S A D R Z A J 1. GRADAC POSVECEN PRATU (Milan Jovanovic) Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sa zadovoljstvom mogu da vam predstavim dvostruko jubilarni broj Strip Vesti. Osim sto je ovo 40. redovni broj, to je racunajuci nulti i vanredne brojeve takodje i 50. broj. Mislim da napokon mogu biti zadovoljan do sada ucinjenim, kao i ovim brojem koji je za razliku od prethodnih "okruglih" brojeva ovog puta obiman. U ovom broju se povodom objavljivanja novog broja Gradca posvecenog stripu, to jest Hugo Pratu, moze procitati, osim recenzije Milana Jovanovica, i uvod koji je Miroslav Maric napisao za pomenuto izdanje. Naravno uz dozvolu Miroslava Marica koji je spreman i u buduce da saradjuje sa Strip Vestima. Ovih dana je, tacnije 30. oktobra, preminuo i jedan od velikana evropskog stripa, Michel Regnier-GREG. Tim povodom u ovom broju SVesti mozete da procitate i njegovu biografiju. Tu se jos nalazi i poduzi tekst, skinut sa serbiancafea, o Nil Gejmanu. Ovog puta sam odrizikovao, i pustio sve sto sam imao od tekstova, te je broj veoma obiman, jubilej je pa i prilici da bude takav. To ne znaci da sledeci treba da bude tanak!!! Da, jos se tu nalazi i spisak nagradjenih na festivalu stripa u Luku (Lucca). Moje ne znanje italijanskog me je onemogucilo da 100% tacno prevedem sve kategorije tako da sam ostavio i italijansku verziju. Ako sam lose preveo slobodno me upozorite, to cu shvatiti kao pomoc, a ne kao kritku jer cu tako imati u buduce tacne nazive svih kategorija. Nadam se da ce SVesti i dalje nastaviti ovim tempom i da cete mi svi vi pomoci u kreiranju casopisa, jer ipak ovo je casopis koji pravimo zajednickim snagama, ovo je nas casopis. S postovanjem,Zlatko Milenkovic POZIV NA SARADNJU i dalje ostaje aktuelan. Pod upravljackom palicom Miroslava Marica stize nam jos jedan broj Gradca posvecen stripu. Nakon Mebijusa, predstavljen nam je Hugo Prat, u izdanju zanimljivo koncipiranom, ukusno opremljenom i kvalitetno odstampanom. Uvodnom reci Maric nam otkriva na koji se deo Pratovog rada fokusirao - akcenat je na odnosu Prata i Korta, dvojice avanturista cije su se avanture, zivotopisi i karakteri neraskidivo spleli. Zanimljivo je pratiti kako je Prat uticao na sirok spektar sasvim razlicitih ljudi, od novinara do teoreticara, od ljubitelja do kolega autora, od Manare do Eka i Tabukija. Pratova biografija je najiscrpnija koja se do sada pojavila kod nas, i nakon nje postaje sasvim jasno da otac najveceg avanturiste nimalo nije zaostajao za svojom kreacijom - sasvim opravdano Prat zauzima jedno od vodecih mesta u istoriji stripa. Na biografske detalje se odlicno nadovezuje iscrpan intervju sa Pratom, dajuci nam priliku da podatke koje smo malopre saznali vidimo i u drugom svetlu, onako kako ih je sam Prat doziveo. Takodje, Prat vrlo konkretno govori i o nacinu svog rada, temama, dokumentaciji, priboru kojim je radio. Kao antiteza Pratovoj biografiji pojavljuje se hronologija zivota Korta Maltezea, od rodjenja 1887. na Malti, do Pandorinog pisma kojim se sugerise zalazak Kortovog zivota (ne, Korto nije stradao u spanskom gradjanskom ratu, kako se dugo tvrdilo). Slede tekstovi razlicitih tema i stilova, od studioznih analiza Pratovog pristupa stripu, do emotivnih secanja na druzenja sa njim njegovih nekadasnjih saradnika. Necu navoditi kompletan sadrzaj; pomenucu jos da su u izdanju i dve price, jedna Antonia Tabukija (pisca odlicnih knjiga Pereira tvrdi da... i Glava Damasena Monteira), i druga samog Huga Prata, ostavljena za kraj. Sve ovo je garnirano kadrovima iz Pratovih stripova (za pohvalu je sto se Maric trudio da pronadje crteze na koje se autori tekstova pozivaju), zatim crtezima olovkom i ilustracijama kod nas neobjavljenim, i fotografijama Prata i njegovih saradnika. Uz to ide i iscrpna stripografija, i tako dobijamo kvalitetno izdanje interesantno za svakog stripofila. U Beogradu se moze naci u knjizari Alan Ford, po ceni pristupacnijoj od knjizarske. Milan Jovanovic 2. VRT TAJNI SA STAZAMA
KOJE SE RACVAJU Casopis GRADAC, novi dvobroj 134/135 u celosti je posvecen delu Huga Prata. Ima 112 stranica sa ilustracijama i fotografijama kroz tekst. Kompletna Pratova biografija i stripografija, biografija Korta Maltezea, tekstovi iz pera eminentnih poznavalaca Pratovog dela, duzi intervju sa Pratom. Ovaj dvobroj je priredio (kao i onaj pre nekoliko godina posvecem Mebijusu) Miroslav Maric. Evo uvodne reci priredjivaca: VRT TAJNI SA STAZAMA
KOJE SE RACVAJU Pokusaj osvetljavanja ili priblizavanja dela Huga Prata asocira na onu definiciju po kojoj razumeti poeziju (poetiku u ovom slucaju) znaci, pre svega, uvideti da je nikada nismo dovoljno razumeli. Daleko od toga da zaostavstina ovog vizuelnog pripovedaca izmice pred znatizeljom istrazivaca svojom "tezinom" ili hermetizmom - ona se, naprotiv, stalno preporucuje otvaranjem novih kapija, upucivanjem na mnoge staze tumacenja uvodeci nove i nove vodice. I ako se odlucimo, kao na nekim od sledecih stranica, da nam to budu, pojedinacno ili istovremeno Hugo Prat i Korto Malteze, shvatamo da je tesko odgonetnuti kada i ko se nalazi pred nama. Kakva je vrsta priznanja za autora cinjenica da je gotovo nemoguce razaznati gde prestaje on a gde pocinje lik kojeg je stvorio? Korto je bio neophodan Pratu da bi uoblicio svoju nomadsku filozofiju, ali i Prat zna zasto ga je Korto izabrao. Sta to od nas krije Prat, ili sta nam to govori kada kaze da je od Borhesa naucio da isprica istinu kao da je laz? Umberto Eko je bio dovoljno iskren da kaze: "Kada zelim da se opustim citam neki Engelsov esej, a kada zelim da se angazujem citam Korta Maltezea". Zasto je taj romanticni individualista postao simbol angolanskih boraca iz MPLA i njihove teznje za slobodom, zasto je postao tema mnogih eseja i nekih knjiga, i kako je svojom ironijom, samoironijom i romantiziranjem uspeo da zaposedne srca postovalaca na raznim stranama sveta? Na kraju veka u kome nema cak ni senke umiruceg romantizma sa njegovog pocetka, uspeva li Korto da dotakne onog nomada (u odezdi od nostalgije pogleda uprtog u horizont) u svakom od nas, uvek spremnog da krene i uzme kormilo zivota u svoje ruke ("Kao mali primetio sam da nemam liniju srece, onda sam ocevom britvom...rec, napravio sebi jednu po zelji...") Ima u Kortu nekakve jednostavne usidrenosti u zivot - njegov svet je njegova okolina, a njegov zivot knjiga lutanja, traganje za nepostojanoscu. Pratu je vazno pomeranje kroz prostor - geografski (Kina, Italija, Juzni Pacifik, Latinska Amerika, Engleska, Rusija, Turska, Avganistan...) i duhovni (od neodredjene psihologije raspetog na morskim talasima do potrage za dvojnikom kroz metafizicnost hasisnog dima). Opcinjenost geografijom posledica je zivota koji je sam vodio (uostalom, nisu li poslednji Remboovi tekstovi uradjeni po njegovom bili upravo geografski izvestaji o Somaliji. Duhovni horizonti njegovih likova postavljeni su na sirokom obrazovanju i bogatom intelektualnom iskustvu samog autora koji je uspeo da baveci se medijem i temama (naizgled) sa same periferije umetnickog iskustva elaborira neka od univerzalnih pitanja na jednostavnan i efektan nacin. Stranice koje slede sigurno nece dati odgovore na mnoga pitanja koja se u vezi Pratovog opusa mogu postaviti, ali imaju svrhu da pokazu neke od pravaca i puteva kojima bi se posle citanja ove sveske valjalo uputiti. Jer, nije slucajno u jednom od tekstova Korto samo izgovor da se prica o Konradu, Paundu, Eliotu, a Tabukiju motiv da zapocne pricu u Pratovom maniru. Vrlo slicna Tabukijevoj, prica samog Prata je ostavljena za kraj, ustvari to nije prica vec poziv u novu (evo te vazne reci) AVANTURU. Michel Regnier, zvani GREG Crtac, scenarista, glavni urednik, pisac Ixelles (Belgija) 5 maj, 1931. - 30 oktobar, 1999. Neuilly (otmeni deo Pariza) Pocinje de objavljuje kao 16ogodisnjak; u belgijskom dnevnom listu Vers l'Avenir Pustolovine Nestora i Boniface-a. Pod nadimkom Michel Denys objavljuje izmedju 1953-1956 u Heroic Albums-u le Chat (Macka). 1954-e se perfekcionira uz Andre Franquin (Gasa) i crta Caddy i hram sa tigrovima, zatim Corrida u nedelljnim novinama Spirou. Godinu dana kasnije ima svoj spostvene novine gde stvara Verveine i tajna, Paddy i stvar iz Chanterive-a i Ringo. Iste 1955 suradjuje sa novinama Recreation. 1956 za Libre Journal preuzima Fifi (posle Victora Hubinona) zatim Luc Junior-a, kreaciju Uderzo-a i Goscinny-a (1958 do 1963). Crta Randy Rifle-a 1956), Bizon i Ouistiti (1957 sa rene Fourage), Fleurette (od 1957), Bronco i Pepito (od 1957 do 1958). Scenarist je Tiger Joe-a (1958, crta Gerald Forton), zatim Alain i Christine-a (od 1959, crtez: Martial). Od 1957 autor je odprilike 200 gag-tabli Modeste i Pompon-a (crta Franquin za novine Tintin), kao i nekoliko epizoda Chick Bill-a, Klub Nuestrasivih-a et de Mouminet-a (graficka realizacija Tibet, objavljeni u Tintinu i Chez Nous Junior). Sa Franquinom za Spirou stvara vise epizoda Spirou i Fantasio-a (od1958 do 1961). 1958 je izabrao Louis Hache-a da crta Bob Francval-a i Djinn-a za publikaciju Ima. Nastavlja svoju aktivnost scenariste u Tintinu i postaje glavni urednik ovog legendarnog lista od 1965 do 1974. Saradjuje sa Maurice Marechal (nekoliko epizoda Prudence Malikorak-a) sa Mittei (Rouly Vetric-a od 1959), sa Paul Cubelier (Corentin i carobni bodez 1959, Srebrni Plamen od 1960 do 1963, Line (od 1963 do 1972), sa Hermann-om (Bernard Prince od 1966, i Comanche od 1969), sa Eddy Paape (Luc Orient od 1967), sa William Vance (ispod nadimka Louis Albert za Bruno Brazil od 1967), sa Dany (Olivier Grancica od 1968 i Bernard Prince od 1977, kad je ovaj crtac preuzeo seriju), Jo-El Azara (Clifton i djavolski patuljci 1969), sa Turk i Bob de Groot (Clifton i tajna trceceg glasa 1970), sa Claude Auclair (Brodolomnici Aroyoka 1971), sa Walther Fahrer (Cobalt 1971), sa Dupa (Chlorophylle 1977), itd. Svih ovih godina Greg nastavlja i da crta. Za Tintin stvara Rock Derby (1960-1963), Stvarcica i Zou (1962-1966), Bolivar (1962), Zbunje (1962-1963), Stalna Briga (1967). Preuzima poznate serije Zig i Puce i Alfred (crtaca Alain Saint-Ogan). Za izdanja Vaillant i Pif-Gadget kreira Asove. Za Pilote 1963 stvara svoj najpoznatiji lik: Achille Talon. Kao crtac posvecuje se uglavno ovoj serij, iako 1967 crta dva efemerna stripa Tagadabudoirno vas... i Gordian Cvor. 1969 i 1973 godine radi na adaptaciji Tintin i hram sunca, i Tintin i jezero sa ajkulama za crtani film (studio Belvision). 1975 postaje knjizevni direktor izdavacke kuce Dargaud i lansira Achille Talon Magazin (6 brojeva do 1976). Za ovo izdanje stvara likove Otac Kobasica sa crtacem Claude Marin, Jo Oblak sa Dany-om i Deda (ili Cale) Talon sa Hachel-om. 1978 sa Svicarsku televiziju pise 13 epizode decje detektivske serije Agencija Kotlokrpa. Preseljuje se u Ameriku, jer je postao direktor americkog biroa kuce Dargaud. Pise scenarije za televizijske serije. Vraca se u Francusku sredinom 80 godina. Za izdavacku kucu policijskih romana Fleuve Noir (Crna Reka) pise romane za seriju Hardy i Lesage. 1987 i 1988 pise scenarije za prve dve epizode Marsupilami-a za crtace Batem i Franquin (izdavac: Marsu-Productions). Za Dargaud pocinje iznova da pise scenario za Comanche (crtac: Michel Rouge). Za istog izdavaca, sledece godine lansira Colby-a sa Michel Blanc-Dumont. 1992 pise jednu epizodu za Bernard Prince (crtac: Aidans) za izdavacku kucu Blanco, pocinje seriju Johnny Congo sa Paape (izd: Lefrancq). Sledece godine stvara Tobo sa Pierre-Yves Gabrion za Dargaud... Greg kao scenarista i crtac je realizirao vise od 250 albuma. On je bio jedan od divova francusko-belgijske skole. Sa neverovatnom lakocom je menjao humoristicki i realisticki ton. Ostaje u historiji stripa kao genijalni pisac dialoga (tirade Achille Talon-a) i veliki otkrivac novih talenata... C.K. Nil Gejman: Dobrodosli u moj svet Graficki romani ili stripovi za odrasle koje pise Nil Gejman prodaju se u milionskim tirazima, ali ih elitni knjizevni svet i dalje prezire. Jedan americki kriticar tvrdi da Gejmen zasluzuje Pulicrovu nagradu. Sta o tome misle njegovi sunarodnici Eglezi? Visok, mrsav, melanholicni junak odeven u crno, Morfej, Gospodar snova, koraca kroz svoje kraljevstvo s ocima kao duboko usadjenim zvezdama. One ponekad svetlucaju a ponekad tinjaju kao crveni zar u bezdanu crnih rupa. "Jednom sam sanjao da sam Sendmen", kaže Nil Gejman, najpopularniji britanski pisac stripova za odrasle, i kreator Morfeja. "On je bio za glavu visi od mene i oci su mu bile stvarno cudne. Ali bile su prave. Mogao sam da gledam kroz njih." Gejmanov Sendmen nije za decu. On je kao nebo i zemlja u odnosu na tradicionale stripovske junake sa steroidno izbildovanim telima, hriscanskim moralom, apsurdnim natprirodnim mocima i platonskim ljubavnim sklonostima. "Morfej", kaze Gejman, "ne nosi gace preko kostima kao Supermen." Gospodar snova je neverovatno popularan. Mesecno se prodaje vise od milion primeraka Sendmena, plus petsto hiljada dosadasnjih kompilacija. U svetu stripova gde su Supermen i Betmen daleko nadziveli svoje kreatore, ovaj stepen komercijalnog uspeha bi trebalo da od Sendmena napravi besmrtnu sagu, kao sto je i njen naslovni junak. Umesto toga pojavice se samo jos sest epizoda u finalnoj seriji, "Dobre duše". Nakon sedam godina, Gejman stavlja tacku, kao sto je oduvek planirao. "Kada sam poceo, imao sam u planu jedan horor-strip, ali ne i svakog meseca po jedno cudoviste. Zeleo sam da to bude masina za pricanje prica", rekao je Gejman kad je posetio London. "Tokom prve godine samo sam se molio Bogu da ne odluce da prekinu stampanje. Ali cak i tada, dok sam gradio pricu, znao sam da cu je zavrsiti, ako ikada dotle stignem." Gejmanovog americkog izdavaca zaprepastila je njegova zelja da niko od pisaca ne nastavi njegovu pricu, posto se on ukloni. "Rekli su da sam lud, da se to tako nikada nije radilo." Iako izdavac poseduje autorska prava, Gejman ih je ubedio da je i u njihovom interesu da ostanu u dobrom poslovnom odnosu sa njim. Penzionisanje Gospodara snova ostavice Gejmanu vise vremena za druge projekte. Smrt, koja se redovno pojavljivala u stripu Sendmen kao njegova sesnaestogodisnja zivahna sestra, vec je dozivela svoju sopstvenu seriju "Visoka cena zivota". Dva najnovija stripa, Signal to noise i Mr Punch zasli su u radikalno novu teoriju: obracuju samo stvarni svet a ne magiju i naucnu fantastiku. Nikadgde (Neverwhere) je sestodelna pilot-serija za BBC o podzemnom Londonu, koja ce se emitovati narednog proleca. Njegovo odbijanje da nastavi Sendmena nije prvi put da je Gejman rekao "ne": vec dva puta je ubedio Warner Brothers da odustanu od ekranizacije Sendmena. "Prvo sto bi oni uradili jeste da naprave listu stvari koje treba izbaciti. A sanse da se posle toga od Sendmena napravi dobar film vrlo su slabe." Ovaj filmski studio pokusava i tezi put - trenutno se piše scenario. "Ako snime film Sendmen, sav moj trud pada u vodu. Onda sigurno necu moci da ih zaustavim da naprave strip." Uticaj koji Gejman ima na Holivud, koji on naziva "egosferom", kao i na svoje izadavace, reflektuju pohvalu kritike da je on uspeo da ovenca onaj segment industrije koji je mahom bio prezren od knizevnog sveta. Vec su tri doktorske teze napisane o Sendmenu, a u najvecem delu bave se pitanjem da li je Gejmano delo postmodernisticko. Jedan sekspirolog sa Brendiz univerziteta u Americi napisao je esej o tome kako Gejman obradjuje komediju San letnje noci. Njegova dela su ukljucena u kurs engleske knjizevnosti koji se predaje na Univerzitetu u Kaliforniji. "On je savrsen autor kada studentima predaje o naraciji. On nikada ne gubi iz vida nit price", kaze profesor Mekonel sa Kalifornijskog univerziteta. Po njegovom misljenju, Gejman spada u grupu pisaca kao sto su Vilijam Golding, Tomas Pinčon, Don de Lilo i Dzon Bart. Nekadasnji predsednik troclane komisije za dodelu Pulicerove nagrade, Mekonel kaze da bi se on svom silom borio da se Gejmanu ta nagrada dodeli da nije njegovog britanskog drzavljanstva, koje ga diskvalifikuje od kandidature. Reagovanja na to bila bi zaglusujuca. Svet naucne fantastike, koji je jos na pripravnickom stazu kod cenjenih knjizevnih krugova, bio je zgrozen kada je njegova obrada Sekspira, koja se pojavila u stripovskom getou, osvojila World Fantasy Award za najbolju pricu. Sta li bi tek bilo kada bi pokupio i Booker Prize. Gejman nije prvi autor koji je iskocio iz kalupa super-heroja. Alanu Muru, takodje britancu, pripada ta pocast posto je svom botanickom cudovistu Swamp Thing (Cudovište iz mocvare) dao ljudsku dusu. Amerikanac Frenk Miler se proslavio time sto je preoblikovao Betmena u mracni lik. Oni su zajedno izmenili svoje heroje u antiheroje i usmerili sripove na engleskom jeziku ka viziji evropejske drzave. "Mur i Miler su otvorili vrata, i Gejman je usao", rekao je Dik Dzud, sef knjizare "Forbidden Plant" ("Zabranjena planta") londonskog centra za sripove i naucnu fantastiku, gde se i Gejman snabdevao. "Svi njegovi likovi su stvarni ljudi, cak i oni koji ne pripadaju ljudskoj vrsti. Oni imaju svoje mane. Cine greške." Da nije njegovog sirokog osmeha i veselog duha, Gejman, koji ima trideset cetiri godine, bio bi veoma slican Sendmenu. "Nas dvojica imamo isti ukus u odevanju", priznaje on. "On ima neke moje osobine, ali mnogo je ustogljeniji od mene." Autor se nimalo ne stidi polja svoje delatnosti. "Stripovi su vrsta koja nastaje u preseku reci i slike", kaže on. "To je jedinstveni medij, kao sto su i film i televizija, nikako samo zanr. Ja zelim da se bavim stripovima, da vidim sta se od nih moze napraviti. Nil Gejman je odrastao u Saseksu, otac mu je vlasnik fabrike vitamina. Od ranog detinjstva je zavoleo americke stripove o super-herojima. Kada je zavrsio skolovanje, Gejman je poceo kao novinar slobodnjak - pisao je kritike naucne fantastike za casopis Time Out a sanja o tome da sam pise price i romane. Godine 1983, naisao je na Murovo Cudovište iz mocvare. "Poslao sam Muru jednu svoju pricu i on mi je telefonirao i rekao da je zbog mene izgubio ceo radni dan." Sredinom osamdesetih je upoznao Dejva Mekina, mladog slikara a sada istaknutog ilustratora, ciji se prilozi redovno pojavljiju u casopisu Njujorker. Saradjivali su na Crnoj Orhideji, koja je divna mracna knjiga ali sa ekoloski ohrabrujucim krajem. Od tada je radio sa velikim brojem crtaca; ipak Mekin ostaje njegov omiljeni saradnik. Gejman vec tri godine zivi sa suprugom i troje dece u Mineapolisu, u trospratnoj kuci klasicno-gotskog stila, sa tornjem i prostranom verandom. Jednog dana njegova radna soba ce biti u tom tornju; dok se on renovira, Gejman pise u podrumu. Njegov tipicni radni dan pocinje u podne. Prvo se jedno dva-tri sata smuca po kuci ne radeci apsolutno nista. Utom se njegova deca vracaju iz skole i onda je on tata. Tek kada oni odu u krevet, on pocinje da pise. "Sedim za kompjuterom dok ne zaspim, negde oko cetiri ujutru", kaže Gejman. Mada ima maglovitu ideju sta zeli da napise, nikada ne zna jasno kako do toga da dodje. "Ja sam jedan od onih pisaca koji sednu pred prazan papir i zure. To je kao da iskocis iz aviona u nadi da ces sasiti padobran pre nego sto tresnes o zemlju." Pisanje mesecnih nastavaka cini posao dvostruko tezim. Ako romanopisac shvati, u zavrsnoj sceni, da je junaku potreban pistolj, on moze da se vrati u trece poglavlje i tu ga diskretno ubaci. Kada Gejman stigne do tog trenutka u svojoj prici, trece poglavlje je vec odavno procitano. "To je kao kod zonglera: bacis sve lopte u vazduh i nadas se da ces do kraja uspeti da ih uhvatis", objasnjava autor. Iako radi u serijskom formatu, Gejman izbegava ocigledne trikove kao napeto-nerazreseni kraj. "To nije sapunska opera. I Carls Dikens je pisao u nastavcima. Kad god njega citam pomislim: 'prijatelju dragi, potpuno mi je jasno sta radis'." Gejman piše delom "iz glave" a delom na osnovu temeljnih istrazivanja. Za jednu pricu o Cezaru Avgustusu iscitao je rimske izvore. Materijal uzima iz istorije, knjizevnosti, mitologije i bajki. Kaliopa je prica o savremenom piscu koji zarobi najmladju od devet grckih muza i, umesto da je zavede, on je siluje. Prica Slabe tacke pocinje sa Markom Polom koji se izgubio u pustinji. Orfejeva pesma je obrada grckog mita sa dodatnim materijalom iz Robespjerovog Terora. Profesor Mekonel veruje da od Gejmana tek treba ocekivati ono najbolje. Dve poslednje knjige ukazuju na buduci pravac. Signal buke prati filmskog rezisera na samrti dok se bori da zavrsi scenario za svoj oprostajni film o poslednjoj noci prvog milenijuma. "Uvek se za nekoga svet zavrsava." U najnovijem stripu Mr. Punch, Gejman prica pricu ocima jednog decaka o uzasima u njegovoj porodici, koji se preplicu sa metaforom lutkarske predstave Punch and Judy. "Hteo sam da napisem pricu o cudesnoj dvostrukoj viziji koju dete ima. Jedan sedmogodisnjak uvek gleda u pogresnom pravcu." I sta onda Gejman zapravo misli o snovima? "Sjajna besmislica. To je kao kada ronimo u okeanu i vidimo sve one cudesne ribe koje izgledaju kao zmajevi ili izvrnuti svetleci predmeti. Od toga nikakve koristi nema." A, sa druge strane, mozda je bog sna posebno naklonjen svom glavnom hronicaru. "Da, istina je da cesto odlazim u krevet ne znajuci sta da stavim na sledecu stranu, a kada se sledeceg jutra probudim, tacno znam sta treba." Neil Gaiman je najpoznatiji po svom radu na stripovima za odrasle, kao autor serijala Sendmen (The Sandman) i, sa umetnikom Daveom McKeanom, Signal to Noise i Mister Punch. Pored toga, pise kratku prozu, poeziju i eseje. SANdMAN (tekst je preuzet sa jedne diskusije u serbiancafeu)-UMRO JE MICHEL REGNIER - GREG -LUCCA '99. - NAGRADE -Najbolji italijanski scenarista -TOP 10. ANOTHER UNIVERS -TOP 10. Diamond Comics Zahvaljujuci Aleksandru Zografu smo dobili i neke linkove o Brazilskom stripu: http://www.otacorp.com/ota/index.html http://www.terravista.pt/copacabana/4938/ http://www.netflash.com.br/empresa/vegetal/ http://members.tripod.com/~asagadelucas/toda01.htm http://www.monica.com.br/welcome.htm od 5. do 11. novembra 7. novembra 1986. Otvoren je 3. Salon Jugoslavenskog Stripa i trajao je do 9. novembra. Salon je odrzan u Vinkovcima, Hrvatska. Ovog puta je Grand Prix dodeljen Walteru i Norbertu Neugebaueru. Dobitnici ostalih nagrada su bili: Rajko Milosevic Gera, Igor Kordej, Lazar Stanojevic, Zvonimir Furtinger, Dejan Nenadov, Zoran Janjetov, Zika Bogdanovic i "Forum". 7. novembra 1988. Umro je Bill Hoest u Lloyd Necku, New York. Radio je na stripovima Agatha Crumm, The Lockhorns. 9. novembra 1921. Rodjen je Stan Drake u Brooklynu, New York. Radio je na cuvenom stripu Blondie i na stripu Heart of Julie Jones. 11. novembra 1942. Umro je Billy DeBeck u New Yorku. Radio je na stripovima Barney Google, Bunky. Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog cetvrtka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@EUnet.yuweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |