...Holyburger in druge novice iz sveta stripa

SVEŽE!
HOLYBURGER

Nova mednarodna antologija svetih stripov, ki vas ne bodo odrešili branja!

Stripi: L.L. de Mars (FR), Matej Kocjan – Koco (SI), Anke Feuchtenberger (DE), Malcy Duff (SCT), Domen Finžgar (SI/SCT), Jorge Quien (AR), Jakob Klemenčič (SI), Rikke Villadsen (DK), Lukas Verstraete (BE), Marcel Ruijters (NL)
Spremna beseda: Domen Finžgar

Deseterica mednarodnih stripovskih avtoric in avtorjev iz osmih držav se je lotila stvarjenja nove knjige morale in postave, v katero so vključene tudi tiste teme, ki jih v obstoječih svetih tekstih ni mogoče najti. Holyburger, sveta knjiga stripa, tako na več kot 300 straneh prinaša odgovore na številna vprašanja, ki nas mučijo v sodobnosti. V njej so zbrani stripi, ki s prepotrebno svežino in avtorskim pristopom obravnavajo vprašanja o enakosti spolov, kloriranje, stranpoti evolucije in spolne reprodukcije, rituale, smiselnost obstoja zemeljskega in nadzemeljskega, pa tudi svet pred velikim pokom.

Več →

Slava stripu

Hočem svoj izvod!

---

NE ZAMUDITE!

RAZSTAVA

Jure Engelsberger & Elisa Menini:
Smrt, čevljar in zlati fant

Japonski miti in slovenske ljudske
razstava stripov ter ilustracij
Galerija Kresija, Ljubljana
Na ogled: do 27. februarja 2025

V Galeriji Kresija je na ogled razstava del slovenskega ilustratorja in striparja Jureta Engelsbergerja ter italijanske striparke Elise Menini, ki sta tudi v središču pozornosti letošnje edicije mladinskega natečaja Živel strip! Živela animacija!.
V petek, 14. februarja, ob 17. uri bo ob razstavi potekal tudi pogovor z Juretom Engelsbergerjem in kamišibaj predstava Smrt in čevljar.

Zaradi omejenega števila obiskovalcev so obvezne prijave na naslov: core@mail.ljudmila.org.

Več o razstavi →
ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 25
Več informacij o natečaju: www.zivelstrip.net
Rok za oddajo del na natečaj: 13. marec 2025.

PREDAVANJE
Razlita Tinta | Stripovska galaksija Jima Woodringa
predavanje

ponedeljek, 17. februar 2025, ob 20.00
Kino Šiška, Ljubljana

Jim Woodring, legenda ameriškega alternativnega stripa, je avtor obsežnega opusa stripov o Franku, kultnem antropomorfnem junaku, ki skupaj z drugimi bolj ali manj čudaškimi liki živi v nadrealistični pokrajini nekje med sanjami, halucinacijami in podzavestjo.
V Frankov prepričljiv in očarljiv stripovski univerzum, v katerem domala ni besed, nas bo na predavanju popeljala Katja Štesl, stripovska kritičarka in članica uredništva Stripburgerja, ki je k slovenski izdaji prispevala tudi odlično spremno besedo.
Več o dogodku →

Če še niste, le hitro vzemite v roke Woodringovo kompilacijo kratkih stripov o Franku, ki smo jo izdali konec lanskega leta!
Več →
Hočem svoj izvod!

ČEZ MEJO!

Mednarodni knjižni sejem v Bologni

Po lanskoletni odmevni predstavitvi Stripburgerja v okviru programa častnega gostovanja Slovenije v Bologni so letos organizatorji največjega mednarodnega knjižnega sejma otroške in mladinske literature na svetu glavno urednico revije Tanjo Skale povabili v mednarodno strokovno žirijo za prestižne nagrade BolognaRagazzi Award v kategoriji stripi (BRAW Comics 2025).

Več →

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK).

  ...Izložba stripova "Priče iz oblačića" u Biblioteci Matice srpske

Biblioteka Matice srpske je upriličila izložbu stripova pod nazivom "Priče iz oblačića". Autorke izložbe Irena Zečević i Ana Glušac pažljivo su probrale svu građu, vodeći računa da predstave što starije stripove koji su zastupljeni u fondu.

– Definisan kao "priča u slikama koju prate tekstualni dodaci, odnosno dijalozi", strip ima svoju dugu istoriju, čiji začeci datiraju još iz 2. veka. Od isklesanih crteža na Trajanovom stubu, preko štamparskih presa, "šarenih oblačića sa tekstom", inspiracije mnogim umetnicima, dobio je status "devete umetnosti". Istorijski "hod kroz vreme" pratio je njegove promene, kako u formi, tako i u sadržaju, dok puni zamajac dobija sredinom 19. veka – kažu autorke.

Najbrojniji su stripovi u vidu monografskih publikacija, a deo izložbe čine i stripovi zastupljeni u periodici. Najstariji među njima je iz 1884, objavljen u dečjem listu "Neven". Urednik Jovan Jovanović Zmaj, po ugledu na zapadne modele takvih časopisa, smatrao je da bi se listu povećala čitalačka publika ako bude oplemenjen stripovima, što se pokazalo kao dobra zamisao.
Osim "Nevena", zanimljiv je i ilustrovani dečji list "Veseli četvrtak", koji je izlazio u Beogradu 1932. i 1933. godine. Pažnju pleni i zabavni list u stripu "Mika Miš" iz 1936. godine, kao i "Politikin zabavnik" iz 1939. godine.

Izložba je obuhvatila različite stilove i žanrove, omogučavajući posetiocima da istraže bogatstvo i raznolikost stripa kao umetničke forme. Deo stripova je sa istorijskom tematikom, od kojih izdvajamo "Građanka na prestolu kraljica Draga", objavljen u "Zabavniku", ilustrovanoj zabavnoj reviji u stripu iz 1941. godine.

Tu su i popularni Lunov magnus stripovi sa junacima kao što su Veliki Blek, Zagor i Teks Viler. Izloženi su i nezaobilazni Alan Ford, Robin Hud, Princ Valijant, Talični Tom i Dilan Dog.

Treba napomenuti da su Irena Zečević i Ana Glušac autorke "Kataloga stripova Biblioteke Matice srpske 1940-2010". Prigodnom izložbom želele su da zaokruže priču o katalogu i da podsete na omiljene strip junake našeg detinjstva, a mlađe korisnike da upoznaju sa kultnim likovima koji su oblikovali svet stripa.

Posetioci će ovu nesvakidašnju izložbu moći da posete u javnom katalogu Biblioteke Matice srpske do kraja februara, svakim radnim danom od 7.30 do 19.30 sati, a subotom od 7.30 do 13.30 sati. Ulaz je besplatan.

[Objavljeno: Moj Novi Sad, 11.02.2025]

  ...BerinaTuzlića

Novi satirični strip Berina Tuzlića sarajevskog strip autora nacrtan i napisan zajedno sa dva novosadska strip autora Nemanjom Radovanovićem i Novicom Milosavljevićem.

Strip na humorističan način govori o specifičnosti života Sprajderemena super heroja koji je parodija na Spajdermena.

Strip možete kupiti na www.comix.berintuzlic.com

 

  ...Frenk Miler i Dejvid Mačukeli: Betmen: Godina prva
  Beograd: Čarobna knjiga, 2024, 128 strana. Prevod: Draško Roganović

   https://carobnaknjiga.rs/betmen-godina-prva

   Na trvrdim koricama (veličine 215x330 mm), u prevodu Draška Roganovića, Čarobna knjiga je krajem prošle godine objavila epizodu Betmen: Godina prva, jednu od onih ključnih epizoda, koje su redefinisale serijal polovinom osamdesetih godina. Epizoda je sastavljana od četiri dela, koji su izlazili u sveskama redovne edicije Betmen (#404–407) tokom 1987. godine, a centralna nit priče je dolazak policijskog inspektora Džejmsa Gordona u Gotam Siti i njegovo upoznavanje sa Betmenom. Važnost epizode sastoji se u tome što nam na novi način priča priču o događajima iz serijala koji su već (implicitno) poznati. Ovakve redefinicije serijala (tzv. reboot) postale su popularne upravo tokom osamdesetih godina kao odgovor na krizu u svetu superherojskog stripa.

