prosli broj - arhiva - sledeci broj


STRIP VESTI #80
25.08.2000.


S A D R Z A J

1. RADIKALNI I HIPERAKTIVNI (Strip Core)
2. STRIPOVI NA TRAVI (Damir Smith)
3. ALAN FORD (knjizara)
4. MARKETPRINT NEWS (Marketprint)
5. DECAK KOJI NIJE ZELEO DA ODRASTE (Slavko Dragincic)
6. I POSLE INKALA - INKAL (Aleksandar Manic)
7. QMOVA KOLUMNA (24) (Bojan M. Djukic)
8. QMOVA KOLUMNA (24a) (Bojan M. Djukic)
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (32) (Darko Macan)
10. VESTI IZ SVETA (Strip Vesti)
-TOP 10. Another Univers
11. BRAZILIAN FANZINE EXHIBITION (mail)
12. LINKOVI
13. DATUMI (zmcomics)


Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.

Sajt na kom cete uvek moci da procitate stare brojeve STRIP VESTI i
jos neke druge sadrzaje vezane za strip je na sledecoj adresi:
http://www.unovomsadu.com/strip/sv/index.htm

Eto lepote. Pun broj, nemojte da sledeci bude kraci:)

Nesto izmedju,... autora i citalaca

Autori i citaoci! Cudan smo spoj. Da li razumemo jedni druge? Koliko puta smo se (govorim sa aspekta autora) pitali "Kako to moze da se cita? Ko to toliko kupuje takvo smece pa da ima takve tiraze?". Koliko su se oni (citaoci) puta pitali "Za koga ovaj radi ovakve baljezgarije? Ko to cita?".

Kako naci put da se zadovolje obe strane?

Za koga mi radimo stripove? Da li iskljucivo za mali broj ljudi? Strip fanove? Prosecne citaoce?

Da li nam je cilj originalnost po svaku cenu makar imali samo par fanova? Makar za zivota ne postigli veliki uspeh? I tako umetnicka dela mnogo vise vrede kada autora vise nema, kazu ljudi.

Da li treba podilaziti ukusima citalaca kojima je strip dobar uz obrok ili da se ubije vreme u klozetu?

Postoji li zlatna sredina?

Znate li neki primer kada su svi zadovoljni?

Ko je relevantan da oceni koji strip je dobar? Neostvareni autori u formi kriticara? Autori kriticari? Urednici? Finansijski menadzeri? Citaoci?

Za koga cemo raditi stripove biramo sami, ili nam to sudbina odredi?

Ko je u pravu?


Ko ce vec jednom dati neke odgovore na sva (ili bar poneka) dosad postavljena pitanja?
Ili ce sva ostati "nesto izmedju... pitanja i odgovora"???
:)

S postovanjem,

Zlatko Milenkovic




1. RADIKALNI I HIPERAKTIVNI

Strip Core


LE DERNIER CRI: HOPITAL BRUT
29. avgusta od 20.30, Ljubljana

RADIKALNI I HIPERAKTIVNI

Francuska avangardna autorska grupa Le Dernier Cri (Zadnji Krik), koju je l. 1993. osnovao hiperaktivni par Pakito Bolino i Caroline Sury, bazira v Marseillu i rasirila se van granica maticne drzave sve do Finske. Le Dernier Cri su autori, izdavaci, izlagaci i stampari. Publikacije (izdali su preko 100 razlicitih naslova) stampaju i izdaju skoro iskljucivo u tehnici sitostampe. Od autorskih albuma izdali su i jednu od najboljih originalnih i radikalnih stripovskih antologija "Hopital Brut", koja je ugostila mnogobrojne medjunarodno cenjene autore (M. S. Bastian, Kerozene, Matti Hagelberg, Stephane Blanquet, Thomas Ott...) i spojila razlicite forme: od ilustracija, stripova, fotografija, kolaza do eseja i intervjua. Sa svojom produkcijom su otvorili nove puteve u razvoju strip medija.

Pored izdavanja stripova se clanovi grupe, bave muzikom i snimanjem filmova. U koprodukciji sa francuskom TV stanicom Canal+ su prosle godine zavrsili drugi animirani dugometrazni film. Film je uradjen u razlicitim tehnikama i sa razlicitim grafickim pristupima. Svoje filmove Le Dernier Cri opisuje kao "Epilepticno kontaminirane spodobe iz katodne cevi... ...Eksplozivna kuhinja povracajucih spodoba se zavrsava u kinematografskom obojenom haosu...". Produkciju njihovih animiranih filmova je preuzela francuska televizijska stanica Canal+, ucestvovali su na brojnim stripovskih medjunarodnim festivalima i festivalima animacije (Fumetto '99 (CH), Helsinki Comis Festival 1999 (F), Annecy (F), International Animation festival Hiroshima '98 (JAP)).

