U petak, 9. lipnja, s početkom u 19 sati, u zagrebačkom klubu Crni Mačak održat će se promocija strip-albuma Okus Pepela kojeg potpisuje Dušan Gačić.

Okus Pepela je osmi strip-album proizašao iz produkcije Hrvatski autorski strip i drugi album kojeg je Gačić odlučio objaviti unutar našeg strip-kolektiva. Prethodno izdanje, Trilogija - od bezvremena do nevremena imalo je svoju premijeru u Booksi početkom svibnja, a neumorni Dušan Gačić je odlučio da se nema više što čekati, pa možemo reći da smo ovim ulovili mjesečni ritam promocija albuma koje Gačić potpisuje.

No, što nas očekuje u Okusu Pepela?

Podnaslov albuma glasi Ratni stripovi, čime se tek sugerira tematika albuma, iako bi se mogli složiti da je riječ zapravo o anti-ratnim stripovima jer nakon čitanja ostaje taj okus pepela, a on nije niti malo prijatan. Moćnom dramaturgijom i nizom crtačkih tehnika Gačić, a kako se i navodi u uvodniku, stavlja točku na "i" jednog olovnog razdoblja donoseći zapravo niz priča kojima se predstavlja tragedija rata. Sami stripovi su praćeni dnevničkim zapisima, ilustracijama i isječcima koji imaju jasnu kritičku oštricu te upotpunjuju ovo vrlo potresno djelo o kojem uopće nije lako pisati.

Nešto lakše je pak reći koju o tehničkoj strani albuma, izašao je u tvrdim koricama, na žutom muncken papiru, ukupnog obima 84 stranica, dijelom u boji, no većinom u crno-bijeloj tehnici uz cijenu od 15 eura.

Izdanje će biti predstavljeno u sklopu tribine Strip-tease s Matkom Vladanovićem, a uz samog autora izdanje će predstaviti i Marin Radišić, odgovoran za slog i dizajn albuma te Saša Paprić, kao urednik albuma.

Nakon pauze od dve decenije VRŠAČKI STRIP SUSRET se vraća u grad!

Pod pokroviteljstvom grada Vršca, a u organizaciji Udruženja Drvarska 12 i Tačke susretanja, biće održano 8. izdanje Vršačkog strip susreta i naš grad će ponovo biti mesto gde će okupljeni strip autori moći da razmenjuju ideje i zajedno sa mladima iz našeg grada rade na stvaranju stripova. U goste nam dolaze Aleksandar Zograf i Boris Stanić.

U petak, 9. juna od 18.00h u prostorijama Tačke susretanja na adresi Zmaj Jovina 16, otvorićemo festival projekcijom filma Poslednja avantura Kaktus Bate, u kom je Aleksandar Zograf istraživač i narator, a režija pripada Đorđu Markoviću, veče nastavljamo razgovorom sa Aleksandrom Zografom i predstavljanjem njegovog izdanja „Krvavi oktobar 1941“. Razgovor vodi Danilo Milošev-Wostok.

U subotu 10. juna 2023. sa početkom u 15h biće održana strip radionica sa našim mladim sugrađanima, ali i svim zainteresovanima da se iskažu na tom polju.
U 18h biće prezentovano najnovije izdanje Drvarske 12 „I devetnaest i desetnaest, pa svašta!“ i prikazan kratak video o njegovom nastanku. Autori tog stripa su deca koja su pohađala strip školu u Domu omladine u Vršcu pod vođstvom Danila Miloševa – Wostoka u periodu od marta 2009. do juna 2011.
Od 19h sa Borisom Stanićem o njegovim izdanjima i kreativnom radu razgovaraće Danilo Milošev-Wostok.

Program:

9. jun 2023.
18.00 - projekcija filma “POSLEDNJA AVANTURA KAKTUS BATE”
19.00 - RAZGOVOR SA STRIP AUTOROM ALEKSANDROM ZOGRAFOM I PREDSTAVLJANJE KNJIGE “KRVAVI OKTOBAR 1941”, razgovor vodi DANILO MILOŠEV - WOSTOK
20.00 - OTVARANJE IZLOŽBE STRIPOVA ALEKSANDRA ZOGRAFA I BORISA STANIĆA

10. jun 2023.
15.00 - strip radionica za decu i mlade
18.00 - PREDSTAVLJANJE STRIP KNJIGE “I DEVETNAEST I DESETNAEST, PA SVAŠTA!” GRUPE AUTORA nastale na strip radionicama za decu i mlade u Domu Omladine Vršac koje je vodio Danilo Milošev - Wostok u periodu od 2009. do 2011. godine
18.30 - PROJEKCIJA FILMA “I DEVETNAEST I DESETNAEST, PA SVAŠTA!”
19.00 - RAZGOVOR SA STRIP AUTOROM BORISOM STANIĆEM I PREDSTAVLJANJE NJEGOVIH IZDANJA

   Kao „po difoltu“, ženska duša je na svim strip događanjima kao i u samom svetu stripa vidno manje prisutna od one muške. Izgleda kao da je ženskoj duši neko vrlo kompententan odavno ne samo došapnuo već i nesumnjivo stručno objasnio, možda u obliku doktorske disertacije, da je strip, odnosno njegova ontologija, štivo, po svojoj dosuđenoj mu prirodi, namenjeno najpre muškoj duši.

   Kao po difoltu, i danas se gotovo niko ne pita ko je taj kompententna i prilično nevidljiva ličnost koja zahvaljujući svojoj nesumnjivoj intelektualnoj, moralnoj i duhovnoj veličini sudi i dosuđuje ženskoj duši, a posredno i muškoj, šta ona kao takva može i mora da vidi kao njoj prihvatljivo nego i krajnje poželjno kulturno dobro u veku današnjem koje je dakako posledica veka prošlog. Veku i vremenu koje se iz mnogo bržeg voza napretka u digitalnoj oblandi vidi ovlaš, razume se. Još je Gete u svom vremenu zalagao za usporen način življenja, slično kao što je i Fridrih Niče mislio u svom vremenu kada je pisao da brz način života stvara pogrešno i iskrivljeno viđenje i razumevanje svih fenomena koje nam promiču pred očima i samo delimično dopiru do svesti.

   Od masovno formiranog viđenja fabrikuje se svaki potencijal za fašizam. Svaka masovna i popularna forma kulture ima u svojoj osnovi sličan potencijal.

   U kapitalističkom sistemu vrednosti koji ne podržava i razvija ideju humanizma, osim naravno na primeru reklamnih slogana, žena kao i muški član ovog društva, mogu samo da usvajaju slike i ideje koje su svuda oko njih i da ih u vremenu vladavine elektronske slike preinači neopaženo u potrebe koje su postale integralni deo građanskog/malograđanskog identiteta. Ukoliko je kultura zadobila ulogu fusnote i viška vrednosti, ili naprosto viška ili čak suvišnog sveta već postojećeg datog/nametnutog sveta, sveta u kojem je strip, odnosno kultura čitanja stripa i/iii razumevanja njegovog bića unapred nekritički viđena najpre kao fusnota već usvojene fusnote, onda je samim tim prosečnoj ženskoj osobi, kao i onoj muškoj ,strip /stripovi već predstavljen u definisanom svetlu doživljenom kroz postojeći nekritički usvojen filter. Prosečna ženska osoba/građanka, malograđanka se u tako formiranom okruženju najverovatnije neće zanimati za strip koji će biti njena prevashodna kulturna potreba ili bar delić njene kulturne potrebe odnosno identitete njene opšte kuture.

   Velikim delo i zato što postojeća strip industrija ima već ustanovljene sadržaje koji su namenjeni onom već poznatom strip kozumentu koji je dakako muškog pola. Sa kojim i sa čijim već formiranim potrebama industrija stripa, nekada mnogo masovnija nego u današnje vreme, jedino može da računa na isplativost i dakle profit. Svako dovođenje u pitanje sadržaja i žanrova može da se ustanovi kao neprofitabilno za izdavača i čitavu strip industriju.

   U svakom biznisu, pogotovo onom koji je naročito isplativ, trgovac ponuđenom robom računa na prosečnu svest, svest mediokriteta, kako bi ostvario željenu dobit.

   Svaki veliki uspeh merljiv je isključivo profitom. Koji je, pogotovo u kapitalističkom sistemu vrednosti, ostvarljiv podilaženjem / dodvoravanjem onim postojećim potrebama ogromne većine.

   Razlika (distinkcija) između industrijski proizvedenog stripa i onog autorskog je kao razlika između industrijske hrane i one organskog porekla.

   Možda prosečni strip izdavač, iznad koga stoji i kojim vlada tržišna ekonomija koja koristi strip samo kao sredstvo isplativosti, odavno ženskom delu populacije nije toliko privlačan kao i koliko strip kreiran organski. Možda strip prodaje jednako predstava i ostvarena potreba za njim. Nezavisno od toga kako je strip proizveden.

   „Možda” je previše skup eksperiment. Koji tek na duge staze daje izvesne rezultate.

   U koji je, razume se,neophodno uložiti poveći kapital. Koji bi, paradoksalno, trebalo da je naveliko i vizionarski usmeren ulaganjem u kulturu koja igra prosvetiteljsku ulogu. Ulaganjem u tako shvaćenu kuturu koja strip vidi kao jezik, kao „mišljenje i pevanje”(Hajdeger) među već postojećim jezicima.

   Koja kulturu razumeva kao integralni faktor revolucionisanja postojećeg nesumnjivo bolesnog i destruktivnog stanja u duštvu. U kojem je svaki pucanj iz pištolja pokazatelj destruktivnog ispoljavanja ne samo etičkog, moralnog, estetskog, intelektualnog stanja do kojeg je pojedinac u svom životu dogurao, već i duhovnog nivoa prosečnog čoveka i kulture u kojoj se kao takav kreće.

   Koliko smo daleko od tako viđenog puta, mogu proceniti samo oni koji još nisu prodali svoju svest i savest na tržištu ponude i tražnje. Kako ja kao autor ovog teksta odavda mogu da vidim, možda bi bolji naslov za ovaj tekst moga biti “Žene ili strip“.

   To „možda” je često suviše često najbolje što imamo. Dok živimo ili u osnovi preživljamo li preživamo  ko više ko manje, u svetu bez velike zapitanosti nad onim datim i nametnutim.

   Preživanje kao način postojanja potpuno adaptiranog govečeta iscrpljuje, kako izgleda, sve moguće potencijale za pitanje odveć filozofskog značenja. Koje za utehu ne nudi ni alternativno „možda“, koje doziva koliko-toliko svet sumnje koja doziva neki drugi svet. Svet organskog jedinstva sa onim ženskim svetom koji sve ili svet vidi i doživljava samo na njima svojstven način.

   Ženski svet (neodvojiv od muškog).

   Iako su drevni Indijski zapisi svedočili o ženi čije se biće u svetu umetnosti najbolje iskazuje ne kroz slikarstvo već kroz ples, glumu ili možda poeziju.

   Izgleda da svet kao jedinstvo suprotnosti sveta gornjeg i sveta donjeg (communicatio idiomatum) ne prihvata žensku moć u vizuelnim umetnostima, u kojima, prema mnogim ne/kritčki teorijski zasnovanim ubeđenjima, i strip ima časno mesto. I filozofija je teritorija kojom ubedljivo vladaju muški članovi društva, pa zašto ne bi tako bilo i u stripu (stripovima koji imaju svoje tržište)?

   Ali, zaboravio sam, zaboravio sam, da je u ovako ograđenom ljudstvu „psihologije gomile“(Gistav Le Bon, koliko i Hoze Ortega i Gaset u delu „Pobuna masa”) postalo skoro nemoguće pitati se sa krajnjom ozbiljnošću bilo šta što dovodi u pitanje postojeće, naizgled nesumjive i prirodne, standardizovane vrednosti, pa i pitanje: Zašto uglavnom muški deo populacije gaji interesovanje za strip/stripove. Koje bi trebalo da podrazumeva i pitanje zašto su autorke vredne pažnje prilično retke u svetu stripa?

   Zaboravio sam, dakle da je ovaj tekst/esej, sasvim nepotreban.

   Kao po difoltu.

Strip crtača i scenaristu, Gorana Duplančića iz Splita, oduvijek je interesovao svijet linija i boja.

Za majsko izdanje emisije “Multikultura” Radio Kotora priča da se još kao desetogodišnjak prvi put susreo sa stripovima Muljanina, Andrije Maurovića, koji su izlazili u Slobodnoj Dalmaciji i odmah ih zavolio.

“Od svih tada aktuelnih autora, upravo je on ostavio poseban utisak na mene, jer je bio specifičan, direktan crtač, imao je neku posebnu snagu. Njegovi radovi su uvijek bili tehnički i emocionalno dobro izvedeni, uz autentičnu dinamiku i pokrete, a to je nešto što je veoma teško postići na jednostavnim linijskim crtežima”, pojašnjava Duplančić.

Po obrazovanju doktor fizike, zaposlen u Zavodu za teorijsku fiziku Instituta “Ruđer Bošković”, naš sagovornik  napominje da su, osim bavljenja prirodnim naukama, njegova ljubav strip i pripovijedanje.

“Oduvijek sam bio fasciniran crtežima i stripom. Kada čovjek svoj život profesionalno setira i sebi barem na neki način osigura karijeru, onda se nekako počnete vraćati svojim talentima, ali i preispitivati interesovanja iz mladosti. Tako sam svojevremeno uzeo ponovo olovku u ruke i do danas imam više izdatih strip albumskih izdanja”, kaže Duplančić.

