...stripski pobratimi

Ovogodišnja Balkanska smotra mladih strip autora, 27. po redu, za promenu nije u znaku rekorda u broju učesnika – iako nas je najstariji festival stripa na Balkanu od šezdesetak trenutno postojećih ni ovaj put nije razočarao sa sa 3172 učesnika iz 51 zemlje sveta sa 6 kontinenata, nadmašivši prethodni rekord u brojnosti izlagača koji je 26. Balkanka smotra postavila 2024. godine postavila sa 3121 učesnikom. No, ovaj regionalni praznik stripa, koji se održava od 27. do 29. juna u Leskovcu, je 2025. godine u znaku balkanskih povezivanja i jubileja Leskovačke škole stripa.

Centralno dešavanje 27. Balkanske smotre mladih strip autora biće stripovsko pobratimljenje Leskovca i Soluna, koje će se desiti na otvaranju festivala 27. juna u Leskovcu. Leskovačka škola stripa je 2014. godine inicirala stripovsko pobratimljenje između Leskovca i prestonice Bugarske, Sofije, da bi se 2018. Leskovac pobratimio po stripu sa Herceg Novim iz Crne Gore a 2022. sa Brašovim u Rumuniji. U pitanju je jedinstvena pojava kad je reč o devetoj umetnosti u Evropi, a ovogodišnje bratimljenje na bazi stripa između Leskovca i Soluna desiće se potpisivanjem Protokola o saradnji između Leskovačke škole stripa i najstarijeg strip festivala u Grčkoj, solunskog Comic `N` Play-a (Komik EN Pleja) koji postoji od 2002. godine. Da ovo unikatno kulturno umrežavanje donosi rezultate najbolje pokazuje to što će 28. juna u Narodnom Muzeju u Leskovcu biti otvorena izložba „Bugarski istorijski strip“ koja stiže upravo iz Sofije. U pitanju je izložba koja je realizovana u saradnji sa Odsekom za strip Udruženja likovnih umetnika Bugarske i koja sadrži radove preko 100 bugarskih strip crtača od tridesetih godina prošlog veka pa do danas. Iz drugog bratskog grada, Brašova u Rumuniji, stiže izložba „Drakula u rumunskom stripu“, koja će takođe 28. juna biti otvorena u Narodnoj Biblioteci „Radoje Domanović“ u Leskovcu. Radi se o izložbi koja okuplja pedesetak najpoznatijih rumunskih strip crtača svih generacija kroz stripove o jednom od najpoznatijih Rumuna, Vladu Cepešu poznatijem kao Drakula. Druga tema koja obeležava ovogodišnju smotru jeste jubilej od 30 godina Leskovačke škole stripa, koja je počela sa radom daleke 1995. godine u Leskovcu. Ovaj jubilej obeležen je sa dve izložbe, od kojih je jedna velika dokumentarna izložba sastavljena od izbora plakata izložbi i festivala te naslovnih strana izdanja i nagrada dodeljenih Leskovačkoj školi stripa za tri decenije njenog postojanja. Druga izložba posvećena tridesetogodišnici Leskovačke škole stripa nozi naslov Balkans` best: Kokan, i prikazuje retrospektivu radova jednog od osnivača Škole stripa, po kome ona danas novi ime, Nikole Mirovića Kokana (1933-1997). Brojku od pet izložbi nadopunjava centralna izložba konkursa Balkanske smotre u Leskovačkom kulturnom centru, koja sem nagrađenih radova najboljih mladih strip autora Balkana izloženenih u papiru ostale radove sa konkursa donosi digitalnim putem.

U okviru festivala u Leskovcu, koji se i ove godine održava uz pokroviteljstvo Grada Leskovca, desiće se čak 34 događanje za 5 dana trajanja. Posetioci će imati prilike da, uz otvaranja 5 strip-izložbi, prisustvuju i brojnim drugim dešavanjima koji će se odvijati u Leskovačkom kulturnom centru, Narodnom muzeju i Narodnoj biblioteci „Radoje Domanović”. U organizaciji škole stripa „Nikola Mitrović Kokan” i uz suorganizaciju i podršku Leskovačkog kulturnog centra posetiocima će biti omogućeno da posete raznovrsne tribine, promocije, projekcije, demonstracije crtanja, predavanja, masterklasove i okrugle stolove. U okviru Međunarodne strip-konferencije koja se odigrava u sastavu Balkanske smotre, predstaviće se i nacionalne strip scene Mađarske, Rusije, Turske, Belgije, Severne Makedonije, Slovenije, Bugarske, Crne Gore, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Grčke i Srbije. Tradicionalni fokus festivala je na stvaralaštvu strip-autorki pa će se tako odigrati i okrugli sto „Umrežavanje strip autorki na Balkanu – povezivanje, podrška i stvaranje” u kome će učeće uzeti autorke iz Srbije, Slovenije, Rumunije, Bugarske, Kanade i Rusije. Smotri će lično prisustovati 73 gosta, uglavnom strip-autora, iz Kanade, Holandije, Rusije, Blegije, Turske, Rumunije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bugarske, Slovenije, Grčke, Bosne i Hercegovine i Srbije. Neka od najvećih imena su ruski autor Artjom Trakhanov, poznat po svom radu za američke izdavače, mađarski internacionalac Đula Nemet koji radi za francuske i američke izdvače, organizator strip festivala u Lilu Piter Bolen, poznati turski strip autor Temer Demiralp, jedan od najpoznatijih slovenačkih strip autora Iztok Sitar, jedna od najnagrađivanijih bugarskih autorki mlađe generacije Ralica Aleksieva, eminentni bosanskohercegovački strip crtač Milorad Vicanović Maza, jedan od najperspektiovnijih strip autora i izdavača iz Crne Gore Andrija Vujović, naš proslavljeni strip crtač i autor animiranih filmova Aleksa Gajić, poznati srpski strip internacionalci Dejan Nenadov i Jovan Ukropina, kao i mnogi drugi…

Budući da su Balkanske smotre jedini stripski festival koji pokriva čitav region, na njemu se shodno tome dodeljuju raznovrsne nagrade. Kao strip manifestacija sa pedagoškim karakterom, Balkanska smotra dodeljuje nagrade mladim autorima u kategorijama crtača, ilustratora, scenarista i teoretičara u nameri da se mladi autori ohrabre da nastave sa daljim bavljenjem devetom umetnošću. Smotra takođe dodeljuje i prvu nagradu za doprinos srpskom stripu „Nikola Mitrović Kokan“, a njeni dobitnici ove godine jesu Rajko Milošević Gera iz Barselone i Zoran Đukanović iz Amsterdama. Biće dodeljena i internacionalna nagrada „Miodrag Veličković Mivel“ za satiričan strip, koja ovom prilikom ide našem proslavljenom ilustratoru i karikaturisti Jugoslavu Vlahoviću. Već sedmu godinu za redom godinu dodelje se i nagrada „Prijatelj stripa“ osobi koja nije iz sveta devete umetnosti, ali toj istoj devetoj umetnosti nesebično doprinosi i pomaže, a njeni ovogodišnji dobitnici su istoričar dr Aleksandar Uzelac iz Beograda i izdavač Zoran Pejić iz Banja Luke. Bratski gradovi po stripu Leskovcu uzimaju aktivnu ulogu i u dodeljivanju nagrada, pa tako svoje nagrade na Balkanskoj smotri dodeljuju Brašov iz Rumunije, Herceg Novi iz Crne Gore i Sofija iz Bugarske dodeljuju svoje nagrade na Balkanskoj smotri. Na festivalu se, jedino u regionu, dodeljuje i priznanje za doprinos balkanskom stripu. Članovi žirija za pomenute nagrade su eminentna imena devete umetnosti iz Turske, Severne Makedonije, Hrvatske, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Srbije i Bugarske.

Na pitanje kako je i zašto došlo do stripovskog pobratimljenja sa Solunom, Marko Stojanović objašnjava: “Mi smo krenuli sa stvaranjem internacionalne stripovske mreže još sa samim osnivanjem Balkanske smotre mladih strip autora 1998. godine, ali smo 2014. godine osetili da je došlo vreme da sve to podignemo na jedan viši nivo. Tad smo se stripovski pobratimili sa Sofijom, a u međuvremenu smo u svoje bratske gradove po stripu dodali i Herceg Novi i Brašov. U godini kad spisaku svojih stripovskih pobratima dodajemo i Solun, srećan sam što mogu da kažem da to stripovsko bratimljenje nije mrtvo slovo na papiru, neki medijski spin, marketinški trik. Tako od pre nekoliko godina svi naši bratski gradovi dodeljuju svoje nagrade na našem festival, a ove godine imamo dve izložbe iz dva bratska grada, pa nam iz Sofije stiže Bugarski istorijski strip, a iz Brašova Drakula u rumunskom stripu. Ono što mene još i više raduje jeste što su naši bratski gradovi preko nas stupili u međusobnu saradnju, pa je tako izložba Bugarskog istorijskog stripa postavljena u Brašovu, a Sofija bila domaćin izložbe CAN FOR BALKANS, dok su i Sofija Brašov, ali i Solun, ugostili izložbu 15 godina Vekovnika. Na tridesetu godišnjicu Leskovačke škole stripa možemo, dakle, mirne duše da pričamo o Balkanskoj strip sceni kao o nečemu sasvim konkretnom – dobrim delom i zaslugom upravo te škole stripa.”

  ...mora da umre!

STRAVA #62: Ibrahim Kojl slavi svoj deseti rođendan, i krajnje je vreme da umre! 

Zato ako neko ne umire, već naprotiv, to su “Fantom Zeka”, čiji je autor Aleksandar Jeremić, povratak Darka Macana sa serijalom “Uliks, animiran”, nastavci “Blood Bound”, Marte Todorović, kao i “Spiral Highway” i “Witches’ Quarter.”

Zapratite naš bilten kako biste ostali u toku.

  ...Titogradsko stripovanje Slobodana Boba Lalovića

U ponedjeljak, 23. juna u 20:00 sati u Itaka library baru (Ex Lira, Karver, Banja) je upriličena promocija prvog crnogorskog SuperBook-a “Titogradsko stripovanje”. Riječ je o Specijalnom izdanju serijala Prvi Podgorički / Titogradski comic-strip “Titogradsko stripovanje”.

Super book sadrži najbolje po izboru autora od svih dosadašnjih brojeva Titogradskog stripa (4) u lux izdanju. Na ovom kulturno–umjetničkom događaju, pored autora, govorili su umjetnici kao što su: Duda Duletić, Vuk Mišurović, Igor Šćekić, Simon Vučković, Goran Šćekić...

Ovaj jedinstven događaj na kulturno–umjetničkoj sceni Glavnog grada, obilježen je uz titogradske /podgoričke razgovore.

---

(Foto) Titogradsko stripovanje: Bobo mladima pokazao da je crtež način da se ostane svoj

U prostorijama Omladinskog centra "Pomorandža" održana je trodnevna radionica stripa pod vođstvom jednog od najprepoznatljivijih autora crnogorske alternativne scene – Slobodana Boba Lalovića.
Učesnici, pažljivo odabrani mladi crtači, imali su priliku da u dva intenzivna dana rade po dva školska časa, dok je završni dan bio rezervisan za pripremu izložbe, zaokružene nastupom podgoričkog pank benda MaramituMintinu.

Maksimalan broj učesnika ograničen je na deset, što, prema riječima samog Lalovića, omogućava "efikasan produktivan rad". Radionice je, kako kaže, organizovao "u saradnji s NVO ili institucijama". Izbor polaznika nije bio slučajan – preduslov je bilo prethodno poznavanje crtanja.
– Primjetno je da djevojčice više naginju manga i anima stripu, a dječaci Marvelu ili DC strip školi – zapaža Lalović, dodajući da je "potencijal prisutan, ali da u radu s mladima uvijek treba imati adekvatan pristup".

Tematski, polaznici su se kretali od likova iz svakodnevice do klasičnih vestern motiva. Kroz individualan rad, Lalović je mlade usmjeravao, ali ih nije ukoravao – tehnika je bila u službi izraza, a ne obrnuto.

U svom osvrtu na rad Boba Lalovića, podgorička vajarka i muralistkinja Dubravka Duda Duletić, autorka skulptura "Moji ljudi" na mostu Blaža Jovanovića, ne ostavlja mjesta dilemi:
"Bobo Lalović nije samo autor stripova, on je gerilac svakodnevice, hroničar sa margine i čuvar Titograda, grada koji polako blijedi iz sjećanja."
Ona u Lalovićevom stvaralaštvu prepoznaje urgentnost – liniju koja ne čeka, koja se kreće brže od vremena. Kao da "ruka hvata duh ulice prije nego što ga neko izbriše". Njegova brzina nije površna, već iskonska – nema uljepšavanja, nema "plastike", već "prljavštine, dima, graje, smijeha i psovki".

To je Lalovićev Titograd – opipljiv, iritantan, stvaran. Bobo Lalović, autor kultnog "Titogradskog stripovanja", predstavio je najnovije izdanje ovog urbanog strip-dnevnika u podgoričkom Itaka librari baru, mjestu gdje se literatura susreće s buntom. O njegovom stripu Duda Duletić je zapisala da "glavni junaci nisu izmišljeni, to su stvarni likovi, autentični Podgoričani, Titograđani… Bobo im vraća glas i daje im super moći, ali ne da lete, već da opstanu."

Taj urbani realizam nije lišen stavova. Naprotiv – njegovi likovi nisu žrtve već otpornici. A Lalović, kroz svoje radionice, taj otpor prenosi dalje - "klincima sa stavom" koji, poput njega, žele da "kažu nešto svoje, bez šminke i bez laži".
"Strip kod Boba nije hobi već otpor, prostor slobode."

I u tom prostoru, koji nije nimalo udoban, već nužan, Bobo Lalović ostavlja trag. Njegovi radovi ostaju urezani u "mentalni asfalt" grada koji pamti. Dokle god postoje oni koji ga crtaju, Titograd živi.

Bobo je među prvima u toj liniji. I, kako se čini – ne namjerava da stane.

[Objavljeno: Dan, Podgorica, 03.07.2025]

  ...V KAO VENDETA - kolekcionarsko izdanje - u prodaji!!

U PRODAJI KOLEKCIONARSKO IZDANJE remek-dela devete umetnosti „V KAO VENDETA”

Ovo luksuzno izdanje od danas je dostupno ljubiteljima stripa u klubovima čitalaca Čarobne knjige i na našem sajtu, po ceni od 14.999 dinara.

Kolekcionarski tiraž strogo je ograničen na samo 199 PRIMERAKA!

Svi primerci su numerisani i imaju Sertifikat o autentičnosti!

Osiguraj svoj primerak na vreme!

Više o ovom izdanju i šta sve ono sadrži, možeš pogledati na našem sajtu:
https://carobnaknjiga.rs/v-kao-vendeta-kolekcionarsko-izdanje

  ...613. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 613:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/613

  ...„SVE ŠTO GOVORIMO JE DAJTE ŠANSU POMIRENJU“

Organizator ovog poziva je Klub likovnih umetnika „Raška škola crtanja“ iz Raške, Srbija, u partnerstvu sa Creative Citi Center – Multifunkcionalnim društveno kulturnim centrom iz Albanije i saradnicima iz Severne Makedonije i Srbije.

Poziv je zasnovan na istoimenom grantu Omladinskog  fonda za kulturu Zapadnog Balkana
(WBYCF)

A) Srednjoškolci (12 učesnika)
1) Matea Arizanovska, Skoplje, Severna Makedonija
2) Viktoria Asamataj, Valona, Albanija
3) Elena Apostolova, Skoplje, Severna Makedonija
  specijalne nagrade
-Matija Stamenković Leskovac, Srbija za crtež
-Uroš Gajić, Leskovac, Srbija za priču
-Andrea Mladenova, Skoplje, Severna Makedonija za tehnički izraz

B) Učenici osnovne škole (ukupno 140 učesnika)
1. mesto Mihaela Ordev ,Ivana Taseva i Jovana SaltirovaSveti Nikole, Severna Makedonija
2. mesto Iva Davidovska, Kriva Palanka Severna Makedonija
3. mesto Jasmina Jovčevska, Skoplje Severna Makedonija
3. mesto Kristina Markoska, Brvenica Severna Makedonija
  specijalne nagrade
• Vuk Stojanović, Leskovac Srbija za kolor
• Ardea Sokoli Vlora, Albanija za poruku
• Janko Janković Vranje, Srbija za umetnički izraz

Članovi žirija:
• Goran Trajković, RAŠKA-SRBIJA
• Slavica Kupenkova, SKOPLJE – SEVERNA MAKEDONIJA
• Valbona Abdulaj, VALONA-ALBANIJA

Mentori;
• Suzana Ćelešoska, Struga
• Ivana Nasteska, Tetovo
• Lina Trenkoska, Brvenica
• Ljiljana Striže Trajkovic, Vranje
• Ilko Stojanovski, Veles
• Marko Stojanović, LESKOVAČKA ŠKOLA STRIPA 'Nikola Mitrović Kokan'
• Snežana Stefanovska Veles
• Daniela Stojčeva Ilieva Skoplje
• Dejan Markov.Štip
• Pale Jovanovska , Veles
• Valentina Šterkova Lukareva, OŠ Dame Gruev s. Erdželija
• Ivanka Todorova Miloševska, OOU "Goce Delčev"-Ljubanci, Skoplje
• Umetnički studio Kristina Stojanova Imaginarium, Bitolj
• Silvana Gjurovska OOU ACO ŠOPOV – SKOPLJE
• Vane Gjorgovski Aco Šopov Skoplje
• Tatjana Antevska Markoska, Tetovo
• Igbal Memiši, Skoplje
• Meg’Vannah Avdullaj Vlora, Albania
• Jonida Malile Vlora, Albania

  ...Odprtje razstave Twin Spirit in obisk Butalcev v mestu /
  petek, 27. 6. 2025, Gornja Radgona

TWIN SPIRIT
skupinska likovna razstava
27. 6.–11. 7. 2025
Carinarnica, Gornja Radgona & Pavlova hiša, Potrna/Laafeld
ODPRTJE: petek, 27. 6. 2025, ob 18.00 v v Carinarnici; ob 20.00 v Pavlovi hiši

Kakšnega skupnega duha bomo ustvarili, ko bomo skupaj, brez mej, močnejši, je vprašanje, ki je bilo izhodišče razstave, ki sočasno poteka tako v Gornji Radgoni kot v Potrni/Laafeldu.

Skupinska razstava Twin Spirit združuje dela več slovenskih in tujih umetnic ter umetnikov. V Carinarnici v Gornji Radgoni razstavljajo tandem Nika Oblak & Primož Novak, Urša Čuk, Amadej Plesničar, Saša Bezjak, Andrej Štular ter avstrijski kolektiv hoelb/hoeb. Pred Carinarnico svetlobno instalacijo iz serije Pronicanje svetlobe II., ki je nastala na lanskoletnem Laboratoriju Svetlobne gverile, postavlja na nočni ogled Julija Potočnik.
Del programa bo potekal tudi na avstrijski strani, v Potrni (Laafeldu) oz. v galeriji Pavlove hiše in na njenem travniku. V galeriji bo na ogled delo Mot(e)nje posesti letošnje nagrajenke skupine OHO, Nike Erjavec, na travniku pa se v bran umetnosti pod geslom Umetnost vodi ljudstvo izpostavlja borka Nine Tovornik iz programa letošnje Svetlobne gverile.

Več →

produkcija: Društvo Tenzin / koprodukcija: Forum Ljubljana, Pavlova hiša / v sodelovanju z Društvom Ljudmila, Laboratorijem za znanost in umetnost / zahvala: Projekt Atol, SCCA Ljubljana / sofinancer: Ministrstvo za kulturo

STRIPOVSKA RAZSTAVNA INTERVENCIJA!
MARKO KOCIPER: Butalci v mestu

27. 6.–12. 7. 2025
CestArt festival, Gornja Radgona
Sočasno bodo Gornjo Radgono obiskali Butalci v mestu stripovskega ustvarjalca Marka Kocipra. Razstava na prostem najavlja tudi 3. in zaključni del trilogije Butalci v stripu, nastale po literarni predlogi Frana Milčinskega.
Tretji del bo izšel ob jesenski ediciji mednarodnega festivala stripa Tinta, ki bo med 8. in 12. oktobrom potekal v Ljubljani. Za takrat Stripburger obljublja tudi ponatis razprodanega 1. dela.

Več →

NAGRADA!

Studio AA in Stripburger nagrajena v Zagrebu!

Oblikovalski studio AA, ki ga sestavljata Anja Delbello in Aljaž Vesel, je na 13. razstavi grafičnega oblikovanja in vizualnih komunikacij ZGRAF v Zagrebu prejel glavno nagrado za oblikovanje publikacije Dirty Thirty, ki sta jo oblikovala ob 30. obletnici revije Stripburger.
To je še ena v vrsti nagrad in priznanj za jubilejno antologijo Dirty Thirty, s katero je studio AA že prejel nagradi na Type Directors Club v New Yorku in Communication Arts Typography v Kaliforniji ter posebno omembo žirije na bienalu slovenskega oblikovanja Brumen.

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK).

  ...Počinje tradicionalna LETNJA STRIPOMANIJA i MANGAMANIJA!

Pozivamo vas da i ovog leta zajedno sa nama proslavite ljubav prema stripovima!

KADA? Ove godine LETNJA STRIPOMANIJA I MANGAMANIJA ČAROBNE KNJIGE održaće se od 20. do 29. juna.

GDE? LETNJA STRIPOMANIJA I MANGAMANIJA ČAROBNE KNJIGE održaće se u striparnicama Čarobne knjige u Beogradu i Nišu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Booksˮ u Novom Sadu, u Striparnici „Alan Fordˮ, kao i na našem sajtu.

Pripremili smo za vas 12 fenomenalnih NOVITETA, a pre svih želimo da istaknemo drugo izdanje kultnog stripa „V kao Vendetaˮ. Ovogodišnja LETNJA STRIPOMANIJA bogatija je za svetsku premijeru stripa „Supermen: SVETˮ, koji možete kupiti od 24. juna. A da bi sve bilo u još svečanijem duhu, Stevan Subić potpisivaće primerke, i to u tri termina: u Beogradu 24. i 29. juna, i u Novom Sadu 25. juna.

Na MANGAMANIJI ČAROBNE KNJIGE svi manga naslovi su dostupni po CENAMA LETEĆEG STARTA, sa sniženjem od 33%, a postoji i mogućnost kupovine završenih serijala u kompletu!

PORUČITE ODMAH

Detaljan spisak noviteta i naslova koji učestvuju na akcijama - možete pogledati na našem sajtu:

carobnaknjiga.rs/pocinje-tradicionalna-letnja-stripomanija-i-mangamanija

  ...uz otvaranje izložbe "Četvrti zid"

KVART udruga za suvremenu umjetnost
Put Trstenika 1, 21000 Split, Croatia
Otvaranje u petak 20.06. u 20h, izloba traje do do 04.07.2025.

Ovoga petka u KVART-tu očekujte ultra zanimljiv događaj, jer radi se o dvoje netipičnih stripovskih autora, koji će u istoj večeri imati i promociju svježe izdanih strip-albuma te otvaranje izložbe "Četvrti zid". Sadržajno su cjelokupna tema večeri stripovi "Kapica" Sonje Gašperov te "Pierre&Corsso" Ivana Marušića.

Uz galerijsku izložbu, u 20h, u dvorištu udruge KVART, poslušajte Sonju & Ivana u razgovoru ugodnom i moderiranom od Svagija, što znači četvrrti zid kad o njemu pričaju "stripaši", o kakvim se to stripovima uopće radi te o Sonjinom i Ivanovom umjetničkom radu generalno.

Navodimo tekst iz kataloga predstojeće izložbe, kako ga je sročio kura-tor, odnosno kus-kus izložbe Ivan Svaguša Svaig:

"Iz kojeg razloga Sonja i Ivan, akademski slikari kojima je primarni medij izražavanja strip, koriste pojam „četvrti zid“? Koncept je to koji se koristi u izvedbenim umjetnostima, a veliki francuski mislilac i književnik Denis Diderot, koji je taj termin popularizirao, vjerojatno nije imao na umu da bi se isti mogao koristiti i za likovne umjetnosti, poput stripa. No postoje li tako velike razlike između stripa i teatra? Ili u ovom slučaju-između galerije i kazališta te njihovih publika? Kako u stripu razbiti taj četvrti zid? Možemo svakako reći da to ovisi o osobnoj „građi“ autora kao i od individue u publici, no u stripu je to ipak malo zahtjevnije nego li u teatru. Zahtjevnije upravo zato jer je strip tiskani medij kojeg autor ne izvodi, već ga ostavlja čitatelju/gledatelju da ovisi o njegovoj trenutnoj čitalačkoj snazi, širini i svakako mašti. Ovom prilikom ćemo se ipak naći u „izvođačkom“ prostoru galerije gdje će strip progovoriti sa zidova i postamenata, te u prostoru ispred galerije gdje će strip progovoriti iz usta samih autora koji će predstaviti svoje strip albume. To su „Kapica“ Sonje Gašperov te „Pierre & Corsso“ Ivana Marušića. Kako sami kažu: „Zajednička karakteristika ova dva stripa je da na humorni, ironijski i provokativan način obrađuju osobne, intimne te društvene i socijalno-politične teme, a zahvaljujući produkcijskoj i prezentacijskoj jednostavnosti mogu progovoriti o akutnim temama gotovo u realnom vremenu. U kontekstu knjige oni postaju fikcijski odraz jednog perioda i prostora, u kontekstu galerije autorska nam je namjera osvojiti stripom i realni prostor...“ Upravo taj „realni prostor“ jest karika u kojoj je moguće razbiti četvrti zid, a kako je već napomenuto u kontekstu medija stripa, to ovisi o publici, odnosno o nama jer: kako u stripu, tako i u životu. Potonja izjava nije nikakva fraza s obzirom da u zajedničkom životu i stvaralaštvu Sonje i Ivana, zaista ne znamo koja je razlika između jednog i drugog."

www.facebook.com/events/1765372814080361

  ..."Meksikanosi"
  i "Utabanom Stazom"

   Meksikanosi

   Scenario:
   Marjan Pušavec, Zoran Smiljanić

   Crtež:
   Zoran Smiljanić

   Grandiozno postavljen grafički roman o malo poznatoj epizodi iz slovenačke nacionalne istorije...

   Filigransko zaokružen scenario, živahan i sugestivan crtež, konzistentna dokumentacija istorijskog perioda, emocionalna snaga likova, epska širina i smisao za detalje, fantastični dijalozi, besprekorna montaža i na kraju, relevantna tema krase ovo ambiciozno delo koje bi jednog dana trebalo uvrstiti u korpus obaveznog štiva.

   Tomaž Lavrič

 

 

 

---

   Utabanom Stazom
   Sara Novaković

   128 str, crno belo, broš

   Nakon propalog pokušaja da započne nov život Agnes se vraća u rodni grad, epicentar njenih trauma kako bi ih jednom za sva vremena razrešila. Umesto da se sa njima hrabro suoči i nastavi dalje, upada u zamku svoje prošlosti koja je nemilosrdno vuče na dno.
Ovo je priča o gubljenju sopstvenog identiteta, destruktivnim šablonima i zavisnosti od žudnje za samouništenjem ispričana kroz prizmu nepouzdanog pripovedača.

   Sara Novaković:
   Crtam od malena, odrasla sam na Barbućijevom WITCH-u i na Dilanu Dogu (ne volim Zagora).
   Odluku da se profesionalno bavim stripom donela sam kada sam sa devet godina otkrila Aleksu Gajića tj njegov strip album Technotise.
   Diplomirala sam grafički dizajn na FILUM-u, u Kragujevcu.
   Na ovom stripu sam radila 5 godina. Prve teze, ideje i skice likova su nastale tokom mojih smena u kafeteriji, na papiru za račun.
   Ne umem da pišem o stvarima koje nisam na neki način iskusila.
   Sad imam 27 godina, ali ne ponosim se tom činjenicom.
   Živim sa agresivnim demonskim mačorom koji se zove Dilan.

   O stripu:
   Toksična ljubavna priča o zavisnosti sa opsesivnim junacima patološki isprepletenim u uznemirujuću subkulturnu poemu, koja nas upozorava da situacije iz američkih slešera ne moraju nužno biti providan kliše i da lako sa malih ekrana mogu skliznuti u naše krevete. Sive linije zlostavljačkih uloga predatora i žrtve vešto su zamućene zabludama o nasilju i seksu kao kontrateži školskog primera žudnje za bliskošću, usled čega čitalac stiče utisak da silazi u intimne ponore problematične protagonistkinje, odakle sa grčom u stomaku posmatra ono što navija da je zaceljenje njenih rana. U graničnoj slice of life studiji manipulatorskog slučaja ispripovedanoj kroz agresivnu postmodernističku varijaciju "Strangers in paradise" imate priliku da kroz vrisak razaznate uzbudljiv mladi glas na domaćoj strip sceni, zarobljenoj u kandžama sopstvenih trauma.
   Dušan Mladenović, urednik u Veselom Četvrtku

  ...– “Supermen: čovek i natčovek”
  scenariste Marva Vulfmana i
  crtača Klaudia Kastelinija;
  Izdavač: Čarobna knjiga, 2025.

   Renomirana “Čarobna knjiga” objavila je, na radost ljubitelja stripova o super-junacima, u biblioteci “DC+” strip album “Supermen: čovek i natčovek”, originalno štampan 2019. godine, scenariste Marva Vulfmana (1946) i crtača Klaudia Kastelinija (1966). Supermen je prvi ikonografski uobličeni stripovski super-heroj koji je privukao pažnju mladih čitalaca (pojedini istoričari stripa navode nekoliko super-junaka koji su se, šireći se iz petparačke palp-literature u nove medije namenjene dečacima, pojavili u stripu pre Supermena ali nisu bili šire popularni odnosno nisu ‘poživeli’ više epizoda); enormni uspeh Supermena doneo je čitav buljuk “DC” super-heroja a vrlo brzo su mu se, želeći deo zarade od ovog trenda, suprotstavili super-heroji iz konkurentskog “Marvela” (ovo nadmetanje za pažnju publike traje i danas).  Od 1938. do danas Supermen kontinuirano izlazi u okviru kuće “DC” (“Detectiv comics”); za ovih bezmalo 80 godina Supermen je pretrpeo manje ili veće estetske promene, stekao nove protivnike (obične ili one super moćne) ali je osnovna priča - o bebi Kal-El koju su roditelji, neposredno pre raspadanja planete Kripton, u raketi poslali na Zemlju gde ga je, dajući mu ime Klark Kent, usvojio bračni par Kent iz Smolvila u Kanzasu – ostala nepromenjena. Tokom odrastanja postale su očigledne Kentove super-moći koje će on, pošto ode u Metropolis i zaposli se kao reporter u dnevnoj novini “Dejli planet”, iskoristiti da ispravlja veće i manje nepravde i – ponovo i ponovo spasava svet.

   Koliko god koncept super-heroja bio atraktivan i izazovan, praktično se pokazalo da je potrošan odnosno da se vrti u krug pa je tokom 1970-tih “Marvel” počeo da ‘osvežava’ svoje stare junake odnosno da ih ‘očovečuje’ ili da stvara paralelne univerzume u kojima super-junaci nisu uvek pozitivni odnosno imaju drugačije, nestandardne probleme. Želeći da spase svoje franšize isto je učinio i “DC” i od tada neprestano traje ta reparacija heroja-seniora u skladu sa prohtevima i sklonostima novih generacija klinaca. U tu potragu 2006.g. uključio se i veteran Marv Vulfman kome je ponuđeno da za ediciju “Supermen: poverljivo” osmisli priču o Supermenu koja bi bila objavljena u četiri sveske. Vulfman je prihvatio izazov, napisao scenario, angažovan je i afirmisani crtač Klaudio Kastelini ali – ceo projekat propada! Strip će se, pod naslovom “Supermen: čovek i natčovek” ipak, pojaviti ali tek 2019. godine i to u jednom obimnom knjiškom tomu (napomenimo da, slučajno ili namerno, naslov „Čovek i natčovek“ koincidira sa istoimenom dramom nobelovca Bernarda Šoa o muško-ženskim odnosima!).

   Vuflman je odlučio da se pozabavi vremenom od Kentovog dolaska u Metropolis do njegovog obznanjivanja svetu u svom svetlu super moći i u karakterističnom ‘radnom’ kostimu. Sledeći plan o približavanju novim klincima vreme dešavanja je pomereno u 1996. godinu, dakle u blisku nam prošlost sa pripadajućom arhitekturom, modom, gedžetima… Elem, Kent se useljava u ofucani stan koji je na internetu izgledao sasvim drugačije, smešten u sumnjivi komšiluk i pokušava da se zaposli u prestižnom “Dejli planetu” koji već ima novinarsku zvezdu atraktivnu, samosvesnu (pomalo narciosidnu) Lois Lejn.  U toku je predizborna kampanja koja se za pažnju stanovnika ‘bori’ sa velikim talasom zločina odnosno nepoznatim raketama koje uništavaju čitave zgrade; oni koji lansiraju rakete oglašavaju se i postavljaju uslove kojima se faktički traži da se vlast odrekne svojih funkcija. Kent, koji zarađuje za život kao fizikalac i nikako ne uspeva da dođe do urednika novina, pokušava da otkrije teroriste, pomaže postradalima, biva uslikan kako leti i optužen da je kriminalac zbog čega on počinje da sumnja u svoje sposobnosti da ‘popravi svet’; ipak, sećanje na savete zemaljskih roditelja podstiču ga da ne odustane. Na vrhuncu krize, kao spasilac, pojavljuje se arogantni milioner Leks Lutor koji tvrdi da će svojim oružjem, ako ga vlada kupi, spasiti Metropolis. Mediji ga slave a nepoznati letač je ponovo optužen da je kriminalac mada Lois Lejn tvrdi da je on ‘dobar momak’. Ali, Kent je odlučan da nastavi svoju misiju kao Supermen i on će raskrinkati Lutora a čitav Metropolis će shvatiti da je dobio moćnog zaštitnika…

   Priča ’uskače’ u period Supermenove mladost koji do sada nije preterano obrađivan, balansira između Kentovih problema i nedoumica i misije koju je sebi odredio što, uz veliki sukob sa moćnim neprijateljem i niz epizodica pomoći ’malim ljudima’, rezultira atraktivnom avanturom ’odevenom’ u umiveni realistički crtež, bogat detaljima, sa efektnim kolorom, prepun neobičnih i neočekivanih rakursa montiranih u niz dinamičnih tabli koje mame čitaoce da listaju stranice do trijumfalnog kraja.

   Posebna poslastica za znatiželjne su Vulfmnanov pogovor koji, komentarišući originalni scenario i ispravke koje je načinio, objašnjava proces stvaranja priče. U nastavku Kastelini, na brojnim primerima, otkriva svoj način skiciranja i crtanja odnosno kolorisanja, što će svakako biti važno čitaocima koji žele da se otisnu u stvaranje stripa.

   Zaključimo da je album “Supermen: čovek i natčovek” čistokrvna akciona priča o jednom od najvećih super-heroja kojoj ljubitelji ovakvih stripova nikako neće moći da odole.

(„Dnevnik“, 2025)

  ...Vekovnici posle Sofije i Soluna i u Skoplju

Treći Strip Trip festival održan je od 6-8. juna u Mladinskom Kulturenom Centru u Skoplju u Severnoj Makedoniji, a sem makedonskih strip autora svih generacija, od stranih autora kao gosti pozvani su samo poznati nemački autor Rajnhard Klajst, hrvatski autor Marko Dješka, albanski autor Gani Sunduri i srpski strip scenarista Marko Stojanović. Stojanović je bio jedini srpski strip autor na festivalu, a u sklopu manifestacije imao je  i predavanje o Leskovačkoj školi stripa, Balkanskoj smotri mladih strip autora kao i radu za francuske, američke i kineske strip izdavače, koje je trajalo više od sat i po.

Važan deo festivala činila je i izložba „15 godina Vekovnika”, posvećena strip serijalu koji su zajednički uradili scenarista Marko Stojanović i preko 200 balkanskih crtača. Izložba je pre Skoplja u prethodnih tri godine postavljena 16 puta širom Balkana. Prema podacima kojima raspolažemo, to čini najizlaganijom strip izložbom u regionu. Izložba “15 godina Vekovnika” je u prethodne tri godine godini postavljena u Nišu, Raškoj, Beogradu (dva puta), Zaječaru, Valjevu, Čačku, Užicu, Somboru, Leskovcu, Novom Sadu, Bratuncu (Bosna i Hercegovina), Brašovu (Rumunija), Zenici (Bosna i Hercegovina), Sofiji (Bugarska) i Solunu (Grčka). Tokom avgusta 2023. je po prvi put u istoriji devete umetnosti na Balkanu imale tri paralelne postavke izložbe u tri različite države – u Bratuncu (Bosna i Hercegovina), Zaječaru (Srbija) i Brašovu (Rumunija). Svoju 12, 13. i 14. postavku izložba je ponovo imala je u tokom aprila i maja u isto vreme u tri različite države, i to u Zenici (Bosna I Hercegovina), Sofiji (Bugarska) i Somboru (Srbija). Novembra 2024. godine “15 godina Vekovnika” postala je prva strip izložba iz Srbije koja je ikada postavljena u Grčkoj budući da je postavljena na 22 Comic ‘N’ Play festivalu u Solunu.

  ...pisanje slike i crtanje reči

Društvo Lazar Komarčić vas poziva
na predstavljanje knjige Aleksandra Manića:

STRIP: pisanje slike i crtanje reči
16. jun 2025. 19.00
Tribinska sala Doma omladine Beograda

Manić Aleksandar je u nježnim i formativnim godinama upao u kafanče sa stripom, i snaga koju je od tog čarobnog iskustva dobio drži ga već 45 godina. Razgovorima sa autorima stripa Beogradskog kruga 2 započelo je njegovo lično istraživanje višedimenzionalnih prostora devete umetnosti. Posle više priređenih izložbi i preko 400 eseja i prikaza, Manić je sabrao svoje striparsko iskustvo u knjigu „STRIP: pisanje slike i crtanje reči“ od poštenih 540 grama, 200 strana kunstdruka, opisujući raznolike pristupe i izbore pri nastanku i izradi jednog stripa, od klice i koncepta u umu scenariste ili crtača, preko razrade tema, likova, veza sa kinematografijom, slikarstvom i književnosti, do informisanja o komercijalnim aspektima autorskog rada, sve potkrepljujući crtežima i ilustracijama vodećih srpskih autora. Time je nastao jedan nesvakidašnji vodič kroz izradu stripa, priručnik koji sadrži puteve i vodilje kroz proces, ali se pritom ne upušta u konkretnu tehničku izvedbu, prepuštajući samom autoru da informisano, osvešćeno i fokusirano samostalno osmisli i ovaploti svoju viziju. Iako je pisana sa klasičnim stripom kao centralnom temom, ista metodologija bi se mogla primeniti i za animaciju, film i video igre, pa je knjiga značajna praktično za sve umetnike koji se bave narativnim grafičkim izrazom.

Učestvuju: Aleksandar Manić (autor), Rastko Ćirić (umetnik i prof FLU), Boban Savić Geto (umetnik)
Moderator: Žarko Milićević

emitor.rs/dogadjaji/strip-pisanje-slike-i-crtanje-reci/

  ...612. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 35 strana stripa. Samonikli korov strip, broj 612:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/612

  ...pažnja!

   Izdavačka kuća „Golconda” iz Beograda objavila je luksuzno izdanje Velikog Bleka na 322 strane, formata 215x304 mm, pod nazivom Sinovi šume, a povodom 70 godina od izlaska prve epizode, koja je svetlost dana ugledala u Italiji 1954. godine. Najveći deo ovog izdanja obuhvataju prve dve epizode koje su svojevremeno objavljene u Lunov magnus stripu pod naslovima Veliki Blek i Sinovi šume (br.128 i 129), a koje su čitaoci bivše Jugoslavije prvi put imali prilike da pročitaju u 1974. godine. Prevod za ovo izdanje upriličio je Goran Zečević.

   Na početku izdanja nalaze se dva predgovora: jedan koji potpisuje Branko Đukić, slikar i poznavalac stripa, a drugi Eugenio Manueli, posvećen prikazu traperskog sveta u Americi sa kraja 18. veka. Na kraju se nalaze kratke epizode „Otmičar devojaka“ i „Mali traper“, koje hronološki prethode prvoj epizodi Velikog Bleka. Izdanje završava biografijom Korada Mastantuonoa, koji se istakao naslovnim stranama za reprizna izdanja Velikog Bleka u Italiji unutar serijala Edizione If, koji je počeo da izlazi početkom 2000-ih godina.

   Valja istaći nekoliko činjenica koje čitaoci onoga doba nisu imali prilike da saznaju. Veliki Blek u izvornoj zamisli nije bio predviđen kao glavni junak; tu ulogu trebalo je da ponese Rodi. Epizoda pod nazivom „Mali Traper“ u kojoj Rodi igra glavnu ulogu pojavila se u Italiji u julu 1953. godine. Blek se prikazuje kao znatno stariji lik, posve različit od onoga Bleka koga će čitaoci upoznati kasnije. Prava sveska Velikog Bleka u Italiji izlazi godinu dana kasnije (3. oktobra 1954. godine), i to u posebnom formatu tzv. kaiševa (striscia), u nedeljnom ritmu. Prva sveščica sadržavala je svega trideset i dva kaiša.

   U bivšoj Jugoslaviji, što je takođe činjenica koju danas takođe retko ko poznaje, prvo objavljivanje Velikog Bleka pojavilo se u slovenačkom listu Primorski dnevnik, na slovenačkom jeziku, daleke 1957. godine. U toj verziji, Blek je nosio ime Silni Tom. Nije nam poznato koliko je dugo strip izlazio, niti da li su epizode sledile ustaljeni ritam. Izgleda da ovaj pokušaj nije ostavio šireg odjeka.

   Blek je osvojio jugoslovensku publiku tek kada se pojavio u Lunov magnus stripu, izdanju novosadskog Dnevnika u decembru 1974. godine, na srpsko-hrvatskom jeziku, u broju 128, pod naslovom Veliki Blek.

   Prve epizode Velikog Bleka osmislio je i nacrtao tročlani italijanski tim scenarista i crtača pod umetničkim nazivom EsseGesse, domaćoj publici poznat i po drugim znamenitim junacima, poput Kapetana Mikija (prvo pojavljivanje 1951. godine), Komandanta Marka (1966), Tajanstvenog Alana (1956) i Kinove (1950). Prvih nekoliko epizoda Velikog Bleka bile su scenarijski prekopirane epizode Kapetana Mikija, koji se u bivšoj Jugoslaviji pojavio prvi put tek 1979, godine u okviru Zlatne serije.

   Veliki Blek je u bivšoj Jugoslaviji izlazio do kraja edicije Lunov magnus strip (1993. godine), premda su se crtači tokom vremena menjali. Originalni italijanski autorski trio EsseGesse potpisivao je strip sve do broja 240 Lunovog magnus stripa, poznatog pod naslovom Smotra straže. Potom su zadatak preuzeli drugi crtači. Najistaknutiji su bili francuski crtač Žan Iv Milton i italijan Karlo Kedroni. Stil crtanja je značajno promenjen (kadrovi su bili mnogo veći), a pojavljuju se i fantastične priče među kojima su danas nezaboravne - Saratoga, Besmrtni bizon, U praskozorje i druge.

   Krajem sedamdesetih godina, otpočela je i domaća produkcija Bleka, poznata pod imenom YU Blek. Prva dve pilot epizode, pod naslovom Gužva u Bostonu i Blago zelenih močvara, objavljene su 1978. godine. Nacrtali su ih Branko Plavšić, a scenario napisao Toza Obradović. Potom je usledila duga pauza, pa se YU Blek nastavlja sa epizodom Čegrtuša i Largo tek 1982. godine. YU Blek koje izlazio u Lunovom magnus stripu, paralelno sa epizodama francuske produkcije.

   Uprkos činjenici da nijedan crtač nakon trija EsseGesse nije uspeo da dostigne onaj stepen izražajnosti i uzbuđenja koje su ovi utemeljivači lika postigli, Veliki Blek je, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, verovatno bio najomiljeniji strip-junak u bivšoj Jugoslaviji. Njegove sveske beležile su tiraže koji su povremeno dostizali i sto hiljada primeraka. Zbog velike popularnosti, Blek počinje da se početkom osamdesetih objavljuje i u Strip zabavniku.

   Radnja Velikog Bleka odražava obrasce koji su tada vladali među svim italijanskim strip-junacima. Glavni junak je snažan, nadprosečno lep, hrabar i pravedan, nepogrešivo razlikuje dobro od zla i spreman je da žrtvuje sopstveni život za više, opšte dobro. Većina junaka iz Bonelijeve produkcije pedesetih i šezdesetih godina — Tex Viler, Zagor, Mali rendžer, Kapetan Miki i drugi — sledi ovaj isti obrazac. Drugačije glavne junake dobijamo tek sa Mister Noom (prve epizoda 1975), Marti Misterijom (1982), a posebno Dilan Dogom (1986).

   Mnogim starijim ljubiteljima stripa upravo je neka epizoda Velikog Bleka bila prva kupljena sveska, ili prva koja je ostavila trajan utisak i otvorila im vrata u svet stripa. Za njih će ovo kolekcionarsko izdanje imati posebnu vrednost, pružajući priliku da se još jednom, u punom koloru, podsete svojih stripovskih početaka.

  ...festival stripa u Kragujevcu

Jubilarni 15. Kragujevac Comic Con
7/8. jun 2025.
Kragujevac, Ulica otvorenog stripa“
(TPC Šumadija, Miloja Pavlovića 9)

Sufinansijer Komikona je Skupština grada Kragujevca, a organizacioni partner Kancelarija za mlade Kragujevac.

Ovogodišnji Kragujevac Comic Con slavi 15 godina postojanja i tradicije okupljanja strip autora, čitalaca i zaljubljenika u devetu umetnost! Program jubileja obuhvata izložbe, crtanja uživo, radionice, tribine, berzu stripa i Dan besplatnog stripa.

15. Međunarodna strip konferencija „Kragujevac Comic Con“, pod radnim nazivom „GODINA POBEDE“ će se održati 7. i 8. juna (subota – nedelja) 2025. godine u ulici Miloja Pavlovića, ispred striparnice Svet stripa, od 12 do 20 časova.

Komikon organizuje Udruženje ljubitelja devete umetnosti Svet stripa, pod pokroviteljstvom Skupštine grada Kragujevca, uz podršku Kancelarije za mlade Kragujevac i saradnjom sa partnerima Spoter Sova, Smelo studio, Hotel Zelengora, kafana Stara Srbija, restoran Paligorić i štamparijom EMC.

Festivalski plakat Milana Jovanovića nosi poruku pobede stripa – nad zaboravom, nad marginalizacijom umetnosti i nad barijerama koje razdvajaju kulturu od svakodnevnog života. U simboličnoj reinterpretaciji čuvene fotografije iz Drugog svetskog rata, autor plakata predstavlja Korta Maltezea, legendarnog junaka evropskog stripa, kako na krov zgrade u Kragujevcu postavlja zastavu sa natpisom „STRIP“. U pozadini se prepoznaje silueta grada, dok vetar širi narandžastu zastavu kao znak umetničke i kulturne slobode. Podnaslov „Godina pobede“ nije slučajan – ovogodišnji festival obeležava jubileje značajnih godina za strip 1925. i 1935. Tih godina su objavljena prva dela koja su otvorila vrata strip umetnosti u regionu. Naravno, i jubilarni, 15. Kragujevac Comic Con – festival koji je za petnaest godina postao prepoznat mesto susreta autora, izdavača, čitalaca i strip-kritike iz celog sveta.

U Ulici otvorenog stripa, kako se, za ovu priliku, naziva pešačka zona u ulici Miloja Pavlovića, posetioce će dočekati poznavaoci i umetnici stripa Darko Perović, Vladimir Vesović, Đorđo Pontreli, Zoran Stefanović, Aleksa Gajić, Robert Bob Solanović, Ivica Stevanović, Jovan Ukropina, Miroslav Marić, Krešimir Biuk, Berin Tuzlić, Saša Arsenić, Milan Mišić, Sara Novaković i Miloš Radmilac.

Naravno, gost/domaćin i ove godine biće Danijel Kuzmić Deecay.

Priznanje za izuzetan doprinos umetnosti stripa „Brana Cvetković“ ove godine biće dodeljeno umetniku stripa Darku Peroviću. Dosadašnji laureati priznanja ustanovljenog 2022. godine, na 80. godina od smrti Brane Cvetkovića su Branislav Kerac (2022), Rajko Milošević Gera (2023) i Željko Pahek (2024). Priznanje se sastoji od plakete i povelje i predstavlja zajedničku nagradu za izuzetan doprinos umetnosti stripa koju potpisuju Svet stripa (kao inicijator dodele priznanja), USUS i Centar za umetnost stripa.

Neće izostati ni bogata berza stripa i prisustvo izdavačkih kuća.

Berza stripa će trajati sve vreme Komikona, a posetiocima se nude brojni programi, od radionice farbanja figurica koju će voditi Marko Knežević i Aleksandar Ristić Alf, crtanja za posetioce, pisanja posveta, radionice stripa i ilustracije, tribina, javnih intervjua i predstavljanja novih izdanja.

Posle duže pauze sa nama su ponovo Denis Pajtak i Darko Stojanović. Znači, očekujte puno stripova „Higher Ground Comics“ i Jatačenje! Darko i ekipa će organizovati promociju stonostrateških igara: Deveto doba (od skirmiš, preko Essence of War do pune verzije) i Zona Alfa. Ako imate, ponesite figure, ako nemate, biće dovoljno figura za demo partije.

Kao i svake godine u okviru akcije „Dan besplatnih stripova“ mladima će biti darivani stripovi koje su organizatori prikupili za tu priliku od članova udruženja, darodavaca i izdavača (nedelja 8. jun).

        SUBOTA, 7. jun
12:00 – 20:00
        „Ulica otvorenog stripa“ – Miloja Pavlovića 9, Kragujevac
        Glavni festivalski dan – Ulica otvorenog stripa!
        • Tribine i razgovori sa domaćim i inostranim autorima (15:00 – 20:00)
        • Autori stripa crtaju i potpisuju za posetioce (13:00 – 14:00, 16:00 – 19:00)
        • Radionice stripa za sve uzraste, Vladimir Vesović (15:00 – 19:00)
        • Radionice farbanja figurica i miniature gaming (15:00 – 19:00)
        • Velika berza stripova, figurica i kolekcionarskih izdanja (12:00 – 20:00)
15:00 Panel diskusija „Maverik izdavaštvo“ – gost Stefan Lučić, moderator Danilo Otašević
15:30 Panel diskusija „Najkula najizdavaštvo“ – gost Nikola, moderator Danilo Otašević
16:00 Javni intervju – „Divovi domaćeg stripa“ Vladimir Vesović i Miroslav Marić, program se usudio da vodi Nebojša Vesović
17:00 Predstavljanje, javni intervju – Kristina Vučković, kragujevačka umetnica stripa, master likovne umetnosti; moderator Zoran Stefanović, srpski pisac, izdavač i međunarodni kulturni aktivista.
17:30 Predavanje „Značaj Brane Cvetkovića za srpski i evropski strip i opštu kulturu“ – Zoran Stefanović, srpski pisac, izdavač i međunarodni kulturni aktivista.
18:00 Javni intervju – Darko Perović, ovogodišnji dobitnik priznanja za izuzetan doprinost devetoj umetnosti „Brana Cvetković“, moderator Zoran Stefanović, srpski pisac, izdavač i međunarodni kulturni aktivista.
19:00 Predstavljanje italijanskog umetnika stripa – Đorđo Pontreli, crtač Dilana Doga, moderator Dušan Mladenović, urednik u izdavačkoj kući Veseli Četvrtak

        NEDELJA, 8. jun
12:00 – 20:00
        „Ulica otvorenog stripa“ – Miloja Pavlovića 9, Kragujevac
        Dan besplatnog stripa i završnica festivala
        • Nastavak tribina i crtanja
        • Susreti sa autorima
        • Strip radionica (16:00 – 19:00)
        • Farbanje figurica (15:00 – 19:00)
        • Dan besplatnog stripa – posetioci do 20 godina dobijaju poklon paket sa stripovima (17:00)
        • Berza stripova i figurica (12:00 – 20:00)
15:30 Panel diskusija „Darkvud izdavaštvo“ – gost Marko Dešić, moderator Danilo Otašević
16:00 Javni intervju – Aleksa Gajić, moderator Danilo Otašević
16:30 Javni intervju – Ivica Stevanović, moderator Danilo Otašević
17:00 Predstavljanje stripa „Utabanom stazom“, javni intervju – Sara Novaković, kragujevačka autorka stripa, izdavač Igor Marković, moderator Danilo Otašević
17:30 Jubileji „30 godina stripova Berina Tuzlića“
18:00 Javni intervju – umetnici stripa Robert Bob Solanović i Krešimir Biuk
19:00 + Pab kviz, voditelj Danilo Otašević a.k.a. Oliver Mlakar

Ulaz slobodan! Prisustvo i učešće na svim programima Komikona je besplatno.

Puno dobrih razloga da posetite Kragujevac.

Pridružite nam se i proslavimo kulturu stripa zajedno!

  ...Berina Tuzlića povodom 30 godina rada

8.6. & 19.6.2025. U Rijeci i Zagrebu bit će izložba sarajevskog strip crtača Berina Tuzlića povodom 30 godina. Na izložbama naravno neće moći sve ni da se prezentira jer Berin je preko šezdesetak nacrtao strip priča. Na izložbama će pokloniti i stripove za prijatelje devete umjetnosti. Na izložbama Berin će zasvirati sa svojim bendom Kolt Teatar a u Zagrebu će prikazati i desetak nagradjivanih, krakih, art, animiranih filmova.

  ...7. i 8. jun 2025.
  Miloja Pavlovića 9, TPC Šumadija,
  34000 Kragujevac, Serbia

15. Međunarodna strip konferencija "Kragujevac Comic Con", pod radnim nazivom "GODINA POBEDE" će se održati 7. I 8. juna (subota - nedelja) 2025. godine u ulici Miloja Pavlovića, ispred striparnice Svet stripa, od 12 do 20 časova.

Komikon organizuje Udruženje ljubitelja devete umetnosti Svet stripa, pod pokroviteljstvom Skupštine grada Kragujevca, uz podršku Kancelarije za mlade Kragujevac i saradnjom sa partnerima Spoter Sova, Smelo studio, Hotel Zelengora, restoran Paligorić i štamparijom AMC.

Festivalski plakat Milana Jovanovića nosi poruku pobede stripa – nad zaboravom, nad marginalizacijom umetnosti i nad barijerama koje razdvajaju kulturu od svakodnevnog života. U simboličnoj reinterpretaciji čuvene fotografije iz Drugog svetskog rata, autor plakata predstavlja Korta Maltezea, legendarnog junaka evropskog stripa, kako na krov zgrade u Kragujevcu postavlja zastavu sa natpisom "STRIP". U pozadini se prepoznaje silueta grada, dok vetar širi narandžastu zastavu kao znak umetničke i kulturne slobode. Podnaslov "Godina pobede" nije slučajan – ovogodišnji festival obeležava jubileje značajnih godina za strip 1925. i 1935. Tih godina su objavljena prva dela koja su otvorila vrata strip umetnosti u regionu. Naravno, i jubilarni, 15. Kragujevac Comic Con – festival koji je za petnaest godina postao prepoznat mesto susreta autora, izdavača, čitalaca i strip-kritike iz celog sveta.

U Ulici otvorenog stripa, kako se, za ovu priliku, naziva pešačka zona u ulici Miloja Pavlovića, posetioce će dočekati umetnici stripa Darko Perović, Vladimir Vesović, Đorđo Pontreli, Aleksa Gajić, Robert Bob Solanović, Ivica Stevanović, Jovan Ukropina, Miroslav Marić, Krešimir Biuk, Berin Tuzlić, Saša Arsenić, Milan Mišić, Sara Novaković i Miloš Radmilac.

Naravno, gost/domaćin i ove godine biće Danijel Kuzmić Deecay.

Priznanje za izuzetan doprinos umetnosti stripa „Brana Cvetković“ ove godine biće dodeljeno umetniku stripa Darku Peroviću. Dosadašnji laureati priznanja ustanovljenog 2022. godine, na 80. godina od smrti Brane Cvetkovića su Branislav Kerac (2022), Rajko Milošević Gera (2023) i Željko Pahek (2024). Priznanje se sastoji od plakete i povelje i predstavlja zajedničku nagradu za izuzetan doprinos umetnosti stripa koju potpisuju Svet stripa (kao inicijator dodele priznanja), USUS i Centar za umetnost stripa.

Neće izostati ni bogata berza stripa i prisustvo izdavačkih kuća.

Berza stripa će trajati sve vreme Komikona, a posetiocima se nude brojni programi, od radionice farbanja figurica koju će voditi Marko Knežević i Aleksandar Ristić Alf, crtanja za posetioce, pisanja posveta, radionice stripa i ilustracije, tribina, javnih intervjua i predstavljanja novih izdanja.

Posle duže pauze sa nama su ponovo Denis Pajtak i Darko Stojanović. Znači, očekujte puno stripova "Higher Ground Comics" i Jatačenje! Darko i ekipa će organizovati promociju stonostrateških igara: Deveto doba (od skirmiš, preko Essence of War do pune verzije) i Zona Alfa. Ako imate, ponesite figure, ako nemate, biće dovoljno figura za demo partije.

Kao i svake godine u okviru akcije „Dan besplatnih stripova“ mladima će biti darivani stripovi koje su organizatori prikupili za tu priliku od članova udruženja, darodavaca i izdavača (nedelja 8. jun).

Puno dobrih razloga da posetite Kragujevac.

Prisustvo i učešće na svim programima Komikona je besplatno.

Program:
svetstripa.org.rs/kragujevac-comic-con-2025/

  ...6. - 8. jun 2025. MKC, Skoplje

Официјално - Третото издание на Стрип Трип ќе се одржи од 6 до 8 јуни во Младински Културен Центар и ќе биде СПЕКТАКУЛАРНО. Постерот е илустриран од Иван Аврамовски кој беше победник на конкурсот за најдобра корица на второто издание од фестивалот.
www.facebook.com/profile.php?id=61558565664523 • striptrip.mk/

  ...Aleksandar Zograf u Bioskopu Balkan

Izložba “Hvatač snova” Aleksandra Zografa jednog od najznačajnijih predstavnika alternativne i autobiografske strip scene u regionu i šire, biće otvorena 6. juna u 20 sati istorijskom zdanju bioskopa Balkan i trajaće do 28. juna, najavili su organizatori.

Kroz crteže, faksimile, publikacije i prateće materijale, izložba prati Zografovu višedecenijsku umetničku praksu u kojoj strip postaje i dnevnik i hronika i sanovnik.

Fokus izložbe je na snovima — tematskom i formalnom polazištu brojnih Zografovih stripova, koje autor beleži iz tzv. hipnagogičkog stanja, između jave i sna.

U tom smislu, naziv izložbe – „Hvatač snova“ – upućuje na Zografovu ulogu snohvatica, umetnika koji slike iz nesvesnog pretače u narative svojim autorskim jezikom.

Aleksandar Zograf prisutan je na međunarodnoj strip sceni od 1990-ih, kada njegova dela počinju da se objavljuju u SAD i širom Evrope.

Tokom NATO bombardovanja, postaje jedan od prvih strip autora koji ratnu stvarnost beleže i objavljuju u realnom vremenu, putem elektronskih biltena i stripova koji su istovremeno izlazili u inostranstvu.

Njegovi radovi, poput Život pod sankcijama, Psihonaut, Pozdravi iz Srbije i Dream Watcher, objavljeni su u mnogim zemljama, dok je izlagao u galerijama od Beča i Pariza do San Franciska i Soluna.

Kustos izložbe, Stevan Vuković, u svom pristupu kombinuje formalističke i psihoanalitičke teorije stripa, osvetljavajući Zografovo stvaralaštvo kao istovremeno intimno i univerzalno, kao prostor susreta ličnih snoviđenja i kolektivne stvarnosti.

Pored Zografovih radova, posetioci će moći da vide i vizuelne interpretacije njegovih strip scena u tekstilnim radovima Gordane Baste, koja kroz tradicionalne tehnike veza prenosi motive iz crteža u taktilni medij.

Tokom izložbe “Hvatač snova” posetioci će imati čak dva stručna vođenja sa umetnikom i kustosom i to 12. i 24.juna u 19 časova. Za utorak, 24. jun, pored stručnog vođenja, planirana je i promocija kataloga.

[Objavljeno: Danas, Beograd, 21.05.2025]

  ...5. i 6. juna na gradskom trgu
  u Aranđelovcu

Narodna biblioteka „Sveti Sava“, Centar za kulturu, Kancelarija za mlade i Turistička organizacija Aranđelovca, a pod pokroviteljstvom Opštine Aranđelovac organizuju „AR STRIP FEST“ 5. i 6. juna na gradskom trgu u Aranđelovcu.

Treći po redu „AR strip fest“ u Aranđelovcu i ove godine donosi  bogat i raznolik program, sa brojnim gostima i izdavačkim kućama, koje se bave strip izdavaštvom.

Festival će biti održan 5. i 6.juna na Gradskom trgu, a organizatori, među kojima je Narodna biblioteka Sveti Sava, ističu da je misija - približiti strip novim generacijama i učvrstiti ga kao važnu umetničku formu među publikom svih uzrasta.

Defileom strip junaka festival će biti otvoren 5.juna u 11 časova. Uslediće škole stripa, a oba dana od 10 do 20 sati je berza stripa i u 19 sati prvog dana tribina „Strip – zabava, edukacija, inspiracija…“. Drugog dana su takođe dve škole stripa, proglašenje pobednika „Nacrtaj strip i osvoj nagradu“ i u 18 sati promocija knjige „Sijuksi, narod svetog kruga“ K. C. Sekulića.U slučaju lošeg vremena program će biće održan u prostorijama Biblioteke.

NB "Sveti sava" raspisuje konkurs za osnovce i srednjoškolce "Nacrtaj strip i osvoji nagradu".
Zadatak za takmičare je da nacrtaju jednu scenu stripa u jednom kadru, u bilo kojoj tehnici.
Učenici osnovne i srednje škole takmiče se u dve kategorije –mlađi uzrast do četvrtog razreda osnovne škole i stariji uzrast od petog razreda osnovne škole.
Radove treba doneti najkasnije do 5. juna u Narodnu biblioteku "Sveti Sava“, a proglašenje pobednika biće u okviru drugog dana trećeg "AR strip" festa u 13h.

  ...Poliglota

STRAVA #61: Kući se vraća Šerlok Houmles! Dobro, tehnički mu nije kuća, plus i nema kuću, ali razumete već.

Tu je i poslednja epizoda “I wanna be a dog”, fantastičnog serijala Bojana Zavišina, nastavak inserta iz “Blood Bound” Marte Todorović, kao i nastavci “Fantoma zeke” Aleksandra Jeremića i “Witches’ Quarter”, zajedno sa “Spiral Highway.” Ostali autori su na (svemu sem) pauzi za ovaj mesec, ali čitaćemo ih ponovo od idućeg broja.

Zapratite naš bilten kako biste ostali u toku.

  ...koja „održava blesavost“

   Svi znaju ko je Zoran Janjetov - Janja.

   Tačnije, svi koje treba uvažavati i poštovati kao misleće ljude sa ovih prostora s kraja XX i prvih decenija XXI veka.

   Pre pola veka trik pitanje je bilo „koju muziku slušaš“ (mnogo ređe, „koje knjige čitaš“) i prema dobijenom odgovoru određivalo se da li je dotični/a - „naš/a“ ili nije, da li se s njim/njom ima o čemu razgovarati ili na istog/istu ne treba gubiti vreme. Danas se, kako to kažu, „ladno“ dotični/a može testirati pitanjem „jel znaš ko je Zoran Janjetov“. Ali, (za)pazite pitanje nije „voliš li ZJ“ već „znaš li ko je“. Čak i onaj ko dotičnog ZJ ne voli ali zna o kome je reč, te eventualno može i ume da obrazloži svoj (be)smisleni stav, kvalifikuje se barem za rutinsku konverzaciju (znači, iznad nivoa ’vrelina, a bato’). A sa ljubiteljima ZJ svi su razgovori mogući i poželjni...

   Otkud ovako iznebuha hrabra tvrdnja – biće (ili bi bar tako trebalo da bude) objašnjeno do kraja ovog pisanija.

   A kako se i zašto desilo da jedan strip autor postane etalon prema kome se mogu razmeravati/sameravati stvari, stepeni (ne)normalnosti u ovdašnjem mišljenju i delanju?

   Odgovor može biti jednostavan i komplikovan, već prema vašoj volji.

   Dakle, Zoran Janjetov (1961) postao je etalon prema kome se mogu razmeravati/sameravati stvari, stepeni (ne)normalnosti u mišljenju i delanju zato što je – Janja.

   Ili, detaljnije – jer je počeo kao ilustrator u  novinama/magazinima („Student“, „Vidici“, „Mladost“, „Neven“ i „Mali neven“, „Omladinske novine“, „Stav“, „Džuboks“) pa onda strip autor („Yu strip - Yu strip magazin“, „Cepelin“) kada takvo zanimanje gotovo da nije postojalo na ovim prostorima na kojima su, tek desetak i kusur godina ranije, pravdoljubivo-partijski odlučili da je strip šund koji treba oporezovati (ne bi li se udaranjem po džepu kolebljive socijalističke pionirke-pioniri i omladinke-omladinci odučili od ružne navike da čitaju kapitalističke produkte napravljene da se zaglupe dobra deca);
   dakle, Janja je krenuo da crta ilustracije i stripove u tim (zlim i nedemokratskim) vremenima i svrstao se u prve redove uzdizanja novog talasa jugoslovenskog stripa koji je očas posla pokazao da je bistar, poletan, da ima klikere i nevene, da je infantilan i prefinjen, da je razbarušen i apsurdan i još mnogo, mnogo čega dobrog i lepog;
   osamdesetih godina Janja sarađuje sa drugarom iz kraja (obojica rođeni istog dana/meseca/godine), muzičarem Mitrom Subotićem Subom (1961-1999), pomaže mu u izboru umetničkog imena Rex Ilusivii, a krajem 1983. sa novosadskim sastavom „Heroina", kao pevač, snima za PGP RTS, album „Heroina“, objavljen 1985. godine;
   od 1986. naslednik je francuskog strip velemajstora Žana Žiroa Mebijusa na serijalima o Džonu Difulu, prvo kao kolorista, zatim i kao crtač;
   talentovan i uporan (tvrdoglav) kakav je, Janja je, na miran i radan način, za sebe izborio pravo da bude onoliko slobodan koliko mu se hoće, da se ne obazire na primedbe ali ni pohvale – jer njih je itekako bilo, pa je stekao kultni status junaka „mladog, ludog sveta” (iako je ova sintagma upotrebljena dosta ranije) i svrstao se među respektovane muzičke „novotalasovce” („Boye”, „Obojeni program”, „Luna” i apartni „Rex Ilusivii”) te braću po peru/kičici (Dejan Nenadov, Petar Meseldžija...);
   i taman kad je izgledalo da ovdašnja strip rabota ide u dobrom smeru, da su čak i dežurni mrgudi i pravdoljubivi dušebrižnici (sa malom, crvenom partijskom knjižicom) koliko-toliko shvatili da ima kvaliteta u domaćem stripu - sve se (kako rekoše ’ničim izazvano’) raspalo, od države, mira, bratstva i jedinstva do vrednosnih i etičkih kodeksa što je Janju nateralo da, prepušten samom sebi i svojoj tvrdoglavosti i domišljatosti, još čvršće stisne olovke i nastavi putem kojim je krenuo u okriljima velikih svetskih umetnika i izdavačkih kuća;
   i tamo, u Francuskoj i još daljem svetu, ime Zorana Janjetova postaje znano i prepoznatljivo, izlazi iz senke velikog uzora Mebijusa i postaje pojam za sebe, svojevrsna kvalitativna garancija koja uživa visoko poverenje publike i kritike;
   uprkos svemu Janja živi i radi u Novome Sadu, van reflektora zvanične kulture, ne otima se za pažnju ili počasti i funkcije, veran svojim prijateljima, tih i skroman ali jasnih stavova prema sredini u kojoj živi, spreman da o mnogo čemu kaže svoje mišljenje (bez obzira da li će se ono dopasti nekome, posebno ne zvaničnicima) zbog čega ostaje (kakav je i bio) osoba od integriteta, Ličnost, slobodni mislilac koji nikome ništa ne duguje i kod koga niko nema neograničeni kredit.

   Ovo je, u najkraćem nabrajanju, ono što Zorana Janjetova čini etalonom koji se treba/mora slušati i uvažavati. A sad o tome i koječemu drugom opširnije:

   O MLADOSTI, POČECIMA ITD

   O mladosti i počecima (ne)rado priča i konstatuje da su 1980-te eksplodirale nekom ludom energijom, kao da je neko kod gomile ljudi aktivirao kreativne mehanizme, umrežio ih i dao im prostora da se razmahnu. Osamdesete su se, dodaje samokritično, poklopile sa njegovim dvadesetim, kad je imao najviše volje i prave motivacije da luduje u raznim oblastima, pa mu se možda, sasvim subjektivno, čini da je to bilo vreme neobuzdanog stvaranja, sa sjajnim rezultatima. Tragovi koje je to vreme ostavilo za sobom potvrđuju da je stvarno bilo vrelo i vredno. Ovdašnji prostori nikad nisu više bili deo sveta nego tada. U svetu stripa, jugoslovenska scena je, sa blagim kašnjenjem, pratila dešavanja u svetu, kad se revolucija koju je napravio “Metal Hurlant” 1970-tih razgranala i mutirala u nekoliko zlatnih doba na svim stripovskim scenama. U Jugoslaviji je strip-scena bila najviše isprepletena s muzičkom, pa su se međusobno hranile duhom. Ludo vreme. Posle su ga zgazili zlikovci sa svih strana.

   O crtanju i stripovima koje je čitao: u Subotici je živeo prvih godinu-dve dana života, do trećeg osnovne živeo je u Zrenjaninu, a 1969. godine su ga doveli u Novi Sad. Počeo je da crta još kao mali – kako je dohvatio papir i olovku krenuo je da crta.

   Tih godina u Jugoslaviji je izlazilo mnogo stripova, izdavalo se sve i svašta, a bili su užasno jeftini, po dinar. Bili su svima dostupni i svi su ih i čitali. Seća se da je imao oko četiri godine i ugledao na trafici nešto s nekim slonovima, pa je tražio od mame i tate da mu to kupe. Kada je te stripove ponovo video u digitalnoj formi, shvatio je koliko su se stvari izmenile u njegovoj glavi, koliko se drugačije seća svega toga. Neke stvari koje je voleo kao mali ostale su mu iste, neke su mu čak bolje, neke lošije, ali to se, veruje, svakom dešava.

Stripovi su izlazili u “Panorami” kao i u “Politikinom zabavniku”, ali je za njega “Miki” bio jedna od ključnih stvari. Počeo je da izlazi neke 1966. godine i to ga je baš drmnulo, razbilo, kao i crtani filmovi, ono što je moglo da se vidi na televiziji – jednom nedeljno po jedan, utorkom u šest sati. Naravno, na televiziji se odmah “prikačio” na SF seriju “Lost In Space”, kao i na “Avengerse” (to nisu oni Marvelovi), s Džonom Stidom i Emom Pil – tu seriju i danas obožava.

   U jednom periodu je čitao i Bonelijeve stripove, ali prema italijanskim stripovima uvek je imao blagi otklon. Više je voleo francuski i belgijski strip – “Spirua”, “Tintina”, stripove Mišela Grega, “Krcka”, “Taličnog Toma” i “Asteriksa” – i Diznija. U poređenju s njima, Bonelijevi stripovi delovali su mu “malo krndžavo, malo šepavo, blago glupi”, ali ih je voleo jer su imali kontinuitet, normalne likove, prekidali se tačno na mestu “gde poželiš da kupiš sledeću svesku, da vidiš šta će se dalje desiti” te ih je zbog toga i čitao.

   Prvi strip (jednu tablu) objavio je u beogradskom “Studentu”, kad je urednik stripa bio Branko Gavrić. Prve ilustracije štampao je u “Glasu omladine”, dok je tehnički urednik bio Slobodan Kuzmanov Kuza. Imao je 18 godina.

   Njegovi utisci o likovnoj akademiji su “šareni”. Kaže da je od četiri godine koje je fizički proveo tamo (u stvari skoro pet, jer nije dobio potpise, nije dolazio redovno na predavanja) samo u tri trenutka nešto naučio i tih trenutaka se seća: profesori, koju mi nisu nešto mnogo značili,  u jednom trenutku su mu dali praktičan savet koji mu je otvorio oči, jednostavne stvari, “nemoj ovo izbeliti, zamuti lokalnu boju i stavi je tu...”. Profesor je samo došao i zamrljao nešto četkom, i Janja je odjednom znao mnogo više nego ranije, jer je do tada bio na nekim stranputicama. Bilo je još par takvih otkrovenja i više ništa, sve ostalo je - izgubljeno vreme. Janja često kaže da se na Akademiji “osećao kao u bolnici, meni je tamo bilo jezivo”. On je imao neke svoje perfekcionističke želje i namere, i hteo je da ga profesori nauče kako se to radi, bukvalno zanatski, a oni su mu nudili nešto mnogo nižeg kvaliteta i nešto mnogo mračnije što mu se mnogo manje sviđalo. Imao je i trenutke slabosti, kada je pomišljao “čekaj, možda tako stvari treba da izgledaju, možda tako treba da mislim ili osećam, možda je to bolje od onog što hoću da dostignem?” ali, posle vrlo kratkog vremena, trenutak sumnje je prošao pa bi ponovo pogledao i rekao: “Ma neeeee”.

   BERNARD PANASONIK

   U magazinu „Yu strip” 1981.g. počeo da izlazi Janjin serijal “Bernard Panasonik”, što će potrajati do 1986.g. Bernard Panasonik je najotkačeniji (anti)heroj Yu stripa 80-tih. Kako je mladi Zoran Janjetov stigao do Panasonika?

   Janja kaže: “Jednog dana mladi Zoran je seo za sto da crta nekakav strip, bez ikakvog cilja i plana, kao što je u to doba često činio, pa je na praznom papiru nacrtao prvu sliku, na kojoj je bio nekakav glavni junak u pozi direktno skinutoj s jedne slike iz prvog “Inkala” (SF strip serijal Mebiusa). Već na sledećih par slika, trebalo je junaku dati ime. Pored stola je stajala kutija od novog “Technics” gramofona, na kojoj je pisalo da takve gramofone proizvodi korporacija “Matsushita”, a da je njen deo i firma “Panasonic”. To je bilo instant prezime, a ime se pojavilo niotkud, samo od sebe. Stigli smo jedan do drugoga posredstvom japanskog elektronskog giganta, uz pomoć kontinuumskih sila.”

   Po pojavi prvih par epizoda BP razvila se ozbiljna rasprava o njegovoj autentičnosti, koja je trajala paralelno sa njegovim objavljivanjem a nastavila se i kada je BP (privremeno) umirovljen. Mnogima je odmah zasmetala, po njima preterana, sličnost crtačkog manira sa onim proslavljenog (mada na ovim prostorima ne previše štampanog) Mebijusa. Koplja su se lomila oko dozvoljenosti takvog postupka (postmodernizam, koji propagira punu slobodu korišćenja svih znanih formi i stilova, ovamo će stići tek par godina kasnije). Oni koji nisu voleli BP pravdali su to sličnošću sa Mebijusovom „Hermetičnom garažom”. Oni koji su voleli BP takođe su se pozivali na Mebijusovu „Hermetičnu garažu”. Janja je smatrao da su u pravu i jedni drugi odnosno da je „Hermetična garaža” svakako bila direktna inspiracija za BP, naravno filtrirana kroz Janjetovske membrane; on kaže „Svakog meseca drhteći sam čekao poštara da mi donese novi broj „Metal Hurlanta” da bih video par novih strana „Garaže”, najslobodnijeg i najluđeg stripa na planeti. „Garaža” me je naučila koliko daleko mogu da idem, da se ne bojim ako se izgubim, čak da se radujem kad se izgubim. Koliko god bio krivudav, put nema kraja, ne treba ga ni tražiti.”

   Janjina crtačka veština razvijala se u pravcu majstorija i potpuno samosvojnih bravura koje dobrano izlaze iz Mebijusove senke i grade sopstveni stripovski manir i ikonografiju. Ovaj je proces bio vidljiv ne samo u svakoj novoj epizodi BP već (pored napretka u kadriranju i montaži tabli), neretko, i u susednim crtežima iste table (u rasponu od strpljivog, minucioznog rada do razbarušene, opuštene linije i nazad). I, da ne bi bilo nedoumica, Janja kaže: “Moebius nije video Panasonika...”

   BP je u domaći strip, na velika vrata uveo, ruku pod ruku sa (vele)majstorskim crtežom, totalni ludizam, poigravanje sa obrascima SF žanra i sveukupnog strip medija; posle njega niko više ne mora da pravda svoje strip egzibicije ali ne može da opravda ni neinventivne brljotine. Kako je vreme odmicalo priča je postajala sve kompleksnija, parodijska i - samoparodijska. Subverzivnost BP kako na nivou likovnog izvođenja tako i na nivou ukidanja pravolinijske, pozitivističke priče, slobodno se širila od čiste radosti stvaranja i iskušavanja sopstvenog talenta do metatekstualnosti i naglašene referentnosti kako na inspiracijski temelj (pojava likova koji imaju parnjake u „Garaži”) tako i na različite domene popularne kulture (crteži aktera aktuelne muzičke scene, npr Klaus Nomi, Boj Džordž, Masimo Savić, glumaca Klint Istvud, Žan Gaben…) sve do citata iz aktuelnih pesama ili preporuka za muzičke albume (kasnije čitavih autorskih muzičkih top-lista). Janja ne samo da ne preza već insistira na autoironijskim komentarima o sumnjivoj smislenosti priče čime se (postmodernistički) odmiče od svog autorstva i tretira ga sa zdravom dozom sumnje i humora.

   O odnosu autora i njegovog junaka te da li je nepredvidivi Panasonik zbunjivao svog tvorca i „vukao na svoju stranu”, ko je bio glavni, da li je postojao neki plan kada je Janjetov sedao pred prazan papir ili je sve spontano i lako (kako izgleda) izlazilo iz pera, Janja kaže: „Priča o Panasoniku izlazila je iz moje glave direktno tokom crtanja. Onaj minimum premeditacije i planiranja služio je samo da donekle održi “kontinuitet” priče, da je spreči da postane samo sled nevezanih slika i time prestane da bude strip. Niko tu nikoga nije vukao ni na jednu stranu, ključna zapovest je bila održati blesavost, što je samo po sebi generisalo zbunjenost. Prazan papir i što praznija glava, kao tlo za uzgajanje kretenskih avantura. Najčešće sam i sam bio iznenađen rezultatima.”

   Janja je ovim odgovorom do tančina opisao metod „automatskog pisanja” koji su primenjivali pripadnici Nadrealizma, prevratničkog umetničkog pokreta nastalog u Francuskoj posle I svetskog rata; praktično automatsko pisanje je, čak, bilo test na koji su stavljani kandidati za prijem u ovu družinu. Odricanje od planskog pisanja trebalo je da oslobodi prostor za oglašavanje nesvesnog, iskonskog i zaumnog kao sila koje će izlečiti svet slomljen najkrvavijim ratom i, posle velike katarze i oslobađanja od mračnih demona nasilja, povratiti veru u snagu i plemenitost Čoveka. Ako se opšti kontekst od 1920-tih do 1980-tih (kada je na opisani način stvaran BP) promenio, traganje za slobodom svakako nije. BP je razapet između poigravanja pop kulturnim obrascima (od palp naučne fantastike, Supermena, do Diznijevskog instant zaslađenog sveta) ali i brend modelima savremene konzumerističke kapitalističke diktature. Neobavezno peckanje tamnih horizonata tadašnje (još uvek optimističke) sadašnjice naglo je dobilo notu grotesknosti u trenutku kada je BP, posle samo par godina pauze, krajem 1980-tih i u prvoj polovini 1990-tih, drugi put posetio Srbe, tek da proveri kako stoje stvari (a stajale su loše), u kratkim epizodama-tablama razbacanim u „Ritmu” i „Vremenu zabave” (deo njih sabran je u magazinu „Striper” br. 4). Janja je te dane uspeo da preživi crtajući stripove za francusko tržište, dostigavši do meke 9. umetnosti i saradnje sa legendarnim Hodorovskim što je već poznata svetska istorija.

   U novoj (ratno-sankcijsko-inflacijskoj) inkarnaciji BP je, čini se, otkačeniji nego ranije, somnambulniji, zavodljivo-razbarušenije-ciničniji, sa razigranom, ponekad i razuzdanom (razularenom?) linijom, često karikaturalnim crtežom i infantilnim likovima, sve sa pošalicama na svoj račun i ekstravagantnijim listama ploča/diskova tehno/rejv muzike. Ipak, iza svih gegova, ludizma, upadica i iskliznuća stoji teški mrak i beznađe „smutnih vremena” (čak i ako mi, savremenici tih dana i tih tabli, ova značenja samovoljno učitavamo a da ih autor nije hteo, to je samo dokaz da je delo zna i znači više nego što je to umetnik hteo). Drugi (reinkarnirani) BP, kao i prvi, svedok je svog unikatnog vremena, odraz njegovog duha koji je morao biti zabeležen kao lokalni segment globalnog „zeitgeist”-a.

   MEBIJUS, HODOROVSKI, JANJA I SVI OSTALI

   Janja 1986. godine, u 25. godini počinje međunarodnu karijeru i, ni manje ni više, nasleđuje čuvenog Mebijusa na serijalima o Džonu Difulu. Kako je došlo do te saradnje? Darko Glavan je napravio veliku izložbu jugoslovenskog stripa u Muzeju Mimara u Zagrebu; odatle je izložba preseljena u Jugoslovenski kulturni centar u Parizu. Tamo ju je video Bruno Lecigne, urednik iz „Humanoida” (veliki strip izdavač), pažljivo razgledao radove i pozvao Igora Kordeja, Boru Pavlovića i Janju da objavljuju stripove kod njih. Janja je povezan sa Hodorovskim, ovaj mu je napisao scenario koji je Janju vezao za jedan od najprestižnijih strip serija tog vremena, “Inkal” koji je u prvom ciklusu crtao Mebijus.

   Tako je u belom svetu Janja dodirnuo svoje idole/uzore i, kaže, isprva ništa nije osećao. Priseća se da onda nije baš bio svestan toga. Video je svoje ime pored Mebijusovog na albumima i imao utisak kao da se to dešava nekom drugom. S druge strane, dok je radio Panasonika, očekivao je da tako nešto mora da se dogodi, da radi za Mebijusovog izdavača, “Metal Hurlant”, te da je samo pitanje vremena kad će se to dogoditi. Uopšte nije imao sumnju: sedeo je, radio, video da je to - to, pa i malo luđe. To su mu i urednici iz “Metal Hurlanta” potvrdili, da je malo luđe nego što im treba, ali Janja je uvek smatrao da nikad ne može biti dovoljno ludo. Posle ga je Hodorovski, koji i sam voli to  “luđe”, učio da se mora imati nešto za čega ljudi mogu da se uhvate, neka referenca, da ne bude potpuno rasplinuto kao Panasonik. Janja poredi ono što mu se dogodilo u svetu stripa sa situacijom u kojoj bi mladog Majlsa Dejvisa neko vrlo poznat i slavan pozvao da pođe da svira s njim, a Majls ima 20 godina i nije baš siguran da može, ali ipak ide.

   Sledećih 30 i kusur godina stvari su, uz blage oscilacije, za Janju išle dosta pravolinijski. Radio je album za albumom, seriju za serijom. “Tehnoočevi” su bili jako zapaženi i doneli mu pristojan status, što je donelo i relativnu stabilnost, koju je ugrožavala samo Janjina neizlečiva lenjost kojom se ne ponosi – ali je se i ne stidi previše. Priznaje “Bože me sačuvaj da crtam svaki dan! Trudim se da što manje radim, odnosno da radim samo kad se meni hoće.” Mnogo više je voleo i voli da čitav dan sedi za kompjuterom i televizorom, da gleda serije iz 1960-tih, 'Zvezdane staze', 'Izgubljene u svemiru', 'Nemoguće misije'... Najbolja stvar vezana za sva stripovska posla su i česta putovanja po festivalima i gradovima punim dobrih knjižara.

   Legendarni Hodorovski, sa kojim Janja dugo sarađujete, napisao je da Janja crta „sa dobrotom mudrog deteta„, da „podseća da je život lep, da ljubav postoji, da nije sve novac–slava–moć„ odnosno “Upoređujem te s lavom duge bele grive, moćnim, ali smirenim, jer niko nije uspeo da te primora da ilustruješ tekst koji ti se ne dopada”. Janja za Hodorovskog kaže da mu je pravi, dobri i verni prijatelj gotovo 40 godina i brine o Janji kao neki tata. Uzgred, stariji je godinu dana od Janjinog oca. Sve to vreme, njegova podrška je bila snažna i bezuslovna, a istu takvu sad pruža i Janjinom sinu Zoki, koji radi boje u očevim novim stripovima. Hodorovski insistira na maksimalnoj slobodi i totalnom odsustvu bilo kakvog mešanja u Janjin deo posla, stalno proverava da li je Janja srećan dok radi s njim. Telefonski mu govori takve divne stvari da ga to hrani i daje mu energiju da se bavim ovim jezivo teškim poslom. Hodorovski je pun ljubavi i vere u Janju, mnogo, mnogo više nego što Janja misli da zaslužuje; ipak, drago mu je što bar nekoga to što radi podseća na lepe stvari u životu jer stvari kao novac, slava i moć možda imaju i neke prednosti i dobre osobine, ali su jadni motivi za stvaranje. O tome je Janjin sabrat Suba lepo rekao: „Biti slavan, pa to nema veze s pameću”.

   Janja kritički posmatra i svoju svetsku karijeru najpre jer je u pitanju strip, jedna krajnje marginalna disciplina s tendencijom nestajanja. Svetska je postala tokom 30 i više godina ali, smatra, uglavnom samo geografski. Istina je da su njegovi stripovi prisutni u velikom broju zemalja, na 15-16 jezika, ali broj čitalaca, sem u frankofonim zemljama, nije naročito visok. Janja odbijam sebe da svrsta u umetnike, prvenstveno zbog mora užasa koji se danas smatra za “umetnost”. Zato mu je “udobnije” da pripada šou-biznisu filtriranom kroz njegove klizne kriterijume. Zato i dalje voli holivudske filmove rađene po proverenim receptima; filmovi drugih kinematografija nisu po njegovom ukusu jer on, jednostavno, odbija da bude objektivan!

   Janja je mnogo video u tom “belom svetu” i zato kaže da nema kompleks što je iz Novog Sada. Sebe smatra mnogo boljim umetnikom od onih u izvikanom “belom svetu”. Zapazio je za 15-tak godina koliko redovno ide u Francusku da su Francuzi, kao i svi na Zapadu, dosta lenji, jer im je sve pod nogama. Svi izvori informacija uvek su im bili na dohvat ruke, uvek su mogli da vide svaki strip, svaki film, da čuju svaku muziku. Za razliku od njih, ljudi sa naših prostora su morali da riju da bi pronašli nešto što ih zanima. Zato je znanje ljudi iz Janjinog kruga mnogo veće čak i od njihovih eksperata. Zato je i naša mlađa generacija stripara svetskog ranga. Nije iznenađen što su se probili. Jer, napolju je jedina motivacija novac i, kad izdavači vide da na nekom autoru mogu da zarade, ne gledaju odakle je.

   Na neminovna pitanja zašto živi u Novom Sadu a ne negde na Zapadu, Janja odgovara da je mogao da živi u slobodnom svetu, ali nedovoljno udobno uz količinu rada koju je spreman da sebi dozvoli a koja donosi tek privremenu i povremenu (a ne stalnu) finansijsku nezavisnost. On je vojvođanskog porekla, prespor za život u pravoj civilizaciji. Voli da ode tamo, napoji se, pa se vrati “u ovo naše, ofucano”. Novi Sad voli najviše od svih mesta na planeti, ni sam nije siguran zašto, pa je odlučio da ovde čeka da ovo oko njega postane normalno po njegovim zahtevima. Ipak, ne poriče da živi u svojevrsnoj ilegali, u samoizgnaničkom mehuru. Stalno mu izgleda da svet nije dovoljno dobar. Pušta pipke ka srodnim duhovima, pa se sa njima umreži podzemno jer je tako najbolje.

   Janja nema “dlake na jeziku” i nema pardona prema našoj današnjici u kojoj dobro, lepo i ispravno mora da se gaji učaureno iza debelih i visokih zidova, jer sa svih strana nadiru demoni gluposti, zadrtosti, demoni podele po najglupljim osnovama (pol, rasa, etnicitet, seksualnost, ideologija, teritorija…), narodnjaci, nacisti, navijači, neobrazovani, nepismeni, neobavešteni, nezainteresovani, neotesani, bezobzirni, sledbenici, nemilosrdni, nemoralni, trgovci, vernici… Ukratko, oni koji sad dominiraju paranoidni su, puni mržnje i straha i bez stida. Ali, hteli mi ili ne hteli, ovo mesto postaje deo sveta ali jako velik broj ljudi ne želi to, nije ni svestan i bori se protiv toga. Kvalitetne stvari dolaze od slobodnih pojedinaca. Kao i uvek, sve leži na slobodnim pojedincima, među dobrim i slobodnim mozgovima, oni stvaraju iz prirodne potrebe da promene nastanu i postoje.

   Da sve koliko-toliko dođe na svoje pobrinuo se Muzej savremene umetnosti Vojvodine u kome je 2021. otvorena Janjina retrospektivna izložba “Antitelo”. Kustos Vladimir Mitrović uspeo je da Janju “vešto i udobno” uvuče u priču o izložbi ali Janja ne bi bio Janja kad ne bi imao subverzivne ideje. To je trebalo da bude sveobuhvatna izložba njegovih radova od kraja 1970-tih do danas; Janja je hteo da naglasak stavi na danas, ali, da bih svom gradu pokazao šta je sve radio svih ovih godine, napravljen je presek svih perioda (od onoga što su uspeli da nađu). Osim stripova i ilustracija, izloženi su i omoti za muziku i knjige, plakati i raznoliki grafički objekti koje je Janja godinama radio za sebe i druge. Da stvari ne bi bile preterano ozbiljne i muzejske, Janja je (opet) insistirao da sve bude izmešano, bez hronološkog, tematskog i bilo kakvog racionalnog redosleda, bez legendi i objašnjenja. Janja tvrdi da je dovoljno da gledaš u rad i on će da ti kaže sve što treba da znaš. „Antitelo” je reč koja je totalno u duhu vremena, a u Janjinom slučaju mogla bi, kako tvrdi, da opisuje njegov pobunjenički stav prema svemu, odbijanje da se prikloni grupama i idejama. Zapravo, ona najbolje opisuje Janjino fizičko telo, koje je arhetip antitela. Godinama ga je, tvrdi, razvijao da postane suprotno od onoga što se smatra za ogledalo zdravlja. Radio je na tome mnogo pre svih epidemija, časteći (anti)telo svime što je tražilo i štedeći ga od svih nepotrebnih napora!

   To u šali i zbilji govori Janja koji se zalaže za održavanje blesavosti, podrazumevajući pod tim oslobođenost od nametnutih državnih i društvenih stega koje guše slobodu promišljanja sopstvenog života, svog okruženja i celokupnog sveta izvan bljesaka reklama i parola, daleko od naručenih ili samozvanih proroka, mesija, gurua i “lajf kouča”. Apsurd i (be)smisao (ne)postojanja Janja je već osmislio i iscrtao u Bernardu Panasoniku. U svojim prvim radovima je ličio na Mebijusa da bi, kako mu je ruka postajala sigurnija, ponekad više ličio na Mebijusa nego Mebijus na samog sebe; konačno je čitaocima donosio i slike koje su lako preskakale primere na koje se ugledao toliko da bi i Mebijus poželeo da je nacrtao neke Janjine kadrove. Janja je izborio za sebe mogućnost da menja crtačke tehnike (tek da bi demonstrirao šta sve ume) bilo tako što je pročišćavao ili zgušnjavao linije i senčenja na crtežima bilo tako što je posezao za manirom kojim je crtao “samostalnog” Bernarda Panasonika. Njegova ruka jednako je sigurna u masovnim scenama kao i u predstavljanju arhitekture ili svakojakih aparatura. Montaža tabli je izuzetno dinamična pa „tera i vuče“ čitaoce na brzo čitanje kako bi ispratili uzbudljivost dešavanja; u naknadnim listanjima razgledanje i proučavanje svake table otkriće, pak, kao dodatno zadovoljstvo, mnoštvo detalja i sjajnih likovnih rešenja. Konačno, Janja je “nastavio” jednu od najubedljivijih vizuelnih verzija budućnosti – Mebijusovu verziju – da bi iz nje iskoračio na viši nivo – Janjetovljev nivo u kome je spoj tehnoloških čudesa i sokoćala, svakojakih mutacija i izopačenosti sa devičanskom lepotom Prirode veoma bolan; ali, vidno je, rđa i otpad najavljuju kraj “svetle sterilne budućnosti” i pobedu čistote, infantilnosti, dobre volje i samilosti. Lik te promene vidljiviji je u Janjinim nesputanim, spontanim ilustracijama ali se zapaža i u stripovima koje crta po tuđim scenarijima. Odjek te vere, makar i opterećene svakodnevnim mizernim trivijalijama, nalazimo i u Janjinim rečima koje valja pažljivo poslušati. Zbog svega toga Janja jeste naša nasušna, ozbiljna legenda krucijalnog „održavanja blesavosti“.

(“Nova misao” broj 64/2024.)