Poziv je otvoren za jednu umetnicu ili umetnika iz Srbije, bez ograničenja po pitanju starosne dobi, kao ni umetničke discipline kojom se bave.

Organizator obezbeđuje smeštaj, putne troškove i honorar za odabrane učesnike rezidencije.

“Remix Comix” je projekat podržan od strane Evropske komisije kroz program Kreativna Evropa, i realizuje se u saradnji šest udruženja – MMC Led art Novi Sad, Lustr Fest Prag, Komunikart Pančevo, Forum Ljubljana, Zid teather Amsterdam i Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022 Novi Sad.

Projekat ima za cilj da istraži lokalno kulturno nasleđe mikrosredina, specifične istorijske momente, značajne ličnosti, urbane legende i heroje iz kraja, i predstavi ih publici kroz formu stripa. Specifičnost projekta je u tome što će lokalno kulturno nasleđe sagledavati iz ugla socijalno osetljivih i ugroženih grupa, čiji će predstavnici/ce biti uključeni u rad sa umetnicima/cama.

Krajnji cilj ovog AIR programa je nastanak umetničkog dela u formi kostima koji će biti korišteni u performansu u javnom prostoru, kao i umetnička intervencija na objektima u svrhu promocije predstave, odnosno performansa.

Na istom zadatku sarađivaće deset učesnika iz četiri države – Češke, Holandije, Slovenije i Srbije, tokom dve nedelje zajedničkog rada. Radni jezik rezidenata je engleski.

Za aplikaciju potrebno je poslati kratku biografiju i portfolio na engleskom jeziku, ili fotografije prethodnih radova (ne više od 5) na adresu remixcomixns@gmail.com do 17. februara 2023. godine u ponoć po lokalnom vremenu.

O izboru dobitnice/dobitnika konkursa odlučivaće petočlana komisija sastavljena od predstavnika partnera projekta „Remix Comix. Imena dobitnika biće objavljena do 31.03. na sajtu Remix Comix projekta (baš ovom na kom se trenutno nalazite :)).
Otvoreni pozivi za rezidencijalne programe u Pragu, Ljubljani i Pančevu biće objavljeni naknadno.

remix-comix.com/2023/01/31/poziv-za-prijavu...

Poštovani čitaoci,

sa velikim zadovoljstvom predstavljamo naše prvo ovogodišnje izdanje, jubilarnu 20. knjigu u našoj najstarijoj ediciji "Moderni srpski strip". U pitanju je najnovije delo neponovljivog Borisa Stanića, autobiografski grafički roman pod nazivom Ja, pacov.

U najboljoj tradiciji ispovedne stripske proze Roberta Kramba, na tragu skandinavskoh čudesa Martina Kelermana, Boris Stanić slika panoramu pančevačkog andergraunda novog veka, oslobođenog ideala i lišenog folirancije. Ovo je "ovde i sada".

Promocija će se održati sada u subotu 11. februara na Berzi stripa i vinila u Fabrici u Novom Sadu. U goste nam dolazi sam autor, pa će biti upriličeno i potpisivanje i posvećivanje knjiga za čitaoce.

Vidimo se!

Tehnički podaci: Format: 150x210 mm; Štampa: crno-belo; Strana: 160; Povez: meki; Cena na promociji: 700 dinara

VREME MENJA SVE, PA I SUPERHEROJE!

„FANTASTIČNA ČETVORKA: ŽIVOTNA PRIČA“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.470 dinara!

Dok je svet zaokupljen Svemirskom trkom, jedna strašna nesreća daje Fantastičnoj četvorki velike moći i, zaodenuvši ih u veo šokantne tajne, upliće ih u kreiranje istorije njihove planete. Ali kako godine prolaze, četiri junaka s mukom pronalaze svoju ulogu u svetu koji se ubrzano menja. Dok Su nastavlja da se bori za pravedno društvo, Rida sve više opsedaju pripreme za mogući dolazak Galaktusa! No hoće li njegove planove poremetiti Hladni rat?
Za to vreme, jedan napredni istraživač i njegova kompjuterska kompanija nude čovečanstvu novu nadu…  Međutim, da li je samo nada u ponudi?
U duhu sjajne Spajdermenove Životne priče, pred vama je jedinstvena retrospektiva životâ čudesne Četvorke, životâ kakvi bi bili kada bi članovi najslavnijeg Marvelovog superherojskog tima zapravo starili kroz decenije!
FANTASTIC FOUR: LIFE STORY #1–6

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„FANTASTIČNA ČETVORKA: ŽIVOTNA PRIČA“ na Letećem je startu od srede, 8. februara, do nedelje, 12. februara 2023. godine, u klubovima čitalaca Čarobne knjige u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.470 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.650 dinara, a u ostalim knjižarama 2.199 dinara.

FANTASTIČNA ZAVRŠNICA JEDNE OD NAJBOLJIH SVEMIRSKIH SAGA U JAPANSKOM STRIPU!

„PLANETES“ 4 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

U bliskoj budućnosti posada broda „Toj boks“ vodi brigu o svemirskom otpadu koji ugrožava bezbednost letenja. Svako od njih ima svoj razlog zbog kog se bavi ovim tegobnim poslom – nekome je to jedina šansa da boravi u svemiru, a drugi ne mogu da borave nigde drugde. Posada će biti upletena u događaje koje nisu mogli ni da zamisle. Ujedno će otkriti više o svojoj prošlosti i poreklu, ali i stvoriti neraskidive veze.
Dok je Haćimaki na putu za Jupiter, rešen da nikada više ne skuplja otpad u orbiti Zemlje, Tanabe očekuje njegov bezbedan povratak. Fi je sve iscrpljenija zbog tereta komande. Sledi poslednji čin ove fascinantne kosmičke avanture.
Makoto Jukimura majstorski pripoveda ljudsku priču o svakom akteru ove svemirske pustolovine. Planetes se smatra modernim klasikom naučnofantastične mange, posebno zbog realističnog i detaljnog opisa boravka u svemiru i tehnologije. Dobitnik je nagrade Seijun, najprestižnije japanske nagrade za naučnu fantastiku, za najbolji strip 2002. godine.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„PLANETES“ 4 na Letećem je startu od srede, 8. februara, do nedelje, 12. februara 2023. godine, u klubovima čitalaca Čarobne knjige u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

CILJ JE PREŽIVETI PO SVAKU CENU, ČAK I KADA SVE NADE NESTANU!

„OŠTRICA BESMRTNIKA“ 10 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Oštrica besmrtnika je remek-delo Hiroakija Samure, perfektno osmišljena priča koja govori o periodu šogunata Tokugava i vremenu kada je Japan bio na razmeđu feudalnog sistema i modernog doba. Scene borbe Hiroakija Samure spadaju među najlepše oslikane sekvence u istoriji japanskog stripa.
Hjakurin se grčevito drži dok je muče, uzdajući se u to da će Gići stići na vreme do nje. Istina o njenim noćnim morama i nastanku Mugai-rjua izlazi na videlo.
Manđi je ronin nad kojim se nadvija prokletstvo. Odgovoran je za smrt stotinu čestitih ljudi i može da se iskupi samo ako
ubije hiljadu zlikovaca. Dotad je osuđen na život besmrtnika. Opremljen arsenalom oružja i besmrtnim telom, Manđi otkriva da je najteže breme prokletstva naći cilj za koji se vredi boriti.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„OŠTRICA BESMRTNIKA“ 10 na Letećem je startu od srede, 8. februara, do nedelje, 12. februara 2023. godine, u klubovima čitalaca Čarobne knjige u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

Striparnica i klub čitalaca u Beogradu neće raditi do daljnjeg.

   Vil Ajzner (1917-2005) ubraja se među najznačajnije strip umetnike XX veka, koji je u impozantnoj karijeri dugoj gotovo sedam decenija bio strip praktičar u različitim periodima razvoja ovog medija, odnosno teoretičar i profesor na njujorškoj umetničkoj školi gde je predavao o stripu koji je definisao kao „sekvencijalnu umetnost“. Kao dvadesetogodišnjak Ajzner je bio jedan od mnoštva nadničara u talasu bezbrojnih strip publikacija koje su pokušavale da zadovolje glad čitalaca za „priče u slikama“. Među nizom heroja koje je stvorio najpoznatiji junak je Spirit (rađen od 1940-1052), netipični maskirani heroj u humorno-apsurdnim avanturama. Za razliku od rutiniranih crtača, Ajzner je tragao za novim načinima crtanja i komponovanja tabli koje će u nastupajućim decenijama prihvatati kako alternativni strip autori tako i autori u okrilju korporacijskog stripa. Tokom Drugog svetskog rata Ajzner je crtao priručnike za obuku mladih vojnika. U, za američki strip, burnim posleratnim godinama Ajzner je nastavio sa subverzivnim stvaralaštvom, uporedo sa pedagoškim radom, razvijajući svoje ideje u nizu izuzetnih dela. Godine 1978. Ajzner je, ugledajući se na eksperimentalne grafičke umetnike iz 1920-tih (Nikela, Masarila, Vorda), započeo rad na pričama, zasnovanim na stvarnim ličnostima i događajima, koje se dešavaju u njujorškoj Dropsi aveniji broj 55 u kojoj je Ajzner odrastao. Ovaj strip, pod nazivom „Ugovor s Bogom“, umetnik je nudio kao „grafički roman“ ali nije uspeo da ga objavi ni kod jednog velikog izdavača; knjiga se ipak pojavila kod malog izdavača i neprestano je doštampavana gotovo 30 godina. Pet godina kasnije Ajzner počinje rad na novom delu „Životnoj sili“ smeštenom u istoj aveniji, a svoje životno delo će zaokružiti 1995. godine pričom „Dropsi avenija: Komšiluk“. Celokupna trilogija, na preko 500 strana, objedinjena je 2005. u jedan tom koji je, u ediciji „Svet u oblačiću“ i pod okvirnim naslovom „Ugovor s Bogom, Život na Dropsi aveniji“, agilna „Čarobna knjiga“ objavila neposredno pred dolazak nove 2023. godine.

   Nakon sentimentalno-dirljivog Ajznerovog uvoda znatiželjni čitalac raskriljuje dveri svojevrsne istorije Njujorka i Sjedinjenih američkih država viđene kroz oči malih, beznačajnih ljudi koji dolaze u obećanu zemlju i pokušavaju (retko kada uspešno) da ostvare snove. Različite rase i narodi, različiti običaji, navike i svetonazori ne mogu se lako uklopiti na malom prostoru pa stanovi i pločnici umeju da budu pretesni a strasti i netrpeljivosti lako eksplodiraju u pojedinačne razmirice i sukoba ali i nerede širih razmera. Otuda vrlo brzo postaje važno ko je došao prvi i zauzeo teritoriju na koju sada polaže prava starosedeoca, odnosno ko je brojniji te agresivniji u ostarenju prevlasti koja donosi i ekonomska preimućstva. Dropsi avenija, kao pozornica događanja, ima svoje faze-cikluse, od sela na periferiji grada, preko postepene pa sve brže urbanizacije, gradnje velikih stambenih zgrada kao brodova u asfaltnom moru, uspona standarda, Velike ekonomske krize, Prohibicije, propasti stanara, zgrada i čitavih blokova do ponovnih planova o izgradnji. Sve to vreme takozvani „kazan za topljenje nacija“ radi punom parom: Jevreje potiskuju Irci, Italijani, Španci, crnci, latinosi; istovremeno poštene radnike (od fizikalaca, domara ili tesara do onih nevoljnika koji, u vreme krize, zarađuju čišćenjem snega sa ulica) nadmašuju kriminalci, prevaranti svih vrsta, bankari i mešetari (a tu je i jedan sakupljač stare odeće koji će se obogatiti). Uz sveprisutne domaćice-alapače smenjuju se i pojedinačne na momente smešne tragedije ljudi koji su izgubili iluzije (pa i veru u Boga), gubili ljubav, tražitelja (oba pola) bogatog supružnika, svakojakih lenčuga i simulatora, obogaljenih veterana svetskih ratova i onog u Vijetnamu, alkoholičara; ponekad se (ali samo kao izuzetak) pojavi i neko ko u srednjim godinama spozna svoje zablude i pokušava da nadoknadi izgubljeno vreme. Duhovni pastiri različitih religija neretko su oni koji podučavaju i nude utehu ali i pružaju ruku pomirenja drugim zajednicama praktično pokazujući da dobrota ipak postoji; lokalni političari, pak, lako klize u pragmatizam koji traži i sumnjive kompromise koji im ne služe na čast.

   Panorama sudbina pojedinaca, grupa/zajednica i njihovog staništa data je u prvom delu kroz pojedinačne priče dok se u potonja dva pretvara u niz pripovednih linija koje teku paralalno ali se neminovno prepliću gradeći mozaik sačinjen od niza blistavih segmenata. Ajzner gradi trilogiju smireno, bez veštačkih afektacija ili ušećerenih melodramskih tonova što sveukupno daje realističku sagu sazdanu od sitnica koje život znače u širokoj paleti emocija od sreće do tuge, radosti i razočarenja. Ovako seriozan sadržaj uz vrcave dijaloge i efektne isečke iz novinskih članaka ima svoj vizuelni lik u jasnim, oštrim kjaroskuro crtežima oslobođenim strip kvadrata i stvaranim kao kompaktne table-stranice. Laka karikaturalnost likova pojačava humorne efekte ali i potcrtava teške trenutke. Rečju, „Ugovor s Bogom“ je visoko vredno delo devete ali i svekoliko Umetnosti.

Objavljeno: 05.02.2023.

   Balkanska smotra mladih strip autora, najstariji festival u regionu, ove godine se održava po jubilarni 25. put. S tim u vezi, aktivnosti Balkanske smotre održavaće se čitave godine, a počinje se 2. i 3. februara kad će Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan” i Leskovački kulturni centar ugostiti internacionalnu izložbu „CAN FOR BALKANS”, koja je pre Leskovca bila postavljena u Regionalnom muzeju u Brašovu u Rumuniji, Nacionalnom istorijskom muzeju u Tirani u Albaniji i Muzeju stripa u Briselu u Belgiji. Reč je o verovatno najvažnijoj izložbi na Balkanu u ovom trenutku, jer ona, sem nagrađenih radova na velikom internacionalnom konkursu za strip sa temom „Balkan kroz istoriju”, donosi i detaljan digitalan pregled istorijskog stripa u Rumuniji, Srbiji, Makedoniji i Albaniji. U pitanju je bogato ilustrovano istraživanje posvećeno istoriji srpskog stripa i istorijskom stripu u Srbiji koje su potpisali Slobodan Ivkov, Marko Stojanović i Nikolaj Pepene. Izložda donosi takva istraživanja vezana i za strip u Rumuniji, Makedoniji i Albaniji.

   O značaju izložbe „CAN FOR BALKANS”, koja će svečano biti otvorena 3. februara u 19h u  Leskovačkom kulturnom centru, najbolje svedoče činjenice da je kroz nju srpski strip po prvi put ušao u jednu od centralnih svetskih strip-institucija, Muzeju stripa u Briselu, u istoriji postojanja kako srpskog stripa tako i samog muzeja, kao i podatak da ju je za 17 dana, koliko je u Muzeju stripa bila postavljena, videlo oko 30. 000 posetilaca iz čitavog sveta! Izložbu prati i dvodnevni program, u okviru koga će građani Leskovca imati nekoliko ekskluziviteta.

   Prva tačka programa je promocija zbornika tekstova o stripu sa juga i jugoistoka Srbije pod nazvivom „Jug i strip u teoriji”, koji je priredio i uredio Marko Stojanović a objavila Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan”. U pitanju je, prema našim podacima, prvi takav kolektivni zbornik u domenu strip-teorije u Srbiji, a donosi radove 23 strip-teoretičara iz Dimitrovgrada, Babušnice, Pirota, Niša, Leskovca i Surdulice, a njegova promocija će se, uz prisustvo našeg vodećeg strip-teoretičara Slobodana Ivkova, odigrati 2.2. u 19h u Digitalnom centru. Sutradan u 10h održaće se Okrugli sto „Balkan u stripu, strip na Balkanu”, na kome će uzeti učešća ljudi iz sveta stripa Rumunije, Belgije, Makedonije, Albanije, i Srbije, ali i predstavnici stripa zemalja koje nisu učestovale u projektu, Bosne i Hercegovine i Bugarske. Rumuniju predstavljaju direktor Regionalnog muzeja u Brašovu — Nikolaj Pepene i vodeći rumunski strip-teoretičar — Dodo Nica, Belgiju — Vivin Vanderheld i Manuel Fenrandez iz Muzeja stripa u Briselu, Makedoniju direktor Strip centra Makedonije iz Velesa — Vane Trajkov, Albaniju direktor Nacionalnog istorijskog muzeja u Tirani — Dorian Koči, Srbiju pomenuti Slobodan Ivkov i Marko Stojanović, dok će Bosnu i Hercegovinu predstavljati strip-autor — Aljoša Tomić a Bugarsku strip-autor i istoričar — dr Aleksandar Vačkov. U 12 sati će u Akademiji strukovnih studija Južna Srbija, odsek za tehnološko-umetničke studije biti održana aktivnost pod nazivom „Otvoreni strip-atelje”, u kojoj će okupljeni strip-crtači iz Rumunije, Bugarske, Bosne i Hercegovine i Srbije demonstrirati svoj proces rada okupljenim studentima Akademije strukovnih studija Južna Srbija, Odseka za industrijski dizajn tekstila i odeće Tehnološkog fakulteta u Leskovcu i učenicima Škole za tekstil i dizajn. U pitanju je nesvakidašnja prilika za studente i učenike koji se u Leskovcu bave izučavanjem umetnosti da iz prve ruke vide crtačke i slikarske tehnike poznatih imena balkanskog stripa poput Jonuta Popeskua iz Rumunije, Aljoše Tomića iz Bosne i Hercegovine, Aleksandra Vačkova iz Bugarske i Dragana Stokića Rajačkog, Koste Milovanovića, Tiberija Beke, Dejana Sedlana, Srđana Todorovića ii drugih z Srbije. Okupljeni studenti i učenici će imati sat i po vremena da posmatraju rad svakog od deset umetnika, kao i da postavljaju pitanja o onome što ih eventualno zanima.

   Pred otvaranje izložbe u 19h u Holu Leskovačkog kulturnog centra, u 17h biće održana velika debata na temu istorijskog stripa u Srbiji, Rumuniji, Albaniji, Makedoniji, Bugarskoj i Bosni i Hercegovini, na kojoj će gosti biti dr Aleksandar Uzelac, saradnik Istorijskog instituta u Beogradu, dr Aleksandar Vačkov, bugarski strip-autor i istoričar, Vladimir Stevanović, viši kustos Narodnog muzeja u Leskovcu i arheolog, Klub istoričara i studenata istorije „11. Januar” pri Departmanu za istoriju Filozofskog fakulteta u Nišu i Podružnica Društva istoričara Srbije „Dr Stojan Novaković”.

   „CAN FOR BALKANS” je izložba i projekat stvaranja mreže istorijskog stripa na Balkanu koja se realizuje uz podršku Evropske Unije kroz program „Kreativna Evropa”. U ovom projektu partnere čine: Regionalni muzej u Brašovu u Rumuniji, Nacionalni istorijski muzej u Tirani u Albaniji, Strip centar Makedonije iz Velesa u Makedniji, Muzej stripa u Briselu u Belgiji i Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan” iz Srbije.

TAKEMIĆI SE SUOČAVA SA NAJSTRAŠNIJIM PROTIVNIKOM DO SADA – TAIĐU ŠIBA, VOĐA CRNIH ZMAJEVA, STUPIO JE NA SCENU.

„TOKIJSKI OSVETNICI“ 10 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Tokijski osvetnici su priča o prijateljstvu, ljubavi i požrtvovanosti. U surovim obračunima bandi na ulicama Tokija vlada samo jedno pravilo – čuvaj svoje bližnje!
Taiđu Šiba je okrutan kao vođa Crnih zmajeva, ali i nemilosrdan prema bratu i sestri. Hakai kuje plan kako da okonča njegovu tiraniju, dok Takemići nekome konačno priznaje svoju tajnu putovanja kroz vreme.
Takemići Hanagaki je mladić bez ambicije, koji je navikao da se svima izvinjava. Jednog dana saznaje da je njegova devojka iz srednje škole žrtva obračuna Tokio manđi bande, kriminalne organizacije koja teroriše grad. Istog dana Takemići otkriva da može da skače kroz vreme 12 godina u prošlost, te dobija priliku da izmeni sudbinu ljudi koje voli. Međutim, da bi to učinio, mora da se suprotstavi jačima od sebe.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„TOKIJSKI OSVETNICI“ 10 na Letećem su startu od srede, 1. februara, do nedelje, 5. februara 2023. godine, u klubovima čitalaca Čarobne knjige u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

JEDNA OSOBA DOVOLJNA JE DA UNIŠTI BROJNA PRIJATELJSTVA.

„OBLIK GLASA“ 4 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Šoja Išida veruje da će suludim podvizima i grubijanskim ponašanjem zadržati naklonost prijatelja i steći poštovanje vršnjaka u školi. Šoko Nišimija je zbog gubitka sluha oduvek bila meta vršnjačkog nasilja. Susret ovo dvoje mladih zauvek će im promeniti živote.
Šoko je pokušala da iskaže osećanja Šoji i očajna je jer je on, prvi put otkad su postali prijatelji, nije dobro razumeo. Krug prijatelja oko Šoje i Šoko postaje sve širi, ali nisu svi iskreni u svojim namerama.
OblIk glasa je izvanredna studija o odrastanju, vršnjačkom nasilju, životu sa hendikepom i stalnom osećaju krivice. Jošitoki Oima je dobila pohvale publike i kritike zbog načina na koji je prikazala sve ove aspekte života. OblIk glasa je preveden na više svetskih jezika i ekranizovan je u vidu igranog filma. Serijal je u Japanu bio nominovan za prestižne nagrade Osamu Tezuka i Manga Taišo, a  američko izdanje 2016. godine uvršćeno je u zvaničan izbor za nagradu Ajzner u međunarodnoj kategoriji.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„OBLIK GLASA“ 4 na Letećem je startu od srede, 1. februara, do nedelje, 5. februara 2023. godine, u klubovima čitalaca Čarobne knjige u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

DUGOOČEKIVANA POSLASTICA ZA SVE LJUBITELJE ASTERIKSA JE PRED VAMA!

„ASTERIKS: SREDNJE KRALJEVSTVO“ na Letećem startu po ceni od 670 dinara!

Godina pred nama biće puna sjajnih iznenađenja za sve ljubitelje hrabrih Gala, a za njeno otpočinjanje nema boljeg načina od uzbudljivog igranog filma koji od danas možete pogledati u bioskopima širom zemlje i slikovnice koja je iz njega proistekla!
Premijerno vam predstavljamo novu avanturu Asteriksa i Obeliksa, koji vođeni viteškim srcem odlaze čak u daleku i drevnu Kinu kako bi pružili pomoć caričinoj jedinoj kćeri, princezi Sun Či Ci. Princeza i njena telohraniteljka Lon Če moraju da povrate vlast i oslobode caricu nakon gnusnog držanog udara princa Den Sing Kvina!
Da nam ne bi nedostajali nalupani Rimljani, pobrinuo se veliki Julije Cezar umešavši svoje prste u čitavu zbrku! Ne oklevajte ni čas, trk u bioskop ili u naš klub čitalaca i prepustite se smehu i prvoklasnoj zabavi uz naše i vaše omiljene junake!

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„ASTERIKS: SREDNJE KRALJEVSTVO“ na Letećem je startu od četvrtka, 2. februara, do nedelje, 5. februara 2023. godine, u klubovima čitalaca Čarobne knjige u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 670 dinara. Posle Letećeg starta, u našim klubovima čitalaca i na sajtu ovu fenomenalnu slikovnicu možete kupiti sa 20% popusta, a u ostalim knjižarama po ceni od 999 dinara.

Striparnica i klub čitalaca u Beogradu neće raditi do daljnjeg.

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD /
GALERIJA SKC NOVI BEOGRAD

2 – 24. FEBRUAR 2023.
15 GODINA VEKOVNIKA
IZLOŽBA RADOVA IZ ISTOIMENOG STRIP SERIJALA
Autor koncepta izložbe: Marko STOJANOVIĆ,
scenarista i idejni tvorac serijala

„Vekovnici“ je avanturistički strip serijal o dvojici slučajnih partnera, misterioznom vampiru Čenu i ćudlјivom besmrtniku Kralјeviću Marku koji u Evropi s kraja osamnaestog veka ukrštaju staze sa mitološkim bićima kao što su vampiri, psoglavi, todorci, ali i istorijskim ličnostima poput Mocarta, Miloša Obilića, Stevana Sinđelića te književnim likovima kao što su Til Ojlenšpigel, doktor Faust, D’Artanjan, Kvazimodo, Frankenštajn i mnogi drugi... Serijal je počeo svoj život na stranicama „Politikinog Zabavnika“ 2007. godine. Godine 2011. „Vekovnici“ su doživeli i svoj spin off (podserijal), „Beskrvni“ (albumi „Mrtva straža“, „Zla krv“ i „Treći čin“), što je, koliko je nama poznato, prvi pravi spin off u osamdesetogodišnjoj istoriji srpskog stripa... Od 2015. godine, Marko Stojanović počinje da, uz finasijsku pomoć grada Leskovca i generalnu distribuciju „ Darkwood-a“ samostalno izdaje „Vekovnike“ i „Beskrvne“, sa pet objavlјenih izdanja. Stripovi iz serijala „Vekovnici“ i „Beskrvni“ osvojili su tridesetak nagrada na Međunarodnim salonima stripa u Beogradu i Velesu, među kojima se ističu nagrada za najbolјe ostvarenje u domenu klasičnog stripa na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu 2008. godine, Grand Prix Međunarodnog salona stripa u Velesu 2009, 2015. i 2018. godine, dva Kragujevačka pobednika, Grand Prix trećeg Međunarodnog festivala stripa u Valјevu kao i nekoliko nagrada „Stripoteke“.

Nulti album „Vekovnika“,„Bajka i druge istine“, dobio je nagradu za najbolјe domaće strip izdanje za 2010. godinu na Osmom međunarodnom salonu stripa u Beogradu. „Vekovnici“ i „Beskrvni“ su do sada, sem u albumskoj formi, objavlјivani i u časopisima „Stripoteka“, „Politikin Zabavnik“, „Strip Pressing“, „Eon“, „Kiša“, „Strip Kreator“ (Makedonija), „Devetka“ (Makedonija), „Parabellum“ (Bosna i Hercegovina), „Komiks Art“ (Bugarska), „Strip Revija“ (Hrvatska), „BDC“ (Rumunija) i „AARGH“ (Češka). Niški književni časopis „Gradina“ posvetio je serijalu zaseban temat od pedesetak strana 2011. godine. Časopis „Nin“ je u svom godišnjem pregledu proglasio „Vekovnike“ za strip događaj 2012. a najpoznatiji svetski strip teoretičar, Britanac Pol Gravet, uvrstio je peti album „Vekovnika“, „Duhovi u boci“, u svoj izbor najbolјih svetskih stripova objavlјenih 2012. godine, a šesti album „Čudovišta“, u svoj izbor najbolјih svetskih stripova za 2013. godinu. Gravet je takođe uvrstio osmi album „Kainov soj“ u izbor najbolјih strip albuma objavlјenih u svetu 2016. godine, deveti album „Zemlјa čuda“ 2017. godine, deseti album „Baron i teror“ 2019. godine a i integral Vekovnika 2020.

Deveti album je sem toga nagrađen je 2017. godine na 62. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu priznanjem ULUPUDS-a za najbolјe domaće izdanje Beogradskog sajma.

Sve albume „Vekovnika“ i „Beskrvnih“ napisao je i uredio Marko Stojanović iz Leskovca.

Na serijalu je do sada sarađivalo preko 200 strip crtača i ilustratora iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Makedonije, Grčke, Turske, Španije, Slovačke, Nemačke, Rusije i Brazila.

Izlagači: Milorad Vicanović Maza, Bosna i Hercegovina; Kolor: Bojan Kovačević, Inđija; Rajko Milošević Gera, Španija; Dan Ianos, Rumunija; Marko Nikolić, Leskovac; Aleksandar Sotirovski, S. Makedonija; Kolor: Ozren Miždalo, Crna Gora; Viktor Družiniju, Rumunija; Darjan Jurinčić, Slovenija; Petar Meseldžija, Holandija; Filip Andronik, Bosna i Hercegovina; Boris Bakliža, Kragujevac; Dražen Kovačević, Beograd; Igor Krstić, Pirot; Kolor: Alјoša Tomić, Bosna i Hercegovina; Saša Jovanović - Maks Von Fafner, Novi Sad; Stjepan Šejić, Hrvatska; Svetlin Velinov, Bugarska; Dragan Stokić Rajački, Zaječar; Kristijan Darstar, Rumunija; Kolor: Andrej Tabacaru, Rumunija; Borislav Malјenović, Bosna i Hercegovina; Kolor: Desimir Milјić, Bosna i Hercegovina; Dalibor Talajic, Hrvatska; Kolor: Miroslav Mrva, Hrvatska; Vladimir Krstić Laci, Niš; Bojana Dimitrovski, Švedska; Daniel Atanasov, Bugarska; Aleksa Gajić, Beograd; Ivan Berov, Bugarska; Dejan Nenadov, Novi Sad; Miroslav Slipčević Mimi, Bosna i Hercegovina; Miloš Slavković, Beograd; Ivica Stevanović, Novi Sad; Ozgur Jilderim, Turska; Denis Dupanović, Bosna i Hercegovina; Vladimir Aleksić, Šabac; Bob Klissourski, Bugarska; Tomi Džurovski, Makedonija; Mihailo Dimitrievski TxeMičo, Makedonija; Tasos Anastasiou, Grčka; Kolor: Velibor Stanojević, Norveška; Goran Sudžuka, Hrvatka; Mijat Mijatović, Gornji Milanovac; Vanja Marinković, Novi Sad; Jovan Ukropina, Beograd; Blaž Porenta, Slovenija; Sabahudin Muranović Muran, Prijepolјe; Matej Stić, Hrvatska.