Strip je, ocjenjuje, najdemokratičniji od svih medija, jer ne pravi jasnu granicu između amaterizma i profesionalizma.

“Ovu vrstu umjetnosti prihvataju ljudi koji njeguju različite stilove i kvalitet izražaja i mogu s lakoćom učestvovati u njoj, te tako postati zanimljivi, kako publici, tako i kritici. Do sada sam objavljivao kraće forme stripova. Čim su stigli do publike, a zahvaljujući internetu, počeli su i pozitivni komentari mojih pratilaca koji su prepoznali određeni kvalitet u tome što radim i to me podstaklo da se još snažnije opredijelim za pisanje i crtanje”, ističe Duplančić.

Njegov autobiografski, crtani roman “Vojna” objavio je u ljeto 2021. godine Josip Sršen, u svojoj izdavačkoj kući “Barbatus”. Album od 270 stranica, manjeg formata, donio je priču devetnaestogodišnjaka koji se, kao desetar JNA, zatekao u kasarni, u ljubljanskom Šentvidu, kada je 25. juna 1991. godine Slovenija proglasila samostalnost.

“Zatekao sam se u tom gradu na početku ratnih dešavanja u Sloveniji i puno se toga zapravo dogodilo u veoma kratkom vremenu. Za mene je to bilo prilično šokantno i neugodno iskustvo i sa ove distance, na neki način filmično. U tim pričama, koji za temu imaju ratna dešavanja, uvijek postoje narativi sa nacionalnim prizvukom, a iz njih zapravo proizilazi hiljade intimnih priča malih ljudi sa ličnim doživljajem apsurdnosti i tragike. Sve što sam naučio o životu i preživljavanju smjestilo se upravo u tih par dana, što sam i svojoj djeci kasnije rekao, a to su prepoznali ljudi iz gotovo svih bivših, jugoslovenskih republika”, navodi Duplančić.

Emisiju “Multikultura” uređuje i vodi Sanja Čavor, a repriza je na programu večeras u 20 sati i 30 minuta.

Tekst i foto: Sanja Čavor

SVAŠTA JE NAŠ LAJAVI STRELAC BIO, SAMO JOŠ NIJE BIO KRALJ!

„KRALJ DEDPULˮ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.540 dinara!

U dobro poznatom maniru Dedpula, sve čega se on prihvati nekako pođe po zlu. Pa tako i zadatak da ubije kralja čudovišta. Ali, ne lezi, vraže, ko ubije kralja čudovišta, i sam postaje njihov kralj. Dedpul će se tako naći u novoj, nenadanoj ulozi – onoj koja ga do guše baca u političke intrige, pogotovo kada se nalazi na nišanu nekih od najubojitijih pripadnika Marvelovog univerzuma. Dedpul će prekasno otkriti da sa velikom krunom dolazi i velika odgovornost, jer i čudovištima treba neko da ih štiti.

Prelistajte ovo izdanje • PORUČITE ODMAH

„KRALJ DEDPULˮ na Letećem je startu od srede, 31. maja, do nedelje, 4. juna 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Fordˮ po ceni od 1.540. dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.700 dinara, a u ostalim knjižarama 2.299 dinara.

Pozivamo vas na razgovor i druženje sa Banetom Kercom koji će pre svega biti motivisan predstavlajnjem velikog Fibrinog integrala 'CAT CLAW'. Ovaj događaj je u utorak, 30. maja u 19h.

Razgovor moderira Nenad Savin.

Kada je 1981. redakcija YU STRIP-a odlučila da obogati sadržaj magazina stripom koji bi po duhu bio blizak tradiciji američkih superheroja, Toza Obradović i Bane Kerac smislili su tri predloga, od kojih je na kraju izabrana Cat Claw, svojevrsna ženska verzija Spider-Mana. Nakon nekoliko početnih, Marvelom inspirisanih epizoda, za koje je scenarijo napisao Slavko Draginčić, Bane preuzima sve uzde u svoje ruke i okreće celu stvar naglavačke.

Ionako apsurdne superherojske pustolovine dovedene su do još većeg apsurda, pa pritom začinjene obilnim količinama briljantnog humora, a kad se tome doda Banetov fantastičan crtež, nije čudo što je 'Cat Claw' vrlo brzo stekla kultni status kod domaće publike (a ni inostrani uspeh nije izostao).

Bane je o pustolovinama Cat Claw nacrtao ukupno 44 epizode, koje je Fibra objedinila u svom impresivnom, integralnom izdanju obogaćenom iscrpnim životnim intervjuom koji je s Banetom vodio Darko Macan. Ovo je jedinstvena prilika svim ljubiteljima stripa za susret sa najdražom Katom!

Vidimo se

U grafičkom romanu Trkač 1 Saše Jovanovića likovnost se utrkuje s maštovitošću, metafizika sa društvenom satirom i još se cela priča odigrava u Nišu, 1933. godine. Fantastičan strip u svakom smislu, po mišljenju uredništva Besne kobile jedan od najboljih koje smo objavili.

Rekli su o Trkaču:

„Nastavljajući sagu koja je počela fascinantnim grafičkim romanom Zec, Saša se oslobodio uticaja nekih velikh svetskih crtača i ostao svoj i nepogrešivo prepoznatljiv. Sa daškom magije, prstohvatom naučne fantastike i obilatom kašikom dobrog pripovedanja, zakuvao izvrsno i originalno jelo koje višestruko nagrađuje ponovljenim kušanjima.“ – IGOR KORDEJ

„Trkač 1 je skoro pa hipnotičko iskustvo. Jovanović nas kroz dugo finale bez teksta vešto vodi do završnog akorda, pritom se poigravajući tempom čitanja kako kroz inventivno smenjivanje velikih i malih kadrova tako i kroz količinu detalja u crtežu…

… Ovo je album koji izaziva zavisnost.“ – HANS VAN SUST, 9eKunst (Holandija)

„Jovanović podiže strip kao medijum na veoma visok nivo, ne samo kroz zapanjujuće ingeniozne priče već i kroz crteže od kojih pojedine možete uramiti i okačiti u muzeju.“ – HOLI MURS, Moors Magazine (Holandija)

„Nijedna knjiga koju budete čitali ove godine vas neće ovako zapanjiti… Čudan san za koji se ispostavi da je orkestriran do savršenstva.“ – VAUTER PORTEMAN, Stripspeciaalzaak (Belgija)

„Ima priča koje nije moguće ispričati koristeći samo reči a moraju se ispričati. Ovo je jedna od takvih situacija. Trkač Saše Jovanovića  – moderna je bajka za maštovite odrasle… Sjajno nacrtana i napisana narativna struktura koja se gradi do poslednje stranice. –  JERUN VAN ES, (Holandija)

U prodaji od 25. maja 2023.

Деновиве излезе од печат „Македонскиот стрип во ревијата ЈУ стрип“, најново книжевно дело на стрип-хроничарот Александар Стеванов од Штип. Станува збор за истражувачка студија со фабуларна структурираност што како проект од национален интерес е објавена со поддршка на Министерството за култура. Како што открива нејзиниот наслов, во книгата е обработена своевремено популарната српска периодична публикација „ЈУ стрип“, со посебен акцент на неколкуте македонски автори што со свои стрипови биле застапени на нејзините страници.

– Во својата блескава публикација, Стеванов дава детален приказ на српската ревија „ЈУ стрип“ што „Дечје новине“ од Горњи Милановац ја издава во периодот 1977 – 1987 година, како и на сите македонски творци што со свои дела биле застапени во неа. Книгата „Македонскиот стрип во ревијата ЈУ стрип“ на Александар Стеванов е допадливо напишана, мајсторски уредена, современо дизајнирана, богато илустрирана и обилно референцирана, пишува дипломираниот моден и индустриски дизајнер Моника Гачева, во својата рецензија кон книгата.

26. svibnja otvara se retrospektivna izložba Andrije Maurovića na jubilarnom 10-om NIFEST-u u Nišu

Na ovogodišnjem, jubilarnom desetom po redu međunarodnom festivalu stripa NIFEST u Nišu organizira se izložba „100 godina posle: Maurović opet u Nišu“.

Naime, 1923. godine Maurović je upravo u Nišu (prije dolaska na Akademiju u Zagreb) pohađao Školu za rezervne oficire, tu su i nastali njegovi prvi sačuvani radovi  (tzv. „niški opus“) – crteži na papiru koji prikazuju portrete i karikature vojnika, te ciklus „Plesačice“ koji se sada nalaze u fundusu Umjetničke galerije Dubrovnik.

I upravo je spomenuta stogodišnjica bila povod zagrebačkom kustosu Veljku Krulčiću za ovu izložbu, na kojoj će se panoramski prikazati Maurovićevo stvaralaštvo u stripu, ilustraciji, karikaturi, plakatima, naslovnicama knjige itd. koje je potrajalo do njegove smrti.

„Niški opus“ tek je jedna od atraktivnosti izložbe. Prvi puta će se publici pokazati i Maurovićev autoportret iz 1974. godine, koji se nalazi na plakatu i na naslovnici kataloga.

Izložba se otvara u petak, 26. svibnja, a dan kasnije se organizira okrugli stol „Vječni Stari Mačak: razgovori o Andriji Mauroviću“ u kojem će sudjelovati Zoran Stefanović (upravnik Centra za umetnost stripa Srbije), Vladimir Topolovački, bibliograf stripa iz Beograda, Srđan Savić, direktor Kulturnog centra Niš i Veljko Krulčić.

Izložba  „100 godina posle: Maurović opet u Nišu“ će se moći u Galeriji niškog kulturnog centra razgledati do 15. lipnja 2023. godine.

„DŽAKARTAˮ JE BURE BARUTA KOJE PRETI DA EKSPLODIRA, A DUGO PUTOVANJE PRETVORIĆE SE U PAKLENO ISKUSTVO.

„1629... ILI JEZIVA PRIČA O BRODOLOMNICIMA ’DŽAKARTE’ˮ 1 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.670 dinara!

Gzavje Dorizon i Timote Montenj se kroz ovu dvotomnu avanturu usredsređuju na jedan od najkrvavijih događaja pomorske istorije – brodolom „Džakarteˮ iz 1629. godine. U autorskoj verziji događaja dominiraju elementi psihološkog trilera u kom centralnu ulogu zauzimaju istorijski likovi Jeronimusa Kornelisa i Lukrecije Jans. Dorizon maestralno gradi klaustrofobičnu atmosferu broda na ivici katastrofe i pronicljivo istražuje ponore ljudskog morala, a sve to uz zadivljujući crtež Timotea Montenja na vrhuncu karijere.

Prelistajte ovo izdanje • PORUČITE ODMAH

„1629... ILI JEZIVA PRIČA O BRODOLOMNICIMA ’DŽAKARTE’ˮ na Letećem je startu od srede, 24. maja, do nedelje, 28. maja 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Fordˮ po ceni od 1.670 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.870 dinara, a u ostalim knjižarama 2.499 dinara.

NAJVEĆA TAJNA KINGA BREDLIJA IZLAZI NA VIDELO!

„ČELIČNI ALHEMIČARˮ 8 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Akcija predsednika Bredlija završava se haosom, krvoprolićem i otvorenom pretnjom. Na scenu stupaju misteriozni putnici sa Istoka, princ i princeza iz zemlje Šin, koji ne prezaju ni od čega kako bi se domogli besmrtnosti.

Prelistajte ovo izdanje • PORUČITE ODMAH

„ČELIČNI ALHEMIČARˮ 8 na Letećem je startu od srede, 24. maja, do nedelje, 28. maja 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Fordˮ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 592:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/592

Milan Miletić je rođen 1950. godine u Lapovu. Nakon što je u rodnom mestu završio osnovnu, a u Svetozarevu srednju školu, upisuje Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu. Po dolasku u Beograd počinje da sarađuje sa „Politikinim zabavnikom“ kao ilustrator, uključujući i rad na serijalu Istorija oružja. Nakon dvogodišnje saradnje za „Politikinim zabavnikom, 1971. godine započinje saradnju sa Dečjim novinama iz Gornjeg Milanovca. Objavjuje strip Damir, kao i seriju ilustracija Nošnja kroz vekove u časopisu „Reč i slika“ i ilustruje časopis „Zeka“, a zatim počinje da radi ilustracije i za „Tik-tak“ i časopis „Dečje novine“. Tokom narednih decenija radi više hiljada ilustracija za gornjomilanovačkog izdavača. Za istog izdavača radi i stripove o Mati Blažini i Branku Miloševiću Metalcu (serijal „Nikad robom“, odnosno „Kurir“), Do poslednjeg („Dečje novine“), a prema scenariju Milorada Jankovića Crna kraljica i Poručnik konjičke brigade („YU strip“, pod pseudonimom Is Dore). Sledi rad na serijalu Kočiz – tri epizode su objavljene u „YU stripu“, a jedna kao album u ediciji „Profil“. Stvara i strip Knez Vojislav, koji ostaje neobjavljen.    Sa novosadskim Dnevnikom započinje saradnju 1984. godine, prvo kao jedan od autora na nikad realizovanom licencnom stripu Bufalo Bil za švedski Semnik, a zatim na serijalu Larami. U različitim edicijama „Strip zabavnika“ objavljeno je 15 epizoda prema Miletićevim, kao i scenarijima Miodraga Milanovića i Zorana Božovića, a Dnevnik je objavio i jedan album Laramija u boji.    Krajem osamdesetih godina sa Milanom Miletićem u Malim novinama i u Strip straru objavljuje strip Divlji Bil, a 1990. za Marketrint objavljuje tri epizode Tarzana (prema scenarijima Dragane Stanković i Dušana Vukojeva, tuš Branko Plavšić i Pavel Koza), dok jedna epizoda ostaje neobjavljena. Početkom 1990-ih u „Dečjim novinama“ objavljuje tri epizode Ratnika iz Arkone. Miletić je ilustrovao veliki broj knjiga, uključujući i tri knjige „Biseri narodne književnosti”, 210 ilustracija u koloru. Tokom poslednjih decenija Miletić je najpoznatiji kao slikar. Izlaže od 1974. na samostalnim i kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu: Beograd, Niš, Novi Sad, Zagreb, Sarajevo, Sombor, Lapovo, Lazarevac, Zadar, Rijeka, Tuzla, Bijeljina, Dubrovnik, Split, Čačak, Pirot, Sofija, Varšava, Krakov, Helsinki, Ženeva, Toledo, Tel Aviv, Toronto.

   Ko je Milan Miletić?
   Slikar i crtač, ilustrator – sve zajedno. Slikarstvo mi je profesionalno zanimanje već 45 godina, ali se gotovo isto toliko godina bavim ilustracijom i stripom, kako ja volim da kažem, svojim drugim zanimanjem. Odrastao sam sa ilustrovanim knjigama i stripom i to mi je u krvi. Kao i slikarstvo. Teško je pomiriti te dve stvari, mnogi kažu da je to nemoguće, ali, eto, ja sam to uspeo. Bar ja tako mislim i nimalo se ne žalim. Bilo bi mi mnogo više žao da sam jedno od ovo dvoje zapostavio.

   Detinjstvo ste proveli u Lapovu. Čega se danas najradije sećate?
   Bilo je sve nekako skromno. Ničega nije bilo previše, puno tega je nedostajalo, ali mi deca nismo bili nesrećni. Meni je najviše nedostajalo to što nisam imao para za knjige, koje sam oduvek voleo, i za listove i časopise u kojima je bilo stripova i ilustracija. To je bilo vreme kada su ponovo počeli da se objavljuju stripovi, jer znamo da se do 1952. godine nisu smeli štampati stripovi. Smatrani su gotovo državnim neprijateljima, loš uticaj sa Zapada. Imao sam samo udžbenike koji su bili bogato i lepo ilustrovani. Najčešće su to bile ilustracije Aleksandra Hecla i Save Nikolića. Bilo je još nekih ilustratora čijih imena ne mogu da se setim. I danas posedujem dosta tih knjiga, sačuvao sam ih. Uzimao sam knjige iz biblioteke, pre svega školske, a postojala je i solidno opremljena i gradska biblioteka. Posebno sam voleo knjige iz edicije „Lastavica” jednog sarajevskog izdavača. U to vreme to je bila kultna biblioteka sa mnogo dobrih naslova domaćih i stranih pisaca, veoma značajnih za uzrast u kome sam ja bio. Posebno mi je bila draga vanredna edicija „Lastavice” i u njoj tri pisca: Branko Ćopić, Tone Seliškar i Mate Lovrak. Na naslovnim stranama ovih knjiga bile su ilustrecije Andrije Maurovića. Ja tada nisam znao ko je Andrija Maurović.
   Dve knjige iz tog vremena sam zadržao u lepom sećanju: Orlovi rano lete Branka Ćopića i Hajduk Stanko Janka Veselinovića.
Naravno, bilo je još puno dobrih knjiga.
   Taj period detinjstva, a to su godine osnovne škole, ostao mi je u lepom sećanju, čak veoma lepom.

   Kada ste prvi put došli u kontakt sa stripom? Koje stripove, časopise i autore ste tokom osnovne škole najviše voleli?
   Moj otac je bio obućar i imao je u varošici Lapovo privatnu obućarsku ranju. Prodavac novina, Sveta novinar kako su ga svi zvali, svakog dana mu je donosio „Politiku”. U tim novinama su izlazili stripovi Paja Patak i Miki, po jedan kaš dnevno. To su bili prvi stripovi koje sam video. Jednom nedeljno, mislim da je bilo četvrtkom, bio je jedan mali prilog u dnu strane iz Diznijeve produkcije Čuda prirode. To su bile zanimljivosti iz sveta životinja, koje je crtao jedan Diznijev crtač sa puno realizma i duha. To su bili zaista fantastični crteži. Te priloge sam isecao i čuvao, imam ih i danas. Nisam nikada kasnije video da je neko bolje crtao životinje i to mi je kasnije, kada sam počeo da se bavim ilustrovanjem, bila značajna dokumentacija. Uvek sam voleo da ilustrujem tekstove na temu živitinja.
   Moj najdraži list je bio „Kekec”, a to je jedini list koji sam mogao kupovati obzirom na finansijske mogućnosti. Izlazio je četvrtkom, pa je taj dan u nedelji bio kao praznik. Štampan je u punom koloru u odličnoj štampariji Forum u Novom Sadu, a to je bilo nešto sasvim novo obzirom da su do tada svi ostali listovi štampani crno-belo ili u samo dve boje. Mogu reći da sam u neku ruku odrastao sa ovim listom, koji je objavljivao stripove francuskih autora. Bilo je samo par američkih.
   Princ Valijant Hala Fostera je bio neodoljiv i jedan poseban čarobni svet. I dalje mislim da je to najbolje delo u istoriji svetskog stripa. Ovaj strip je vršio veliki uticaj na mnoge autore stripa i svetu, naravno i mene.
   Pored Valijanta tu su bili još mnogi stripovi koje sam voleo: Džeri Spring, Rasti Rajli, Krcko, Kapetan Bura, Pukovnik Klifton (ovi poslednji su od autora Rudolfa Mašeroa). Nešto kasnije na stranice Kekeca su se uselili Beli konjanik i Talični Tom. Posebno sam voleo stripovane biografije poznatih ličnosti na srednjim stranama lista. Autori ovih stripova su bili odlični francuski autori. Kasnije je te stripove o događajima iz naše istirije radio Zdravko Sulić, jedan od naših najboljih crtača koji je nepravedno zapostavljen i zaboravljen.
Nekako tada, mislim da je bila godina 1963. video sam dve sveske kultne strip edicije „Crtani romani”: Bitka za ranč, sa Rejom Karsonom i Klopka sa fantastičnim likom po imenu Lari Morgan, kasnije proizveden u Larigan. Sledile su kasnije i nove epizode sa ovim likom, a te impresivne stripove je crtao Arturo Del Kastiljo. To sam, naravno saznao znatno kasnije kada sam imao prilike da vidim i neka druga ostvarenja ovog velikog crtača, imetnika, kao što su Pančo Vilja i Zapata i naravno serijal Ringo.
   Tih godina počinju da se pokreću nove edicije (prava ekspanzija): „Nikad robom” sa stripovima naših crtača i temom iz istorije naših naroda i biblioteka „Lale” sa inostranim stripovima o Robinu Hudu i Musketarima. Time su se „Dečje novine” iz Gornjeg Milanovca javile kao novi veliki i značajan izdavač u godinama koje su dolazile. Ubrzo se pojavljuje i njihov „Zenit”, a odmah zatim i „Panorama” iz Novog Sada, koja će kasnije prerasti u legendarnu „Stripoteku”.
   „Politikin zabavnik“ u to vreme nisam pratio, delom što nisam bio u prilici da ga kupujem, a i zbog toga što mi se nije sviđao taj veliki novinski format. Tek sam mnogo kasnije shvatio koliko je taj list bio sadržajan i dobar.
   Jednog dana slučajno mi je došao u ruke zagrebački „Plavi vjesnik” i kada sm video strip Julesa radulovića Mongo toliko sam bio oduševljen tim visokim stepenom realizma pa sam počeo da pratim ovaj list. Već narednih nedelja počinje novi strip Kapetan Leši, jedno pravo malo remek delo. Ovaj strip je Jules crtao na osnovu istoimenog filma u to vreme jako popularnog.
   „Plavi vjesnik” je bio jako dobar list najviše zbog toga što je urednik Nenad Briksi uspeo da okupi i angažuje jednu grupu izvanrednih crtača: Žarko Beker, Jules, Maurović, Bordo, Zdenko Svirčić, Vladimir Delač, karikaturista Oto Rajzinger i naravno braća Nojgebauer. Dosta toga je pisao jedan od najboljih scenarista tadašnje Jugoslavije Zvonimir Furtinger.
   Od stranih stripova tu je bio odličan strip Den Deri autora Frenka Belamija.
   I na kraju da pomenem momenat kada sam došao u posed petnaestak svezaka Julesovog stripa Kroz minula stoleća. Taj strip istorijskog žanra me je toliko opčinio da je u značajnoj meri uticao na razvoj mene kao budućeg crtača stripova.
   U toj istoj ediciji objavljen je i odličan strip Zaviša Žarka Bekera.

   Srednju školu pohađate u Svetozarevu, a to je i vreme kada odlučujete da se bavite likovnom umetnošću. Koliko su te srednjoškolske godine bile za vas bitne i gde je bilo mesto stripa tokom tog perioda?
   Godine provedene u Gimnaziji u Svetozarevu (današnja Jagodina) dovele su do blagog udaljavanja od stripa, ali ne potpuno. Pod uticajem svog profesora umetnosti i dobrog slikara „stare garde” Vojkana Veličkovića počeo sam da stičem prve ozbiljne predstave o likovnoj umetnosti.  Čitao sam istoriju umetnosti i počeo da crtam stvari na neki drugi način (studija glave, ljudska figura i sl.) i sve ono što će me usmeriti prema Akademiji za likovne umetnosti.
   Pratio sam i dalje „Kekec“, ali to više nije bio onaj prelep list iz ranijih godina. Sa 250. brojem se promenio: format je znatno povećan i štampa je bila katastrofalno loša. Išao je u škole i previše počeo da prati školski program. Tako ja ovaj meni omiljen list izgubio onu lepotu i šarm koji je imao.  To je zapravo početak njegovog kraja. Kasnije su pokušali da ga obnove vraćanjem na onaj raniji manji format i na kvalitetniju štampu, ali ništa nije vredelo. Tako se neprimetno i polako gasio najlepši list tog sadržaja koji smo imali. To je, nažalost, bio dobar primer šta se dešava kada se nešto voljom i lošom idejom nekih urednika upropasti.
   Jedini list koji je radikalnom promenom postao još bolji je „Politikin zabavnik”. A to je posebna priča.
   Te godine, a bila je 1968. u prodavnici novina u Svetozarevu slučajno sam primetio „Politikin zabavnik” potpuno drugačiji. Umesto onog velikog formata štampanog u dve boje na običnom novinsko papiru, vidim „Zabavnik” na nešto manjem formatu i punom koloru i štampan veoma kvalitetno. Flaš Gordon je izgledao fantastično kao i Diznijevi i drugi stripovi. Od tog dana sap počeo redovno da ga kupujem, ne sluteći da ću u redakciji tog lista započeti da crtam ilustracije i učiniti prve korake profesionalnog bavljenja ovom umetnošću, a time je započeo, mogu to slobodno da kažem, novi period mog života.

   Sa 19. godina odlazite u Beograd i u njemu ćete provesti narednih 8 godina, najvećim delom pohađajući Akademiju likovnih umetnosti. Kakva su sećanja na taj period i kako sa na strip gledalo među vašim kolegama i profesorima na Akademiji? Kakav je uopšte bio odnos prema stripu krajem sedamdesetih i tokom prve polovine sedamdesetih godina prošlog veka?
   Moj dolazak u Beograd nije bio ni jednostavan ni lak. Nisam imao para, a da bih studirao morao sam da pronađem neki posao. To je značilo da sam želeo pre svega da crtam. U redakciji mog nekad omiljenog lista „Kekec“ nije bilo nikakvog posla. Uostalom taj list je bio na izdisaju. Nije bilo ni na nekim drugim mestima. Onda sam krenuo u redakciju „Politikinog zabavnika”.
   U to vreme glavni i odgovorni urednik „Zabavnika” bio je Nikola Lekić, jedan od najboljih urednika koje sam u životu upoznao.
   Taj čovek je svojevremeno, nekih pedesetih godina, bio prvi urednik „Ilustrovane politike” i kako je osmislio ovaj veoma popularan nedeljnik on i danas postoji. Bio je dugo dopisnik „Politike” iz Rima, voleo je Italiju i njenu kulturu. Tamo je dobro video i naučio kako se pravi dobar list, a kad se takvog posla dohvati čovek kao što je on bio, kreativan i veoma zahtevan, onda su rezultati veliki.
   Nikola Lekić je napravio radikalnu promenu „Politikinog zabavnika”, pretvorivši ga u jedan sadržajan i kvalitetan magazin. Koliko je meni poznato to je jedini list tog žanra u Evropi koji toliko dugo traje. Iskreno se nadam da će trajati još dugo.
   Dakle u takvom listu i kod takvog urednika ja sam počeo svoj put u ilustraciju i strip.
   Iako mi je Nikola Lekić na prvi pogled izgledao dosta grub, zahtevan i nepristupačan, primio me je lepo, pogledao crteže koje sam doneo i dao jedan kraći tekst da ilustrujem. Dobro se sećam, bila je to priča o jednom dečaku koga je napao leopard. Ja sam bio totalni početnik, nism imao nikakvog iskustva, nisam posedovao nikakvu dokumentaciju neophodnu u ovom poslu i zato nije bilo jako teško.
   Moram priznati da je urednik Lekić imao brojne primedbe, ali je imao strpljenja sa mnom i dosta mi je pomogao. Kasnije, jednom prilikom mi je rekao da je, bez obzira na moje početničke greške, imao poverenja u mene i verovao da mogu uz dosta truda da budem dobar ilustrator. Ja sm mu na tome beskrajno zahvalan.
   Nekako je sve išlo najbolje, uhodavao sam se, učio i pripremao za puno ozbiljnije stvari. Već sledeće godine povereno mi je da radim na ozbiljnom serijalu Istorija oružja. To je možda i najozbiljniji posao koji sam radio u „Zabavniku”. Bilo je i nekih dobrih naslovnih strana.
   Moj posao je tada bio ilustrovanje tekstova, stripom se još nisam bavio.
   Na Akademiji nije bilo ni malo pozitivnog mišljenja o stripu i ilustraciji. Smatrali su da slikarstvo i strip ne mogu da idu zajedno. Bilo je i neprijatnih momenata koji mi ni malo nisu godili. Ja sam, međutim, imao drugačije mišljenje o tome i uporno išao svojim putem. Vreme je pokazalo da sam bio u pravu.

   U to vreme uradili ste dva reklamna stripa. O kakvim stripovima se radilo, na čiju inicijativu su nastali i kakva im je bila sudbina?
   To su dva jako kratka stripa kao što su i reklame kratke. Imali si po četiri kaiša i svake nedelje bi bio objavljen po jedan kaiš. Strip Astra je bio reklama za cipele Astra i objavljen je crno-belo. Drugi je bio Sprint pepermint, reklama za tada popularne bombone pepermint i objavljen je u koloru. Oba stripa su po ideji i tekstu Nikole Lekića. Bilo je to za mene jedno malo, ali značajno iskustvo.

   Već početkom sedamdesetih, tek nakon što ste upisali Akademiju, vaš strip Damir pojavljuje se u izdanjima Dečjih novina. Kako ste došli na ideju za ovaj strip i kako je došlo do saradnje sa Dečjim novinama?
   Tokom nekoliko godina saradnje sa „Politikinim zabavnikom”, tačnije dve godine, bio sam u prilici da upoznam neke crtače koji su crtali za ovaj list. Svi su oni bili znatno stariji od mene, sa podužim stažom i bogatim biografijama. Ta imena su mi bila poznata još u vreme kada sam išao u osnovnu školu.
   Boža Veselinović je u ediciji „Nikad robom” objavljivao stripove Dabiša i Zulumćar. Pera Radičević je crtao dosta toga, najpoznatiji mu je Tajanstveni vitez. Brana Jovanović je bio prava zvezda među ilustratorima, veliki majstor ilustrovanja. Ratko Ruvarac je bio u stalnom radnom odnosu još od nekih pedesetih godina. Rus Vlada Dorošev Tintor je najbolje poznavao ratne avione i brodove, pošto je ranije radio za list „Krila armije” koji je izdavala vojska. Laza Sredanović je crtao Dikana, a Dragomir Acović, heraldičar, je pravio dobre priloge iz te oblasti.
   Meni je nekako najbliži bio Pera Radičević. Bavio se dosta istorijom, a to je oblast koju sam i ja najviše voleo. Posedovao je bogatu dokumentaciju, a to je meni kao početniku nedostajalo. Pera mi je u tome pomagao, posebno kada sam radio na serijalu Istorija oružja.
Kako sam došao u „Dečje novine”? Upravo me je tamo uputio Pera Radičević. „Zabavnik” je bio jedan list, a imao je dosta crtača, koje sam već naveo. Radilo se onoliko koliko je bilo potrebno i koliko je bilo prostora. Svako od nas dobije po nešto da uradi, nekada se desi i pauza. Ja sam želeo, a bilo mi je i potrebno, više da radim i Pera mi je predložio da odem u Dečje novine.
   Nisam, naravno, morao da idem u Gornji Milanovac pošto su oni imali poslovnicu tu u centru Beograda, u Nušićevoj ulici. Tu u poslovnici redovno su iz Milanovca dolazili urednici izdanja da se sastaju sa saradnicima, pošto je saradnika najviše bilo iz Beograda.
   Ja sam uskoro došao u tu poslovnicu i prvi čovek kojeg sam tamo sreo bio je Srećko Jovanović, glavni i odgovorni urednik svih izdanja. Dopalo mu se to što sam doneo, a to je bilo nekoliko slobodnih ilustracija i nekoliko strana serijala Nošnja kroz vekove koji sam započeo, ali kasnije nisam završio. To su objavili u listu „Reč i slika”, enciklopedijskom izdanju koje, nažalost, nije zaživelo. Mislim da je izašlo samo nekoliko brojeva.
   Prve stvari sam počeo da radim za list „Zeka”. To je bila čitava serija ilustracija na temu životinja. Saradnja je jako lepo počela sa Žikom Atanackovićem, koji je bio likovni urednik u Dečjim novinama. On je bio crtač stripa o Hajduk Veljku i još mnogih drugih u ediciji „Nikad robom”. Posebno je bio zanimljiv u crtanju dece. Kasnije je napustio Dečje novine i otišao u Nemačku, gde je osnovao sopstvenu agenciju Zijat i postao vrlo poznat crtač.
   Nakon par nedelja Branko Živković, urednik „Tik-Taka” ponudio mi je da crtam za ovaj list i to sam radio narednih sedam godina, kao i za matični list „Dečje novine”, gde sam imao po tri strane u svakom broju, kao i još mnogo toga narednih godina.
   Po slobodnoj proceni za izdanja Dečjih novina uradio sam nekoliko hiljada ilustracija, uglavnom novinskih. Knjige u to vreme nisam ilustrovao, to sam kasnije više radio za druge izdavače, najviše za BIGZ.
   Tih godina nisam ništa radio na stripu.
   Ali desio se strip Damir.
   To je jedna priča iz nacionalne istorije, doba Stefana Nemanje i borbi sa Vizantincima. Damir je bio dečak čije su roditelje ubili Vizantinci, nakon što su spalili utvrđenje. On se jedini spasao, umakao im u šumu, a tu ga nalazi jedan lovac, koji ga je u narednim godinama odgajio. Početak malo podseća na Dabišu Bože Veselinovića. To je jedan početnički strip, ima samo 18 strana i objavljen je prvo u listu „Karavan”, a zatim ponovo u listi „Bombaš”. Nisam nastavio dalje, možda najviše zbog toga što nisam imao tada dovoljno iskustva i nisam bio u stanju da se nosim sa zahtevima jednog serijala za koji sam osim crtanja pisao i tekst. Ali svakako sam tim stripom učinio prve korake.
   To je bila 1971. godina.

   Nakon završetka postdiplomskih studija, stvarate strip Knez Vojislav. O kakvom stripu se radi i kako se sećate rada na tom stripu? Da li je objavljen? Sledi rad na nekoliko stripova iz NOB-a i istorije. Možete li rći nekoliko reči o ovim stripovima?
   Zapravo, stripove na temu NOB-a radio sam pre Kneza Vojislava. To su bili kraći stripovi, nisu zamišljeni kao serijali.
   Prvo mi je ponuđeno dvadesetak priča o narodnim herojima. Uradio sam dve priče: Mate Blažina i Branko Milošević Metalac. Oba stripa su objavljena u obnovljenoj ediciji „Nikad robom”, ali nisam bio zadovoljan. Jednostavno me ta tema nije dovoljno motivisala. Zamolio sam urednika da taj posao ponudi nekom drugom.
   Onda sam crtao strip Do poslednjeg, 10 strana, objavljen u listu „Dečje novine”. Radi se o partizanima koji su se našli u nemačkom obruču tokom Pete ofanzive i svi stradali. Tekst sam radio oslanjajući se na knjigu Sam Nevena Cerovića. Po ovoj knjizi je prethodno snimljen i film sa Pavlom Vujisićem u jednoj ulozi.
   Posle toga ponuđena su mi dva teksta Milorada Jankovića: Poručnik konjičke brigade (Prvi svetski rat) i Crna kraljica (srednji vek, kraljica Barbara Cerska, Medvedgrad kod Zagreba). Oba stripa imaju po 10 strana i objavljeni su u „YU-stripu“.
   Nakon ovoga počeo sam konačno da razmišljam o radu na dužem stripu, serijalu.
   „Knez Vojislav” je nastao 1982. godine. Ideja za ovaj strip je knjiga Milana Popovića „Hrabri arhont”, koju je objavio tadašnji izdavač „Omladina”. To je jedna od omiljenih knjiga mog detinjstva, koju posedujem i danas i koju i sada volim ponekad da prelistam. To je istorijski roman o borbi naroda Duklje (Zete) protiv Vizantinaca u prvoj polovini jedanaestog veka. Glavni lik je knez Vojislav, veliki ratnik i vrlo značajna ličnost u srpskoj istoriji. Ima tu još nekih istorijskih ličnosti.
   Milan Popović je bio vrlo aktivan dramski pisac još u godinama pre drugog svetskog rata.
   Zapravo prvu verziju tog stripa radio sam još sedamdesetih godina, nekih tridesetak strana, nisam iz raznih razloga završio. Čak su se i originali negde izgubili, imam nešto kopija, nepotpuno.
   Drugu verziju sam crtao za „Marketprint”, album epizoda, 46 strana. Nije objavljeno, ne znam zašto. Originali su kod mene.
   Ta priča o knezu Vojislavu me opseda i danas i često mi se mota po glavi ideja da pokušam da uradim i treću verziju i konačno objavim kao knjigu. Voleo bih da malo preradim tekst, a i likove. Videćemo, nadam se.

   Paralelno sa stripom nastavili ste da se bavite se i ilustracijom…
   Najozbiljniji posao je bio ilustrovanje tri knjige „Biseri narodne književnosti”, 210 ilustracija u koloru. Jedna mala knjiga bajki džepnog formata sa 40 ilustracija imala je tri izdanja sa ukupnim tiražom od 20 hiljada primeraka. Knjigu „Srpski vitezovi” sa 50 ilustracija objavio je „Eksport pres” u Beogradu. Ima još dosta knjiga sa ilustracijama ili samo sa naslovnim stranama rađenih za razne izdavače. Knjige sam ilustrovao i za BIGZ.
   Trenutno više razmišljam o ilustrovanju knjiga nego o stripu. Imam jako mnogo zanimljivih ideja i nadam se da ću bar deo toga uspeti da uradim.

   Na čiju inicijativu ste počeli da radite strip Kočiz i šta vam je bila inspiracija za ovaj strip?
   Kočiza sam počeo da crtam godinu dana pre Kneza Vojislava. Pored istorijskih tema uvek sam voleo i vestern, pogotovo ako tu ima Indijanaca i pogotovo ako su to Apači. Indijance sam uvek doživljavao kao pozitivna likove.
   Osnov za ovaj tekst je  roman američkog pisca Eliota Arnolda, objavljenog u Americi pod naslovom Braća po krvi, a kod nas Slomljena strela. Po ovoj knjizi je snimljen i film sa Džejmstvom Stjuartom i Džefom Čendlerom. To je jedna verna rekonstrukcija stvarnih zbivanja i ratova koji je poglavica Kočiz sa svojim Apačima vodio protiv belih ljudi.
   Ovaj strip, zamišljen kao ozbiljan serijal, ima 142 velike strane, objavljen je u „YU-stripu“, a epizoda Osveta Nahilzeja objavljena je kao poseban crno-beli album u reviji „Profil”. Ovim stripom sam sa bavio u periodu od 1981. do 1986. godine.

   Kako je došlo do saradnje sa Dnevnikom?
   Jednog dana 1984. gdine pozvao me je telefonim urednik stripa u Dnevniku Miodrag Vujović, sa kojim se nisam znao. Pitao me je da li bih crtao za njih, a na potvrdan odgovor i pitanje o kojoj se temi radi, rekao je da je u pitanju vestern.
   Ja sam u to vreme poznavao njihove kultne edicije „Zlatna serija” i „Lunov agnus strip”, a posebno stripove o Teksu.
   Dogovorili smo se da se vidimo i ja sam naredne nedelje otišao u Novi Sad. Tamo sam upoznao neke ljude, a posebno mi je bio zanimljiv glavni urednik Sreten Drašković. Bio je jako prijatan i dobar čovek, pristupačan, urednik sa kojim je moglo lepo da se razgovara i sarađuje. To se u narednim godinama i potvrdilo.

   O kakvom se poslu radilo?
   Oni su u to vreme imali razgovore sa švedskom kućom Semik o jednom licencnom poslu, odnosno tražili su pravo da sa svojim crtačima rade na serijalu o Bufalu Bilu. Šveđani su bili nosioci autorskih prava na ovaj strip, koji je inače već ranije bio objavljivan u nekim našim listovima. Predložili su mi da uradim par strana tog stripa na osnovu postojećih predložaka, da bi sa tim kao i crtežima još nekoliko svojih crtača pregovarali sa Šveđanima i eventualno dobili posao. Ja sam to uradio i kroz desetak dana sam opet otišao u Novi Sad.
   Pošto su ti pregovori sa Šveđanima potrajali, predložili su mi da u međuvremenu osmislim svoj autorski serijal, naravno vestern.

   To je bio Larami, serijal po kome ste najpoznatiji. Kako je nastao ovaj strip i kako je tekao rad na njemu? Kako ste se odlučili da Laramiju „pozajmite” sopstveni lik?
   Čitavu ideju o novom serijalu sam razradio u autobusu, na putu od Novog Sada do Gornjeg Milanovca. Čak sam i ime glavnog junaka tada odredio. Kasnije sam tokom rada pridodao prateće likove: Meri En i Piter Pekos.
   Kada sam se sledeći put video sa ljudima iz Dnevnika doneo sam kratak sinopsis i prvih nekoliko strana stripa. Bili su jako zadovoljni i posao je krenuo.
   Kako su tekli razgovori sa Šveđanima oko Bufala Bila, to ne znam, ja se nisam uključio u taj posao. Sve je ispalo bolje nego što sam očekivao., jer ja nisam nikada bio previše raspoložen za tu vrstu licencnih poslova, više sam voleo da radim autorski strip. Mnogo se bolje osećam kada radim onako kako ja hoću. Nekako sam slobodniji, a i rezultati su bolji.
   Posao na Laramiju je ipak bio naporan, utoliko više što su i tekstovi bili moji.
   Što se tiče lika Laramija, odnosno da sam „pozajmio” sopstveni lik, stvari baš ne stoje tako.
   To me je pitao i jedan dečak na sajmu knjiga u Beogradu kada je obavljena promocija Laramija. Bio sam malo zatečen, iznenađen. Nikada nisam mislio niti nameravao da svoj lik koristim u stripu, jer, moram priznati, ne mislim da je moj lik stripski. Radi se tu o nečem drugom. Svaki crtač potpuno nesvesno unese u likove koje crta nešto svoje. Ali to je stvarno nesvesno. Jedan isti lik, ako bi crtalo više crtača, na neki način bi se razlikovali karakterno.
   Evo jednog dobrog primeta: Princa Valijanta je posle Fostera nastavio da crta Marfi. To jeste isti Valjiant fizički, ali se Marfijev Valijant ipak malo razlikuje od onog kojeg znamao godinama. Ja bih rekao da je Marfi u Valijanta uneo nešto od onoga što se može videti u liku Beba Bolta koga je Marfi crtao dugo godina ranije. Karakterno, psihološki, šta li?

   Larami je bio i prvi album u boji nekog domaćeg autora koji je objavio Dnevnik, a strip je uspešno izlazio i u Nemačkoj. Kako je došlo do ovih inicijativa?
   Larami je dobro krenuo. Počeli su da ga objavljuju u „Strip zabavniku”, gotovo redovno je bio na naslovnim stranama kao udarni strip tog broja. Mislim da su ga ljubitelji stripa dobro prihvatili. Zato je Sreten Drašković predložio da napravimo jednu album epizodu u boji. Bila je to epizoda od 46 strana Tragovi smrti.
   Larami je objavljen u Francuskoj u listu Juma, mislim oko 10 epizoda, a nešto i u Nemačkoj. Ja sam sve to saznao kasnije. U pitanju je piratski posao, znam ko je to uradio, ali nema svrhe da o tome sada pričam...

   Da li ste u to vreme često bili u prilici da boravite u Novom Sadu? Da li ste se susretali sa drugim autorima stripa?
   U Novi Sad sam tada dolazio jednom mesečno, ili tačnije kada završim novu epizodu Laramija, i u tim prilikama bih se sreo sa nekim crtačima: Branko Plavšić, Mikica Ivanović, Marinko Lebović i još po neko. Uvek kada sam dolazio u Novi Sad navratio bih u Marketprint. Tamo je bio Sibin Slavković sa kojim sam se znao još u vreme kada je bio u Dečjim novinama. Upoznao sam i Baneta Kerca, urednika i scenaristu Slavka Draginčića, naravno i Tozu Obradovića.

   Kako je tekla saradnja sa Miodragom Milanovićem i Zoranom Božovićem? Da li možete nešto reći o Božoviću?
   Nakon devet epizoda Laramija po sopstveno scenariju pojavio se problem vremena. Sve je postalo jako naporno. Tako sam jednom prilikom rekao Sretenu Draškoviću da bi bilo dobro da neko od njihovih scenarista napiše bar neku epizodu, kako bih ja dobio malo predaha. I kada smo o tome razgovarali u kancelariju je ušao jedan momak, neobično visok, i Drašković je odmah rekao da bi mogao on da piše, pošto se i inače bavi vesternom. To je bio Miodrag Milanović iz Sarajeva. Seli smo, razgovarali i on je u narednom periodu napisao desetak priča. Po tim tekstovima sam crtao naredniš šest epizoda. On je pisao scenario i za album epizodu Tragovi smrti. Larami je urađen u 16 epizoda po 32 strane.
   Zoran Božović nije bio čovek iz sveta stripa. Doktorirao je na kibernetici, bio je mojih godina, dobar prijatelj i, nažalost nije više u životu. On je napisao samo jednu epizodu Sivi oblak. Uradio je to onako za svoju dušu, pošto je voleo strip. Značaj ove epizode je u tome što se u njoj pojavljuje konj Storm koji time ulazi u priču kao stalni „lik” serijala.

   Jedan ste od autora koji je radio na „domaćem” Tarzanu. Kako je uspostavljena saradnja sa Forum – Marketprintom i kako je saradnja tekla?
   Učestvovao sam na konkursu za crtače Tarzana i po rezultatima tog konkursa bio sam među nekoliko potencijalnih crtača. Međutim niko od nas dugo nije bio uključen u taj posao. Tarzana su uglavno crtali Bane, Sibin i Plavšić (ovaj poslednji je tuširao Banetove crteže). Kasnije su počeli da uključuju i druge crtače, pa i mene. Ja sam uradio četiri epizode u olovci. Dve je tuširao Branko Plavšić i jednu Pavel Koza, četvrta je u olovci, nije završena jer je upravo u to vreme istekao ugovor koji je Marketprint imao sa agencijom iz Švedske (mislim da je bilo tako).

   Sa Miodragom Milanovićem za sarajevsko izdanje stvarate strip Divlji Bil. Kako je došlo do ove saradnje?
   Milanović je živeo u Sarajevu i imao kontakte sa ljudima u „Malim novinama”. Pozvao me je da nešto uradimo za taj list. Ja sam prihvatio i predložio strip o Divljem Bilu Hikoku, poznatom revolverašu Divljeg zapada i njegovoj prijateljici Kalamiti Džejn. On je napisao tekst, epizodu od 46 strana i podelio ga na tri dela radi lakšeg objavljivanja (Konjokradice iz Salide, Gušterov klanac i Dah smrti). Tako je i objavljen u „Malim novinama”, a kasnije opet objavljen kao album crno-belo.
   I ovaj strip smo započeli sa idejom da bude duži serijal (kao i Larami) ali, nažalost, urađena je samo jedna epizoda. Sve je prekinuto onim teškim događajima koji su zadesili našu tadašnju državu.

   Kako ste doživeli raspad Jugoslavije i kako je to uticalo na vašu stripsku karijeru?
   Jako tužno, toliko da ne želim o tome ni da pričam... Ti događaji su prekinuli stripsku karijeru mnogim dobrim autorima, pa i meni. Tržište se raspalo, kontakti prekinuti, izdavačke kuće su se gasile, a stripom su nastavili da se bave oni autori koji su otišli u neke druge zemlje.
   Desilo se isto oni kada je uzlet stripa u Jugoslaviji prekinut ratom 1941. godine. Istorija se ponovila.
   Ja sam u to vreme već uveliko radio slike za jednu galeriju u Americi i taj posao mi je pomogao da one teške devedesete godine sa porodicom provedem bezbedno, bar što se tiče finansija.
   Tokom tih devedesetih godina radio sam neke ilustracije za naslovne strane pisanih vesterna za nemačkog izdavača Kelter. Do tog posla je došlo na poziv crtača Žike Atanackovića, koga sam već pominjao kada sam govorio o svom dolasku u Dečje novine. Nakon napuštanja Dečjih novina on je  otišao u Nemačku i tamo uspeo da izgradi zavidnu karijeru crtača. Imao je lepe kontakte i saradnje sa mnogim izdavačkim kućama u Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji. Mi smo tada imali puno lepih ideja i planova i ko zna šta bismo sve uradili, da Žika nije iznenada umro i time je sve bilo prekinuto.

   Strip Ratnici iz Arkone izlazio je početkom devedesetih godina u listu „Dečje novine”. Kako je došlo do ideje za ovaj strip i kakav je bio prijem kod čitalaca?
   Vanjka Ponjavić je bio novinar u „Dečjim novinama”. Dobar je poznavalac istorije, a posebno mitologije Slovena. On je predložio ovu temu o Slovenima, koji su živeli na ostrvu Rujnu u Baltičkom moru, gde su u naselju Arkoni imali svetilište boga Vida. To je 12. vek, a oni su poslednja grupa Slovena koji još nisu primili hrišćanstvo. Bili su pod stalnim pritiskom Danaca i njihovih misionara, koji su nastojali da im nametnu katoličanstvo. Danski kralj Valdemar preduzima invaziju na ostrvo i tu počinje naša priča. Danci, brojniji i jači, zauzmaju Rujan i spaljuju Arkonu. Grupa ratnika, njih šestoro, praćeni izdajnikom Vukošem, napustaju ostrvo i kreću prema jugu, tragom priče da tamo negde dole prema Vizantiji neki slovenski vođa, Stefan Nemanja, nastoji da stvori državu Rašku (Srbiju)... Bilo je predviđeno šest album epizoda, tako što se priča završava na Svetoj Gori, u ruskom manastiru Pantelejmonu, upravo na dan kada srpski princ Rastko postaje monah. Tada i ratnici iz Arkone postaju hrišćani...
   Po dogovoru strip je trebalo prvo da bude objavljen crno-belo u listu „Dečje novine”, a zatim u koloru u šest albuma.
   Događaji početkom devedesetih godina su prekinuli ovaj projekat. Posao je zaustavljen sa trećom epizodom i sa nadom da će se nastaviti kada se opet stvore povoljni uslovi. To se, nažalost, nikada nije desilo i meni je jako žao što ova priča nije dovedena do kraja. Bio je to zaista lep i ozbiljan projekat.

   Već duže od četiri decenije živite u Gornjem Milanovcu. Koliko se u gradu zna za Milana Miletića kao autora stripa?
   Mnogo me više znaju kao slikara. Kao autora stripa više su me znali u vreme postojanja Dečjih novina, a mnogi od tih ljudi koji su me znali kao takvog, nažalost, nisu više među živima.

   Dugo ste i intenzivno sarađivali sa Dečjim novinama. Kakva je bila atmosfera u ovoj izdavačkoj kući tokom sedamdesetih i osamdesetih i kako su se stvari promenile nakon raspada Jugoslavije?
   Nestanak Dečjih novina je zaista tužna priča, utoliko više ako se zna da je nastanak ove kuće ravan pravom podvigu. Ja sam odrastao na izdanjima Dečjih novina, a onda se desilo da sam sarađivao sa njima 21 godinu. Od svega što sam uradio kao ilustrator najviše sam uradio ovde. Radio sam za više izdavača, ali sam se jedino ovde osećao kao u svojoj kući. Mnogi sa kojima sem sarađivao bili su mi i prijatelji. Sunovrat ove kuće je jedna duža, komplikovana i teška priča. Ja hoću da verujem da se propast mogla sprečiti, ali, nažalost, u to vreme nije bilo više ljudi koji su tu mogli da pomognu i koji bi imali hrabrosti da povuku neke veoma radikalne poteze... Uzroci za ovo su bila sva ona neprijatna i tragična događanja u zemlji koja se zvala Jugoslavija, ali i unutar same kuće. Brojne greške koje su činjene čak i u vreme najveće moći ovog izdavača, sada su došle na red za naplatu. I platilo se na najgori mogući način. Ne bih o tome dalje, jer svaka priča na ovu temu izaziva tugu. I ne samo kod mene...

   Koliko danas pratite strip?
   Nekada sam pratio više kada su postojala revijalna izdanja. Danas toga više nema. Sada se stripovi objavljuju u formatu knjige. Kupujem samo odabrane autore – crtače, a osim toga i dalje posedujem veoma dobru zbirku od oko 11 hiljada primeraka. Sređujem svoje stare stripove i trudim se, koliko mogu, da ih smestim u knjige i objavim i tako sačuvam od zaborava. Valjda će to nešto značiti nekim budućim generacijama. Ilustrujem neke knjige i imam puno novih ideja. Nadam se da ću bar deo toga uspeti da uradim.

   Da li ste u kontaktu sa drugim autorima stripa, uključujući one koji žive u Gornjem Milanovcu?
   Mnogi autori su tokom devedesetih godina, nakon gašenja izdavačkih kuća, otišli u inostranstvo i tamo nastavili da rade i to veoma uspešno. To je dobro.
   Neki su završili sa stripom i sa životom, nažalost.
   U Gornjem Milanovcu nema onoliko autora koliko ih je bilo nekada. Ima nekoliko, ali se slabo viđamo, ne znam zbog čega.

   Koliko su druge umetnosti uticale na vaš rad na stripu, posebno slikarstvo, ali i film, muzika?
   Umetnosti se prožimaju, utiču jedna na drugu. U mom slučaju radi se o vizuelnim umetnostima. Film i strip su, po mom mišljenju, dve najbliže umetnosti. Autori stripa mnoge stvari preuzimaju od filma i obratno. Dosta se filmova, par u poslednje vreme, snima na osnovu stripa.
   U mom slučaju slikarstvo je uticalo na strip i ilustraciju, ali mi se čini da obrnutog slučaja nije bilo, bar ne previše.
   Recimo, kada je urednik u nemačkoj izdavačkoj kući Kelter video moje ilustracije pitao je da li sam ja slikar. Jednostavno imam malo drugačiji pristup tom poslu u poređenju sa autorima koji se bave samo ilustracijom.

   Kako bi ste ocenili stanje u domaćem stripu?
   Prilično loše. Nestanak ozbiljnih izdavačkih kuća je bio veliki udarac za razvoj domaćeg stripa. Sedamdesetih i osamdesetih godina domaći strip je bio u velikom usponu. Bilo je nekoliko ozbiljnih izdavača koji su mogli da podrže strip i da omoguće brojnim crtačima i starijim i mlađim da rade i žive od stripa. Sada ima puno novih izdavača, ali niko od njih nije dovoljno finansijski jak da podrži rad autora. To je velika šteta jer mislim da ima i dalje talentovanih mladih ljudi.

   Kakav je odnos države prema kulturi i kakva je situacija u Gornjem Milanovcu?
   Odnos države prema kulturi je jako loš, čak katastrofalno loš, a takav je i u Gornjem Milanovcu.

PREDSTAVLJAMO VAM DVA NOVA TOMA PREPUNA AVANTURA JEDNOG OD NAJSLAVNIJIH LIKOVA FRANCUSKOG HUMORISTIČNOG STRIPA I SVAKAKO JEDNOG OD OMILJENIH STRIPSKIH ANTIJUNAKA.

„IZNOGUDˮ 7 i 8 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.540 dinara po tomu!

Brojni pokušaji Iznoguda da smeni Haruna al Prašida i dosegne apsolutnu vlast, već više od 60 godina generacije čitalaca zasmejavaju do suza!

Iznogud nije ni previše hrabar, ni moralan, ali ga upravo njegova opsesivna usmerenost na samo jedan cilj i stalni neuspesi koje trpi, ali uprkos kojima istrajava, čine toliko simpatičnim i voljenim.

Prelistajte ovo izdanje - Iznogud 7 • PORUČITE ODMAH
Prelistajte ovo izdanje - Iznogud 8 • PORUČITE ODMAH

„IZNOGUDˮ 7 i 8 na Letećem su startu od srede, 17. maja, do nedelje, 21. maja 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Fordˮ po ceni od 1.540 dinara po tomu. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.700 dinara po tomu, a u ostalim knjižarama 2.299 dinara po tomu.

U sklopu Međunarodnog podgoričkog sajma knjiga i obrazovanja 2023., upriličena je on line prezentacija monografskog izdanja "Grička vještica" Andrije Maurovića izdavača "Više od stripa" (BiH). Učesnici: Midhat Ajanović (Švedska) i Zoran Đukanović (Holandija).

https://www.youtube.com/watch?v=SgxnUvf0mJE

   U nedjelju, 14. svibnja, s početkom u 11 sati (Tvornica Kulture, Zagreb), publika sklona domaćem, beskompromisnom i autorskom stripu imat će priliku, unutar programa zagrebačkog CRŠ-a, posjetiti promociju novih naslova iz kataloga udruge Hrvatski autorski strip - Trilogija - od bezvremena do nevremena Dušana Gačića i 24-satne priče Marka Dješke.

   U Trilogiji, okupljeni su Gačićevi legendarni serijali Dnevnik, Grad u mraku i Kuća paukova. Publika je imala priliku čitati ove stripove još od ranih 80-ih te su oni izlazili u Patku i Flitu, no po prvi put, okupljeni su u integralno izdanje koji se prostire na pozamašnih dvije stotine tvrdo ukoričenih stranica.

   U svom osvrtu na poleđini izdanja, strip-autor Matija Pisačić, sumira impresije Gačićeva opusa na slijedeći način:
   Dušan Gačić jedan je od rijetkih, dragocjenih autora stripa koji od svojih čitatelja milost ne traži, a niti bi je zauzvrat dao. Beskompromisan je i paradoksalan; njegova umjetnost istovremeno uznemiruje i oplemenjuje, potez pera i olovke poput bodeža prkosno secira svijet koji ga okružuje, servirajući usput čitatelju udarac u želudac, sve u dobronamjernom pokušaju da se isti trgne iz sveprisutna malodušja. Njegovi buntovni junaci bolno su svjesni protoka vremena, a ja se pak nadam da je Dušan svjestan kako je svojim, ovdje ukoričenim umjetničkim radom, postao bezvremenski klasik domaćeg stripa.

   Nastavno, strip-album24-satne priče Marka Dješke ima nešto drugačiji ton, uz obilje humora i satire, no i vrijedne kritike negativnih pojava u društvu kojoj je Dješka u svom umjetničkom stvaralaštvu sklon. Nakon gotovo desetljeća nastanka, osam priča koje su pisane i crtane tijekom 24-satnih crtanja stripa okupljene su u jedinstveno izdanje. 24- satno crtanje stripa kao bitna manifestacija i izvrsna autorske vježba urodila je albumom u kojemu se mogu pročitati priče - Selfie, Opstanak, Odluka teška, Bregana, Li'l Shama', Q HR i Novi svijet. U predgovoru izdanja, neumorni osječki urednik Saša Paprić pak sumira svoje impresije na slijedeći način: Zaključno, ono što spaja sve stripove okupljene u ovom izdanju jesu humoristički, satirični i kritički elementi, a oni su uobličeni u niz maestralnih grafičkih tehnika kojima Marko suvereno vlada. Primarno, ono što smo željeli postići objavom 24-satnih priča Marka Dješke jest prikazati gore navedeno u jednoj zaokruženoj cjelini, sekundarni je cilj potaknuti i druge autore na ovakvu vrstu umjetničkog rada. Nadam se da smo u prvom uspjeli, dok ćemo za ispunjenje sekundarne motivacije morati ipak još malo pričekati.

   Svoj rad će predstaviti sami autori, Dušan Gačić i Marko Dješka uz popularno crtanje za publiku i potpisivanje albuma.

   Hrvatski autorski strip: https://web.facebook.com/groups/587342754794289

   8. Somborski internacionalni festival stripa i fantastike, održaće se od 19. do 21. maja 2023. godine, u prostoru Mađarske Građanske Kasine u Somboru, Venac Petra Bojovića br. 13.

   Kao predfestivalska aktivnost i najava manifestacije, u ponedeljak, 15. maja 2023. godine, postavićemo izložbu makedonskih strip autora, sa početkom u 18,00 sati, čiji je priređivač Tome Trajkov, koordinator Strip centra Makedonije (Severna Makedonija).

   Festival svečano otvaramo u petak, 19. maja 2023. godine, u 19,00 sati izložbom "Carevi mladić", autorke Dragane Kuprešanin, u Muzeju Podunavskih Švaba u Somboru, Zmaj Jovina bb nakon čega u 20,00 sati, u Mađarskoj Građanskoj Kasini, predstavljamo prvi broj strip fanzina "Novi StripSo 025" u kome su se našli stripovi somborskih autora, Milana Konakonva, Nikoline Žuljević, Dušana Peruničića i veterana, Zoltana "Zolike" Merlia. Druženje nastavljamo koktelom za sve goste i posetioce promocije.

   Program i satnica:

   Subota, 20. maj 2023. godine
10,00 do 20,00 sati – Sajam stripa i fantastike (Mađarska Građanska Kasina)
12,00 do 13,00 sati – Radionica crtanja stripova, voditelj Branislav Bane Kerac (Mađarska Građanska Kasina - foaje)
13,00 do 14,00 sati – Gosti crtaju sa vama/za vas (Mađarska Građanska Kasina - foaje)
17,00 do 17,30 sati – Predstavljanje stripa Ex Inferis i razgovor sa Banetom Kecom.
18,00 do 18,30 sati – Prestavljanje udruženja Strip centar Makedonije (Mađarska Građanska Kasina)
18,30 do 19,00 sati – Predstavljanje Kulturnog centra Niš i udruženja „Branko Plavšić iz Niša (Mađarska Građanska Kasina)
19,00 do 19,30 sati – Predstavljanje Grossmanovog festivala stripa i fantastike /Republika Slovenija/ (Mađarska Građanska Kasina)
19,30 do 20,00 sati – Predstavljanje Srpskog udruženja izdavača stripova SUIS (Mađarska Građanska Kasina)
20,00 do 20,30 sati – Tribina „Žene u stripu“, učesnici Dragana Kuprešanin, Marcellina Seppi, Stanislava Matanović, Ana i Sara
Živković, moderator Danilo Bogdanović (Mađarska Građanska Kasina)
21,00 sat – Koktel za goste i izlagače (Mađarska Građanska Kasina - foaje)

   Nedelja, 21. maj 2023. godine
10,00 do 17,00 sati – Sajam stripa i fantastike (Mađarska Građanska Kasina)
11,00 do 12,00 sati – Radionica pisanja fantastike, voditelj radionice Tihomir Jovanović (Mađarska Građanska Kasina)
12,00 do 12,30 sati – Predstavljanje Udruženja fanova naučne fantastike „SCI-FI“ Beograd (Mađarska Građanska Kasina)
12,30 do 13,00 sati – Predstavljanje udruženja 9. dimenzija BL (Mađarska Građanska Kasina)
13,00 do 13,30 sati – Predstavljanje izdanja izdavačke kuće „Forma B“ i crtača Geze Šeteta (Mađarska Građanska Kasina)
13,30 do 14,00 sati - Predstavljanje stripa "Državni posao" i razgovor sa crtačem Zoranom Aladžićem (Mađarska Građanska Kasina)
13,30 do 16,30 sati – Yu-Gi-Oh mečevi (casual) (Mađarska Građanska Kasina - foaje)
16,45 sati – Proglašenje pobednika likovnog konkursa i podela nagrada (Mađarska Građanska Kasina - foaje)
17,00 sati – Svečano zatvaranje festivala i koktel (Mađarska Građanska Kasina - foaje)

   8. Somborski internacionalni festival stripa i fantastike, realizuje se u okviru projekta Kultura za demokratiju i podržan je od Vlade Švajcarske, a sprovodi ga Hartefakt fond.

   Festival je takođe podržan od strane Grada Sombora i prepoznat kao "Manifestacija od značaja za grad".

Ovog vikenda je 'Dan besplatnih stripova'!

I ove godine Bulevar Buks je deo velike porodice od preko 2000 prodavnica stripova koje širom sveta obeležavaju "Free Comic Book Day". Tim povodom čekaju nas dva dana programa, 12. i 13. maja. Uz podršku i partnerstvo izdavačkih kuća Čarobna knjiga, Darkwood, Komiko i Lavirint, obezbedili smo oko 500 stripova koji će biti podeljeni deci i mladima. Za starije ljubitelje devete umetnosti, pripremili smo popuste na kompletan asortiman pomenutih izdavača i to: Čarobna knjiga 33%, Darkwood 20%, Komiko i Lavirint po 10%.

Posebno nam je drago što i ove godine nastavljamo saradnju sa našim prijateljima iz Sokolskog doma i bara Crni ovan.

https://www.facebook.com/BulevarBooks

PROGRAM:

12. maj:
18h / Aleksandar Zograf, 'Priče iz drugog rata' - moderira Goran Tarlać
19h / Boris Stanić, 'Ja, pacov' - moderira Jovan Gvero
20h / Uroš Đurić, Aleksandar Zograf, Boris Stanić - Alternativni strip, nekad i sad - moderira Zoran Janjetov

13. maj:
11 - 13h / Crni ovan (Ilije Ognjanovića 2), Cosplay+anime bioskop
Okupljanje Kosplejera, druženje i zajedničko gledanje anime iznenađenja, a nakon toga defile do Bulevar Buksa po zasluženu nagradu - besplatan primerak mange izdavačke kuće ‘Čarobna knjiga’ po izboru.
11 - 13h / Bulevar Buks, Strip radionica za decu (radionicu će voditi Vojin Vuić)

Saša Rakezić, poznatiji pod pseudonimom Aleksandar Zograf, objavljuje stripove u domaćoj periodici počev od druge polovine osamdesetih. Početkom devedesetih, počinje da sarađuje sa američkom izdavačkom kućom Fantagraphics Books. Nakon toga slede kolekcije stripova koje je objavio u Italiji, Francuskoj, Portugaliji, Španiji, Grčkoj, Poljskoj, Mađarskoj i drugde. Godine 2003. u beogradskom listu Vreme objavljuje po dve stranice stripa. Pored traganja za davno zaboravljenim člancima i knjigama s početka veka, u potrazi za bizarnim pričama koje su tokom vremena zaboravljene, i koje pretvara u strip storije, ovaj autor se takođe bavi reportažom u stripu, opisujući mesta koja je obišao, tragajući za drugošću.

Boris Stanić rođen je 1984. godine u Pančevu. Nakon završetka studija slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti vratio se stripu kao svojoj prvoj ljubavi. Objavio je pet stripova: Đogul Tiranin (samizdat 2020), Atentat – s one strane patnje (Besna kobila, 2015), Radosav – hrastovo lišće (Komiko, 2015), Radosav – jutarnja magla (Komiko, 2011), Blatište (Elektrika, 2011). Njegov 'Atentat', grafički roman u kojem prikazuje Sarajevski atentat i poslednje dane Gavrila Principa je poznati britanski istoričar stripa Pol Gravet uvrstio na godišnju listu 50 najboljih stripova iz celog sveta. Osvojio je nagradu na festivalu Ligatura u Poznanju u Poljskoj 2012, kao i nagradu ULUPUDS-a za najbolju grafičku novelu na Sajmu knjiga u Beogradu 2015. godine. Učestvovao je na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Uroš Đurić je studirao istoriju umetnosti i slikarstvo, a, pored slikanja i dizajna, aktivan je u različitim medijima. Njegovo višedecenijsko bavljenje slikarstvom doprinelo je da nedavno prestižni bečki muzej Albertina uvrsti čak sedam njegovih dela u svoju stalnu postavu. Pored toga, poznat je i po obradi tekstova prevoda stripova Roberta Kramba, koje je prilagodio uličnom slengu s ovih prostora, ali i kao radijski voditelj iz najboljih vremena nezavisne radio stanice B92. Bio je i jedan od članova punk grupe Urbana gerila, koja je početkom osamdesetih okupljala buntovne tinejdžere, u kasnijem periodu prepoznate kao perjanice nove beogradske scene. S obzirom da je u značajnoj meri inspirisan popularnom kulturom, ovaj autor nadahnuće često pronalazi u rok muzici, stripu, filmu, fudbalu.

Strip radionicu za decu vodiće Vojin Vuić, mentor, ilustrator, dizajner i fanatični zaljubljenik u strip, muziku, video i društvene igre. Rođen je 21. marta 1993. godine. Vojin Vuić je, kako kaže, posvetio ceo život kreativnom radu i stvaralaštvu kroz crtanje, pisanje, muziku, školovanje, napredovanje i ljubav za ono za šta živi, a to je svakako put neprestane samospoznaje kroz kreativno stvaranje i crtež. Veliki deo te ljubavi preneo je i na svoje polaznike i učenike škole stripa i crtačke prakse čiji program je organizovao i održavao skoro sedam godina. Kroz gostovanja na mnogim festivalima, radio i TV emisijama, Vojin se trudi da prenese svoje znanje i opsednutost kroz priče, iskustva i saradnje i uživa u svakom trenutku učenja od drugih, sebi sličnim fanaticima.
Završio je srednju školu za dizajn “Bogdan Šuput” a već odavno je i diplomirani grafički dizajner. Profesionalno se bavi crtanjem i izradom grafičkih elemenata za video igre kao i organizovanjem i održavanjem časova u sklopu programa priprema za akademiju umetnosti.

DA LI JE MOGUĆE SPASITI SVET KOJI ODUMIRE, SAZNAJTE U OVOJ UZBUDLJIVOJ PRIČI KOJU U CELOSTI OBJAVLJUJEMO U JEDNOM TOMU.

„LOVCI NA NEKTARˮ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.270 dinara!

Stripska adaptacija romana poznatog francuskog naučnofantastičnog pisca Lorana Ženfora nudi uverljivo izmaštan univerzum naseljen očaravajućim likovima koji opstaju i razvijaju se usred negostoljubive, divlje prirode.

Vizuelno raskošna fantastična priča koja nas uvlači u začudni drvosvet, kome preti opasnost od nestanka. Razna plemena žive u njegovoj krošnji, a odabrani protagonisti imaju zadatak da spasu nektar koji im život znači. Izvrsno postavljeni likovi i njihovi međusobni odnosi, živi dijalozi i uzbudljiva avantura u svetu koji otkrivamo zajedno sa njegovim žiteljima.

Prelistajte ovo izdanje • PORUČITE ODMAH

„LOVCI NA NEKTARˮ na Letećem su startu od srede, 10. maja, do nedelje, 14. maja 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Fordˮ po ceni od 1.270 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.400 dinara, a u ostalim knjižarama 1.899 dinara.

„VAŠ ŽIVOT ĆE BITI TEŽAK. I BIĆE KRATAK. I SIGURNO ĆE SE OKONČATI KONOPCEM OKO VRATA. ALI TO JE ŽIVOT KOJI STE IZABRALI.ˮ

„REPUBLIKA LOBANJEˮ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.999 dinara!

Da li su pirati bili krvožedni razbojnici i pošast okeana ili ljudi koji su odabrali slobodu jer im je pružena mogućnost izbora? Protkan nezaboravnim avanturama i impresivnim bitkama, ovaj strip nudi uvid u odjek društvenih tenzija tog doba, a neke od njih moguće je prepoznati i u modernom društvu.

Ovo je priča koja se bavi specifičnim periodom istorije piratstva, kada je ova vrsta pomorskog razbojništva bila na vrhuncu. Osim izvrsne, napete i nadasve domišljate priče krije se i zanimljiva studija o tome šta je zapravo gonilo mornare da se prepuste piratskom životu. Uklešteni između nedostatka bilo kakve druge životne perspektive i loših uslova na službenim brodovima trgovačke ili ratne mornarice, oni su birali put slobode – ma koliko težak i kratak bio njihov život na tom putu. Ova donekle romantizovana pripovest utemeljena je na stvarnim socijalnim tenzijama tog doba i prikazana je na vrlo originalan način.

Prelistajte ovo izdanje • PORUČITE ODMAH

„REPUBLIKA LOBANJEˮ na Letećem je startu od srede, 10. maja, do nedelje, 14. maja 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Fordˮ po ceni od 1.999 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2.250 dinara, a u ostalim knjižarama 2.999 dinara.

ITO-RJU JE OTEO RIN – PRED MANĐIJEM JE JEDNA OD NAJTEŽIH BORBI U ŽIVOTU!

„OŠTRICA BESMRTNIKAˮ 13 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Manđi je konačno pronašao Rin. Ali nije očekivao da pored nje zatekne Anocua, kao i članove Šingjoto-rjua rešene da ih ubiju. Sledi krvavi obračun uz neočekivane saveznike.

Prelistajte ovo izdanje • PORUČITE ODMAH

„OŠTRICA BESMRTNIKAˮ 13 na Letećem je startu od srede, 10. maja, do nedelje, 14. maja 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Fordˮ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

   S proljećem dolazi i novi CRŠ! Vidimo se na 26. CRŠ - Zagreb Comic Conu od 12. - 14. svibnja u Tvornici kulture! Autor prvog ovogodišnjeg plakata je Goran Duplančić!
   Detaljne informacije na: https://zagrebcomiccon.com/  i https://www.facebook.com/crtani.romani.sou

   Kultura je kad više kad manje i gde više gde manje umeće prećutkivanja. Umeće ili umetnost koja je nesumnjivo svojstvo političara koliko i pesnika. Ali sa kojom krajnjom svrhom?

   U svom čuvenom romanu Farenhajt 451 Rej Bredberi navodi primer u kome glavni protagonista romana voli da čita stripove bez ijedne reči, kao primer prosečnog čoveka distopijske budućnosti koji ne ume da misli, obezvređenog i pospano-poslušnog podanika tehno-tehnološkog sveta nevidljivog ali svudaprisutnog “velikog brata“ kome svako beslovesno služi.

   Tehno-svet svakako stvara zavisnost. Svaki telefon, zahvaljujući svom korisniku, vremenom postaje sve pametniji od svog korisnika, sa krajnjom namerom da se uloge zamene u korist pametnog računara. Zahvaljujući implantima koji su postali sastavni deo čoveka, čovek je moguć samo kao tehno-čovek do savršenstva usklađen sa veštačkom inteligencijom kojoj služi. Kao invalid samog sebe i svojih stvarnih potencijala, kome su proteze neophodne. I kao takav on više ne razmišlja, on koristi računar. Ili pre, računar koristi njega. Artificiel itelligence je taj artefakt koji razmišlja, najmanje u slikama.

   Slike i slikovno pismo, piktogrami, je prvobitno pismo kojeg se današnji čovek kao kroz maglu seća. I koje ne ume da čita. Kao što ga neće umeti čitati ni čovek budućnosti. Pogotovo ako se slikovni jezik ne koristi na uobičajeno jasan način (kako otvoriti konzervu u tri slike, kako podesiti kućni aparat u nekoliko sličica...)

   Da li vizuelno pismo mora da bude uvek toliko jasna i svedena forma kazivanja? Da li poezija u slikama može i mora da bude toliko pojednostavljen oblik pisma?

   Pogotovo ako je reč o stripu bez teksta.

   Slobodu ne bi trebalo davati onima koji su naučili da žive bez nje. Koji su naučili da postoje samo kao robovi ili sluge. Izvor slobode mora da ostane skriven, inače ako se otkrije postaje zamućen i zagađen.

   Strip bez teksta je more tišine. Onaj ko zaroni u njega, biva preobražen.

   Ali jači i zavodliviji oblici kazivanja odavno su mu preoteli pažnju. Proizvedena filmska svest (i podsvest) ne oseća i ne razume sliku koja ćuti i koja nije elektronska i koja nije tu da objasni kako nešto upotrebiti i kozumirati, već je tu pred emancipovanim čitaocem koji je već pripremljen za tu vrstu pismenosti i, zašto ne, tog oblika saznanja.

   Koliko toga čovek nije u stanju da vidi kad (ono u šta) gleda? Umberto Eko u eseju pod nazivom “Kako kultura određuje viđenje boja“ navodi da mnoge boje nisu bile poznate ljudima i kulturama kroz istoriju. Što bi trebalo da nas navede na pitanje šta čovek uistinu može da vidi, odnosno koliko toga nije u stanju da vidi. Možda je viđenje zapravo oblik slepila. Možda slepi bolje vide upravo zato što se ne oslanjaju isključivo na oči?

   Da li je strip koji je more tišine slabo opažen upravo zato što neočekivano nema teksta koji očekivano povezuje i daje smisao priči i osnovnoj ideji, onome što je autor, ili onaj koji se predstavlja kao autor, hteo da kaže čitaocu, konzumentu? Onom stripu bez teksta koji je more tišine koji nije štivo za nepismene. Uostalom strip koji se dobro prodaje kao po nepisanom pravilu nije u isto vreme i strip koji literarnom dubinom i lucidnošću pleni pažnju kao i najbolja dela svetske književnosti.

   Od stripa i stripova se uglavnom nesvesno i nekritički očekuje da bude fenomen pop kulture, ako ne i one masovne. Da bude isplativ i da cilja na prosečni um „psihologije gomile“ (Gistav Le Bon). Jer, razume se, prosečni um pravi profit izdavaču. Ne onaj koji je sve samo ne prosek ili osrednjak dakle mediokritet. U razumevanju stripa bez teksta koji je more tišine postoji poseban problem kada se autor koji jeste autor služi isključivo jezikom samog stripa, njegovom stvarnom prirodom, koja nije nešto nalik stori bordu za neki film pretežno američke produkcije. Jer ogromna većina stripova su produkti filmske ili filmične svesti prosečnog konzumenta uključujuči i samog autora ili onog koji se predstavlja kao autor. On, autor, živi u vremenu dominacije elektronske kulture gde je film kao i fotografija odavno legitimno, zahvaljujući ljubaznoj ruci tržišne ekonomije, preotela pažnju većem delu stanovnika planete zemlje. Zahvaljujući čemu čovek danas mora da vidi i oseća onako kako vidi i oseća, dakle filmski.

   Ne ume da se kupa u moru tišine. To nije kultura prosečnog čoveka dvadesetog i početka dvadeset prvog  veka.

   Slike u stripu bez teksta moraju da budu dovoljno povezane na način filma da bi bile čitljive. Povezane u skladu sa filmskom percepcijom prosečnog konzumenta. Slike ili nacrtani prizori nemaju drugi estetsko-semantički okvir osim onog koji je uslovljen ritmom filmske naracije. Ukoliko bi strip i to bez teksta sledio svoju stripsku prirodu nezavisnu od one filmske (uslovljene tržišnom ekonomijom), bio bi zasigurno za današnjeg prosečnog konzumenta (ne recipijenta)  teško čitljiv ili čak hermetičan.  Zato strip bez teksta ima poseban zahtev za jasnoćom.

   Slokovna poezija se retko događa.

   Vaša ljubav prema stripu, u ružičasti kavez okovana, slagaće da nije tako.

   Izađimo, izađimo i zaronimo u more tišine.

Zaokruži datume u kalendaru jer će te ovog proljeća, točnije od 5. do 7. svibnja svi putevi voditi u čarobnu Brtoniglu na prvo izdanje Toons&Tunes festivala.

Ovaj jedinstven događaj okuplja ljubitelje 9. umjetnosti i diskofile, koji će kroz tri dana imati prilike pogledati izložbe nekih od najistaknutijih regionalnih strip crtača, zagrebati u kolekcije vinila i stripa, naučiti nešto na radionicama, panelima ili kvizovima, slušati dobru glazbu s ploča ili jednostavno uživati u najfinijim istarskim delicijama.

Program:

Petak, 5.5.:
19h - otvorenje izložbi: Milan Trenc, Stevan Subić, Leo Von Punkerstein, Farto, KOMIKAZE, Strip-PREFIKS
20h - DJ Kool S
*pozivamo vas na otvorenje ne jedne, već 6 izložbi te Welcome Party uz odličan odabir ploča provjerenog majstora vinila Kool S!

Subota: 6.5.:
12h - Idemo svi zajedno!: radionica stripa za djecu (6-14g) - voditelj Vjeran Juhas Piro
13h - radionica sinkronizacije animiranog filma (8-16g) - voditelj Leo Anđelković
13h - Meet&Greet: druženje sa autorima (Milan Trenc i Leo Von Punkerstein)
14h - Stripovedač (strip podcast): Dušan Majkić & Petar Klaić
16h - Tips&Tricks - radionica za vinil početnike (14+ g): voditelj Ivan Vrkljan
17h - Izdaj stripa svoga! - panel o strip izdavaštvu: moderator: Dušan Majkić
panelisti: Šunjić (Fibra), Paprić (Strip prefiks), Solanović (Farto), Milan Trenc
18:30h - Jučer, danas, sutra - panel o vinilima: moderator: Dražen Turina "Šajeta"
panelisti: Vedran Meniga (Pozitivan ritam, PDV records), Boris Bjelica Bebetto (Radio Rojc),
Žejko Pendić (Distune, Impulse festival), Ian Mikulec (Woodstock Records)
19-21h - Animafest - projekcije animiranih filmova
12-20h Sajam vinila i stripa
Izložbe: Milan Trenc, Stevan Subić, Leo Von Punkerstein, Farto, Komikaze, Strip Prefiks
12-01h: Glazba: Meniga (Hr) / DJ Dazz (Hr) / DJ Wandervogel (It)

Nedjelja: 7.5.:
11h - Animafest Zagreb matineje - projekcije animiranih filmova
13h - Meet&Greet: druženje sa autorima (Farto, Strip prefiks)
14h - Nedjeljom u 2: gost Leonid Pilipović, moderator: Dušan Majkić
16h - Nakon stripa, strip - panel o budućnosti stripa: moderator: Vjeran Juhas
panelisti: Briški, Solanović, Stić (Farto), Dješka (Strip prefiks), Leo Von Punkerstein
17h - Glazbeni razgovori: Barbić&Matić
18:30h - Promocija knjige Monogatare, Mario Kovač
19h - Kvizna situacija (pub kviz), voditelj Mario Kovač
12-20h Sajam vinila i stripa
Izložbe: Milan Trenc, Stevan Subić, Leo Von Punkerstein, Farto, Komikaze, Strip Prefiks
12-01h: Glazba: DJ Škripa (Sr), Biradiski (Si), Šajeta (Hr), Gram Zvuka (Hr)

Ukratko, pozivamo te da svojim dolaskom dodaš magije našem malom raju za hedoniste!

Ulaz je besplatan.

(Malo kasnimo sa ovim prilogom, imao sam nekoliko dinamičnih dana pri čemu sam vrlo malo bio pri kompu, te nisam stigao da na vreme objavim prilog. No, barem je info o izdanju detaljan pa vredi i pored tog!!! - zmcomics)

   Nakon dosta čekanja, pa čak i zabrinutih pitanja, hoće li uopće izaći treći broj časopisa Strip-Prefiks, uredništvo u sastavu Marko Dješka, Korina Hunjak, Mihaela Erceg i Saša Parpić je konačno uspjelo prirediti treći broj našeg, a sudeći po broju prethodno prodanih primjeraka i vašeg časopisa za umjetnost i kulturu...

   Premijera trećeg broja zakazana je za srijedu, 3. svibnja, s početkom u 20:00 sati u književnom klubu Booksa u Zagrebu, a u sklopu serijala tribina Strip-tease Matka Vladanovića.

   Ono što je vrlo bitno za naglasiti, uspjeli smo zadržati cijenu časopisa na 60,00 kuna, odnosno 7,96 eura, u novom broju ima i par stranica više u odnosu na broj dva, a čak 24 stranice više u odnosu na prvi broj.

   No, što donosimo u novom broju, zasigurno se pitate?

   Pa, na početku je opširni uvodnik, koji je dijelom zagrabio i u formu reportaže iz razloga što se moralo osvrnuti na promotivne aktivnosti drugog broja, od kojih je svakako najbitniji nastup na festivalu Supertoon gdje je osvojena glavna nagradu u kategoriji strip-časopisa.

   Nakon opširnog uvodnog slova, trojku otvara Ivana Geček stripom Valerie Pitt, maštovitom usporedbom krajnosti koje protagonisticu vode u život slavne osobe i sasvim konvencionalnije sudbine. Ivana Geček je i ovim stripom demonstrirala inovativan pristup mediju koji se ogleda i u značajnoj stavci kontinuiteta kroz objave autorskih radova u prošlom broju Prefiksa ali i nama suradničkom OHOHO-zinu.

   Umjesto intervjua u ovom broju imamo reportažu Irene Jukić Pranjić, koja je bila na čelu projekta Strip-mobili te podrobno opisala nastanak istoimene izložbe koja objedinjuje strip i mehaničke te optičke elemente, a koje će u predgovoru kataloga izložbe, povjesničar Midhat Ajanović, poetski nazvati animiranim kvadratima. Izložba je realizirana uz potporu Ministarstva kulture i medija RH, a statičnu verziju strip-mobila naslova Cirkus u cirkusu predstavljamo u ovom broju. U realizaciji ove izložbe, zapravo, ideje koja se u Ireninom stvaralačkom umu krčkala prethodnih petnaestak godina, kada su i nastali prvi prototipovi, pomogla je i zaista zanimljiva skupina strip-autora: Dubravko Mataković, Filip Kelava, Dario Kukić i Matija Pisačić. O samom stvaralačkom procesu, detljnije će se moći čuti i od same autorice prigodom promocije.

   Središnji strip, od čak trideset i dvije stranice potpisuje neumorna Mihaela Erceg, pitkom pričom o šašavoj antropomorfnoj junakinji Salty Bananii njenoj ljubavnoj zavrzlami. U kontekstu neumornosti, kod Mihe valja spomenuti i da je nakon projekta Knjiga godine, autorica prionula na novi projekt dnevnih strip-karikatura naslova Ištorija, a uz to je objavila i svoj prvi roman Ako prođe, prođe. Progresijom i tempom kojim Mihe radi, gotovo da bi smo mogli, u maniri časopisa Kvadrat,posvetiti cijeli jedan broj njenom radu...

   Athan, redovni suradnik Prefiksa, nakon dva mitološka stripa nas ovaj put vodi u noir okružje u stripu Fantomaniak s vrsnim vizurama grada čija veličina tjera u usamljenost. Moćan kolorit vatrenih nijansi kojim su prikazane interijeri i eksterijeri odlično se uklopio u broj tri, pogotovo uzevši kako su prva dva broja sadržavali stripove tamnijih tonaliteta dok broj tri pršti od živosti boja.

   Marko Dješka, po scenariju Krešimira Biuka donosi priču o Parlightu Starlovu naslova Vodootporan. Parlight Starlove je potpuno šašav koncept u kojem sudjeluje niz domaćih strip-autora, a izvorno počiva na SF stripu Gorana Parlova Starlight, samo što je cijeli koncept promijenjen – glavni lik je zapravo sam Goran Parlov, tj. posudio je svoje lice galaktičkoj pop-zvijezdi koja je ujedno i plaćeni ubojica. Jedanaest tabli dinamike i tempa u punokrvnoj SF maniri. Inače, Marko kad ne osvaja nagrade za svoje animirane filmove i stripove, uređuje čak dva strip-časopisa Prefiks i OHOHO-zin, organizira OHOHO festival, ali i priprema nove strip-projekte o čemu će zasigurno reći koju ekskluzivnu na promociji u srijedu.

Galeriju ilustracija ovog broja, kao i naslovnu stranicu, potpisuje Helena Janečić. Galerijom dominiraju interpretacije nezaboravne serije Twin Peaks uz jasnu posvetu Davidu Lynchu. U nešto sporijem tempu u odnosu na Mihaelu, no ipak dosta redovno, Helena na svom instagram profilu objavljuje vrsne ilustracije i stripove, a njenom radu imat će te prilike saznati više ukoliko dođete na promociju časopisa.

   U našoj redovnoj rubrici Stripotips, Korina Hunjak nam donosi prvi set uputa kako pripremiti strip za tisak, naravno kada ste već nacrtali svoj strip, obojili ga, ali i zahvaljujući Stripotipsima iz prethodna dva broja izradili vlastiti font ili dodali hrvatske dijakritike u postojeći. Po tome Korina nas vodi u snenu poetiku otoka, u istoimenoj priči na jedanaest strip-tabli, čime još jednom demonstrira kako se njihov umjetnički rad proteže i daleko izvan dizajnerskih vještina. Kad smo kod dizajnerskih vještina valja spomenuti kako je Korina uradila slog i dizajn dva recentna strip-albuma iz produkcije Hrvatski autorski strip - Trilogija - od bezvremena do nevremena Dušana Gačića i 24-satne priče Marka Dješke, pa joj sad ne preostaje drugo nego da priredi svoj novi strip-album za tisak, no o tome više jednom drugom prigodom.

   Broj zatvara Aleksa Gajić, stripom Kolekcija, u vrlo eksperimentalnoj formi, koje se autor rado laća, ali i duhovitoj interpretaciji kolekcionarskih navada. Pozadinu trećeg broja potpisuje Mihaela Erceg pin-up izvedbom svoje junakinje Salty Banane.

Ukoliko vas gore navedeno ne privuče na promociju, ovu najavu završit ćemo serijalom isječaka iz novog broja časopisa Strip-PREFIKS. No, ako niste u prilici doći na promociju ili skorašnje festivale Toones&Tunes u Umagu ili CRŠ u Zagrebu, potražite broj tri u strip-knjižarama Stripovi na Kvadrat, Torpedo i Babilon ili naručite vaš primjerak na e-mail adresu:
hrvatskiautorskistrip@gmail.com

AKO STE ČITALI „APSOLUTNI MASAKRˮ, OVAJ STRIP NIKAKO NE TREBA DA PROPUSTITE!

Doni Kejts i Rajan Stegman donose nam završno poglavlje Venomove sage o simbiotima koje će promeniti sve što ste o njima znali – i podići uloge u celokupnom Marvelovom univerzumu.

„KRALJ U CRNOMˮ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.340 dinara!

Uz vojsku koja broji stotine hiljada simbiotskih zmajeva, svih podređenih njegovoj komandi, Kralj u Crnom predstavlja silu s kakvom se nijedan zemaljski junak dosad nije susreo. Edi Brok, poznatiji kao Venom, iz prve ruke doživeo je haos koji samo jedno od Nalovih čudovišta može da donese. Može li iko uopšte da preživi ovakvu katastrofu? Zemaljski junaci, nadjačani brojčano i oružano, posrću. Biće potrebno upregnuti apsolutno sve resurse kako bismo se suočili sa vladarom ambisa – dok on bude obavijao planetu u svoju večnu tamu!

Prelistajte ovo izdanje • PORUČITE ODMAH

„KRALJ U CRNOMˮ na Letećem je startu od srede, 3. maja, do nedelje, 7. maja 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Fordˮ po ceni od 1.340 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.500 dinara, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara.

PREDSTAVLJAMO VAM NEOBIČNU, EPSKU I POTRESNU PRIČU O PUTOVANJU KOJE ĆE ZAUVEK PROMENITI NJENOG JUNAKA, KOJI SAMO POKUŠAVA DA SE VRATI KUĆI I POVRATI RAVNOTEŽU, KAKO SVOJU, TAKO I RAVNOTEŽU CELOG UNIVERZUMA.

„SREBRNI LETAČ: CRNOˮ na LETEĆEM STARTU po ceni od 940 dinara!

Čuvari galaksije, najveći branitelji univerzuma, obrušili su se u crnu rupu – a sa njima i Srebrni Letač! Priča se, međutim, tu ne završava… Kako bi se izborio sa zaboravom i izbegao da nestane u pomrčini, ovaj čuvar svemirskih staza mora da prizove svu unutrašnju svetlost ne bi li spasao svoju dušu. Ali šta ako Norinu Radu, dok mu kosmička moć gasne usred sve gušće tame, pomoć dođe sa sasvim neočekivane strane? Kada bude otkrio nešto dovoljno snažno da preokrene stvar u svoju korist, hoće li biti spreman da za to plati jezivu cenu? I kako je to Letačev usud povezan sa opakim svetom simbiota?

Ovaj strip odlikuje veoma neobičan, nesvakidašnji i inovativan crtež kakav se retko viđa u Marvelovim naslovima.

Prelistajte ovo izdanje • PORUČITE ODMAH

„SREBRNI LETAČ: CRNOˮ na Letećem je startu od srede, 3. maja, do nedelje, 7. maja 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Fordˮ po ceni od 940 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.050 dinara, a u ostalim knjižarama 1.399 dinara.

KAKVA BUDUĆNOST ČEKA TAKEMIĆIJA NAKON SUKOBA SA CRNIM ZMAJEVIMA?

„TOKIJSKI OSVETNICIˮ 13 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Crni zmajevi su poraženi, a njihov vođa je ostao bez podrške. Slede velike promene u Tomanu, ali se budi i nada u budućnost koja će biti drugačija.

Prelistajte ovo izdanje • PORUČITE ODMAH

„TOKIJSKI OSVETNICIˮ 13 na Letećem su startu od srede, 3. maja, do nedelje, 7. maja 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Fordˮ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

PREDSTAVLJAMO VAM DRAMATIČNO FINALE „OBLIKA GLASAˮ!
„OBLIK GLASAˮ 7 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Dok Šoja lebdi između života i smrti, Šoko se bori sa svojim osećajem krivice. Da li posle svega imaju prava na osmeh ili je iza njih previše trauma? Kraj je, kao i život, neizvestan.

Prelistajte ovo izdanje • PORUČITE ODMAH

„OBLIK GLASAˮ 7 na Letećem je startu od srede, 3. maja, do nedelje, 7. maja 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Fordˮ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.