prosli broj - arhiva - sledeci broj


STRIP VESTI #91
10.11.2000.


S A D R Z A J

1. STRIPER #7 (zmcomics)
2. OBICAN SMRTNIK O SUPERHEROJIMA (Aleksandar Manic)
3. SAF, 2000AD I... (zmcomics)
4. PRICE ZA DAN, PRICE ZA NOC (Rajko Radovanovic)
5. QMOVA KOLUMNA (35) (Bojan M. Djukic)
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (43) (Darko Macan)
7. KAKO BITI SUPER-JUNAK
8. VESTI IZ SVETA (Strip Vesti)
-Umro Dupa
-Novi film o Konanu
-TOP 10. Another Univers
9. POZIV NA SARADNJU
10. PISMA CITALACA
11. LINKOVI
12. DATUMI (zmcomics)


Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.

Sajt na kom cete uvek moci da procitate stare brojeve STRIP VESTI i
jos neke druge sadrzaje vezane za strip je na sledecoj adresi:
http://www.unovomsadu.com/strip/sv/index.htm

Nesto izmedju,... trenda i mode

Kako planirati svoj rad? Da li odmah zajahati trendove? Raditi ono sto je moderno. Ili strip treba raditi iz srca, makar bio demode i van svih tokova? Mozda ce i nesto vantrendovsko nekad biti u modi? Ili je mozda bolje reci: "Sigurno ce i to nekad biti moderno!" ?

Da. Ne volim rec "moderno", jer mi zvuci nekako, podrugljivo. Ovog puta ne govorim o modi u negativno kontekstu. Vec kao o realnosti koja nas okruzuje i postoji, verovali ili ne. Slozicete se da postoje periodi kada dominiraju pojedini zanrovi ili podzanrovi, kao i da se trendovi vracaju evulirani u nekom novom obliku.

Mnogi su se pitali "sta ce nam opet Konan?", kada je Marketprint krenuo sa njim. Naravno, mnogi su ga i sa radoscu docekali. Kada razmisli covek da li je taj strip u trendu, zakljucice da nije. Da li ce biti? Mozda. E, sada dolazi novi faktor. Snimace se film o Konanu. Pokrenuce se menazerija da od toga napravi trend. Igracke, slicice, crtici, stripovi, posteri,... I, eto opet Konan moderan. A kada pomislim da sam nedavno cuo da se Konan vec nekoliko godina uopste ne izdaje u USA jer je neprofitabilan (mozda je bila i losa informacija). U nedostatku novih i skupih stripova ispade izdavanje Konana vizionarski potez.

Da li je mozda Konan evulirao tokom ovih godina. Sta nas, kao iznenadjenje, ceka u novom filmu? Da li ce biti homic ili dete cveca? Da li ce promena, ako je uopste bude, doprineti novoj slavi ovog stripa? Mozda ce i Sten Li da se pokaje zbog ulozenog novca? Sumnjam, nije on naivko.

Dakle. Sedimo za sto. Crtajmo Konana. Mozda nam se isplati?! Dobro de. Ne ljutite se. Dolaze u obzir i parodije, kriticki osvrti, ismejavanje,... Pa ko bude bolji, i vise zaradi?!

Da li je neko voljan da iskritikuje Sten Lijevu opsesiju novcem? Da pohvali njegovo "postovanja" autora i njihovih dela?

Ko voli, a ko ne voli Konana?
(da ne bude da sam postavio malo pitanja)

S postovanjem,

Zlatko Milenkovic




1. STRIPER #7

zmcomics


Cudo nevidjeno. Prolazim pored kioska, zadovoljan videvsi u izlogu 2 (brojem:dve) strip revije. Vec se snalaze prodavacice pa stavljaju Stripoteku i Bumerang jedno do drugog. Kad iznenada jos neki strip se tu umesao. Ni manje ni vise do Striper. Rec je o sedmom broju, sjajnih lakiranih korica velikog formata i sa cenom od svega 35 dinara.

Neobicno je da jedno izdanje alternativnog, kako Radovan voli da kaze "ekstremnog", stripa svoje mesto nadje na kioscima. Da se stampa u tirazu od 2000 primeraka i da se suprostavi ostrom trzistu. Sad cete vi reci kom trzistu? I bicete u pravu, ali meni je takva recenica zvucala, recimo, lepo...:) Naravno i pored moje sale ne znaci da ce jedno ovako izdanje uspeti da svojim pristupom stripu nadje svoju, dovoljno brojnu, publiku, kako bi mogli da nastave svoj zivot na kioscima. Verovatno bi im bilo znatno lakse da su pokusali sa radovima, na primer, Janjetova da privuku publiku. Makar ponovili stripove iz jednog od ranijih brojeva. Ovako imam skepsu prema dugom kiosk-zivotu ovog magazina.

Da ne budem pogresno shvacen. Striper je kvalitetan, vredan i zasluzuje vise od 2000 hiljade citalaca. Ali se bojim da nasa citalacka publika nije zrela za nesto slicno. Pogotovo ako znamo da se i danas, od mnogih, zamera Stripoteci sto ne objavljuje Rip Kirbija, Modesti Blejz,...

Striper i u ovom broju predstavlja redovan tim (koji pobedjuje) sa novim radovima. Tako se tu nalaze stripovi:
EVERGRIN, Neda Dokic
NEVOLJE SA SESTRICIMA, Neda Dokic (kais)
GLAVA NOJA, Sasa Mihajlovic (kais)
WHO RAED MARY POPPINS, Mr Stocca (kais)
NARODNE BLJUVOTINE, Danijel Savovic, Nikola Vitkovic (kais)
(BEZ NASLOVA), Dejan Uzelac
SVE, SVE ALI ZANAT, Danijel Savovic
DOBAR SAN, Ciril Horjak
(BEZ NASLOVA), Jakob Klemencic
(BEZ NASLOVA), Sasa Mihajlovic
(BEZ NASLOVA), Ivan Grubanov
FANTOM IZ SUDOPERE, Milos Krsmanovic
POSLEDNJI DAN (EUDORA), Tihomir Celanovic
GRADITELJI, Wostok/Grabowski

I da napomenem da je naslovnicu, kao i unutrasnju koricu, sjajno ilustrovao Relja Pajic.

Na kraju. Moja kritika, koju kao urednik SVesti ne volim da praktikujem radi moje "nesvrstanosti":), nije se odnosila na uredjivacku politiku ili stripove u magazinu. Moja kritika je bila izazvana strahom da bi se energija oko Stripera mogla istrositi izlaskom na kioske. Da bi se na taj nacin mogao ugroziti opstanak ovog svakako znacajnog izdanja. Uz ovako teske uslove za strip bi nam nestanak jednog izdanja cinilo perspektivu sumornijom.

No. Bez vere u uspeh nista nebi ni pocinjali. Zato verujmo da nase trziste ima dovoljno prosvecenih da potrose ceo tiraz i da Striper dozivi duboku starost... naravno, na kioscima...:)

SRETNO !!!




2. OBICAN SMRTNIK O SUPER HEROJIMA

Aleksandar Manic


OBICAN SMRTNIK O SUPER HEROJIMA

Daleke 1977. godine u Zagrebu osnovan je "Novi kvadrat", koji je okupio trecu generaciju hrvatskih strip crtaca. Okosnicu "Kvadrata" cinili su Mirko Ilic, Igor Kordej, Kressimir Zimonic, Radovan Devlic i jos nekoliko talentovanih autora. "Kvadrat" je nestao tri godine kasnije, crtaci su se razvejali diljem sveta, a mnogi su napustili strip radi nekog drugog poziva koji donosi vise novca. Igor Kordej, vec tada zasigurno najtalentovaniji autor "Kvadrata", jedan je od retkih koji je nastavio strip stvaralastvo, a povrh toga je uspesan autor i od toga zivi.

"Ono sto je najzasluznije jeste da, otkada znam za sebe, a narocito od osamnaeste godine otkada zaradjujem od crtanja, ja nisam nikada prestajao raditi, niti sam imao kreativnih kriza i pauza - kaze Igor izmedju dva gutljaja bordoa - sredinom 80-ih bio sam na razmedji, strip crtac ili muzicar, ali likovna umjetnost je prevagnula. Smatram da se nikada ne treba razvodnjiti i raditi petsto stvari najedanput. Radi dobro ono u cemu mozes da budes najbolji."

Igor Kordej je ziveo i radio u vise zemalja - Jugoslaviji, Hrvatskoj, Danskoj, Engleskoj, Francuskoj, SAD-u, a sada zivi u Kanadi, i crta za cuvenu americku izdavacku kucu "Dark Hors". Nedavno su mu izasla dva albuma iz serijala "Betmen-Tarzan", i tim povodom on je bio pozvan na spansku strip konvenciju u Hihonu, gde je dobio i jednu od glavnih nagrada.

"Hihon je dobro mesto za zabavu, jer konvencija nije okrenuta biznisu, nego je namenjena umetnicima i fanovima. Tamo sam za serijal "Betmen-Tarzan" dobio nagradu Hakstur kao najbolji crtac, a sto me najvise veseli jeste da mi je tu nagradu dodelila publika. Istovremeno sam saznao da su Sspanci objavili sve moje znacajnije radove u zadnjih sest godina. Prijatna je spoznaja da imas citaoce i fanove u jednoj zemlji, a da za to nisi ni znao."

"Betmen-Tarzan" je avanturisticka prica u kojoj se susrecu Brus Vejn i Lord Grejstok, i zajednickim snagama sprecavaju zlog Finegana Denta da zavlada drevnim gradom Memnonom. Kordejev crtez uradjen je u jakim crno belim kontrastima (kasnije kolorisan), sa mnostvom tamnih masa. Kadriranje i montaza table inspirisani su filmskim pristupom, medjutim u sebi cuvaju osnovne jedinice svojstvene akcionom stripu. Zanimljivost je da su oba njegova super heroja obradjena daleko od americke marvelovske tradicije.

"Od samog pocetka rada za Amerikance, imao sam srece da sam dobijao scenarije gdje su u prvom planu bili obicni ljudi koji dolaze u susret sa super herojima. Takav pogled na insituciju super heroja sa tocke obicnog smrtnika pomogao mi je da se bezbolno priviknem na njih i da ih lakse prihvatim. Kada sam bio klinac, voleo sam Derdevila, super heroja koji je bio slijep. Sa njim sam se mogao identificirati jer je imao niz ljudskih osobina, mana i hendikepa, a pobedjivao je snagom volje, fizickom snagom i svojim nadnaravnim sposobnostima."

Kordej se u Parizu obreo na poziv izdavacke kuce "Humanoid Asosije", jer sa njima zapocinje saradnju na serijalu o Diosamanti, heroini iz pera legendarnog scenariste, pisca i reditelja Alesandra Zzodorovskog. Prvi album je 1992. nacrtao pokojni Zzan-Klod Gal, a potom je projekat napusten, da bi opet bio ozivljen kroz Igorov crtez.

"O Zzodorovskom sam u zadnjih 20 godina cuo razne price i ocekivao sam jednog rascupanog frika, polugolog u kucnom mantilu, sa dzointom u ustima. Docekao me je sarmantan, zgodan i inteligentan gospodin koji je uprkos slave zdrava i normalna osoba. Osim toga, on u sebi ima nesto pozitivni i stimulativno. Mislim da smo se dobro ustekali i da cemo napraviti odlicnu stvar" - kaze Igor povodom njegovog radnog susreta sa velikim magom stripa.

Kroz razgovor sa Igorom provejava neka nostalgija za starim kontinentom, i mada zna da Evropa nije idealna, on smatra da su ljudi u Americi preterano okrenuti ka zaradi. "Ljudi su uzdrzani, previse misle na novac i za njih druzenje znaci ulaganje u buduci posao. Druze se sa tobom ako im trebas, a uz to su vrlo predvidljivi tako da im uvjek prozrem namere. Sve to pocinje da mi ide na jetra. Fale mi prijatelji, dragi ljudi, druzenje i malo vise ljudskosti u tom americkom ludilu koje se zove free enterprise".




3. SAF, 2000AD I...

zmcomics


SAF odnedavno kontrolise i svetska prava za sve stripove objavljene u legendarnom Britanskom strip magazinu "2000 AD" kao i za sve stripove koji ce ubuduce biti u njemu objavljivani.

Vise o tome mozete saznati na njihovom sajtu:
http://www.safcomics.com/

Jos da napomenem. Na njihovom sajtu, takodje od nedavno, mozete da vidite skoro kompletan sadrzaj SAF Reportera. Cak i par slicica koje tamo nisu nasle svoje mesto. Mozda ih je "kritika" malo podstakla da to urade?! Sada svakako vredi otici do SAFovog sajta.

Uzivajte...




4. PRICE ZA DAN, PRICE ZA NOC

Rajko Radovanovic
Republika, br. 32


"Ponocni dani" Nila Gejmena

PRICE ZA DAN, PRICE ZA NOC

Cetiri godine je proslo otkako je Nil Gejmen zavrsio "Sendmena", tri godine kako je izasla druga prica o Smrti, "Vrijeme tvog zivota", dvije godine otkako je objavljena "Zavjezdana prasina", koja nije strip nego ilustrovana bajka, godinu dana otkako su objavljeni "Lovci na snove", prica o Sendmenu koja takodje nije strip. I naravno da su u "Di-si komiksu", Gejmenovom americkom izdavacu, postali pomalo nervozni sto tako dugo nema niceg novog na trzistu. Pa su se dosjetili da objave zbirku njegovih starijih stripova koji dosada nisu bili stampani izmedju korica knjige nego samo kao mjesecne sveske.

Ta zbirka, "Ponocni dani", objavljena je u decembru prosle godine i u njoj se naslo pet stripova sa pocetka saradnje Gejmena sa "Di-sijem". "Dzek u zelenom" (10 tabli) je prvi scenario koji je Gejmen posalo urednici Karen Berger, koja govori o Swamp Thing u srednjem vijeku, i koja je nacrtana specijalno za ovu zbirku. Pricu je "ozivjela" ista ekipa iz klasicne postave "Swamp Thing" (crtez Stiven Biset i Dzon Totleben, kolor Tatjana Vud i upis teksta Dzon Konstanca), a sve to je bitno jer je upravo "Swamp Thing", koju je pisao Alan Mur, Gejmena i dovela u strip vode. Mur je, naime, tako dobro pisao te price da je to Gejmena snazno povuklo da i sam pise stripove.

Druga i treca prica su takodje o Swamp Thing, "Braca" (42) i "Razvucene anegdote" (10), svojevremeno objavljene u jednom specijalu. Iako se i u prethodnim vidi zasto je Gejmen postao to sto jeste, jedan od najcjenjenijih pisaca u mediju, price zbog kojih vrijedi imati ovu knjigu su "Zagrli me" (24) i "Sendmenovo ponocno pozoriste" (63).

"Zagrli me" je prica o jedinom okultisti iz radnicke porodice, Dzonu Konstantinu - liku kojeg je izmislio upravo Mur - i govori nam o modernom otudjenju, o tome kako nam je nekada potrebno tako malo, ali ni to ne mozemo da dobijemo. Pricu je odlicno ilustrovao Dejv Mekin, koji ponekad zna da vizuelnu atraktivnost pretpostavi narativnoj efikasnosti, ali to ovdje niposto nije slucaj. Izvanredan kolor Mekina i Danijela Vozoa doprinosi depresivnoj atmosferi price.

Konacno, "Sendmenovo ponocno pozoriste" jedina je prica u kojoj su se licem ulice sreli Vesli Dods, klasicni Sendmen, i San od Beskajnih, Gejmenov Sendmen. Prica se odvija u Londonu 1939. i govori nam o dekadenciji Britanije neposredno prije rata. Prljava diplomatija, okultno, ucjene, ljubavna afera, susret dva Sendmena, spicevi su price koju su napisali Gejmen i Mat Vagner, a maestralno nacrtao Tedi Kristijansen.

Knjigu je, po obicaju, vrlo dobro ilustrovao i dizajnirao Mekin, a "Di-sijevoj" gramzivosti ide na dusu los papir (obicni ofset, ne kunstdruk, na kojem je najvise izgubio Kristijansen, koji je radio slikarskom tehnikom) i skupoca (18 dolara). Hoce da uzmu pare na slabom kvalitetu, sramota, al' ne brinite jer i Amerika i Engleska bice skoro zemlje proleterske!

Objavljeno u banjaluckom nedjeljniku
"Republika", broj 34, 24. avgust 2000.




5. QMOVA KOLUMNA (35)

Bojan M. Djukic


Reprizna QK-a 35
QMOVA KOLUMNA (9)

"Superheroji - cudesni svet stripa Dzoa Kjuberta"
(Superheroes - Joe Kubert's Wonderful World of Comics)

Knjiga pod gornjim naslovom je izasla nedavno i pre par brojeva je pomenuta u SVestima. Uzeo bih slobodu da se nadovezem spoznajom kako je u pitanju kapitalno delo kada se razmislja, govori i pise o mediju stripa ne samo kao o vizuelnoj naraciji, vec i delatnosti koja zahteva nekoliko viseslojnih disciplina, kao i [u nekim slucajevima] timski rad.

Dakle - nezaobilazna lektira za svakog ljubitelja i/ili delatnika stripa, bio on pocetnik-amater ili vec iskusan profesionalac sa pedigreom [pa makar i stariji od 40 godina-}8^) ].

Naravno, posto je ovo delo sacinio Amerikanac za prevashodno americku publiku, donekle je razumljivo sto rec SUPERHEROJI dominira u naslovu, kao sto je i zanr nadljudskih avantura dominantan u americkom izdavastvu stripa, ali - Kjubert je mudar majstor sa sezdesetogodisnjim iskustvom u profesiji i ne bi bio to sto jeste da nije u svojoj knjizi zapravo lukavo kamuflirao pod tim i takvim naslovom esencijalni prirucnik o CRTANJU uopste i STRIPU posebno... Ili obrnuto, kako se kome vise svidja.

I pored cinjenice da mi je u ruke tokom zadnje tri decenije (uz koju godinu manje ili vise...) doslo puno knjiga i magazina sa "uputstvima" i "pravilima" o crtanju i pisanju stripova, ne mogu da se otrgnem spoznaji da je Kjubertovo delo MOZDA dosegnuto do sada samo i donekle [danas vec legendarnim] tomom Stena lija i Dzona Bjuseme "Kako crtati stripove na Marvelov nacin" (How To Draw Comics The Marvel Way - by Stan Lee & John Buscema) iz 1978. I u tom prirucniku je fokusom na crtanje Marvelovih nad-ljudskih junaka zapravo prikriven efikasan i efektan metod crtanja kao takvog i uopste, bez obzira na zanrovsko opredeljenje stripa. Veselom i poletnom Lijevom saljivo-inspirativnom prozom i jednostavnim shvatljivim crtackim pristupom prilagodjenim mladjem uzrastu majstora Bjuseme otkriva se carobni univerzum razumevanja crtanja kao discipline kroz konstrukciju, razmisljanje o povezivanju geometrijskih elemenata u smislenu celinu u kontekstu perspektivno definisanog prostora i sl. - tako da iznenada otkrivamo kako iz te prelepe slikovnice koja naoko sluzi samo da reklamira MARVEL zapravo i zreliji citalac moze ponesto novo da nauci ili samo potvrdi vec ranije stecena znanja o svim nivoima umeca neophodnih da bi se sacinio strip.

U izdavackom univerzumu knjiga o stvaralastvu bitisu galaksije tomova o anatomiji, perspektivi, slikanju, aktovima i cemu sve ne... Nevidjeno mnogo ima dobrih stvari, ali kad su stripovi i/ili animacija u pitanju... Izbor je, na zalost, veoma uzak - da ne kazem mali.

Zato je pojava dela poput Kjubertove knjige praznik. Iskreno se nadam da ce se naci neko od vlasnika striparnica ili knjizara u Srbiji ko ce biti dalekovid da nabavi primerke ove maestralne knjige i ponudi je nasem trzistu, ma koliko da je ono trenutno suzeno.

Internet adresa autora jeste www.kubertsworld.com a adresa izdavaca u SAD je WATSON-GUPTILL PUBLICATIONS, 1515 Broadway, New York, NY10036, USA. Knjiga ima 144 strane, dimenzije su 22 x 30 cm sa 60 ilustracija u boji i 300 crno-belih. Registrovana je pod brojem ISBN 0-8230-2561-6 a ja sam pocastvovan primerkom koji su mi potpisali Majstor Dzo sa sinovima Adamom i Endijem (Adam & Andy).

Inace je svoje delo Dzo (tako voli da ga oslovljavaju - mrsti se kad mu se neko obrati sa Mr Kjubert) posvetio supruzi Mjuriel (Muriel), zahvalan joj na neiscrpnom strpljenju i razumevanju. Podelio ga je na sledeca poglavlja: Predgovor, Heroji i Superheroji - od praistorije do svetova buducnosti, Superheroji u tri dimenzije, Emocija i pokret, Kreiranje karaktera sa stilom, Pozadine, Pripovedanje - procedura i alati, Kreativni proces - storibordovi [pripremne skice uz scenario] za 'Regmena' i - Pribor te Putevi karijere, uz Indeks za kraj.

U svom kracem uvodu Dzo pozdravlja citaoca i osvrce se na istoriju stripa u najnuznijim crtama, poredi stripove sa filmom i TV-om, najavljuje sta citaoca ceka u nadolazecim poglavljima i sl. Kao najvazniju esencijalnu cinjenicu u ovom delu isticem njegovu poruku: "The only way anybody learns to draw (and I believe anybody can draw!) is by drawing". [Jedini nacin da iko nauci da crta - a ja verujem da svako moze da crta! - jeste crtanjem]. Neka je blagosloven - zahvaljujuci stavovima poput takvih i ja sam mukotrpno nadoknadio svoj nedostatak prirodne nadarenosti i nesto manje od pola svog zivota proveo profesionalno se baveci bas time...

U Herojima i superherojima Majstor nas vodi od sacuvanih pecinskih slika iz praistorije preko aboridzinskih freski i skulptura iz kamenog doba do svojih vizija zasnovanih na proucavanju sacuvane dokumentacije. Nenametljivo bivamo opomenuti da se niko naucen nije rodio - cak i najneobuzdanija masta MORA da bude zauzdana obrazovanjem, ucenjem, beleskama i konstantnim skiciranjem te sakupljanjem dokumentacije koja nasim nacrtanim tvorevinama valja da obezbedi verodostojnost. I sve to bez patronizovanja i didaktickog pametovanja! Anticki Egipat, srednji vek i sl. predstavljeni su kao mocne inspiracije za stvaranje likova baziranih na slobodnijoj interpretaciji, sve preko vesterna do svetskih ratova. Diskretno se sugerise kako bez truda nema dobrog rezultata i zakljucak koji sledi jeste - sam cin korektnog crtanja je samo DEO kompletnog istrazivackog procesa!

Iz futuristickog konteksta kreiranih heroja u duhu koji znamo iz savremenih stripova prelazi se na Superheroje u tri dimenzije, gde saznajemo kako da izbegnemo da nam figure deluju plosno i dvodimenzionalno, koja je vrednost valjanog sencenja, shvatanje prave perspektive (svi sad kolektivno jedno 'Majku mu!' sto nismo bili dalekovidiji i pazljiviji kad se ucila nacrtna geometrija u skoli!!!) kroz definiciju prostora i anatomije u istom. Na najbolji nacin koji sam ikad u zivotu video prezentiran je konstrukcioni proces crtanja glave u svim pozama (kruzno definisanje kranijuma lobanje, uz dodatak donjeg dela glave/vilica i fiksiranje povrsine lica!), sa realistickim i karikaturalnim primerima stilizacije. Muski superheroj je prikazan kroz geometrizaciju povezanih elemenata koji cine jedinstvenu celinu ljudske bioloske masine, uz definisanje zaobljenosti figure, njenih strana (kao sto, npr. kvadar i kocka imaju svoje strane!) i poredjenje proporcija tzv. 'normalne' figure sa nadljudskom te tela sa relaksiranom i napetom muskulaturom - sve zacinjeno stripovskim primerima atraktivno nacrtanih junaka. Nenametljivo naucismo vrednost pazljive obrade kroz studije u olovci NEZAVRSENE skice/krokija, pre finalizacije u olovci - do faze tusa ima jos... Ne pitajte. Istovetno su obradjene superheroine - junakinje mocnog stasa, te stopala, noge, ruke i sake. Ne bi bilo zgoreg da imamo u vidu da to nije definitivan recept za crtanje, vec samo putokaz za nase dalje usavrsavanje posmatranjem i crtanjem PO ZIVIM MODELIMA (pa makar to bili i mi u ogledalu), fotografijama i tudjim crtezima - ZA VEZBU I UCENJE SAMO.

Videvsi kako se tretira crtanje kose na zenama i muskarcima prelazi se na Emociju i pokret gde kroz realisticke i karikaturalne primere spoznajemo kako se minimalnim olovkiranjem bez detalja postize maksimalan uverljiv efekat koji postaje gromoglasno uvecan naknadnim dodavanjem finalnih poteza koje skicu pretvaraju u gotov olovkiran crtez. Ti primeri su me impresionirali vise od beskrajnog detaljistickog masakriranja hartije olovkom dok papir ne provristi od muke - a priznajmo svi, skoro vecina nas je mislila da se najjaca impresija ostavlja kicenjem crteza do u beskraj... Pomenuti pristup je nadopunjen daljim NE PREVISE DETALJNIM dovrsavanjem u olovci koji figure u pokretu pretvara u zive uverljive karaktere definisane unutar 'mehura'.

Da pojasnim ovaj metod: imao sam srecu da '97. pohadjam dvodnevni Dzoov kurs [tokom UKCAC festivala] u Londonu koji je bio rezime materije izlozene u nasoj knjizi; tada sam video kako on definise prvobitnu kompoziciju TABLE u celini, pa tek onda svake slike pojedinacno, nanoseci ovlasno 'mehuraste' oblike koji coveku sa strane ne znace savrseno nista dok to posmatra... Ali tek ISPUNJAVANJEM 'mehura' nedovrsenom skicom koja komunicira svojom pozom ili zamrznutim pokretom odredjenu emociju/stanje/akciju taj metod dobija na smislu. Ono sto je vrlo ohrabrujuce jeste cinjenica da je to vrlo lak i brz metod, skoro stenografsko belezenje procesa razmisljanja, pa ako se negde i pogresi ili rezultat nije zadovoljavajuci - nema problema da se izbrise i ocas nadomesti novom 'mehur' kompozicijom. Tako se shvati da nema vise opravdanja za cuvanje 'problematicnih' crteza ("Jao, toliko sam se trudio da ovo napravim, bas mi je bilo zao da izbrisem..."). Tek kad smo zadovoljni nedovrsenim krokijem i 'mehurovima' - prelazimo na dovrsavanje detaljisanjem. I nema greske - metod radi posao k'o mator..!

Pomenuto poglavlje knjige Dzo zavrsava primerima uverljivih izraza na licu (uz sav pribor na crtacem stolu ne zaboravimo i skromno ogledalo!) i kreiranjem stripovske slike/ilustracije kroz tri etape: gruba ovlas postavka olovkom, detaljna olovka i gotova istusirana slika. Ah, radosti i uzitka... Reda i postenja radi, pomenucu da sam licno video kako i Janjetov i Kerac i Zupan i jos par nasih primenjuju slican metod a da nisu videli Dzoovu knjigu - sto samo znaci da su forme metoda razlicite, samo je princip svuda i uvek isti. Odvajkada.

Kreiranje karaktera sa stilom je poglavlje u kojem nam Dzo seretski namiguje kroz prezentaciju njegovih prikrivenih verzija 'nejasno poznatih' likova iz postojecih stripova izvedenih u razlicitim crtackim manirima - ukljucujuci i Manga-stil, karikaturalni i tsl. Tu je i lekcija kako da se izbegavaju sabloni i stereotipovi pri crtanju glava i lica junakinja i junaka, narocito rasni stereotipovi. Tu su i primeri kako se crtaju polu-bica, neljudi, mastoviti hibridi sa organskim i neorganskim elementima, sajborzi, negativci, carobnjaci, monstrumi i dr. Sa robotima i zivotinjama (ne bas u dovoljnoj meri, na zalost...) zavrsava se ova glava knjige i prelazi se na...

... Pozadine. Ovde vec nema zezanja, otvoreno se i beskompromisno iznosi cinjenica da nema nista bez dokumentacije - i to ne samo skupljanja iste, vec sortiranja po nekom redu (vozila, letilice, gradovi, predeli...) ili azbuci - za cistunce moze i po abecedi (nepotrebno precrtati). Takodje se insistira na KONSTANTNOM SKICIRANJU - sto znaci, nikuda vise ne idemo bez blokcica sa cistim listovima (mada sam u dokumentarcu o Robertu Krambu lepo video da mu ne smeta da vazda crtkara u svesci na linije!) i olovke sa tanjim flomasterom ili hemijske olovke makar. Crtamo sve - brzo, ovlas, samo da se ne zaboravi; zgrade, detalje fasada, vozila, skulpture, bandere, interesantne objekte, zubarske i lekarske ordinacije, garderobu na civiluku, decu u parku, ljude, zene, zivotinje... Svaki dan, bez milosti. AKO SMO CRTACI - ONDA CRTAMO, nema pardona kao "Ja samo crtam kad pravim stripove" sto je meni znala da bude omiljena postapalica... Materijali i tekstura su posebna prica - ne moze brdasce gledano kroz drvored sa zbunom na livadi da bude olovkom tretirano istovetno kao par starih patika koje crtamo 'iz dosade' kod kuce posto smo se nacrtali telefona i tranzistora iz nekoliko uglova. Svaki objekat ima kako svoj oblik, tako i strukturu - a to se shvata ucenjem, a uci se crtanjem. I to nam je to... Oruzja i vozila takodje moraju da budu zasnovana na posmaranju realnih objekata u stvarnosti, e da bismo posle mogli da, naoruzani stvarnim iskustvom, zaronimo u dubinu svoje maste i 'nakarikamo' neku svoju izmisljotinu (a ne da 'pretabavamo' Moebiusa, Dzima Lija ili ne znam ko je kada vec u modi). Pokojni Dzek Kerbi je znao da u svojim zlatnim uzletima oduzme dah citaocima svojih stripova nevidjenim masinerijama i letilicama... A sve su bile zasnovane na - posudju iz zenine kuhinje, fenu za kosu i slicnim 'tricama'!

Nenametljivo smo tako stigli do dela u kome se pominje po prvi put CRTANJE PO ZAHTEVIMA SCENARIJA gde saznajemo da scenarista (sam crtac ili neko drugi) ne opisuje samo radnju vec i sta se gde nalazi i ne-retko kako ko ili sta izgleda[ju]... Skupljanje i proucavanje dokumentacije tako najzad postaju ogoljena neumitnost, ma koliko da to nekima medju nama smeta ("Ali Ziro je rekao da on nikada nije crtao po prirodi! Maurovic je jedva stizao i da crta od bludnicenja i pijancevanja..."). Studioznim i detaljnijim povratkom na perspektivu Dzo nam napominje kako i najlepse nacrtane figure u rdjavo definisanom [i nedokumentovanom!] prostoru samo dobijaju na neubedljivosti i kako ne moze ni jedan deo kompozicije da ima primat nad drugim. Za nas obicne smrtnike to znaci - prvo se naznaci u lakim obrisima pozadina, pa se onda 'umehure' figure unutar slike - a sve to posto smo prethodno napravili TLOCRT (pticju perspektivu) objekta gde se radnja odvija, da bi nam lakse bilo da pod zeljenim uglom postavimo nasu 'mentalnu kameru' kroz koju ce citalac imati uvid u nasu viziju. Ne treba se plasiti da je ovo sve jedan ogroman rogobatan posao - tlocrt moze da se naznaci i na margini scenarija, u skicen-bloku imamo studije ovoga ili onoga, u podnozju stola nam je fascikla sa dokumentacijom potrebnom za odredjenu scenu... A na stolu - zna se - nekoliko albuma-sveski sa slicnim stripom nama omiljenog uspesnog idola, je l' tako..? Ne da drpimo ista, tek da se 'inspirisemo'...

Kad bi se salili...

-------------------

"Superheroji - cudesni svet stripa Dzoa Kjuberta"
(Superheroes - Joe Kubert's Wonderful World of Comics) - 2. deo

Pripovedanje - procedura i alati su poglavlje o kazivanju price citaocu (i izdavacu-uredniku koji to treba da odobri, objavi i eventualno plati). Dzo nam predocava da ma kako lepi bili nasi crtezi, nista ne vredi bez solidno utemeljenog i JASNOG pripovedanja. Svu eventualnu dugacku te[v]oriju sveo bih na konstataciju da - ako je radnja na tablama stripa jasna kao dan i svi detalji sta se kome i kako dogadja razumljivi I BEZ UPISANOG TEKSTA - onda je pripovedacki nivo OK. Zato nam japanske Mange i deluju kao da sve razumemo (ako gledamo pravilno - z'desna ulevo!) iako ne znamo ni rec japanskog jezika niti piktogram njihovog kompleksnog pisma! Majstor nam pokazuje strane rukom ispisanog scenarija (no mi ipak znamo da za profesionalne potrebe i rad s drugima scenario valja OTKUCATI) uz listove skica karaktera, opreme, ambijenata, scena u stripu... Dosta toga moze da se 'nabaca' i na marginama scenarija, no ako nam se ne stedi hartija - najbolje je u bloku ili svesci; slobodni listovi teze da se u presudnim momentima izgube, zature, greskom bace i sta sve ne... Nasi koverti/fascikle sa dokumentacijom najzad stizu na red i mi prestajemo da kunemo kletu sudbu spoznajuci finalno pravo znacenje onoga sta je valjalo shvatiti. Vredno skiciramo pripreme i najzad prelazimo na konkretan rad... Nass sto mozda nije onaj 'pravi profesionalan' - nema veze, crtaca tabla koja nam donjim delom pociva u krilu a gornjim delom je oslonjena o ivicu stola radi posao bez greske. Ne mora da je skupa, iz radnje sa tehnickim priborom - bilo kakva daska koja je lagana i glatka posluzice svrsi (ja sam moju nasao u Budvi '89. na djubristu iza hotela!!! I jos sluzi i meni i mom sinu...). Sada prelazimo na 'male skice' (thumbnails=tambneilz, nokti na palcevima; normalno, nase skicice tabli su malo vece - kao razglednica) koje su PROPORCIONALNO smanjene dimenzije velike table hamera na kome cemo da crtamo. Najzad primenjujemo ono sto smo naucili - pozadine, 'mehuri' - ali posto je to samo priprema na malom formatu 'sibamo' brzo i bez mnogo zadrzavanja; u ovoj fazi resavamo PRIPOVEDANJE, kako radnja tece i kako se ona vidi i razume. AKO JE OVA ETAPA URADJENA KAKO TREBA - POLA POSLA JE ZAVRSENO!!!

Naravno, puno 'tambnejlza' cemo odbaciti, nakon nekoliko njih videcemo da je neki od prethodnih efektniji sa drugacijim rasporedom prizor-polja (kadrova/pojedinacnih slika), negde cemo pozeleti manje slika, negde vise - nikada ni jedan proces pripreme ne ide smesta glatko... Zamislimo samo kako bi tek bilo mucno i tegobno ako bismo kroz ovo prolazili preskocivsi pripreme krenuvsi smesta na 'prave' velike table..! Sirok prostor nam treba da se 'razmasemo', smanjenje u stampi zna da pojasni i poboljsa utisak... Ali isto tako rad na velikom formatu zna da uspori i 'iztremira' crtace, i to ne samo pocetnike! Legendaran je strah i trepet cak mnogih iskusnih 'kajli' koje se smrznu pred praznom belinom nove, neispartane table... Na malim skicama mozemo da se opustimo i relaksirano eksperimentisemo dok ne nadjemo ono sto hocemo. Tek kada je cela epizoda zgotovljena u 'tambnejlzima' prelazimo na velike listove hamera koje cemo prethodno da unapred ispartamo samo sa okvirom table (Dzo preporucuje dimenzije 10 x 15 inca = 25,5 x 38 cm). Nase male skice prenosimo na finalni karton... Razlicito. Neko ovlas gleda na skice i iznova crta na hameru (rekao bih - vecina crtaca, pa tako i Dzo), drugi (kao Brajen Bolend, Nil Edems, moja malenkost...) stavljaju male skice u artograf projektor pa ih uvecane koriguju i doteruju olovkom na kartonu na koji su projektovane; treci fotokopiraju svoje tablice stripica ali sa UVECANJEM do zeljenog formata, pa ih na svetlecem stolu kopiraju olovkom, ispravljaju i sta sve ne...

Metod je svuda vazda bio isti, samo su pristupi razliciti. U srednjem veku slikari su koristili primitivnu napravu zvanu KAMERA OBSKURA (pra-verzija artografa!) za manipulisanje skicama ili zivim motivima; koristili su i vrstu pausa za prociscavanje skice ili su busili rupice po konturama crteza e da bi ga prociscenog/istackanog preneli na novi karton/platno/zid ili su koristili mrezu kvadratica preko skice kako bi na platno/zid preneli kompoziciju pomocu proporcionalno uvecane mreze kvadrata...

... sto ne znaci da se mora crtati sa pomagalima i projektorima. Od deset crtaca barem 7-8 i dalje radi direktno, neposredno - bez cuda koja svetle i proizvode cudne zvuke ukljucena u struju.

Svako od nas ce da crta onako kako mu najvise odgovara. Moj savet jeste - za svaki slucaj imajmo makar provizornu verziju svetleceg stola pri nozi - nikad se ne zna kada ce nam zatrebati; u najgorem slucaju posluzice nam prozor sobe za videla..!

Pretposlednja (a NE prva!!!) faza izvedbe stripa je, znaci, olovkiranje. Izvodi se - kako i samo ime kaze - olovkom koja nam najvise odgovara. Vecina nas je zaljubljena u mikro-tehnicke patentare sa tankom minom (0,5 - 0,7 ili 0,9 mm) koje ne treba ostriti ili zarezivati. Ni Dzo nema nista protivu njih, cak ih i koristi povremeno - ali najvise preporucuje ono sto su odvajkada koristili svi, pa i crtaci - skromnu nasusnu drvenjaru. Najmeksa neka je H ili HB, najtvrdja 3H. Postavlja se lako, bez pritiskanja TVRDOM olovkom (ili onom sa bledo-plavom minom - ali ta se tesko brise ako pogresimo), dovrsavamo sa meksom ili istom ako nam odgovara (vecina svetskih crtaca ekskluzivno radi TVRDIM 2-3-4H olovkama!). Mekana mina je 'masnija' i tamnija, razmazuje se pod rukom i teze se brise, papir je sav 'musav'; tvrda mina je elegantnija, bledja, ne razmazuje se ni brisanjem ni pod rukom. Tu su, naravno, i klasicne patentare u koje se umecu standardne mine od 2mm (poput onih u drvenjarama) razlicite tvrdoce, pa ko voli nek' izvoli sa eksperimentisanjem i isprobavanjem dok se ne pronadje 'ona prava olovka'. Meni je posle skoro dve decenije zvrljanja sa PENTELOM 0,5 (mina 'B') najzad svanulo da najvise volim 2mm patentaru sa H ili 2H minom uz upotrebu druge patentare sa plavom minom za 'prvi nanos' i 'mehurove'. Drvenjare su me otudjivale skracivanjem posle zarezivanja i time sto su za moju ruku preterano lagane.

Elem, posto smo izbegli preskakanje ma i jedne vazne faze pred finalno olovkiranje i najzad grubo postavili nase kompozicije, prelazimo na 'ucvrscivanje' olovkom, sa neznatno jacim pritiskanjem, koriscenje gumice u procesu (ne samo za eliminisanje gresaka!) i definiciju svetlih i tamnih povrsina posto smo sto slobodnom rukom, sto lenjirom i trouglom uradili GDE TREBA perspektivu prostora. Da se ne zbunimo, sa strane slika, na margini, naznacicemo strelicom pravac iz koga dolazi svetlo i shodno tome cemo odrediti sta je osvetljeno a sta je u senci. Ako nas bas mrzi da zacrnjujemo i trosimo grafit, definisacemo povrsine za zacrnjivanje i staviti 'x x x x' da nas podseti gde treba da raspalimo cetkicom sa tusem. Dzo nas sada uci da pre tusiranja treba upisati tekst - znaci, on je jos u 'staromodnoj' fazi kada su baloni i polja za propratni tekst jos uvek integralni deo kompozicije svake slike na tabli stripa, a ne kao danas, kad se crta bez teksta koji se potom ili naknadno lepi na originale (ili kopije) ili se stavlja na listove celuloida koji su postavljeni preko tabli... ili se kompjuterski ukomponuje na skanirane table. Dzo preporucuje za upisivanje teksta Speedball pera (Spidbol) - a to su alatke kojih se neki medju nama prisecaju iz nasih papirnica i knjizara u davna vremena kao 'Redis-pera'. Normalno, rapidograf radi posao, kao i svako tvrdje pero koje nam odgovara - a nije zgoreg skinuti sa Interneta razne fontove pa onda komponovati tekst na kompjuteru, odstampati ga i isecati pa lepiti u balone. Pipav posao ali uspeva - ja probao i moze.

E, kad se tekst u balonima i onomatopeje/zvucni efekti osuse - onda prelazimo na TUSIRANJE likova i pozadine - normalno, crnim tusem otpornim na vodu, perima i cetkicama. Dzo preporucuje pera HUNT 102, 108, 100 i dr. te cetkice Kolinsky Rafael. U svetu su standard cetkice Winsor-Newton serija 7, brojevi 1, 2 i 3 no svaka cetka koja se ne rascvetava nakon par poteza i koju redovno peremo i cuvamo bice dobra i sluzice nas dugo. Kineske i japanske trscane cetkice su dobro sluzile mnoge sto dalekoistocne, sto evropske i americke crtace. Uz Hunt (Hant) pera dobra su i Gillott (Gilot - NE 'Zilo'!) 290, 291, 1290, 850, 650, 950, 170, 404 itd. Hant je americki, Gilot britanski. Francuzi imaju Blanzy (Blanzi) korektna pera, Nemci Brausse - najbolja su 511, crna. Nisu losa bila ni ceska Massag pera... Kakva god da nadjemo, kupimo ih par komada, isprobajmo (naravno, imajmo i drzala za njih prvo!) i nadjimo sta nam odgovara. Dobrim, tanjim i novijim perom cemo da dopunimo fine detalje posto smo vec rabljenim i razradjenim perom odradili glavne linije i konture. Cetkicom nadopunjavamo deblje konture ili akcente te popunjavamo crne povrsine ili one u senci. Normalno, ko voli neka tusira sve cetkicom ali neka ima na umu da ni najveci majstori nisu BAS SVE radili skroz cetkicama. Najveci medju najvecim 'cetkarima' - Milton Kenif (Milton Caniff) je zapravo sve crtao PEROM (Gilot 650), pa je onda nanosio debele slojeve 'kjaroskura' Vinzor-Njutnom br.3! Zan Ziroovi originali su mi pokazali (i on mi je licno pricao!) da nikada nije sve radio cetkicom - perima je NADOPUNJAVAO ono sto je kao glavno uradio kisticom. Nil Edems i Dik Djordano su oduvek bili 'stari perasi' no i pored toga su UVEK CETKOM prvo radili crne povrsine, deblje linije i ono u senci (!!!) pa tek onda perima ostalo. Znaci - isto kao i pre: isprobavajmo, vezbajmo, usvojmo sta nam odgovara, ne 'silujmo' same sebe da radimo na odredjeni nacin samo zato sto smo culi/procitali da nas idol crta na odredjeni nacin odredjenim alatima. Brajen Bolend je, gresnik, sve radio cetkicom i zato mu je danas dioptrija povelika.

Mnogi su gresili misleci da se perom crta brzo a cetkom sporo, temeljno. UPRAVO JE OBRNUTO! Pero zahteva mirnu i preciznu ruku, uz totalnu kontrolu intenziteta linije, dok cetkica trazi brz, slobodan i odsecan potez, koji se sam definise spontanim podesavanjem vrha od dlake. Sporo crtanje kicicom daje neuverljiv drhtav i masan potez kao da je izveden pendrekom a ne tom finom, tananom alatkom. Cetka se ne umace cela u tus - najvise do pola, potom se brzo na papiru sa strane rotacijom podesi vrh i - kreni bez zastoja. I nju i pero valja cesto umakati u teglu sa vodom (koju treba svakodnevno menjati!), po zavrsetku pero izbrisati krpicom da ne propada od skorenog tusa; kicica treba da se opere pod cesmom sa HLADNOM vodom (mlaka ili topla steti lepku koji dlake drzi u metalnoj cevi-firuli) i sa blagim bebi-sapunom, dok ne prestane da iz dlaka izlazi gadna siva sapunica; po ispiranju treba dlake staviti medju ovlazene usne (fuj! Odvratno je ali valja se...), zarotirati drsku i - ostaviti je zasiljenu da se osusi. Ne formiramo li vrh - dlake se osuse i rasire kao pank-frizura i cetki vise NEMA spasa!

Posebnu cetkicu treba koristiti za belu temperu ili sta se vec upotrebljava za korekcije. Korektor PENTEL pera i korektor-fluidi su majka-spasiteljka - imajmo ih pri ruci.

Ciscenje i doterivanje su ono sto dolazi posle tusiranja - mukotrpno izbrisavanje gumicom linija u olovci (psovanje kada uvidimo da se ponegde tus jos nije osusio...), ponovno tusiranje na mestima gde je tus izbledeo jacim pritiskanjem gumom, korekcije belilom ili skalpelom, pokrivanje nezeljenih mrlja... I gotovo.

Kolorisanje se RETKO ili NIKADA ne radi na originalima (sem ukoliko strip nije predvidjen da se slika kao kod Dona Lorensa, Dzona Bernza, Aleksa Rosa, Igora Kordeja, Janjetova...). Boje se ili crno-bele kopije (kao orijentir stamparu) ili bledo-sive/plave smanjene kopije, pa taj i takav kolor, sa crnim linijama na celu PREKO kolora na papiru ide u stampu... ili se skanirane table boje digitalno, na kompjuteru. Dzo nam pokazuje klasican nacin, pripreme predloga na c/b kopiji.

Sledece poglavlje je Kreativni proces - storibordovi za 'Regmena' (Ragman=krpar - od 'rag'=krpa!). Tu sagledavamo otkucane [sacuvane] strane scenarija Roberta Kanigera (Kanigher) za njegovu i Dzoovu kreaciju - superheroja koji, kao i Betmen, nocu patrolira ulice grada i pomaze unesrecenima boreci se sa kriminalcima, noseci kostim nacinjen od krpa i zakrpa. Vrlo... efektno i van ustaljenih normi. Ono sto oduzima dah lepotom su Dzoove pripremne skice i mini-table (tambnejlzi), te studije karaktera koje su, po meni, najveca i najznacajnija lekcija u celoj knjizi. Diskutovana i analizirana epizoda je iz ranih sedamdesetih i najefektnije nam pruza uvid u kreativni proces dva velikana klasicnog svetskog stripa i njihovu saradnju te nadopunjavanje. Ono sto pleni je Dzoova sloboda izvedbe BEZ onog naseg legendarnog 'kasapskog' pristupa menjanju i 'prilagodjavanju' scenarija prema nasim potrebama i viziji, kao da scenaristin integritet ne vredi ni po' lavora 'ladne vode, s oprostenjem. Boljeg dokaza nam ne treba da se moze biti nesputan i razmahnut kreativno, bez prekrajanja vizije pisca, uz postovanje prema njegovom stavu i kreativnosti. Milina. Pozuteli listovi koji su ne prestampani vec FOTOGRAFISANI sa originala u olovci plene svojom autenticnoscu i spontanom izvedbom nezarezanom olovkom.

I na kraju - Pribor; Dzo preporucuje deblji papir, ne previse rapav niti suvise gladak. Dvoslojni bristol-papir je onaj pravi (mada licno znam da i on i sinovi mu trose tro- i cetvoro-slojnu hartiju u svom radu! Ta ni pod razno ne propusta svetlo na svetlecem stolu!), a svaki blok sa hartijom bez linija A4 (ili manjeg) formata radi posao za skice. Nama moze da posluzi i pelir za kucanje na masini - sve cega ima moze da posluzi, nista ne mora da je 'specijalno' za tu i tu upotrebu, nekog zvucnog 'stranjskog' imena i naziva. Pera i cetkice su vec pomenuti ranije (tu Dzo malo reklamira svoj umetnicki magacin-radnju od koje se postom moze naruciti SVE sto crtacu dusa iste za crtaliste), gumice, tusevi, belila/korektori, lenjiri, krivuljari, rezaci, flomasteri i jos trista cuda se nude kao primer i pomalo na prodaju - kao i kursevi - sto direktni u Doveru, sto dopisno - u njegovoj legendarnoj skoli.

Kao puteve u karijeri Dzo predlaze kongrese i izlozbe stripa, kontakte pismima sa izdavacima i urednicima, uredan i pregledan portfolio/mapu (saljemo SAMO FOTOKOPIJE NAJBOLJIH RADOVA sa nasim imenom, prezimenom, adresom, telefonom i e-mail adresom na poledjini SVAKE kopije!), obavezno pokazujemo odstampane radove ako ih imamo i - nudimo sta i gde treba; znaci, izdavacima erotskih stripova ne saljemo nase table sa Betmenom ili Knindzama, Marvelu ne nudimo Toma i Dzerija ili Porodicu Kremenko. Retko ko trazi priliku da ulozi novac i marketing-kampanju u neisproban nov koncept ili projekat nepoznatog crtaca/scenariste. Ponajbolje se ulazi u industriju - mozda zalosno ali istinito - oponasanjem komercijalno prihvacenih stilova 'u modi' i ponudom za rad na etabliranim postojecim serijalima i karakterima. Kao poslednji savet Dzo predlaze 'segrtovanje' kod crtaca voljnog da primi asistenta (jos ako hoce da to i plati - eto veselja i radosti) i pohadjanje kurseva i skola - ako ih ima. U njegovom slucaju - gde drugde do u njegovoj svetski poznatoj i priznatoj skoli:
The Joe Kubert School of Cartoon and Graphic Art, Inc.
37 Myrtle Avenue, Dover, NJ 07801 - USA

e-mail: kubert@intrepid.net
(website je naveden u proslom nastavku ali evo ga opet:
http://www.kubertsworld.com)

Ako bilo koga interesuje kako neke od ovde opisanih stvari izgledaju - neka poseti na Internetu Dzoov cudesni svet a oni kojima je to u moci i interesu neka pokusaju da ponudu u nasim striparnicama i knjizarama - kao i mogucnost nabavke ove knjige putem obicne poste pretplatom - ucine realnim.

Verujem da bi se takva investicija islatila.

[Nastavice se..?]




6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (43)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr


KRVNE VEZE

Kod filmskih je glumaca i indijskih premijera nasljedjivanje obiteljskog zanata redovita pojava, a tako sto nije nepoznato ni u stripu: do danas smo vidjeli nastupe sinova Boba de Moora, Willa, Joea Kuberta, Morta Walkera, Dicka (jao!) Brownea, Johna Romite... Svaki otac pouzdan zanatlija bez prevelikih umjetnickih pretenzija, svaki sin vrijedan radnik u poslu koji stavlja kruh na stol. Najnoviji primjer obiteljskog potpomaganja je Hermannov album Blood Ties za koji je scenarij napisao njegov sin Yves. Album koji, na zalost, ne valja.

Hermanna sam, priznajem, prestao pobozno pratiti prije nekoliko godina, negdje oko polovice Tornjeva, oko cetrnaestog Jeremiaha. Ucinilo mi se da se ponavlja i nije me vise zanimalo sto mi ima za ispripovjedati. Dosli su mi u ruke i neki od kasnijih albuma, ali uprkos rutinskom majstorstvu tu vise nije bilo stare carolije. Nedostajala mi je i dominacija linije - Hermannovo crtanje bojom, iako dobar zanat, nije me impresioniralo. Kad sam cuo da se za novi one-shot uortacio sa sinom, namrstio sam se: da je Yves cemu, zar bi cekao oca da stupi u strip?

Prvih desetak stranica albuma kliznulo je dobro - likovi jesu kartonski plosni, a dijalozi iskljucivo u funkciji zapleta, ali krimic je pa moze - i ja sam se ponadao da kod Huppena talent izvire na sve strane (Nic, serija koju je pisao Hermannov brat MorphÚe, meni je silno draga). Zatim su, medjutim, zaredale koincidencije na koje je postalo jasno da necemo dobiti pravog odgovora. Zelena boja, soba koja se mijenja, slicnost imena... A kada su se u ovaj krimic iz pedesetih sa slabo prepoznatljivim Jamesom Deanom, Bogartom i Brandom u glavnim ulogama umijesale natruhe natprirodnog, samo sam zalosno uzdahnuo. Do kraja price svaki se smisao izgubio i stvari su se dogadjale proizvoljno, nategnuto i iskonstruirano, uzalud prizivajuŠi napetu atmosferu filmova kao sto su nedavni Seven, Usual Suspects ili Devil's Advocate. Zatvorio sam album nagadjajuci sto je Yves zamislio, ali siguran da mu to nije uspjelo ispricati.

Hermann ima u ovim krajevima povlasten status kojeg jedan slabasan album nece poljuljati. Zeli li mu Yves, pak, biti dostojan nasljednik, mora barem svladati zanat jasne price. Krvne veze su, kad se sve zbroji, bez veze.




7. KAKO BITI SUPER-JUNAK


VAZNO! * VAZNO! VAZNO!* VAZNO! * VAZNO!

Uskoro - samo u Strip Vestima - bice prezentirano u nastavcima jedno od kapitalnih dela literature o stripu i njegovom uticaju na svakodnevni zivot!

****************

"KAKO BITI SUPER-JUNAK"
Spasite Univerzum u roku od 30 dana
ili vam vracamo novac

(HOW TO BE A SUPERHERO - Save the Universe in 30 Days or Your Money Back)
by Mark Leigh & Mike Lepine
(c)1992 Mark Leigh & Mike Lepine

- u nadahnutom prevodu i adaptaciji pjesnika i estete, Anona Imusovicha, mozete i Vi da se informisete kako se postaje Nadcovekom i - sto da ne - pokusate da budete kostimirani super-junak, osvetnik i/ili borac za pravdu! Ono sto je posebna draz ovog epohalnog dela jeste da ga Vi dobijate BESPLATNO na uvid i eventualnu primenu u diskreciji Vaseg doma, zivotne sredine - a i sire! Vodite samo racuna o cinjenici da je esencija super-herojstva TAJNOST identiteta, te da je neophodno drzati ukucane, siru familiju i prijatelje (o skoli i radnom mestu da i ne govorimo!) na distanci!

*******************

DAKLE:

- jeste li prezasiceni Vasim monotonim zivotom u dosadnoj kolotecini?
- siti cinjenice da ste slabasni, povuceni i ne-efikasni?
- Siti siledzija koji Vam sutiraju pesak u lice na plazi?
- Siti devojaka koje Vam sutiraju pesak u lice na plazi?

To samo znaci da ste pred sansom da...
POSTANETE SUPER-JUNAK!

Ovaj jedinstveni feljton je pun saveta i objasnjenja:
- kako da steknete LICNE super-moci, samo za sebe!
- kako izabrati odgovarajucu super-moc SAMO ZA VAS!
- kako kreirati kostim - i izbegnuti da izgledate kao idiot u njemu!
- "Napravi Sam" sajborga - od SEBE SAMOG! U diskreciji svog doma!
- kako inspirisati strah u srcima zlotvora!
- kako izabrati dobrog ili rdjavog super-nevaljalca za protivnika!
- kako se postaje 'sjedinjen sa mrakom'!
- kako steci svoju LICNU strip-seriju - o Vasim pustolovinama!
- kako cuvati svet od Nindji!
- kako se nositi sa zivotinjicama-superljubimcima: jesu li one dostojni kompanjoni ili bruka i sramota?

- I JOS MNOGO TOGA STO OVDE NIJE NAVEDENO!!! -

Ne uzimajte nasu rec zdravo za gotovo - evo konkretnih primera pojedinaca koji su zahvaljujuci ovoj neverovatnoj knjizi presli sudbonosnu granicu i otisnuli se u fantastican svet koji cini ambijent za odvijanje karijere Nadprirodno Obdarenog Kostimiranog Borca Protiv Kriminala, po ugledu na nekolicinu gradjana iz SAD!

"Poslusao sam vase savjete - i sada sam Najmocniji Covjek Na Svijetu!"
- D.M. - Zagreb, 'Najmocniji Covijek Na Svijetu'

"Postovani, nakon vasih sugestija, izlozio sam se munjama i gromovima na krovu zgrade u kojoj zivim - sa visoko uvis podignutim kisobranom, stojeci u lavoru do pola napunjenim vodom (koji je uskoro usled kise poceo da se preliva, sto je bila moja kreativno doneta samostalna odluka? Da li je bila prava? Ili je trebalo da samo stojim bos na betonu?) Kako bilo da bilo - sada koristim svoje opekotine cetvrtog stepena i hronicni gubitak moci govora da se borim sa kriminalom i nepravdom ma gde se nalazile!"
- M.Z. - Novi Sad, 'Neverovatni Ljudski Krematorijum'

Naravno, citaoci ove uzbudljive lektire mogu se naci diljem sveta, ne samo u nasoj sredini:

"Vracajte mi pare nazad, pokvarene lazljive p*dercine!"
- B.M.DJ. - London (vizavi havarisane nuklearke Middlesex), 'Kapetan Smezurana Minijaturizovana Muskost'

-----

Dakle - NE OKLEVAJTE! U jednom od sledecih brojeva Strip Vesti - SAMO ZA VAS! - pocinje uzbudljiva serija tekstova, putovanje u neverovatni svet ciji tvorac postajete VI!!! Najinteraktivniji medijski dogadjaj! Najspektakularniji uzlet maste u stvarnost koja ne pripada samo razvijenim sredinama na Zapadu! NE OKLEVAJTE! Ukljucite se i Vi u kreativna strujanja za koja jos nema mesta u konkretnim planovima za Ujedinjenu Evropu!




8. VESTI IZ SVETA



-UMRO DUPA
Francuski strip autor Dupa (Luc Dupanloup, 1945) je preminuo u sredu, 8. novembra, u pedesetpetoj godini zivota. Autor je stripa "Cubitus" koji je do sada objavljen u 37 albuma, dok je za februar 2001. u planu izdavanje 38. Vise o autoru mozete naci na sajtu:
http://www.eurobd.com/
na news stranici.



-NOVI FILM O KONANU
Stan Lee Media je u utorak objavio postizanje sporazuma sa Warner Bros-om o radu na novom filmu po stripu Konan. John Milius, koji je pisao i rezirao 1982. Konana sa Arnoldom Svarcenegerom, pisace i rezirati i novi film. Produkciju ce raditi ekipa iz Matrix-a. Osim sto ce trljati ruke cekajuci zaradu Stan Lee ce sa svojom kompanijom Stan Lee Media praviti pratecu seriju crtanih filmova o Konanu za TV i internet distribuciju.
Hollywood Reporter javlja da ce se mozda i Svarceneger pojaviti u novom filmu, ali ovog puta ne u ulozi Konana.



-TOP 10. ANOTHER UNIVERS
Nedeljna lista od 08.11.2000.godine. Ovu listu je uredio Steve Johnson.
http://www.AnotherUniverse.com/
1. Superman: Lex 2000
2. The Authority #20
3. Batman: The Doom That Came to Gotham #3
4. Daredevil/Spider-Man #1
5. Iron Man #36
6. Punisher/Painkiller Jane #1
7. Rising Stars #11
8. Transmetropolitan #40
9. X-Men Unlimited #29
10. Turning Points #2
11. Detective Comics #752
12. Nightwing #51




9. POZIV NA SARADNJU


Zahvaljujuci Darku Macanu do nas su stigli sledeci emailovi:

* * *

From: "Zlatko Krstevski" <zlatkoart@hotmail.com>
Subject: invitation & entry form - Cool - Comic - Fest 00 - Macedonia
Date: Tue, 07 Nov 2000 00:29:22 GMT

INTERNATIONAL COMICS FESTIVAL

Contact Address:
Cool - Strip Fest 00
Zlatko Krstevski
"Dimo Narednikot" 58
7500 Prilep

E-mail: zlatkoart@hotmail.com

First year: 2000
Frequency: annual
Eligibilitu: Open international
Classification: Comics
Catalogue: Every participant
Maximum dimensions: Free
Usual deadline: 20 november 2000
Usual time of exibition: december 2000
Artworks not be returned

SEND GOOD & QUALITU PHOTO COPIES OR PC FILE ON E-MAIL AND MAIL ADDRESS

* * *

From: "PROTOKOLL" <protokoll@internet.ro>
Subject: stories about mistakes/narative despre greseala/tortenetek a hibarol
Date: Wed, 8 Nov 2000 13:36:37 +0200

Please forward this announcement/invitation to anyone you know who might have an interest.

PROTOKOLL STUDIO
THE MISTAKE
stories about mistakes

The PROTOKOLL contemporary art studio of Cluj-Napoca is preparing for publication a catalogue of artworks, documents, texts, and everyday objects, representing the fine arts, music, scientific research, technology, philosophy, media, and daily life.

Through hundreds of stories about mistakes, the catalogue is conceived to provide a view of our present knowledge about everyday relationships and human interaction, an image of general knowledge concerning being and time.

Submissions may be in the form of text, photos, drawings, objects, or notes on a cocktail napkin; the deadline is 21 November, 2000. Works will be selected for publication by a jury comprising representatives of various apposite disciplines.

Creators of selected works will receive a copy of the 250+ page catalogue an will be represented at a PROTOKOLL gallery exhibition in February, 2001.

Please send all mistakes to

PROTOKOLL St˙diˇ Str. Taietura turcului 4 3400 Cluj-Napoca ROM┬NIA Tel/Fax: +40 64 187 044 e-mail: protokoll@internet.ro

Please mark all submissions "THE MISTAKE - stories about mistakes".

This project is sponsored by The Romanian Ministry of Culture.




11. PISMA CITALACA


From: Talavana (das) KKD (Zagreb - HR)
Subject:(fwd) e.mail

Evo mog maila ako ga neko slucajno nije zapazio:
talavana.kkd@pamho.net
**********************
Ajmo narode saljite nam svoje stripove! Natjecaj jos traje!!!
Tally (ustvari Tomislav Smolcic, a ne neki Novcic)

* * *

From: Shan-Doo
Subject: pismo citaoca

Ko nema sta da radi neka ide na:
http://www.bankerinter.net/neboysh
i nek ide na fanzin. A moze i muzicku preporuku da pogleda.
D




12. LINKOVI


-Dusan Vukojev - Duda
http://members.xoom.com/prezentacije

-Biljana Malesevic
http://pages.about.com/bibim/index.html

-Ivan Anich
http://gallery.passion4art.com/members/badcomics/index.html




13. DATUMI


od 11. do 17. novembra

11. novembra 1942. Umro je Billy DeBeck u New Yorku. Radio je na stripovima Barney Google, Bunky.

12. novembra 1939. Pocinje da izlazi strip "Gospodar smrti", od 76. broja u magazinu Mikijevo Carstvo. Izlazio je sve do broja 132 (26. maj 1940.). Autor je bio Djordje Lobacev.

13. novembra 1875. Rodjen je James Swinnerton u Eureka, California. Radio je na The Journal Tigers, The Little Bears, Little Jimmyju, Mr. Jacku, Rocky Masonu.

14. novembra 1901. Rodjen je Clarence Gray u Toledu, Ohio. Radio je na Brick Bradfordu.

17. novembra 1960. Umro je Gene Ahern u Hollywoodu, California. Radio na Our Boarding House, Room and Board, The Squirrel Cage.

Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica.




Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu.

Zlatko Milenkovic

e-mail: zmcomics@neobee.net
web: http://members.tripod.com/~ZM97
web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics
Zlatko Milenkovic, Petra Drapsina 16, 21000 Novi Sad

STRIP VESTI SU BESPLATNE