STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD –
SREĆNA GALERIJA

15 - 28. DECEMBAR 2022.
CIKLUS IZLOŽBI: STRIP I ILUSTRACIJA

VI GODIŠNјA IZLOŽBA SKC-OVE BESPLATNE ŠKOLE STRIPA I ILUSTRACIJE ZA POLAZNIKE UZRASTA DO 15 GODINA

Svečano otvaranje izložbe: četvrtak, 15. 12. 2022. 19.00

Izložbu otvaraju: Ana Grigorjev, ilustrator knjiga za decu i Uroš Petrović, vodeći srpski književnik za decu
Autor postavke: prof. Miloje Mitrović, moderator nastavnog programa Škole

Shodno svojoj programskoj orijentaciji, koja se prevashodno, odnosi na strip, ilustraciju i crtež, i strategiji vezanoj za afirmaciju mladih i razvoj strip umetnosti, Srećna galerija SKC-a je od januara 2015. godine pokrenula redovni godišnji edukativni program SKC-ovu BESPLATNU ŠKOLU STRIPA I ILUSTRACIJE ZA POLAZNIKE UZRASTA DO 15 GODINA STAROSTI.

Kroz ovu školu je tokom prethodnih godina njenog održavanja, prošlo oko 400 polaznika, što ukazuje na veliku zainteresovanost za devetu umetnost kako mladih tako i njihovih roditelјa. Stoga, ne treba da čudi što je Škola stripa i ilustracije jedan od najvažnijih aspekata godišnjeg programa Srećne galerije Studentskog kulturnog centra Beograd, prevashodno usmeren na edukaciju početnika, afirmaciju mladih autora i popularizaciju devete umetnosti.

Pedagoški rad sa svim zainteresovanim polaznicima najmlađeg uzrasta, u goduišnjem obimu vežbi i predavanja,  podrazumeva edukaciju i praktični rad u domenu: osnovnih elemenata crteža i analitičkog crtanja (upoznavanje sa linijom, formom, kompozicijom, geometrijom, perspektivom...); osnovnih načela oblikovanja i građenja ilustrovane predstave (stripa); osnovnih oblikovnih sredstva stripa (izrada stripovskog kvadrata kao jediničnog elementa celine i montažni postupak tj. metod povezivanja elemenata u komunikacionu celinu); upoznavanja sa svim formama stripa kao književnog i likovnog dela kroz publikacije i javna vođenja na izložbama; sukcesivnih kurseva i predavanja, afirmisanih strip autora, na pojedine teme; učešća polaznika na konkursima festivala, domaćim i međunarodnim takmičenjima i revijalnim godišnjim izložbama Škole.

Svaki polaznik se, preko prijemnog ispita, prevashodno, prijavlјuje za tromesečni kurs nakon čega se vrši selekcija najbolјih kandidata (praktični ispit) za dalјi nastavak rada u narednom tromesečju. Nakon svakog položenog tromesečnog praktičnog ispita polaznik stiče pravo pohađanja Škole za naredno tromesečje. Najuspeliji radovi redovnih polaznika u jednoj kalendarskoj godini, bivaju predstavlјeni na završnoj godišnjoj izložbi Škole a njihovi autori nagrađivani.

Ovoga puta, mladi autori će biti nagrađeni poklon paketima Prijatelјa Međunarodnog salona stripa 2022. godine (Edge Art, Čarobna knjiga, 300 ČUDA Comics, Komshe, Besna kobila, Iris Mega, Darkwood, Makondo i Beli Put, Golconda, System Comics, Komiko, Phoenix Press, Forma B, Stalker, Umetnička radionica Predrag, Ken stripovi).

Ovogodišnja šesta po redu tradicionalna izložba, donosi presek delatnosti škole kroz izbor najuspelijih radova njenih polaznika nastalih tokom 2022. godine. Za izložbu je odabrano 70 najbonjih radova 34 autora od ukupno 45 polaznika škole. Na izložbi učestvuju sledeći mladi autori: Azra Jović, Aleksa Kolaković, Aleksandra Perović, Vanja Đorđević, Vuk Rokić, David Bogdanović, Đorđe Zdravković, Emilija Ristivojević, Ivan Đurđević, Jovan Gruja Opačić, Jovan Milosavlјević, Kalina Vlašić, Katarina Katanić, Kosta Rački, Kristina Dodić, Lav Georgiev, Lazar Jovanović, Luka Mirković, Luka Ćirić, Marija Cvetković, Maša Kokotović, Maša Stanić, Milica Milosavlјević, Milica Stanković, Mihajlo Krsmanović, Neda Zdravković, Nikita Rodić, Nikola Rodić, Petar Nedić, Relјa Antić, Sava Tegeltija, Srna Rebić, Stefan Pješčić, Tara Stošić.

U BAGDADU, EGZOTIČNOM I PRAŠNJAVOM, PRASTAROM I VEČNOM, JEDAN ŽIVČANI I SNALAŽLJIVI, ALI I BAKSUZNI VELIKI VEZIR UPORNO POKUŠAVA DA POSTANE „KALIF UMESTO KALIFA“.

„IZNOGUD“ 5 i 6 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.540 dinara po tomu!

U Bagdadu, egzotičnom i prašnjavom, prastarom i večnom, jedan živčani i snalažljivi, ali i baksuzni veliki vezir uporno pokušava da postane „kalif umesto kalifa“.
Iznogud, jedan od najslavnijih likova humorističnog francuskog stripa i svakako jedan od omiljenih stripskih antijunaka, sve što čini podređuje tom ultimativnom cilju, koji bi da postigne uz pomoć – ili, možda, smetnju – vernog sluge i sadruga, dobroćudnog i debeljuškastog Dil el Tanta. Brojne su Iznogudove avanture, brojni pokušaji da smeni Haruna al Prašida i dosegne apsolutnu vlast, što već generacijama čitalaca, od davne 1962. naovamo, nateruje suze na oči od smeha.
Nije ni čudo, jer su tvorci ovog nadaleko čuvenog junaka jednako slavljeni Žan Tabari i Rene Gosini, neprikosnoveni kralj stripskog humora. Iznogud je ni previše hrabar, ni moralan, ali ga upravo njegova opsesivna usmerenost na samo jedan cilj i stalni neuspesi koje trpi, ali uprkos kojima istrajava, čine toliko simpatičnim i voljenim.

Prelistajte ovo izdanje - tom 5.
Prelistajte ovo izdanje - tom 6.

„IZNOGUD“ 5 i 6 na Letećem su startu od srede, 7. decembra, do nedelje, 11. decembra 2022. u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu*, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.540 dinara po tomu. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.700 dinara po tomu, a u ostalim knjižarama 2.299 dinara po tomu.

PREDSTAVLJAMO VAM EPILOG CIKLUSA „VALHALA“!

Tokijski osvetnici je priča o prijateljstvu, ljubavi i požrtvovanosti. U surovim obračunima bandi na ulicama Tokija vlada samo jedno pravilo – čuvaj svoje bližnje!
Bađijeva žrtva je sprečila Mikija da počini ubistvo. Da li će to biti dovoljno da se promeni budućnost? Toman je pred pucanjem, ali Bađijeve poslednje reči i jedna amajlija mogu da promene tok sudbine. Sledi epilog ciklusa „Valhala“.
Takemići Hanagaki je mladić bez ambicije, koji je navikao da se svima izvinjava. Jednog dana saznaje da je njegova devojka iz srednje škole žrtva obračuna Tokio manđi bande, kriminalne organizacije koja teroriše grad. Istog dana Takemići otkriva da može da skače kroz vreme 12 godina u prošlost, te dobija priliku da izmeni sudbinu ljudi koje voli. Međutim, da bi to učinio, mora da se suprotstavi jačima od sebe.

Prelistajte ovo izdanje.

„TOKIJSKI OSVETNICI“ 8 na Letećem su startu od srede, 7. decembra, do nedelje, 11. decembra 2022. u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu*, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 299 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 350 dinara, a u ostalim knjižarama 450 dinara.

DA LI SU OPROST I ISKUPLJENJE STVAR SEBIČLUKA?

Šoja Išida veruje da će suludim podvizima i grubijanskim ponašanjem zadržati naklonost prijatelja i steći poštovanje vršnjaka u školi. Šoko Nišimija je zbog gubitka sluha oduvek bila meta vršnjačkog nasilja. Susret ovo dvoje mladih zauvek će im promeniti živote.
Šoja i Šoko susreću se posle nekoliko  godina. Dokle je Šoja spreman da ode da  bi ispravio greške koje je počinio? Da li je Šoko spremna da mu oprosti? I čini li ipak Šoja sve to samo zbog sebe?
OblIk glasa je izvanredna studija o odrastanju, vršnjačkom nasilju, životu sa hendikepom i stalnom osećaju krivice. Jošitoki Oima je dobila pohvale publike i kritike zbog načina na koji je prikazala sve ove aspekte života. OblIk glasa je preveden na više svetskih jezika i ekranizovan je u vidu igranog filma. Serijal je u Japanu bio nominovan za prestižne nagrade Osamu Tezuka i Manga Taišo, a  američko izdanje 2016. godine uvršćeno je u zvaničan izbor za nagradu Ajzner u međunarodnoj kategoriji.

Prelistajte ovo izdanje.

„OBLIK GLASA“ 2 na Letećem je startu od srede, 7. decembra, do nedelje, 11. decembra 2022. u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu*, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 299 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 350 dinara, a u ostalim knjižarama 450 dinara.

Dejan Bogojević i „ART grupa AKT“
raspisuju međunarodni strip konkurs u okviru
6. VALJEVSKOG STRIP FESTA

ZA CRNO BELI STRIP

Osnivač i umetnički direktor strip festa je Dejan Bogojević.

Konkurs je otvoren do 12. decembra 2022. u 23 časa

Radove slati na adresu
stripva@gmail.com

Propozicije za učesnike:
• Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
• Kandidat šalјe rad na konkurs elektronskom poštom: stripva@gmail.com
• Rad treba da bude obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
• Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
• Rad može biti prethodno objavlјivan.
• Tema, žanr i autorski pristup su slobodni.
• Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima nekadašnje Jugoslavije.
• Uz rad je obavezno poslati podatke: ime i prezime, kratku biografiju, naziv rada, adresu e-pošte, broj telefona, adresu.
• Svaku tablu rada na poleđini označiti naslovom stripa (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)
• Radovi će biti žirirani za izložbu.
• Biće dodelјena I, II i III nagrada, a mogu biti dodelјene i posebne nagrade.
• Neće se uzimati u razmatranje radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, ličnu i druge vidove netrpelјivosti; imaju za cilј propagandu delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine.

Pozivam Vas na otvorenje skupne izložbe radova sudionika 1. i 2. Kvarnerske kolonije autorskog stripa i ilustracije.

Otvorenje izložbe će se održati u četvrtak 08.12.2022. godine u 19:00 sati u Exportdrvu u Rijeci. Izložba će biti otvorena do 22.12.2022., svakim danom od 18:00 sati do 21:00 sat.

Izložba donosi originalne table stripa, strip-ilustracije i crteže autorica i autora iz Zagreba, Splita, Rijeke, Varaždina i Opatije. U skladu sa osnovnom odlikom autorskog stripa, da ga stvara jedna osoba koja sama odabire temu i crtački rukopis, autori su nacrtali i napisali radove na slobodnu temu. Izloženi radovi su nastali ili je rad na njima započeo tijekom održavanja 1. i 2. Kvarnerske kolonije autorskog stripa i ilustracije koje su se održale od 21.10. do 24.10.2021., odnosno od 07.04. do 10.04.2022., u prostoru DIP-a (Društvo za istraživanje i potporu, Wenzelova 2/1, Rijeka). U radu Kolonije sudjelovali su i studenti riječke Akademije primijenjenih umjetnosti koji su zajedno sa autorima započeli stvarati zajedničke crteže (tzv. jam sessione) koji će se dovršiti tijekom iduće Kolonije.

Izlažu:
STJEPAN BARTOLIĆ
https://zagrebcomiccon.com/uncategorized/stef-bartolic/
MATIJA PISAČIĆ
http://www.hfs.hr/autori_detail.aspx?sif=256
IVAN MARUŠIĆ
http://www.mojstrip.com/autori/ivan-marusic
MARKO DJEŠKA
https://markodjeska.com
IVAN MIŠKOVIĆ
https://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_Mi%C5%A1kovi%C4%87
IVAN SVAGUŠA
https://www.instagram.com/svaigimage/...
KORINA HUNJAK
https://korinahunjak.com
MIHAELA ERCEG
https://www.instagram.com/a.artistotel/?hl=hr
DAMIR STOJNIĆ
https://apuri.hr/stranica/3-stojnic-damir/...
DAMIR BRALIĆ
https://apuri.hr/stranica/4-bralic-damir/
IVANA GEČEK
https://www.artstation.com/ivana_gecek
LEA KRALJ JAGER
https://hr.linkedin.com/in/lea-kralj-jager-50084360
ANTONIO FILIPOVIĆ
https://www.instagram.com/a.th.a.n/
ANAMARIJA KVAS
https://www.instagram.com/kvasanamarija/?hl=hr
DAMIR STEINFL
https://damirsteinfl.blogspot.com/

Organizatori zahvaljuju svim autorima i autoricama stripa koji su pokazali dobru volju i pristali sudjelovati u radu 1. i 2. Kvarnerske kolonije autorskog stripa i ilustracije, te sponzorima Primorsko-goranskoj županiji, Gradu Opatiji i Gradu Rijeci.

Ilustracija: Matija Pisačić

На 30 ноември, во рамките на Малиот новогодишен саем на „Темплум“ кој се одржува во Галеријата „Метаноја“ во Скопје, беа доделени наградите на победниците на конкурсот за стрип-наградата „Лифт“.

На петтиот конкурс за стрип-наградата „Лифт“ стигнаа 19 стрипови од 18 македонски автор(к)и. Единаесетгодишниот Борјан Андреевски, кој беше најмладиот натпреварувач, на конкурсот учествуваше со три стрипа, а Петар Миљковиќ со два. Два авторски тандема испратија по еден стрип, познатите Стеванов и Богданов, и библиотекарката Цонева и ученичката Коцева (осмо одд.) од Струмица.

Во потесниот избор за награди оваа година влегоа осум – девет дела, а за трите награди беа издвоени четири дела (третото место, како и минатата година, го делат два стрипа).

Еве ги наградените стрипови за 2022 година:
- „Farewell“ од Наташа Егуменовска
- „m=t“ од Стефан Гулевски
- „Како на стрип!“ од А. Стеванов и Д. Богданов
- „Лисицата и штркот“ од Борјан Андреевски.

Стрипот кој значајно се издвои од другите е „Farewell“ на Наташа Егуменовска. Иако нема класична нарација и дијалози (вкупниот текст се состои од три реченици), делото е колористички мошне суптилно, сликите моќни и емотивни, а дејствието прегледно и убедливо. Кадрите се добро монтирани, а нежниот лирски цртеж создава нестварна атмосфера. Боите и плохите (розеви, жолти, сини...) се во функција на нарацијата и атмосферата - и таа колористичка вештина најмногу го издвојува Farewell.

„m=t“ од Стефан Гулевски исто така неприкосновено се издвои на второто место заради иновативниот концепт, необичниот дигитален графизам, симпатичните карактери, хуморот... Иако стрипот наративно не е многу јасен и веројатно е дел од поголема целина, сепак се издвојува со квалитетите. Стефан Гулевски, објаснувајќи го концептот, вели: „Се работи за универзум/димензија каде што масата (m) = времето (t). Колку работите се потешки толку се постари. Суштествата се хибрид меѓу диносауруси, гуштери и змии, и комуницираат со симболи.“

Третото место го освои делото „Како на стрип!“ од Александар Стеванов и Дарко Богданов, најверните творци на нашиот конкурс (заедно со Златко Крстевски од Прилеп). „Како на стрип!“ си поигрува со стрипските конвенции и со просторните димензии на медиумот внесувајќи духовита авторефлексивност во приказната. Цртежот и кадрите се прецизни, прегледни, добро водени...

Поделба на третото место заслужи и стрипот „Лисицата и штркот“ од единаесетгодишниот Борјан Андреевски. Иако е тешко да се споредуваат релативно неспоредливи дела (детски цртеж и дела на веќе искусни и вешти автори), сепак решивме, како жири, да го охрабриме исклучително талентираниот Борјан, посветеникот во стриповите, но и да поттикнеме и други деца да се занимаваат со стрип.

„Лисицата и штркот“ е духовит и откачен стрип на една табла, со свеж и слободен цртеж, со луцидно прикажани ликови и дејство, со познавање на стрипот како медиум, накусо речено.

Членовите на жирито (Никола Гелевски, Јана Јакимовска и Владимир Трајановски) поединечно во конкуренција за наградите ги издвоија и „Медено срце“ на седумнаесетгодишната Тамара Мишовска, „Nora and Shiro: The Adventures of Time Travel“ на Јована Петрушевска, „The life of true dystopia“ на Петар Миљковиќ, „Како е да се има зајак“ од Јана Илиевска, „The Haist“ на Миха Ѓоргон... Како што велат тие, „секој од овие стрипови можеше да биде награден, оти годинава за третото место пресудуваа незначителни нијанси.“

Годинава е мал јубилеј на наградата „Лифт“ - пет години. Како што велат од организацијата, време за анализи, вртење наназад и освежување на конкурсот: „Решивме следната година да го промениме концептот на наградите, воведувајќи различни категории. Но, за тие промени и за другите промени кои, се надеваме, ќе се случат - повеќе следната година!“

Од издавачката куќа „Темплум“ изјавуваат дека во текот на овие пет години, им биле испратени вкупно околу сто стрипови. Објавени се и пет „Лифт“ зборници на околу 430 страници.

„Тоа е пристоен капитал врз кој ќе треба да градиме стабилна иднина за нашиот конкурс, со главна цел: стрипот да добие замав и попристојни позиции во културата на нашата земја“ – велат од „Темплум“.

   Na dan, ali osam mjeseci kasnije (3. prosinca) , kada je "proslavio" svoj  86. rođendan, u bolja prisjećanja otišao je Rudi Aljinović, jedan od onih koji je obilježio hrvatski i jugoslavenski strip u drugoj polovici prošlog stoljeća. Kao scenarist, popularizator i povjesničar stripa.

   Fabule i dramaturgija njegovih strip-priča bitno su obogatile produkciju domaćeg klasičnog stripa - među ostalima, za glavne junake svojih realističkih strip-serijala uzimao je kao jedan od prvih scenarista u Hrvatskoj likove "iz susjedstva".  Takvi su bili „Junaci auto-strade“ i „Neven, Koraljka i Bobo“ koji su objavljeni u „Plavom vjesniku“.  Takvi su bili i njegovi stripovi „Traži se dječak“ i „Bobo, budi dobar“ iz „Modre laste“.

   Napisao je tridesetak strip-scenarija. U tom svojstvu surađivao je s velikama crtanih priča Andrijom Maurovićem (za njega je napisao najveći broj scenarija), Borivojem  Dovnikovićem,  Ivicom Bednjancem, Žarkom Bekerom, Vladimirom Delačem, Julesom Radilovićem, zatim sa Željkom Lordanićem, Ratkom Srezovićem, Stankom Bešlićem, Zdenkom Svirčićem i drugima.

   Nije surađivao samo s zagrebačkim izdanjima, nego i onima iz Beograda („Strip magazin“, „Politikin zabavnik“) i Sarajeva („Male novine“).

   Spomenuli smo kako se je javno angažirao u svojestvu popularizatora stripa, te kao istraživač njegove povjesti.  U razdoblju skoro od šezdesetak godina.

   O tome je pisao kraće ili duže tekstove na stranicama "Plavog vjesnika", "Modre laste", "Fokusa", "Vikenda", "ZOV"-a, "BIS"-a, "Našeg stripa", "Jutarnjeg lista", "Kvadrata", "Strip revije", "Strip revije Večernjeg lista"...

   Bio je šarmer, volio je putovanja, odlaske na strip festivale, jedrenje, uživao je u sitnicama, od malih nogu bio je izviđač...

   Naš prvi susret bio je 1983. godine, na drugoj godini mog studija. Međusobno upoznavanje odradio je Žarko Beker (njemu je na Mirogoju upravo Rudi održao posmrtno slovo), tada mi je rekao ne da je samo čitao, nego i da je izrezivao iz novina moje tekstove o stripu koje sam godinu dana unazad objavljivao u „Danasu“, „Poletu“, „Vjesniku“, „Startu“... Što je takav „kompliment“ značio od njegove  strane  jednom 21-godišnjaku mislim da nije potrebno šire elaborirati.

   Otad smo  prijateljevali, surađivali (bio je recenzent više strip-izdanja čiji sam bio urednik i priređivač), izmjenjivali saznanja, doživljaje, međusobno  posuđivali stripove, knjige...

   Za neke od izložbi koje sam kao kustos priredio („Zagrebački strip 1935. – 1941.“, „Strip u Hrvatskoj 1867. – 1985.“, „Jugoslavenski strip 1866. – 1986.“) ustupio je dio građe koju je posjedovao.

   Zadnji put je savjetima surađivao na mojoj izložbi „Strip i reklama – fragmenti od 1920-ih do 2020-ih“ koja je u rujnu 2022. bila postavljena u Galeriji HDD-a.

   Tijekom naših bezbrojnih druženja međusobno smo divanili o brojnim temama, ne samo o stripu...
Volio je film, u mlađim danima je takorekuc svakodnevno odlazio u kina...Prvi film koji je gledao u kinu s pet godina bio je - "Plava ptica" sa Shirley Tempel... Bio je ponosan na svoju ulogu u televizijskom dokumentarcu o prvom poslijeratnom igranom filmu na ovim prostorima "Slavici".

   Na posveti koju mi je napisao na mom autorskom primjerku monografije "Hrvatski poslijeratni strip" (17. svibnja 1985.) stajalo je: "Iako ne dijelimo mišljenje o kvaliteti ovog stripa, posveta na njemu je od srca!"

   Naime, nije bio baš "najsretniji" što sam Maurovića u toj monografiji odlučio predstaviti stripom "Povratak Starog Mačka", neovisno što je u njemu bio scenarist. Mislio je da je Maurović imao puno boljih stripova poslije rata, i da - bio je u pravu! Makar je kod Maurovića sve bilo "podjednako" dobro, a za taj strip su postojale odlične "papir kopije"!

   Skoro do zadnjeg dana Rudi je bio "živuća enciklopedija".

   Posljednju godinu-dvije posjećivao sam ga u umirovljeničkom domu, a prilikom jedne posjete u rujnu ove godine nastala je ova fotografija. Tada je Rudi još bio u solidnoj formi i mislio je da će se oporaviti i vratiti u svoj stan u Voltinom naselju.

   Uvijek se zanimao tko dolazi na stripaške sastanke četvrtkom, čiji je on zajedno s Želimirom Kosovicem i Darkom Krečom bio i inicijator.

   Znatiželjnost ga nije napuštala, kao ni ljubav prema čokoladi.

   Koautor je monografije (zajedno s Mladenom Novakovićem) „Kad je strip bio mlad“.

   Dobitnik je nagrade "Andrija Maurović" (2015.) za životno djelo na području hrvatskog stripa. Vjerovali ili ne, ali to je i jedina nagrada koju je za života dobio dragi i predobri Rudi Aljinović (uza sve ostalo i veliko ime novinarstva i publicistike).

Objavljeno: 04.12.2022.

   Albumom “Mračna”, objavljenim u biblioteci “Stari kontinent”, agilni izdavač “Čarobna knjiga” neosporivo i nazaustavljivo “hvata priključak” za savremenu franko-belgijsku strip scenu jer je ovaj strip originalno objavljen 2021. (prvi deo) i ove, 2022. godine (drugi deo); bez zazora možemo reći da ovdašnji ljubitelji “priča u slikama” čitaju ono što i ljubitelji 9. umetnosti u Parizu, Briselu i inim mestima ovih država odnosno govornog područja. To je svakako izuzetna prilika (mada je “Čarobna knjiga” u svojoj dosadašnjoj produkciji od čak 1000 i kusur naslova već imala nekoliko takvih događaja) koju ne treba propustiti posebno kada se zna da se ni tamošnja kritička percepcija ovih dela (izvan one prigodno-propagandne) nije ni zahuktala a kamoli okončala.

   Šta se, dakle, nudi ovdašnjim i belosvetskim čitaocima?

   “Mračna” je epskofantastična priča u dva dela (barem za sada) utemeljena na nekoliko težišnih tačaka. Najpre upoznajemo Arzira, pijanicu i kavgadžiju koji je jednom bio vitez ali je osramoćen svojim ispadima i lošim ponašanjem. A kako se loš glas daleko čuje i u nekom pogodbenom stripovskom srednjevekovnom svetu Arzir jedva spaja kraj s krajem pa iznajmljuje svoj mač svakom ko uopšte ponudi bilo kakvu cenu, što konkretno znači i trima staricama, ofucanog, zlokobnog izgleda i čudnog (ispostaviće se krvoločnog) ponašanja. Posao vodi najamnika, njegovog slugu i nalogodavke u daleku zemlju u kojoj je, u zamku punom zveri, zatočena mlada i ljupka princeza. Vitez-najamnik mačem dobijenim od starica pobije zveri-čudovišta i ponudi spas princezi Islen od koje će umesto pohvala dobiti samo ružne reči jer je pobio njene - ljubimce. Ispostaviće se da su starice lagale s namerom da princezu pridobiju na svoju stranu a to je mračna strana Islenine majke Meliren koja je delom ljudsko biće a delom gmizavac. Princeza je plod ljubavi kralja i ove “ekstravagantne” majke; no, strasna veza se izrodila u surovu igru nametanja volje i okončala u mržnji i ubistvu majke. Melirenin duh nije se smirio već tražio tela u koja bi se uselio – pa makar to bilo i telo sopstvene ćerke. Islen odbija da se pokori majci i pobeđuje u dvoboju, ubija starice koje su nekada bile njene dadilje, odbija pomoć svog oca i ostaje kraj ranjenog Arzira spremna za novi život u ljubavi…

   Scenarista Iber (1971-2020) zapleo je klasične elemente epske fantastike (srednjevekovno okruženje, vitezove, magiju, čudovišta i druge vrste, odsudne borbe Dobra i Zla) dodajući im pored prepoznatljivih linija (ispaštanje zbog grehova iz mladosti, zavere u cilju otimanja vlasti i moći, hrabrost i kukavičluk…) i nesvakidašnje, provokativne i intrigantne ravni kakva je, pre svih, ona nadmetanja i sukoba roditelja-dece, konkretno majke-ćerke, izdignut na nivo otimanja mladosti koja se može rešiti samo otvorenim sukobom u kome će jedna strana stradati i nestati i tako okončati devijantno-patološki odnos. Iber ovako komplikovanu situaciju razrešava bez preteranog afektiranja ili deklamatorskih iskaza-monologa, uspevajući da njegovo pripovedanje započne i do kraja ostane dinamično, da poznatu žanrovsku ikonografiju spretno nadogradi neočekivanim ali upečatljivim detaljima (kakav je kruna od leptirova oko Islenine glave kao potvrda njenih nasleđenih i pritajenih nadljudskih, mračnih moći koja će nestati kada ona odabere svetlu stranu), sve do konačnog razrešenja u kome princeza mora da počini greh majkoubistva kako bi izrasla u slobodnu i zrelu ličnost svesnu svojih snaga i mana i, kao takva, postala spremna da sama bira svoju sudbinu.

   Crtač Vensan Malije (1973) opredelio se da priči da realistični lik sa blagom stilizacijom pojedinih fizionomija odnosno intenzivnijom stilizacijom u prikazivanju čudovišta (koja sva redom imaju čeljusti pune opasnih zuba ali su im tela i glave “pojednostavljenih” crta i oblika). Prateći brzinu dešavanja Malije montira table tako da potcrtaju akciju dok na drugim stranicama insistira na lepim, mirnim i idiličnim pejzažima ili ljubavnim postavkama. I paleta boja je adekvatno korišćena i izbalansirana pa tako u svim scenama borbe preovladava crvena boja dok su prizori mira i prirode natopljeni jasnim svetlom.

   Zaključimo konstatacijom da je album “Mračna” valjani strip koji nudi zanimljivu i zabavnu priču o vitezu i (njegovoj) princezi ali i, u iskoraku iz očekivanog, osobeni nadžanrovski uvid u neke tamnije strane odnosa roditelja i dece. Koju od ovih ponuda će čitaoci prihvati zavisi od njihovih zahteva, ambicija i afiniteta.

   Ive Svorcina poznat je kao Marvelov kolorist, nominiran za Eisnera. Krešimir Biuk poznat je kao super tip, koji usput crta stripove, a ponekad ih piše za druge. Od danas su poznati kao autori Kozmičkog otpada.

   KOZMIČKI OTPAD

   "Šarmer, kicoš, mafijaški boss prekršio je mafijaško pravilo ubivši krivu osobu. Ako si neposlušan, više im ne trebaš. Ono što ti više ne treba, bacaš u smeće. Takva su pravila mafije bila u prošlosti. Takva su u sadašnjosti. Kakva li su u budućnosti?"

   Neponovljivi Krešimir Biuk napisao je scenarij, a Ive Svorcina nacrtao kozmičku sagu o mladom mafijaškom bossu Yvesu Sortinu. Ovdje pročitajte prvo poglavlje!

   Dimenzije: 212 × 292 mm
   Stranica: 72
   Tisak: u boji
   Cijena: 120,00 kn / 15,93 €

   www.facebook.com/barbatus.stripovi

   U subotu 03.12.2022. u 18:00, u knjižari Torpedo Comics Zagreb, Krešimir Biuk i Ive Svorcina crtat će i potpisivati za publiku svoj novi album Kozmički otpad.

   Album će se se moći kupiti po akcijskoj cijeni od 96,00 kn.

   Također potpisani primjerci moći će se kasnije naručiti i preko webshopa Torpedo Comics Zagreba.

   Nakon čakovačke, beogradske (na 19. Međunarodnom festivalu stripa u SKC-u) i sarajevske, knjiga stripa „Grička vještica“ – izdanje sarajevskog udruženja „Više od stripa“ – promovirana je 25. studenog konačno i u Zagrebu, mjestu gdje je strip prije punih šezdesetak godina i nastao, a i gdje se u cjelosti odvija njegova radnja.

   Mjesto promocije je bila Galerija Klovićevi dvori - isto mjesto, čak i isti, drugi  kat na kojem je Andrija Maurović prije 36 godina prvi put s originalima svojih djela uopce bio izlagan u nekom od muzejskih prostora (za neupucene, riječ je o retrospektivnoj izložbi "Strip u Hrvatskoj 1867. - 1985." kustosa Veljka Krulčića i Darka Glavana).

   Inače, u Klovićevim dvorima, tadašnjem Muzejskom prostoru kao dodatni bonus samoj izložbi su bile održane promocija prvog toma „Istorije jugoslovenskog stripa“ Slavka Draginčića i Zdravka Zupana; knjige „Strip, poreklo i značaj“ Svetozara Tomića (obe knjige je izdao novosadski „Forum“), ali i monografije „Maurović“ nakladničke kuće „Istarska naklada“ iz Pule i autora Veljka Krulčića.

   Dvorana u Klovićevim dvorima u petak navečer je bila ispunjena skoro do posljednjeg mjesta.

   Došli su brojni poklonici majstora, znatiželjnici (oba spola) i stripofili. Spomenimo neke: Želimir Kosovic, Goran Duplančić, Raul Švarc, Slaven Gorički, Davor Đurinic,  Branka i David Ivić,  Ana Filep, Zlatko Grgic, Natalija Popovska, Zoran Lozinski, Veljko Mihalic, Marko Fančovic, Hrvoje Prčic, etc, etc...

   Nažalost, najmanje je bilo novinara – primijećena je bila tek kolegica iz "Večernjeg lista", na čijim je stranicama „Grička vještica“ i premijerno izlazila svakodnevno od 30. prosinca 1960. do 30. lipnja 1962.

   Promociju „Gričke vještice“ je stručno i elokventno vodio povjesničar umjetnosti prof. Frano Dulibić, profesor na Filozofskom fakultetu, stalni suradnik časopisa „Bosona“.

   Književnik i publicist Miljenko Jergović je nadahnuto govorio o književnom predlošku, Neugebauerovoj scenaristickoj obradi, odnosno prilagodbi, te Maurovicevoj crtačkoj imaginaciji.

   Istaknuo je i bliskost, pa i "povezanost" koju nalazi u stripovima Maurovića i Danijela Žeželja...

   Veljko Krulčić se u svom izlaganju brzopotezno dotakao niza "memorabilija" i "štikleca" vezanih za strip, njegove autore i stripovsku kulturu u nas.

   Posebno je istaknuo kako je strip „Grička vještica“ imao takvu sudbinu da su ga 95 posto onih koji su pisali o majstoru u proteklih pola stoljeca - ili preskakali ili ignorirali u mjeri da se mogao steći dojam da taj strip gotovo i ne - postoji, odnosno da je - nevažan!!!

   Navodeći kako je za vizual knjige zaslužna Melina Mikulić, Krulčić se prisjetio da je gdja Mikulić svoju prvu naslovnicu nekog strip izdanja oblikovala prije točno 30 godina – radilo se o knjižici stripa malog formata "Miškecove zgode i nezgode" Waltera Neugebauera (prvom naslovu biblioteke „Zagreb u stripu“) u izdanju „Azura“.

   Alija Balta, alfa i omega ovog kapitalnog izdanja, je pričao o svojem prvom susretu sa samim stripom, 1963. u "Strip-Stripu", te svom višegodišnjem angažmanu na restauraciji stripa iz novina.

   Najprije za matični časopis "Bosona", kasnije za knjigu.

   Walter Neno Neugebauer, sin scenariste Norberta, uz pomoć matrice otpjevao je četiri pjesme (u trima mu je tata autor stihova), te se kao živući suvremenik i svjedok vremena prisjetio svojih tinejđerskih odlazaka s tatom Zagorki (najvažnije su joj bile mačke, da budu nahranjene - kaže) i Mauroviću...

   Da rezimiramo: po općem mišljenju promocija knjige  opsega skoro tristotinjak strana „Gričke vještice“, s brojnim tekstualnim prilozima (čiji su autori Midhat Ajanović, Zoran Đukanović, Krulčić, Marko Fančović i Alija Balta), se pretvorila u “strip-večer za dugo pamćenje“...

Otkud nadimci Pink i Pikaso?
Bogica, Pink, Pikaso, Teo i Sedoni – redosled pseudonima kroz život. Nešto iz detinjstva, nešto iz Grčke.

Čega se najradije sećate iz detinjstva?
Najlepše sećanje i jeste detinjstvo!

Kada ste se prvi put susreli sa stripom i koje stripove ste voleli kao mladi?
Još pre osnovne škole. Otac mi je kupovao stripove, jer nije bilo televizije. Tarzana, Čeličnu Pandžu, Zenit, Politikin zabavnik, itd.

Kada ste i kako počeli da se bavite stripom?
Kao firmopisac, dosta smo crtali. Išli smo na praksu često. Ja sam imao sreću da sam upoznao Velickog koji je radio plakate za sve bioskope u gradu, a atelje mu je bio u bioskopu Zvezda. Tamo je sad Apolo centar. U to vreme imali smo šest bioskopa u centru Novog Sada.
Velicki je znao da ja baš ne volim da pišem slova, jer mi je to bilo dosadno, zato mi je uvek ostavljao mesta za crtež. Kasnije sam prešao na TV Novi Sad. Tu sam naučio nešto što mi je kasnije pomoglo u radu na stripu – polutotal, total, zum, skraćenje, perspektiva, itd.
Posle toga jedan moj prijatelj mi je ponudio posao. Crtao sam maturske panoe za srednjoškolce. To je bio sezonski posao.
Kad sam se preselio u predgrađe – Veternik, tad je sve počelo. Sticajem okolnosti upoznao sam Marinka Lebovića, koji je već uveliko radio u Dnevniku. Odneo sam mu desetak mojih ilustracija. Bio je nekoliko godina mlađi od mene i još kvadriplegičar. Gledajući moje ilustracije, a ja sam bio ponosan na njih, rekao mi je da ja – pojma nemam! Zatim mi je pokazao gde grešim, kako da popravim, kako sam sebe da kontrolišem i još korisnih saveta. Bilo je to teško čuti. Nekoliko meseci sam crtao uz njegovu kontrolu, barem jednom nedeljno.
Kada sam saznao ime glavnog urednika, otišao sam u Dnevnik. To je bila redakcija Pan Art. I tako je sve počelo. Prvo sam počeo sa prednjim ilustracijama Mister Noa, Teksa Vilera, Komandanta Marka, Malog Rendžera, Kapetana Mikija, itd. Zatim sam tek kasnije uradio Luna, a još kasnije Bleka. Ali je sve to isprekidano drugim poslovima – ilustracije za pedagoške knjige, dečje bajke i slikovnice. Kasnije sam prešao u Redakciju pisanih izdanja. Tu sam osmislio lik detektiva Hejzija, radio isključivo na Lunu kralju ponoći, vesterne i reklame za Frankfurt – table stripa u olovci. Uskoro je izbio građanski rat i Dnevnik se raspao.

Prema scenariju Miodraga Milanovića nacrtali ste epizodu Luna kralja ponoći „Amfiteatar smrti“. Kako se sećate rada na ovom stripu? Da li ste uradili još neke epizode ovog serijala, po čijem scenariju i kako su se zvale?
Osećao sam veliko uzbuđenje. Uradio sam samo tu epizodu.

Prema scenariju Svetozara Obradovića nacrtali ste epizodu Velikog Bleka Potonulo blago. Kako se sećate rada na ovom stripu?
Kada sam dobio scenarija od našeg najboljeg scenariste Toze, odlučio sam da promenim stil crtanja. U to vreme sam voleo Rudi Nebresa. To je baš bio izazov za mene. Nisam baš doslovce uspeo da ga skinem.

Da li ste radili na još nekim epizodama Velikog Bleka? Da li se sećate po čijem scenariju i kako su se zvale?
Ne.

Posebno ste poznati po velikom broju naslovnica za Dnevnikova izdanja. Kako je došlo do toga?
Već sam rekao da sam iz Pan Arta prešao kod Milorada Predojevića u Redakciju pisanih izdanja, gde sam radio prednje ilustracije u boji. Strip me je uvek sprečavao da pokažem šta znam, sve zbog scenarija. A ovde sam imao slobodne ruke. U stripu je trebalo znati kada stati zbog štampe.

Osim stripa o Lunu kralju ponoći i Velikom Bleku, da li ste nacrtali još neke stripove?
Nešto sam radio u sarajevskom Zabavniku, za zagrebački Vjesnik, prema sopstvenom scenariju, ali se ne sećam šta, jer je bilo davno.

Šta se desilo s Vašom karijerom nakon raspada Jugoslavije?
To je duga priča! Posla nije bilo, jedina je šansa bila pobeći iz zemlje. Neke moje kolege radile su za Italijane, Francuze, Dance. Snašli su se ljudi. A ja sam mogao zbog vize ili u Tursku ili u Grčku. Otišao sam u Solun. Prvih meseci sam se mučio dok nisam saznao šta vole. Oni su poluobrazovani i pate od romantike. Onda je krenulo kao po loju. Živeo sam dobro jer sam dosta zarađivao i to godinama.

Pre petnaestak godina, u okviru izložbe skulptura konja u centru Novog Sada, bila je zapažena Vaša skulptura, urađena sa motivima Velikog Bleka…?
Uradio sam četiri konja po Marvelu, nisu imali veze s Blekom! Zatim sam se vratio iz Soluna na zahtev vlasnika konja, jer je hteo izložbu krava. Uradio sam mu sedam ili osam krava uz pomoć mojih sinova. Mislim da se to može naći na internetu. Posle sam se vratio u Solun.

Da li ste tokom poslednje tri decenije pokušali da se vratite stripu?
Naravno, ali od pedeset kuća mi se nijedna nije javila. Vladalo je rasulo. Bilo je posla, ali džaba.

Da li pratite strip-dešavanja u zemlji i inostranstvu?
Naravno, iako je teško doći do tih časopisa. Mnogo su mi draži filmovi Marvela ili D.C.-ja koji mi nedostaju, Osvetnici, Ajronmen, Spajdermen, Betmen i ostali.

Kako danas gledate na svoju karijeru strip-crtača?
Bilo je lepo dok je trajalo.

Ko su bili Vaši najvažniji uzori u stripu?
Asteriks i Obeliks.

Da li i danas čitate stripove i koje?
Ne čitam, jer me i ne interesuje ko ih je crtao.

Čime se danas bavite i kako provodite vreme?
Bavim se klasičnim slikarstvom.

Objavljeno: 27.11.2022.

   Koliko hrabri morate da budete da se prihvatite rada na strip serijalu na kome su radila neka od najvećih svetskih i domaćih imena devete umetnosti? Od kada se 1929. godine pojavio prvi kaiš Tarzana, na njemu su radili Hal Foster, Bern Hogart, Den Beri, Ras Maning, Džon Bjušema, Hoze Ortiz i Bane Kerac. Svako je ostavio svoj pečat. Počinjati rad na Tarzanu 2020. godine, značilo je preskočiti tešku prepreku pronalaženja nečeg specifičnog što može da vas izdvoji od slavnih prethodnika. Stevan Subić je uspeo. Epizoda Tarzana koju je nacrtao prema uvodnoj priči Edgara Rajsa Berouza Tarzan, gospodar džungle (iz 1912. god) izdao je za naše tržište beogradski Makondo na velikom formatu (320x240 mm) u prevodu Branislava Glumca. Epizoda je premijerno objavljena za francusku kuću Soleil u 24. marta 2021. godine. Sama epizoda ima 80 strana, dok se na dodatku od 15 strana nalazi galerija Subićevih crteža Tarzana.

   Tarzan je strip za široke narodne mase, pravljen po šablonu. Počeo je da izlazi u kaiševima u američkim novinama. Polovinom veka je počeo da se crta kao franšiza. Izdavačka kuća dobije ekskluzivno pravo na nekoliko godina i tada samo ona može da ga crta. Tokom sedamdesetih franšizu su imali DC Comics i Marvel. U periodu 1982-1990. franšizu je imala jugoslovenska, tj. srpska agencija Forum Marketprint iz Novog Sada. Napravljeno je oko 100 epizoda (svaka po 16 strana).

   Kao i svaki strip koji se proizvodi industrijski, i Tarzan ima neka pravila i šablone od kojih crtači ne smeju da odstupaju. Stevan Subić (rođen u Zrenjaninu 1982. god) već je pokazao da s ovim može da izađe na kraj. (Početkom ove godine Makondo je objavio njegovu epizodu Konana.) U Tarzanu Subić briljira. Iz karaktera izvlači mračnije i surovije karakteristike koje od Tarzana prave drugačiji lik od onog kakvog smo čitali u kaišima Fostera ili Maninga, ali i domaćih autora, koje je prevodio Bane Kerac. Kod Subićevog Tarzana primećuje se ono mračno, životinjsko i divlje, koje karakteriše Hogartov ili Ortizov crtež. Sasvim logično, najpreciznije je osobenost Subićevog crteža primetio i izrazio scenarista Kristof Bek (sa Subićem radio na Konanu), koji je napisao kratak uvod za ovu epizodu: „Kada crta Tarzana ili Konana, pod kožom osećamo muskulaturu, napetost, iščašenja, još uvek bolne rane iz prošlosti, zaboravljene ožiljke“.

   Kako smo napomenuli na početku, treba biti posebno hrabar da se upustite u stvaranje lika na kome su pre vas radili crtači svetskog kalibra. Subić nastavlja da pokazuje tu hrabrost. DC Comics je 25. oktobra objavio prvu epizodu Betmena na kojoj je Subić radio zajedno sa glumcem Polom Denom, koji je pisao scenario. Planirano je šest epizoda serijala pod nazivom „The Riddler: Year One“. Nadamo se da domaći izdavači već pripremaju srpsko izdanje Subićevog Betmena.

Laku noć, Punpune 1
Inio Asano

Kategorije: Tinejdž / Manga i strip / StarWay
Format: 13x20 cm • Broj strana: 224 • Pismo: Latinica • Povez: Mek • Prevodilac: Adrijana Miladinović

https://www.laguna.rs/n5713_knjiga_laku_noc_punpune_1_laguna.html

Laku noć, Punpune priča o odrastanju običnog klinca u gradu kao i svakom drugom. Njegova porodica je disfunkcionalna, nije najbistriji ni najmarljiviji đak i jedino što mu ide od ruke je što može da razgovara sa Bogom kada god to poželi. Ipak, sve to će se promeniti kada u njegovo odeljenje dođe Aiko, a iz njegovog doma odu roditelji.

Punpun želi da osvoji Nobelovu nagradu i spasi svet.
Punpun želi da se njegovi ne svađaju toliko.
Punpun želi da se dopadne svojoj simpatiji.
Pazi šta želiš, Punpune.

„Laku noć, Punpune je uspeo ono što su retki planetarno popularni serijali doživeli, a to je da prevaziđe svoju nametnutu ciljanu publiku (tinejdžeri i mladići) i postane manga van žanra, manga iz koje mladi upijaju i uče dok se stariji podsećaju i prihvataju.“

Dobro jutro!

Jer jutro je fakat dobro: stigli smo kašnjenje prošlog broja tako da ovaj izlazi cigla tri mjeseca nakon prošlog, točno godinu dana nakon pretprošlog, dakle - na vrijeme!

Slavi se, nego što nego se slavi! No, to nije sve! Osim što je na vrijeme, ovaj broj je i deblji! Uz standardnu postavu i redovitog gosta (u ovom broju to je Goran Duplančić) petobljetnicu obilježavamo s osam stranica više na kojima ćete naći stripove Ivane Geček i Jana Škrinjara!

No, ni to nije sve! Osim što je na vrijeme i deblji, ovaj broj je i skuplji! Želite li podržati tiskanje naše petice, to će vas stajati 40 kuna - uplatite ih, molim, na HR0324840083230716245 (RBA, Darko Macan, Zagreb, model 99).

No, ni to nije sve! Osim što je na vrijeme, deblji i skuplji, ovaj broj ima i potomka! Malo, preslatko knjižuljče X krcato mutantskim fanartom Roberta Solanovića. Taj, nadamo se, prvi sveščić edicije SPORT možete podržati sa svega 20 kuna.

Uplata na isti račun. Nedostaju li vam raniji brojevi STROPA ili za Božićne darove tražite neko od ranijih divot izdanja (knjige Scotta McClouda ili monografiju o Edvinu Biukoviću), pustite mi mail na thedarkomacan@gmail.com, pa ćemo se dogovoriti. Oni koji su mijenjali poštansku adresu, koji bi STROP radije osobno ili kioskom preuzeli ili, nedajbože, odustali od primanja ovih obavijesti, neka se obrate na istu adresu. Hvala na pozornosti i podršci!

A sad ... u nova kašnjenja!

SVETSKA PREMIJERA!

„FORTNITE X MARVEL: NULTI RAT“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.200 dinara!

MARVELOV UNIVERZUM SUDARA SE S FORTNAJTOM!

Žitelji iskonskog bojnog polja zvanog Ostrvo vode beskrajni rat – a samo jedan predmet možda može da preokrene njegov tok: kristalizovani fragment Nulte tačke koji je bačen u Marvelov univerzum! Spajdermen, Vulverin i Šuri udružuju se s nekoliko boraca iz Fortnajta ne bi li ušli u trag toj neuhvatljivoj Nultoj krhotini. 
Dok se potraga širi od Vakande do Divlje zemlje, pa i dalje, mogu li je pronaći na vreme da speče katastrofu? 
Junaci iz obe stvarnosti uključuju se u sukob protiv Izmaštanog reda –  ali imaju li šanse da izbegnu usud kada se Marvelov
najopasniji zlikovac ustremi na Krhotinu?

JEDINSTVENI DIGITALNI KOD* ZA FORTNITE KOZMETIČKE ARTIKLE NALAZI SE NA SAMOM KRAJU STRIPA.

„Uzbudljiva priča koju svi obožavaoci mogu da isprate i u njoj uživaju.“ – COMIC WATCH
Objedinjuje FORTNITE X MARVEL: NULTI RAT #1–5, iz pera Kristosa Gejdža,  Donalda Mastarda, Serđa Davile, Hosea Luisa, Šona Parsonsa i Edgara Delgada.
Sadrži i specijalnu bonus priču FORTNITE X MARVEL – RAT ZA RASKRŠĆE SVETOVA: TOR, iz pera Donija Kejtsa i Grega Lenda!
*UKOLIKO JE SA PRIMERKA SKINUTA ZAŠTITNA FOLIJA, ČAROBNA KNJIGA NE GARANTUJE ZA VALIDNOST KODA!

Prelistajte ovo izdanje.

„FORTNITE X MARVEL: NULTI RAT“ na Letećem je startu od srede, 23. novembra, do nedelje, 27. novembra 2022. godine, u klubovima čitalaca Čarobne knjige u Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.200 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.350 dinara, a u ostalim knjižarama 1.799 dinara.

UPOZNAJTE VIŠE OD 200 LIKOVA IZ ŠEST DECENIJA DUGE ISTORIJE SPAJDERMENA!

„SPAJDERMEN: ULTIMATIVNA ENCIKLOPEDIJA“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.540 dinara!

Dragoceni vodič kroz najvažnije likove iz spajderverzuma, nudi detaljne opise više od 200 Marvelovih heroja i negativaca.
Prepuna sjajnih crteža i ključnih podataka o istorijatu, sposobnostima i nivoima moći svakog lika, ova ultimativna enciklopedija sadrži sve što treba da znate čudesnom Mrežonji i njegovim prijateljima i neprijateljima!

„SPAJDERMEN: ULTIMATIVNA ENCIKLOPEDIJA“ na Letećem je startu od srede, 23. novembra, do nedelje, 27. novembra 2022. godine, u klubovima čitalaca Čarobne knjige u Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.540 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.839 dinara, a u ostalim knjižarama 2.299 dinara.

NE PROPUSTITE EPSKU PUSTOLOVINU KROZ JEDINSTVEN SVET ALHEMIJE!

„ČELIČNI ALHEMIČAR“ 2 na LETEĆEM STARTU po ceni od 299 dinara!

Edvard i Alfons Elrik prekršili su najvažniji zakon alhemije i za to su platili surov danak. Da bi ispravili grešku, kreću u epsku pustolovinu širom Amestrisa, militarističke države u kojoj je alhemija deo svakodnevice. Jedino što im uliva nadu jeste legenda o kamenu mudrosti. Međutim, put do njega popločan je opasnostima koje sežu duboko u prošlost.
Potraga za kamenom mudrosti dovela je Eda i Ala u Istočni Grad, gde će pokušati da saznaju više o transmutaciji živih bića od Šoa Takera – Alhemičara tkanja života. Međutim, širom zemlje dešavaju se serijska ubistva državnih alhemičara, a počinilac je Edu za petama.
Višestruko nagrađivana manga Čelični Alhemičar Hiromu Arakave stekla je kultni status među čitaocima, najviše zbog obilja upečatljivih likova i jedinstvenog sveta u kojem se odigrava. Ova briljantna priča smatra se remek-delom japanskog stripa i jedna je od najprodavanijih manga svih vremena.

Prelistajte ovo izdanje.

„ČELIČNI ALHEMIČAR“ 2 na Letećem je startu od srede, 23. novembra, do nedelje, 27. novembra 2022. godine, u klubovima čitalaca Čarobne knjige u Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 299 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 350 dinara, a u ostalim knjižarama 450 dinara.

Klub čitalaca Čarobne knjige u Beogradu počinje sa radom 5. decembra, a u Nišu 8. decembra. Svi naslovi koji se pojave na Letećem startu ove i naredne dve srede imaće ponovljen Leteći start tokom Novogodišnje stripomanije!

Kapitalna izložba  „Od Nevena do Betmena“ još samo sutra u Novom Sadu — Evropskoj prestonici kulture
Novi Sad je oduvek bio grad devete umetnosti, gde su počeli neki od danas svetski poznatih crtača stripa. Današnju Evropsku prestonicu kulture zato stavlјamo rame uz rame sa evropskim tokovima stripa, i to u Distriktu, nekadašnjoj industrijskoj zoni grada i simbolu alternativnih kulturnih tokova. Tu okuplјamo poznate tvorce ove umetnosti reči i slike i igramo se sa drugim bliskim formama.

„Od Nevena Do Betmena: Svetski okviri srpskog stripa i vizuelnog pripovedanja“
Izložbu stripa „Od Nevena do Betmena: Svetski okviri srpskog stripa i vizuelnog pripovedanja“, koja se realizuje u okviru celine Grad stripa, programskog luka Druga? Evropa, mogli ste da pogledate od 21. oktobra. u Kreativnom distriktu, u objektu broj 5 u četiri galerije istovremeno.

Postavka je otvorena još sutra, u utorak, 22. novembra, od 13 do 20 časova.
Izložba, a uskoro i štampana i elektronska monografija i Internet postavka, posvećene su retrospektivi nastanka i razvoja stripa sa akcentom na srpski strip u evropskom i svetskom kontekstu i tematski pokrivaju istoriju srpskog stripa kroz sledeće odelјke: Proto-stripovi (praistorija i rana istorija), Vizuelno pripovedanje srednjeg veka (sekularno i sakralno), Platinasto doba (1860–1931), Zlatno doba (1932–1941), Mračno doba (1941–1951) Srebrno doba (1952–1970), Bronzano doba (1971–1990), Gvozdeno doba (1991–2011), Silicijumsko doba (danas) i Novi Sad – prestonica stripa.

Izložba u brojkama
Izložba je kulturološko-informative prirode i jedna je od najobimnijih i najkompleksnijih postavki u istoriji vizuelnog pripovedanja Istočne i Srednje Evrope.
• 706 reprodukcija tabli stripova od preko 1.000 crtača, scenarista, urednika, kaligrafa, kolorista i drugih stvaralaca
• 1229 reprodukcija ilustracija, crteža i segmenata domaćih stripova
• 114 animacija proizašlih iz domaćih stripova (od čega 14 napravlјenih za potrebe izložbe)
• 628 generisanih fajlova u kombinaciji sa kvadratima domaćih stripova
• oko 6.000 posetilaca

Umetnički i produkcijski tim izložbe
Produkcija Studija "Furuna Crafts", Novi Sad,
po likovnom konceptu Studija za dizajn „Santa2G“
Umetnički direktor, likovni kustos i glavni producent:
Đula Šanta
• Priprema i obrada grafičkog materijala: Svetlana Šanta, Branko Đukić, Danijel Babić, Čila Šanta
• Animacija "Dikana" Laze Sredanovića: Katarina Kovjanić, Darko Vuletić, Marina Stefanović. Model i rig: Sandra Kopčok
• Animacija stripa „Naš Gaja“ Uroša Predića i Jovana Jovanovića Zmaja: Mileta Poštić, Julijana Pavlović, Nina Škrijelј, Ana Radosavlјević, Mila Lukić. Clean up: Ana Radosavlјević
• Animacija žitijne ikone Svetog Jovana Vladimira: Vladimir Dimovski
• Stripske onomatopeje: Nebojša Mundžić i Čaba Polgar /Polgár Csaba/
• Video igra: Vukašin Anđelković i Miloš Fat /Fath/
• Interakcije i tehnička podrška: Predrag Joldić
• Tehnička postavka izložbe: Goran Despotovski i Danijel Babić
• Dežurni kustos: Adrijana Ujhazi /Újházi Adrienn/

Stručno-naučni tim
Projekat Centra za umetnost stripa i muzeja "Zdravko Zupan"
Udruženja stripskih umetnika Srbije, Beograd,
sa partnerima
Inicijator projekta i koncepta: Nenad Savin
Autor projekta i naučno-istraživačke metodologije, glavni kustos: Zoran Stefanović
• Stručni i naučni saradnici: Žika Bogdanović (1932-2021), Lazo Sredanović (1939-2022), Vladimir Topolovački, Irina Antanasijević, Momčilo Rajin, Rastko Ćirić, Zoran Tucić, Rade Tovladijac, Boban Knežević, Radovan Popović, Branko Đukić, Dragana Kuprešanin, Nenad Petrović, Marija Ristić, Filip Stanković, Predrag Ikonić, Goran Dujaković, Simon Vučković, Slobodan Ivkov, Nebojša Vesović, Lazar Bodroža, Zoran Nikolić, Marko Stojanović, Kristijan Relić, Igor Marković, Goran Lakićević i drugi...
• Stručna vođenja: Zoran Stefanović i Nenad Savin

O izložbi
Izložba „Od Nevena do Betmena“ vodi vas kroz bogatu i dinamičnu istoriju srpskog stripa, od korena vizuelnog pripovedanja u srpskoj kulturi do modernog oblika. Ova istorija je predstavlјena kroz rad uglednih i nadarenih tvoraca, kroz teme u rasponu od humoristično-karikaturalnih do priča „većih od života“.
U prilici ste da upoznate 150 godina modernog stripa u Srbiji i sve pojave koje su mu prethodile ili ga pratile.
Predstavlјamo vam vizuelnu šetnju od epske poezije, narodnih priča, naučne fantastike, strave i užasa, superjunaka, melodrame, biografskih romana, istorijskih događaja, komedije, sve do apstraktnog, filozofskog i eksperimentalnog stripa.

Saznaćete (ako već niste znali):
• Da je naša potreba da se izražavamo pomoću vizuelnog pripovedanja postala deo glavnog toka naše kulture i tradicije još u srednjem veku, a vremenom joj se dodaje sve više teksta i pojavlјuju se preteče stripa koje su prerastale u poznatu formu, kako u svetu, tako i kod nas.
• Da smo u stripu, nesumnjivo uvek bili deo dinamičnog sveta u svakoj epohi.
• Kako je čika Jova Zmaj postao jedan od pionira stripskog izdavaštva i kako je privukao velike majstore slikarstva da crtaju stripove za njegov časopis „Neven“.
• Kako su rame uz rame kroz priče u slikama izmešani Lav Tolstoj, Henrik Sjenkjevič, Mark Tven, Aleksandar Puškin, Branislav Nušić, Čarls Dikens, August Šenoa, Laza Lazarević, Aleksej Tolstoj, Vilijam Šekspir, Jaroslav Hašek, Aleksandar Dima, Žil Vern, Mihail Šolohov…
• Kako su Francuzi u 1970–im saznali da neki od najvažnijih stripova njihovog detinjstva 1930–ih i 1940–ih dolaze iz Srbije / Kralјevine Jugoslavije, a ne iz Sjedinjenih Američkih Država.
• Da je put od bajki do superjunaka prilično kratak.
• Da je „Princeza Ru“ u svoje vreme dobila titulu najnadrealističnijeg stripa ikada.
• Šta se dešava posle ogrebotine zadobijene od mačke podvrgnute naučnom eksperimentu, kako se aktivira firtućka iz Osake, ali i ko je i šta je Skrapulonska bebica…
• Koliki je uticaj stripa na film i likovnu kulturu.
• Da su mogućnosti stripa neograničene u odnosu na najskuplјe filmske produkcije i da je jedina granica imaginacija stripskih autora.
• Zašto smo se uz stripove uvek dobro zabavlјali, smejali, plašili, maštali, brinuli, sticali nova znanja…

Pogledajte galeriju fotografija
http://www.usus.org.rs/21-najava/742-od-nevena-do-betmena-foto-galerija

Izvinjenje
Jedan manji procenat radova na plafonskim platnima nije imao istaknuto autorstvo, što je naknadno ispravlјeno. Organizatori se izvinjavaju kolegama za ovu nenamernu grešku.

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 586:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/586

autor Biljana Noković

Dio „Novembra u biblioteci“ bila je današnja „Škola crtanja sa Simonom Vučkovićem“ kojoj su prisustvovali kako talentovani tako i zainteresovani tivatski osnovci a pridružili su im se mladi umjetnici sa vrlo uspješnih radionica u Podgorici, Budvi i Herceg Novom. Koliko je ovdašnja mladost zainteresovana za strip, Vukčević odgovara:

„Najviše stripova ima po Internetu i oni su sada svuda dostupni. Djeca se interesuju, doduše, ove nove generacije više vole web stripove. Ovdje sa nama je Matej Vučković koji je iz Tivta ponikao sa naše radionice. Iz svih gradova imamo polaznike i talente.“

Nastavnica likovne kulture u OŠ Drago Milović, Hana Mirkov je zahvalila Simonu što je sa sobom doveo pet svojihbivših učenika koji su pokazivali načine crtanja i proces nastajanja stripa.

„Simon je doveo Mateja Vučkovića, Đorđa Kamenarevića, Dariju Konkovu, Saru i Silvu Dervanović. Sa ostalim strip majstorima u radionici su učestvovali u učenici Nikolina Višić, Filip Drakić i  Pavle Šljukić“, kazala je Mirkov.

Gradska biblioteka Tivat je za naredni period kao prioritet postavila rad sa djecom i mladima. Direktorica Vesna Barbić je zadovoljna uspjehom zajedničkog projekta aktera: JU Gradska biblioteka Tivat, OŠ „Drago Milović“ i „Udruženje strip autora Crne Gore. VD direktorica OŠ Bojana Tesla je istakla da je današnji dan bio poseban za učenike zbog čina gradske biblioteke i njene organizacije škole crtanja.

Spoštovani!

V četrtek 1. decembra ob 19. uri vas Strip.art.nica Buch vabi na druženje z Jakobom Klemenčičem, ki vam bo kaj lepega narisal v njegov novi strip Trojno gorje. Ker je avtor bolj redkobeseden, si tu preberite o čem pripoveduje strip:

Z ljudsko (zgodovinsko) povestjo iz leta 1932, je njen avtor, Januš Golec (1888 – 1965), hotel bralstvu predstaviti zgodbo o ‘trojnem gorju slovenskih in hrvatskih dedov’. Napet pustolovsko-zgodovinski strip, ki ga beremo, kot gledamo film.

Povest je v knjižni izdaji izšla l. 1932, istega leta je izhajala tudi kot podlistek v časopisu Slovenski gospodar, katerega urednik je bil Golec. Januš Golec, duhovnik po poklicu, ki je v veliki vojni kot vojni kurat izgubil roko, je bil s svojimi povestmi, ki se dogajajo na Kozjanskem in spodnjem Štajerskem, priljubljen med širokim bralstvom, da se ga je prijela oznaka ljudski pisatelj. Odlike Golčevega pisanja so: preprost slog, nezapletena dramaturgija, trdna katoliška moralna ideologija in prilagajanje zgodovinskih ozadij v prid fantastičnim zapletom.

V pričujoči zgodbi je povzel dejstva iz lokalne zgodovine Obsotelja in Kozjanskega, poseljenega na enem bregu s hrvaškimi Zagorci, na drugi s slovenskimi Kozjanci. Središčni kraj dogajanja je trg Pilštajn na Kozjanskem, glavni akterji pa njegovi prebivalci. Čas dogajanja je visoki fevdalizem, zadnja desetletja 16. stoletja, ko so se Slovencem zgodili protestantizem in prve slovenske knjige, vpadi in ropanje Turkov, za kmeta težaška tlaka, novi in novi davki ter osebna poniževanja, za povrh pa še kuga, ki ni izbirala med stanovi. Glavna protagonista (Ema Pištelak in Pavel Šterc) odločno posežeta v tok zgodovinskega dogajanja. Še posebej Ema, ki je nastala po nedvomnem navdihu Ivane Orleanske, s to razliko, da zgledno življenje živi do zemeljskega konca v visoki starosti. Od izida Golčeve povesti je prešla v lokalno izročilo in postala legenda, ki jo bo pričujoči strip samo še utrdil. Kljub temu, da je njen lik literarni oz. stripovski, pa lahko rečemo, da gre za nov junaški lik v slovenski zgodovini, saj take junakinje še ne poznamo.

Priredba Jakoba Klemenčiča (1968) sledi njenemu osrednjemu pripovednemu toku, a je moral avtor priredbe oz. scenarija drastično poseči v dramaturgijo povesti, da je postala čvrst konglomerat osebnega in zgodovinskega, ter hkrati omejiti zgodovinska pretiravanja ali spremeniti netočnosti; v tem smislu strip vsebuje tudi didaktično noto, a vendarle ne more biti zamenjava za zgodovinski učbenik. Risarska verodostojnost v prikazovanju zgodovinskih detajlov od arhitekture, orodij, orožja do oblek učinkuje prepričljivo avtentična.

‘Trojno gorje’ se bere kot napet pustolovski roman, ki ga beremo, kot gledamo film!

(iz spremne besede Marijana Pušavca)

Format: 195 x 270 mm, mehka vezava, črnobel tisk, 56 strani
Cena: 11 eur

dragi prijatelji_ce, sretni smo objaviti da će komikaze album #21 imati svoju svjetsku premijeru @ radio helsinki ovaj petak!

click – click: komikaze #21 /  click – click: stripoteka / library

16.11. 2022. izašle su nove papirnate komikaze #21! novo izdanje predstavlja 26 strip autora_ica na 128 stranica. album je kolekcija stripova suvremenog autorskog, art i alternativnog stripa, različitih stilova, nacija i generacija. autori dolaze iz hrvatske (12), crne gore, srbije, slovenije (3), njemačke, poljske (2), austrije, francuske, japana (2), taiwana i brazila.

click – click: autori / authors - damir stojnić (omot / cover), oleg morović, karlo križnik, lara usainović, stipan tadić, iva bolfek, pika terpin, petja kolenko, tz, raysa fontana, kamil pisze & angelika zajdlic, fidelia schlegl, ruei yi fang, hikikomori_ed, oki-chu, srdja dragović, jan škrinjar, nikša janković, apolonija lučić, luka čačić, sindy čolić, ferraglia, marie vermont, harukichi, ivana armanini.

komikaze x risograd x the zew / 18.11.2022, 19:30 h - slavimo #20yearskomikaze uz lo-fi kiborg pjesme the zew i risograd / wir feiern #20yearskomikaze mit lo-fi-cyborg-songs von the zew und risograd / celebrating #20yearskomikaze with lo-fi cyborg songs from the zew and risograd

info: https://helsinki.at/news/20yearskomikaze/

18.11.-20.11.2022 | exhibition | workshop | concert

informacije o radionici

dadaistička tehnika crtanja stripa pod nazivom “exquisite corpse” je metoda kojom grupa ljudi gradi crtež ili strip postepeno dio po dio, ne vidjevši prethodne dijelove. crtač prethodnik ostavlja samo nastavke linija koji zadiru u naredni dio figure/kadra. tako više ljudi sudjeluje u gradnji jednog crteža/table koji se otvara po završetku.

podaci o umjetnicima

komikaze – link
komikaze su mreža za širenje strip aktivnosti na world wide webu te elektronsku i tiskovnu distribuciju stripova pretežito mladih autora/ica. cilj je «komikaza» povezati strip aktiviste balkanske regije i svijeta radi razmjene informacija i konkretnih strip proizvoda. izložbe i radionice su dio prezentacije i popularizacije stripa-autora/ica. u kontekstu skupne akcije za organizaciju (nenaoružanog) otpora protiv progresivne globalizacije ukusa i porastu institucionalizirane umjetničke produkcije, program udruge komikaze predstavlja slobodno i altruistično djelovanje umjetnika iz različitih područja, koje povezuje neovisan i beskompromisan stav, nazvan alternativnim u odnosu na postojeću umjetničku praksu koja dominira. partnerski i prostorni prioriteti vezani su za neprofitne autonomne zone kulture. komikaze album je dvojezična međunarodna strip antologija koja izlazi kontinuirano od 2002. 2020. dobiva nagradu na najvećem evropskom festivalu u angoulemeu, francuska za najbolje alternativno strip izdanje.
“nema akcije ili umjetnosti koja nije društveno angažirana. i neangažiranost je također oblik djelovanja.”

risograd – link
risograd – tiskarski kolektiv i samoupravni tiskarski studio od 2017. godine. kolektiv risograd zainteresiran je za diy aspekt publikacija, specifičnu riso estetiku. projekt vidi kao politički alat za vraćanje sredstava za proizvodnju tiskanih proizvoda. pored otvorenih tiskarskih radionica kolektiv se bavi i produkcijom vlastitih sadržaja – ponekad nastaju opipljive stvari, kao što su (foto)revije, stripovi i male enciklopedije, ponekad pa pogrešni otisci i nerealizirane ideje. tijekom otvorenih radionica u studiju risograd posjetitelji mogu uz vodstvo mentora realizirati svoje tiskane radove pomoću risografije.

the zew – link
the zew svira lo-fi cyborg pjesme iz podzemlja, stvarajući eteričan zvuk s gitarskim efektima i vokalima. ukorijenjeni u klasičnoj folk i “autsajderskoj” glazbi, njezini se tekstovi bave stanjima liminalnosti i spoznaje.  zew će predstaviti svoj album “1fifo” publici u funkhausu u grazu, a vi možete također pratiti ovaj ekskluzivni radijski prenos kulturne redakcije radija helsinki na 92.6 fm ili putem livestreama na helsinki.at.

radio helsinki team - organisation: gea gračner, lilly jagl, lale rodgarkia-dara, mirza mulalić artistic curation: marko marković, lale rodgarkia-dara / musical curation: lilly jagl / mixer: jürgen schweizer / helping hands: saif abdurrazak, jutta ferber-gajke / workshop: ivana armanini (komikaze), hanna stein (risograd) / exhibition concept: komikaze/ivana armanini

program komikaze 2022 je podržan od ministarstva kulture i medija republike hrvatske i grada zagreba.

Tome Trajkov iz Velesa – kulturni radnik i promoter stripa, na poziv Udruženja „HITHI“ (Kopriva) iz Uroševca, prisustvovao je aktivnostima organizovanim u okviru programa pomenutog udruženja.

Njegova izjava: ...Imam dugogodišnje kontakte i saradnju sa ovim udruženjem, ali me je zaista prijatno iznenadio poziv za konkretne aktivnosti na konkretnu temu "strip"! Inače već dugo vremena imam kontakte sa strip scenom u Kosovu i moje opredeljenje je da se na ovoj teritoriji mladi podstiču ka svetski poznatoj 9. umetnosti, toliko popularnoj kod svojih roditelja, baka i dedova.

Moj boravak i dnevni red su organizovani u tim pravcima. Pre svega, u ovdašnjoj gimnaziji, održao sam kratko predavanje na temu „STRIP-SUŠTINA, ISTORIJA, RAZVOJ U SVETU I NA OVIM PROSTORIMA“. Dodatni kvalitet je i spremnost nastavnog osoblja da animira mlade talente kroz učešće u strip takmičenjima i drugim popularnim aktivnostima.

Zatim sam na istu temu imao intervju za lokalnu televiziju, nadam se da će isti imati efekta.

Konačno, u Domu kulture, otvorena je izložba savremenih makedonskih strip autora. Selektor ove izlozbe sam ja, putem javnog poziva i obezbeđenih autorskih prava.

Među zastupljenim makedonskim strip autorima najpre da spomenemo strip majstora Igora Jovčevskog; zatim autori iz Velesa: Lazar Angelkov, Ilko Stojanovski, Oliver Cvetkovski, Vasil Gavrilov; onda: Darko Bogdanov, Aleksandar Cakoski, Slavica Kupenkova, Aleksandra i Maksim Risteski, Dušica Dimitrovska, Katerina Teri Nikolovska, Mirko Bojadžijevski; kao i mlade snage Anastasija Nedeljkovska,Evgenija Trajkovska, Đurgica Varela, Ana Marija Stefanoska, Jana Buteska, Martina Veličkovska, Angela Ajtovska, Elena Apostolovska, Sofronija Šarlamanov.

Na izložbi su kao scenaristi bili predstavljeni Vane Trajkov i Aleksandar Stevanov.

NAJLEGENDARNIJE PRIČE O SPIRUU IZ PERA FRANKENA OTVARAJU VRATA NOVIM DIMENZIJAMA U KOJE NAS VODI OVO BLAGO FRANCUSKOG HUMORISTIČKOG STRIPA, KOJE KARAKTERIŠU AUTENTIČAN HUMOR, BRIŽLJIVO IZGRAĐEN STIL I BESPREKORNA DINAMIKA JUNAKA.

„SPIRU I FANTAZIO“ 4 i 5 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.800 dinara za četvrti tom i  2.210 dinara za peti tom!

Spiru, istraživački novinar sa izraženim osećajem za pravdu, i Fantazio, njegov najbolji prijatelj pomalo preke naravi, ne provedu dan a da ne upadnu u neku nevolju ili avanturu. I tako već duže od osamdeset godina, što ovaj strip čini jednim od najdugovečnijih i najznačajnijih na evropskoj sceni.

Uz ta dva inteligentna, pravična i nemirna lika obavezno dolazi i ljubimac, džangrizava veverica po imenu Spip, kao i neobična majmunolika životinja Marsupilami, dospela na stranice Spirua i Fantazija pravo iz najdubljih džepova mašte ključnog autora ovog stripa – Andrea Frankena.

Iako je strip nastao davne 1938. i godinama izlazio u novinskom formatu, tek kada je početkom pedesetih ovaj legendarni francuski autor preuzeo rad na njemu, serijal je dobio sve one atribute po kojima je poznat i danas, autentičan humor, minuciozno izgrađen stil, besprekornu dinamiku. Razvivši pojedinačne gegove i kratke priče u duže avanture sa složenim zapletima, Franken razvija ovaj stripski mit, trudeći se da razbije klišee u pogledu likova i radnje, što Spirua i Fantazija čini jednim od najvećih dela frankobelgijskog stripa.

Čarobna knjiga pred čitaoce donosi kompletan Frankenov rad na ovom serijalu, u šest tomova.

Prelistajte ovo izdanje - tom 4. • Prelistajte ovo izdanje - tom 5.

„SPIRU I FANTAZIO“ 4 i 5 na Letećem su startu od srede, 16. novembra, do nedelje, 20. novembra 2022. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.800 dinara za četvrti tom i  2.210 dinara za peti tom. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2.000 dinara za četvrti tom i  2.450 dinara za peti tom, a u ostalim knjižarama 2.699 dinara za četvrti tom i 3.299 dinara za peti tom.

Klub čitalaca Čarobne knjige u Nišu sticajem nepredviđenih okolnosti neće raditi do daljnjeg.

KAKVE MISTERIJE KRIJU NEPREGLEDNE PUSTARE SMETLIŠTA?

„BORBENI ANĐEO ALITA“ 7 na LETEĆEM STARTU po ceni od 299 dinara!

Borbeni anđeo Alita klasik je u žanru naučne fantastike. Jukito Kiširo je stvorio epopeju u kojoj dovodi u pitanje poimanje ljudskosti. Alita je kiborg koji je sposoban da voli, da se bori i žrtvuje za čovečanstvo više nego oni koji su rođeni kao ljudska bića.

Alita je i dalje na tragu Bardžeku i sledi naređenja iz Zalema. Ali pustare kriju brojne tajne, a jedna od najvećih je Haos, čovek krhke spoljašnjosti koji u sebi krije zastrašujuću moć.

U 26. veku Smetlište je mesto u kome svi žive u senci i od otpadaka veličanstvenog lebdećeg Zalema. Ido Daisuke popravlja oštećenog kiborga kome daje ime Alita i postaje mu poput oca. Međutim, kada se otkrije da je Alita majstor  zaboravljene borilačke veštine pancerkunsta, postaje jasno da se ispod njene nežne spoljašnjosti krije smrtonosna mašina nastala tokom rata sa kolonijama na Marsu.

Prelistajte ovo izdanje.

„BORBENI ANĐEO ALITA“ 7 na Letećem je startu od srede, 16. novembra, do nedelje, 20. novembra 2022. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 299 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 350 dinara, a u ostalim knjižarama 450 dinara.

Klub čitalaca Čarobne knjige u Nišu sticajem nepredviđenih okolnosti neće raditi do daljnjeg.

Napustio nas je, 13. novembra, Oliver Praštalo. Kolekcionar i ljubitelj stripa te tako i predani čuvar naše strip zaostavštine. Osim što je obeležio naše kolekcije pomažući nam da dođemo do retkih izdanja, pre par nedelja je izašla i njegova knjiga posvećena stripu "Stojadin". Poznavali smo ga preko strip festivala i druženja na njima. Setimo ga se i upoznajmo ga kroz ovaj intervju koji je objavljen 2018. u strip ediciji "Brendon specijal".

U GOSTIMA KOD OLIVERA PRAŠTALA,
KOLEKCIONARA STRIPOVA

Olivere, Vi ste jedan od najvećih kolekcionara stripova na ovim prostorima. To se pre svega odnosi na edicije koje su izlazile pre raspada Jugoslavije. Znamo i da trgujete stripovima, pa broj primeraka u Vašoj kolekciji verovatno varira. Imate li evidenciju koliko trenutno imate različitih stripova u svojoj kolekciji?
Preciznu evidenciju nažalost nemam, ali pretpostavljam da se radi otprilike o 30.000 različitih artefakata jer je polje koje je predmet mog kolekcionarskog interesovanja PRODUKCIJA, pre svega samih stripova ali i svega drugog vezanog za strip sa teritorije bivše Jugoslavije zaključno sa krajem dvadesetog veka: katalozi, stripografije, fanzini, kritike, razglednice, stripovski albumi sa sličicama, privesci, značke, originalne table, slikovnice čiji su autori pre svega bili strip autori ali su se bavili i takvim radom, časopisi o kulturi vezani za strip itd. Kad kažem PRODUKCIJA tu mislim na ukupnu produkciju, tako da sakupljam ista izdanja i na latinici i na ćirilici kao i sve što je izlazilo na jezicima naroda i narodnosti bivše SFRJ ili za njih. Tako imam stripove na mađarskom, slovenačkom, makedonskom, albanskom, rusinskom, naše stripove koji su rađeni za inostranstvo ali i stripove koji su u inostranstvu rađeni na srpskom. Moram naglasiti da broj u kolekciji varira, ali jedino što se tiče edicija ZS, LMS i AF jer u momentima kad to finansijska situacija nalaže oni se najlakše prodaju, a isto tako i najlakše nabavljaju. Od ostalog se teško i veoma nerado odvajam.

Od kada skupljate stripove? Pošto je to strast koja zahteva i velika finansijska sredstva, na koji način uspevate da dođete do retkih i skupih primeraka? Da li nailazite na razumevanje članova Vaše porodice za ovaj hobi?
Shvatio sam da sam kolekcionar 2006. Pred bombardovanje, 1999. imao sam samo jedan strip (neki rođendanski poklon) a tada sam natrapao na deo kolekcije Panorame uz koju sam naučio da čitam. Pošto sam igrom slučaja znao za jednu od tadašnje dve striparnice u gradu otišao sam do njih da se raspitam o samoj ediciji, jer o tome, u suštini, nisam znao ništa... I tako je sve počelo... Najpre sam počeo da kupujem nasumično, isključivo po striparnicama i bez ikakvog reda. Tada sam upoznao Zdravka Zupana, jednog od najdivnijih ljudi koje sam sreo u životu. On je sa svima nesebično delio ono što je o stripu znao, a znao je SKORO SVE. Inače kolekcionarima stripa ne smatram ljude koji nemaju njegovu knjigu „Vek stripa u Srbiji“ barem u PDF formatu... O materijalnoj vrednosti stripa naučili su me internet portali i prodajni sajtovi, a poslužilo je I teorijsko znanje koje imam iz oblasti trgovine. Negde u isto vreme supruga me je obavestila da imamo dvoje dece, odnosno dala mi je signal da je vreme da kućni budžet malo i osvežim, a ne stalno i ozbiljno krnjim svojom sve većom strašću i to je inače bio i jedini upozoravajući signal (na čemu sam joj izuzetno zahvalan) što je inače i odgovor na vaše pitanje kakvo je razumevanje moje porodice. SJAJNO!

Kako ste organizovali svoju kolekciju koja zahteva prilično veliki prostor? Da li posedujete neka strip izdanja koja biste izdvojili, neka na koja ste posebno ponosni? A opet, postoji li neko izdanje koje nemate, ali bi žarko želeli da ga imate?
Živim u kući u kojoj je jedna velika prostorija (nekadašnji dnevni boravak) sada „stripara“. Tako je svi zovemo. Pored toga stripovi se nalaze... moram priznati, skoro svuda osim u spavaćim sobama. To je, što se tiče kolekcije, a deo koji je namenjen trgovini je u zasebnim magacinima... Postoji više naslova na koje sam izuzetno ponosan jer mislim da su unikatni, takođe imam i neke stvari za koje je čak i Zdravko jednom izjavio „a ja napisao da ovo više ne postoji“ kao i neka izdanja koja imaju visoku komercijalnu vrednost, a za koja drugi trgovci i ne znaju da postoje, pa moram o tome da ćutim. (poslovna tajna... he, he...). Takođe, ponosan sam na sva predratna izdanja koja imam i do kojih se najteže dolazi... ne u komercijalnom smislu već zato što ih jednostavmo nema ili se veoma retko pojavljuju u ponudi. Od onoga što mi nedostaje želeo bih da nabavim SVE što mi nedostaje.

Kojeg stranog, a kojeg domaćeg strip-autora (crtača, scenaristu) posebno cenite?
Što se stranih autora tiče recimo Salinas, Foster, Prat, Serpieri, Manara... Kao scenarista Obuli i naravno Magnus i Bunker uz Briksijev „prijevod“. Pošto sam stara škola volim negdašnje strip autore, kako Ruse tako recimo I Mustera... Srednja generacija je iznedrila ogroman broj genija, ali njih kao i o trenutno aktivne ne bih da poimence navodim, jer upadam u zamku da se ljute pošto su, kako to umetnici i treba da budu, do zla boga sujetni a svi su sjajni što dokazuju kako u domaćoj tako i u svetskoj produkciji.

Da li bi nekog strip-junaka posebno izdvojio?
Omiljeni strip-junaci su mi se vremenom i sazrevanjem menjali, a tako je i dalje. Spadam u čitaoce koji se nisu nikad vezivali za junaka već za ono što autori određene epizode učine... Postoje junaci koje su sjajni crtači obradili po užasnom scenariju u određenoj epizodi, a i obrnuto, epizode u kojima su izuzetne priče rađene od strane crtača čiji mi rad jednostavno ne leži... Bez obzira na junaka takve stripove nikada nisam čitao.

Često posećujte strip-festivale i na njima aktivno učestvujete. Koji biste od njih posebno izdvojili?
Znam iz ličnog iskustva a i iz iskustva meni bliskih „kolega“ da su svi strip-festivali u Srbiji organizovani sa mnogo entuzijazma i pre svega izuzetno puno rada i nemerljive količine ljubavi prema stripu. Nikad ni od koga nisam čuo da je bio na nekom festivalu i da je rekao da je bilo loše ili bez veze. Ipak bez razmišljanja izdvajam Salon stripa u Beogradu kao najozbiljniju strip-manifestaciju u jugoistočnoj Evropi i to pre svega po svom značaju i profesionalizmu koji duboko gazi kroz drugu deceniju tradicije. Samo mesto gde se održava i broj posetilaca to svakako i dokazuju. Možda je najbolji primer za to što jedan čovek koji već godinama, u petak sedne na voz u Češkoj, putuje do Beograda, provede čitavu subotu na Salonu i uveče se vozom vrati u domovinu... i to ne zato što je... u pitanju je intelktualac, izdavač, normalan porodični čovek i ljubitelj našeg stripa, jedan od onih (to mnogi ne znaju) koji je naučio srpski jezik kupujući i čitajući Politikin zabavnik u Pragu gde je godinama distribuiran kao i na drugim destinacijama van granica tadašnje Jugoslavije. Svake godine se na Salon sjate stripoljupci ali i ljudi koji su profesionalno vezani za strip sa svih strana bivše Jugoslavije. Mislim da je bitno da to naglasim pošto sam primetio da neki novi festivali žele da uđu u neko „rivalstvo“ sa Salonom stripa. Ja smatram da svi festivali u Srbiji užasno greše što ne koriste Salon stripa u Beogradu da kroz saradnju s organizatorima ove manifestacije obezbede promociju i svojih festivala i manifestacija... Nemaš ništa ako komšiji crkne dobra krava već si pametan ako uspeš da se domogneš njenog teleta, jer ćeš tako i ti na najlakši način, za kratko vreme imati dobru kravu...

U toku rata na ovim prostorima i neposredno posle njega, zbog gašenja velikih izdavačkih kuća, zaživelo je piratsko izdavaštvo. Skupljate li i te stripove i kakav je vaš odnos prema njima?
Strip-piraterija iz vremena ratova i potpune stagnacije strip izdavaštva na ovim prostorima je zasebna priča koja se može i mora posmatrati isključivo uzimajući u obzir baš taj vremenski okvir u kome se zbivala. Imam gotovo sva piratska izdanja iz tog perioda, a u neku ruku sam i ponosan sam jer su se na ovim prostorima našli ljudi koji su iz ljubavi prema stripu uložili u ono vreme ogromne napore da svetlo dana ugledaju izdanja koja su smatrali bitnim a od kojih, s druge strane oni nisu imali nikakvu ili samo mizernu materijalnu korist. Neki od tih pregalaca su se tad prekalili i sada vode uspešne i sjajne izdavačke kuće sa desetinama hiljada izdatih primeraka iza sebe. No moram naglasiti da je nepostajanje zakonske regulative u oblasti elektronske trgovine kao i neorganizovanost pre svega izdavača i autora, širom otvorila vrata sada već zabrinjavajućem broju ljudi da u tom mulju nađe svoju sitnu korist ozbiljno šteteći kako izdavačima tako i kolekcionarima. Posebnu smetnju predstavljaju trgovinski internet portali (na kojima inače svi trgujemo) ali koji se potpuno oglušuju o sve dobronamerne apele da zaustave neometanu prodaju strip piraterije iako su u zakonskoj obavezi da to učine. Nažalost, smatram da će ih tek ozbiljnije finansijske konsekvence primorati (kao što su već iskusile njihove kolege u okruženju) da izdvoje sredstva za moderatore iz te oblasti koji će obezbediti da se tome stane na put.

Imate li saradnju sa ostalim kolekcionarima ili izdavačima i da li biste neku posebno istakli?
Uspešno i dugo sarađujem sa svim velikim kolekcionarima, mnogim izdavačima i mnogim trgovcima stripa i žao mi je što klub kolekcionara koji smo osnovali već nekoliko godina stagnira u radu. Ali je u planu organizacija neke manje strip-kolonije na kojoj bi se stripoljupci i autori i izdavači družili. Među saradnicama i prijateljima prvo bih pomenuo one koji su nas napustili, najpre Zdravko, a potom Džeri, Miša, Vojkan... Mislim da bi bila lažna skromnost da ne pomenem Vas i Peđu, ali i Mikija (Matori Mikica), Mirka Popovića kome sam izuzetno zahvalan za puno toga, Dragana (Popaja), Vladu Bradu Topolovačkog, Igora, Saleta i Milana iz Sistema, Slobu Darkwooda s kojim sam malo, ali izuzetno korektno i lepo sarađivao, Vuka iz Novog Sada... Bobana iz Ratkova, Dragana iz Vršca, Profu iz Elemira, Dejana iz Borče, Dekija iz Boljevaca, Ljubinka Albumdžiju, doktora s Altine, Dragana s Galenike, Zoću Wizarda i Borisa bivšeg Wizarda, Kristijana, Dekija Đokića... Rašu Crnogorca koji i dalje krije suprugu, profu koji dovlači đake s juga na sajam knjiga da ih upozna sa stripom, Advokata iz Mitrovice, Dejana iz Plavne...Vladu iz Osijeka... Jednog popa i jednog hodžu iz Bosne, Emira, Bilju s Kalenića... i odvojite mi još pet brojeva da navedem sve one koje nisam pomenuo. Molim da se do tada strpe.

Jeste li razmišljali da Vaše znanje u ovoj oblasti iskoristite i, možda, objavite neku knjigu ili nešto slično?
Imao sam ideju da otvorim muzej stripa ali idiotska zakonska regulativa važi i za tu oblast pa će država Srbija ostati uskraćena za još jedan deo nacionalnog blaga... Posla oko izrade kataloga za sad se ne prihvatam, a u pripremi su neka izdanja koja planiram... ali ja uvek duuuuuuugo planiram.

Za kraj, imate li neku poruku i savet novopečenim kolekcinarima stripa?
Poruka kolekcionarima je slična kao poruka učiteljima, uspešan si kao kolekcionar ako uspeš da stvoriš učenika kolekcionara koji će te prevazići.

   Sten Li i Mebijus: Srebrni letač: Parabola. Beograd,
   Darkwood 2022. Prevod: Vladimir Ćuk.

   Epizoda „Parabola“ Srebrnog letača specifična je i unikatna po mnogo čemu. Izašla je u izdanju Marvela 1988. godine, ali ju je za ovu priliku nacrtao čuveni Mebijus (Žan Žiro), čitaocima poznat po serijalima Poručnik Bluberi i Inkal. „Parabola“ predstavlja ukrštanje američkog i francuskog stripa i pravu poslasticu za ljubitelje obe strip kulture. Radi se o luksuznom, kolekcionarskom izdanju, gigantskog formata (247x345 mm), koje je objavio beogradski Darkwood u prevodu Vladimira Ćuka. Pored 44 strane stripa, izdanje sadrži dugačak Mebijusov tekst o tome kako je strip nastao, te s kojim se dilemama Mebijus suočavao dok je crtao strip. Na samom kraju nalazi se obilje Mebijusovih skica i crteža drugih marvelovskih junaka (Iron Man, Spajdermen, Punišer, Dardevil itd).

   Saradnja između francuskog i američkog stripa nije uobičajena. Zašto je izuzetak bio baš Srebrni letač? Ovaj heroj se prvi put pojavljuje 1966. godine kao sporedan lik u epizodi #48 Fantastične četvorke. Zamišljen je kao dramatičan heroj, koji razmišlja o filozofskim i moralnim aspektima opstanka čovečanstva i izražava se kvazi-šekspirovskim i biblijskim jezikom. Ove osobine su privukle Mebijusa da odabere da nacrta baš Srebrnog letača od svih marvelovskih super-heroja.

   Srebrni letač je poreklom sa druge planete, ali živi na Zemlji sa nadljudskim moćima. Na ovo ga je osudio njegov tvorac Galaktus, svemirsko super-biće i proždirač svetova. Iako se na Zemlji bori protiv različitih super-zlikovaca, Letačeva glavna preokupacija je problem kolektivne iracionalnosti Zemljana i pokušaj da ih odvrati od različitih zabluda i auto-destrukcije, kojoj su skloni.

   Ova epizoda se ponovo bavi temom odnosa Galaktusa i Srebrnog letača. Zaplet nastaje kada Galaktus dolazi da po drugi put da uništi Zemlju, oslobađajući ljude od svih zakona i stega. Zemljani ga olako proglase za božanstvo i počnu da progone i ubijaju nevernike. Srebrni letač mu se suprotstavlja i posle mnogo muke uspeva da zadobije poverenje ljudi, što Galaktusa primorava da se povuče. Letač, međutim, shvata da su ljudi samo zamenili jedno božanstvo drugim u trenutku kada njemu nude da bude njihovo novo božanstvo. Kraj epizode je depresivan – Letač kruži oko plave planete u nadi da će jednog dana ipak naći „oazu razuma u pustinji ludila koju čovek zove Zemljom“.

   Crtež je posebna poslastica, još više zbog gigantskog formata ovog izdanja. Razume se, Mebijus se držao marvelovskih crtačkih standarda, ali je ipak napravio drugačijeg i netipičnog Srebrnog letača. Dok marvelovskog Letača odlikuje akcija, napetost, Mebijusovog odlikuje gracioznost i elegancija. Dok marvelovski Letač leti, Mebijusov prosto lebdi. Kadrovi su takođe nesvakidašnji. Oni jesu tipično marvelovski, ali i tipično mebijusovski (iz Inkalove faze, koja je počela 1980. godine). „Parabola“ predstavlja unikat i unutar samog Mebijusovog opusa, a kamoli marvelovskog. Trebalo da bude deo svačije kolekcije stripova.

Narodni muzej Zrenjanin raspisuje strip-konkurs pod nazivom “Betmen, legende o mračnom vitezu” koji će biti otvoren do 25. novembra 2022. godine. Zainteresovani autori mogu poslati svoje radove na adresu: Narodni muzej Zrenjanin, Subotićeva 1, za strip-konkurs „Betmen, legende o mračnom vitezu“.

Radovi treba da odgovaraju na sledeće propozicije:
• Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
• Autor šalje rad na konkurs poštom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga autor lično donese).
• Rad treba da bude u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
• Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista).
• Naslov, žanr i autorski pristup nisu zadati konkursom.
• Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku, kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog govornog područja.
• Uz rad je obavezno poslati ištampano ili čitko, štampanim slovima, napisano: ime autora (ili ukoliko ih je više imena svih autora), godina rođenja i kontakt telefon.
• Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4).
• Radovi će biti žirirani za zvanične nagrade od strane Stevana Subića, i biće izloženi na izložbi svih pristiglih (najuspelijih) radova.

(radovi koji propagiraju rasnu, nacionalnu, ličnu, versku kao i druge vidove netrpeljivosti; imaju za cilj promociju delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje)

U utorak, 29. novembra, biće svečano uručene pohvale i nagrade za odabrane radove koje će dodeliti Stevan Subić, jedan od najpriznatijih svetskih strip autora u svojoj generaciji. Prispeli i nagrađeni radovi biće izloženi 29. novembra u prostoru Malog salona Narodnog muzeja Zrenjanin prilikom zatvaranja izložbe „Zagonetač: Godina prva”.

Konkurs je nastao kao prateći sadržaj izložbe originalnih strip-tabli i ilustracija iz serijala „Zagonetač: Godina prva” autora Stevana Subića koja baca novo svetlo na nastanak filmskog i strip junaka Betmena.

https://muzejzrenjanin.org.rs/strip-konkurs-pod-nazivom-betmen-legende-o-mracnom-vitezu/

Na proteklom 65. međunarodnom sajmu knjiga, Saša Jovanović je za svoj grafički roman Zec nagrađen diplomom ULUPUDS-a (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije) za najbolje klasično strip izdanje domaćih autora.

Strip fest „Fantazija uma“, novi festival u Paraćinu (9-10. novembar)
https://stripfestfantazijauma.paracin.rs/

Na ovogodišnji, prvi po redu festival „Fantazija uma“ u Paraćinu pristiglo je ukupno 130 dečijih radova osnovnih i srednjih škola kao odgovor na nadahnuti scenario Uroša Petrovića koji je tvorac priče „Fantazija uma". Na festivalu će pored svečane ceremonije dodele nagrada biti bogat program predavanja, interaktivnih radionica nastanka i ilustrovanja stripova koje će voditi pedagozi, profesori, ilustratori, strip crtači i scenaristi.

Ovogodišnji članovi žirija i predavači su Vladimir Vesović, Rastko Ćirić, Zoran Stefanović, Predrag Peđa Todorović, Uroš Petrović i Marko Šerer. Posetioci će moći da vide u toku dva dana trajanja festivala stripove svih 130 takmičara. Takođe će biti i strip bazar. U sklopu festivala će se u Kulturnom centru Paraćina otvoriti samostalna izložba Predraga Peđe Todorovića koja će trajati 2 nedelјe.

Program festivala
I dan, sreda, 9. novembar
12.00 sati, Regionalni inovacioni startap centar (RISC): Konferencija za novinare i otvaranje izložbe svih prispelih radova, i Bazara stripova
15.30, RISC: Kako nastaju slike, mozaici, ilustracije? – Radionica, slikar Predrag Peđa Todorović
17.30, RISC: Kako nastaje strip? – Radionica / Vladimir Vesović, škola stripa, ilustracije i koncept arta "Đorđe Lobačev".
20.00, Kulturni centar: Otvaranje izložbe akademskog slikara Predraga Peđe Todorovića
II dan, četvrtak, 10. novembar
09.30, RISC: Gost – dečji pisac Uroš Petrović / Kako su nastale Zagonetne i druge dečje priče
11.30, RISC: Kreiranje zajedničkog stripa – Radionica / Profesor Rastko Ćirić, Fakultet primenjenih umetnosti
16.00, RISC: Radionica: Junak od hilјadu oblačića, Zoran Stefanović, dipl. dramaturug-scenarista, predsednik Udruženja dramskih pisaca Srbija, upravnik Centra za umetnost stripa Udruženja stripskih umetnika Srbije
18.30, RISC: Svečano proglašenje pobednika

Prva onlajn frankofona konferencija o animaciji, stripu i gejm artu (9. novembar)
«Tracer des lignes »
Conférence sur l´état actuel des domaines artistiques d´animation, de bande dessinée et d´art dans le jeu vidéo dans les pays francophones et en Serbie
Le 9 novembre 2022 de 9h30 à 15h30

“Drawing the Lines”
Conference on the State of the Art in the Artistic Fields of Animation, Comics and Game Art in Francophone Countries and Serbia
November 9, 2022 from 9h30 to 15h30

Akademija umetnosti Novi Sad Univerziteta u Novom Sadu u saradnji sa Ministarstvom kulture Republike Srbije i Francuskim institutom u Srbiji organizuje prvu onlajn frankofonu konferenciju o animaciji, stripu i gejm artu „Tracer des lignes / Drawing the Lines“ (Povlačenje crta) koja će se održati u sredu, 9. novembra 2022. od 9.30 do 15.30.

U perspektivi skorašnjeg ulaska Srbije kao punopravnog člana u Međunarodnu organizaciju frankofonije 2022. godine, cilј ovog foruma je da unapredi dinamiku razmene iskustava, umetnosti i umetnika u oblastima stripa, animacije i gejm arta između frankofonih zemalјa i Srbije.

Konferencija će se održati u okviru Digitalnog novembra 2022. koji organizuje Francuski institut u Srbiji s cilјem da doprinese jačanju saradnje između umetnika i ustanova u ovim umetničkim polјima.

Link za praćenje Konferencije: https://auns.studio20.rs/

Obezbeđeni su strimovi na srpskom, francuskom i engleskom jeziku
9:30 – 9:45 Inauguration
(address by Ms. Cultural Attaché of the Embassy of France in Serbia, Catherine Faudry and the Dean of the Academy of Arts, professor Siniša Bokan)
9.45 - 10.00 Promo I (Promotional video)
10:00 – 11:30 Panel I – Animation
Moderator: Mileta Poštić (Academy of Arts), Serbia
Panelists:
-Peter Nalli (Iervolino&Lady Bacardi Entertainment), Canada/Italy
-Cécile Blondel (Gobelins, Paris), France
-Mauriziana Gualdrini (Normaal), France/Italy
-Loran Gouy, France
11.30 - 11.45 Promo II (Promotional video)
11:45 – 13:15 Panel II – Game Art
Moderator: Vukašin Šoć (Academy of Arts), Serbia
Panelists:
-Sanja and Dušan Čežek (Fuchs+Dachs), Czech Republic
-Relja BOBIĆ (SGA), Serbia
-Guofan XIONG (CNAM), France/China
-Aleksandar BEDOV (Stick and Rope Studio), Serbia
13.15 - 13.30 Promo III (Promotional video)
13:30 – 15.00 Panel III - Comic Art
Moderator: Zoran JANJETOV, Serbia
Panelists:
-Christophe Dabitch, France
-Piero Macola, France/Italy
-Dejan Nenadov, Serbia
-Branislav Kerac, Serbia
15.00 - 15.10 Promo IV (Promotional video)

NOVI MANGA SERIJAL U ČAROBNOJ KNJIZI!

„PLANETES“ 1 na LETEĆEM STARTU po ceni od 299 dinara!

U bliskoj budućnosti posada broda „Toj boks“ vodi brigu o svemirskom otpadu koji ugrožava bezbednost letenja. Svako od njih ima svoj razlog zbog kog se bavi ovim tegobnim poslom – nekome je to jedina šansa da boravi u svemiru, a drugi ne mogu da borave nigde drugde. Posada će biti upletena u događaje koje nisu mogli ni da zamisle. Ujedno će otkriti više o svojoj prošlosti i poreklu, ali i stvoriti neraskidive veze.

I kada ne uklanja otpad u svemiru, Juri gleda ka mračnim bespućima kosmosa. Da ga kolege povremeno ne nateraju da se odmori, radio bi do smrti. Strašan gubitak i jedan izgubljen predmet Jurija gone da pretražuje beskrajni vakuum...

Makoto Jukimura majstorski pripoveda ljudsku priču o svakom akteru ove svemirske pustolovine. Planetes se smatra modernim klasikom naučnofantastične mange, posebno zbog realističnog i detaljnog opisa boravka u svemiru i tehnologije. Dobitnik je nagrade Seijun, najprestižnije japanske nagrade za naučnu fantastiku, za najbolji strip 2002. godine.

Prelistajte ovo izdanje.

„PLANETES“ 1 na Letećem je startu od srede, 9. novembra, do nedelje, 13. novembra 2022. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 299 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 350 dinara, a u ostalim knjižarama 450 dinara.

Klub čitalaca Čarobne knjige u Nišu sticajem nepredviđenih okolnosti neće raditi do daljnjeg.

MUKOTRPNO SKLOPLJEN SAVEZ NA PRAGU JE PROPASTI!

„OŠTRICA BESMRTNIKA“ 7 na LETEĆEM STARTU po ceni od 299 dinara!

Oštrica besmrtnika je remek-delo Hiroakija Samure, perfektno osmišljena priča koja govori o periodu šogunata Tokugava i vremenu kada je Japan bio na razmeđu feudalnog sistema i modernog doba. Scene borbe Hiroakija Samure spadaju među najlepše oslikane sekvence u istoriji japanskog stripa.

Širini zločini i propale zasede prete da rasture savez sa Mugai-rjuom. Manđi i Rin traženi su zbog krvoprolića koje nisu počinili, ali postoji mogućnost da bar neko od njih prođe sekišo u potrazi  za Anocuom.

Manđi je ronin nad kojim se nadvija prokletstvo. Odgovoran je za smrt stotinu čestitih ljudi i može da se iskupi samo ako ubije hiljadu zlikovaca. Dotad je osuđen na život besmrtnika. Opremljen arsenalom oružja i besmrtnim telom, Manđi otkriva da je najteže breme prokletstva naći cilj za koji se vredi boriti.

Prelistajte ovo izdanje.

„OŠTRICA BESMRTNIKA“ 7 na Letećem je startu od srede, 9. novembra, do nedelje, 13. novembra 2022. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 299 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 350 dinara, a u ostalim knjižarama 450 dinara.

Klub čitalaca Čarobne knjige u Nišu sticajem nepredviđenih okolnosti neće raditi do daljnjeg.

ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 23
natečaj za strip in animacijo za osnovnošolce in srednješolce iz Furlanije - Julijske Krajine in Slovenije
www.zivelstrip.net

Združenje Viva Comix, revija Stripburger in festival Animateka tudi letos v okviru projekta ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA!razpisujejo nagradni mladinski natečaj za strip in animacijo.

Vsako leto za natečaj izberemo dela predstavnikov italijanskega in slovenskega stripa oziroma animacije, ki lahko služijo tudi kot navdih mladim ustvarjalcem. Tokrat so to drevesa iz animiranega filma Podlasica slovenskega animatorja Timona Ledrater psa Shiwer in Kowalski italijanskega stripavtorja Romea Toffanettija.

Rok za oddajo del je 15. marec 2023.

Več →
BESEDILO NATEČAJA S PRIJAVNICO →

STRIPBURGERJEVA AKADEMIJA STRIPA
dvodnevna stripovska delavnica (16+)
MGLC Švicarija, Ljubljana
sobota, 12. in 19. november 2022, 10.00–17.00
mentorja: David Krančan in Igor Šinkovec

Nadebudni striparji in striparke, pozor! Novembra pripravljamo novo nadaljevalno delavnico stripov, kjer boste izvedeli male skrivnosti velikih stripovskih mojstrov. Tokrat bosta z vami David Krančan in Igor Šinkovec, ki bosta tudi analizirala vaše dosedanje stripe in vam nakazala možnosti razvoja vaše stripovske ustvarjalnosti. Mogoče boste dobili drugačen pogled na strip, zagotavljamo pa, da se boste zagotovo vsaj zabavali v skupinskem ustvarjanju.

Na voljo je še nekaj prostih mest!
Obvezne prijave na: core@mail.ljudmila.org
Več →

NE ZAMUDITE:

JAVNI VODSTVI PO RAZSTAVI
ATAK: FAN ART. KAKO BITI DETEKTIV?
Slovenski etnografski muzej, Ljubljana

nedelja, 13. november 2022, ob 11.00
četrtek, 17. november 2022, ob 18.00

Pridružite se nam na vodstvu po razstavi vsestranskega nemškega vizualnega umetnika ATAKa, posvečeni kultnima stripovskima junakoma - Tintinu in Dicku Tracyju! Vodila bo Katerina Mirović.

Razstava je na ogled do 20. 11.
Več o razstavi →

Stripburger: plodno gojišče neodvisnega stripa - že 30 let! Naroči se na Stripburger!

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

"STRIPOLIS" No. 14. Izašao je iz štampe!!!

Ukupno ima 160 stranica od čega su 90 u koloru.
Format prošireni A-4.
Odštampan je na 130 gramskom mat kundzdruku.
Cena 600 dinara + p.t.t. troškovi
Kontakt • e-mail: djukicbranko@yahoo.com

Pogledajte: Stripolis 14

Poštovani čitaoci, Predstavlјamo vam četrnaesto izdanje „Stripolisa“. Kao i do sada nastavlјamo sa publikovanjem stripova domaćih i stranih autora koji pre svega neguju snažnu likovnu poetiku, pred kojom niko ne može ostati ravnodušan i iskreno se nadamo da ćemo vas i ovaj put prijatno iznenaditi sa prezentovanim materijalom iz sveta devete umetnosti.

Odradili smo još jedno 24 satno crtanje stripova.

Nadamo se da ste se nacrtali za idućih godinu dana i da ćete lijepo i nostalgično sanjat večeras.

Zagreb je ove godine uzeo mali organizacijski predah i žao nam je da se nismo ugostili kako spada, ali nadoknadit ćemo iduće godine, obećajemo. Nemojte nam što zamjeriti.

Hvala svim ostalim voditeljima i gradovima koji su se organizirali i upriličili ovaj događaj.

Hvala medijima i ostalima koji su također podržali ovaj hvale vrijedan događaj.

Hvala svim crtačicama i crtačima. Onima koji uporno crtaju te 24 table u 24 sata, a i onima koji su se tek prvi puta okušali.
Iako je crtanje gotovo nije gotovo. Primamo sve vaše uratke nastale tijekom prethodna 24 sata.

Sve u svemu još je jedna godina iza nas.

Očekujemo vas i iduće.

Neka je strip s vama.

Stripove urađene u prethodnih 24 sata možete pogledati na sledećoj adresi:
www.24satnocrtanjestripa.com/2022-stripovi/

Nevidljivi strip je dokumentarni TV serijal koji se bavi scenom autorskog i alternativnog stripa u Srbiji. Kroz pet polusatnih epizoda pratimo crtače, entuzijaste, autore scenarija i izdavače koji često preuzimaju višestruke uloge u pripremi i izradi stripova i pronalaženju publike za svoja dela. (RTS)

Više informacija: www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/rts-2/4974209/nevidljivi-strip.html

Linkovi za kompletne emisije koje možete pogledati na youtube:
Nevidljivi strip 1/5 - ARHIPELAG VOSTOK : youtu.be/0SD735oZbyk
Nevidljivi strip 2/5 - MELANHOLIJA BANATA : youtu.be/cm6a8oLRX4I
Nevidljivi strip 3/5 - KOSMIČKO ĐUBRE : youtu.be/Zqr2zXMOXqs
Nevidljivi strip 4/5 - TEŽNJA KA FANZINU : youtu.be/Q8wr2aVf63w
Nevidljivi strip 5/5 - LJUDSKA GREŠKA : youtu.be/S2droiiqGZo

Spoštovani, spoštovane!

V četrtek, 10. novembra ob 19. uri vas vabimo na predstavitev treh stripovskih knjig, ki jih je v letošnjem letu (so)ustvaril avtor in publicist Žiga Valetič.

O likovni umetni inteligenci se bomo pogovarjali ob stripu AVTOCESTA, o slovenskih stripih večjega obsega ter o pisanju o stripih ob knjigi STRIP VRAČA UDAREC!, o prevajanju in izdajanju stripovskih romanov pa ob stripu Marjane Satrapi PIŠČANEC S SLIVAMI.

Vabljene in vabljeni!

Strip.art.nica Buch
www.stripi.si

ŠTA BIVA KADA SUDBINU MNOŠTVA STAVIMO U JEDAN PAR RUKU?
„TOKIJSKI OSVETNICI“ 7 na LETEĆEM STARTU po ceni od 299 dinara!

Tokijski osvetnici je priča o prijateljstvu, ljubavi i požrtvovanosti. U surovim obračunima bandi na ulicama Tokija vlada samo jedno pravilo – čuvaj svoje bližnje!

Bitka Tomana i Valhale je počela! Iako su brojčano nadjačani, članovi Tokio manđi bande znaju da je za ovu borbu presudna odlučnost. Sudbina svih je u rukama jedne osobe – Bađija!

Takemići Hanagaki je mladić bez ambicije, koji je navikao da se svima izvinjava. Jednog dana saznaje da je njegova devojka iz srednje škole žrtva obračuna Tokio manđi bande, kriminalne organizacije koja teroriše grad. Istog dana Takemići otkriva da može da skače kroz vreme 12 godina u prošlost, te dobija priliku da izmeni sudbinu ljudi koje voli. Međutim, da bi to učinio, mora da se suprotstavi jačima od sebe.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„BORBENI ANĐEO ALITA“ 6 na Letećem je startu od srede, 19. oktobra, do nedelje, 23. oktobra 2022. godine u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 299 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 350 dinara, a u ostalim knjižarama 450 dinara. Klub čitalaca Čarobne knjige u Nišu sticajem nepredviđenih okolnosti neće raditi, zbog čega smo odlučili da izađemo u susret svim našim vernim čitaocima u Nišu i omogućimo im besplatno slanje paketa u Niš tokom trajanja ovog Letećeg starta.

ČAROBNA KNJIGA PREDSTAVLJA VIŠESTRUKO NAGRAĐIVANI MANGA SERIJAL KOJI UPOZORAVA NA OPASNOSTI NETRPELJIVOSTI I VRŠNJAČKOG NASILJA I POKAZUJE ISTINSKU SNAGU EMPATIJE.

„OBLIK GLASA“ 1 na LETEĆEM STARTU po ceni od 299 dinara!

Šoja Išida veruje da će suludim podvizima i grubijanskim ponašanjem zadržati naklonost prijatelja i steći poštovanje vršnjaka u školi. Šoko Nišimija je zbog gubitka sluha oduvek bila meta vršnjačkog nasilja. Susret ovo dvoje mladih zauvek će im promeniti živote.

Šojina takmičenja u hrabrosti samo su način da se izbori sa svojim najvećim  neprijateljem – dosadom! Incident sa ukradenim patikama samo će ga još dublje gurnuti ka revoltu i nesigurnosti. I baš tada, u školu dolazi nova učenica – Šoko!

OblIk glasa je izvanredna studija o odrastanju, vršnjačkom nasilju, životu sa hendikepom i stalnom osećaju krivice. Jošitoki Oima je dobila pohvale publike i kritike zbog načina na koji je prikazala sve ove aspekte života. OblIk glasa je preveden na više svetskih jezika i ekranizovan je u vidu igranog filma. Serijal je u Japanu bio nominovan za prestižne nagrade Osamu Tezuka i Manga Taišo, a  američko izdanje 2016. godine uvršćeno je u zvaničan izbor za nagradu Ajzner u međunarodnoj kategoriji.

Prelistajte ovo izdanje. • PORUČITE ODMAH

„OBLIK GLASA“ 1 na Letećem je startu od srede, 2. novembra, do nedelje, 6. novembra 2022. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 299 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 350 dinara, a u ostalim knjižarama 450 dinara.

Klub čitalaca Čarobne knjige u Nišu sticajem nepredviđenih okolnosti neće raditi do daljnjeg.

Pozivamo vas na otvorenje izložbe

STRIP - MOBILI
IRENE JUKIĆ PRANJIĆ

koje će se održati u petak, 4.11. 2022. u 19 h na ALU, Jabukovac 10

Strip-mobili su inovacija koja ujedinjuje strip i iskustva mehaničkih i optičkih igračaka. Na izložbi će se po prvi puta predstaviti cjelina od deset stripovskih tabli na kojima se nalaze i mobilni dijelovi. Na njima je radio tim koji čine Irena Jukić Pranjić kao autorica koncepta i crteža, Dubravko Mataković, Filip Kelava, Dario Kukić i Matija Pisačić kao autori scenarija te Dubravko Kuhta kao dizajner mehaničkih pokreta.

Strip-mobili nastali su uz potporu Ministarstva kulture i medija Republike Hrvatske, Udruge Hrvatski autorski strip te tvrtke Interxion: A Digital Ralty Company.

Izložba je organizirana kao dio programa i aktivnosti vezanih uz izborni predmet Strip; ovim putem nastavljamo graditi mostove između generacija, povezujući studente koji tek započinju svoju avanturu u stripu s iskustvima profesionalaca.

Radujemo se vašem dolasku.

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD –
SREĆNA GALERIJA

3. NOVEMBAR 2022 , 19.00,  Velika sala SKC
PREDAVAČKO – PREZENTACIONI PROGRAM IZ
CIKLUSA STRIP I ILUSTRACIJA

ILUSTRACIJA U FILMU
Autor projekta: Marija RISTIĆ, istoričar umetnosti

Govore: Marija Ristić, Bilјana Sovilј, Stevan Aleksić, Borivoje Grbić, Dragomir Nikolić, Branislav Cimeša i predstavnici Jervolino studija: Piter Nali i Dragutin Vukelić 

3 –14. NOVEMBAR 2022, Srećna galerija SKC
CIKLUS IZLOŽBI: STRIP I ILUSTRACIJA

ILUSTRACIJA U FILMU
Autor izložbe: Marija RISTIĆ, istoričar umetnosti i autor projekta

Izložba „Ilustracija u filmu“ pokazuje raznoliku zastuplјenost ilustracije u oblastima igranog, animiranog i reklamnog filma, tv spota i plakata. Video – prezentacija i edukativni prateći program (tribina i stručna vođenja) podstaknuće teorijsko sagledavanje ilustracije u okviru savremene umetnosti.

Reprezentativni radovi umetnika stilski različtih likovnih izraza, Bilјane Sovilј, Stevana Aleksića, Siniše Banovića, Alekse Gajića, Borivoja Grbića, Dragomira Nikolića, Branislava Cimeše, Ivana Šainovića i umetnika iz Jervolino studija (Siniše Lazića, Dragutina Vukelića, Ilije Ivkovića, Nevene Silaški, Anđelke Živković, Uglјeše Radišića) predočiće efektnost i atraktivnost ilustracije kao vizuelnog komunikatora na polјu filma.

Ilustrator kao zanimanje formirano je tokom 19. i 20. veka kada se ilustracijom podrazumevao namenski štampani likovni rad, najčešće u tehnici crteža, koji korespondira štampanom tekstu uz koji stoji. Zbog svoje razgovetnosti i osobenosti da se narativ prenese efektno i dopadlјivo, time uspostavlјajući neposredan odnos sa čitaocem, ilustracija je tokom poslednjih decenija 20. veka proširila polјe delovanja.

Rapidnim razvojem digitalne tehnike, ilustracija se utkala u dgitalni svet dobijajući istaknuto mesto vizuelnog prenosioca narativa. Međutim, taj narativ sada nije štampani tekst koji je godinama fizički stajao uz ilustraciju u knjigama, već sadržaj filmskog ili digitalnog „platna“. Danas ilustratora prepoznajemo kao umetnika koji stvara dvodimenzionalne slike za različite kompanije i industrije: film, televiziju, reklame, predprodukciju, razne vidove oglašavanja (plakate, omote, oglase i slično)...

Nјegova uloga u filmskom svetu je mnogostruka, a najrasprostranjenija je u prvim fazama rada kada se određeni scenario vizuelno predočava i uobličava.

Izložba „Ilustracija u filmu“ predstavlјa nastavak projekta „Teorija ilustracije“ koji je otpočeo izložbom „Storyboard / Storibord“ pre dve godine u Srećnoj galeriji SKC Beograd, a koji ima za cilј da uspostavi metode istraživanja u oblasti ilustracije.

Marija Ristić, istoričar umetnosti