   Superheroji, oličeni u likovima poput Supermena, Betmena ili Spajdermena, decenijama su sledili ustaljeni narativ. Bili su nepogrešivo na strani zakona, jasno razlučivali dobro od zla, i nikada nisu koristili silu izvan krajnje nužde. Ta moralna čistiota, koja je prožimala stripove od kraja tridesetih godina, odražavala je duh epohe u kojoj su prvi stripovi o Supermenu i Betmenu ugledali svetlost dana krajem tridsetetih godina 20. veka. Međutim, za četrdeset godina puno toga se promenilo u svetu, te su čitaoci stripova počeli da zahtevaju likove koji će odgovarati složenostima savremenog društva.

   U toj promeni paradigme ključnu ulogu odigrao je britanski strip-scenarista Alan Mor, koji je započeo redefinisanje superheroja u serijalu Miracle Man (1982), potom u Nadziračima (1986), i naposletku u Čudovištu iz močvare (1987), koje je radio za Marvel i DC Comics. Mor je superheroje prikazao ne samo kao nesavršene likove, već i kao bića koja često deluju izvan zakona. U Nadziračima, Mor ide tako daleko u preispitivanju koncepta superheroja da ih prikazuje kao opasne i u suštini nesposobne da reše društvene probleme. Kroz njihove neuspehe, Mor naglašava slabost i korumpiranost sistema u kojem deluju.

   Na ovakav pristup oslanja se crtač Frenk Miler, koji je izabran da redefiniše serijal o Betmenu. Njegovo delo Godina prva dolazi godinu dana nakon što je objavio kultnu epizodu Povratak Mračnog viteza (1986). Ovu drugu je samostalno napisao i nacrtao, dok je za drugu samo uradio scenario. (Miler je kod nas poznat od ranije po serijalu Grad greha originalno objavljen 1991. godine za Dark Horse Comics.) Te epizode su dve strane istog novčića. Dok Povratak Mračnog viteza istražuje Betmenov povratak iz penzije, Godina prva vraća nas na početak policijskog inspektora Gordona, osvetljavajući njegove prve korake kao heroja i formiranje partnerstva sa Betmenom.

   Oba epizode dele zajedničke motive: moralnu ambivalentnost, neuspeh institucija i neophodnost pojedinačne akcije u borbi protiv korupcije. U Povratku Mračnog viteza, Betmen se vraća u borbu protiv kriminala u Gotamu nakon duže pauze. Jureći za bandom, počinje da preispituje svoj moralni kodeks, prema kojem nikad nije ubijao, osim u najekstremnijim slučajevima. Na kraju, on krši ovo pravilo i postaje brutalniji, što ga transformiše u moralno ambivalentnu (tj. mračnu) figuru. Na ovaj način, Miller ulazi u oštar sukob s komercijalnim restrikcijama industrijskog stripa, u kojem glavni junaci nikad ne stare i nemaju problema sa svojim telom. Millerov Batman ne samo da je stariji, već mora da se prilagodi novom svetu koji ga okružuje i da preispita svoja moralna načela, što ranije superheroji nisu radili. Ipak, kroz ovu destrukciju moralne čistine, Miler daje serijalu novi život. Ovaj novi karakter, koji postaje ključno obeležje serijala, inspirisalo je seriju filmova o Betmenu, koje je u periodu 2005-2012 režirao Kristofer Nolan.

   Godina prva, međutim, ima drugačiji fokus – ona je, u osnovi, priča o Džejmsu Gordonu. Kroz lik Gordona, Miler istražuje duboko ukorenjenu korupciju velikog grada, moralne dileme pojedinca i težinu lične odgovornosti u suočavanju sa nepravdom. Gordon, sa svim svojim manama – propalim brakom, seksualnom aferom sa koleginicom i ugroženošću sopstvene porodice – prikazan je kao lik od krvi i mesa, daleko složeniji od glavnih likova superherojske tradicije pre osamdesetih.

   Miler u epizodi Godina prva takođe unosi jednu ključnu dramaturšku promenu u strukturi superherojskog stripa. Superheroji su ranije obezbeđivali srećan završetak epizode. Struktura priče je bila šablonska: iznenada se pojavljuju negativci; regularne državne formacije (policija, vojska) nisu u stanju da se izbore sa njima; iz mraka dolazi superheroj; posle “teške i neizvesne” borbe uspeva da ih savlada; zločinci su uhapšeni; red i pravda ponovo uspostavljeni. Čitaoci spokojno mogu da čekaju narednu epizodu. Kod Milerovog Betmena, međutim, završeci su prožeti pesimizmom. Korupcija Gotama je toliko duboka da institucije nisu sposobne da se izbore sa njom. Pojava Betmena, iako naizgled donosi nadu, ima ambivalentne posledice: njegov osvetnički pohod izaziva nasilnu reakciju kriminalaca, čineći borbu beskonačnom. Poslednji kadrovi, koji nagoveštavaju dolazak Džokera, snažno podcrtavaju ovu poruku – borba protiv zla u Gotamu nikada neće biti okončana.

[Objavljeno: Novi magazin, 30.1.2025, str. 53-54.]

  ...Izbor za najbolji strip 2024.

www.stripovi.com od 2007. godine tradicionalno organizira godišnji izbor najboljih stripova iz protekle godine u dvije kategorije: najbolji strip album i najbolja strip sveska. Glasači mogu odabrati najviše 10 naslova u svakoj kategoriji, a svaki član stripovi.com ima pravo glasovati samo jednom!

Pripremili smo i bogat nagradni fond sa recentnim izdanjima domaćih izdavača (detalje ćemo objaviti na forumu, naknadno) kojima ćemo nagraditi najsretnije sudionike u izboru. Izbor, kao i svake godine, traje cijelu veljaču, od 1.2.2025 do 1.3.2025, kada će biti objavljeni rezultati glasovanja i dobitnici nagrada.
Hvala na sudjelovanju!

www.stripovi.com/oscar/2024/

  ...Dogodivščine Zvitorepca,
  Trdonje in Lakotnika

Spoštovani!

Konec januarja bo, ob 100 letnici rojstva Miki Mustra, Pošta Slovenije izdala priložnostno znamko. Februarja bo v Mladinskem gledališču premiera družinske igre o treh Mustrovih junakih. O vseh ostalih dogodkih vas bomo pravočasno obveščali.

Spomnite se svojega otroštva in se poveselite z nami.

Srečno!

Strip.art.nica Buch
www.stripi.si

Miki Muster

Dogodivščine Zvitorepca, Trdonje in Lakotnika:
Trije mušketirji
Režija: Matjaž Pograjc

Napete pustolovščine treh prijateljev, ki v pravljičnem času cestnih roparjev, skritih zakladov in bitk za nasledstvo rešujejo kraljestvo … Spopadajo se s sovražniki, ki naganjajo strah v kosti, a njihov iskrivi duh vedno najde pravo pot iz zagate. Izgubljene dragocenosti, skrivnostne spletke, vratolomni preobrati – nič ni preveč za naše tri junake, zgled pravega prijateljstva in boja za pravično stvar. Elegantni Aramis, modri Athos, uživaški Porth… Ups, ne, pomota. Govorimo pravzaprav o Zvitorepcu, Trdonji in Lakotniku! Vse drugo pa drži.

Želvak Trdonja, lisjak Zvitorepec in volk Lakotnik bodo na oder stopili naravnost iz stripa znamenitega Mikija Mustra. Letos, 2025., praznujemo stoletnico njegovega rojstva. Ob tej priložnosti se mu bo poklonilo tudi v Slovenskem mladinskem gledališču. Matjaž Pograjc z ekipo bo Mustrovo mojstrsko risbo, dodelane in sočne dialoge, živopisne dogodivščine in pronicljivi humor gledališko pregnetel s svojevrstnim prepletom lutkarstva, dramske igre in videa, vse to pa še glasbeno in koreografsko razgibal. Vsi za enega, eden za vse!

Igrajo:
Jurica Marčec k. g. – Zvitorepec
Klara Kastelec k. g. – Trdonja
Ivan Peternelj – Lakotnik
Janja Majzelj – Gulikoža
Maruša Oblak – Baronica
Robert Prebil – Ropar 1, Enoroki, Kralj
Romana Šalehar – Krčmarica
Dario Varga – Kapitan, Princ
Liam Hlede k. g. – Ropar 2, Enooki
Boris Prevec k. g. – Ropar 3, Stražar
Ideja in scenarij: Klara Kastelec, Matjaž Pograjc
Glasba: Silence (Boris Benko, Primož Hladnik)
Koreografija: Branko Potočan
Scenografija: Estrihi in ometi (Sandi Mikluž, Tomaž Štrucl)
Kostumografija: Neli Štrukelj, Jana Seliškar
Oblikovanje videa: Luka Dekleva
Svetovalec za igro z masko: Brane Vižintin
Oblikovanje mask: Jana Seliškar
Lektorica: Magda Lojk
Oblikovanje svetlobe: Matjaž Brišar
Oblikovanje zvoka: Marijan Sajovic
Oblikovanje maske: Nathalie Horvat
Asistent režije: Mitja Lovše
Vodja predstave: Liam Hlede
Videotehnik: Peter Ban
Tonski tehnik: Matija Omerzu
Rekviziterka: Tina Krajnc
Garderoberka: Slavica Janošević
Odrska dela: Boris Prevec

Premiera:
07. 2. 2025, ob 17:00 uri in 14.2.2025, ob 18:00 uri, zgornja dvorana Slovenskega mladinskega gledališča.

  ...Dedpul: Krvno srodstvo i Moja lutka za oblačenje 6

DEDPUL JE PREŽIVEO MNOGO TOGA, ALI NIŠTA NE BOLI KAO SLOMLJENO SRCE.

Kako će regenerišući degenerik da se izbori sa bolom? Tako što će ga nanositi drugima.

Kao otac jedne genijalne devojčice i jedne krvožedne simbiotkinje, da li je on uopšte dobar uzor? Pogotovo kada ga napadne sekta čiji su sledbenici opsednuti smrću.

„DEDPUL: KRVNO SRODSTVO“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 940 dinara!

Nabavi svoj primerak putem našeg sajtaili kupi u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Prelistaj OVDE • PORUČITE ODMAH

PALA JE ODLUKA KOJI ĆE BITI SLEDEĆI KOSPLEJ! PRED VAKANOM JE IZNENADA VELIKI IZAZOV!

„MOJA LUTKA ZA OBLAČENJEˮ 6 na LETEĆEM STARTU po ceni od 400 dinara.

Novi broj možete poručiti putem našeg sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Prelistaj OVDE • PORUČITE ODMAH

  ...Tihomir Čelanović „Bagz – Svitanjem počinje zvuk“

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD – SREĆNA GALERIJA

CIKLUS IZLOŽBI I PREDAVANJA: STRIP I ILUSTRACIJA

5. FEBRUAR 2025. Srećna galerija SKC Beograd (18.30) / Velika Sala SKC Beograd  (19.00)
TIHOMIR ČELANOVIĆ, „BAGZ – SVITANJEM POČINJE ZVUK“, (System Comics, Beograd, 2024), izložba i promocija strip albuma

Na promociji govore: Tihomir Čelanović, autor; Igor Marković, izdavač; Pavle Zelić, teoretičar stripa

Izložba traje do 14. februara 2025.

Ova izložba donosi radove ilustratora Tihomira Čelanovića povodom objavljivanja strip albuma „Bagz – Svitanjem počinje zvuk“. Radi se o izdanju koje na sto kolornih strana donosi diplomski rad ovog autora - album dopunjen sa oko 50 novih strana teksta, ilustracija i do sada neobjavnjenih strip kaiševa čiji su glavni likovi muva Pedro i buva Morcina, ali i mnogi drugi žitelji ovog insektoidnog bajkovitog carstva. Pored printova biće izložene originalne table, ilustracije, skice, a biće organizovano i crtanje uživo, kao i tribina na kojoj će se govoriti o ovom stripu.

Tihomir Čelanović je odrastao u Kotoru, a Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna završio u Beogradu. Diplomirao strip albumom „Eudora: Svitanjem počinje zvuk“ 2001. godine. Radio je ilustracije za mnoge dečije knjige, udžbenike i slikovnice (Kreativni centar, Klet, Zavod za udžbenike, Odiseja, Draganić, Pčelica, Vulkan, Laguna). Sarađivao je sa kolegama na kratkim stripovima koji su objavljeni u albumima i magazinima (Q strip, Vekovnici, Strip pressing, Striper, Lavirint, Grafička zavera, Strip vilajet, Bager). Od 2005. godine sarađuje i sa francuskim izdavačima. Album “Trum” radio je za Soleil, adaptaciju filma „Taksi“ (TAXI) u produkciji Lika Besona 2008, a album “Le Diurne” za 12Bis. Za našeg izdavača System comics objavio je 2013. godine kompilaciju kratkih stripova „Moderna mitologija rađa svakakva čudovišta“, a 2024. „Bagz – Svitanjem počinje zvuk“, dopunjeno izdanje. Kao storibord animator radio je u studiju za animaciju “Iervolino & Lady Bacardi entertainment”. Od 2014. svira u bendu Alhambra (sa suprugom Martom) koji je objavio album „Cvet“ 2023. godine. Zajedno imaju ćerke Lenu i Emu. U pripremi je strip album “Personal mythology”.

  ...– januar, 2025.

   Fanzin STRAVA je nastao u decembru 2016. godine, kao elektronski zbornik radova polaznika Radionice stripa i animacije Valjevo i način da se promoviše njihov rad. Od leta 2017. zaključno sa 2020. godine objavljivan je paralelno digitalno i u štampi, a od januara 2021. nastavlja da izlazi mesečno isključivo digitalno kroz bilten Z!N. Fanzin sadrži autorske stripove, različite izveštaje o angažmanima radionice, kao i vesti na temu stripa, animacije, video-igara i pop-kulture sa domaćih prostora.

   Povodom INK PORTAL kampanje na Kickstarteru, predstavljamo Minu Nikolić, koja učestvuje kao jedna od autorki na projektu, a u našem fanzinu debituje sa svojim kratkim stripom STOP II.

   U ostatku fanzina završavamo sa premijernom epizodom Čaka, taman na vreme za promociju prvog broja, a nastavljamo sa Spiral Highway, I Wanna Be A Dog, Ferencom, Vertmenom i Witches’ Quarter. Pored stripova tu su i utisci Stripoida sa Drugog MunZe festa.

  ...–“Riđobradi 9” Šarlije, Žiže, Lorg i Gati;
  Izdavač: Čarobna knjiga, 2024.

   Godine 2022. agilana “Čarobna knjiga” je, u reprezentativnoj biblioteci “Stari kontinent”, započela celovito i hronološko objavljivanje još jednog klasika 9. umenosti - stripa “Riđobradi”. Dvojac koji je započeo ovaj serijal činili su scenarista (koji je, pre toga, bio i crtač) Žan-Mišel Šarlije (1924-1989) i crtač Viktora Ibinon (1924-1979); njih dvojica već su sarađivali (između ostalog, od 1949. do 1952. godine, na ilustrovanoj biografijj gusara Roberta Sirkufa u tri toma) a stripu o piratima i gusarima, jedrenjacima na toplim morima Kariba, basnoslovnim bogatstvima, hrabrosti i surovosti, slobodi otetoj od kraljeva i velikaša, razuzdanosti u vrelim noćima punim ruma, na peščanim plažama – nisu mogli da odole. Uostalom ova tema bila je, još od Stivensonovog romana “Ostrvo s blagom” (1883), mila svim malim i velikim dečacima i neodoljivo je mamila i dražila publiku da čita valjane ali i petparačke romane, gleda filmove i čita stripove. Posle raznih odlaganja ključni trenutak je nastupio kada je osnovan strip nedeljnik “Pilot”; Šarlije, kao glavni urednik, odlučuje da u prvi broj ubaci i gusarski strip, smišlja priču o hrabrom i surovom gusaru Riđobradom, ubeđuje prezaposlenog Ibinona da se prihvai crtanja i 29. oktobra 1959.g. u prvom broju “Pilota” započela je epizoda “Demon sa Kariba”. Ibinon je pre iznenadne smrti nacrtao 18 epizoda Riđobradog a nedovršene epizode je docrtao Žiže; Šarlije je nastavio da smišlja avanture Riđobradog, sarađujući sa drugim crtačima, do 24. epizode, “Pobunjenici sa Jamajke”, nakon koje je prestao da radi a dve godine kasnije je preminuo. Serijal je nastavio da izlazi do 2006.g. kada je izdavač “Dargo” objavio njegov završetak (mada je Mark Burže, poslednji crtač ustvrdio da će se, u budućnosti, vratiti serijalu). Serijal je bio veoma popularan u Francuskoj, Belgiji i Holandiji (u stripu “Asteriks” Gali malo-malo sreću piratsku posadu koja je ista ona iz “Riđobradog”); na prostorima bivše Jugoslavije strip je objavljivan u nizu izdanja, od legendarne “Panorame”, “Stripoteke”, “Eks almanaha” do “Giganta” i “Supera”.

   Epopeja započinje 1715.g. na karipskim morima, kada španski galeon napada brod “Crni soko” kome je kapetan Riđobradi “(…) najokrutniji i najozloglašeniji pirat koji je ikada plovio okeanom (…) strah i trepet sedam moraI”. Ovaj “Demon sa Kariba” ne priznaje predaju i još nikoga nije poštedeo! Ali ovog puta će poštedeti bebu koga usvaja i daje mu ime Erik. Slede beskrajne avanture, morske bitke, potere i bekstva iz bezizlaznih situacija, planovi i prevare… Erik odrasta pod patronatom Tronogog, gusara sa drvenom nogom koji ga podučava, i crnog džina, bivšeg roba, Babe. Kada Riđobradi i Tronogi više nemaju čemu da nauče Erika, Riđobradi šalje sina u London da se upiše na kraljevsku pomorsku akademiju. Posle još mnogo novih avantura Erik se vraća u Tortugu, centar piratske republike, sa oprostom kralja Francuske i imenovanjem Riđobradog za kraljevskog gusara (pirati su razbojnici za svoj groš a gusari razbojnici u kraljevoj službi). Ali Riđobradog i njegovog broda nema! Erik saznaje da mu je otac otišao u potragu za izgubljenim actečkim gradom u džunglama Jukatana jer tamo leži basnoslovno blago! Za ovo zlato su zainteresovani i piratski admiral Morgan, lepa i opasna Konča koja je bila Morganova miljenica ali se zaljubila u Erika; na strani Španaca blago traži i veliki inkvizitor Don Skarpato kao i nekolicina većih i manjih igrača. Erik će morati prvo da oslobodi oca iz tamnice pa da svi oni prođu kroz džungle i močvare, da pronađu grad, prežive lukave klopke u actečkim piramidama, nadmudre brojne Špance u neravnopravnoj borbi, i da sve vreme budu oprezni, dovitljivi, hrabri, humani ali i nemilosrdni… Riđobradi i Erik će uspeti u svojim namerama i u ponovo osvojenom “Crnom sokolu” isploviti na otvoreno more ali njihovi neprijatelji će ih čekati u zasedi!

   Šarlije je napisao čistokrvnu, adrenalinsku avanturu sa nekoliko linija dešavanja koje se neočekivano zapliću i prepliću; tenzije ni malo ne popuštaju pa dok se jedan zaplet još nije završio već je otvoren novi koji “vuće” priču sve dalje i dalje. Šarlije je u “Riđobradom” (kao i u “Bluberiju” za koga je takođe pisao scenarija) bio sklon da priče stvara u serijama albuma; tako priča o actečkom blagu ima čak četiri dela “Ostrvo izgubljenih lađa” (objavljena u 8. knjizi), “Nestali sa ‘Crnog sokola’”, “Prokleto zlato Huakapaka” i “Grad smrti” (objavljene u 9. knjizi). Iz predgovora čitalac saznaje da je na početku crtanja epizode “Nestali sa ‘Crnog sokola’” Žiže preminuo. Šarlije i izdavači su pokušali da angažuju Lorga, Žižeovog sina koji je do tada pomagao ocu ali on, ispostavilo se, nije mogao samostalno da završi album; spasonosno rešenje je bilo angažovanje prekaljenog profesionalca Gatija koji je bio sposoban da album nacrta u Žižeovom stilu da bi u sledećim albumima polako uvodio svoj crtački stil kao i slobodniju montažu tabli koja potcrtava dinamiku akcije i celokupnu uzbudljivost priče.

   Rečju, i ovaj album potvrđuje da je “Riđobradi” nesporni klasik gusarskog strip žanra i istinski praznik za sve koji su, mladi duhom, skloni romantici i avanturama na “debelim morima” i egzotičnim predelima.

(„Dnevnik“, 2025)

  ...STRIPOVSKO OBARVAN JANUAR...

STRIPOVSKO OBARVAN JANUAR
Novo stripovsko leto začenjamo s Stripburgerjevo stripdelavnico in otvoritvijo razstave dveh odličnih stripovskih ustvarjalcev iz Slovenije in Italije, katerih dela služijo mladim za navdih pri aktualnem stripovskem natečaju Živel strip! Živela animacija! 25.

STRIPBURGERJEVA STRIPDELAVNICA
Stripovski lik s karakterjem
mentorja: David Krančan & Andrej Štular
sobota, 25. januar 2025, 10.00−14.00
Mestna galerija Ljubljana
Prva delavnica v letu 2025 bo namenjena raziskovanju stripovskih likov oziroma njihovih karakterjev; pod vodstvom prekaljenih mentorjev Andreja Štularja in Davida Krančana se bodo udeleženci uvodoma seznanili z osnovami stripovskega pripovedovanja in se nato posvetili praktičnim risarskim nalogam.
Delavnica je primerna za mlade, starejše od 8 let, kot tudi za odrasle. Predhodno znanje risanja ni potrebno.

Več →

Število mest je omejeno, prijave obvezne.
Prijave in dodatne informacije: core@mail.ljudmila.org

RAZSTAVA
Jure Engelsberger & Elisa Menini: Smrt, čevljar in zlati fant. Japonski miti in slovenske ljudske
razstava stripov ter ilustracij
Galerija Kresija, Ljubljana
ODPRTJE: sreda, 29. januar 2025, ob 18.00 /do 27. 2./

V središču pozornosti 20. edicije projekta Živel strip! Živela animacija! 25, namenjenega predvsem popularizaciji stripovske kulture med mladimi, sta tokrat slovenski ilustrator in stripar Jure Engelsberger ter italijanska stripovska mojstrica Elisa Menini.

Jure Engelsberger se predstavlja z risbami in skicami iz kratkega stripa za otroke Smrt in čevljar (Forum Ljubljana, zbirka Ta ljudske v stripu, 2023), ovenčanega tudi z znakom zlata hruška. Gre za sodobno avtorsko predelavo ljudske pripovedke o iznajdljivem in premetenem čevljarju, ki je ugnal smrt. Elisa Menini bo zastopana predvsem z nekaterimi izseki iz stripov, posvečenim Kintaru oziroma Zlatemu fantu, liku iz tradicionalne japonske mitologije – dobrosrčnemu samotnežu, božanskemu otroku z nadčloveškimi sposobnostmi, ki ima nadvse rad živali.

Več →

---

SPREMLJEVALNI PROGRAM:
Pogovor z Juretom Engelsbergerjem in Kamišibaj predstava Smrt in čevljar
petek, 14. februar 2025, ob 17.00, Galerija Kresija

---

ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 25
mednarodni mladinski natečaj za strip in animacijo za osnovnošolce in srednješolce iz Furlanije - Julijske Krajine in Slovenije
www.zivelstrip.net
Rok za oddajo del je 13. marec 2025. Več →

---

ČEZ MEJO:
STRIPBURGER V ANGOULÊMU!

29. 1.–2. 2. 2025, Francija

Prva mednarodna Stripburgerjeva postaja v letošnjem letu bo francoska prestolnica stripa Angoulême, kjer se konec januarja odvija najpomembnejši stripovski festival v Evropi. Pisanemu festivalskemu občestvu se bomo predstavili z izborom revijalnih izdaj na sejemski stojnici v okviru paviljona neodvisnih in alternativnih založnikov.

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK).