S A D R Z A J 1. IZLOZBA STRIPA (Strip Vesti) Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
!?!? eh, morao sam nekako da pocnem uvodnik. Istrosio sam sve fraze kojima moze da se pocne tekst:) Broj je obiman i pored toga sto dve rubrike nedostaju. Naime zbog porodicnih obaveza sam bio prinudjen da odustanem od trazenja datuma kao i od rubrike predstavljanja strip autora. Predstavljanje autora je bilo pripremljeno ali sam odustao jer nisam bio u mogucnosti da na vreme pripremim stranicu na sajtu pa je tekst odlozen za iduci broj. Uvodnik cu iskoristiti da objavim i informaciju da od danas na
sajtu Strip Vesti funkcionise i STRIP DISKUSIJA. Naime doslo je
do sukoba nekih moderatora sa gazdom virtuelnog serbiancafea pa
su se neke diskusije "otcepile", medju njima i strip diskusija.
Moderator je, na moje licno zadovoljstvo, izrazio zelju da se
ta diskusija nadje i na sajtu Strip Vesti i vizuelno je prilagodio
diskusiju. Naravno u zelji da sajt bude sto potpuniji i sveobuhvatniji
ponuda je oberucke prihvacena:) Tako da sada na adresi SVesti: Zlatko Milenkovic
Potus Ikar predstavlja: Dom studenata Pancevo
U sredu 15. februra je u Galeriji Novosadskog otvorenog Univerziteta (Vojvodjanskih brigada 7) otvorena izlozba novosadskih strip autora. Izlozba koja je dosla iznenadno, mozda je malo ishitreno organizovana tako da je izostao katalog i jos poneki prateci elementi. Medijski je izlozba solidno propracena u najavi, dok je bio primetan izostanak novinara (a o TV kamerama da i ne govorimo) na samom otvaranju. Na otvaranju je bio prilican broj posetioca tako da je ipak sve ispalo odlicno. Nakon sto se Svetozar Obradovic zahvalio ljudima koji su pomogli u organizaciji izlozbe dao je uvodnu rec Gospodinu Slavku Dragincicu glavnom i odgovornom uredniku Stripoteke. Dragincic je govorio o dugoj strip tradiciji Novog Sada koja datira jos iz proslog veka kada je Jovan Jovanovic Zmaj u svojim novinama uveo crtane price. Novi Sad dugo nije imao nikakve strip produkcije i samo pojedine autore sve dok nisu dve novosadske izdavacke kuce pocele intezivno da stampaju stripove i da se osamdesetih godina okrecu domacem stvaralastvu sto je, kako kaze Dragincic, rezultiralo stvaranjem prve autenticne generacije novosadskih autora. Jedan broj tih autora, ne svi, je zastupljen i na ovoj izlozbi. Nakon uvodne reci se naravno krenulo sa razgledanjem izlozenih radova. Naravno ko je imao zivaca da se bori u guzvi da vidi radove. Licno sam ipak to uradio sutradan prepodne kada je sve to moglo lakse da se vidi. I sta se to sve moze videti na panoima? Pocecemo redom pa u krug: Radic Mijatovic se predstavio sa dve table stripa "Mika Mustikla" i tri polutable stripa za decu. Dragan Lazarevic je predstavljen sa dve strip table, jednom ilustracijom i dve polutable i to sve radjeno za Francuske izdavace. Branko Plavsic se predstavio jednom tablom Paje Patka kao i sa ilustracijama radjenih za stripove Bleka, Teksa, Zagora,... Na panoima gde se nalaze radovi Gorana Djukica su mogle da se vide po jedna tabla iz stripova "Sveti Sava" i "Sveti Knez Lazar", jena kolor ilustracija, kao i dve table americkog stripa GHOST koje je u olovci radio za Dark Horse. Pavel Koza je izlozio dve table stripa "Ostrica sekire" kao i dve table stripa za decu. Sa ilustra- cijom i tri strip table se predstavio Marinko Lebovic. Svakako je najzastupljeniji bio Branislav Kerac koji je predstavio par tabli stripa Cat Claw (Kitten impact), 1 tablu i par ilustracija za strip Ghost sto je radjeno u saradnji sa Sibinom Slavkovicem, zatim su tu i dve table stripa "Shubby & Snort", i par tabli stripa "Aleida in Hell Mall" koji je radjen po scenariju Lodewijk-a. Zatim sledi Sibin Slavkovic koji je izlozio ilustraciju i par tabli stripa "Stormy & Iceberg" koji je za Svedsko i Norvesko trziste radio po scenariju Baneta Kerca. Sibin je tu takodje predstavljen i sa naslovnom stranom i cetiri table stripa The Mask u epizodi "Toys in the Attic". Tu se naravno nasao i Zoran Janjetov koji je predstavljen sa par tabli stripa "Mladost Dzona Difula" kao i sa dve table (nazalost fotokopije 1:1) treceg, jos neobjavljenog, dela stripa Technoperes. Sta jos reci? Novi Sad se moze slobodno svrstati u velike gradove evropskog stripa, naravno kada uzmemo u obzir koliki je broj strip autora u gradu sa nekih 300.000 stanovnika. Naravno nije rec samo o ovde predstavljenih vec i svih onih koji se jos uvek aktivno bave stripom. Zelja ljudi koji su izlozbu organizovali je da ponovo vrate sjaj novosadskoj strip sceni i da "regrutuju" nove mlade generacije koje ce se baviti stripom, Zato se i pokrece skola stripa koju ce voditi Svetozar Obradovic a gde ce predavaci biti vecina autora predstav- ljenih na ovoj izlozbi. Nakon izlozbe je odrzan i mini okrugli sto gde se razgovaralo o trenutnom stanju u strip izdavastvu i mogucnostima da se angazuju domaci strip autori. Prisutni su bili: Svetozar Obradovic, Zlatko Milenkovic, Slavko Dragincic, Radic Mijatovic, Pavel Koza, Bane Kerac, Nebojsa Bacic, Mladen Oljaca,... Naravno ugostio nas je direktor Novosadskog Otvorenog Univerziteta koji je mnogo pomogao izlozbi i buducoj Skoli Stripa. Diskusija je bila zanimljiva, poucna a zahvaljujuci Oljaci i dinamicna, jer su se suprostavila misljenja o izdavackoj koncepciji Stripoteke i njenog sadrzaja sto je branio Slavko Dragincic. Sve u svemu bila je to diskusija koja zasluzuje produzetak i produzetak, sto bi politicari rekli, dok se ne usaglase stavovi, o ukusima ne vredi pricati, to svakako nebi ni valjalo usaglasavati:) Sve u svemu to je izlozba koju svakako treba pogledati, ne zato sto je novosadska:) vec zato sto su tu predstavljeni zanimljivi radovi, objavljivani uglavnom u inostranstvu i takva se izlozba retko vidja na nasim prostorima. Jedino je steta sto se tu nisu nasli radovi bas svih autora prve generacije, nisu bili zastupljeni Meseldzija, Nenadov, Milovic,... Naravno stoji obrazlozenje da je to promocija Skole stripa i njenih predavaca. Zato jos jednom da ponovim: Izlozba stripa -AAAAAAAH!!? SKOLA STRIPA NOVOSADSKI OTVORENI UNIVERZITET -------------------------------
MIROSLAVE, MOZDA ZVUCI GLUPO ALI P H A N T O M W O R X S E KOZINUK = COSY NOOK = ZGODNO CJOSHE Kozinuk Comics ili CosyNook Comics je novo ime za ediciju fanzina koje je Nikola Vitkovic do sada izdavao pod imenom PHANTOM WORX. Verovatno ste zapazili neke od dosadasnjih naslova iz PHANTOM WORXA [hodnik se pretvara u grozde, kako to da ovu ulicu nisam ranie primetijo, zona sumraka, prirucnik za mlade izvidace itd]. U ovoj ediciji, ali pod novim imenom, pre nekoliko dana je izasao novi fanzin nikole vitkovica, koji nosi ime sAme edicije: KOZINUK COMICS. A5, 32 strane, grayscale, verzija na srpskom. ovo je prva zbirka kratkih stripova Nikole Vitkovica a la PHANTOM WORX posle fanzina hodnik se pretvara u grozde koji je izisao davne 1996 i u meduvremenu se prodao u bezbroj primeraka, poqpivsi jako lepe kritike od citalaca sirom sveta, verovali ili ne. Cak ga citaju i robijasi u kanzaskom zatvoru. Ovaj put, stripovi u zbirci su povezani tananim nitima i detaljima u jednu jako setnu baladu o zori, rosi, kocki koja leti, pijaci pred budenje, bunarima, planetariumima, usamljenima i nesvesnima. za razliq od fotokopiranog fanzina, svi stripovi su u originalu u boji. Mozete posetiti za recimo dva tri dana sajt phantom worxa http://www.net.yu/~phantom/ na kome ce biti ubaceni uzorci originalnih tabli u ful koloru. Do tada, prosetajte do knjizare BEOPOLIS u holu doma omladine gde cete qpiti KOZINUK COMICS po nistavnoj ceni od 15 dinara. Zainteresovani qpci van beograda se mogu javiti na mailto:alone@eunet.yu i lepo zamoliti za svoj primerak, i to sto pre jer ih nema bas mnogo. Imajte na umu: KOZINUK COMICS direktno nastavlja tradiciju PHANTOM WORXa a to je postizanje takve pritajenosti da vas prosto obuzme sreca u usamljenosti. Laq nocj.
Ovog puta samo kratki osvrt na sadrzaj novog broja Stripoteke. Naravno na redu je broj 941. U njemu je objavljena, za sada, poslednja epizoda Bernarda Prinsa pod nazivom "Dinamitera" koju je po Greg-ovom scenariju nacrtao Aidans (Eduard Edan). Scenario klasican, crtez standardan ali ipak osetno bolji od Dany-jevog koji je uradio dva albuma pre ove epizode. Tu su se naravno nasle i geg table stripova: Viva Zapa (Peter de Smet), Video Kica (Midam), Hogar strasni (Dik Browne) i Mali Spiru (Janry, Tome). Jos da vam dam adresu sajta na kojem mozete naci informacije o stripu Bernard Brins. -Bernard Prince
"Ludjak sa Sorbone" Mebijusa i Zodorovskog Cestiti ljudi, pa ispunise obecano! Beogradski anonimni piratski strip-izdavaci objavili su nedavno i trecu pricu scenariste Aleksandra Zodorovskog i crtaca Zana Ziroa Mebijusa o profesoru sa Sorbone Alenu Mengelu i time postigli izuzetnu aktuelnost. Album se zove "Ludjak sa Sorbone" (prevodni naslov je, iz nejasnih razloga, pogresan i glasi "Ludak Sorbone"), i time je, poslije "Ludace svetog srca", knjige objavljene prosle godine koja je sadrzavala prva dva albuma pomenute serije, objavljena i treca od ukupno tri do sada uradjene epizode ovog stripa. "Ludjak sa Sorbone" se premijerno pojavio se u Francuskoj u novembru prosle godine i njegovim objavljivanjem na nasem jeziku poslije nepunih 10 mjeseci postignuta je brzina koja nikada nije postizana ni u bivsoj a kamoli u sadasnjoj Jugoslaviji. Profesor Alen Mengel, pisano je o tome u "Reporteru" povodom "Ludace svetoga srca", profesor ciste flozofije na Sorboni, svjetski priznat i poznat, omiljen medju studentima i neomiljen kod vlastite zene, nesvakidasnji je junak stripa. Nije nam poznato da je profesor filozofije ikada bio junak stripa i nije nam poznato da postoji strip poput ovog koji vrvi filozofskim teorijama i avanturistickom praksom. U "Ludjaku sa Sorbone" (54 table) dogadjaji zakotrljani u prva dva albuma dobijaju razrjesenje. Ipak, kraj je i ovdje dovoljno otvoren za nove epizode u kojima bi glavni junam mogao da bude, pored definitivno promijenjenog profesora Mengela i njegove "ludace" Elizabet, njihov sin Zan, za koga je njegova mama ubijedjena da je novi Sveti Jovan. Za razliku od prva dva, koji se odvijaju uglavnom u Parizu, radnja ovog albuma dogadja se najvecim dijelom u dzunglama Kolumbije, i govori nam o Mengelovoj transformaciji, tacnije, o njegovom izljecenju od brojnih frustracija - koje djeluju kao naivne, a depresivno su ceste svuda oko nas - Elizabetinom porodu, te o transformaciji sasvim druge vrste kod Marije, koja meditacijom postaje, po vlastitom uvjerenju, Isus androgin. Vec termini "Sveti Jovan" i "Isus androgin" dovoljno govore o ludilu koje nam ovaj strip nudi. Ludilu, ali kakvom. I dok je Zodorovski na tragu onom sto nam je ponudio u prva dva albuma, Mebijus se, po svom starom obicaju, opet promijenio. U "Ludjaku sa Sorbone" on je znatno povecao broj slicica na tabli, sto je opet dovelo do toga da crtez postane jos procisceniji i ogoljeniji, sa manje detalja. Zasto se Mebijus odlucio na to, nemamo, naravno, pojma, ali na manjem formatu na kojem je album stampan i sa pricom koja ima mnogo teksta to pomalo otezava prohodost kroz strip. Promjene stila cak i tokom rada na razlicitim epizodama istog stripa karakteristicne su za Mebijusa, ali ocigledno je da se ovdje i on dvoumio. Nekoliko pocetnih tabli imaju dvostruku numeraciju, iz cega moze da se nasluti da je album poceo da crta istim stilom kao i prva dva, pa se predomislio i krenuo iznova (sto kod njega takodje nije rijetkost). Vidi se to i po cinjenici da su table nehronoloskim redom nastajale tokom 1996, 1997. i 1998. godine. Konacno, "Ludjak sa Sorbone" ima najbolju i najljepsu naslovnu stranu od sva tri albuma, i milina ju je gledati bas kao i svojevremeno naslovnu stranu Bluberijevog albuma "Andjeosko lice". Na obje naslovnice dominira zelena boja, i obje apsolutno pogađaju stanje u kojima se njihovi junaci nalaze. Nema, ukratko, tu sta da se prica, "Ludjak sa Sorbone" odlicna je epizoda jednog od najboljih Mebijusovih stripova u posljednjh desetak godina, djela definitivno sposobnog da vam promijeni predrasude o profesorima filozofije kao junaka stripova. A kao da je to malo, piratski izdavaci (objasnili smo ranije da je u zemlji u kojoj je vlast sinonim za organizovani kriminal, sasvim prirodno da civilizovani ljudi budu pirati) izdali su prije petnaestak dana i kod nas do sada neobjavljivanu epizodu Bluberija pod nazivom "Mister Bluberi". U njoj bivsi porucnik americke konjice Majk Bluberi igra poker sa Dokom Holidejom i Virdzilom Erpom i mozda pronalazi dostojnu zamjenu za gospodjicu Cihuahua Perl. Nevjerovatan album, iako to spada u sasvim drugu pricu. Objavljeno u "Reporteru", broj 74, 22. septembar 1999.
-Kada i kako je pocelo Vase interesovanje za Strip? -Od svega sto ste do sada uradili (na polju stripa) sta
smatrate najboljim, gde ste dali najvise od sebe, gde ste SEBE
najvise inplementirali u Strip? -Sta trenutno radite i kakvi su Vam planovi za buducnost
(sledeci projekat-i)? -Kakav je Vas stav prema pojedinim Strip scenama (Amerika,
Evropa, Japan, i ostali)? -Lista od deset najboljih stripova svih vremena (po Vasem
izboru)? -Kako vidite buducnost Stripa u odnosu na ostale medije
TV, multimedije, internet, video...? -Sta mislite o upotrebi racunara u izradi Stripa (crtanje,
kolorisanje, lettering ili nesto drugo)? -Kako vidite buducnost Stripa na nasim podnebljima na lokalnom
nivou, sta bi bilo potrebno da se urati da u Vasoj sredini, Strip
zazivi i dobije zadovoljavajuci tretman i publiku (citaoce)? -Vasi omiljeni Strip Autori (mozda i hronoloski kroz periode
sazrevanja Vas kao strip autora)? -Sta mislite o mainstream i undergraund stripu (razlike, slicnosti,
granice...)? -Kakav je Vas stav prema trendu da se pojedini stripovi
ekranizuju (posebno naglasak stavio bi na crtani film, Korto malteze,
Tarzan (Disney!), Batman...)? -Koji zanr Vam je autorski najblizi (realisticki, karikaturalni,
istorijski, SF, krimi,...), a koji Vam je citalacki najdrazi? -Sta mislite o akcijama tipa, stop aids, borba protiv droge...
? Da li takvi projekti mogu, osim svog humanog karaktera, da nekako
uticu da strip kod nas malo krene sa mrtve tacke, promena stava
okoline prema Stripu, angazovanje autora, dobijanje sredstava
za stampanje takvih projekata,...? -Da li imate kontakte sa drugim autorima sa prostora ex-yu,
imate li neke informacije vezane za njih, gde su, sta rade,...? -Koliko na Vas utice kinematografija? -Veza muzika-strip (nemali broj autora se bavio, ili se
jos uvek bavi i muziciranjem)? -Sta sve utice na Vas i Vase radove, okruzenje, TV, stampa,
internet, literatura, Strip i sl. -Sta bi ste za kraj mogli da porucite mladim autorima? -Zadnje sto smo mogli procitati od tvojih stripova je Olovno
doba u MegaTronu, da li si nastavio rad na tom stripu? -U Tronu je izlazio tvoj strip "Svindl", sta je do kraja
bilo sa tim stripom? Da li je zavrsen i da li ce se pojaviti u
zasebnoj svesci? -Strani izdavaci su poceli da traze autore sa nasih prostora,
da li razmisljas o nekom novom projektu koji bi mogao da im ponudis?
Ccarls Ssulc (78) ciji je strip Peanuts punih 49 godina uveseljavao svakog dana preko 350 miliona citalaca, preminuo je od raka u subotu 12. februara u Kaliforniji. Njegovi likovi bili su neuroticna deca, prijatelji antiheroja Ccarli Brauna: Lusi - zlocesta devojcica, Linus - njen mladji brat, Ssreder - romanticni pijanista, i verovatno najpopularniji od svih, pas rase bigl, Snupi - esteta, filozof i apsolutni mitoman. Strip koji je sa vrlo malo uspeha krenuo oktobra 1950, toliko je postao popularan da je izlazio u 2600 novina sirim sveta. Ssulcova "banda" ne samo da je bila na naslovnim stranicama Time-a i Life-a, nego je inspirisala i jedan brodvejski mjusikl. Ssulc je prema magazinu Forbes rangiran vrlo visoko medju crtacima, jer mu je strip doneo citavih 33 milliona dolara. Naravno, u pocetku je Ssulcov cilj bio samo da zabavi publiku docaravajuci kroz duhovit i dobrodusan pristup veselje i traume detinjstva. Medjutim, tokom 60-ih Peanuts su dobili potpuno drugaciju tematiku. Na svoj naivan nacin, a kroz ozbiljnost odraslih, oni su poceli su da izrazavaju drustveno politicke probleme svog vremena. Mendelson je u svojoj knjizi "Ccarli Braun & Ccarli Ssulc" napisanoj 1971. ispravno primetio da je Ccarli Braun postao simbol sredine veka u Americi ne samo zbog humora, nego zato sto je odista predstavljao odraz svog vremena. U isto vreme, lik Snupija dobio je na popularnosti kada se 1966. godine prvi put pojavio sa pilotskim naocarima i kacigom u liku avijaticara iz I svetskog rata., protivnika Crvenog Barona. Ssulc je pravilno osetio da se tu moze otici jos korak dalje, te je biglu sa velikom glavom dopustio da svoj imaginarni i filozofski svet ostvaruje van psece kucice. U poslednjem kaisu stripa koji je izasao 3. januara 2000, Ssulc je dodao: "Imao sam srecu da crtam Ccarli Brauna i njegove prijatelje skoro 50 godina. Bilo je to ispunjenje mog decjeg sna. Nesrecom, vise nisam u stanju da odrzim trazeni tempo dnevnog stripa. Moja porodica ne zeli da Peanutse nastavi neko drugi, te ja oglasavam odlazak u penziju." Ssulca vise nema, ali ostaje nam mnostvo albuma u kojima mozemo da uzivamo u harmoniji njegovih crteza i tekstova, da se jednostavno prepustimo humoru ili da uzivamo u poeziji kojom je protkao mnoge epizode. Jedan list se otkine sa drveta, i dok list pada Snupi igra sa njiim. Hvala za ples - kaze Snupi kad list dotakne zemlju.
SRCE U nedjelju je, kao sto ste vjerojatno culi, objavljen posljednji nacrtani nastavak Peanutsa, a iste je noci umro Charles Schulz, konacno i potpuno poistovjetivsi svoj život s papirnom egzistencijom malog okrugloglavog Charliea Brownea. Schulz je bio u godinama, dugo bolestan, nedavno operiran i dobrovoljno penzioniran, ali nije mi pomoglo - stuzio sam se kad sam cuo vijest, i malo zaplakao. Suze su mi vec neko vrijeme kriterij po kojem, sve pomodnosti i trenutacne fascinacije na stranu, odredujem koji mi je strip autor zaista nesto znacio, koji me formirao, koji se neizbrisivo urezao. Prije Schulza, plakao sam tako za Hergeom, za Jacovittijem, za Magnusom, za Franquinom, nedavno za Gregom i, naravno, za Eddyem. Plakao sam za djelovima svoga djetinjstva koji su me, jedan po jedan, napustali; plakao sam jer se svijet, malo po malo, hladio. Bez ikakve namjere da probirem zive, ne cini mi se da je mojih heroja jos puno ostalo. A novi se slabo radjaju. Ne ocekujem, vjerujte mi, mada bih volio, da me nesto odusevi kao onda kada mi je bilo dvanaest, ali u okamenjenom svijetu izdavackih profila sve je manje autora do kojih mi je stalo, sve je manje srca. A samo srce moze dati jednog Sparkya, jednog Georgesa, Benita, Roberta, Andrea, Michela i Eddya. Samo srce se moze pruziti preko vremena i prostora, nadici papir na kojem je otisnuto i dotaknuti drugo srce. Samo srce moze nekoga dozivotno vezati uz ovaj nas medij, prenapucen netalentiranim precrtavateljima, nadobudnim filmasima u potrazi za lakom lovom i propalim literatima. Na duge staze samo se srce racuna. Dvije su, dakle, stvari o kojima razmisljam u ovakvim trenucima. Jedna je moja tuga, moj gubitak. A druga je strah od trenutka kad mojih ucitelja vise ne bude, kad budem sam morao ici naprijed. Hocu li moci, hocu li znati? Hocu li imati hrabrosti, hocu li imati srca? Iduceg tjedna vracam se prekinutim angoulemskim biljeskama, izvjestajima iz hladnog svijeta, diogenskoj potrazi za kakvim preostalim herojem. -Tintin na postanskim markama -TOP 10. ANOTHER UNIVERS -King Features Syndicate ima trajan konkurs za stripove.
Na ovoj adresi se nalaze iscrpne informacije o tome kakve su njihove
propozicije za portfolio koji treba da im predate ako slucajno
imate volje da radite dnevne strip kaiseve. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog cetvrtka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@EUnet.yuweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |