STRIP VESTI
|
Broj:
376
21.07.2006. Godina VIII |
prošli broj - arhiva - sledeći broj
SADRŽAJ
- MANGADROM - Anica Tucakov
- "LOBAČEV" U SKC-u - Marko Ajdarić
- VENDETA NIJE VEDETA - V. Fumeti
- kritIVKOVanje 25 - Slobodan Ivkov
- JUŽNJAČKA
UTEHA No 268. - Marko Stojanović
- KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA (327) - Darko Macan
- Q STRIP
- Strip Vesti
- INTERNET
STRIPOVI - Strip Vesti
- ŠTAMPA
- štampa
- VESTI
IZ SVETA - Strip Vesti
-MARKO AJDARIĆ NEWS
- POZIVI
NA SARADNJU - mail
- LINKOVI
- Strip Vesti
|
Svi prilozi su vlasništvo autora. U
slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo
Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis
će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora),
u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su
to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate
stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip
je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu
stripvesti.50webs.com
UVODNIK...
Obećano, učinjeno, SVesti na vreme...:)
...nadam se, jer ovo pišem par sati pre nego li ću ih stvarno poslati, a neobee mail zeeeeza do besvesti pa je upitno da li će slanje proći bezbolno...>:(
Primetno je i da ste svojim ranijim slanjem priloga pošteno pripomogli da SVesti ovako stižu. Jedino što NAPOMINJEM: sve priloge šaljite kako na ovu adresu tako i na rezervnu zlatkomilenkovic@yahoo.com. Poprilično dugo me mail na neobee-ju zavitlava pa je važno da i ostalu komunikaciju preusmerite na tu istu adresu. Može se dogoditi da mi određeni broj priloga nije stigao, kao ni da neke moje email poruke nisu stigle gde su upućene.
S poštovanjem,
Zlatko Milenković
sadržaj
|
1.
|
MANGADROM
|
Anica Tucakov
|
BELEF 06
predstavlja
MANGADROM
Dom omladine Beograd, Makedonska 22
Kapetan Mišino zdanju, Studentski trg 1
U okviru vizuelnog programa ovogodišnjeg BELEF-a, u periodu od 27. do 30. jula, u prostoru Doma omladine Beograd održaće se MangaDrom – festival Manga i Anime, vizuelne i strip umetnosti Japana, koji predstavlja jedan od najvećih fenomena moderne popularne kulture.
Ovo je prvi festival japanskog stripa i animacije u našoj sredini. Cilj Festivala je upoznavanje publike sa Manga i Anime fenomenom, prezentacija svih relevantnih formi i pružanje informacija o svim aspektima manga i anime subkulture.
Tokom festivala biće prikazana retrospektiva savremenih animiranih japanskih filmova, održaće se predavanja, prezentacija Mange o Draganu Stojkoviću Piksiju, Nikoli Tesli, biće organizovana izložba japanskih i domaćih autora mangi i sajam stripova. Specijalni gost festivala je Sachiyo Sakamoto-san, autor mangi I predavač mangi na Univerzitetu Mangi i Anime u Japanu.
PROGRAM
ČETVRTAK, 27. JUL
14 – 18h Manga radionica sa Vladimirom Vesovićem
18h Predavanje: Istorijski pogled Manga/Anime, Vuk Ršumović
20h Svečano otvaranje MANGADROMA
Otvaranje izložbe japanskih i domaćih autora mangi
22h Filmska projekcija: Howl’s Moving Castle (Hayao Miyazaki)
Kapetan Misino zdanje
PETAK, 28. JUL
14 – 18h Manga radionica sa Vladimirom Vesovićem
18h Predavanje: Filozofija sukoba u Manga/Anime, Miomir Svirac
20h Predavanje: Kako postati autor mangi u Japanu (industrija mangi, žanrovi mangi, aktuelne mange, tržište mangi, duh mangi), Sachiyo Sakamoto
22h Filmska projekcija: Super Robot Taisen ORIGINAL GENERATION (Kapetan Mišino zdanje)
SUBOTA, 29. JUL
16 – 22h SAJAM STRIPOVA
16 – 18h Radionica: Kako crtati mange, Sachiyo Sakamoto
18h Predavanje: Simbolizam Manga/Anime, Iris Miljković
20h Prezentacija: Mange o Piksiju i Mange o Nikoli Tesli, Mihajlo Ršumović
22h Filmska projekcija: Digital Monster X-evolution
The King of Fighters: Another day (Kapetan Mišino zdanje)
NEDELJA, 30. JUL
16 – 22h SAJAM STRIPOVA
16h Predavanje: Satori, Nenad Kostić
18h Predavanje: Manga/Anime danas, Sakurabana
20h Predavanje: Manga / Anime / video igre, Goran Marković
22h Filmska projekcija: Macross Zero (Kapetan Mišino zdanje)
Napomene:
-radionice koje vodi Vladimir Vesović su otvorenog tipa
-radionica koju vodi Sachiyo Sakamoto biće realizovana kao demonstracija njenog rada.
-U slučaju kiše filmski program će biti emitovan u Domu omladine Beograda
sadržaj
|
2.
|
"LOBAČEV" U SKC-u
|
Marko Ajdarić
|
IZLOŽBA RADOVA,
ŠKOLA STRIPA I ILUSTRACIJE
"ĐORĐE LOBAČEV"
18.jul 2006. u 19:00 do 31.jula
srećna galerija
izložba radova
sadržaj
|
3.
|
VENDETA NIJE VEDETA
|
V. Fumeti
|
VENDETA NIJE VEDETA
Alan Mur i Dejvid Lojd: V kao Vendeta, Beli put, 2006.
U nizu kvalitetno odštampanih grafičkih novela i stripova (neki tvrde da se to jako razlikuje!) beogradski Beli put nedavno objavljuje i hit Mura i Lojda V kao Vendeta, svakako svoj najaktuelniji projekat. Kažem to jer se ovaj strip pojavio u vreme svetske pa i naše premijere istoimenog filma, koji je tradicionalnija filmska kritika mahom "isekla", a ljubitelji žanrovskih filmova pohvalili.
Tehnički posmatrano strip V kao Vendeta je prezentovan u okvirima visokih standarda, na kvalitetnom papairu, u koloru, sa atraktivnom, originalnom naslovnicom, u korektnom prevodu, sa dva odlična predgovorna teksta Mura i Lojda, i nekom vrstom Murovog pogovora, odnosno bonusom od dve kratke epizode, koje pojačavju ukupni utisak "tehničkog dojma" Cela knjiga ima čak 288 stranica!
Ali tu negde i prestaje divljenje, bar moje.
Zamišljen kao priča o ilegalnom borcu protiv negativne despotije, s "umetničkim imenom" V, ovaj opsežni strip s početka osamdesetih pati od mnoštva slabosti, u obe ravni: i kao scenario i kao crtež. Konačno i kao strip po sebi.
Scenaristički, Alan Mur je priču situirao u imaginarnu Britaniju s kraja 1997. i iz 1998. godine (strip je nastao petnaestak godina ranije), kao zemlju logora, tiranije i odsustva bilo kakvih sloboda i humanističkih vrednosti. Atomske bombe su po toj zamisli uništile Afriku, a (izgleda) i Evropu. Šta je s Amerikom ne znamo, Rusija postoji, ali u kakvom stanju, ostaje da slutimo. Taj mračni pseudoistorijski kontekst, proistekao iz Murovog i Lojdovog otpora prema tačerizmu, daje izvesnu težinu samoj zamisli stripa, ali ono što ga oslabljuje je nesposobnost tandema do tokom cele priče pomire tri toka svoje povesti o osvetniku s iscerenom maskom. Tok globalne apokalipse, tok priče o samom osvetniku i njegovom skrovištu Galeriji senki, i tok priče o njegovom protivniku, tiranskom vladaru izgubljenog ostrva koji traga za V kao Vendetom da bi ga uništio, tešeći se parolom Engleska istrajava...
Kad prikazuju glavnog, enigmatičnog teroristu, u njegovom tajnom skrovištu, Mur i Lojd nekako gube iz vida socijalni i klasni kontekst priče. Kad ovlašno naznačavaju njene svakodnevne karakteristike, opštim orvelovskim mestima i to pokušaju da predstave nešto dublje, priča o osvetniku zamrznuto-ciničnog osmeha, gubi svoju mističnu zavodljivost. Kada prikazuju zlog diktatora, u njegovoj radnoj sobi, gde preti sekretarima i savetnicima, nervira se ili razmišlja o Vendetinoj prirodi, identitetu, idejama... Mur i Lojd prečesto padaju u monotoniju i steretipnosti. U ovom stripu se često premnogo govori i objašnjava ono što je po sebi jasno, da bi se ubrzo mnogo podrazumevalo i ostajalo nejasno. Ne postoji nijedan lik sa kojim bi čitalac mogao da se identifikuje, ali i nijedan kojeg bi mogao da prezire ili mrzi. Murovi i Lojdovi likovi nisu ni odvratni ni simpatični i skoro jedini adut stripa na tom planu je, pogotovo u početku, sam karakter i razlozi Vendete. Ne nalazeći određeniji oslonac u anarhizmu, a kloneći se neke druge levičarske ideologije, prezirući i liberalističku, autori stripa odbijaju da se do kraja iskažu, što za neko vreme čitanja može da se prihvati kao ideja dovoljna sebi, ali posle stotinu strana postaje tačka urušavanja koncepcije.
Crtež, kojem je odvratni kolor samo naškodio, bolji je deo stripa V kao Vendeta. Svojim crnim "fotografskim" realizmom, statičnošću i arhaizmom, on se relativno dobro sklapa sa idejom negativne utopije. Baziran pre svega na crtačkim iskustvima Tonija Vira (sećate li se Met Meriota?) i Mek Laskija (rani DŽejms Bond!), Lojdov grafizam je distinktivan u odnosu na medijske dominate kraja proteklog veka, i to je bolji deo kritike o njemu. Vendetina maska je upečatljiva i ne posrće u karikaturalnost u potrazi za mističnom ekspresijom. S druge strane, u crtežu počesto ima kadrova koji su nejasni, "preskočnih" delova dinamičnijih sekvenci itd. itd. kada nam autori pripovedaju bez teksta, samo slikama, montaža sekvenci počesto ostaje okrnjena, nedovršena itd.
Ukratko V kao Vendeta je strip kojeg ćemo se sećati jedino zbog maske glavnog junaka, a sve ostalo u vezi s njegovim osvetničkim, teorističkim likom zaboravićemo čim se, recimo sutra, pojavi iole upečatljiviji stripski lik s maskom ili bez nje. Uostalom, što bismo čekali sutra, pomislimo na juče, i sve će s gledišta tradicije (de)maskiranih stripskih junaka biti jasno.
V. Fumeti
Objavljeno u dvonedeljniku Bestseler broj 9 , 30.06. u izdanju Narodne knjige.
BESTSELEROVA
LISTA NAJBOLJIH STRIP IZDANJA
ZA KRAJ JUNA
1. Kanales i Guarnido, BLEKSED, Bukglob
2. Tomas i Vindzor Smit, KONAN, KULA SLONOVA, Beli put
3. Nici i Font, TEKS, UBICE, Strip-agent
4. Kaileto i Vatine, AKVABLU, Marketprint
5. Mur i Lojd, V KAO VENDETA, Beli put
6. Barbato i Kasertano, DILAN DOG, USPOMENE IZ PODZEMLJA, Ludens
7. Herman i Greg, KOMANČA 1 i 2, Strip-agent
8. Darko Macan, BOROVNICA..., Mentor
9. Tome i Žanri, MALI SPIRU, Strip-agent
10. Žodorovski i Janjetov, INKAL 2, Sistem komiks |
sadržaj |
4. |
kritIVKOVanje 25 |
Slobodan Ivkov |
IKS LJUDI i IKS NELJUDI (2)
I tako, nekoliko dana sam se pritajio. Nisam odlazio u diskont na livadi, ali đavo mi nije dao mira, pa sam posle toga ipak jednog popodneva, kada se svi trudbenici i potrošači odmaraju, dopuzao na zadnji ulaz kroz koji se unosi roba, obio pajserom zamandaljena vrata i kroz kartonske kutije u magacinu se provukao u prodajni deo. Ah! Konačno sam opet mogao da kao Crvenkapica sa korpom u ruci veselo skakućem po šumi metalnih rafova tražeći, i sa polica berući, svoje tegle mariniranih crveno-belih pečuraka u saftu. A onda...
Opet su banuli ispred mene! Pošto su prošli put kanda izgustirali svoju taktiku "Mirko i Slavko" u preprečavanju stranim zlotvorima gorštačkih prtina i drumova tokom Drugog svetskog rata tako što bi između polica sa artiklima napravili barikadu ISPRED čestitih potrošača, dvoje mladih "Mirindinih" i "Supermenovih" zatočnika su sada otišli još malo dalje u prošlost, sve do Španskog građanskog rata i "Non pasaran" metoda. Naime, dama je, kao, bogznakako veselo raširila ruke ISPRED od gondole do gondole, pri čemu je znak "S" na njenim grudima oho-ho dobio na širini i trodimenzionalnosti (na kojoj je u svojim intervjuima, kao na neznamnijakakvoj inovaciji, toliko insistirao kostimograf najnovijeg "Supermena"), a njen pratilac je sa kolicima pretrpanim dvolitraškim "Mirindama" stao IZA mene i preprečio mi odstupnicu.
Okrenuo sam se. Nikog sem njega iza mene nije bilo. E, kako mi je sada nedostajalo ono silno konzumentsko radništvo, seljaštvo i poštena inteligencija koji su podržavali moja leđa dok sam prošli put mešovitom paru ispred objašnjavao zašto nisam "Mirindin" potrošač. Za promenu, sada je njen pratilac, gurač kolica, takođe bio ozaren i iskežen, iskreno otprilike kao američki pogrebnik. Na licu je imao facijalni grč koji je, u kombinaciji sa visoko uzdignutim obrvama koje su mu, s obzirom na obrnuto srazmernu bogomdanu visinu čela bile skoro na temenu, zaista unekoliko vukao na osmeh. Doduše, meni je najviše ličio na nekog koga je "Betmenov" protivnik "Džoker" poprskao onim sprejem "smejavcem", ali - dobro.
Strategija njihove sadašnje verzije propagandnog rata protiv mene je bila dvojaka. Prvo, žovijalna promoterka, nesumnjivo kvalitetno instruisana na novim uglednim beogradskim univerzitetima "Megatrend" ili "Braća Karić", mi je u poverenju rekla da su, eto, sve OSIM SAMO JEDNE besplatne karte za premijeru "Supermena" u "Sava centru" 13. jula za one koji kupe 10 litara "Mirinde" planule, a, drugo, da više ne moram da kupim toliko, već samo 2 flaše od 2,5 litre, jer je tako, samo u mom slučaju, posle višesatnog zasedanja odlučio međunarodni bord direktora "Mirinde". Zažmirio sam sumnjičavo na jedno oko i zapitao je o kakvom mi to internacionalnom trustu poslovnih mozgova ("Think - Tank"-u, kako bi se to lepo srpski reklo u Leskovcu) govori, kada ja znam (ne bio lenj, u međuvremenu proteklih dana nisam mirovao već sam otišao na sajt multinacionalne "Mirinde") da se "Mirinda" licencno pravi u Dobanovcima... Objasnila je to nekakvom preraspodelom akcija kojom je prošle nedelje kontrolni paket otišao negde izvan zemlje, ili tako nečim, ne sećam se tačno, nemam pojma, tek, dok je ona govorila, počeo sam u sebi da se preračunavam...
Po ceni koju mi je rekla za tih 5 litara (preciznije, to je, advertajzinški rečeno, 2 flaše po 2 litre, ali to, je li, u stvari nije 4 litre kako su nas u moje vreme učili u školi, već po novom, "rasterećenom" školskom programu, kako ga eufemistički okarakterisao nedavno naš ministar prosvete, 5 litara, jerbo se uz 4 dobija još 20% žute tečnosti "gratis"), ergo za te pare ja ne bih mogao da kupim ni jednu jedinu kartu za dnevnu projekciju u bioskopu "Takvud" ili nekoj sali vehementnog beogradskog distributerskog preduzeća "Taramaunt". Dakle, em bih dobio kartu za film koji ionako po definiciji mog posla moram da odgledam, em bi mi ostalo 5 litara napitka živahne boje kojim mogu da nudim goste, putnike namernike koji mi banu, a nemam čime da ih počastim.
Pogledao sam na etiketi sastojke. Laknulo mi je: u sadržaju, osim ako se ne krije pod nekom od oznaka "E" nema veštačkog zaslađivača "aspartama", a baš njega su pre par godina u svetu "zeleni" optužili kao glavnog izazivača svakojakog raka kod osoba koje ga konzumiraju. Osim u pićima, bilo ga je i još ga ima u žvakaćim gumama "Orbit" (može se proveriti na deklaraciji, veoma jasno piše markantnim slovima visokim oko 1 mm), pa nikom ništa! Dobro, tu je u "Mirindi" vazda nekakvih "stabilizatora" (E 445), "zgušnjivača" (E 414), "konzervansa" (benzoata E 211)... No, sračunao sam precizno u paru: čak i da sadržaj kupljenih flaša odmah s vrata stana surduknem u toalet šolju, šteta neće biti velika. Karta mi opet ostaje, a ovaj napitak, bar na prvi pogled neće začepiti odvod. Ako malo i zapne, eto imam i "Cevol" ili "Žižolin", saspem pola flaše tih rastvarača iza neponovljivog napitka u otvor - i gotovo.
Osim svega navedenog, grizla me je savest što sam do tada lakomisleno mislio da iza "Mirinde" stoji internacionalna kompanija "Koka kola". Ispostavilo se međutim, na moju sramotu, da licencu / ovlašćenje drži "Pepsi kola", a to je, složićete se, drastična razlika.
I konačno sam rekao: DA! Lakomo sam zgrabio svoje dve flaše "Mirinde" iz kolica ("To je moje! To mi pripada!"), a kartu iz ruke "Supermenove" čirlidersice i, ostavivši u trku novac na kasi, istrčao iz diskonta. Iza sebe sam čuo urlik ostalog osoblja kojim je čestitalo ovom tandemu na slamanju mene kao poznatog kontraša. Ako sam dobro razumeo, šef im je doviknuo da su dobili bonus za ovaj mesec, kvartalnu varijabilu i regres za letovanje, a baš, ako hoće, mogu da odmah idu i u penziju.
Što'no kažu, kada se sretnu oni sa iskustvom sa onima koji imaju novac, oni sa iskustvom posle toga odu sa novcem, a oni koji su imali novac - sa iskustvom. I sa "Mirindom" pride, dodajem, dajući svoj teorijsko-praktični doprinos ovoj poslovici.
Kako god, tek otišao sam na projekciju u "Sava centar", i to, da stvar bude gora, pod visokom temperaturom, ali ništa me više nije moglo sprečiti u ovom iskustvu. Film? Pa đene - đene, sve, ali atmosfera koja ga je pratila je zaista bila ravna svetskim. Priznajem, ovi iz "Mirinde" su se baš potrudili. Sve je bilo u oranž tonovima, na hiljade balona je visilo unaokolo, od ulaza u Centar, preko stepeništa, pa do projekcionog platna. Ko je hteo, mogao je da pije "Mirinde" u neograničenim količinama (hvala, ja sam uzeo samo privezak sa hemijskom olovkom za oko vrata), delile su se desetine hiljada flašica, domaćini su bili raspoloženi...
Razumeo sam vrlo brzo da smo mi koji smo grozničavo na veliko kupovali "Mirindu" po diskontima dobili takve brojeve sedišta da smo po kazni projekciju gledali iskosa, toliko po strani da je sinemaskop izgubio svaki svoj smisao (mada su oni koji su film gledali frontalno bili uskraćeni za neka zanimljiva anatomska skraćenja), dok su NEKI POVLAŠĆENI raspištoljeni sedeli u sredini partera. Onome ko je nekada bio u velikoj sali bioskopa "Sava centar" koja prima oko 4.000 gledalaca sve će biti jasno kada kažem da sam uz svoje sapatnike ušao na ulaz "E". Mogao sam komotno leđa da naslonim na bočni zid sale, što sam onako pod temperaturom i učinio. Pošto uvek na sve gledam pozitivno, smejuljio sam se zlurado u sebi: aha, a šta ćete svi vi ako izbije požar?! Ko će prvi napolje kroz vrata izlaza za slučaj opasnosti kad zagusti, a? No, pošto, uprkos najavama sa platna, u sali nije bilo ni požara ni zemljotresa, ostao sam uskraćen za svoju privilegiju. Jedino da sam sam izazvao paniku ili podmetnuo požar... Ionako mi je, ne znam da li od moje temperature ili od crvenog svetla izlaza za slučaj opasnosti koje mi je neprestano gorelo iznad glave, ceo film, sve od "Supermena", preko kriptonita, pa do "Leksa Lutora" bilo crveno.
Apropo i vizavi glumca Kevina Spejsija ("Lutor"). Mislim da je pravi izbor i da je on držao i ceo film koherentnim (sve je relativno), a i bio dominantan po svojoj kreaciji. Možda ću biti pristrasan, jer ga svrstavam u elitu prve glumačke lige "Holivuda" još od filmova "Veliki Kahuna" (kod nas, naravno bez ikakvog osećaja, preveden sa "Velika prevara"), "Poverljivo iz Los Anđelesa" i, naravno, "Američke lepote" gde je dobio "Oskara", no čuće se sigurno i drugačija mišljenja. Mislim da je bio vrlo dobar i u "K-pax"-u, samo što se ne sećam kako su naši nesrećnici preveli naslov ovog njegovog filma.
Vratiću se mesec dana unazad.
Krajem maja 2006. je u mnogim našim medijima bila pokrenuta još jedna slična agresivna reklamna kampanja oko najave skorašnje premijere novog filmovanog stripa. Doduše, film "Iks-ljudi 3: Poslednje uporište" nije ni novum, a ja garantujem da neće biti ni poslednji u seriji. Pošto su glumcima istekli ugovori, sigurno će biti napravljena višegodišnja pauza (a šta je to bitno drugačije od trogodišnjeg čekanje na svaki od 3 nastavka "Iks-ljudi": 2000, 2003, 2006.?!) do nekog njihovog novog "povratka" ili "početka" ili "zauvek"... I "Betmen" je "voskresao" samo 8 godina od poslednjeg filmovanog "definitivnog kraja" 1997.
S obzirom da je kod Amerikanaca zarada, kao što znamo, i inače merilo svih, ponajpre umetničkih vrednosti, uprkos njihovim najavama da je ovo tobož poslednje poglavlje trilogije o mutantima koji su stekli nadljudske sposobnosti i koje "obični", nemutirani ljudi, iz straha, u svetu kako ga je osmislio i septembra 1963. sa crtačem Džekom Kirbijem svetu predstavio scenarista Sten Li, proganjaju, pa se jedni superheroji okreću zlu u želji da ceo svet pokore sebi, a drugi "iksovi" ostaju dobri i brane nas obične ljude, ali i sebe, mirne savesti ćemo izneti uverenje da će u ovom plutokratskom društvu nekakvih nastavaka, pogotovo ovako uspešne serije, sigurno biti.
Lako ću svoj stav potkrepiti podsećanjem samo na to da je prvi film o "Iks-ljudima" iz 2000. godine na uloženih 75 miliona dolara producentima doneo 300 miliona "keka", a da ni drugi ("Ujedinjeni Iks-ljudi") iz 2003. nije prošao mnogo gore, tako da će i posle "Poslednjeg uporišta" nesporno biti još raznoraznih uporišta i finansijskih oslonaca za penzioni fond.
Niko se ne sekira ni da će se stripska kompanija "Marvel komiks" iscrpsti sa svojim do sada filmovanim stripovima: "Iks-ljudima", "Spajdermenom", "Derdevilom" ("Nebojšom"), "Fantastičnom četvorkom", "Elektrom", "Hulkom"... Jer, još 2003. čelni ljudi "Marvela" su, promovišući sopstvenu filmsku kuću (do tada su ih filmovali drugi), u agencijskim vestima najavili aktiviranje svih svojih 4.700 (Sic!) do sada decenijama izmišljanih i crtanih superheroja. Doduše, većina i neće ići u bioskopsku distribuciju, već direktno na video kasete i DVD, i produkcioni budžet svakog filma će se kretati od 5 do 50 miliona dolara, ali malo je reći da je te 2003. najava odjeknula u celom svetu. Svoju nameru su javno, preko Avija Arada koji vodi strategiju kompanije, potpuno artikulisali 2005. godine, potpisavši osmogodišnji ugovor sa korporacijom "Meril Linč" i distributerom "Paramauntom" vredan čak 525 miliona dolara. Dva "Spajdermena" (2002. i 2004.) su do sada donela zaradu od najmanje 800 miliona dolara, a samo budžet za snimanje drugog je iznosio 225 miliona dolara! Na proleće (za sada kažu: maja) 2007. stiže i treći deo. I tu onda ističu ugovori i "svi se premišljaju"...
(NASTAVIĆE SE)
Ovo je umnogome proširena i "Strip vestima" prilagođena verzija tri moja teksta objavljena u beogradskom dnevnom listu "Politika", naknadno integrisana u jedan. Hronološki redosled njihovog objavljivanja:
1. "Dolazak Iks-ljudi", prvobitno objavljenog u rubrici Kultura na str. 16 dnevnog lista "Politika" br. 33240 od 24. maja 2006. godine; izdavač "Politika - novine i magazini d. o. o.", Beograd
2. "Vreme superheroja", prvobitno objavljenog samo u štampanoj novini (ne i na sajtu), u rubrici Kultura na str. 15 dnevnog lista "Politika" br. 33270 od 23. juna 2006. godine; izdavač "Politika - novine i magazini d. o. o.", Beograd
3. "Iks-neljudi. Ili ljudi?", prvobitno objavljenog samo na sajtu "Politike" (ne i u novini) u rubrici Kultura istog dana, dakle 23. juna 2006. godine; izdavač "Politika - novine i magazini d. o. o.", Beograd
sadržaj |
5.
|
JUŽNJAČKA UTEHA
No 268.
|
Marko
Stojanović
misto83@ptt.yu
|
KOJ TI JE VRAG, ŠEFE? (2)
DANTALION: A tempter demon who
changes good thoughts to evil ones.
Dantalian takes on many faces and
likes to carry a book.
WHO IN HELL, Sean Kelly and
Rosemary Rogers
Ne čudi, dakle, činjenica da su mnogi autori redovno posezali za demonima i đavolim ako je publici trebalo dati kakvog uverljivog i zanimljivog negativca – postoje čitave galerije iz brojnih mitologija i religija koje prosto čekaju da ih neko iskoristi... A tu je i faktor prepoznatljivosti – ako autor, na primer, odabere da u svom stripu iskoristi nekog čuvenog vraga, taj natrprirodni delija sa sobom prirodno nosi svoju famu i predistoriju, pa je autoru mnogo lakše da stvoriti toliko neophodnu atmosferu...
Godinama su (između ostalih) i raznovrsni strip stvaraoci silazili na sumporno vrelo da utaže kreativnu žeđ, i godinama je motiv bio isti: Potraga za upotrebljivim negativcem. Strane stripovova sa raznih meridijana, poput izdanja najvećeg italijanskog izadavača Bonelija (Dylan Dog, Martin Mystere, Dampyr), američkog DC-ija (Hellblazer, Hitman) i Ej Bi Si-a (Promethea) i britanskog 2000AD (Preacher Cain) vrvele su najraznovrsnijim spodobama iz najroznorodnijih paklova, čiji je jedini cilj u životu (i smrti) bio da pomrse konce glavnom junaku stripa, a ako uz to još strada i ceo svet, niko srećniji od njih. Najzad, nepisano je pravilo pisanog (i svakog drugog) pripovedanja da je protagonista samo toliko interesantan koliko je interesantan njegov anatagonista – a kud ćete bolje i inspirativnije negativce od osvedočenih demona i đavola?
Taj trend eksploatacije demonolikih spodoba započet još tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka traje još uvek nesmanjenom žestinom, ali se u zadnjih petnaestak godina pojavljuju obrisi jedne nove, puno revolucionarnije ideje. Sa rastućim medijskim manipulacijama, galopirajućom globalizacijom i teretom terorizma koji vreba iz prikrajka, još revolucionarnih šezdesetih ustanovljena činjenica da dobri momci ne nose uvek belo dobiva bitnu dopunu: ni loši momci, kako stvari očigledno stoje, ne nose uvek crno. Određeni demoni, naime, u zadnjih petnaest godina, sve učestalije postaju junaci strip serijala – i to, što je još čudnije, više nikog ne iznenađuje...
A moglo bi se reći da je sve započeo već pomenuti Džek Kirbi, i danas, desetak godina posle smrti neverovatno uticajan autor, kada je 1972. pokrenuo serijal prilično prikladnog naslova The Demon. U pitanju je priča o poslednjim trenucima Kamelota, koji se ruši pod napadima čarobnice Morgane La Fej i njenih nezemaljskih hordi, i njegovog jedinog preostalom zaštitniku Merlinu, koji je u očaju prizva demona iz pakla u pomoć. Nakon što naslovni demon Etrigan savlada napadače, a Kamelot nestane u plamenu zajedno sa svojim poslednjim braniteljem, figura čoveka po imenu Džejson Blad udaljava se sa poprišta grandiozne bitke. Upravo je Blad kanal i instrument kojim Etrigan uspeva da povremeno opet hoda zemljom – izgovorivši Merlinovu bajalicu, Blad prepušta svoje telo Etriganu na korišćenje.
(Nastaviće se)
A iz štampe je kooooonačno izašao sedmi broj Strip Pressinga, sa prelepom naslovnicom Aleksandara Sotirovskog. A unutra, premijerni stripovi Vlade Aleksića, Tomaža Lavriča, Dejana Sedlana, Mijata Mijatovića, Dušana Cvetkovića, Branimira Trošića, Tonija Radeva , Milana Antanasijevića, Danka Dikića, Tihomira Čelanovića, Tončija Zonjića, Dragana Bosnića... Pa onda, vispreni tekstovi Đorđa Milosavljevića, Dušana Banjanina, Dejana Stojiljkovića, Borisa Lazića, Saše Stojanovića... Pa na kraju dva veeeeeelika intervjua sa Aleksandrom Sotirovskim i Tihomirom Čelanovićem! Pa gde to ima? Kako gde, pa ovde: www.upps.org.yu/forum/viewtopic.php?t=1037&start=0
sadržaj
|
6.
|
KVINTALOVA TJEDNA
KARTICA (327)
|
Darko
Macan
darko.macan@zg.htnet.hr
|
RANI DANI (8): SVI PUTOVI VODE U RiS
Kako se objavi strip preko veze? Tako da se ni ne zna da je se ima...
No, prvo sam pokušavao drugim putovima. Najsigurniji su bili natječaji jer se tu čovjek najmanje izlagao: strip bi se spakiralo u omotnicu i poslalo, a onda se čekalo izdanje s rezultatima i u rubrici "a na konkurs su radove još slali" tražilo svoje ime. I pomalo se pizdilo na face poput Kordeja koje su pobjeđivale, mrmljalo se da "kaj to njima treba". U tome, usput budi rečeno, leže bar dvije pouke: prva je da svačijem egu trebaju pobjede i skoro svačijem džepu nagrade, a druga da se ipak više nauči kad se gubi od Kordeja nego kad se pobjeđuje pikzibnere. Ali, kažem, natječaji su bili sigurni jer čovjek nije morao izlaziti iz svoja četiri zida i direktno se suočiti s odbijanjem.
Prije ili poslije sam shvatio kako ću iz četiri zida ipak morati izaći pa sam se, ne znajući bolje, uputio u redakcije studentskih listova. Em sam bio student, em je to bio put kojim je prošla prijašnja, novokvadratovska generacija. Tu leži treća pouka: u ovim individualističkim zvanjima put kojim je netko drugi prošao najmanje je vjerojatan put za uspjeh; traži, braco, svoj.
U studentskim novinama su me, dakle, otpilili. S pravom: stripovi su mi bili grafički nevješti, a teme nimalo angažirane. Dobrohotno su mi rekli da su "predječji". Pa sam se uputio u Vjesnikove Romane i stripove.
Ispostavilo se kako urednik, Tahir Mujičić, zna mojega oca. Svega par godina prije napravio sam strip o momku kojemu je dosta što ga svi poznaju po ocu, ali mi je u danom času ipak bitnije bilo objaviti strip nego istjerivati svoju pravdu (istjerivao sam je jednom kasnije, u nekoj crnoj svojoj minuti, i dobrano se zamjerio Tahiru). Sad, da li zato što mi je znao oca, da li stoga što je otplaćivao dugove nekome tko je njemu pomogao ili zato što je jednostavno bio dobar čovjek i dobar urednik, Tahir je uzeo neke stripove, ponudio mi Toma & Jerrya (ja odbio pa prihvatio) i - hop! - eto mene u profesionalnim vodama, sedam maraka po tabli stripa, netto. Eto mene u sedmom nettu ... nebu!
I eto mojih stripova objavljenih i eto četvrte (ili pete) pouke, eto slijetanja na tvrdu zemlju za koje sam i dan danas beskonačno zahvalan Tahiru...
***
No, o tome idući tjedan! Također idućeg tjedna: odgovor Matjažu Bertoncelju!
A ovoga tjedna, štoviše ovoga časa, pohitajte na www.zmcomics.co.yu/sergej i, ako ste do sada čekali, pročitajte kompletiranu petu epizodu Sergeja!
sadržaj
|
7.
|
Q STRIP
|
Strip
Vesti
|
Na blogu Q STRIP Darka Macana ima puuuno
vesti i zanimljivosti a Strip vesti vam uvek prenesu jednu kao malu
drašQalicu:
Ova vijest nam znači vrlo malo ili vrlo puno: umro je Tom Frame , letterer Sudca Dredda . Ako ste Dredda čitali samo u prijevodu, dakle, zaboravite; no ako ste ga čitali u originalu onda znate da nitko nikad i nigdje nije pisao takva slova. Letterrirao je i neke reklamne stripove koje ste mogli čitati u londonskoj podzemnoj željeznici prije desetak godina (možda i inače, ne znam) i bilo je strašno čudno vidjeti ta poznata slova na novome mjestu. Tom Frame je pisao kao mašina pa nije ni čudo da mu je rukopis kasnije prebačen u font. Ako netko pronađe link na font neka ga stavi u komentare.
Osim toga,
na Q Strip-u ste protekle nedelje mogli pročitati sledeće
priloge:
- ...
- i naravno [dnevniQ] Pregled
vijesti za svaki dan 15.07.-21.07.
Kompletne priloge možete pročitati na sledećoj adresi:
http://qstrip.blog.hr/
sadržaj
|
8. |
INTERNET STRIPOVI |
Strip Vesti |
Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima, nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:
STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:
-A STAR IS UNBORN (UnBornStar)
unbornstar.blog.hr/
-BLIC STRIP (Marko Somborac)
www.blic.co.yu/strip/
-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=
-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci
-KUĆA STRAHA (Jurica)
www.kajgod.co.nr/
-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...
-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp
-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp
-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html
-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/
-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej
-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp
-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp
-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php
-SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić)
vigled.sky.prohosting.com/
ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik)
www.niktitanik.com
STRIP ČASOPISI ZA DOWNLOAD
-ZONA 9 (Udruženje strip autora Crne Gore)
www.zona9-stripmagazin.users.cg.yu
STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om
-SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka)
prijaviti se na email adresu: fstraka@eunet.yu
STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM
-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp
-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/
-Stripovi... (Dunja Janković)
deenes.ffzg.hr/~tdujmovi/strip.htm
STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU
-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml
-JOHN'S PARADISE (Alić/Gelemanović)
www.johnsparadise.com
-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com
-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current
-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
legostargalactica.keenspace.com/
STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE
-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/
-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm
-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak
sadržaj |
9.
|
ŠTAMPA
|
štampa
|
Dušan Banjanin i Marko Ajdarić su obezbedili sledeće priloge:
MIKI I VELIKI
Specijalno izdanje magazina Miki Maus - Miki Veliki, koji se u svetu pojavljuje kao Miki Max, pojavio se i u Srbiji 15. jula, kao poklon deci i odraslima, a, kako izdavač obećava, na kioscima će provesti tri meseca, što nije uobičajeno na ovdašnjim prostorima. Uz svaki primerak, takođe je saopšteno, ide i poseban poklon. Ovaj broj, inače, posvećen je mladim izviđačima i preživljavanju u prirodi. Čitaoci će, naime, dobiti osam izviđačkih kartica-delova knjižice, koje treba da izrežu i spoje, a kao rezultat dobijaju bitne savee kako se što bolje snaći u prirodi. Tematska pratnja su i dva stripa - "Opstanak" i "Kako preživeti u prirodi". Ostatak čini pregršt "glavolomki" i, naravno, stripovi sa već poznatim Diznijevim junacima.
D. S.
Objavljeno: DANAS, Beograd, 17.06.2006.godine
SPASILAC IZ SVEMIRA
„Povratak Supermena“ reditelja Brajana Singera Najznačajniji junaci iz sveta stripa poput Supermena, Betmena, Flaša Gordona, Spajdermena imaju osnovne zajedničke odlike: tajanstveno poreklo, posedovanje nadljudskih moći, skriveni identitet i teškoće u sklapanju emotivnih i sentimentalnih veza. Iznad svega, osećanje pravednosti u svetu ogrezlom u korupciju i kriminal. Te konstante nalazimo i u najnovijem „Povratku Supermena“ (god. proizvodnje: 2006. trajanje: l40 min.) reditelja Brajana Singera. Reč je o petoj verziji spektakularne priče o Klarku Kentu, novinaru dnevnog lista „Dejli planet“ koji se povremeno pretvara u Supermena, čeličnu pticu koja uvek spasava Metropolis od velike opasnosti.
Prva filmska verzija reditelja Ričarda Donera iz l978. delovala je veoma osvežavajuće, ali je zato ona četvrta iz l987. ocenjena kao čista katastrofa, uprkos mnogim motivskim i vizuelnim sastojcima prenesenim iz prethodnih filmova. U najnovijem „Povratku“ Supermen se posle pet godina lutanja do rodne planete Kripton vraća u Metropolis, ali je njegova simpatija Lois u međuvremenu dobila sina i Klark Kent je zatečen ovom promenom. Pojavom sina, mit o Supermenu dobija okosnicu istoričnosti jer neki od sledećih nastavaka može da prati kako sin kreće očevom stazom, premda otac nije još imenovan. Nažalost, novi Supermen u tumačenju Brendona Rauta, uprkos velike sličnosti sa preminulim „supermenom“ Kristoferom Rivom, samo liči. Veliki negativac Leks Lutor u tumačenju Kevina Spejsija zna kako da ugrozi Klarka i Metropolis, ali celokupni zaplet i pored nekoliko zaista spektakularnih prizora nema humor i lakoću koji su krasili Donerov film.
Posle zanimljivog uvoda, sa pojavom (istina, samo glasovnom) Marlona Branda, što je pozajmica iz zaostavštine, film deluje razvučeno, dijalozi su škrti i bez dvosmislenog šarma, Lois (Kejt Bozvort) skriva tajnu o sinu, ali sveukupno, mnogo je depresivnih i neopravdano melanholičnih tonova. Ispod očekivanja, jednom reči.
Objavljeno: BLIC, Beograd, 21.07.2006.godine
THE SPIRIT - Ima više od četiri decenije kako je Vil Ejzner stvorio "The Spirit" - jedan od najuticajnijih striopva svih vremena, a on sada konačno stiže na filmsko platno. Filmsku adaptaciju će raditi Frenk Miler. Za razliku od brojnih strip junaka. Spirit (pravo ime mu je Deni Kolt) nema specijalne moći ili bogatstvo. U pitanju je običan momak za koga se veruje da je poginuo u jednom eksperimentu, ali se on vraća da se bori protiv zločinaca, koristeći svoje tajno skrovište na groblju. Očekuje se da snimanje filma počne za godinu dana. Miler već radi na scenariju, ali će prvo morati da završi "Sin City 2", pre nego što se u potpunosti posveti ovom projektu.
V. T.
Objavljeno: DANAS, Beograd, 21.07.2006.godine
X-MEN: POSLJEDNJA FRONTA
(X-Men: The Last Stand)
PUNO SLIKA MALO SLOVA
Nakon incidenta na jezeru Alkali i pogibije Jean Grey, mutanti nailaze na novi izazov. Naime, jedna je farmaceutska kompanija uspjela u izradi lijeka koji bi trebao trajno poništiti djelovanje mutiranog X gena i pretvoriti mutante u normalne ljude. Kao i obično, stajališta samih mutanata su po tom pitanju podijeljena; jednima vijesti predstavljaju olakšanje, kod drugih pak izazivaju prijezir, a trećima su tek poziv na novi sukob. Da to ne bi bilo sve, vraća se i Jean, no ne onakva kakva je bila… Nakon košarice koju je Bryan Singer uručio glavešinama u 20th Century Foxu pretpostavivši u svom rasporedu povratak Čovjeka od čelika trećem dijelu "X-Men" franšize, serijal se naglo našao na klimavim nogama. Konačan izbor za Singerova nasljednika, Brett Ratner ("Rush Hour","Red Dragon"), imao je pred sobom prilično nezahvalan zadatak – složiti film koji će biti što je moguće manje lošiji od onih nastalih pod palicom njegova prethodnika.
Primarna bojazan – da bi natrpavanje filma golemom količinom novih likova moglo prouzročiti priličan kupus – se, nažalost, ostvarila. Priča novog autorskog dvojca Penn/Kinberg obiluje novim (bitno je naglasiti i eksponiranim) mutantima, bilo na strani dobrih momaka (Beast, Angel), bilo na onoj njima suprotstavljenoj (Juggernaut, Callisto, Multiple Man, Arclight). Bio bi ovaj niz možda i nešto podnošljiviji za probaviti da nova ekipa nije na veliki ekran gurnuta nauštrb stare garde, čije je prisustvo ili uvelike reducirano ili se pojedini nisu uopće pojavili, dakako, bez ikakva objašnjenja.
Da poguban utjecaj spomenutog autorskog dvojca ne staje tu vidljivo je u većem dijelu filma u kojem je na prvom mjestu dijalog. Patetika i glupave replike često su prisutne; nadalje, uspješno su ignorirane neke stvari koje su postavili prethodnici (razjarena rulja mutanata, koja se dosada skrivala od ostatka svijeta, ovdje složno prosvjeduje na ulicama protiv ugnjetavača), a ima i par notornih idiotarija poput regrutacije novih pristalica na prigodnom pikniku pod šatorima u šumi.
S Ratnerove strane, posao je obavljen s polovičnom uspješnošću. Vizualno, na trenutke je prilično uspješan (Iceman u svom pravom obličju), a na trenutke (Danger Room na samom otvaranju, destruktivno finale) nepotrebno forsiran. Nadalje, nekoliko predaha u priči koji su trebali poslužiti za kakav-takav character development odrađeni su bez imalo osjećaja i prilično traljavo. Jedino što bih mogao izdvojiti jest da je zgodno bilo vidjeti staru ekipu na okupu, no čak je i to više zasluga prethodnika negoli Ratnerova rada.
Glavni krivac za ovaj nagli pad u kvaliteti nije Ratner. Nije ni prilično loš autorski dvojac. To mjesto ipak pripada Singeru, ne zbog toga što nije imao ovaj film u svom aktualnom rasporedu, već zbog toga što nas je prethodnicima dobrano razmazio. Jako dobar prvi dio i u svemu mu superioran drugi (koji se pokazao kao anomalija u inače standardno silaznoj putanji kvalitete) krivi su za ovo vraćanje u tužnu stvarnost. Stvarnost u kojoj treći dio nekog serijala naprosto ne može prismrditi prethodnicima i koji se u ovom slučaju nalazi točno ondje gdje bi trebao biti. Kao treći film u nizu, film je OK, ali kao nasljednik Singerovih filmova, tek na trenutke podnošljivo djelo ne pretjerano vrijedno spomena.
Luka Vukasović
Objavljeno: www.popcorn.hr
ZVANIČNI NASTAVAK "PETRA PANA" IMAĆE KONKURENTE
Kad se autorizovani nastavak dečjeg književnog klasika "Petar Pan" Dž. M. Barija bude pojavila u oktobru, to neće biti i jedina takva knjiga koja će se naći u knjižarama. Pored dela Džeraldine Mekohrijen - "Petar Pan u skerletnom", koja će dati odgovor na pitanje šta se desilo sa Panom i mladim junacima, u dugo očekivanom nastavku nakon originala, koji je objavljen 1911. godine, stiže i konkurencija iz SAD. Dečja bolnica iz ulice Ormond, vlasnik je kopirajt prava na Petra Pana od 1929. godine, i nada se da će ovim nastavkom uspeti da sakupi novac za svoje potrebe, pošto u EU kopirajt pravo ističe krajem 2007. Međutim, takav "veto" u SAD ne postoji, pa je Dizni već objavio prednastavak pod nazivom "Petar i zvezdolovci", a druga adaptacija "Petar i kradljivac senki" je objavljena u subotu. "Mislim da je sramota - ovakvo tempiranja izlaska knjige nije dobronamerno prema zvaničnom nastavku", rekla je Mekohrijenova, koja je izabrana između 200 autora da napiše nastavak čuvene priče. Ipak, ona smatra da će upravo njeno delo, koje stiže 5. oktobra, biti dobro primljeno. Ona je zadržala maksimum originalnih junaka - Petra, Vendi, Izgubljene dečake i Zvončicu, a radnja je smeštena u Nedođiju. Upitana da li se vraća i zli Kapetan Kuka (nestao u čeljustima krokodila), ona je odgovorila - "Morate da pričekate i vidite". Predstavnici Ormond bolnice kažu da je Mekohrijenova zadržala integritet originalnih likova, dok su druge verzije imale tendenciju da se umanji mračnija strana Barijeve priče. "Ta mračna strana lika Petra Pana uvek me je više zanimala nego herojske avanture", kaže autorka zvaničnog nastavka. Ona dodaje i da je bila osetljiva na prigovore da je original "rasistički i seksistički" pisan. "Nisam baš nešto posvećena političkoj korektnosti i lično u nju ne verujem, ali ova knjiga mora biti prijemčiva celom svetu. Morate o mnogo čemu da razmislite", kaže autorka koja će prava na kopirajt prepustiti bolnici u ulici Ormond. Kao "čuvari originala", predstavnici bolnice su prošlog meseca kritikovali britanskog pisca Alana Mura, zbog grafičke novele u kojima se pojavljuje lik Vendi u erotskoj fikciji. Murovo delo "Izgubljene devojke", ocenjujese kao "pornografija", a bolnica u Ormond ulici razmatra da li da izdavaču te novele da dozvolu za distribuciju njihove knjige u Evropi.
Objavljeno: DANAS, Beograd, 18.07.2006.godine
IN MEMORIAM
MIKI SPILEJNI
Miki Spilejni (Mickey Spillane), pisac krimića koji je stvorio čuvenog Majka Hamera, umro je u ponedeljak u 88. godini života. Spilejni je preminuo u svom domu u Južnoj Karolini, a razlog smrti nije saopšten. Rođen je kao Frenk Morison Spilejni u Bruklinu 1918. godine, a počeo je kao pisac-saradnik jeftinih palp magazina i stripova. Interesantno je da je jedno vreme nastupao i u cirkusu. Prvi roman o Majku Hameru - "Ja, porota", napisao je za samo devet dana 1947, a ova nasilna priča puna seksa brzo je postala bestseler u milionskom tiražu. Njegove priče o Hameru nastavile su da vladaju bestseler listama - nekoliko ih je pretočeno u filmove, a tokom 80-ih godina prošlog veka i u TV seriju. Sam Spilejni glumio je Hamera u filmu "Progonitelj devojaka" 1963, a nastupio je i 1974. u serijalu o detektivu "Kolombu". Inače, prva inkarnacija čuvenog Hamera bila je kao strip lik, koga je Spilejni nazvao Majk Dejndžer. Tokom svoje karijere Spilejni je napisao više od 20 knjiga od kojih su 13 bile iz Hamer serijala. Njegove knjige su, širom sveta, prodate u tiražu većem od 140 miliona kopija. Sam pisac nije imao velikih pretenzija u svom ličnom pisanju - rukovodio se filozofijom da "ako vas publika voli, onda ste dobri". Takođe, nije imao problema da prizna da je novac bio primarni motiv koji ga je nagonio da piše. Kad je 1995. postao "Grandmaster" u izboru kolega iz Udruženja pisaca misterija, on se prisetio kako je nekada pisao i stvari poput "Bila sam trudna tinejdžerka", odnosno, sve što bi mu ponudili kad mu je novac bio potreban. Među Spilejnovim fanovima nije bilo mnogo pisaca. Čuveni Rejmond Čendler, tvorac još jednog poznatog detektiva Filipa Marloa, opisao je Spilejnijev rad kao "ništa drugo do mešavina nasilja i pornografije". Slavni Ernest Hemingvej bojkotovao je jedan restoran u Floridi, nakon što je njegov vlasnik tamo stavio sliku Spilejnija. "Mislio je da sam loš pisac i nije mu se svidelo što sam imao veću prodaju knjiga od njega", objasnio je Spilejni 2003. ovakav odnos Hemingveja prema njemu, tokom promocije knjige o Majku Hameru - "Nešto je dole".
V. Todorović
Objavljeno: DANAS, Beograd, 19.07.2006.godine
BEOGRAD, 17. jula (SEEcult.org) - Sekretarijat za kulturu grada Beograda podsetio je da je 15. maja objavljen konkurs za sufinansiranje izdavanja kapitalnih dela u oblasti umetnosti, drustvenih i humanistickih nauka koji je otvoren tri meseca, odnosno do 15. avgusta.
Taj oblik podrske kapitalnim izdanjima grad je uveo 2003, a kao i u protekle tri, i ove godine mogu da ucestvuju sva izdavacka preduzeca, ustanove i firme registrovane za izdavacku delatnost koje imaju sediste na teritoriji grada.
Projekti se prijavljuju Sekretarijatu za kulturu, a svaki izdavac moze da konkurise sa najvise dva kapitalna dela u formi stampane knjige ili digitalnom izdanju.
Finansijska podrska grada moze se zatraziti za ucesce u finansiranju autorskih prava, troskova pripreme ili pak troskova stampanja kapitalnog dela, ali ne i za plate zaposlenih, materijalne troskove, promotivne materijale, reklamne kampanje i distribuciju kapitalnog dela.
Kao i prosle godine, na konkursu ne mogu da ucestvuju izdavaci dela finansiranih sa vise od 50 odsto iz republickog ili nekog drugog drzavnog budzeta.
O izboru naslova koji zasluzuju pomoc grada odlucivace devetoclana komisija gradske vlade, sastavljena od uglednih licnosti iz sveta kulture. Ona ce, kao i prosle godine, imati zadatak da u roku od mesec ili najvise dva, izdvoji dela koja svojom vrednoscu, istrazivackim rezultatima, novinom i znacajem za kulturu, umetnost i nauku prevazilaze standarde izdavacke produkcije.
Izdavaci koji dobiju finansijsku podrsku grada morace svoje kapitalno delo da objave u roku od godine dana ili vrate dobijena sredstva sa kamatama. Svaki izdavac bice duzan i da 34 primerka takvog izdanja pokloni Biblioteci grada Beograda.
Uslovi ovogodisnjeg konkursa mogu se procitati i na zvanicnom sajtu Skupstine grada (www.beograd.org.yu), a dodatne informacije mogu se dobiti i u Sekretarijatu za kulturu na telefon 3344-467.
Na proslogodisnjem konkursu izabrana su 24 dela koja su sufinansirana iz gradskog budzeta, u ukupnom iznosu od 14 miliona dinara.
Medju njima su bili kriticko izdanje Romana o Londonu Milosa Crnjanskog, novi prevod Don Kihota, Nikodimov tipik i druga dela.
sadržaj
|
10.
|
VESTI IZ
SVETA
|
Strip
Vesti
|
-MARKO AJDARIĆ NEWS - Neorama dos Quadrinhos
Aleksa Gajić se pokazao bolji nego Valérie Manginu Le Fléau des Dieux 6, bar za naše kolega od Xbee's Corner
www.xbee.net//modules.php...
Goran Parlov u The Punisher 36:
www.marvel.com/catalog/?id=4752
Kordej, Pilpović i Sudžuka - L'Histoire Secrete stižu u SAD, preko Archaia Studios Press. Serija će biti lansirana na San Diego Comic Con. Druga dobra serija koju će da izdaje Aechaia koja je isto prvo izdata u Francuskoj preko Delcourt je 'Okko':
www.comicbookresources.com/news/...
Pécau i Željko Pahek - recenzija njihovog stripa Moby Dick
1963colours.blogspot.com/...
Danijel Žeželj u Desolation Jones 7
http://www.dccomics.com/comics/?cm=6101
Marko Ajdarić sada redovno piše na portugalskom o devetoj umetnosti Istočne Evrope u Bdesenhada.com
www.bdesenhada.com/modules/...
Trailerfilma baziranog na stripu "The Amazing Screw-On Head" Mike Mignole:
www.scifi.com/amazingscrewonhead/
Alan Grant i Cam Kennedy adaptiraju R. L. Stevensona
www.sundayherald.com/56794
30 godina od The Comics Journal
http://www.fantagraphics.com/blog/...
sadržaj
|
11.
|
POZIVI NA
SARADNJU
|
Mail
|
Marko Ajdarić je prosledio sledeći(e) poziv(e):
UCGE INTERNATIONAL CARTOON COMPETITION / TURKEY
We aimed letting artists to contribute cartoon artistry new works and provide them new possibilities. Starting with this year, we have decided to organize this caricature competition every year in october.
Competition conditions have been announced in the attachment. We will appreciated your help on reaching artists who draw caricatures. We kindly request you to publish our conditions and/or a small information of the competition on your web site.
We appreciate if you could have the time to inform us whether you would put this information on your site or not.
Kind regards,
Address: UÇGE Kestel Sanayi Bölgesi BURSA-TÜRKIYE
Tel.: (+90 224) 331 88 11
E-Mail: www.ucge.com
Communication information for further questions and : karikatur@ucge.com
--------------------------------------------
Subject: SHOPPING IS LIFE!
Shopping is love, shopping is surprise, shopping is happiness...
And shopping is actually what you draw...
o Deadline for enrollment has been determined as October 2nd, 2006.
o You can attend in the competition with maximum 3 projects.
o Caricatures to be sent for competition must be original. Caricatures which were printed through printer and/or multiplied by copier are not accepted.
o Caricatures should be drawn on papers which are not smaller than 210x297 mm (A4). They should not be drawn in frames and not be supported with materials like mat.
o Competitors are strictly requeried to write their name-surname, sex, age, correspondance address, telephone number and email address with easy-to-read capital letters.
o Each and every artist should write his or her own resume on an A4 paper (210X297 mm) either in Turkish or English language and attach his or her photo.
o Caricatures may have been formerly exhibited or publishedbut should not won any prizes in any competition.
o Caricatures which were sent for competiotion may be selected by Jury and gathered in an album. They may be printed in our traditional calender by specifying artist's name and country. If it is detected that the work of the artist has already won a prize in a prior competition or been copied from another work, prize will be cancelled.
o All the rigts such as publishing, printing and using for any purpose belogn to ÜÇGE.
o Works which are exhibited in the competition are not returned back to their creators.
o The artist who will be entitled to have the Big Prize (in case he or she wants to attend in The Prize Award Ceremony and the opening of the exhibition) will be hosted and the costs such as transportation, accommodation and food will be paid by ÜÇGE. In case the other award-winning artists would like to attend in this ceremony, the above described costs (except for transportation) will be similarly financed by ÜÇGE.
o The date of The Prize Award Ceremony is the first week of November 2006 and the exact date will be announced to competitors.
o Competitors are assumed to have accepted all the conditions which were described above.
PRIZES
1. Prize: 2.000 YTL + Plate (~1200$)
2. Prize: 1.000 YTL + Plate (~700$)
3. Prize:500 YTL+ Plate (~200$)
o Honourable Mention for 2 competitors: 250 YTL + plate
ADLINE FOR ENROLLMENT: OCTOBER 2nd, 2006
Competitors should post their works following correspondance address considering the deadline.
ADDRESS:UÇGE Kestel Sanayi Bölgesi BURSA-TÜRKIYE
Communication information for further questions and : karikatur@ucge.com
Information: www.ucge.com
sadržaj
|
12.
|
LINKOVI
|
Strip
Vesti
|
Ghosts of the Past by Vladimir Kuzmanov &
Miso Zivanov
www.celestialheavens.com/viewpage.php?id=491
sadržaj
|
... |
Ako znate nekog ko bi
bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite
mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i
tako upiše na mailing listu.
Zlatko Milenković
zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu
Zlatko Milenković,
Pariske komune 31, 21000 Novi Sad
|
STRIP VESTI
SU BESPLATNE
|
Ako ne želite da ubuduće
dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu
(subject) napišite ODJAVA. |
|