1. HUGO U DABLINU (Oljaca Mladen)
2. STRIP NA FPU (Rastko Ciric)
3. MIRKO ILIC - INTERVJU (Anica Tucakov)
4. UMRO NAJLUDJI OD LUDIH (Aleksandar Manic)
5. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (4) (Darko Macan)
6. VESTI IZ SVETA (Strip Vesti)
-Morbus gravis kao video igra (SANdMAN)
-Expocartoon
7. STRIP KONKURS (Strip Vesti)
8. LINKOVI
9. DATUMI (zmcomics)

Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.

Verovatno najobimniji broj do sada. Sada je vec izvesno da ce, ovog puta odlozena, rubrika predstavljanja strip autora krenuti u iducem broju. Priloga za tu rubriku ima za sledecih nekoliko brojeva ali ipak ponovo podsecam da pocnete sa slanjem materijala.

Sto se tice festivala u Angoulemi, u sledecem broju ce biti vise tekstova, nagrade se dodeljuju sutra (27.01) u 19.30. Pa bi bilo suvise kasno da Strip vesti zbog toga izadju tek u subotu. Ali ce zato posle biti izvestaja i fotografija (na sajtu) od strane nasih dobitnika Glenatove nagrade kao i od drugih citalaca SVesti koji ce imati srece da budu tamo.

Pripremljeni su jos neki intervjui (Momci, Brada,...) za sledece brojeve.

I, i,... ma dosta ja dosadjujem, ima i ovako dosta da se cita:)

Zlatko Milenkovic

Svi koji su se, slucajno ili namerno, u subotu 15.01. nesto posle 20.00 casova zatekli u petrovaradinskom kaficu/klubu/galeriji "Dablin", bili su u situaciji da svojim prisustvom doprinesu opstoj frci zvanoj "svecano otvaranje samostalne izlozbe-prvenca autora novosadskog karikaturiste Hugo Nemeta". "Crvenu vrpcu" je verbalno presekao na vrlo upecatljiv nacin te spektakularan a nadasve originalan nacin clan NS benda "Korozija", Mladen Urdarevic, "iznenadivsi" posetioce recima: "Ne bih ja tu nesto duzio, smatrajte da je ovim izlozba karikatura Hugo Nemeta otvorena". Odmah potom se 50-60 prisutnih razmilelo do panoa (a poneko, bogami i do sanka) na kojima je bio izlozen autorov izbor od 60-tak najuspelijih originala, od preko stotinu objavljenih u novosadskim nedeljnicima "Nezavisni" i "Bulevar", tokom perioda septembar '98. - decembar '99.

Druzenje i caskanje sa autorom se nastavilo do kasno u noc, uz dobru ali pomalo preglasnu muziku u backgroundu(!?), koja je u bukvalnom smislu davala "muzicku zavesu" razgovoru, koji je, u datim okolnostima, vodjen po sistemu "urlikni mi to jos jednom, ali u uvo da te cujem".

Treba napomenuti da, na zalost, izlozba nije bila propracena katalogom (stara prica o finansijama) ali je uradjen vrlo uspeo plakat/exlibris (opet, na zalost, u samo jednom primerku-originalnom) autora Dimitrija Curcica, studenta Akademije umetnosti u Novom Sadu. Kao jedan od propusta (namernih?) treba navesti cinjenicu da se u selekciji za izlozbu nisu nasle Hugove karikature uradjene u koloru, koje bi svakako doprinele potpunijem uvidu u autorovo stvaralastvo. Medijski sponzori ovog desavanja su bili radio "Dunav", radio most "021" i naravno Strip vesti.

Par reci o autoru i njegovim radovima. Hugo Nemet pripada mladjoj generaciji ('77. godiste) crtaca koji su, iako poseduju poprilican crtacki staz, kao i nesumnjiv talenat, zahvaljujuci hronicnoj oskudici u prostoru za objavljivanje, relativno dugo cekali (a mnogi jos uvek cekaju i lagano odustaju) "svojih pet minuta". Stice se utisak da je Hugo svoju sansu prepoznao i potpuno iskoristio. Do septembra '98. se "trazio" u ilustraciji (ilustrovao strip slikovnicu "Letnja avantura" za Decije ekolosko pozoriste iz Novog Sada) i stripu (uradio par desetina tabli, izlagao na nekoliko grupnih izlozbi, ucestvovao i jos ucestvuje u radu NS radionice), da bi se konacno u potpunosti "pronasao" u karikaturi. Izgradio je veoma dopadljiv i prepoznatljiv stil (po sopstvenim recima nema uzor i ne trudi se da bilo koga "skida"), sa ljuskim i zivotinjskim figurama na prelazu izmedju prilicno stilizovanog realizma i na momente pomalo morbidne groteske, kojima podaruje izuzetnu plasticnost bogatom srafutom (u crno beloj varijanti) ili kolorom (bajc u raznim bojama. Tematski se opredelio za socio-politicku, karikaturu koja obradjuje aktuelne probleme u drustvu. Na osnovu kolicine radova, utisak je da Hugo nema apsolutno nikakvih problema sa nedostatkom kvalitetnih ideja, koje su u svom izrazu precizne, direktne, ponekad cak surove, sto samo pojacava utisak koji ostavljaju na posmatraca.

Zbog svega navedenog, uveren sam da je ovo tek pocetak jedne plodne i zanimljive, verujem, u buducnosti, internacionalne karijere, na koju svakako treba obratiti punu paznju.

STRIP NA FAKULTETU PRIMENJENIH UMETNOSTI U BEOGRADU

Povod da napisem ovaj tekst je velika prva nagrada konkursa francuske kuce Glenat koju je upravo osvojio Drazen Kovacevic sa svojim stripom "Tocak" (tekst Goran Skrobonja). Dok ovo pisem momci su na festivalu stripa u Angulemu i mozda bas sada primaju nagradu dok im aplaudiraju prisutni gosti Mebius i Kramb. Cestitamo, cestitamo.

U "Strip vestima" nije bilo pomenuto da je nagradjeni strip Drazen radio kao svoj diplomski rad na odseku Primenjena grafika Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Ovo naglasavam zato sto to nije prvi diplomski rad na FPU posvecen stripu. Osecam da je potrebno da se ukaze na cinjenicu da je tokom devedesetih Fakultet primenjenih umetnosti postao pravi rasadnik mladih crtaca-ilustratora koji su se zivotno opredelili za strip.

U vreme dok sam studirao (diplomirao sam 1979), strip je postojao kao mali zadatak u okviru predmeta Grafika knjige koji je osnovao i vodio profesor Bogdan Krsic, a iz koga ce se pocetkom devedesetih odvojiti predmet Ilustracija. Zadatak se sastojao u tome da se mali strip od nekoliko slika realizuje u nekoj od rucnih grafickih tehnika.

Od 1991, od kada predajem na predmetu Ilustracija, jedan od zadataka na trecoj godini (ovaj predmet se slusa od trece do pete godine studija) bio je, uslovno govoreci "strip" (u boji, na formatu A3). Kazem uslovno, jer cilj ovog zadatka nije izrada jedne table komercijalnog stripa, vec povezivanje vise ilustracija u jednu logicnu celinu. Strip je ovde tretiran na naopstiji moguci nacin; neki radovi zaista i lice na klasican komercijalni strip, ali vecina ne, jer je eksperiment pozeljan. Bitno je izraditi koherentnu likovnu celinu koja ima pocetak, sredinu i kraj, sa ugradjenim dosadasnjim iskustvima iz ostalih predmeta kao sto su Crtanje i slikanje, Grafika, Anatomija, itd.

U cetvrtoj godini studente ceka jos jedan zadatak vezan za strip, po obimu manji, ali slozeniji od prethodnog. Rec je o seriji od nekoliko kaiseva "dnevnog" stripa, za koje treba projektovati junake, pozadinu, odnose, dakle smisliti mali svet koji funkcionise, a unutar njega smisliti kratke price koje mogu na istu temu da se "vrte" mnogo puta.

Tek u petoj, poslednjoj godini studija, koja je posvecena izradi diplomskog rada, student moze da izabere i "celovecernji" strip kao svoj zavrsni rad.

Godine 1995. diplomira MILAN PAVLOVIC, koji tada pocinje da objavljuje stripove pod pseudonimom "Mr. Stocca", a koji je danas vec stekao svoju vernu publiku u koju spada i pisac ovog teksta. Prosle jeseni izasla mu je knjiga crteza i stripova pod naslovom "Stocna hrana i sedam patuljaka" u izdanju Krmace iz Beograda. Milan je sada na poslediplomskim studijama na ovom fakultetu. Pored Milana fakultet tada zavrsava i LEONID PILIPOVIC iz Subotice, takodje zapazeni ilustrator i strip-crtac. Njegova tabla stripa koju je radio u trecoj godini studija bila je objavljena u "Tronu" 3, na poslednjoj, kolornoj strani, a strip "Kilamongo" (10 tabli, po scenariju Dragana Savica) biva objavljen u "Tronu" broj 4. U Domu Omladine u Beogradu, aprila 1994. priredio je zapazenu izlozbu "Strip-ilustracije i frustracije". BUDIMIR DIMITRIJEVIC, iz iste generacije, takodje tada objavljuje svoje kratke stripove, medju kojima i jedan radjen na fakultetu, u satiricnom listu "Danga".

Prvi student koji je diplomirao na stripu bio je DARKO ANTANASIJEVIC, sa crno-belim albumom "Rok" koji se sastojao od tri strip-celine inspirisane tekstovima poznatih domacih rok-grupa (1997). Nepotrebno je reci da ovaj strip, nazalost, do sada nije nigde objavljen.

Sledece 1998. godine na stripu diplomira i vredni ALEKSA GAJIC, sa svojim velikim albumom od 64 kolorne strane, koji izaziva paznju francuskih izdavaca i on ubrzo dobija ponudu da crta za njih. Aleksine ilustracije vec godinama pratimo u Politikinom Zabavniku, a secamo se i njegovih "Strip-protesta" od pre tri godine. Iste godine je i DRAGOLJUB JANJIC radio strip-album kao svoj diplomski rad, ali nije uspeo da ga zavrsi do kraja skolske godine. Nije mi poznata sudbina ovog stripa.

Generacija diplomaca iz 1999 bila je hendikepirana ratnim dogadjajima, i to je jedina generacija kojoj nije bila priredjena diplomska izlozba. Tako je gorepomenuti strip DRAZENA KOVACEVICA "Tocak" ostao (do sada) nepoznat za nasu javnost.

Juna ove, 2000. godine, ceka nas citava plejada stripovski orijentisanih diplomaca. To je grupa stvaralaca koji su stripom bavili i pre dolaska na fakultet, a koji danas bitno uticu na stvaranje domace strip scene. To su TIHOMIR CELANOVIC (svi koji prate nas strip znaju za njegove kratke stripove i fanzine kojima je pazljivo smisljao neobicna imena, ovoga puta za diplomski radi na duzoj formi), NIKOLA VITKOVIC (momak iz grupe "Momci", izdao veliki broj fanzina i fanzin-albuma, upravo je zavrsio i jedan "dugometrazni" strip "Photo phobia', upravo stice svoja prva iskustva i na animiranom filmu), i NEDA DOKIC (sigurno volite njene stripove o "Misi").

Na sadasnjoj 4. godini studija (oni ce diplomirati 2001) su autori kao TIBERIU BEKA (novi strip casopis "Drugari"), JAKSA VLAHOVIC (strip album "Dandy Trotoar", sa scenaristom Ristom Banicem), ANDREJ VOJKOVIC, NEBOJSA DEDIC i ILIJA MELENTIJEVIC, od kojih se mnogo ocekuje. Na trecoj godini studija takodje je nekoliko sjajnih mladih autora stripa.

SASA MIHAJLOVIC, mladi strip autor sa mnogo objavljenih osobenih stripova, takodje studira na grafickom odseku.

Godine 1988. poslediplomske studije ovde je upisao BOBAN SAVIC -GETO (diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti) koji dolazi na graficki odsek FPU kao ogromno pojacanje. Ove godine mozemo da ocekujemo njegovu magistarsku izlozbu, kao i izlozbu Milana Pavlovica.

Krajem prosle godine poslediplomske studije upisao je i "stari morski vuk" DRAGAN BOSNIC, kome ce ovo biti prilika da realizuje veliki projekat "Biblija u stripu".

Za ovakvu situaciju i odnos prema stripu na FPU svakako je veoma zasluzan profesor Bogdan Krsic (koji je sada vec dve godine u penziji). Bez blagonaklonosti profesora Krsica prema stripu i njegove podrske u glasanju za one kandidate na prijemnom ispitu koji imaju izrazitu sklonost prema stripu, sto se videlo u njihovim mapama, sigurno je da mnogi od pomenutih autora stripa ne bi ni dobili sansu da se upisu na ovaj fakultet.

Vecina autora vezanih za FPU danas aktivno izlaze i ucestvuje na stranim strip-konkursima, mnogi su stalni saradnici malobrojnih strip casopisa kao sto su "Striper" i "Politikin Zabavnik", imaju svoje strip-prezentacije na Internetu, ukratko, prisutni su i svojim radovima kreiraju domacu (i stranu) strip-scenu. Nadam se da ce mi poci za rukom (i dzepom) da izdam, (kao izdanje Fakulteta), jedan strip-album koji bi predstavio autore potekle sa Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Pored odlicnih stripova radjenih kao zadatak, studenata kojima je to bila prva i poslednja tabla u zivotu, u ovoj publikaciji naslo bi se zacudjujuce mnogo imena koja mnogo znace za tekucu domacu strip scenu.

Osvojena nagrada Drazena Kovacevica, siguran sam, srecan je povod koji ce obratiti paznju medjunarodne javnosti na nas strip i nadam se da ce svi cija sam imena u ovom tekstu ispisao velikim slovima, u buducnosti imati koristi od toga. Svetski teoreticari stripa predvidjaju da sledeci veliki talas pripada jugoslovenskom stripu. Veoma sam sklon da podrzim ovo misljenje.

Rastko Ciric, vanredni profesor FPU
e-mail: rciric@altavista.net, rciric@eunet.yu
web: http://www.dkmt.com/web/index.html
(za desetak dana mnooogo veca)

"It was twenty years ago today,
Sgt. Pepper taught the band to play"

Zajednicki nastup grupe autora, okupljene pod okriljem "Novog kvadrata" od 1976.godine najavio je pojavu izrazito snaznog kreativnog talasa koji je radikalno rusio dotadasnje duboko ukorenjene konvencije stripa u nas. Izazivajuci polemike na sirokom kulturoloskom nivou i ozivljavajuci strip-scenu na teritoriji citave bivse Jugoslavije, "Novi kvadrat" je, kroz zajednicko delovanje, skrenuo paznju na radove izrazito snaznih umetnickih individualnosti koji su se u idejnoj i likovnoj snazi merili sa najboljim svetskim ostvarenjima slicnog profila.

Mirko Ilic se kroz maestralnu vizualizaciju britkih i inovativnih komentara od pocetka izdvojio kao autor upecatljivog umetnickog senzibiliteta i to ne samo u okviru stripa vec i u domenu ilustracije i grafickog dizajna. Nekada je primajuci nagradu "Sedam sekretara SKOJ"-a izjavio da bi ga vise radovalo sedam sekretarica, a danas njegove ilustracije objavljuju "New York Times", magazin "Time", "Newsweek", ali i "Village Voice" i "Emerge" ili cak tetovazama propagira clan Rage Against the Machine. Godine 1991. je bio art director internacionalnog izdanja magazina "Time", direktor Op-Ed stranice "New York Times"-a 1992, a 1993. je osnovao Mirko Ilic Copr. - studio za graficki dizajn i kompjutersku animaciju. Ujedno i na School of Visual Arts predaje postdiplomcima ilustraciju. Graficki je opremio veliki broj knjiga, CD-a, a u poslednje vreme intenzivno radi i na kompjuterskoj animaciji. I.D. magazin je filmsku animaciju za "You've got mail", koju je Ilic uradio u saradnji sa Miltonom Glaserom i Walterom Bernardom, okarakterisao kao jedno od naznacajnijih kreativnih ostvarenja u evoluciji filmskih spica u poslednje vreme.

Danas, pred objavljivanje knjige "100 godina grafickog dizajna" i nakon proslave 20 godina "Novog kvadrata" podsetili smo se ove autorske grupe, pricali o proslosti i buducnosti stripa i pogledali sta se sa stripom danas desava.

* * *

-Tvoj rad na stripu te je u pocetku najvise proslavio. Onda si odavno prestao raditi na njemu. Da li danas ponekad naletis na neku takvu priliku?
U ovoj knjizi koju radim imam jednu cijelu godinu posvjecenu stripu. Knjiga je podijeljena na 100 godina. Najvaznija stvar koja se desila stripu bila je 1968. godina i to je bila omotnica za plocu Janis Joplin koju je uradio Robert Crumb. To je diglo underground strip na jedan novi nivo i ta cijela godina i to cijelo poglavlje je posveceno stripu - tu su i Moebius i Superman itd.

-Da li si na svetskoj sceni video nesto sto ti se posebno dopada?
Ovako, najbolji strip koji sam vidio u poslednjih par godina zove se "Matrix". A to je film. Jer sve ono sto smo mi morali crtati sada sve to mozes napraviti sa specijalnim efektima. To je totalni strip. Dijalog je kao u stripu, sve je kao u stripu. Zatim, drugi najbolji strip napravljen u poslednjih par godina jeste "The Fifth Element" - tu je Moebius i Mezieres itd. Sve ono sto smo mi jadni prije toga crtali. Dobri strip crtaci su fotografirali scene i kadrove. Sada ne moras idiotski kopirati preko toga. Uostalom, sada lepo imas Keanu Reeves-a. Prvi dobar strip iz tog smijera za mene je bio "Blade Runner", onda "Terminator". To sto se mi jos uvek nismo presaltali to je nesto drugo. Medjutim, to je strip, strip sa muzikom. Strip u nacinu razmisljanja.

-Znaci to sto nije klasicni format na papiru ne znaci da nije strip?
To nema veze. Strip je uvek bio multimedijalan. Pisana rijec, slika, pricanje itd. To je sada multimedij koji je dobio nesto vise pokreta, dobio je muziku. Kao sto je najinovativniji strip u poslednje vrijeme bio i "Akira". Jer, Japanci su, zapravo, mnogo bolji u animaciji. Kako ce strip zavrsiti drugo je pitanje. To ne znaci da ako nije na papiru da to nije strip. Sta onda sa fotostripom, sa drugim podgranama, podstrukturama stripa? Zasto je Barbarela prvo bila film, pa tek onda postala strip? A sada, u poslednje vrijeme, strip direktno postaje film. To je multimedij koji je samo dobio jos jedan elemenat. Ko zna kako ce zavrsiti? Pola ovih kompjuterskih igrica jeste strip - los strip, ali strip.
Tradicionalni strip je umro u onom trenutku kada je netko drugi poceo tusirati - taj tusira, taj pozadine crta itd. To je masovna produkcija, a to kada je postala masovna produkcija onda je to poglavlje bilo gotovo.

-Kako onda objasnjavas uspeh pojedinih autorskih projekata. Najocitiji, i u americkoj javnosti najprisutiniji, je bio npr. Spiegelmanov projekat. Da li su to neki izuzetni slucajevi?
To je slucajnost. Spiegelman, da nije nacrtao Mausa, vec da je samo napisao pricu mozda ne bi bilo toliko losije. Kada pogledas njegov crtez, on ne pomaze toliko prici, koliko svakodnevnom coveku da procita tu pricu. Jer kao roman, manje bi ga ljudi procitalo. Tu je negde razlika. On je, zapravo, dobio vise literarnih nego likovnih nagrada, vise za pricu nego za crtez. To nije toliko inovativan i dobar strip kao strip - tu nema velikih kadrova, vec je sve u tradiciji Amerikanaca - Mickey Mouse, zivotinje itd.

-Nedavno si bio u Zagrebu povodom proslave 20 godina "Novog kvadrata". Kako si to doziveo?
Ja sam na otvaranje dosao u kvazivojnoj jakni, onako "military look", ali to sam uradio iskljucivo radi jedne druge stvari, a to su "Beatles"-i. Uradio sam to radi "Sgt.Pepper's Lonely Hearts Club Band". Ako se sjecas te pjesme ona pocinje "It was twenty years ago today..." Ja sam izrazito nostalgican sto se tice Kvadrata. Situacija sa stripom je jako losa u Zagrebu, sto je normalno - ako nemas novaca ni za sto, nemas ga ni za strip. Sve sto nesto vrijedi radi u inozemstvu. I to vjerovatno dobro, dobro zaradjuju. U tom kontekstu ja sam zelio dati podrsku toj novoj generaciji mladih ljudi tamo koji su me iz stosa pozvali, jer su mislili da se ja necu pojaviti. Jer, galerija je manja nego moj studio. Ali kada sam ja rekao da, onda je Kordej rekao da, tako da su se svi pojavili. Kako sam i predvidio svi su pisali tada o stripu, na televiziji, sve zive novine, sto nam je delimicno pomogla i ta zolja koja je pogodila galeriju.

-Da li je to bilo na samom otvaranju?
Ne, izlozbu smo otvorili u petak navecer. Izlozba se desava na dvije strane zgrade. S jedne strane je Kvadrat, a sa druge neki mladi klinci. Ta druga strana je pogodjena. Neka lokalna mafija je gadjala zoljom i posto su gadjali preblizo, jer nisu isli u vojsku i nisu naucili da zolju moras malo dalje pucati, da se moze aktivirati i dobiti na ubrzanju, ona se odbila od auta i uletela u izlog u subotu u 6 sati ujutru i ubila slucajnog prolaznika. Tog dana smo imali predavanje na katu iznad, a dole onako rupu. Onda me je jedna novinarka upitala :"Ti mora da si navikao na ovo jer dolazis iz Amerike". U 13 godina zivota u Americi nikada nisam cuo da je neko nekoga u centru grada gadjao bazukom. To samo u losim filmovima vidis. Svasta se desava, ali bas bazukom da neko nekog gadja! Zivot je cudnovata pojava. Izgleda da je Amerika uspjela izvjesti u bivsu Jugoslaviju jednu stvar - Divlji Zapad. Ovdje ga vise nema, a tamo ga ima na svim stranama.

-Da li ste se sva sedmorica pojavili?
Nikola Kostandinovic se, naravno, nije pojavio i Puljak se nije pojavio, koji je negdje nestao u zivotu i nitko nije znao gdje je. Medjutim, znas, shvatio sam jednu tuznu stvar. Zbog te podjele tamo, kako su se sad sve stvari podjelile, vidio sam da postoji npr. neki site koji ima Historiju srpskog stripa i tamo nema Kvadrata. Onda sam vidio da postoji site koji pokriva Historiju hrvatskog stripa i tamo postoji nesto vrlo malo o Novom kvadratu. Kada to gledas, zapravo, na obadvije strane, mi nismo ni postojali. Stos je sto je u Novom kvadratu jedan bio Srbin, drugi Hrvat, ja sam objavljivao svoj stip i u Beogradu, i u Novom Sadu i Mladini i Metal Hurlantu. Odjednom se mi ne uklapamo ni u sto. Cak, sto je vrlo smijesno, cak unutar srpskog stripa ne postoji Nikola Kostandinovic, sto je dosta cudnovato. Onda sam shvatio zasto - to nema nikakve veze ni sa hrvatstvom, ni sa srpstvom, vec ko nas j... Sve se svelo na neke lokalne patriote, neku vrlo malu grupu ljudi koja jos radi. Jer mene nitko, osim u poslednje vrijeme, jos nije nazvao da me pita da li mu mogu poslati neki strip, da li mogu pronaci tu knjigu, pera itd. U ono vrijeme, ako mi nismo isli vani, onda bismo lovili bilo koga. Znas - Joj stari, daj mi donesi tu knjigu i slicno. Sada se sve to zatvara, Nesto cudnovato. Mi smo htjeli van, a oni su postali introvertni.

-Sto se tice "Novog kvadrata" i njegovog pominjanja na pojedinim site-ovima, zaista, ne znam ko vas je i da li vas je negde uvrstio, ali cinjenica jeste da vi cinite veoma bitni deo jugoslovenskog stripa. Kao sto sam kazes objavljivali ste na prostoru citave Jugoslavije, poticali iz razlicitih delova zemlje i ako cemo se sada cak i deliti po principu nacija sa prostora bivse Jugoslavije onda vi u bilo kom slucaju cinite vazan deo bilo kakve istorije stripa. O tome se ne moze ni polemisati. Samo bih htela dodati da naprotiv, tokom svih ratnih godina ljudi iz stripa, mladi autori su bas bili ti koji su inicirali saradnju svih scena iz bivse Jugoslavije. Tako se odavno objavljuju zajednicka izdanja, priredjuju izlozbe, organizuju projekti itd.
Ja ti govorim iz svog iskustva. Redovno sam u kontaktu sa Kordejem i par ljudi i znam da Kordeja nikada niko nije kontaktirao. Znam da mene nikada niko nije kontaktirao. Stos koji je meni uzasno smijesan je da jedan od Kvadratovaca ima taj Vinkovacki salon stripa na kome Novi kvadrat nikada nije dobio nista. Cak ni neku nagradu zasluga za narod ili tako neku spomenicu.

-Dobili ste vi vec jednu tako vaznu nagradu.
U Novom kvadratu se radilo o privatnom uzitku i o postavljanju vrlo visokog nivoa koji zelis postici. Stvar je u tome da je danas prekinuta mogucnost razmijene informacija. Jer Kordej objavljuje svugdje zivo ovdje. Ne znam da li si videla njegove poslednje knjige. "Rivers of Blood" se rasprodala. To je njegova verzija Tarzana, gdje Tarzan zivi u isto vrijeme sa Sigmundom Frojdom, pa ode kod Frojda, pa Frojd dobije ideju o animalnom dijelu covjeka. Ovaj sto je napisao originalnog Tarzana mora da se okrece u grobu, ali to se prodalo. Prvo izdanje se rasprodalo. Bilo ga je samo dva tjedna i sve je otislo. Imas cudan osjecaj sto nitko nema potrebu da nazove Kordeja i da ga pita nesto o tome, da ga pita za savjet. Ovako, izgleda da mi nigdje ne pripadamo.
Medjutim, to ne znaci da ja necu ponovo crtati strip. Prestao sam, jer mi je bilo dosadno. To ne znaci da mi sutra ne padne na pamet da uzmem pero i tus i radim strip. Ja sam dovoljno pametan i star da znam da se svasta moze desiti. Prema tome sto da ne, ako me veseli. S tim da nemam osjecaj da me moze veseliti. Jer, mukotrpan je to posao. Razarajuci.

Ime Dona Martina (1931-2000) najcesce je vezivano za americki satiricni casopis MAD, za koji je on poceo da crta 1956. godine dok je radio za jednu reklamnu agenciju. Njegov crtezi bile su zasnovani na preterivanju i karikiranju, dok su se ideje i radnje uvek okretale oko bola, ponizenja i ljudi koji se sami povredjuju.

Citaoci magazina MAD voleli su ga vise od 30 godina, dajuci mu mesto kultne licnosti i uzivajuci u njegovim likovima budala sa ogromnim nosevima i stopalama, izbuljenim ocima i tankim vratovima. Njegove karikature imale su poseban zvucni recnik koji je tipicniji za strip nego za karikaturu. "Sut, flut, flit, flot" je zvuk koji prave dva coveka pakujuci treceg koga je pregazio valjak.

Martin je napustio magazin MAD 1987.godine posle nesuglasice oko autorskih prava, te je poceo da radi za konkurentsko izdanje CRACKED. U isto vreme, publikovao je niz knjiga, postanskih karti i kalendara. MADov najludji karikaturista, kako su ga najcesce predstavljali, uticao je na generacije crtaca od kojih su najslavniji Robert Crumb, Gary Larson i Marcel Gotlib.

SREBRNA PODSTAVA OLUJNIH OBLAKA

Bari, 1995, za vrijeme festivala Expocomics. Stojimo Leonardo, jedan od domacina, i ja, ne sjecam se vise tocno gdje, i drvimo o stripovima. U jednom trenutku on se okrene Talijanu do sebe (Corrado? Michele?) i kaze mu, otprilike: "Covjece, kako mi je cudno o talijanskim stripovima razgovarati na engleskom!"

Svrha ove anegdote nije da se hvalim kako sam bio u Bariju niti kako znam engleski. Samo sam malo zelio ublaziti grdu sliku koju sam o bivsejugoslavenskim izdavackim prilikama ocrtao prosli puta. Sve ono i dalje stoji, ali citav je taj kaoticni pristup imao i silver lining, nesto zbog cega cu mu vjecno biti zahvalan: ucinio je da, kad je strip u pitanju, svuda budem kao doma.

Tokom dvadeset godina obilja, nasi su izdavaci, naime, poobjavljivali zaista svasta: klasike americkog pustolovnog novinskog stripa i suvremene im geg-nasljednike; gro frankofonih klasicnih serija i dio njihova novog vala; spanjolce i latinoamerikance na kile; Modesty Blaise, Andya Cappa, Suca Dredda, britanske ratne dzepne svescice i kojekakve nogometne nastavke; Alana Forda, Jacovittija, Pratta, Crepaxa i mali milijun naslova iz Bonellijeve produkcije; pregrst Marvelovih i DC superheroja, Gold Key i Hanna-Barbera sveąčice; underground u vidu Corbena, Sheltona, Spiegelmana i njemacku inacicu kroz ranog Schultheissa; kojekakve kretenske obrazovne stripove, ponesto iz studija Vandersteen, madjarske obrade knjizevnih djela, revolucionarnu kinesku propagandu u stripu, nijeme danske strip-pasice, znj-produkciju sa svih strana svijeta... A sve to, nerijetko, izmjenjivalo se na veselom ringispilu unutar stranica iste revije. Koncepcijski grozno, za stvaranje uniformne slike o stripu, poput one kakvu imaju mali Ameri ili Vrancuzi, pogubno, ali...

Ali, prekrasno!

Zbog toga sto sam zivio gdje jesam, danas ne postoji strip koji mi nije drag, danas ne postoji stil ili autor kojemu necu pruziti priliku. Zbog toga sto smo zivjeli gdje jesmo, nasi su autori kurentni gdje god da okusaju srecu. Osim, naravno, kod kuce.

Ali tu srebrna podstava prestaje i ja, za danas, stajem.

-Morbus gravis kao video igra
Postovaoce oblina zanosne Drune obradovace vest da se vec uveliko sprema kompjuterska igra "Morbus gravis" po motivima istoimenog stripa Paola Eleuteria Serpieria, u cijoj se reziji citav projekat i realizuje. Jos informacija kao i screenshotove i skinove iz pomenute igre mozete videti na sledecem sajtu:
http://www.morbusgravis.com/Enpage1.htm
Preporucuju se i drugi sajtovi posveceni ovom stripu i autoru:
http://www.mix.it/utopia/serpieri/
http://druuna.webstore.fr/
http://dutw1313.wbmt.tudelft.nl/branko/Druuna/
(serbiancafe-SANdMAN)

-Expocartoon
Od 30. marta do 2. aprila ce se u Rimu odrzati salon stripa "Expocartoon". Sve informacije o ovom znacajnom festivalu mozete naci na sledecoj adresi:
http://www.mix.it/comicart/.

Luzerner Comix-Festival
Kao i prosle godine prenosimo vam poziv za konkurs koji vec tradicionalno organizuje strip festival u Luzernu. Iz proslogodisnjeg kontakta sa organizatorima smo dobili informaciju da nisu obavezni originali, vec se mogu slati i fotokopije, jer oni nisu u mogucnosti da odgovaraju za ostecene posiljke. Sve o konkursu mozete naci na njihovom sajtu:
http://www.fumetto.ch/
Takodje se mogu videti i kadrovi iz prvonagradjenih radova prosle godine.

Fumetto - Lucerne's Comix Festival holds a competition each year to give comics creators an opportunity to compare their work, present it to a broader public, and exchange views with others.
The competition's theme is set; this year it's "The Animal"

Fumetto assumes no liability in the case that work sent to us is lost or damaged. Unless the sender instructs otherwise, Fumetto is entitled to use the work or parts thereof for journalistic reports, to publicize Fumetto and/or to pass on the addresses of the comics creators.

THE JURY
-Judith Zaugg, comics artist, Bern -Reto Gloor, comics artist, Basel -David Basler, publisher of "Edition Moderne" and "Strapazin", Zürich -Stefan Sagesser, Velvet Creative Office, Luzern -Olivier Marboef, comics artist, publisher, Paris -Barbara Mundel, director of "Luzerner Theaters" -Sandra Moser, actress, Basel

EXHIBITION
Forty to fifty of the comics submitted will be chosen by the jury for exhibition during the festival, which will be held April 28. to May 7. 2000. All of the winning comics (Cat. I) will be shown at the comics festival to be held in Sierre, in the canton of Valais, May 25 to 28. 2000. In addition to the regular prizes, the festival's visitors will be able to vote on whom they want to receive the public's prize (see below).

AWARDING OF THE PRIZES
The prizes will be awarded Saturday, May 6. 2000. All of the artists whose works are shown during the festival will be invited to the ceremony, but the winners will not be announced beforehand..

THE PRIZES
The jury will award a prize for first, second and third place in each age category. There will also be a separate prize for the best scenario.

Public's prize by the "Neuen Luzerner Zeitung", which will be published by this newspaper

The winners will receive cash prizes totaling CHF 5'000.- and goods adding up to the same amount.

To send:
FUMETTO
Competition
Postfach 2916
CH - 6002 Luzern

-Safet Mangic,jedan prilog o stripu, Australija:
http://users.wantree.com.au/~safetman/ze_video/stripovi.htm

od 28. januara do 3. februara

28. januara 1949. Rodjen je crtac Dany (Marche-en-Famenne) u Belgiji. Poceo je u Gregovom studiju. Prvi serijal mu je bio "Olivier Rameau" za koji je scenario radio Greg. Po scenariju Van Hamme-a radi "Histoire sans heros" i "Arlequin", dok Bernard Prince-a radi po Gregovom scenariju.

1. februara 1949. Rodjen je Jean-Marc Lelong, autor stripa "Carmen Cru".

Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica.

Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog cetvrtka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu.

Zlatko Milenkovic