Kao medjunarodni slikovni terorizam je Le Dernier Cri kod prve postavke izlozbe Hopital Brut opisao u svajcarskoj reviji Strapazin Christian Gasser.

Izlozba Hopital Brut, koja ce moci da se vidi u KUD France Presseren u Ljubljani (otvara se 29. avgusta od 20.30), nosi ime po njihovom zadnjem animiranom filmu. Radi se naime o izlozbi stripova, ilustracija, kolaza, fotografija, instalacija sa animacijama... t.j. dela autora, koji su ucestvovali u nastajanju tog 46 minutnog psihoticnog animiranog filma. Sve se to dogadjalo u Hopital Brut (Brutalnoj Bolnici)!

Autori animacije: Andy Bolus (UK), Pakito Bolino (F), Blex Bolex (F), Mike Diana (USA) + Kyboots, Mark Druez (F), Danile Jacqui (F), Beth Love (D), Mischa Good (CH), Jean Kob (F), Y5/P5 (F), Henriette Valium (CAN), Raymond Reynaud (F), Keiti Ota (JAP), Killoffer (F), Matti Hagelberg (FIN), Laetitia (F), Fredox (F), Moulinex (F), Caroline Sury (F), Stumead (USA), Goto: Lo + Jean Kristeau (F) + Anne Fred, Nuvish (F), Kerozen (F), Thomas Ott (CH), Winschluss + Cizo (F), Reijo.

Muzika: P. BOLINO + F. D. QUENGO + Tony KENNEDY

Na izlozbi ce ucestvovati i neki drugi autori, koji su objavljivali u antologiji Hopital Brut: Matthias Lehmann (F), Antonie Bernhart, Elisabeth Villa - Baset Blanquet (F), Donato Di Nuno, Poincelet...).

Na otvaranju cete moci pogledati i 2 animirana filma:

Le dernier Cri (25 min.)
Sitostampa, je za Le Dernier Cri najlepsa tehnika za reprodukciju umetnickih dela, istovremeno i najopasniji za ljudsko telo. Film govori upravo o tim opasnostima. Prostor dogadjanja je stamparija te umetnicke druzine.

Hopital Brut (46 min.),
Hopital Brut je najduzi animirani film, sa najraznovrsnijim tehnikama, vise stvaralaca - radikalniji. Prostor dogadjanja je jedna psihijatrijska bolnica.

Uzivo cete se sresti sa Paquitom Bolinom i Nuvishem, na njihovi postavci pa cete se i upoznati sa radovima Le Dernier Cri.

Paquito Bolino, koji je diplomirao na L'Ecole des Beaux-Arts u Angoulemeu i potom se skolovao za sitostampara u Siebrucku, ce izmedju 31. avgusta i 3. septembra u "Hissi kulture" u Pivki voditi sitostamparsku radionicu, u kojoj ce ucestvovati 6 slovenackih strip autora i ciji ce krajnji produkt biti publikacija Burger Faces.

5. septembra od 22.00 cemo u okviru programa Kino-Uho u Slovenskoj kinoteci prisustvovati zivom muzickom nastupu gverile Le Dernier Cri povodom svecanog predstavljanja njihovog animirang filma Hopital Brut. Paquito Bolino - gitara, sempleri; Nuvish - klarinet i za bubnjevima Gilles Campaux, clan kod nas poznate grupe Ferdinand & les Diplomats reinterpretirat ce muziku iz Hopital Brut-a, koju su originalno napisali: Paquito Bolino + F. D. Quengo + Tony Kennedy.

-------------------------

KUD FRANCE PRESSEREN, Ljubljana
Le Dernier Cri: Hopital brut
Otvaranje izlozbe u utorak, 29. avgusta od 20.30
Po otvaranju sledi projekcija animiranih filmova Le Dernier Cri i Hopital Brut
Izlozba ce trajati do 11. septembra.

SLOVENSKA KINOTEKA, Ljubljana
Le Dernier Cri: Hopital brut
Muzicki nastup Le Dernier Cri ob projekciji animiranega filma Hopital Brut
Utorak, 5. sept. od 21.00
Ulaznica: 800/400 (za clanove Kinopolisa) sit

-------------------------

Produkcija:
Stripburger / Forum Ljubljana

Koprodukcija:
Slovenska kinoteka, KUD France Presseren, "Hissa kulture" u Pivki

Projekt su omogucili:
MOL-Oddelek za kulturo, Ministrstvo RS Slovenije, Alten, KGB- ZOD, Tosama d.d., Papirografika d.d.


Strip Core c/o Forum Ljubljana,
Metelkova 6/I, SI - 1000 Ljubljana,
Slovenia tel.: +386 1 2319662,
fax: +386 1 4338074
http://www.ljudmila.org/stripcore




2. STRIPOVI NA TRAVI

Damir Smith


/3.JFJF - SUBOTICA/

13. VIII 2000. svecano i zvanicno je zatvoren 3 jugoslovenski festival jeftinog filma, atmosfera je uglavnom bila odlicna tokom celog festivala 10.VIII u 17 casova u okviru festivala je trebala biti otvorena izlozba ekstremnog stripa u holu OU gde su se svakodnevno odrzavale i projekcije revijalnogi takmicarskog programa.

Izlozbe iz tehnickih razloga nije bilo. Bila je tu i rezervna ideja da se izlozba svakodnevno update-tuje po sistemu sto se nacrta to se taj dan i okaci samo sto je i to na kraju izvisilo (tehnicki razlozi). Ali se zato pojavio novi Striper - casopis za ekstremni strip, A4 format sa extremno fancy koricama i gomilom odlicnih kratkih stripova domacih extremnih autora.

Festivalu su prisustvovali urednici strip casopisa Radovan Popovic (STRIPER) i Igor Prassel (STRIPBURGER) iz Slovenije. Kao i veliki broj strip autora: Mr Stoca, Sasa Mihajlovic, Ivan Grubanov, Neda Dokic, Leonid Pilipovic, Alexandar Zograf, Danilo Milosev Wostok sa Vrsackom ekipom, Danijel Savovic, Relja Pajic...

D.M. Wostok je organizovao dzem session crtanje stripova na travi u dvoristu ucenickog doma gde je bilo smesteno oko 150 gostiju festivala. Igrao se fudbal, odbojka i crtali stripovi.

Hamera, tusa, bojica i dobre volje je bilo puno... Stripovi (50-tak tabli) nastali na osnovu oglasa iz PAN EROTIKE verovatno ce se jednom pojaviti u nekom fanzinskom izdanju a zajednicka tabla o festivalskim dogadjajima treba da bude objavljena u nekom od narednih brojeva MLADINE u Sloveniji.

Pored strip autora seli su da crtaju i mnogobrojni filmski autori i autorke kao i veliki broj raznoraznih ostalih gostiju... Svoje neobicne table su prilozili i americki gost Ary Gold kao i francuz Moddy Bar, obojica mladi nezavisni filmski pregaoci.

Sto se filmskog dela tice stvari su stajale ovako: uz zvanicni filmski program bilo je tu i jako puno revijalnih filmova iz raznoraznih zemalja otprilike 4 sata kratkih filmova na dan + nocne koncert zurke za goste festivala: Zoambo Zoaet Workestrao iz Slovenije, Jarboli, Lajko Felix, Corrosion i nekoliko Subotickih bendova...

Strip tablu Sase Rakezica o zbivanjima na 3JFJF - REGARDS FROM SERBIA mozete naci kada kliknete na:
http://209.245.245.74/Merchant/regardspage.htm
a zatim na poslednji, najnoviji strip u nizu oznacen sa 08/19/00 WEEK 58

Do cetvrtog... JFJF za vas.




3. ALAN FORD

knjizara


Zelimo da Vas obavestim da u knjizari imamo nova hrvatska izdanja Alan Forda, epizode koje ranije nisu izlazile u standardnom formatu ili nisu izlazile uopste. To su sledece epizode:
* Formule - unutrasnji broj 10,
* Visa Rasa - 125,
* Olimpijski plamen - 180.

Puno pozdrava

Miroslav - Knjizara Alan Ford




4. MARKETPRINT NEWS

Marketprint


-LOAZELOV PETAR PAN
Kao sto smo i obecali ovih dana je iz stampe izasao prvi album iz serijala "Petar Pan" koga kompletno od scenarija do crteza i kolora radi Rezis Loazel, nasoj citalackoj publici poznat po stripu "Ratnici sa Akbara" koji izlazi u nasem izdanju, u Stripoteci. Album je stampan u punom koloru, na 52 strane, na najfinijoj 120 gramskoj hartiji, u brosiranom povezu, uz napomenu da su tabaci prosiveni radi kvalitetnijeg koricenja. Vise o samom stripu cete moci da procitate u tekstu uvodnika, koji smo ustupili Strip Vestima, pod nazivom "Decak koji nije zeleo da odraste".



PRODAJA ZA INOSTRANSTVO
Uprkos svim nasim pokusajima da obezbedimo mogucnost redovnog placanja iz inostranstva za nasa strip-izdanja, naisli smo na nepremostive prepreke. Ustvari, prinudjeni smo da vam ponudimo jedino preostalo racionalno resenje, koje podrazumeva sistem depozita. To znaci da bi trebalo da na nas racun uplatite depozit u visini od 300 DM (ili 160 EUR) i na taj nacin unapred obezbedite sve ono sto zelite da kupite. Razume se, kad se depozit potrosi, neophodno je ponovo uplatiti istu sumu. U slucaju da vam ovakav nacin placanja odgovara, broj naseg racuna za uplate u DM je sledeci:
MARKETPRINT, Banja Luka (Bosna i Hercegovina)
ACC.NO: 0-680769-047/LB-141
ACCOUNT WITH:

