Sjaj pomorandže na stolu biblioteke
  Radoslav Petković

TAJNA VRATA

“Zoranu,
kao predujam za istorijskog (ili: povijesnog) Korta,
prijateljski
Vava Petković”
Beograd, 30. mart 1988.

Neposredno pošto smo počeli da se družimo, Radoslav Petković (1953–2024) mi je poklonio primerak svog romana „Senke na zidu“ i u posveti pomenuo Korta Maltezea. Radoslav je potom napisao roman „Sudbina i komentari“, poetičkog brata ideje iz Pratove „Priče o Veneciji“ da, kada se umoriš od nečije vlasti, možeš otvoriti tajna vrata i otići u drugu priču. Primenio sam Pratov i Radoslavov savet u vlastitom životu.

Radoslav Petković (foto - Aleksandar Anđić)

Veliki romanopisac, briljantan esejista i prevodilac, Radoslav je osećao, razumeo i voleo strip, neke od najboljih stripova. Njegova dva eseja o Gilbertu Kidu Čestertonu, „Red i pustolovina“ i „Otac Braun i čudo“, objavljenih u Čestertonovim knjigama koje je i preveo („Čovek koji je bio Četvrtak“ i „Tajne oca Brauna“), smatram među najboljim u našoj esejistici. 12. oktobra 1990. objavio sam u NIN-u razgovor s Radoslavom, Vavom. Nije se previše razlikovao od razgovora koje smo inače tih godina vodili. Poslednji put smo se sreli pre nekoliko godina na beogradskom Sajmu knjiga. Nedavno je preminuo. Evo tih razgovornih razmišljanja u celini:

„Savremeni istorijski trenutak idealan je za kataklizmičnu literaturu...
Postoje obećanja jedne lepe lokalne apokalipse, a onima koji se nađu
u apokalipsi nije nikakva uteha što je ona lokalna“

Mnogi pisci dele se na vernike romana i vernike kratke forme. Mada nije uobičajeno da to čini laureat pripovetke, pozivam romanopisca u tebi: pokušaj, ako si raspoložen za tu vrstu igre, prvo da optužiš kratku formu, da bih ti u sledećem pitanju pružio priliku da je odbraniš!
— Ne mislim da treba bilo optuživati, bilo braniti jednu ili drugu formu. Verovatno je u pitanju varijanta posebnog talenta zašto se ljudi opredeljuju za kratku ili dugu formu, kao što u atletici postoje ljudi koji trče kratke staze i oni koji trče maraton. Niko još nije uspeo da ustanovi koja je disciplina zapravo teža. I jedna i druga zahtevaju sopstveni kvalitet. Kratka priča, dok se radi, traži veću preciznost. Prednost kratke forme nad romanom je da pisac može uraditi knjigu priča od kojih je jedna sjajna, nekoliko osrednjih, a poneka čak i loša i - ona sjajna priča ostaje. Ali, ako napišete roman u kojem ima dobrih delova, ali se u celini ne može oceniti kao takav, onda svi dobri delovi propadaju. Roman, kao negde i maraton, zahteva umeće taktiziranja, oprašta sitnije nepreciznosti koje kratka forma ne oprašta.

Izgleda, po tvojim dosadašnjim knjigama, da si privrženik šireg manevarskog prostora?
— Jesam i ostao sam. I dalje mislim da mi on više leži.

Ima li pisac isti onaj hendikep koji i majstor iz pripovetke ,,Graditelj vešala“? Piše u sobnoj tišini; čitan je u drugoj sobnoj tišini - odsutan je čas susreta majstora i posmatrača. Nije mu dato ono što imaju i najjeftiniji zabavljač i operski majstor.
— Meni lično kao piscu zapravo odgovara što nisam prinuđen da se preterano susrećem sa svojom publikom. Pretpostavljam da je dosadnije biti slikar bez galerista; dolaze ljudi da kupuju slike direktno kod tebe i čovek je primoran stalno nešto s njima da razgovara i da se nagađa. Ipak, tačno je da postoji apsolutni osećaj usamljenosti pri pisanju. Kada sam imao osamnaest godina, kolebao sam se da li bih nešto u životu pokušao sa filmskom režijom. Kasnije, ponekad nešto radeći za televiziju, prijao mi je dožialjaj rada sa drugima. Bez obzira na to da li je čovek glavna kreativna ličnost tog procesa, on umanjuje - možda je to privid, ali svakako umanjuje - osećaj usamljenosti koji pisac ima pred hartijom ili pred kompjuterom, svejedno.

Kad već pominjemo usamljenost, koliko veruješ u suvislu mogućnost razgovora između pisca i kritičara?
— Naravno, zavisi šta se podrazumeva pod suvislim razgovorom. Uvek su mogući nesporazumi i šumovi. Kad je književnost, i čini mi se kad je uopšte umetnost u pitanju, nije reč o direktnom razgovoru. Onaj koji stvara delo, daje nekakav prostor mogućnosti. Naravno, on sam ima jedno viđenje, jedno tumačenje tog prostora. Ako samo to delo išta vredi, vrlo je verovatno da tumač, bio kritičar ili čitalac, svejedno, pronalazi neke druge mogućnosti koje se piscu čak ne moraju dopadati, ali nisu manje legitimne od njegovih zamisli. Onog trenutka kada delo odlazi, kada je završeno, ono zapravo više ne pripada onom koji ga je napravio.

Pišeš, takođe, i eseje. Postoje tri opšta odgovora na pitanje o prirodi eseja. on je ,,parazitska forma“ u odnosu na literaturu; on je „druga božanska forma“, jednako vredna koliko i literatura i treći da je on „forma između“, ni teorija ni literatura. Kome od tih odgovora bi se privoleo?
— To zavisi od doživljaja onog koji piše esej. On nije ni teorija ni literatura; on je pokušaj kreativne interpretacije. Kritičarima se zamera da obično pišu pozitivne kritike. To uopšte nije slučajno, jer knjiga koja mu se dopadne, potiče čoveka na pisanje. Knjiga koja nam se ne sviđa, podstiče nas pre na podsmeh.

Već si izrekao deo svog ličnog redosleda prioriteta: prvenstveno si romanopisac, pa tek onda pisac pripovetki. Koliko ostaje „unutrašnjeg prostora“ za esej?
— Čini mi se da sam tek na trećem mestu esejist. Naravno da ne mislim da je to neki opšti vrednosni poredak. Trudim se da primenjujem elemente eseja u svom pisanju, ali uključene u neku literarnu funkciju. Nisam uvek siguran koliko čovek stoji iza svojih eseja. Mislim, koliko vernički stoji; koliko i to nije jedna igra trenutka dok čovek piše. U nekom kraćem vremenskom razmaku možemo napisati dva eseja sa dosta suprotnim stavovima. Upravo dok piše esej, čoveku se može desiti da oseti koliko je malo potrebno da promeni svoje tvrđenje.

I ljubav je igra trenutka, pa ipak se i prema njoj možemo vernički odnositi.
— Da. Ljubav je dobar primer. Ljubav je najklasičnija situacija u kojoj se to dešava, ti obrti. Neko od francuskih klasičnih pisaca reče da kad nekog jako volimo, to je dobar preduslov da ga kasnije mrzimo.

U pripovedačkom postupku, još od romana „Put u Dvigrad“, ponašao si se kao neka vrsta fikcionog istoričara. Fasciniranost istorijom možda je mogla da se učini kao tradicionalizam senzibilnosti i time priguši komponentu igre istorijskim ljušturama. Tek knjiga  priča ,,Izveštaj o kugi“ ogoljava postupak koji postoji još u romanima „Put u Dvigrad“ i „Senke na zidu“.
— On u „Dvigradu“, mada je to moja prva knjiga, postoji više nego u „Senkama na zidu“. Neke odrednice modernog istorijskog romana u „Senkama“ nisu bitnije narušene. To je priča koja se zbiva početkom stoleća, vezana za istoriju kinematografije. „Dvigrad“ ima više igre sa istorijom, preko centralne priče o spomeniku i njegovom autoru, da bi se ispostavilo kako je zapravo sve jedna fikcija. I ličnost kojoj je spomenik podignut, i lik na tom spomeniku, i da je sam autor spomenika problematičan. U tom smislu „Izveštaj o kugi“ je vraćanje motivu prvog romana. Nisam toga do sada bio previše svestan. To jeste igra, odnosno ima elemente igre. Zato i počinje prvom pričom koja je čista igra sa istorijom gde se zamišlja jedna istorija koja se mogla zbivati.

Nije li sadašnji jugoslovenski trenutak idealan za euhronijske poduhvate? Svi naveliko kuju planove od kojih će se mnogi, po prirodi stvari, pokazati euhronijskim, fiktivnim, paralelnim istorijama čije će mogućnosti moći da odživljava samo naučno-fantastnčna literatura.
— Savremeni istorijski trenutak pre me vodi pomisli da je idealan za kataklizmičnu literaturu, bremenitiji je kataklizmičnim obećanjima. Postoje obećanja jedne lepe lokalne apokalipse, a onima koji se nađu u apokalipsi, nije nikakva uteha što je ona lokalna.

Junak iz naslovne pripovetke u „Izveštaju o kugi“ govori o sećanju na strašne prizore kuge po gradovima. Onda, međutim, dodaje da jednako dobro pamti i sjaj pomorandže na stolu biblioteke. Šta za pisca znači taj sjaj?
— Znači smirenost, toplinu, opojne mirise. Oni stvaraju svet male, lične čulnosti koji se suprotstavlja nasilju sveta grube čulnosti u raspadu. Ova druga čulnost smrdi na trulež, bol i smrt.

Posveta u 'Senkama na zidu' - Odlomak razgovora iz NIN-a - Rok kritičar Žikica Simić sa kultnom knjigom 'Senke na zidu'

Ako je euhronija neka vrsta paralelne istorije u odnosu na ono što se stvarno desilo, pripovest ,,Prizori iz petstogodišnjeg rata“ zasejao si elementima masovne kulture kojim si poklonio stvarnosni status.
— Pa, zar Flaš Gordon nije deo istorije? Negde četrdeset treće-četvrte godine u Sjedinjenim Državama bila je prilična panika da je velik broj nemačkih špijuna infiltriran u američke vojne strukture. Tad je izrađen sistem komplikovanih testova za proveru. Jedan general je imao užasnih problema pošto na testu nije znao da odgovori ko je Flaš Gordon. Činilo im se neverovatno da neko u Americi ne zna ko je to.

Prevodio si Čestertona i Tolkina, pisao si eseje o Čestertonu i kriminalističkom žanru; pojavljuješ se kao pisac euhronije i naučne fantastike; koristiš junake iz stripa... Kakav je tvoj odnos prema onim žanrovima i medijima za koje neosnovano ili s razlogom vezuju reči zabavno, trivijalno, šablon...?
— Što se stripa tiče, njemu sam se vratio pre izvesnog broja godina. Bilo je to sasvim slučajno, kad sam naleteo na Hermanov strip „Komanča“. Fasciniran sam bio nekom vrstom precizne filmske montaže u crtežu, koju, naravno, čitajući stripove kao mnogo mlađi, nisam opažao. Drugi strip koji me je opčinio svojom bajkovitošću je Pratov „Korto Malteze“. Pisci koje volim iz roda naučne fantastike su Filip K. Dik, Ursula Legvin, Rej Bredberi... Dik je izuzetno umeo da ostvari složene igre sa vremenom, množinom i vremenskih tokova, sa svim onim što smatramo stvarnim i onim što smatramo fiktivnim. Žanr kakav je naučna fantastika krajnje neosnovano se svrstava u trivijalnu literaturu. Povremeno dosta rado čitam izvesne kriminalističke romane. Za njih bih se, međutim, složio da su žanrovski određeni kao trivijalna literatura. Kriminalistički roman mora da ima zaplet sa relativno jasnim rešenjem. Upravo taj odnos zaplet-rasplet čini ga ponešto trivijalnim, tu krši nešto što kvalitetna književnost traži: bogatstvo značenja, napor od čitaoca da sam učestvuje u raspletu. Kriminalistički roman ipak u osnovi mora da da ubicu na kraju. Onog trenutka kada to ne radi, on više nije kriminalistički roman. Čestertonova književnost, naročito roman „Čovek koji je bio četvrtak“, zapravo nije kriminalističkog žanra, svakako ne po raspletu.

Neki postmoderni tumači kulture vide gubljenje jasnih granica između elitne i masovne kulture, neku vrstu proširenja Vavilonske biblioteke u Vavilonsku kulu svekolike kulture.
— Te granice se stalno gube i uspostavljaju. Neke stvari koje su jednog momenta priznavane kao deo više kulture, kasnije „padaju“ u masovnu kulturu. Ništa ređe, proces je bivao i obrnut. Kriminalistički roman je, recimo, primer da se poetika grada pre javila u nekim trivijalnim žanrovima. Trebalo je da prođe izvesno vreme da „viša“ književnost otkrije poetiku u urbanom miljeu. Tome je u ovom slučaju, bar kad je Engleska u pitanju, verovatno vrlo jednostavan razlog – trebalo je da prođe vreme dok su pisci elite postali oni koji su pripadali i živeli u gradu.

Možda se uživanje u stripu, naučnoj fantastici i kriminalističkom žanru javlja i zbog toga što oni, svako na svoj način, nadoknađuju potrebu za pričom. Književnost je preterano zaboravila na priču, možda je suviše počela da se bavi sama sobom, a toga mi je malo preko glave, bez obzira koliko i ja sam bio krivac za to.

- - - - - -

Roman “Sudbina i komentari” (glava 26)

Maltežanin ga pogleda i osmehnu se: ne. Bar za sada. Ali sećam se jedne priče koja bi vas mogla zanimati. Čuo sam je u Veneciji; tamo tvrde da postoji jedan skriveni vrt – neugledan, obrastao u korov – i u dnu toga vrta su vrata. Kada nekom Venecijancu dosadi ona priča u kojoj je – u kojoj mu se život zbiva – on ode tamo, prođe kroz ta vrata i promeni priču. Pitam se samo da li su ta vrata uvek otvorena. I da li za njih treba imati ključ.

Da li ste pronašli taj vrt, upita Volkov.

Ne. Bar za sada, ponovi Maltežanin.

Objavljeno: 17.11.2024.

  ...Strip revija Večernjeg lista

Ima već par nedelja kako je ozvaničen kraj Strip revije, jedinog strip magazina na našim prostorima. Više od deset godina branila je i održavala jedan koncept koji je većinu nas uveo i održao u svetu stripa. Posebno je vredna bila Strip revija zato što se trudila da predstavi i domaće strip autore, kako radove starih majstora tako i najnoviju produkciju. Nadam se da će se neko ponuditi da nastavi ovu misiju, da ćemo dobiti nove doze stripova na kioscima. Informacije, kao i intervju sa urednikom, slede kao podsetnik na ovo izdanje i poslednji broj. Hvala Mladenu na uloženom trudu i zadovoljstvu koje nam je pružao svih ovih godina.

* * *

U ponedjeljak, 28. listopada, na kioscima ćete pronaći posljednji broj Strip revije Večernjeg lista. Nakon više od jednog desetljeća i 134 broja došao je trenutak prestanka.

Uredništvo zahvaljuje svim čitateljima, suradnicima, urednicima i Večernjem listu koji su doprinijeli da budemo dio stripske povijesti.

* * *

Strip revija Večernjeg lista br. 134, listopad 2024

Ovo je posljednji broj Strip revije Večernjeg lista

S današnjim brojem Strip revija Večernjeg lista prestaje izlaziti.

Nakon više od jednog desetljeća i  134 broja došao je trenutak prestanka.

Uredništvo zahvaljuje svim čitateljima, suradnicima, urednicima i Večernjem listu koji su doprinijeli da budemo dio stripske povijesti.
Za uredništvo

Strip revije Večernjeg lista
glavni urednik
Mladen Novaković

Intervju s Mladenom Novakovićem u emisiji Katapultura Hrvatskog radija
Mladen Novaković razgovarao je s Josipom Grozdanićem o Strip reviji Večernjeg lista na Prvom programu Hrvatskog radija u emisija Katapultura 1.11.2024.
www.stripforum.hr/strip-revija-vl/intervju-s-mladenom-novakovicem-u-emisiji-katapultura-hrvatskog-radija/

  ...1955 + 30 = 1985 + 40 = 2025

DESINIH 70

1955 + 30 = 1985 + 40 = 2025

Spoštovani,

Desa Muck je v svojem 70. letu in 40 letih pisateljevanja uspela pridelati 70 knjig, zato Vas vabimo na slavnostni dogodek DESINIH 70

s predstavitvijo izvirnega slovenskega stripa
DESOVILA – PRVI SLOVENSKI SUPERMAN ŽENSKA

avtorice Dese Muck in slikarja Marka Derganca – Dergija
v Strip.art.nico BUCH v MURGLE Center (Cesta v Mestni log 55) v Ljubljani v

TOREK 19. NOVEMBRA 2024 ob 18.30 uri

Dogodku bodo poleg slavljenke DESE MUCK prisostvovali ilustratorji njenih knjig MARKO DERGANC – DERGI (Desovila), ANA KOŠIR (serija Anica in serija Pavlina, Hči lune), IGOR RIBIČ (prva serija Blazno resno) , MATEJ DE CECCO (druga serija Blazno resno), ANA IZA SAJKO (Kokoš velikanka), GORAZD VAHEN (Miklova Zala), UROŠ HROVAT (Oli iz dežele vulkanov), , PETER ŠKERL (Ko se želva izgubi), MARTIN MEJAK (Kakšne barve je svet), ki bodo tudi podpisovali knjige.

Na kratko o stripu DESOVILA : Strip je izhajal v reviji PIL v šolskem letu 1985/86, ko sta Desa in Dergi začenjala svoji samostojni literarni poti. Desa je v tistem obdobju med drugim za TV Slovenija vodila oddajo VIDEOGODBA in prejela TV Viktorja, ki so ga takrat podelili šele

drugič. Marko je snemal legendarne reklame in je bil sijajen filmski komik. Zgodba o DESOVILI, hrabri a nerodni ženski supermanu, ki skrbi za planet Zemljo, za ljudi in živali, je namenjena otrokom od 10 do 15 let starosti ter vsem ljubiteljem stripa. Končno bo po 40 letih prvič izšel v samostojni knjigi. Strip je nastal na predlog Mance Košir kot stranski

produkt scenarija Dese Muck in Polone Sepe za prvi slovenski mladinski film, ki bi ga režirala ženska. Po tednu dni snemanja je Viba film ustavil snemanje.
Dogodek bomo izpeljali v sodelovanju s Strip.art.nico BUCH – specializirano trgovino s stripi in Založbo MUCK BLAŽINA.

Veselimo se snidenja!

Lep pozdrav,

Strip.art.nica Buch
www.stripi.si

Založba MUCK BLAŽINA
www.desa.si

  ...Stripovanje

U organizaciji Narodne biblioteke Budve, u kojoj se odvija Škola stripa i ilustracije posljednjih 7 godina, u utorak, 12. novembra će biti održan festival stripa- Stripovanje, a program će početi u 16 časova u prostorijama Biblioteke na Akademiji znanja.

U utorak, 12. novembra sa početkom u 16 časova gostujući strip autori će crtati i razgovarati sa polaznicima Škole stripa i ilustracije.

Na programu festivala Stripovanje u 17 časova je otvaranje godišnje izložbe Škole kao i izložbi gostujućih strip autora a govoriće predavači Škole stripa i ilustracije - Simon Vučković i Miloš Albijanić.

Zvaničan prijem mlade strip autorke Jane Vasiljević u stripovsku zajednicu biće ozvaničen u sklopu Festivala u 17.20 časova, nakon čega će u 17.30 biti održana promocija strip izdanja Sajber sa Sajberom u izdanju Agencije za audiovizuelne medijske usluge (AVU) na kojoj će govoriti Damir Nikočević i Milica Kašćelan.

Promocija izdanja Titogradsko stripovanje u izdanju Nove Pobjede i fanzina Proces - kraj, po istoimenom romanu Franca Kafke, na programu festivala Stripovanje je u 18 časova a o ovom izdanju govoriće strip autori Slobodan Lalović i Jana Vasiljević. Razgovor sa gostujućim strip autorima Goranom Šćekićem i Miodragom Spasojevićem povodom otvaranja njihovih izložbi biće upriličen u 18.30 časova, dok ćemo ovogodišnje Stripovanje okončati programom koji će početi u 19 časova i 15 minuta, a organizuje se u čast i povodom NJegoševog dana - promocijom stripovanog izdanja Lažni car Šćepan Mali po djelu P. II Petrovića NJegoša, u izdanju izdavačke kuće Forma B komiks iz Beograda, o kojem će govoriti urednik Ilija Mirović.

Podsjetićemo da se svakog četvrtka u terminu od 16 do 18 časova u prostorijama Narodne biblioteke Budve održava popularna radionica za djecu i mlade koja je pokrenuta 2017. godine - Škola stripa i ilustracije koju vodi strip majstori Simon Vučković i Miloš Albijanić.

Cilj ove radionice je edukacija o likovnim disciplinama ilustrovanja književnog teksta, časopisa, slikovnica, stripova, kao i upućivanje u ostale segmente dizajna kao što su: oblikovanje knjige, scenario (dramaturgija), kadriranje, montaža, studija i kreiranje likova, kostimografija, scenografija, anatomija, storibord, tehnike, materijali za rad, kao i teorija i istorija likovne umjetnosti s fokusom na dizajn.

Škola stripa i ilustracije za djecu i mlade se odvija u okviru partnerske saradnje sa NVU Udruženje afirmacije stripa.

[Objavljeno: RTVBudva.me]
Foto: Narodna biblioteka Budve
https://www.facebook.com/events/607153874977045

  ...u izdanjima "Politike"

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD
– SREĆNA GALERIJA

SREĆNA GALERIJA Studentskog kulturnog centra Beograd (SKC) i DRUŠTVO LJUBITELJA STRIPA MAKSIM imaju čast da pozovu Vas i Vaše prijatelje na predavačko-prezentacioni i tribinski program na temu 90 GODINA STRIPA U IZDANJIMA „POLITIKE“, u četvrtak 14. novembra 2024. godine u 19.00 u Velikoj sali SKC Beograd.

Istoimena izložba u Srećnoj galeriji SKC-a biće na raspolaganju posetiocima do 23. novembra 2024.

Radno vreme Srećne galerije:
ponedeljak - petak 8.00 - 20.00 / subota 8.00 - 15.00

* * *

14. NOVEMBAR 2024. 19.00, Velika sala SKC Beograd
CIKLUS PREDAVANjA: STRIP I ILUSTRACIJA
DRUŠTVO LJUBITELJA STRIPA „MAKSIM”:
90 GODINA STRIPA U IZDANJIMA „POLITIKE“, tribina

90 godina stripa u POLITICI - Kratak osvrt na uticaj
izdavačke kuće Politika na razvoj stripa u Srbiji

Strip u Srbiji postoji duže od devedeset godina. Možemo pronaći njegove pretke u našem fresko-slikarstvu srednjeg veka, ili Vereščaginovim proto-stripovima u časopisu Nova Iskra iz XIX veka, a njegove početke u stripovima iz Nevena i sličnih časopisa tog doba. Ali svi se slažu da je datum kada je strip ušao na velika vrata u svest i srca srpskih čitalaca 21. Oktobar 1934. Kada je u dnevnim novinama Politika izašao prvi nastavak stripa Tajni agent X-9 Dešajela Hemeta i Aleksa Rejmonda. Da li su ljudi iz Politike znali šta će nastati nakon objavljivanja tih kaiševa, ili je to bio „utorak kao i svaki drugi“ za njih, nećemo nikad saznati, ali ono što sa sigurnošću možemo reći je da je taj događaj usmerio naše autore u pravcu koji do tada nisu uzimali u razmatranje, barem ne u tom obliku. Ono što zasigurno možemo reći je da sam naziv „strip“ koji danas koristimo kada govorimo o tom mediju dugujemo uredniku Dušanu Dudi Timotijeviću, koji je, ispravno shvativši koji deo američke kovanice Comic Strip treba da iskoristi, dao ime novom vidu likovnog (i literarnog) izražavanja.

Eksplozija koja je usledila na domaćoj sceni donela je neverovatnu produkciju stripova koji su, zahvaljujući svom kvalitetu, uskoro objavljivani u evropskim listovima, kao što je Princeza Ru Đorđa Lobačeva ili Grofica Margo Konstantina Kuznjecova. Đuka Janković crta Maksima, Nikola Navojev crta Tarcanetu, Zigomara, Sergej Solovjev Carevog štitonošu, Ajvanhoa, tu su Ivan Šenšin, Vsevolod Guljevič, Moma Marković sa scenaristkinjom Ljubinkom Bobić pravi Ristu sportistu, Vlasta Belkić parodira Tajnog agenta H-9 u stripu Šaljivi doživljaji detektiva Hari Vilksa... Spisak autora je podugačak, a stripova koje su uradili mnogo duži.

Politika je, u svojim izdanjima, od početka imala domaće autore. Od Brane Cvetkovića, Vladimira Žedrinskog i Đorđa Lobačeva u Politici za decu, preko predratnih i posleratnih autora u Politikinom zabavniku poput Novice Kruljevića, Bože Veselinovića, Ludviga Fišera, Brane Jovanovića, Laze Sredanovića, Dušana Dude Vukojeva, Miomira Tomića, do novijih vremena i autora kao što su Aleksa Gajić, Milan Jovanović ili Toni Radev. Izdanja poput časopisa Zdravo ili TV Revija su donosila radove Nenada Milićevića i TV Radojicu Dejana Nastića. U Ekspres politici svoje rane radove objavljuje Rajko Milošević – Gera. U vreme sankcija, Mikijev zabavnik postaje Mali zabavnik i donosi radove Nikole Mitrovića – Kokana, Bojane Dimitrovski i Bobana Savića Getoa. I tako je sve do danas, gde Politikin zabavnik donosi stripove domaćih autora, dobitnika nagrada na Salonu stripa u Studentskom kulturnom centru Beograd.

Borivoje Grbić

  ...enciklopedijski strip magazin

16-ti tom (#77-81,332strane) enciklopedijskog strip magazina Balon otvara epizoda serijala Veliki Blek iz pera Mikice Ivanovića. Na licencnom stripu Veliki Blek, za Dnevnik iz Novog Sada počinje da radi 1982. godine. Uradio je jedanaest epizoda, od kojih je devet objavljeno, a dve epizode su izgubljene. Paralelno na serijalu Veliki Blek, radi i kratke vestern priče, kao dodatni strip, u legendarnim edicijama Zlatna serija i Lunov Magnus Strip. Uradio je više od 100 naslovnica za ove dve edicije.

Balon premjerno kreće sa objavom serijala Crni Roko scenariste Ive Štivičića i crtača Jelka Peternelja. Serijal je rađen na osnovu popularne tv serije 80-ih godina prošlog veka Kuda idu divlje svinje I. Štivčića.

Vraća se serijal Larami, idejna kreacija Milana Miletića, akademskog slikara i vrsnog crtača. Pored čitalaca iz regiona (ovo je eufemizam za Jugu), Larami je objavlјivan u Nemačkoj, Skandinaviji i nekoliko epizoda u Francuskoj i Engleskoj. Scenarista je bio Miodrag Milanović. Jedna epizoda Laramija poslužila je kao inspiracija Kventinu Tarantinu da snimi vestern čija se radnja odvija u diližansa-postaji gde dolazi do obračuna sa fatalnim posledicama.

Dragan Pavasović, rok gitarista, furešt majstor, meštar od crnjaka i lozomicina je dokazani strip autor, nagrađen na festivalima u Skoplјu i Prizrenu (neka se spreme Laktaši) koji, uglavnom, sam piše scenarija za svoje izuzetne, rado čitane stripove. Balon objavljuje intrigantnu storiju Do kraja sveta.

Jedan čitalac 2005. piše u vezi serjala Smogi boj Gorana Delića sledeće: Meni je ovaj strip bio pravo otkrovenje,pesnica u glavu, vrh vrhova! Može li mi neko informisaniji reći šta je sve izašlo jedna, dve kompletne epizode? Šta je uopšte izašlo od ovog junaka i da li je Delić zaokružio priču ? Nemoguće ju je objavit...razlozi nisu za forum jer je tema previše osjetljiva za moderatore. Čovjek je otišao iz Hrvatske početkom devdesetih,živi i uspješno radi u Kanadi (mislim u Torontu), crta nešto za filmsku industriju. Povremeno navrati do rodnog kraja (Lika), i nema prava na svoj strip...vjerojatno je bio "nagao" u mladosti..."a kad si mlad,oće da jedeš,oće da ebeš,a to košta"!... uglavnom, žalosna štorija!....inače,priča iz tog stripa nikada nije zaokružena(barem ne objavljana)“. Nakon gotovo tri decenije Balon objavljuje prvu kompletnu epizodu nikad završenog serijala Smogi boj.

Rad Đorđa Lobačeva nije potrebno posebno predstavljati. U ovom petobroju zastupljen je sa stripom Čardak ni na nebu ni na zemlji.

Danijel Žeželj još početkom devedesetih počinje uklanjati kvačice sa svog prezimena, odlazeći nakratko u London te zatim u Italiju, skrasivši se u Montepulcianu kao redoviti autor mesečnika Il Grifo, u čijoj ediciji izdaje prvi album, Ritam srca (ujedno i njegov prvi domaći ukoričeni naslov, u izdanju Comicona), za koji predgovor piše Federico Fellini. Žeželjev šesti domaći strip-album Kuga, odlazi korak dalje, pričajući priču toliko čvrstu u svojoj razlomljenosti da prvo čitanje nije dostatno za postizanje njezine željene snage. Prodiranjem u samu bit te tragične strip bilješke, režirane u maniri art-noira, s primesom Antonina Artauda (koja ovde zasenjuje do sada često korištenu poetiku Toma Waitsa), jasno je da je reč o još jednom nenadmašno slojevitu i snažnu remek-delu.Ovu storiju objavljuje 16-ti tom enciklopedijskog strip magazina Balon.

Izgubljeni u svemiru, strip u jednom kaišu, jedan je od dugovečnijih u novinskom sazvežđu Srbije, izlazio je u Galaksiji od 1995 do 2002. i to je bio plodan početak saradnje crtača D. Pavasovića i scenariste M. Milanovića. Balon #77-81 objavljuje izbor kaiševa iz ovog stripa koji se odvija malo u vasioni malo u jednom srpskom selu.

Ko je Franja Straka? Ne znam da kažem – nije za štampu!... Čovek koji pokušava svoj život da stavi u strip. Svaki trenutak! Mene prvenstveno interesuje koliko malo je dovoljno da se ispriča priča, a da ona bude prihvatljiva. Samo minimum otvaranja, a posle ako neko hoće u tome da traži smisao… U prvom Korovu kaže: „Imam toliko stripova i dajem ih vama, pa se vi mučite da shvatite neshvatljivo“. Balon #77-81 (332 strane, 1.000 din) objavljuje nešto duži strip ovog samostojnog autora. Enciklopedijski strip magazin Balon, čuvar je stogodišnje tradicije domaćeg stripa, borac protiv zaborava i, rezervišite vaš primerak na vreme.

https://www.facebook.com/balonstripmagazin
Enciklopedijski strip magazin,
est. 1993. Gospodar Jovanova 21/4,
11158 Beograd, tel. 062/306.033
balon.strip@gmail.com

  ...Moja lutka za oblačenje 3 i Tokijski osvetnici 31

NA VAKANINIM VRATIMA POJAVLJUJE SE ČUVENA KOSPLEJERKA KOJOJ SE MARIN DIVI! IMA POSEBAN ZAHTEV ZA VAKANU, ALI PITANJE JE – HOĆE LI PRISTATI NA ZAJEDNIČKI KOSPLEJ I NAPRAVITI USTUPAK?

„MOJA LUTKA ZA OBLAČENJEˮ 3 na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara.

„Moja lutka za oblačenjeˮ je šarmantna tinejdžerska romantična komedija. Duhovit i provokativan odnos dvoje tinejdžera razvija se u ljubavnu igru, dok nas autorka vodi kroz detaljno proučen svet supkulture kospleja.

Novi broj možete poručiti putem sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Prelistajte OVDE • PORUČITE ODMAH

VELIKO FINALE U POSLEDNJEM TANKOBONU JEDNOG OD NAJPOPULARNIJIH MANGA SERIJALA U SVETU!

Sve Takemićijeve patnje, borbe, krv i suze vodili su ka ovom trenutku – poslednjoj borbi, gde će konačno saznati kako je stekao moć da skače kroz vreme!

POSLEDNJI BROJ vaših omiljenih „TOKIJSKIH OSVETNIKAˮ na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara.

Novi broj možete poručiti putem sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Prelistajte OVDE • PORUČITE ODMAH

  ...ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 2025...

ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 2025
mednarodni mladinski natečaj za strip in animacijo za osnovnošolce in srednješolce iz Furlanije - Julijske Krajine in Slovenije
www.zivelstrip.net

Revija Stripburger in združenje Viva Comix tudi letos v okviru projekta ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! razpisujeta nagradni mladinski natečaj za strip in animacijo.

Vsako leto za natečaj izberemo dela predstavnikov slovenskega in italijanskega stripa, ki lahko služijo tudi kot navdih mladim ustvarjalcem. Tokrat sta to lik iz stripa Smrt in čevljar slovenskega stripavtorja Jureta Engelsbergerja ter Kintara, deček z nadčloveško močjo in glavni junak stripa italijanske avtorice Elise Menini.

Rok za oddajo del je 13. marec 2025. Več →

BESEDILO NATEČAJA S PRIJAVNICO →

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK).

  ...u Evropskom domu u Velesu

U petak, 1. novembra 2024. godine, sa početkom u 13 časova, u Evropskom domu u Velesu otvorena je samostalna izložba umetnice Slavice Kupenkove. Na otvaranju i narednih desetak dana posetiocima je izložena dela iz sfere tradicionalne i digitalne umetnosti, kao i strip, po kojem je Kupenkova poznata poslednjih godina.

Prema rečima same umetnice, njen rad je ukorenjen u jednostavnosti, fokusirajući se na male, ali moćne trenutke. Njene slike hvataju emocije koje često ostaju neprimećene, omogućavajući svakom delu da ispriča tihu, ali ubedljivu priču. Kroz svoj rad, Kupenkova istražuje teme lepote, snage i izdržljivosti, posebno u svojim portretima žena.

Inače, Slavica Kupenkova je crtačica, autorka i ilustratorka dečijih knjiga i časopisa. Crtež i ilustracija su uvek bili prisutni u njenom životu. Počela je da se bavi ilustrovanjem 2020. godine i odlučila je da se bavi svojom novopronađenom strašću kao karijerom od 2021. godine – kada objavljuje zbirku poezije „Magični točkovi“ kao autor i ilustrator.

Na 18. Međunarodnom salonu stripa „Veles 2021“, Kupenkova je dobitnica nagrade – Najbolji debitantski strip za strip „Janove školske avanture“ gde se pojavljuje kao kompletna autorka.

Kupenkova je dobitnica jedne od pet specijalnih nagrada koje dodeljuje međunarodni žiri projekta CAN FOR BALKAN za strip „Odiseja”.
U 2022. godini je autor glavnog stripa iz kataloga u okviru granta – Za naše komšije i prijatelje, a član je i žirija povodom konkursa Makedonskog Strip centra sa oficom u Velesu.

Takođe, 2022. godine dobila je specijalno priznanje italijanskog ambasadora povodom manifestacije „Dani italijanskog stripa” za izradu plakata.

  ...607. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 607:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/607

  ...–„Frankenštajn: U ime oca“ Marka
  Konava i Korado Roia; Izdavač: Čarobna
  knjiga, 2024..

   Nakon zanimljivog i, u evropskim razmerama, aktuelnog albuma „Drakula“ scenariste Marka Konava (1974) i crtača Korado Roia (1958), koji je naišao na lep prijem i kod domaćih stripoljubaca, „Čarobna knjiga“ je u prestižnoj  biblioteci „Stari kontinent“ objavila album „Frankenštajn: U ime oca“ novo delo ovog dvojca. Album je takođe “vruć” i aktuelan; originalno ga je 2023. godine objavila izdavačka kuća “Lo skarabeo” i pobrala brojne pohvale mada je album, kao i “Drakula”, bio predmet razbuktalih diskusija fanova i kritičara. Na ‘našoj strani’ ovim izdanjem “Čarobna knjiga” nastavlja da “hvati i drži korak” sa tekućom produkcijom 9. umetnosti. Zabeležimo da je, kao i u slučaju albuma “Drakula”, pojava “Frankenštajna” zanimljiva i iz drugog ugla: naime “Čarobna knjiga” je 2021. godine objavila album “Frankenštajn” Žorža Besa. Identična interesovanja trojice strip umetnika za klasične horor romane svakako je vrlo indikativno jer možda najavljuje talas novih preispitivanja žanrovske zaostavštine. Naravno, stripovi koji za polazište imaju „adaptaciju“ proslavljenih, klasičnih ali i dalje popularnih romana nisu nikakav izuzetak. U krajnjem slučaju to su neka od ključnih dela za istoriju horora kao literarnog žanra ali i temelji ikona popularne kulture XX veka koje su ušle u brojne umetničke forme (od filma i stripa do pozorišta, TV serija i kompjuterskih igrica), u svakodnevni govor odnosno fundus pojmova čije značenje je opšte poznato. Nesporno je da postavke „Drakule“ i “Frankenštajna” čini niz elemenata i obrazaca čija je intrigantnost vanvremena. S druge strane, sama struktura romana kao i stilistički manir kazivanja i danas ih dobrano dižu iznad rutinske, konfekcijske horor (para)literature. Kako god bilo, popularnost romana neminovno je donela brojne „prepravke“ i vulgarizacije originala koji su ponekad menjani bezmalo do neprepoznatljivosti.

   Ideju za „Frankenštajna“ Meri Šeli (1797-1851) je dobila 1816. godine dok su ona i pesnik Persi Šeli (tada njen ljubavnik, kasnije suprug) boravili na Ženevskom jezeru, u društvu lorda Bajrona i Džona Polidorija. Bajron je predložio prijateljima da prekrate kišno (ne)vreme tako što će svako napisati „priču o duhovima“. Meri je sročila prvu verziju svog dela i dve godine kasnije „Frankenštajna“, sa podnaslovom “Moderni Prometej”, objavila anonimno; ubrzo se proneo glas da je autor romana žena i ocene knjige su zahvaljujući tome bile pretežno negativne. Ipak, godine 1831. izlazi dorađena, konačna verzija romana. Prvi film po romanu snimljen je 1910.g. a najpopularniji Frankenštajni (u romanu bezimena kreacija je dobila prezime svog tvorca) bili su Boris Karlof, Bela Lugoši i Lon Čeni.

   Po pitanju ‘stripovanja’ romana Besova “adaptacija” i delo Konava i Roiapredstavljaju dva moguća načina praćenja literarnog predloška. Besova odluka da u medij 9. umetnosti pretoči roman tako što će se “strogo” držati predloška svakako je bila hrabra ako se ima u vidu da knjiga nosi duh XIX veka, koji je blaži i skloniji pompeznosti u odnosu na prve decenije XXI veka. Konavo je, pak, kao i u slučaju “Drakule”, bio drugačijeg mišljenja pa stoga na početku albuma jasno piše „Slobodna adaptacija romana Meri Šeli“ u šta se znatiželjni čitaoci mogu uveriti vrlo brzo jer priča odlazi u smeru koji je poprilično neočekivan i na tragu je već dugo prisutne tendencije “osavremenjavanja klasike” odnosno akcentovanja i produbljivanja nekih elemenata originalne priče. Naime, mladi Viktor Frankenštajn, kombinujući medicinu XVIII veka sa spisima Paracelzusa stvara, od mrtvih tela, novo biće koje oživljava Galvanijevim strujama. Ali, umesto da, kao u romanu, prestravljen rezultatom, odbaci novo biće on ga poverava svojoj verenici koja pokušava da ga socijalizuje. Biće dobija i ime – Prometej (što je, imajući u vidu grčki mit, neprikladno; podnaslov romana se, pak, odnosio na naučnika i njegov čin a ne na biće koje je stvoreno). Prometej uspešno uči i Frankenštajn ga predstavlja naučnom skupu koji se, međutim, izruguje i naučniku i Prometeju. Ismejani Prometej ubija provokatora i odmeće se u šume… Kasnije  se javlja svom ‘ocu’ i traži da mu ovaj stvori družbenicu. Naučnik, mučen dilemama, počini grešku koja će naterati Prometeja da otme Viktorovu suprugu. Posle godina traganja naučnik nalazi Prometeja. U trenu konačnog obračuna Prometej otkriva da ima ženu i sina na šta Viktor tvrdi da on ne veruje u čuda. Ali Prometej mu odgovara “Ja sam sin nauke i čarolije, u jednakoj meri. Prema tome, govoriti o čudu nije takvo svetogrđe.” Pošto se obračuna sa ocem Prometej sa svojim malim sinom odlazi kući!

   Moralne i etičke dileme “Frankenštajna” u korenu kojih je nedoraslost čoveka da izigrava Boga, Marko Kanavo je ‘razrešio’ postupcima stvorenog bića koje je prikazao sposobnim da se izdigne iznad netrpeljivost ljudi i nađe svoje mesto pod suncem. Ovaj neočekivani obrt na kraju priče ima potencijal koji bi scenarista mogao da iskoristiti u eventualnom nastavku koji bi opravdao (i razvio) izmene koje je uneo u originalnu priču. S druge strane, majstorstvo Korada Roia apsolutno je neupitno. Ponovo se srećemo sa njegovom fascinantnom sposobnošću dočaravanja atmosfere a grafizam, valeri, montaža tabli, brze promene rakursa i formata crteža ostavljaju gledaoce bez daha. Dodatni aduti oneobičavanja su odbijanje da Prometej uopšte liči na popularnu predstavu iz filmova sa Borisom Karlofom odnosno povremeno ‘probijanje’ Roijevih skica ispod valera (na jednom kvadratu se čak nazire skica rama slike na zidu koji nije ‘potvrđen’ u tušu)! Hteo to ili ne Roi je stvorio duh-strip u ovom albumu.

   Album zatvara pogovor Marka Grasoa koji je instruktivni vodič kroz istorijat “Fraknenštajna” u literaturi i filmu.

   Rečju, “Fraknenštajn” Konava i Roia je vanredno zanimljivo delo koje kombinuje znanu priču i nove elemente tvoreći intrigantan amalgam oživljen sjajnim gotskim crtežom izašlim ispod pera i četkice vrhunskog crtača!

(“Dnevnik”, 2024)

Objavljeno: 03.11.2024.

  ZDRAVKO SULIĆ: LIRSKO, SNENO, MELANHOLIČNO Predraga Đurića
  (Studentski kulturni centar Novi Sad)

   Dragi Predraže,

   Primio sam juče knjigu “Zdravko Sulić: lirsko, sneno, melanholično”, hvala ti. Istinski je važno da je studija o zanemarenom talentu domaćeg stripa Zdravku Suliću objavljena u vidu knjige. Radujem se unapred da je, nadam se uskoro, pažljivo iščitam. I iščitavam. U ovom trenutku samo nekoliko metodoloških opaski na osnovu strukturalnog prelistavanja.

   Boljka naših knjiga o stripu je izostanak Indeksa imena na kraju knjige. To je neophodno sredstvo za ozbiljnije čitanje i analitičko kretanje kroz knjigu. Više puta sam to napominjao Veljku Krulčiću, da svaka dragocena knjiga o stripu koju objavi bez Indeksa imena ima umanjenu vrednost. Pominjem u ovom kontekstu Veljka samo zbog njegove bogate produkcije, dok ova opaska i jaka sugestija, međutim, važi za svakog autora i izdavača koji objavljuje knjige o stripu. Ovo i spisak Sadržaja knjige neophodni su delovi u strukturi knjige, dakle neophodno je da postanu standard u objavljivanju ove dragocene vrste kulture stripa. Godinama sam morao da ubeđujem Vjeku Đaniša, urednika “Kvadrata”, najvažnijeg časopisa za kritiku i teoriju stripa, da počne da stavlja spisak Sadržaja u broj. Možemo biti nekonvencionalni samo u stepenu sve dok metodologija rada ne trpi.

   U jednom trenutku tvog rada na knjizi, početkom marta ove godine, zamolio si me za pomoć u vezi informacija o Zdravku Suliću. Smesta sa ti poslao sve što imam, čega je nažalost malo, uključujući jedan veoma kratki autorski pasaž, moju mikroanalizu Sulićevog stila. Tri meseca kasnije, početkom jula, zamolio si me u mejlu za dozvolu da izraz iz tog pasaža “lirsko, sneno, melanholično” iskoristiš kao naslov knjige. Takvi trenuci duhovnog dodira me istinski uzbude. S velikim zadovoljstvom sam pristao. Tokom godina karijere, takve sam trenutke najviše imao sa Zdravkom Zupanom, Sibinom Slavkovićem, Dejanom Anastasijevićem, Karimom Zaimovićem, Vasom Pavkovićem, Živojinom Tamburićem, Vjekom Đanišem, Markom Šunjićem, Sašom Čobanovim, Kristijanom Relićem, Alijom Baltom, Dušanom Mladenovićem, Tomislavom Čegecom, Charlesom Peltoom… Spominjem samo kritičare i urednike, te dve zanimljive vrste u stripskom rezervatu, dok bi spisak autora stripova  bio ogroman.

   Metodološki je u punoj meri je opravdano što si u spisku literature naveo kao izvor i Fejsbuk profil, što takođe treba da postane deo redovne prakse navođenja izvora. Fejsbuk je prilično bogati izvor informacija i kratkih analiza za strip kulturu. Dakle, on je jednostavno jedno od naših intelektualnih oruđa, legitimno sredstvo komunikacije i objavljivanja, kao i sva druga. Nemali broj puta, pasaže prvo objavim na Fejsbuku, pa nakon toga uključim u eseje čije objavljivanje tek usledi.

   Takođe, za svaku pohvalu je uključivanje Sulićeve Stripografije na kraju knjige, kao važno sredstvo unakrsnog čitanja ove studije o autoru. A unakrsno čitanje ovakve vrste knjiga gotovo da nije moguće izbeći, ako hoćemo da sistematski usvajamo svo bogatstvo informacija i uvida koje knjige o stripu pružaju.

   Pratim knjige koje objavljuješ, dragi Predraže Đuriću. Želim ti puno uspeha u budućim projektima.

Objavljeno: 27.10.2024.

  ...15. izdanje održava se u subotu, 23.11.2024. od 12 sati

[PRIJAVE] Dragi naši, otvorene su prijave za ovogodišnje 24 satno crtanje stripova!

15. izdanje održat će se u subotu, 23.11.2024.

Prijavite se na: https://www.24satnocrtanjestripa.com/prijava/

Crta se na sljedećim lokacijama: Zagreb, Osijek, Split, Rijeka, Gospić, Ljubljana, Herceg Novi, Varaždin. Ove godine dodajemo i nove lokacije: Bar i Sombor! Također, možete sudjelovati online za sve crtače svijeta. Gotovi stripovi mogu se postaviti putem naše platforme.

Ovogodišnji baner i logo izradio je Mihael Bađun.

Podijelite info dalje.

www.24satnocrtanjestripa.com/

  ...promocija na 67. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu

Crtanje, smišljanje, potpisivanje! • Na štandu Lokomotive/system comics, Hala 4! •
Četvrtak, 24. 10. 2024. od 17 časova • Album, naravno, možete kupiti svaki dan.

  ...na 67. Međunarodnom sajmu knjiga
  u Beogradu

SREĆKO GALL - THE NOBLE GALL
autobiografija u stripu
112 strana, kolor,
format B5, tvrdi povez

Da nam godina ne prođe bez stripa, pod uslovom da knjiga stigne iz štamparije za Sajam, tu je strip autobiografija Srećka Galla The Noble Gall, krajnje neobičnog dela koji nismo odoleli a da ne objavimo. Privukli su nas pre svega crtež i priča koje patina vremena nije prekrila već kao da su je oni sami u sebe ugradili, autorov nenametljivi humor i iskrena želja da se dočara odrastanje dečaka kojeg rana darovitost izdvaja od okoline. Čak i da se ispostavi da familija Gall nije plemenitog roda, ova knjiga to svakako jeste.

Odlomak:
https://besnakobila.../the-noble-gall-ogledni-odlomak.pdf

 

Objavljeno: 20.10.2024.

  ...na festivalu "Fra Ma Fu"

Od 18. do 20. listopada u Đurđevcu se održava deseti, jubilarni festival "Fra Ma Fu".

Jedan od programa ovogodišnjeg festivala je i predstavljanje knjige "Maurović: od Mula do Mula" autora Veljka Krulčića, u izdanju MZ Muo (Crna Gora).

Osim autora, knjigu će promovirati gdja Božica Jelušić (knjižebnica iz Đurđevca), Davor Schunk (strip-autor iz Zagreba) i Mato Pejić (novinar i stripofil iz Daruvara).

Predstavljanje je zakazano za 18 h u Gradskoj knjižnici Đurđevac.

 

  ...u ilustracijama Andrije Maurovića na više lokacija u gradu

Povodom obilježavanja 453 godine od Lepantske bitke JU Pomorski muzej organizuje izložbu „Bitka kod Lepanta u ilustracijama Andrije Maurovića“.

Izložbu čine 16 ilustracija poznatog slikara i crtača Andrije Maurovića koji su objavljeni u glasniku udruženja „Jadranska Straža“ u periodu od jula 1938. godine do novembra 1939. godine. Crteži tematski prate tok dešavanja prije i tokom Lepantske bitke.

Objavljenih 16 ilustracija su uvod u dramatizovani tekst o Lepantskoj bici (La bataille de Lépante), potpisan P. Chack (Paul Chack) iz 1938. godine, a koji su objavljivani u Jadranskoj straži u pomenutom periodu.

Postavljanjem ove male, ali za istoriju grada Kotora značajne izložbe, odajemo počast svim Kotoranima koju su stradali u bici kod Lepanta prije 453 godine, ali i proslavljenom crtaču i slikaru Andriji Mauroviću koji je rođen u Kotoru.

Realizacija ovog projekta je podržana od strane Opštine Kotor u sklopu Programa manifestacije kulture i podrške društvenim djelatnostima za 2024. godinu. Autor izložbe je Ilija Mlinarević, kustos pomorsko-tehničke zbirke.

Izložba će biti postavljena na više lokacija u gradu.

JU Pomorski muzej Crne Gore

[Objavljeno: Radio Kotor, Kotor]

  ...Berin Tuzlić

Mojom krivicom prilog kasni, ali barem da se zabeleži da je otvorena izložba, a verovatno je još aktuelna u Caffe baru "Saloon".

Berin Tuzlic was born in Sarajevo in 1968, where he finished elementary and high school. His high school interest in assisting a Gazelle helicopter pilot as an aviation mechanic did not stop him from graduating at the Zagreb. Academy of Animation, and then completing his Master’s Degree in “A Film” from Copenhagen, as well as receiving his doctorate with the thesis “Why animation is drawn” two years ago in TelAviv. Berin Tuzlic has won many awards, from America to Europe, for his short animated art films. He is also the author of over 50 comic strips. He has won a number of awards in the field of advertising, produced on behalf of the Advertising Agency Via Media Sarajevo / Dubai, which he is the co-owner of. Berin is a Board Member of ASIFA International at the United Nations. The only global association for animation, ASIF has 58 members. Berin is currently an honorary visiting professor at the Jilin Institute in Chang Chun, China. Berin is the co-owner of the largest Bosnian advertising agency ViaMedia He lives and works in Sarajevo www.berinTuzlic.ba

 

  ...15.10.2024. u 19 časova, Biblioteka „Vlada Aksentijević”, Obrenovac

  ...– Prikaz izdanja „Classic Comics –
  Science Fiction, Fantasy & Horror“;
  Izdavač: Udruženje građana fanovi naučne
  fantastike SCI&FI iz Beograda, 2024.

   U davnim godinama druge polovine prošlog veka (i prošlog milenijuma), u (ovdašnjoj) zemlji koja više ne postoji, stripovi su bili svakodnevna literatura nekoliko generacija dečaka. Iako su bili Titovi pioniri i omladinci neodoljivo su ih privlačile „priče u slikama“ koje su poticale iz zlog, kapitalističkog sveta. Stripu nisu uspeli da naude ni partijski dušebrižnici; u jesen 1971. godine na kongresu kulturne akcije u Kragujevcu strip je (uz ostalu žutu štampu: roto-romane, razna zabavna i erotsko-pornografska izdanja) označen kao „šund“ (čak su, u silnom poletu, stripovi - spaljivani na lomači!) i kao takav dodatno oporezovan posebnim zakonom koji je stupio na snagu 1972. Primena zakona dovela je do gašenja više strip izdanja, npr „Biblioteke Lale“, ali je strip ipak opstao jer je hranio dečačku maštu i želju za avanturama od Divljeg zapada, preko debelih mora kojima krstare gusari do beskraja svemira koji krije svakojaka čudesa i čudovišta. Jeftine sveske – cena je dugo bila 1 dinar – sa šarenim koricama, štampane na jeftinom novinskom papiru sa lošim otiskom, išle su iz ruke u ruku i odvodile dečake (devojčice su uglavnom prezirale stripove kao još jednu dečačku zaluđenost) u druge svetove. Bezbrojne edicije su se pojavjivale, trajale i gasile donoseći mnoštvo uzbudljivih priča. I činilo se da taj izvor nikada neće presušiti. Ali, kako narod iskusno konstatuje „sve što je lepo ima kraj“, vreme stripovskog raja moralo je da se završi i taj kraj se poklapao sa krajem države u kojoj su stripovi bujali.

   Posle su došle sušne godine za strip i donele generacije koje nisu znale za stripove na trafikama jer ih tamo više odavno nije bilo (od hiperinflacijske 1993). Nivo klinci bili su zavedeni novim čudesima – pre svih kompjuterskim igricama. Onima koji su pamtili prošla vremena preostalo je da prelistavaju stara izdanja - ukoliko su ih sačuvali. Ponešto od tih starih stripova objavljivano je kasnije u luksuznim knjigama ali većina je i dalje ostala u sveskama koje grize zub vremena. Zato je svako podsećanje na ta izgubljena blaga hvale vredno i treba biti pomenuto.

   Elem, Udruženje građana fanovi naučne fantastike SCI&FI iz Beograda, čiji su osnovači i glavni pokretači Svetislav Filipović-Filip i Tihomir Jovanović, među brojnim knjigama, fanzinima i almanasima koje publikuje, objavilo je i knjigu „Classic Comics – Science Fiction, Fantasy & Horror“  na 190 stranica A4 formata koja je prava riznica za „iskusne“ stripoljupce. Naime, ovde su sakupljeni radovi 14 uglavnom američkih strip autora koji su na polju naučnofantastičnog, fantazi i horor stripa stvarali u rasponu od pre II svetskog rada do kraja 1970-tih, dakle u takozvanom „Zlatnom dobu stripa“ (pre II svetskog rata), pa „Srebrnom“ (1950-te) i „Bronzanom“ (1960-te); njihovi stripovi su izlazili u novinama i u popularnim strip magazinima i karakteriše ih prostodušni optimizam i lakoća u tretiranju standardnih žanrovskih tema - u domenu naučne fantastike to je svetla budućnost, hrabro osvajanja svemira i borba sa vanzemaljcima; fantazi je kitnjasto-pompezan u slikanju sukoba Dobra i Zla dok je horor fokusiran na bizarno i zloslutno u svim vremenima. Čest je humorni odmak a eksplozivno finale se podrazumeva, posebno u formi „panč lajna“ završne rečenice-sličice koja potpuno menja dotadašnja čitaočeva očekivanja. Različita svetska izdanja, od američkog „Kripi“ do engleskog „2000 a.d.“, objavljivala su priče od 10-tak tabli pa su se pojedini autori specijalizovali za ovu zahtevnu formu. U bivšoj Jugoslaviji mnoštvo tog materijala je objavljeno ali bez naznaka autora (scenarista, crtač) tako da čitaoci nisu znali čiji radovi su ih zabavljali i oduševljavali. „Classic Comics – Science Fiction, Fantasy & Horror“ ispravlja i tu nepravdu pa svaki strip prati iscrpna beleška o autoru/autorima, njihovoj karijeri i publikacijama sa kojima su sarađivali.

   Izdanje započinje epizodom prvog naučnofantastičnog novinskog stripa „Bak Rodžers“ iz 1929. koji je prototip herojskih kosmonauta i koga su „nasledili“ brojni junaci među kojima je najpoznaitji Flaš Gordon, ovde zastupljen epizodom kojoj je autor slavni Den Beri, naslednik Flašovog stvaraoca Aleksa Rejmonda (Beri je predstavljen i kratkim hororom „Krvavni mač“); Frenk Bruner je, pak, autor parodijske minijature „Smeš Gordon“. Strip „Poseta“ Jandoka i Gluta efektno meša spaljivanje veštica sa posetom vanzemaljaca. Prava poslastica je prvi strip Maksa i Bunkera (tvoraca Alana Forda) iz 1971. koji je naučnofantastičan i koji je – odbijen od urednika! Al Vilijamson je predstavljen sa tri kratke svemirske avanture u najboljoj tradiciji „svemirske opere“ dok je Vali Vud predstavljen sa tri priče u rasponu od svemurske avanture do urnebesnih komedija. U naučnofantastični segment je uvrštena i sjajna pričica „Cinema Histories“  izuzetnog (a našeg) Željka Paheka. Horor segment čine stripovi Tomasa i Brunera po priči Roberta Hauarda odnosno dve priče Roda Sterlinga iz serijala „Zona sumraka“. Fantazi predstavljaju Krendal i Gudvin u srednjevekovnim „Strvinama iz zamka“ i slavni Frenk Frazeta sa „Vukodlakom!“ Na razmeđi fantastike i krimića su „Pauk“, bivši kriminalac koji „ispravlja nepravdu“ uz pomoć sjajne tehnologije (davnih 1960-tih izlazio u ediciji „Superstrip“ Plavog vjesnika) i „Senka“, maskirani borac za pravdu (nepravedno zaboravljen od ovdašnjih izdavača) u izuzetnom vizuelnom izdanju koji je nacrtao Frenk Robins (dugogodišnji crtač Džonija Hazarda)!

   Rečju, „Classic Comics – Science Fiction, Fantasy & Horror“ je prava strip čitanka koja će obradovati svakog stripoljupca. Pošto ovog izdanja nema u širokoj distribuciji najbolje je naručiti ga preko fejsbuk stranica njegovih izdavača. Uživanje zagarantovano!

(“Dnevnik”, 2024)

Objavljeno: 13.10.2024.

  ...Maurovićevog scenariste Franje Fuisa

Poznato je da su prvi stripovi koji su nastali u mašti scenariste Franje Fuisa i crtača Andrije Maurovića objavljeni ujesen 1936. godine. Radilo se o „Lutalici Chagos“ i „Kuginoj jahti“ koji su u rasponu od nekoliko dana počeli izlaziti u tjedniku „Oku“ i dnevnom listu „Novosti“.

Prije stripova, Fuis je doživio punu afirmaciju kao novinar, kao pisac avanturističkih priča i novela, ali i kao – pjesnik.

Od veljače 1931. do prosinca 1934. godine u zagrebačkoj „Kulisi“, čitanom „časopisu za kazalište, kino, variete, društvo i sport“, objavljivao je svoje pjesme, najčešće ljubavne tematike, koje je potpisivao pseudonimom Fra – Ma – Fu.

Fra – Ma – Fuove pjesme bile su dio identiteta („zaštitnog znaka“) „Kulise“ ili, kao što je svojedobno primijetio Mladen Hanzlovsky, „magnet za mnoge čitaoce i naročito čitateljice“.

U prilog tome svjedoči činjenica da su u jednom razdoblju „Kulise“ (izlazila je triput mjesečno) Fra – Ma – Fuove pjesme objavljivane na trećoj stranici lista, a svaka pjesma je bila popraćena fotografijom.

Zanimljivo je spomenuti da je pjesmu „Sretni sati“ redakcija popratila (sjajnom) ilustracijom, čiji je autor bio Andrija Maurović.

Sada su te pjesme sakupljene i objavljene u knjizi, koju je izdao „Vedis“, a pripremio i uredio Veljko Krulčić. Stručni suradnik na ovom projektu bio je književnik Branislav Glumac, dok je prijelom i oblikovanje knjige djelo Zlatka Grgića.

Marina Mađarević je autorica studije „Trubadurski sanjar mikeškoga kova“, dok se Krulčić u svom predgovoru bavi „Fuisom kao pjesnikom, otimanjem od zaborava“.

Knjiga „Pjesme“ Fra – Ma – Fua je opsega 160 stranica, zasad se može nabaviti u striparnici „Stripovi na kvadrat“ i knjižari „Superknjižara“, putem izdavača, a uskoro će biti dostupna i na drugim mjestima.

Prva promocija knjige će biti na predstojećem, jubilarnom desetom „Fra-Ma-Fu festivalu“, koji se ove godine održava u Đurđevcu.

  ...ŠI 3 i poslednji broj Oštrice besmrtnika

„ISTINU, KAKO MI SE ČINI, NIKAD NIJE DOBRO REĆI NAGLAS. TAKO SAM ODLUČILA DA JE RAZOTKRIJEM!“

Dve mlade žene započinju borbu koja će uzdrmati britansku monarhiju do korena. Spremne su da se bore za prava potlačenih i obespravljenih žena i dece Velike Britanije.

Ali ubrzo shvataju da izbegavanje nasilja nije uvek opcija, naročito kada neprijatelj uzvrati silom.

„ŠIˮ 3 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.540 dinara!

Poruči svoj primerak putem sajta ili kupi u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Prelistajte OVDE • PORUČITE ODMAH

SVE BITKE, SUZE I ŽRTVE, SVAKA PROLIVENA KAP MANĐIJEVE KRVI BESMRTNIKA - SVE JE VODILO KA OVOM TRENUTKU I KONAČNOM OBRAČUNU.

Poslednji broj „OŠTRICE BESMRTNIKAˮ na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara.

Novi broj „OŠTRICE BESMRTNIKAˮ možete naručiti preko sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Prelistajte OVDE • PORUČITE ODMAH

  ...– kamena kuća, od 11. do 13. oktobra

Svečano otvaranje salona i pratećih izložbi je u petak u 19.30 časova Кamena kuća tvrđava Кastel

Na 7. Međunarodnom salon stripa koji će se ove godine održati u Banjaluci od 11 o 13 oktobra u kamenoj kući na tvrđavi Кastel stiže i učestvuje Viliam Simpson svjetski poznati storiborder serije „Igre prestola“ i strip crtač mnogih stripova i francuski umjetnik Tristan Lagranž, umjetničko ime Tristun (Tristoon).

Viliam Simpson preko sedamnaest godina radio je na kultnim stripovima najvećih svjetskih izdavačkih kuća, kao što su Marvel, DC i 2000AD. Crtao je Betmena, Transformerse, Helblejzera, Sudiju Dreda, Osmog putnika, Indijanu Džonsa i mnoge druge naslove. Nakon tranzicije u svijet filma, radio je storibord i koncept art za filmove kao što su „Carstvo vatre“ i „Njano veličanstvo“. Od početka snimanja serijala „Igre prestola“ glavni je storibord umjetnik te saradnik na vizuelnim detaljima – kostimi, oružja, dvorci, kočije njegova su ideja u vizuelnom smislu, a potpuni je autor izgleda mističnog trookog gavrana. Rođen je u Sjevernoj Irskoj i sa zadovoljstvom kaže dolazi u Banjaluku i republiku Srpsku da se na slaonu stripa druži sa ljudima iz Banja Luke i Republike Srpske.

Posjetioci na 7. međuanrodnom salonu stripa u Banjaluci imaće prilike da vide, razgovaraju i druže se sa velikim francukim umjetnikom Tristan Lagranž, umjetničko ime Tristun (Tristoon).

Tristun boravi u „Maison des Auteurs“ gdje producira seriju “Mali veliki prasak” sa svojim prijateljima koautorima, Žeromom Lothelierom i Tib-Gordonom. Godine 2008.učestvovao je u zajedničkom projektu „Ginkgo koji se bavi aktuelnim pitanjima životne sredine. Tristun od 2010. godine kreira svoju strip seriju za mlade pod nazivom “Bulbi Crunch!“. Planirano je 4 toma po 56 stranica u boji. Učesnik je mnogih samostalnih i zajedničkih izložbi.

Potiče iz porodice umjetnika, pa je tako od malih nogu uživao u crtanju.

Nakon mladosti provedene u Parizu, pridružio se „Ecole de l’Image“ iz Angulema (EESI) da studira stripove. Godine 1998., sa drugim studentima, osnovao je udruženje „Cafe Creed“, udruženje autora stripova i ilustracija. Bio je predsjednik udruženja od 2002. do 2015. godine, i uređivao više brojeva omladinskog časopisa “Choco Creed.”

U prilogu vam dostvljmo i pregled aktivnosti na 7.međuanrodnom salonu stripa u Banjaluci čije je svečano otvaranje salona i pratećih izložbi planirano u petak u 19.30 časova Кamena kuća tvrđava Кastel.

Petak – 11. oktobar
17,00 – Dolazak gostiju, okupljanje
17,00 – Berza stripa – cijeli dan
19,30 – Svečano otvaranje salona i pratećih izložbi, najava gostiju salona

Subota – 12. oktobar
10,00 – Berza stripova cijeli dan;
11,00 – 14,00 – Škola stripa sa najmlađima – školu stripa vode članovi “Devete dimenzije” kao
i gost salona iz Francuske Tristan Lagrange;
12,00 – Predstavljanje Viliama Vila Simpsona iz Sjeverne Irske, crtača serije “Igra prestola”
kao i mnogobrojnih stripova: Betmen, Transformersi, Helblejzer, Sudija Dred, Osmi putnik,
Indijana Džons kao i mnoge druge naslove;
13,00 – Predstavljanje strip crtača Tristana Lagranga iz Francuske;
14,00 – Video intervju sa Ivom Milacom, strip crtačem iz Italije, autotom čuvenog Кen Parkera;
16,00 – Predstavljanje izložbi: Miloradom Vicanovićem Maza, Milan Mladić, Borislav Maljenović, Jovan Bratić i Goran Lojpur
17,00 – Predstavljanje novih izdanja „Devete dimenzije“ strip magazin„Parabellum“ broj 12, strip album „Član II“ : Zoran Pejić, Nikola Borković i Predrag Ikonić;

Nedelja – 13. oktobar
10,00 – Berza stripa cijeli dan
12,00 – Strip radionica sa najmlađima
17,00 – Zatvaranje salona
Ulaz za sve dane festivala je besplatan, takođe strip radionice su besplatne.

IZLOŽBE 7. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA „DEVETA DIMENZIJA“
1. „5. Izložba stripa Srpske“ – tradicionalna izložba domaćih autora
2. „Svijet u oblacima“ – Francuska i Srbija/veze kroz strip
3. Viliam Vil Simpson, Sjeverna Irska – Izložba storiborda „Igra prestola“
4. Tristan Lagranž, Francuska, izložba strip tabli i ilustracija
5. Jirži Šimaček i Jan Lastomirski – izložba strip tabli iz stripa „Član II“
6. Vana Vinči, Italija – izložba tabli iz strip albuma „Srebrna muza Кazati“
7. Maza/Peko/Fernandez – izložba tabli iz strip trilogije „Luftbaloons“
8. Strip magazin „Parabellum“ broj 12 – izložba objavljenih stripova
9. Borislav Maljenović, Doboj – „Ilustracije, table, skice…“
10. Milan Mladić, Istočno Sarajevo, „Iz Mikijeve strip radionice“
11. Jovan Bratić i Goran Lojpur – izložba tabli iz striup albuma „Tetovirani oblaci“
12. Škola stripa „Кunova“- izložba radova polaznika škole

[Objavljeno: buka]

  ..."Od granice do granice"

U okviru 10. Vršačkog strip susreta 11.10. od 19h u prostorijama Tačke susretanja na adresi Zmaj Jovina 16 u Vršcu biće otvorena izložba "Od granice do granice" koja predstavlja alternativnu kulturnu scenu Subotice i Vršca.

Tokom izložbe vršačkoj publici biće predstavljeni stripovi i ilustracije autora iz Subotice i Vršca, nastalih u svakom gradu pojedinačno, nezavisno od drugog, kao i u međusobnoj kolaboraciji, uz prezentacije njihovih fanzina.

Takođe, pre samog otvaranja izložbe, od 18h biće održana i strip radionica namenjena mladima iz Vršca i drugim zaintereso-vanima.

https://www.facebook.com/events/1796430074431281/

 

  ...TA TEDEN! Festival stripa Tinta 2024: v goste prihaja Anna Haifisch!...

TINTA 2024 | FESTIVAL STRIPA LJUBLJANA
www.tinta.si
9.–13. oktober 2024 / več prizorišč, Ljubljana

Ta teden bo v znamenju festivala stripa Tinta! Na različnih prizoriščih po Ljubljani se bodo od srede do nedelje zvrstile odlične stripovske razstave, pa tudi pogovori, masterclassi, delavnice, otroški program, že tradiconalni sobotni stripovski sejem in še kaj!
Predstavila se bodo slovita imena svetovnega stripa, kot so Anna Haifisch, Nina Bunjevac, Noémie Marsily, Grégory Panaccione in Wilfrid Lupano, obiskala nas bo ekipa madžarskega zinovskega festivala Ukmukfukk, v Kinu Šiška pa se bo odvila tudi mednarodna stripovska konferenca WOMCOM: Ženska moč v stripu, ki bo v ospredje postavila ženske avtorske glasove. Na njej bomo skupaj z avtoricami, raziskovalkami in založnicami razmišljali o pomenu grajenja stripovskih skupnosti ter sedanjih in prihodnjih perspektivah stripovske produkcije.
Celoten program letošnje Tinte si lahko ogledate na festivalski strani www.tinta.si.

Festival soorganizirajo Center urbane kulture Kino Šiška, Stripburger/Forum Ljubljana in Zavod Stripolis.

STRIPBURGER NA TINTI
Stripburger tokrat gosti Anno Haifisch, eno najprepoznavnejših sodobnih nemških stripark, ki nas bo obiskala ob izidu slovenskega prevoda stripa Klinika Von Spatz. Na Tinti se avtorica predstavlja s samostojno razstavo v Galeriji Alkatraz. Svoj ustvarjalni proces pa bo pobližje predstavila na sobotnem masterclassu v Kinu Šiška, kjer bo na sejmu stripe tudi podpisovala. Več →

SVEŽA IZDAJA!
KLINIKA VON SPATZ
Klinika Von Spatz je grenko-humorna pripoved o pribežališču za razrvane umetnike sredi gričev sončne Kalifornije, kjer se znajdejo tudi znani ustvarjalci Walt Disney, Tomi Ungerer in Saul Steinberg. Strip skozi njihove stiske, dvome in razočaranja pokaže, da so romantične predstave o umetniškem geniju daleč od resničnosti in da so tudi umetniki zgolj ljudje.
Več →
Prevod: Marko Bratina, Forum Ljubljana, zbirka Ambasada Strip #29, 72 barvnih str., 17 €
Izdajo sta podprli literarna mreža Traduki in Javna agencija za knjigo RS.

RAZSTAVA!
BOGOVI ČILIJA IN MIŠI
ODPRTJE: četrtek, 10. oktober 2024, ob 20.00
Galerija Alkatraz, AKC Metelkova mesto, Ljubljana

Na ogled: do 7. 11. 2024

Anna Haifisch se na razstavi v Galeriji Alkatraz predstavlja z izborom risb, grafik in plakatov iz svojega živopisanega ustvarjalnega opusa, ki ga naseljuje množica antropomorfnih živali.

Njen likovni izraz zaznamuje vesela barvitost, sestavljena iz močnih in nasičenih odtenkov, ki predstavljajo podlago za krhko, minimalistično, a hkrati zelo izrazno črtno risbo. V svojih delih se poigrava z ikonografijo sodobne popularne kulture, ki se kaže v številnih citatih iz zgodovine stripa, animacije in umetnosti, s pretanjenim humorjem in ironijo pa razkriva absurdnosti vsakdanjega življenja in ekscentričnosti sodobnega časa. Več →

MASTERCLASS
sobota, 12. oktober 2024, ob 18.15
Kino Šiška, Ljubljana
Na masterclassu bo Anna Haifisch z nami delila utrinke in izzive svojega ustvarjalnega dela, nekaj odlomkov iz svojih stripov pa bo tudi interpretirala v živo.

STRIPOVSKI SEJEM
sobota, 12. 10. 2024, 10.00–20.00
Kino Šiška, Ljubljana

Festivalska sobota na Tinti bo znova v znamenju celodnevnega stripovskega sejma in druženja v Kinu Šiška. Tam bodo seveda na voljo tudi naše stripovske izdaje, ki jih boste lahko dali v podpis in podris vašim priljubljenim avtorjem. Naša posebna gostja na stojnici bo nemška striparka Anna Haifisch.
Več o sobotnem programu  →

Sejemski dan se bo zaključil s podelitvijo nagrad
zlatirepec za najboljše stripovske izdaje leta. Med nominiranci so tudi tri naše izdaje!

Več →

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK).

  ...„Bela noć 2024”

U okviru 20. jubilarne manifestacije „BELA NOĆ“ koja  se održala u subotu (05.10.2024.) na više lokacija u Skoplju, svoje mesto je našla i 9. umetnost.

Pored pozorišnih spektakla na otvorenom, muzičkih događaja, izložbi, projekcija, radionica i drugih kulturno-umetničkih predstava, boje stripa branila je sve afirmisanija Slavica Kupenkova.

Njena izložba digitalnih plakata, ilustracija i naravno stripova održana je u kafe baru „Izlet”.

Inače, ovo je prva samostalna izložba ove umetnice, koja se svojim talentom, upornošću i organizacionim potencijalom se sve više etablira na mapi makedonskog stripa i šire.

  ...Izašao je iz štampe.

Na 156 stranica donosi kompletnu strip priču Žana Kloda Getinga (Jean-Claude Götting ) pod nazivom „CRNO“.
Cena 900 dinara + Ptt. Troškovi • Kontakt: djukicbranko@yahoo.com • Da sve nije tako crn, uverite se sami!

  ...Moja lutka za oblačenje 2 i Tokijski osvetnici 30

VAKANA OSEĆA PRITISAK - BLIŽI SE KOSPLEJ DOGAĐAJ, A KOSTIM ZA MARIN MORA BITI SAVRŠEN.

Međutim, život se ne zaustavlja – ispiti, dedin odlazak u bolnicu i sumnje u svoje umeće stavljaju ga na test.

Hoće li uspeti da izdrži pritisak i ispuni obećanje?

„MOJA LUTKA ZA OBLAČENJEˮ 2 na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara.

Novi broj možete poručiti preko sajta www.carobnaknjiga.rs ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Prelistajte OVDE • PORUČITE ODMAH

 

MOŽE LI IŠTA ZAUSTAVITI MIKIJEV MRAČNI IMPULS?

Miki i Takemići su se konačno našli jedan naspram drugog.

„TOKIJSKI OSVETNICIˮ 30 na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara.

Novi broj vaših omiljenih „TOKIJSKIH OSVETNIKAˮ možete poručiti preko sajta www.carobnaknjiga.rs ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Prelistajte OVDE • PORUČITE ODMAH

  ...učenika Srbije

CENTAR ZA LIKOVNO VASPITANJE
DECE I OMLADINE VOJVODINE

raspisuje konkurs za

37. IZLOŽBU AUTORSKOG STRIPA UČENIKA SRBIJE

Strip kao mogući vid stvaralaštva, izražavanja i komunikacije našao je sigurno mesto u nastavi likovne kulture i izložbeno-instruktivnoj delatnosti Centra. U želji da nastavimo ovu akciju i pretvorimo je u stalnu izražajnu potrebu mladih, naglašavamo neophodnost za još adekvatnijim odnosom prema nizu problema zakonitosti likovnih umetnosti, specifičnosti medija stripa i programu nastave likovne kulture.

PREDLOG TEME:
S obzirom da je ovo godina jubileja Centra za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine, predlažemo da se deca usmere da rade stripove koji se dešavaju u prošlosti. Ne davnoj već ovoj relativno bliskoj. Kakav je svet bio pre četrdeset godina kada je pokretan strip konkurs, pre 70 godina kada je osnivan Centar, a što ne i pre 130 godina kada se objavljivanjem „Žutog dečaka“ rađao moderan strip. Predlog teme svakako nije obaveza, ali ima svoje pedagoške i kreativne svrhe. Deca mogu da upoznaju svet bez moderne tehnologije, dok je svakako sa autorske strane zanimljivo da se upoznaju sa jednim od bitnih procesa rada na stripu. Najčešće se previđa da rad na stripu podrazumeva istraživanje (istorije, mode, arhitekture…) kako bi se autentično oslikalo vreme radnje stripa. Često imamo u blizini i nosioce istorije, bake i deke,pa i njihove priče mogu biti ilustrovane.

Konkurs se nalazi u kalendaru takmičenja i smotri Ministarstva prosvete.
USLOVI KONKURSA:
-Maksimalan format stripa može biti 50 h 70 cm.
-Strip mora biti originalno i samostalno rešenje učenika – Autorski strip.
-Eventualna upotreba boje treba da bude u funkciji crteža i ideje.
-Stripovi rađeni digitalnom tehnikom moraju biti samostalno crtani. Ne prihvataju se stripovi rađeni u aplikacijama koje prave generičke stripove od već postojećih crteža i likova.
-Prispele radove će pregledati stručni žiri i dodeliti tri prve, tri druge i tri treće nagrade u pet kategorija. Posebno priznanje biće dodeljeno likovnom pedagogu za kolekciju radova.
Na konkursu mogu učestvovati sva deca individualno ili preko predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, kao i privatnih škola, likovnih radionica ili ateljea za decu i omladinu.
Ukoliko se iz jedne ustanove šalje više grupa radova, različitih vaspitača, učitelja, nastavnika odnosno mentora - svaka grupa radova (jednog mentora) mora biti fiziči odvojena - posebno zapakovana sa svim neophodnim podacima, i nakon toga spakovana u jedinstveni paket. Na ovo posebno skrećemo pažnju predškolskim ustanovama ali i mentorima koji rade u dve ili više škola.

Radovi se ne vraćaju već ostaju u zbirci Centra za likovno vaspitanje. Organizator zadržava pravo da sve pristigle radove bilo da su odabrani za izlaganje ili ne, koristi za druge neprofitabilne izložbe, u dobrotvorne svrhe, da ih reprodukuje u štampi ili koristi za eventualnu promociju Centra.

Molimo Vas da ne šaljete radove koji sadrže organske materije (plodove prirode, začine, testeninu, itd., niti bilo koji drugi materijal koji otpada sa radova).

Radove poslate u rolni ili radovi koji su presavijeni žiri neće uzimati u razmatranje. Molimo da se radovi propisno upakuju između čvršćih kartona, jer se radovi oštećeni tokom transporta takođe neće uzimati u razmatranje, ovo se posebno odnosi na pojedinačne pošiljke ili pošiljke sa malim brojem likovnih radova, kao i radove većih dimenzija.
• Tehnika ili vrsta papira su slobodan izbor mentora/učenika (dozvoljeni su radovi svih crtačkih, slikarskih, grafičkih i vajarskih tehnika).
• Likovni radovi koji su rađeni u tehnici suvog pastela moraju biti propisno fiksirani.
• Format radova je slobodan. – (Maksimalan format stripa može biti 50 h70 cm).
• Stripovi rađeni digitalnom tehnikom moraju biti kvalitetno odštampani na adekvatnom papiru i u okviru zadatih formata (stripovi crtani ili štampani na papirima predviđenim za pisanje – kucaći papir ili papir iz sveske, neće se uzimati u razmatranje).

Radovi moraju biti samostalna dečija ostvarenja, GRUPNI RADOVI DECE – neće ulaziti u kategoriju za nagrađivnje, ali mogu biti od strane žirija odabrani za izlaganje.

Na poleđini svakog rada treba  obavezno zalepiti karticu sa podacima popunjenim na kompjuteru:
------------------------------------------------------------------------ 
Ime i prezime deteta:___________________________ 
Razred/ uzrast:_______________________________
Naziv teme:__________________________________
Naziv škole:__________________________________
Mesto i adresa škole:__________________________
Ime i prezime
nastavnika/likovnog pedagoga:__________________
Kontakt telefon:______________________________
Adresa elektronske pošte:______________________
Godina nastanka rada: ________________________
------------------------------------------------------------------------

Sve podatke isključivo popuniti na kompjuteru. Podaci ili pojedinačni podaci napisani rukom neće se uzeti u razmatranje. Molimo da za generalije ne koristite kartice drugih likovnih konkursa i udruženja!

Ukoliko šaljete objekte, molimo Vas da karticu sa podacima čvrsto prikačite, a paket propisno upakujete.
Molimo da uz radove posebno na papiru dostavite i tačan broj radova po uzrastima - razredima koje šaljete.

Osnovne i srednje škole ukoliko šalju radove više različitih razreda, neophodno je napisati broj radova za svaki od uzrasta - razreda. Ukoliko u jednoj koverti šaljete radove više mentora, potrebno je napisati imena svih mentora čiji su radovi u koverti kao i tačan broj radova po uzrastima - razredima.

Molimo da radove dece mlađeg školskog uzrasta fizički odvojite od radova dece starijeg školskog uzrasta ukoliko ih šaljete u jedinstvenoj koverti.

Molimo da koverte ne zatvarate sa municijom za heftanje dokumenata!

ROK ZA SLANJE RADOVA: 16. NOVEMBAR 2024.

Radove slati na POŠTANSKI FAH Centra za likovno vaspitanje sa naznakom likovnog konkursa:
Za likovni konkurs: „Autorski strip“
Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine
POŠTANSKI FAH  328
21101 Novi Sad
mob. 064/47-37-363
centarzalikovnovaspitanje@gmail.com  www.likovnicentardece.org
https://www.facebook.com/centarzalikovnovaspitanje/

Proslavimo sedamdeseti rođendan Centra maštovitim i radosnim likovnim ostvarenjima!

Ljubica Tankosić
Direktor Centra