RUSSIAN COMMERCIAL BANK LTD ZUERICH
(SWIFT: RKBZCHZZ)
VIA: DEUTSCHE BANK FRANKFURT/M (SWIFT CODE: DEUTDEFF)

Broj naseg racuna za uplate u EUR je sledeci:
MARKETPRINT, Banja Luka (Bosna i Hercegovina)
ACC.NO: 0-680769-0814/LB-141
ACCOUNT WITH:

RUSSIAN COMMERCIAL BANK LTD ZUERICH
(SWIFT: RKBZCHZZ)
VIA: DEUTSCHE BANK FRANKFURT/M (SWIFT CODE: DEUTDEFF)

Trenutno na lageru raspolazemo sa sledecim izdanjima:
a) Princ Valijan (meki povez) - 26 DM (sa R postarinom)
b) Princ Valijan (tvrdi povez) - 45 DM (sa R postarinom)
c) Komanca 1 ili 2 (crno beli albumi) - 10 DM (sa R postarinom)
d) Petar Pan 1 (kolor album) - 18 DM (sa R postarinom)
e) Stripoteka (godisnja pretplata - 12 brojeva) - 25 DM (redovna postarina)
f) Konan (godisnja pretplata - 12 brojeva) - 22 DM (redovna postarina)

U pripremi su sledeca izdanja:
a) Komanca 3 (septembar) - 10 DM (sa R postarinom)
b) Bernard Prins 1 (septembar) - 10 DM (sa R postarinom)
c) Modesti Blejz 2 (knjiga u tvrdom povezu-oktobar) - 22 DM (sa R postarinom)

Nakon uplate, molimo vas da nas o tome obavestite (postom ili preko faksa: 021/611-989), nakon cega cemo vam poslati trazene primerke.




5. DECAK KOJI NIJE ZELEO DA ODRASTE

Slavko Dragincic



Jedno od neprevazidjenih dela u istoriji svetske knjizevnosti, napisanih prvenstveno za citaoce mladjeg uzrasta, svakako je "Petar Pan" skotskog knjizevnika Dzejmsa Metju Barija. Inspiracija za mnoge umetnike, ova prica dozivela je bezbrojna izdanja u obliku ilustrovanih knjiga, manje ili vise uspesnih obrada u stripu, kao i razne filmske verzije. Najupecatljivija filmska obrada nastala je u radionici kompanije Volta Diznija, koja u konkurenciji animirane dugometrazne produkcije verovatno nikada nece biti prevazidjena. Kod igranih filmova, najinteresantniju verziju kreirao je slavni Stiven Spilberg. U "Povratku Petra Pana", omogucio nam je da ponovo osetimo originalni ambijent Barijeve price i uzivamo u kreacijama glavnih likova: Petra Pana maestralno je odigrao Robin Vilijams, Kapetana Kuka Dastin Hofman i Zvoncicu Dzulija Roberts.

Stripovane verzije "Petra Pana" nisu ni priblizno dostizale nivo filmske produkcije, a cesto su bile slabije i od ilustrovanih verzija u knjigama. Uzrok se verovatno nalazi u cinjenici da su se obradom ove price gotovo po pravilu bavili manje poznati autori, nedorasli jednom ovako slozenom zadatku. Upravo zbog toga, pokusaj poznatog francuskog strip-autora Rezisa Loazela da predstavi svoje dozivljavanje Barijevog dela, zasluzuje sasvim posebnu paznju. Loazel, koji se vec osamdesetih godina proslavio serijalom "U potrazi za pticom vremena" (kod nas se ovaj strip objavljuje pod nazivom "Ratnici sa Akbara"), odlucio se, ne bez razloga, da svoju percepciju "Petra Pana" obradi u zrelom stvaralackom dobu. Prikazujuci decaka Petra kao licnost koja ima svoje korene, Loazel ga postavlja u realan svet tadasnjeg Londona i iz sveta maste preseljava ga u ne bas privlacne medjuljudske odnose najsiromasnijih stanovnika grada. Predstavljajuci njegovu majku kao alkoholicara, a oca (kojeg Petar nikad nije ni upoznao) kao slabica sklonog avanturama na moru, autor nam sugerise uzroke loseg detinjstva mnogih malisana tadasnjeg Londona. Decaci iz sirotista prakticno samo uokviruju vec postavljenu sliku. Krecuci se u ovakvom ambijentu, Petar redje dozivljava lepe trenutke, a mnogo cesce izlozen je poruzi starijih ljudi, koji ga svojim postupcima dovode do uverenja da je najbolje da nikada ne odraste. Cak ni stari gospodin Kundal, koji o Petru brine dugi niz godina, ne uspeva da ga razuveri u tome. Njegovo objasnjenje da je vreme "Veliki zderac" i da predstavlja neumitnu sudbinu svega sto je zivo, Petar odbija da prihvati, smatrajuci da se uz pomoc volje i sopstvene maste moze izboriti i sa takvim protivnikom.

U vakom slucaju, prelistavanjem ovog albuma, citalac stice utisak da je zalutao u neki od Dikensonovih romana, uz neprekidno prisutnu aromu iz "Olivera Tvista". Ali, kada se potpuno uzivite u ovakav ambijent, sasvim neocekvano, autor premesta teziste radnje u jedan drugi svet - svet maste i avanture. Prvi predznak ovakvog zaokreta nagovesten je pojavom ljupke male vile, koju ce Petar nazvati Zvoncica, da bi samo malo kasnije mracni ambijent Londona bio zamenjen sasvim drugacijim: malo ostrvo sa neobicnim stanovnicima, gusarski brod u zalivu i naravno, Kapetan Kuka i njegov verni pratilac mister Smi. Ovakvim nacinom vodjenja radnje, Loazel nam vec u prvoj epizodi serijala otkriva svoju nameru da u daljem toku price varira izmedju stvarnosti i maste, izmedju grube realnosti i ljupkog izmisljanja, ilI najjednostavnije - izmedju ruznog i lepog. Objasnjavajuci nam time da i ekstremne vrednosti moze da deli tanka nit, autor nam obecava mnogo uzbudjenja u narednim epizodama, zadrzavajuci nasu paznju na izuzetno uverljiv nacin.




6. I POSLE INKALA - INKAL

Aleksandar Manic



"Za mene je "Inkal" uvek bio triptik. Kao sredisnji pano zamislio sam epizode koje su nastale u saradnji sa Mebijusom, levi pano "Pre Inkala" nastao je u saradnji sa Zoranom Janjetovim, a desni pano "Posle Inkala", zamisljen u sest nastavaka, radim ponovo sa Mebijusom."

Reci Aleksandra Jodorovskog, jedne od najzanimljivijih figura strip sveta, uzbudile su mnoge poklonike i obozavaoce mitskog serijala o Dzonu Difulu, privatnom detektivu klase R. Fascinantni "Crni Inkal" izasao je 1980. godine, a tandem Jodorovski - Zzan Zziro Mebijus, nastavio je da nize epizode ove naucnofantasticne avanture koja, u biti, predstavlja misticni put inicijacije. Osam godina kasnije, serijal se nalazio u sestom nastavku, ali bez prave vatre, te se sa razlogom zaustavio, a Jodorovski je krenuo u pisanje onoga sto se desilo pre prve epizode. Za crtaca je uzeo Novosadjanina Zorana Janjetova, izuzetnog strip autora, u potpunosti opsednutog mebijusovskim svetovima. Janjetov i Jodorovski stvorili su sest albuma za osam godina, a onda je doslo do zatisja.

Ipak, Zziro nije odoleo i ponovo se vratio "Inkalu". Novi album, trinaesti po redu, nastavlja se neposredno na peti nastavak "Pre Inkala", u trenutku kada Diful gubi svoju veliku ljubav Luz de Gara, i nanovo krece u potragu za njom.

"U pocetku smo mislili da napravimo album zasnovan na jednom od sporednih likova - nemu pricu u kojoj bi glavni junak bio Gorgo. Medjutim, onda sam uzeo u ruke serijal "Pre Inkala" i ponovo otkrio Zorana Janjetova - kaze Zzan Zziro Mebijus - njegov crtez je destrukturisan, ponekad i nepravilan, ali ponekad i genijalan, sto ja sve skupa mnogo volim, jer ima vrlo jaku mebijusovsku, malo ciklotimiccnu, stranu.

Kada sam ponovo poceo da crtam Inkal, islo mi je jako dobro, te sam ponekad zavrsavao po dve, tri table dnevno. Najednom me je ta brzina poplasila i poceo sam da se pitam da li ja to sm sebi idem na ruku i trazim olaksice. Medjutim, rezultat me je ohrabrio."

Saradnja sa Jodorovskim odvija se na najcudniji nacin. Naime, on nije napisao scenario, nego ga svakoga puta pripoveda i glumi. Za to vreme Zziro belezi odredjene detalje, i neverovatnom brzinom crta krokije, koje potom obradjuje u ateljeu.

"Najvecu licnu slobodu ne postizem u "Inkalu", nego u "Vrtovima Edena" - nastavlja Mebijus - ali se ponekad zapitam da li strip koji crtam moze da se cita. Rad na Bluberiju takodje mi predstavlja izuzetno zadovoljstvo, mada osecam da sam izgubio onu vedrinu iz vremena saradnje sa Ssarlijeom."

Kolor trinaestog nastavak "Inkala" nece raditi Zziro, nego Fred Beltran, ilustrator i muzicar, koji je stekao ime radeci kolor "Tehnoocceva" Zorana Janjetova. Njegova se paleta odlikuje odredjenom gustinom, glatkoscu i realizmom, postignutim kroz vrlo komplikovan kompjuterski proces. Izlazak albuma predvidjen je za novembar ove godine, a pocetni tiraz je sto hiljada primeraka.




7. QMOVA KOLUMNA (24)

Bojan M. Djukic


PRVIH DVADESET GODINA
DRAGANA BOSNICA
- drugi deo

Nekako u to vreme palo mi je na pamet da mu predlozim za saradnju jedan moj 'grandiozni' projekat inspirisan delimicno Zvezdanim ratovima, a ponajvise E.R. Berouzovim pred-tarzanskim ciklusom o Dzonu Karteru [s Marsa]. Dok sam mu poletno kazivao sta, kako i gde, on me je zamolio za parce hartije i olovku; ocekivao sam da ce da 'hvata beleske', a on je zapravo zapanjujucom brzinom skicirao male table, dva santimetra sa jedan, sa sve prizor-poljima i figuricama unutar njih (!!!) i u roku od manje od pola sata na listu formata A4 nalazila se KOMPLETNA epizoda u gruboj skici, sa svim elementima minijaturizovanim - pa ipak jasnim i razumljivim. Radnja jasna kao dan, bez i slovca teksta!

Shvatio sam da je doslo vreme da revidiram svoj stav o Bosnicevom 'nedostatku iskustva za vizuelnu sekvencijalnu naraciju'. Dragan nije bio samo rasni crtac i slikar - bio je i vrsni pripovedac!

Svestan toga, usao sam sa Draganom u nasu finalnu, trecu saradnju. U Ilustrovanoj Politici sam pronasao navodno istinitu reportazu o dogodovstini sa Cubure koja zalazi u para-normalno - kao po meri horor-storija koje objavljivase meni tada dragi strip-magazini EERIE i CREEPY. Strava i uzas, pa jos domaci... Nameracio sam se da napisem scenario za kratak strip BEZ reci, otkucao predlozak i predao ga Draganu. Nevolja je bila u tome sto nisam umeo da smislim naslov, pa sam hteo da tako i ostane - primereno skaski bez reci.

Druga nevolja bila je u tome sto i pored svog truda, poenta price nije mogla da bude do kraja jasna bez objasnjenja, no to sam 'galantno' prepustio Bosnicu da 'iscupa' kako zna i ume...

... sto je on i uspeo: prepustio je prici da se 'pantomimski' sama kazuje kroz njegove bravurozne crteze na granici groteske, uz puno senki i pretece atmosfere sa sevanjem munja kroz kisnu noc, sve do pred-kljucne scene kada jedan od zenskih karaktera izgovara kratku opasku glavnom junaku i time daje smisao sokantnom zaokretu u naraciji kojim se prica zavrsava na groblju gde vec par godina pociva devojka koju je prosle olujne noci protagonista sreo u sporednom sokaku i zaljubio se u nju. To je bio Draganov instiktivni pripovedacki doprinos - uz ingeniozni predlog ilustratorke Zlate iz dopisnistva DENO-a koje je figuriralo kao redakcija YU STRIPA - Dragan je na kucu u kojoj, navodno, zivi devojka za koju se u stripu ispostavlja da je vec dve godine pokojnica stavio broj 57 i Zlati je sinulo da bas TO i bude naslov stripa - "57"!

Tako je i bilo i Dragan i ja smo objavili nas poslednji zajednicki strip.

*
* *

Normalno, nismo prestali da se druzimo, samo smo se redje posecivali - a uvek se vazda razmenjivalo misli i zdravica u Mazestiku koji nam je, kao neke druge kafane u neka druga vremena nekim drugim stvaraocima u drugim domenima, postao jos malo pa - druga kuca, sa kelnerima koji nikada nisu do kraja prihvatili stalno narastajucu crtacku bratiju koja, po njima, nije dosegla status valjano plateznih gostiju.

Dragan je nastavio sa svojim studijama (diplomiravsi na vreme, razume se) i redovnim prisustvom u stripu i ilustraciji. Pokazao se i kao solidan samostalan scenarista, ali i kao ravnopravan partner nekim drugim piscima stripovskih tekstualnih predlozaka - MAFu (Marku Fancovicu), Zeljku Paheku (i samom vrsnom crtacu stripa i ilustratoru te slikaru), Draganu Savicu...

... i ponajvise Slobodanu Ivkovu sa kojim se oprobao u sirokom dijapazonu razlicitih pristupa stripovskom izrazu, ukljucujuci i SF i decji humor i sta sve ne... Kroz sve te avanture olovkom, cetkicom i perom na hartiji Dragan je uspevao nesto sto nije svakome polazilo za rukom: u moru vecine nas postovalaca (u nekim slucajevima cak i pokornih nekritickih sledbenika) raznih 'svetskih velicina' u domenu pristupa crtanju - bilo da je u pitanju Rejmond, Drije, Herman, Ziro/Moebius ili ko zna ko vec - on je spontano ostajao svoj i originalan, bez ociglednih uticaja uzora koji bi 'curili' iz njegovih strip-tabli, ilustracija, slika, studija...

Sta god da je radio, cega god se dohvatio, Dragan Bosnic je uspevao da bude i ostane - ono sto jeste.

On sam, kakav jeste.

Mnogim poslenicima grafickog oblikovanja upucivan je kriticarski kompliment da poseduju '...osobit i originalan, prepoznatljiv licni crtacki rukopis'.

Draganu Bosnicu ponajvise pogoduje odavanje takve pocasti.

Video sam i u najvecem broju slucajeva iscitao skoro sve sto se u nas u ta 'davno-bliska' vremena objavljivalo, izmedju ostalog i legendarne [i precenjene] 'pocetnice' u stripu koje su publikovane sirom sveta, posvecene nekolicini velikana nauke, filosofije i sl. Najbolju od svih tih 'pocetnica' - o Vuku Karadzicu - ilustrovao je Dragan i jasno se secam istog intenzivnog osecanja zavisti i postovanja koje se javilo kada sam jedne kisne veceri u galeriji "Citalista" gledao izlozene originale "Vuka za pocetnike", maestralno izvedene perom, u uvek svezem pa ipak prepoznatljivom Bosnicevom stilu koji je elegantno evoluirao iz njegovog oduvek obecavajuceg samosvojnog crtackog manira.

Siguran sam da o njemu i njegovom radu moze jos puno toga da se kaze i da ima kvalifikovanih ljudi koji to znaju i umeju bolje, stoga bih da zavrsim sa jednom licnom opaskom: nikada, niti u jednoj [ne]prilici nisam cuo Dragana kako psuje. Okruzen [tada] mladjim svetom kolega koji, u stremljenju ka samo-dokazivanju ne prezaju izmedju ostalog ni od ceste upotrebe izraza i reci koje se u dijaloskim balonima u stripu zbog 'nepristojne tezine' ispisuju sa, npr. "#*!%$&+?**!!" on nije prezao od primene elementarne pristojnosti u ponasanju i govoru - kada ne cuti. Jednom kada mu nesto nije bilo po volji i kada je stvarno izgledalo da je ljut, on je besno izgovorio jedinu kletvu koju sam ikada od njega cuo.

"Do djavola".

Za navodno punokrvnog Zemunca [koji strahovito dobro crta kao niko drugi] to je stvarno premalo.

Sretno ti prvih dvadeset stvaralackih godina, Bata-Bole.


---
Bojan M. Djukic
London, avgusta 2000


[Nastavice se..?]




8. QMOVA KOLUMNA (24a)

Bojan M. Djukic


[ ... ]
10. DATUMI

od 19. do 25. avgusta
21. avgusta 1933. Pocinje da izlazi cuveni dnevni strip, naucno-fantasticni Buck Rogers, za kojeg je scenarije pisao novinski veteran Vilijem Rit (William Ritt), a po njima crtao Klarens Grej (Clarence Gray).

[ ... ]
-----
Ne bi se reklo... BUCK ROGERS izlazi od 1929. i crtao ga je [Dick..? Nick..?] Calkins, a gore pomenuta informacija se odnosi na BRICK BRADFORD-a.
Izvinjavam se sto se ne secam imena scenariste Bak Rodzersa.
Dillin..?

Molim za oprostaj.

Cenjenom kolegi Kvintalu hvala na lepim recima. Izgleda da se na kraju krajeva slazemo po svim pitanjima jer sam jos na pocetku svog serijala o alatima napomenuo da se strip moze praviti bilo cime na bilo cemu - samo da se radi; isto sam kao napomenu i eventualno ohrabrenje u slucaju frustracija usled nemogucnosti da se eventualno nadju pobrojani materijali te pribor u vise navrata ponavljao u tekstovima.

Mark Pasela, skoro intervjuisan crtac za SVesti bez pardona koristi i hemijsku olovku, uz ostalo sto mu se nadje pri ruci.

Radimo cime stignemo i onim sta nam je dostupno, budimo zahvalni i srecni ako postoje edicije i mogucnosti za objavljivanje i za svaki slucaj imajmo spreman plan 'B', sto nedavno rece G-din Bolend.

Svako dobro i sve najbolje ~

Bojan M.




9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (32)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr


SIBENSKI ZAPIS

Nekidan sam opet imao jedan od onih razgovora. Momak je bio nacuo cime se bavim i htio je, zapravo, pokazati crteze, ali je poceo zaobilazno.
- Smijem li pitati koliko se strip placa? - rekao je. - Recimo, u Bonelliju.
Odgovorio sam mu. Po ocima mu se vidjelo da mu se svidjelo.
- A koliko treba nacrtati mjesecno?
- Oko sesnaest stranica - odgovorio sam. To mu se vec manje svidjelo.

Poslije je donio crteze i svi su bili studiji glave ili tijela, niti jedne table, sto mi je dozvolilo standardno izvlacenje: "Nije lose, ali da ti ista tocnije mogu reci, morao bih vidjeti table. "Kimnuo je, zahvalio se, i otisao. Mozda ga opet vidim, ali nekako sumnjam. Neki ljudi cijeli zivot pricaju kako bi mogli napisati roman, neki sanjaju o vrhunskim strip-honorarima za nikakav trud, ne shvacajuci da je u dobrom dijelu strip posao kao i svaki drugi, da zna biti itekakva tlaka.

Kad sam bio mali, zgrozilo me kako je jedan kolega opisao karikaturista Otona Reisingera: "Kad mu ponude posao, Oto pita samo dvije stvari - koliko placate i kad treba biti gotovo!" Zgrozio sam se bio jer mi se takav stav cinio hladan, cinican i neromantican. Danas, naravno, znam bolje. Danas znam da su to dva osnovna pitanja profesionalizma i da romantici - bar na povrsini, bar u odnosu prema kupcu - nema mjesta jer pokazuje da smo ranjivi. Svi smo mi bili, ili jos jesmo, u fazi u kojoj bismo radili stripove i badava samo da nam ih objave, ali nakon prvog honorara prisiljeni smo poceti razmisljati ozbiljno, quid pro quo. Ako vrijedim, plati me; ako ne vrijedim, zasto razgovaramo? Dva Otova pitanja su, ako nista drugo, dobar lakmus za sugovornike - pocnu li izvrdavati, bjezimo!

Cijena, doduse, varira. S velikim izdavacima igra se jedna igra, s fanzinima druga. Na ilustracijama se dere, oko stripa se pregovara, neke se kolumne pisu gratis jer je urednik simpatican i fer. Ali Otova pitanja ostaju.

Momak s pocetka teksta postavio ih je instinktivno, ali zaboravio je bitno: strip nije najlaksi nain da se novci zarade crtanjem i nitko nije u stripu opstao koga su samo novci vezali. Ispod cinicnih ljustura cuce mali romantici.

Tlaka je tlaka, ali seljak voli zemlju.




10. VESTI IZ SVETA


-TOP 10. ANOTHER UNIVERS
Nedeljna lista od 22.08.2000.godine. Ovu listu je uredio Steve Johnson.
http://www.AnotherUniverse.com/
1. Authority #18
2. Blade of the Immortal The Gathering #6
3. Blood Legacy #3
4. Captain Marvel #10
5. Hellblazer #153
6. Ladytron
7. Punisher #7
8. Ranma 1/2 Part Nine #4
9. Wildstorm Thunderbook #1
10. Witchblade: Destiny's Child #3




11. BRAZILIAN FANZINE EXHIBITION

mail


INVITE DO ARARAQUARAZINE - BRAZILIAN FANZINE EXHIBITION

Fanziners Friends!

This e-mail is to invite to participate to 2a. AraraquaraZine Fanzine Exhibition, that will be in the day Nov/25/00.

To participate of this event, to send one edition of your fanzine until Nov/20/00 to following adress:
AraraquaraZine
A/C Iara Carvalho
R. dos Libaneses, 2251
14801-425 - Araraquara - SP
Brasil

For more information: icarvalh@uol.com.br

Please help me to propagate this. Invite your friends to participate too.

As the last year this fanzine exhibition will have a fanzine about the event with publication of the participants fanzines. I'll wait for your participation.

Iara Carvalho




12. LINKOVI


-Anonima Fumetti News
http://www.fumetti.org/afnews/




13. DATUMI


od 26. avgusta do 1. septembra

28. avgusta 1937. Umro je F.B. Opper u New Rochelle, drzava New York. Radio je na stripovina: Alphonse and Gaston, And Her Name was Maud! (I njeno ime bese Maud), Happy Hooliganu.

29. avgusta 1905. Rodjen je Al Tallaferro u Montroseu, Colorado. Radio je na Paji Patku (Donald Duck) i Silly Symphonies.

30. avgusta 1936. Donald Duck (Paja Patak) postaje pravi, nezavisni strip i od tada pocinje izlaziti u nedeljnom ritmu.

30. avgusta 1960. Umro je Edgar Martin u Clearwateru, Florida. Radio je na stripu Boots and Her Buddies.

Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica.


Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu.

Zlatko Milenkovic

e-mail: zmcomics@EUnet.yu
web: http://members.tripod.com/~ZM97
web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics
Zlatko Milenkovic, Petra Drapsina 16, 21000 Novi Sad

STRIP VESTI SU BESPLATNE