STRIP VESTI
Broj:
373
30.06.2006. Godina VIII

prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

  1. NOVI SLOVENAČKI STRIP - Strip Vesti
  2. DVE STRIP IZLOŽBE - Željko Mijatović
  3. ZAVERA VATIKANA - Aleksandar Manić
  4. PROMOCIJA KNJIGE STRIPA - Milivoj Kostić
  5. POST SCRIPTUM (70) - Zoran Đukanović
  6. JUŽNJAČKA UTEHA No 265. - Marko Stojanović
  7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (324) - Darko Macan
  8. Q STRIP - Strip Vesti
  9. INTERNET STRIPOVI - Strip Vesti
  10. ŠTAMPA - štampa
  11. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -MARKO AJDARIĆ NEWS
  12. PISMA ČITALACA - mail
  13. LINKOVI - Strip Vesti


Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora), u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.

Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu

stripvesti.50webs.com



UVODNIK...


Jeste li šokirani? Malo poranismo sa SVestima ...:)

Računam da će tako biti i ubuduće, zato molim da se prilozi što ranije šalju kako bi SVesti mogle do čitalaca da stignu do 15-16 časova petkom. Što se mene tiče malo sam se ovih dana odmorio i napunio baterije, te našao rešenje da SVesti budu pravovremeno prelomljene, ostaje na vama da prilozi ne kasne...:)

Sličice? Uskoro, probleme rešavam jedan po jedan, doći će i to na red. Kod redizajna web stranice će mi trebati vrlo mala pomoć oko Jave, pa ko je voljan da pomogne odvojivši pola sata ili sat (ajd', možda bude dva...:) vremena za to neka mi se slobodno javi...:)

Kada se reši redizajn, odmah kreću i sličice, a onda još ponešto. Da, kada se krene sa sličicama dobro bi bilo da SVesti budu "prošarane" i po kojim strip kaišem, mislite i o tome...;)

S poštovanjem,

Zlatko Milenković

sadržaj

1.

NOVI SLOVENAČKI STRIP

Strip vesti



Poštovanje.

Koristim priliku, da vam saopštim, da je izažao novi slovenski strip SR & JR - TEORIJA ZAROTE ili SR & JR - CONSPIRACY THEORY

Avtora Jani Prgič i Mladen Malenšek.

Karakteristike stripa:
- A4 format HC
- 44 stranice
- cca 400 sličica
- nije crno-beli ne ful color, malo drugačija tehnika
- u dva jezika (SLO in ANG)

....Više o stripu i o prvom potpisivanju albuma u sklopu Društva ljubiteljev stripa STRIPOHOLIK (koje se je održalo 21.6.06 od 18-21h na skupu udruženja društva)
http://forum.striparna.com/viewtopic.php?p=15910#15910

Stripove (slovenska ili engleska verzija) je mogučee naručiti po cijeni 2500 sit/kom (cca 10,40 eura ili cca 75 kuna).
Stripove i upite možete poručiti meni na mail.

Pozdrav


Forum
http://forum.striparna.com
Društvo ljubitelja stripov STRIPOHOLIK


Preuzeto sa stripovi.com i upps.com, ravnopravno...:)

sadržaj

2.

DVE STRIP IZLOŽBE

Željko Mijatović



U okviru Šabačkog letnjeg festivala od 22. do 24. avgusta 2005. održan je 3. Šabački festival stripa. Gosti festivala bili su strip autori Lazo Sredanović i Dragan Bosnić iz Beograda i predstavnici Leskovačke škole stripa Srđan Nikolić Peka, Marko Stojanović, Ivan Stojanović i Igor Stojanović. Na ovom festivalu bili smo u prilici da vidimo dve izložbe.

U Kulturnom centaru postavljena je izložba radova strip crtača Laza Sredanovića pod nazivom „Dikan na putu za Balkan“. Izložene su table stripa „Dikan“ (iz 1973. i 1975. godine) i ilustracije – serije slika za rad sa predškolskom decom. Ovo je bila prva Sredanovićeva samostalna izložba.

Lazo Sredanović je rođen 19. 09. 1939. godine u Nikšiću. Školu za primenjene umetnosti završio 1960. godine u Herceg Novom. U Beogradu 1965. diplomirao na Akademiji za primenjenu umetnost, grafički odsek u klasi profesora Mihaila Petrova. Od rane mladosti pokazuje interesovanje za strip, karikaturu i ilustraciju. Prvi strip objavio u svojoj dvanaestoj godini. Tokom studija radio ilustracije i karikature za „Ferijalac“, list Ferijalnog saveza Jugoslavije. Tu je redovno objavljivao po jedan kaiš stripa prema scenariju Petra Marša. Ilustrovao veći broj slikovnica za decu. Strip „Dikan“ crtao isključivo za „Politikin zabavnik“. Živi i radi u Beogradu i Krašićima.

U redakciji „Politikinog zabavnika“ 1969. godine odlučeno je da se pokrene domaći strip. Na internom konkursu Sredanoviću je poverena izrada karikaturalnog stripa „Dikan“ o starim Slovenima. Idejni tvorac ovog projekta bio je tadašnji glavni urednik „Politikinog zabavnika“ Nikola Lekić, dugogodišnji dopisnik „Politike“ iz Rima, veliki ljubitelj i kolekcionar stripa. Ime „Dikan“ dala je Krinka Vitorović, takođe urednik u listu, kuma Diznijevih junaka na srpskom jeziku. U slovenačkoj verziji „Zabavnika“ koju je izdavalo „Delo“, Dikan se zvao Tilen. Prvi scenarista bio je N. Šibalić a zatim su scenario pisali N. Lekić, B. Đurica, M. Maticki, S. Ivkov i sam Sredanović.

Dikan i njegov stric Vukoje dolaze na Balkan kao prethodnica velike seobe starih Slovena. Njihovo „službeno izviđanje“ vodi ih u različite krajeve. U svojim avanturama susreću Rimljane, Vizantince, Sarmate, Germane i mnoge nepoznate narode. Pošto posećuju Carigrad u vreme vladavine cara Justinijana, najpreciznije bi bilo smestiti radnju ovog stripa u VI vek. Dikan je dobrodušni plavokosi grmalj naoružan buzdovanom. Spreman je svakome da pomogne u nevolji, naročito damama sa imenom Vesna. Stric Vukoje (ujak u epizodi „Dikan i pretnja sa Oriona“), vitalni pedesetogodišnjak pruža mu pomoć u svim avanturama. Povremeno se vraćaju u prapostojbinu, u svoje pleme. Poglavar plemena je knez Sisoje Veslač, pravedan i strog, „više voli pečenje od države“, a zvučnim hrkanjem u stanju je da otera i germansku najezdu. Dikanovi izveštaji sa putovanja nisu usmereni samo na geografske pogodnosti posećenih teritorija, već i na prisutne narode čije bi društveno uređenje i kultura eventualno uticali na Slovene. Stiče se utisak da stari Sloveni imaju svest o sopstvenom istorijskom i civilizacijskom zaostatku (nepismenost, paganstvo), ali da zbog toga nisu preterano zabrinuti. Odlikuje ih hedonizam, prostodušnost, druželjubivost, duhovitost, pravdoljubivost, kao i izvesna lenjost i nesloga. Prividna inertnost nije posledica nesposobnosti. Uz pravu motivaciju dolazi do izražaja njihova pamet, snaga i veština, kojima nadmašuju rivale i neprijatelje.

U ženskim likovima prepoznajemo moderne, ambiciozne žene koje preuzimaju inicijativu i pokreću radnju. To nisu samo Sarka Jaguarka i Vesna Sapiens već i mnoge druge junakinje Sredanovićevog stripa. Kao inspiracija za određene likove poslužile su stvarne ličnosti iz sveta estrade, glume, istorije... Na primer: članovi grupe „Oni i one“, popularni glumci Miodrag Petrović Čkalja i Pavle Vuisić u epizodi „Dikantrop i Vesna Sapiens“, Marlon Brando kao inspiracija za Cuma u epizodi „Dikan i prvi reli“ ili Adolf Hitler kao model za Adolfa fon Luftbalona, ratobornog vođu germana u epizodi „Dikan i stari Sloveni“. Pojavljuju se i srednjevekovne istorijske ličnosti, kao što je vizantijski car Justinijan i carica Teodora u epizodi „Dikan i prvi reli“. U dva navrata radnja stripa izmeštena je iz ranog srednjeg veka. Epizoda „Dikantrop i Vesna Sapiens“ odvija se u praistorijsko doba, a epizoda „Dikan i pretnja sa Oriona“ u dalekoj budućnosti 2300. godine. U naučno-fantastičnoj priči Dikan živi u državi Jugoslaviji i vozi se raketom YU-101 Zastavine proizvodnje. Pored efektnog crteža komika se uglavnom oslanja na lako prepoznatljivu tipizaciju karaktera, obilno korišćenje predubeđenja o naravima određenih naroda i veštu kombinaciju istorijskih i pseudoistorijskih pojedinosti. U stripu je prisutno i mnoštvo asocijacija na aktuelna dešavanja, a problemi sa kojima se Dikan sreće često su problemi savremenog čoveka.

Kada se 1993. godine kompanija „Dizni“ priključila sankcijama protiv SRJ, „Politikin zabavnik“ je ostao bez „Mikija Mausa“ i „Paje Patka“. Umesto „Paje Patka“ objavljivan je „Dikan“. Postojala je ideja da se i u zaglavlju naslovne strane umesto Paje Patka pojavi Dikan, ali se od toga odustalo. Dikan je korišćen kao zaštitni znak u reklamnoj kampanji za Šabački festival stripa. O popularnosti ovog stripa svedoči i podatak da je uvršten u „Leksikon YU mitologije“. Problem je u tome što epizode „Dikana“ možete čitati samo ako posedujete komplete „Politikinog zabavnika“. Strip postoji već trideset šest godina, objavljeno je preko 1500 tabli, a do sada je reprizirana samo epizoda „Dikan i špijuni“. Bilo bi dobro da neka izdavačka kuća objavi „Dikana“ u obliku strip albuma. To je svojevrstan dug prema ovom stripu koji i dalje pleni svežinom humora i lepotom crteža. Uostalom, danas u vreme tranzicionih promena, vrlo lako se identifikujemo sa starim Slovenima koji menjaju navike i traže svoje mesto pod suncem.

Pored strip tabli na ovoj izložbi mogli smo da vidimo i ilustracije. U pitanju su serije slika koje služe kao očigledno sredstvo za komunikaciju sa predškolskom decom. Prateći ilustracije dete sledi tok poznate priče ili stvara novu. Tako se razvija dečije govorno stvaralaštvo. Serija slika po svojoj formi vrlo je bliska stripu i Sredanović se tu očigledno dobro snašao. Crtež je prilagođen uzrastu dece i potpuno u funkciji zadatog pedagoškog cilja. Karakterističan topao humor Sredanovićevog gega ovde je dobrodošao.

Na Starom gradu u sali restorana „Strelište“ postavljena je izložba „Deset godina Leskovačke škole stripa – Nikola Mitrović Kokan“. Od prvobitne ideje da se izložba održi na otvorenom odustalo se zbog nepovoljne vremenske prognoze. Izloženi su radovi trideset šest strip crtača.

Leskovačka škola stripa otvorena je 29. 05. 1995. godine u leskovačkom Domu kulture. Osnivanju škole prethodila je izložba „Sedam veličanstvenih“ kojom su se predstavili stariji, već afirmisani leskovački strip autori. Dvojica od njih Nikola Mitrović Kokan i Mija Kulić bili su prvi predavači. Mitrović je vrstan crtač koji je dao značajan doprinos obnovi srpskog stripa posle Drugog svetskog rata. Nacrtao je veliki broj kvalitetnih stripova, uglavnom sa istorijskom tematikom za izdavačku kuću „Dečje novine“ iz Gornjeg Milanovca. Na Drugom salonu stripa u Zaječaru dobio je nagradu „Maksim“ za životno delo. Posle smrti osnivača škole Nikole Mitrovića Kokana 1997. godine, škola je dobila njegovo ime. Danas školu vode Srđan Nikolić Peka i Marko Stojanović. Škola stripa zaslužna je za pokretanje leskovačkog strip magazina „Arsenal“. Do sada je izašlo šest brojeva. Radovi strip autora koji su pohađali ovu školu mogu se pročitati i u niškom magazinu „Strip Pressing“ čiji je urednik Marko Stojanović. Kruna svih napora entuzijasta okupljenih u Leskovačkoj školi stripa jeste organizovanje Smotre škola stripa Srbije. Prva smotra održana je 1998. godine. Od 2003. ova manifestacija dobija međunarodni karakter i menja ime u Balkanska smotra mladih strip autora. Ustanovljeno je i dodeljivanje plaketa i diploma sa imenom „Nikola Mitrović Kokan“ u više kategorija. Kroz školu je prošlo preko trista polaznika od kojih su mnogi upisali srednje umetničke škole i akademije umetnosti.

Nije neobično što je Leskovačka škola stripa proslavila desetogodišnjicu svog postojanja upravo u Šapcu. Između leskovačke i šabačke strip scene postoji dugogodišnja saradnja. Prva grupna izložba šabačkih strip autora pod nazivom „Šabački strip danas“ održana je novembra 2003. godine u Leskovcu.

Ove godine Šabački festival stripa ugostio je predavače Leskovačke škole stripa Marka Stojanovića i Srđana Nikolića Peku. Marko Stojanović je rođen 1978. godine u Leskovcu gde i danas živi i radi kao profesor engleskog jezika. Diplomirani je filolog, trenutno na postdiplomskim studijama engleske književnosti. Bavi se pisanjem strip scenarija i teorijskih tekstova. Kao scenarista potpisao je strip albume „Crne duše“, „Maks Debris – Ispovest pravog krivotvoritelja“ i „Postelja od gloga“. U saradnji sa crtačem Jovanom Ukropinom osvojio je više nagrada na strip konkursima. Dva puta je bio dobitnik plakete „Nikola Mitrović Kokan“ za najboljeg mladog strip scenaristu. Bavi se i crtanjem, strip-uredništvom i strip-novinarstvom. Srđan Nikolić Peka je rođen 1966. u Mrvešu. Završio je Umetničku školu (grafički dizajn) u Nišu. Bio je pokretač i glavni urednik leskovačkog strip časopisa „Arsenal“. Nacrtao je preko 1500 tabli stripa od kojih je većina objavljena. Najpoznatiji su mu stripovi „Pejn“, „Smrtonosno nasledstvo“, „Robinson Kruso“, „Zlatokosa“, „Maca i Miša“, „Zele“, „Nagrada“, kao i serijal „Pali Anđeo“ za koji je do sada uradio četiri epizode. Izlagao je radove na brojnim samostalnim i grupnim izložbama. Na Balkanskim smotrama mladih strip autora u Leskovcu ima funciju stalnog člana žirija za dodelu plaketa i diploma „Nikola Mitrović Kokan“. Važno je napomenuti da Stojanović i Nikolić vode školu stripa „Nikola Mitrović Kokan“ potpuno volonterski.


Objavljeno: Vizure br. 5 (časopis Udruženja likovnih stvaralaca Šapca) - Na naslovnoj strani piše decembar 2005. ali je list štampan tek juna 2006. godine.


sadržaj

3.

ZAVERA VATIKANA

Aleksandar Manić



"Zapovednikova senka" (Glena), treći album serijala "Ekspert" odličnog francuskog scenariste Franka Žirua i srpskog crtača Miroljuba Milutinovića Brade, nastavio je avanture Adama Robaka, pariskog stručnjaka za srednjevekovno slikarstvo. On i dalje istražuje značenje slike "Trijumf Svetog Valdemara", flamanskog majstora Hansa Reglina, urađene 1477, sa prikazom scene koja se dogodila tek dve godine kasnije. Inspektor Anglad je ubeđen da je Novikof, mistik i šaman, ubica sa samostrelom, sve dok ne pronađe njegov leš. U međuvremenu, tajanstveni ubica nastavlja svoju osvetu nad potomcima likova prikazanim na Reglinovom platnu. Vatikan, uz pomoć surovih ubica i zavodljivih žena, pokušava da spreči Robakovu istragu i dovođenje u pitanje istinitosti žitija Svetog Valdemara. Želja im je da unište sve tragove Valdemarove zavere protiv Vilhema fon Šoneberga, litvanskog aristokrate, žrtve ljubomore, klevete i proterivanja, posle velike pobede nad Tatarima krajem 15. veka.

Prepun zavera, izdaja, preokreta i ubistava, treći nastavak razotkriva ključne elemente za razumevanje zapleta, ne otkrivajući tajnu ubice sa samostrelom. Inače, serijal "Ekspert" tačno prati zahteve izdavača u kolekciji "Crna Loža" – ezoterika, zavera crkve, smenjivanje prošlosti i sadašnjosti, potraga za Istinom, policijska istraga – elementi koji su od serijala "Tajni Trougao" i "Treći Testament" napravili velike komercijalne uspehe, a "Da Vinčijev kod" načinili najprodavanijom knjigom posle Biblije. Frank Žiru, uprkos zadatoj postavci, uspešno nadgrađuje elemente, stvarajući dobar zaplet. Međutim, u neverovatnoj produkciji od 60 albuma nedeljno, Žiruovom "Ekspert" neće kod čitalaca ostaviti dubok trag kao njegovi serijali "Azrajen" i "Zaboravljeni iz Anama".

Bradin grafizam sledi zahteve pripovesti i podeljen je na dva pristupa. Realistički stil namenjen današnjici, u početku nesiguran, zadobio je na sigurnosti i izražajnosti. Uprkos sličnosti sa Denijem Falkom, crtačem "Tajnog Trougla", Brada se trudi da stvori dinamiku u redukovanom dekoru, uglovima i montaži. Događanja u srednjem veku, crtana stilizovanije i masnije, urađena su izražajnije. "Ispostavilo se tokom rada da su te promene epoha i razlike u pripovedačkoj dinamici jako osvežavajuce i zanimljive – objašnjava Miroljub - Trudio sam se da uradim sve što treba da bi priča dobro tekla u oba sveta. Međutim, čini mi se da je bolje išao srednjevekovni deo, valjda što je bio nabijen radnjom i brzim rezovima." Najveća slabost na vizuelnom planu ostaje nespretan kompjuterski kolor Pola Konvara. Preterano metaličan u srednjevekovnim scenama, bezizražajan i hladan u sekvencama današnjeg sveta, kolor umanjuje značaj figurativne naracije postignute veštinom scenariste i crtača.

Miroljub Milutinović upravo crta "Pravdu", četvrti i poslednji tom u kome se dolazi do razrešenja misterije Svetog Valdemara. "Po završetku ovog serijala, radiću jedan album za pariskog izdavača "Vents d'Ouest", a onda ću ponovo da sarađujem sa Frankom, verovatno na nekoj realističkoj priči, jer se tu najbolje snalazim – kaže o svojim planovima Brada, crtač koji je, pored Žirua, sarađivao sa Đorđem Milosavljevićem, kao i sa poznatim hrvatskim scenaristom Darkom Macanom.



sadržaj

4.

PROMOCIJA KNJIGE STRIPA

Milivoj Kostić



PROMOCIJA KNJIGE "DEVETA UMETNOST, STRIP", RANKA MUNITIĆA

U fino zagrejanom prostoru SKC, u Beogradu, kao uvertira u nastupajuće užareno leto, održana je prošlog utorka, promocija knjige “Deveta umetnost, strip” autora Ranka Munitića. U pitanju je dopunjeno izdanje teksta "Strip - deveta umjetnost?" koji je izašao u okviru tematskog broja časopisa “Kultura” broj 28 iz 1975. godine.

Izvorni tekst je nadogradnjom pretočen u jednu vrstu udžbenika namenjen studentima Fakulteta primenjenih umetnosti. U impresumu stoji da je knjiga pomoćni udžbenik iz predmeta Ilustracija na ateljeu Grafika i knjiga odseka Primenjena grafika Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, koji se pojavljuju i kao suizdavači (na čelu sa Vladimirom Kostićem, dekanom FPU)

Urednik novoustanovljene edicije “Signum”, koja je sa ovom knjigom započela svoje izdavačko putešestvije, profesor Rastko Ćirić, najzaslužniji je za objavljivanje prvog udžbenika stripa u nas.

Sem centralne ličnosti, autora knjige Ranka Munitića i njegovog izdavača i recezenta, Rastka Ćirića, učesnici promocije bili su i domaći stvaraoci iz oblasti devete umetnosti.

Od strip autora, čiji su radovi reprodukovani u knjizi, na promociji su se našli Milan Pavlović, Željko Pahek, Boban Savić Geto, Nikola Vitković i Zoran Penevski.

Svaki autor je imao na raspolaganju par minuta da iskaže svoj sud o ovoj pedagoškoj ideji ili da se osvrne na neki detalj iz sopstvene stvaralačke karijere. Otkriveno je i da će sledeća knjiga u ediciji biti od autora Bobana Savića. Usled velikog broja autora, od kojih svako zaslužuje posebno veče posvećeno samo njemu, stvorio se utisak male konfuzije, a zbog neinventivnog sistema promocije, osetila se doza monotonosti, koju je na trenutke sekao sam autor britkim zapažanjima i duhovitim komentarima. Ujedno, Munitić je bio i jedini fizički aktivan, ustajući sa stolice, reklamirajući na majici znak edicije Signum.

Nakon tradicionalnog dela sa pitanjima iz publike, došlo se do zaključka da bi ih trebalo ubuduće usloviti zabranom sledeća dva pitanja:
- Da li je strip (zaista) umetnost?
- Da li strip kvari decu i omladinu?
a posebno naglasiti da se ne traže ničiji filozofski stavovi, već isključivo – pitanja!

Elem, belem, da se vratimo na knjigu.

Pakovanje:
Na zadnjoj korici stoji: “Deveta umetnost, strip” je knjiga o teoriji stripa: odlikama i značenju medija, majstorima i remek-delima, karakterima, ukratko: stripovskoj "alhemiji". Autor objašnjava samu suštinu gradivne tajne ovog medija.

Sijamski izdavač, ujedno i kuća koja je štampala knjigu je TK Mont Image Digital Printing iz Beograda. Nažalost, digitalna štampa, iako reproduktivno brža, u krajnjem otisku nije i kvalitetnija od standardne ofset "petobojke" i klasičnog filmovanja. To se pre svega odrazilo na bledilo nekih stranica, ali i nemogućnost kontrolisanja veličine margina (koje su primerenije studijskom izdanju Biblije).

Korice su u dve boje (crna i narandžasta), mat plastificirane, sa dizajnom daleko ispod Ćirićevih mogućnosti, čija je studentkinja Neda Petković uradila konačno rešenje “Signum” znaka, koji je likovno odlično rešen. Dobro stoji, u biografskom odeljku, i reprodukcija brzopotezne karikature Dušana Petričića, mada na njoj Munitić više liči na književnika Zorana Živkovića.

Jezgro:
Šta se može pročitati u strip udžbeniku?

Medij i njegovo značenje
Istražuje se pojava prvih likovnih rešenja, koja nalikuju današnjem poimanju stripa. Počev od spiralnog stripa na stubu cara Trajana, gravire u drvetu “Daska Protat” iz 14. veka, zatim početaka novinskog izdavaštva u 19. veku, uobličavanja prvih junaka kao što su Maks i Moric, Žuti deran…

Morfologija i komunikacijski kodeks
Originalnost kao medija i posebnost stripa, glavna su tema ovog poglavlja. Ukazuje se na moguću definiciju: istovremeno obuhvatanje prostorne i vremenske dimenzije događaja, i da je strip većma razmeđe slikarstva i književnosti. Zatim, osnovna oblikovna svojstva stripa, stripovski kvadrat-sličica (prizor polje), upotreba balončića (filaktera), sugestivnost boje.
Odlična su zapažanja vezana za vizuelno izražavanje zvuka (oslikovljeni zvuk), komunikacijsku sintezu…

Oslikovljeno vreme, ritam i montaža
Montažni postupak stripa, kompozicija – simboli, diskurzivno vreme stripovske kompozicije, intuitivno vreme stripa (preplitanje), kaiš tabla.

Dramaturgija, tipologija, mitologija
O osobenosti serijala, strip junacima, herojima. Naglasak na Supermena (opis iz filma “Kill Bill”) i junacima podređeni ostali elementi stripovske morfologije i ikonografije. Osobine (anti)heroja stripa. Čudovišta i groteskna stvorenja, različite vrste animalnih likova, imaju svoj poseban deo.

Majstori i remek dela: nestašluci i ugursuzi
Razdoblje od Ričarda Utkolta (Žuti deran), početak 20. veka, Bim i Bum, Mali Nemo u zemlji snova, Maca Šiza – Herimen, zatim stereotipski fundus, kao i međuodnos stripa i filma: plan, rakurs, pozicija…

Majstori i remek dela: epopeje i delije
Razlika u stripu pre i posle 1930 g.; Etape u razvoju stripa, s’ pozivanjem na autore: Aleks Rejmond, Bern Hogart, Harold Foster, Andrija Maurović…; period do II sv. rata

Majstori i remek dela: novi klinci, i tako dalje
O filmskim rešenjima u stripovskoj strukturi; herojski ciklus Supermen, Betmen, zatim Čarls Šulc – Snupi; Nova figuracija - Marvel, DC – američki, Žan Klod Forer – francuski model: Žodel, Barbarela; Pojava strip albuma; Stripovska samosvest, alhemija i oprostoreno vreme; Obostrana osvešćenost, duhovito izigravanje sopstvenih medijskih kanona (svest glavnog lika o mediju unutar kog se nalazi); Zaustavljeni trenuci – serija trenutaka

Hronoantologija
Istorijski presek sa reprodukcijama od tapiserije “Il Bajer” iz 11 v. pa do naših dana…
Od autora koji su stvarali na ovom podneblju, sem navedenih u prethodnom delu teksta, sa reprodukcijama radova ili scenaristički, nalaze se i Đorđe Lobačev, Valter Nojgebauer, Nedeljko Dragić, Goran Đorđević, Vojislav Radulović, Mirko Ilić, Danilo Milošev – Wostok, Nabor Devolac – Grabowski, Julijana Jakovljević, Zoran Janjetov, Goran Rajšić, Zoran Penevski, Ivica Stevanović i Aleksandar Zograf.
Evidentno je da nedostaju neki bitni autori, npr. Branislav Kerac ili Igor Kordej, ali po autorovim rečima, sprema se drugo izdanje, koje uz još par tekstova donosi i veći broj reprodukcija stripova, kao i izostavljeni index.

Kao završno poglavlje objavljen je Kodeks američkog udruženja izdavača stripova iz 1954. godine.
...

Objavljivanje stilski ujednačene knjige – užbenika, sa izvrsnim zapažanjima Ranka Munitića, sem pionorskog podviga, i upisivanja u domaću strip istoriografiju, predstavlja i podstrek ostalim izdavačkim kućama sličnog senzibiliteta, da obrate pažnju na ovakvu vrstu likovne teorije.

Autor je, aludirajući na prvobitni naziv "Strip - deveta umjetnost?", napisao da znak pitanja više nije deo naslova.

Nakon ove knjige, ta interpunkcija svakako će biti višak.


sadržaj

5.

POST SCRIPTUM (70)

Zoran Đukanović



KRITIČARSKI BEDEKER - TAMA

(Kjaveroti i Dal’ Anjol: Dilan Dog – epizoda Tama, “Dnevnik”, Novi Sad, 1990)

Da bismo se približili horor-situaciji najčešće je potrebna ekspozicija koja je sa hororom u potpunoj oprečnosti. Jedan od najboljih uvoda u užas je slika potpunog mira, recimo porodične svakodnevice. Naravno, žanrovski (sižejni) zamajac, posle izvesnog broja lenjih oscililacija, počinje da otkriva prividnost spokoja dovodeći naše duhovno oko do njegovih pukotina, do latentnog nemira, koji će suknuti kada se zamajac zahukta.

Upravo zato Tama počinje porodičnim obedom čiji će nas prekid iz kuhinje preneti u dečiju sobu. Rene Predal s razlogom ukazuje na izuzetno značenje dekora koji u hororu ima onaj isti smisao koji prostor ima u vesternu. Ikonografija dečije sobe ispunjava mnoštvo prizora u ovom stripu. Naći ćemo je čak i u jednom, verujem važnom, uličnom prizoru s dekirikovskim konotacijama. Uostalom, upravo je De Kiriko, tvrdi Harvard Arnason, tužnoj pustoši svojih trgova pridodavao dimenziju straha, izolovanosti u ogromnom prostoru, spajajući sjajnu svetlost i duboku – tamu. Scenarista Kjaveroti i crtač Dal’ Anjol pokušavaju da dekirikovski strah ektrapolišu u hororpripovest. On je dekirikovski čak i kada se nađemo u tami sobe. To je strah koji proističe iz unutrašnjih trgova naše duše na kojima su suprotstavljeni beskrajno malo (mi) i beskrajno veliko (tama koja guta prostor).

Svet koji se rasplinjava, koji počinje da sumnja u sopstvena uporišta, nalaže bogat raspon i intenzitet upotrebljenih sredstava. U Dilanu Dogu uvek je puno gornjih rakursa i kontrazumova. Razlog je mogućnost stalnog stvaranja distance u odnosu na neposrednost prethodnog prizora. Ili, ako bih to da izrazim poetički zaoštrenije: reč je o zavirivanju odozgo u kutiju, u lavirint s laboratorijskim miševima. Jer Dilan Dogje model sna u snu. Model matrojski (drvenih lutaka koje se rastavljaju i vade jedna iz druge) kojih se verovatno ne bi odrekao De Kiriko, a svakako ne Nabokov. Mi sanjamo da smo budni i da posmatramo sopstveni san. Sve je fikcija. A kada to priznamo tokom čina pripovedanja, ne preostaje nam drugo do - ogoljavanje postupka. Dilan Dog je uvek u izvesnoj meri i esej o sebi samom, metažanrovska tvorevina koja gravitira oko osnovnih pretpostavki horora lamentirajući nad stalnim udvajanjima naših lica.

(“NIN”, Beograd, 13. jul 1990)



P.S. Ovaj dokument je overen kod prvog opštinskog suda za tumačenje i hermeneutiku.

P.P.S. Kolumna pred vama nosi generičko ime Post Scriptum. U gornjem tekstu nema nikakvih direktnih niti skrivenih poruka za Marka Stojanovića, za Marka Šunjića niti za Kraljevića Marka. Živeli.


sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No 265.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu



APSOLUTNIH STO (82): EL AZAR

ZRNO PESKA U SOPSTVENOM PEŠČANOM SATU (3)


El Azar: Kažu da sam velik, ja koji
nisam zaštitio jedinog prijatelja, i za čije
je vladavine put od čoveka do svete
ptice vodio preko jame srama...
VEČNA PTICA, Dejan Nenadov

Sa literane strane, El Azar je po svom diskursu biser ne samo stripa vec svekolike pisane reči, zlatan presek poezije i proze. Nastao je, sasvim očigledno, na tekovinama Borhesovih kratkih priča i Pavićevih romana kao i na postmodernističkom principu pristupa pripovedanju, na poigravanju sa strukturom (od strukture reči, na mikro planu, do strukture celog dela, na makro planu) koje one propovedaju, na jedinstvenom mešavini epike i lirike... I mada svojim kreativnim idolima odaja omaž na direktan i indirektan način u samom albumu, Nenadov to čini nenametljivo, i ni za trenutak sebi ne dozvoljava da upadne u toliko čestu zamku zloupotrebe institucije omaža koja podrazumeva korišćenje istog u vidu poštapalice umesto počasti.

Postoji nekoliko razloga za to – prvi je taj što, za razliku od mnogih koji se pera laćaju, Nenadov ima šta da kaže. Njegova priča o mudrom i slavljenom vladaru El Azaru u biti je egzistencijalistička pripovest o još jednom od nas, tek večito razapetom čoveku koji se upinje da shvati svet oko sebe kao i samog sebi... I uprkos brojnim porazima hrabro istrajava u unapred izgubljenom ratu sa svojim i tuđim sumnjama i strahovima. To je nešto što se tiče svih nas, da, ali, po emocionalnom i kreativnom naboju koje priče prosto isijavaju, očigledno i samog autora. Drugi razlog se odnosi na prostu prirodu složenog medija u kom Nenadov stvara – i dok su i Borhes i Pavić književne vedete, dotle je El Azar strip, pripovest ispričana ne samo rečima već i slikama, što samo po sebi nameće neka druga pravila pa se autor ne sme nužno osloniti samo na snagu tekstualnog. Vizuelan element (koji je sam po sebi kod Nenadova zapanjujuće složen) postaje i više nego ravnopravan partner u građi celovitosti dela, pa ceo poduhvat postaje žongliranje kadrovima i rečenicama, u kome autor hteo ne hteo ne sme da se osloni samo na književne uzore.

Treći razlog za to što Nenadov nikada ne dozvoljava svojim idolima da preuzmu primat više je nego jednostavan – po višeslojnosti priče i veštini pripovedanja, po bogatstvu i snazi metafora, ma kako to jeretično to nekom može da zazvuči, Nenadov stoji rame uz rame sa svojim literarnim (a bogami i crtačkim) prethodnicima. Čitanje njegovih priča ne izgleda kao prežvakavanje Borhesovih i Pavićevih naracija, već kao otkrivanje novog i autentičnog pisca sa jakim autorskim svetonazorima, nekoga ko ne samo da hoće, već i ume i može...

(Nastaviće se)


A iz štampe je kooooonačno izašao sedmi broj Strip Pressinga, sa prelepom naslovnicom Aleksandara Sotirovskog. A unutra, premijerni stripovi Vlade Aleksića, Tomaža Lavriča, Dejana Sedlana, Mijata Mijatovića, Dušana Cvetkovića, Branimira Trošića, Tonija Radeva , Milana Antanasijevića, Danka Dikića, Tihomira Čelanovića, Tončija Zonjića, Dragana Bosnića... Pa onda, vispreni tekstovi Đorđa Milosavljevića, Dušana Banjanina, Dejana Stojiljkovića, Borisa Lazića, Saše Stojanovića... Pa na kraju dva veeeeeelika intervjua sa Aleksandrom Sotirovskim i Tihomirom Čelanovićem! Pa gde to ima? Kako gde, pa ovde: http://www.upps.org.yu/forum/viewtopic.php?t=1037&start=0



sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (324)

Darko Macan
darko.macan@zg.htnet.hr



RANI DANI (6): PLAĆENIK

Sad, plaćale su me bile uglavnom tetke. Bi li mi i inače davale dobrovoljnu financijsku potporu džeparcu? Vjerojatno (a i jesu), no meni se sviđalo zaraditi - biti plaćen za učinjeni posao. Po odgojnoj teoriji da djeca, kao majmunčići, ponavljaju ponašanje koje dovodi do nagrade jasno je zašto i danas s više ili manje uspjeha crtam stripove, izdajem stvari i - očekujem da me plate.

Jasno mi je, uz to, kako je ovo već jedno treća kolumna u kojoj se pravdam što radim za novce. U domaćem stripu vlada, naime, ambivalentan i nadasve konfuzan odnos prema novcu. S jedne ga strane svi trebaju kako bi opstali u našoj konsenzualnoj stvarnosti, dok se s druge strane gotovo srame biti plaćeni za strip. Pa tako Dulle odmahuje rukom na svaki strip za kojega je ikad dobio novce, Bob svakog urednika koji bi ga platio da crta gleda s nepovjerenjem koje graniči s neprijateljstvom, "Marraffa" se naizgled ponosi što je kuću i obitelj podigao crtajući, ali mi svejedno ima potrebu to nadugo i na široko objašnjavati, dok se Matjaž Bertoncelj može koliko god hoće pretvarati da je zadovoljan samim sobom no vidljivo je kako mu na svaku poru izlaze majoneza i senf kombinirane zavisti i prezira prema prodavanijim i čitanijim kolegama.

Ja sam, pak, sjeban na svoj način. U godinama sazrijevanja progutao sam, uz sve ostalo, i virus "autorstva" zbog kojeg mi danas teško pada kada me Dulle optuži da sam nerelevantan ili Milan da deset godina nisam napravio bitan strip. Pa se pitam zašto je tako, zašto sam nerelavantan i nebitan - dok se ne probudim usred dana s posve jasnim odgovorom.

Zato što to nije cilj koji sam sebi kao klinac postavio.

Kad sam se, klinac, nakanio baviti stripom, postavio sam si cilj koji se činio nedostižnim: želio sam živjeti od stripa. I to sam postigao. Taj put nije vodio cestom relevantnog autorskog rada već najamničkom krčevinom u kojoj se radi što se od tebe traži, pa sam i dobio - je li? - točno ono što sam htio. Radim u polju koje sam izabrao, radim sve što treba i plaćen sam.

Cilj se možda može, jednom osviješten, i promijeniti, ali do tada sam u istoj kaši kao i Dulle, kao i Bob, "Marraffa" ili Matjaž - sâm sebi za sve kriv.

(nastavlja se ...)


sadržaj

8.

Q STRIP

Strip Vesti



Na blogu Q STRIP Darka Macana ima puuuno vesti i zanimljivosti a Strip vesti vam uvek prenesu jednu kao malu drašQalicu:

Djole ga je već nahvalio u recenziji na ovome sajtu i ja se moram složiti. Scott Pilgrim Bryana Leea O'Malleya je uspio u nečemu što nisam smatrao više mogućim: iskombinirao je toliko utjecaja u nešto posve vlastito, u strip koji je mogao samo i jedino on napraviti. Što ga čini instant-klasikom, svidjela vam se priča, brija, crtež ili ne. No, evo gdje Bryan malo diskutira o dokumentaciji i utjecajima iza svoga stripa. Idi, vidi!



Osim toga, na Q Strip-u ste protekle nedelje mogli pročitati sledeće priloge:
  • [preporuQe] Odabir iz Previews kataloga za 6. mjesec (Bob)
  • i naravno [dnevniQ] Pregled vijesti za svaki dan 24.06.-30.08.


    Kompletne priloge možete pročitati na sledećoj adresi:
    http://qstrip.blog.hr/


sadržaj

9.

INTERNET STRIPOVI

Strip Vesti



Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima, nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:

STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:

-A STAR IS UNBORN (UnBornStar)
unbornstar.blog.hr/

-BLIC STRIP (Marko Somborac)
www.blic.co.yu/strip/

-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

-KUĆA STRAHA (Jurica)
www.kajgod.co.nr/

-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/

-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php

-SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić)
vigled.sky.prohosting.com/

ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik)
www.niktitanik.com

STRIP ČASOPISI ZA DOWNLOAD

-ZONA 9 (Udruženje strip autora Crne Gore)
www.zona9-stripmagazin.users.cg.yu

STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om

-SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka)
prijaviti se na email adresu: fstraka@eunet.yu

STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM

-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp

-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/

-Stripovi... (Dunja Janković)
deenes.ffzg.hr/~tdujmovi/strip.htm

STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU

-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml

-JOHN'S PARADISE (Alić/Gelemanović)
www.johnsparadise.com

-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com

-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current

-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
legostargalactica.keenspace.com/

STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE

-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/

-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm

-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak



sadržaj

10.

ŠTAMPA

štampa


Dušan Banjanin je obezbedio sledeće priloge:

STRIPOVI I ILUSTRACIJE
MIJATA MIJATOVIĆA

DESET USPEŠNIH GODINA

Prva samostalna izložba pobednika Trećeg međunarodnog salona stripa

GORNJI MILANOVAC – Kada je pre deset godina video ilustracije mladog Mijata Mijatovića u jednoj zbirci namenjenoj najmlađima, poznati pesnik za decu Slobodan Stanišić je rekao: „Na ovog momka se mora računati”. Prošle godine na Trećem međunarodnom salonu stripa u Beogradu Grand prix došao u Mijatovićeve ruke, a sada crtač nije mogao da odoli navali prijatelja da otvori svoju prvu izložbu u Modernoj galeriji u Gornjem Milanovcu i obeleži desetogodišnjicu stvaranja.

Ovaj sportski novinar ovdašnje lokalne televizije ilustrovao je mnogo knjiga, nacrtao i objavio veliki broj stripova i karikatura i osvojio poprilično nagrada. Uz pomenutu, najveću, tu su i nagrada „Politikinog Zabavnika”, Doma kulture u Čačku, beogradskog Kulturnog centra Rex i druge.

– Prva knjiga koju sam ilustrovao bila je zbirka pesama za decu „Mirjana nema pojma”. Te ilustracije je pohvalio pesnik Stanišić. Otada je sve dobro krenulo. Prvi strip mi je objavila „Politika Ekspres”, potom su se moje ilustracije i stripovi štampali u „Dečjim novinama”, „Zeki”, „Tik-taku”, „Velikom dvorištu” izdavačke kuće „Draganić”, „Zmaju”… Od ilustrovanih knjiga ističem tiražnu „Riznica bajki” niškog izdavača „Bajka”, evo ovu koju držim u rukama – priča nam Mijatović na upravo otvorenoj izložbi.

Otvarajući Mijatovićevu izložbu karikatura, stripa i ilustracija u časopisima i knjigama za decu, poznati strip crtač Nikola Maslovara je podsetio da je Gornji Milanovac decenijama važio za grad stripa, zahvaljujući NIP „Dečje novine”, koje su se, na žalost, ugasile. Iz takvog miljea je i mogao da potekne jedan vrstan autor „osme umetnosti”. Samoniklo, jer Mijat Mijatović je studirao prava, a za zanimanje odabrao sportsko novinarstvo. Crtanjem se bavio u dokolici, a eto…

B.Lomović


Objavljeno: POLITIKA, Beograd, 24.06.2006.godine






Tajna Venecija Korta Maltezea


TRAGANJE ZA MISTIČNIM VRATIMA


Malo poznati i teško pronalaziv vodič pravo je otkrovenje i ulaznica u čaroban i nesvakidašnji svet Venecije


Kada se pomisli na Veneciju odmah se nižu slike kanala, gondola, Trga Svetog Marka ili crkve Santa Marija dela Salute. Milionima turista koji se svake godine slivaju u ovaj grad nude se stereotipni turistički vodiči koji ih na nemaštoviti način upućuju na mesta na kojima, u stvari, mogu samo da se oslobode poprilične svote novca. Venecija i jeste prava „finansijska klopka“ jer sve što se nalazi u blizini bilo kog poznatog spomenika košta bestidno puno, a redovi na Markovom Trgu toliko su dugački da čoveka često prođe želja za posetom Duždevoj palati ili crkvi Svetog Marka.

Zbog toga je malo poznati i teško pronalaziv vodič „Tajna Venecija Korta Maltezea” pravo otkrovenje i ulaznica u čaroban i nesvakidašnji svet Venecije, oslobođene od nepremostive reke turista. Autori Gvido Fuga i Lele Vianelo, veliki poznavaoci stvaralaštva Huga Prata ali i same Venecije i njene istorije, uspeli su da avanturistima otkriju tajne hodnike ovog mističnog grada, ali i da pobiju zabludu da se Venecija može „obići za tri dana”.

Za ljubitelje stripova o Kortu Maltezeu, otkrivanje autentičnih mesta iz „Venecijanskih legendi”, „Kelta”, „Korta u Sibiru” i drugih epizoda sa melanholičnim mornarom u glavnoj ulozi, deluje neverovatno: ali, poslušajte uputstva i uverićete se da ilustracije oživljavaju jedna za drugom, materijalizujući se pred vašim očima. U vodiču postoji sedam poglavlja: ona otvaraju vrata avantura, mora, Orijenta, mistike, kabale i malteških vitezova, ljubavi, skrivenih blaga… Poslednja vode na putovanja ka ostrvima oko Venecije.

U predgovoru koji je zamišljen kao objašnjenje posebnih čari venecijanskih lutanja Korta Maltezea, autori citiraju Pratove uvodne reči u strip „U Sibiru”: Postoje tri magična i sakrivena mesta u Veneciji. Jedno je „Kale del Amor delji Amići”, jedno je u blizini „Ponte dele Mareveđije” a treće je u „Kale dei Marani” u blizini San Đeremije u Starom getu. Kada Venecijanci osete da ne mogu da izdrže svoju realnost, oni odlaze na ta tajna mesta i otvarajući njihova vrata, lutaju do predivnih predela ili do drugih priča...

Ti predeli znaju da iznenade svojom raznolikošću a malo njih očekuje da će se u Veneciji suočiti sa centrom pravoslavne kulture koja tu ima svoju tradiciju još od 15. veka. Posle pada Vizantijskog carstva 1453. veliki broj grčkih intelektualaca, pisaca i umetnika počeo je da pristiže u Veneciju koja je uskoro postala veliki centar pravoslavlja. Iako je pravoslavna crkva smatrana sektaškom, uticaj mnogobrojne emigracije, a naročito veoma cenjenih trgovaca vinom, obezbediće 1539. grčkoj zajednici dozvolu Pape Adrijana VI za gradnju crkve posvećene Svetom Đorđu Mučeniku u opštini Sveti Antonin. Danas se na tom mestu nalazi i muzej, u kojem se može videti impresivna kolekcija ikona i retkih manuskripata. Sama crkva ukrašena je ikonostasima Mikela Damaskinosa, slikara sa Krita iz 16. veka, a ka njoj vode takozvana „Vrata mora”.

Korto svoje radoznale putnike vodi i u svet kabale i starog jevrejskog geta, u kojem se po radnjama ili na tablama sa imenima ulica i dalje mogu videti natpisi na hebrejskom jeziku. Venecijanske vlasti su jevrejskoj zajednici u 12. veku dodelile oblast u kojoj je mogla da se nastani, baš kao što su to ranije odobrile arapskoj, turskoj i drugim zajednicama. Izbor je pao na ostrvo Spinalungu koje je kasnije postalo poznato kao „Đudeka” zato što su u njoj živeli „Đudeji” (Jevreji). Sredinom 16. veka Senat je odlučio da im dodeli još nekoliko manjih ostrva u oblasti Kanaređo, na kojima su se, pre nego što su bile premeštene u Arsenale, nalazile livnice topova.

Takozvana „Palata kamile”, odnosno Palaco Masteli, svoje prekrštavanje duguje reljefu u kamenu na fasadi, koji prikazuje kamilu natovarenu robom. Ona je centralni deo putanje „Vrata Orijenta” koja Kortove sledbenike vodi u delove Venecije koji su obojeni arapskim i turskim uticajem. Ono što ovu građevinu čini orijentalnom nije pomenuti reljef, već mala arapska fontana sa čeone strane. Iz nje je, do pre samo nekoliko godina, još tekla voda te su je gondolijeri redovno koristili. Svega stotinu metara dalje od „Palate kamile” nalazi se gotička crkva u kojoj se mogu videti tri Tintoretova platna; sam je slikar živeo baš u tom delu grada, na trgu Fondamenta dei Mori. Na fasadi njegove kuće može se videti jedna od četiri skulptura mavarskih trgovaca, koje dominiraju arhitekturom trga.

„Vrata avanture” vode u svet pozorišta, Marka Pola, plesa i takozvanih velikih venecijanskih škola, odnosno hrišćanskih bratstava Sv. Teodora, Milosrdne Marije, Sv. Jovana Evanđeliste, Sv. Marka, Sv. Roka i Milosrđa. U blizini škole Sv. Marka, u Korte Botera, nalazi se dvorište koje se pojavljuje na izmišljenoj Pratovoj mapi Venecije: Korte Skonta dela Arkana iz koje je Korto Malteze krenuo na svoju avanturu po Kini i Sibiru. Za ljubitelje avanture, galerija Korte Sekonda del Milion je adresa na kojoj mogu da vide nekadašnju kuću Marka Pola. Samo ime avlije asocira na naslov njegove knjige „Milion”.

Na Riva delji Skiavoni , svega par stotina metara od ulaza u Duždovu palatu, nalazi se elegantni hotel Danieli u kojem su odsedali Čarls Dikens, Žorž Sand, Balzak, Marsel Prust i Ernest Hemingvej, ali i Hugo Prat a, navodno, i sam Korto Malteze. Zbog toga je, možda, baš ovo mesto izabrano kao polazna tačka za otvaranje „Zlatnih vrata” koja vode u svet velikih venecijanskih slikara, vajara i arhitekata. Jedna od najbolje čuvanih tajni ove rute je crkvica Svetog Teodora iz 15. veka koja je nekada bila sedište Svete inkvizicije.

„Vrata ljubavi”, koja se otvaraju već kod čuvenog mosta Rialto, vode do ulice Rio Tera dela Karampane u kojoj se nekada davno nalazila sumnjiva „crvena” četvrt. Zbog toga i smeli naziv mosta „Ponte dele Tite” ili istoimene istorijske taverne u čijem prozoru su izloženi crteži žena obnaženih grudi.

Vodič „Tajna Venecija Korta Maltezea” može se naručiti preko interneta, na adresi www.lizardedizioni.com

Marina BAUER


Objavljeno: Politika (dodatak), Beograd, 24.06.2006.godine






PETI VOXSTOCK


Udruženje ljubitelja rhythm&bluesa i rocka Vox r'b'r, ove godine po peti put organizuje međunarodni blues festival VOXSTOCK 2006, u klubu Aleksandar na beogradskoj ski-stazi. Prvi VOXSTOCK je održan u restoranu Golf na Košutnjaku 2002, drugi naredne godine u Barutani na Kalemegdanu, nakon čega se seli na Košutnjak. Na ovogodišnjem festivalu učestvovaće The Gamblers, Zona B, Point Blank, Di Luna Blues Band, Lluis Coloma Trio Feat. R.M. Gera, Little Jenny & Blue Beans, Ana Popović, Band. Raw Hide. Početak je u subotu, 24. juna, u 16 sati, a finale u ranim jutarnjim časovima narednog dana. Cena ulaznice na dan Festivala za članove udruženja VOX r'b'r isto 600, a za ostale posetioce 800 dinara.

K. R.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 24.06.2006. godine




sadržaj

11.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti



-MARKO AJDARIĆ NEWS - Neorama dos Quadrinhos

Alem Ćurin u saradju sa Alex de Campi - Sama koleginica od Igora Kordeja u Smoke već je rekla da je Ćurin jedan genije:
www.alexdecampi.com/2006_01_01
Ovih dana, ona je izdala na svom ličnom blogu jedan nov crtež od "The Conformist', koji dolazi preko Dark Horse-a:
www.alexdecampi.com/2006/06

Aleksa Gajić u Parizu - Evo jedan crtež da ne zaboravite na vernissage od Aleksa Gajića u najboljoj galeriji stripova u Parizu - Daniel Maghen - je ove subote:
www.unmondedebulles.com/article-3115513.html

Daniel Žeželj u Italiji - Naše kolege od Lo Spazio Bianco (koji su vec intervjuisali Žeželja, prošle godine), sada su izdali svoju recenziju za Small Hands, koja se završava sa komentarom da je taj rad toliko dobar da jedva čekaju da se izda 'Caballo' u Italiji:
www.lospaziobianco.it/articolo.php?chiave=3176

Zograf sa CD - Tamo u centralnom SAD-u, tačno u Nevadi, naš Zograf je među... muzikom, u novom Dream Magazine
www.dreamgeo.com/
da vidite drugi broj tog interesantnog projekta, evo vam dobar link www.dreamgeo.com/order.html

Smuđa u Eauze - 15a Fete de la BD d'Éauze dešava se u samo jednom danu, 6. august (nedelja). Biću pisutni Gradimir Smuđa, Jo-el Azara, Dany, Patrick Sobral, Laurent Vicomte, Achdé, Nikita Mandryka, Raoul Cauvin, i drugi.
perso.orange.fr/ernst.bd.zappeurs/fdb.html

Igor Hofbauer u Nizozemskoj - Evo kako je predstavljeno prisustvo Igora Hofbauera na Stripdagen Haarlem 2006, koji se završio 4. juna.
www.stripdagenhaarlem.nl/2006/index.php...
Ovde, sjajna galerija online koju je Galerie Artsite (u saradnji sa festivalom) izdala od Igora Hofbauera!!

Esad Ribić - Ne možemo još tačno kazati kada će da izađe Silver Surfer: Requiem, crtan od Ribića po scenariju od J. Michael Straczynski, ali ove nedelje smo došli do lepe strane koja je izdata preko Noticias Universo Marvel (najbrže novosti oko Marvela na špasnkom jeziku)
www.universomarvel.com/news/2006/06...

Kordej u Španiji - Nije samo Stripoteka ta koja govori o saradnji između naših autora i Pecau. Evo vam kako to Glenat javlja:
www.edicionesglenat.es/catalogo...
PREVIEW sa 4 strane!!!
www.edicionesglenat.es/extras/bibliograf...

Stjepan Šejić će da boji Wolverine koji izlazi u avgustu:
www.forbidden-planet.co.uk/acatalog/...
Stjepan Šejić među mastorima - Ben Templesmith, Liam Sharp i Ashley Wood već su spremili naslovnicu za Kade: Sun of Perdition, serija od Arcana Studios koja počinje ovog meseca da se izdaje, sa crtežima Stjepana Šejića po scenariju Sean O'Reilly-ja koji je, ne manje nego editor od samog Arcana Studio!
www.arcanastudio.com/kade/

Enki Bilal - Lire (koji piše o umetnosti generalno, i smatra se kao jedan od najvažnijih kulturnalnih magazina u Francuskoj) piše o Rendez-vous a Paris, od Enki Bilal, ove nedelje:
www.lire.fr/critique.asp/idC=50231/idR=211/idG=10
Mimo same recenzije, tekst opisuje Bilala kao slovenskog umetnika...
www.lire.fr/critique.asp/idC=50231/idR=211/idG=10
Jedan sport baziran na stripu Nikopol, od Enki Bilala:
sports.espn.go.com/espn/

Makedonija, u graphic novel od Harvey Pekar i Ed Piskor
Preview
www.edpiskor.com/macedoniapreview.html
Interviju
www.comixtreme.com/forums/...

Stripovi na kojim je baziran novi film od DreamWorksa - Između toliko hypes oko stripova i bioskop, teško je da se razume zaštose ne govori da je Over the Hedge, novi filmDreamWorks-a, bazirana na Over the Hedge, stripu od Michael Fry i T. Lewis.
www.comics.com/comics/hedge/index.html


sadržaj

12.

PISMA ČITALACA

mail



From:Strip Core <core@mail.ljudmila.org>
Subject: [stripcore] FImipidipi - nedelja - popravek

www.ljudmila.org/stripcore/fimipidipi
V nedeljo se bo Fimipipidi na Pikniku Ane Desetnice v Argentinskem parku v Ljubljani mudil ze od 13. ure.

Vabljeni!





From: Momcilo Damjanovic <momcilodamjanovic@yahoo.com>
Subject: Obavezno da se ukljuci u raspravu

U raspravi koju vode Zoran Đukanović i Marko stojanović i ovaj glas mora da se čuje:

" www.stripovi.com

Marko, Marko, ... crni Marko


(Stripomanija(k) #11)

Marko Stojanović je jedna od značajnijih figura na srpskoj strip sceni u zadnjih nekoliko godina. Možda se netko i neće složiti ali meni, koji pomalo neupućen pratim sa strane tamošnja strip zbivanja, to tako izgleda. Jedan je od urednika Strip-Presinga, strip magazina koji objavljuje isključivo radove domaćih autora koji je dogurao do sedmog broja (ako u međuvremenu nije izašlo nešto novije), redovito piše o stripu u raznim elektronskim i tiskanim magazinima, od Think Tanka do Strip Vesti, gdje već dugo ima svoju kolumnu pod naslovom Južnjačka utjeha, preko koje sam ga i upoznao i koja je, uz Darkovu kolumnu i uvodnike koje obavezno pročitam, jedan od sadržaja Strip Vesti koji najredovitije pratim. Ta je kolumna ujedno i povod ovom mom tekstu, tj. jedna rečenica iz teksta o oproštaju od Kena Parkera koja glasi ovako:

Samo par godina kasnije i mi u Srbiji imali smo prilike da uživamo u njegovim dogodovštinama posredstvom izdanja novosadskog Dnevnika... A uprkos mnogim manama koje zapadne komšije danas iznalaze Dnevnikovim izdanjima Kena (u pogledu prevoda, naslovnica i koječega još), uživali jesmo.

U prvi mah, nisam tome pridodavao toliko pažnje, čak ni kad je Zoran Djukanović u svojoj kolumni reagirao na ovo. No onda je Marko malo detaljnije objasnio što je točno mislio: To je obicno preterivanje. Mnogi? [misli se na izbačene table iz stripa] Mogu se izborojati na prste ruku, ali dobro, kad nekome odgovara da siri famu da bi prodao svoje stripove... . Kako nema smisla sudjelovati na UPPS-ovom forumu jer mi se svi polemički postovi redovito brišu, a Marko ne prati redovito naš forum, koristim priliku da odgovorim ovdje.

Razjasnimo prvo izbačene table: Vedran i ja smo davno još (09.02.2002) napravili usporedni popis Dnevnikovih i talijanskih izdanja Kena Parkera i kad se sve zbroji i oduzme, Dnevnik je izbacio ukupno 162 stranice i ako tome dodamo još jednu neobjavljenu epizodu imamo sve skupa 256 neobjavljenih stranica. Prava sitnica, zar ne? Izbrojiš to na prste jedne ruke. Drugo, što mene osobno puno više smeta, je zlobno i zlonamjerno podmetanje «kad nekome odgovara da siri famu da bi prodao svoje stripove» . Kako sam u ljeto 2003. bio nabavio talijansku kolekciju, tako sam počeo redom čitati originale i istovremeno počeo pisati recenzije (nešto za što više, nažalost, nemam puno vremena). Upravo se pišući te recenzije i rodila želja za objavljivanjem Kena, jer sam shvatio kolika je nepravda napravljena Dnevnikovim kasapljenjem tih epizoda, no tvrditi da sam namjerno širio «famu» da bi ljudi kupovali naše stripove je smiješno, jer prvih je 12 recenzija napisano u listopadu 2003., više od godinu dana prije izlaska prvog broja našeg Kena. No, da sad ne ulazim dalje u raspravu o Markovim motivima i razlozima, niti da ponavljam koliko je Ken ustvari bio osakaćen (pročitajte recenzije ponovo ili usporedite naše i Dnevnikovo izdanje), ovdje mi se poraznim čini jedan drugi aspekt cijele ove priče. Naime, Marko Stojanović je strip autor. I to, što je još važnije za ovu priču, scenarist. Ne znam koliko je dobar, jer iskreno, nijedan njegov strip nisam pročitao (Postelju od gloga i par brojeva Strip Presinga koje mi je uredništvo ljubazno poklonilo sam prolistao, pročitao neke intervjue i tekstove, ali stripove sam, neprivučen crtežom ostavio za poslije, s obzirom da je hrpa stripova koje imam za pročitati ogromna, a u njoj ima puno meni zanimljivijih stvari), no sudeći po tekstovima koje piše i stripovima koje voli, mogao bi biti dobar. I sam kaže da je učio od Berardija, a Berardi je jedan od najvećih. I u čemu je , dakle, problem? Pa problem je što jedan strip scenarist kaže da je pretjerivanje kad se govori o izbačenim stranicama, cenzuri, lošem i krivom prijevodu, lošem tisku i da je to samo izdavačka propaganda kako bi se navuklo kupce. Da to kaže netko drugi, tko nema pojma o stripu, kome pisanje nije profesija, još bih to nekako i progutao, ali scenarist?

Postavimo stvari ovako: što bi ti, Marko Stojanoviću, rekao izdavaču koji ti iz stripa od 96 stranica izbaci 8 ili 9? Što bi rekao da ti iskasapi tekst i sve duže replike sreže na pola, pritom ih mijenjajući kako mu paše, izbacujući svaki spomen Boga, Crkve i religije (što je najsmješnije, Berardi je uvjereni ljevičar i njegovi stavovi o Crkvi su itekako kritički, ali dežurnom partijskom komesaru u Dnevniku to nije zapelo za oči)? Što bi rekao da ti redovito cenzuriraju scene seksa i nasilja i izbacuje stranice po volji tako da raspleti epizode budu nejasni (ne vidimo što se desilo sa nekim glavnim likovima) ili potpuno iskrivljeni (zbog izbacivanja stranica ili cenzure Kenovi postupci ispadaju rasistički, pa čak i zločinački – u epizodi Beli pakao na kraju ispada da se Ken bori sa kapetanom i na kraju ga ubije kako bi mu oteo meso, a ne zato što kapetan jede meso svoje pokojne žene itd itd..)? Što bi rekao da ti umjesto prekrasne naslovnice stavi neku črčkariju i da ti docrtavaju i precrtavaju crteže? Što bi rekao da ti ispremiješaju inače strogo kronološki povezane epizode? Očito ništa, jer to je ionako samo pretjerivanje, radi se o sitnicama.

Zar ne?

Markos "


sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti



Aj malo navratite do bloga kad van bude tlaka
http://rico.bloger.hr/
Rico


Marko Somborac nam je preporučio sledeće linkove:
Linkovi o “ pitch-evanju ” za sve mlade scenariste i one koji se tako osećaju.


Marko Ajdarić je prosledio sledeće linkove:
-Puno stripova u Ispod Zemlje
12 strana online od Wostok-a
www.ispodzemlje.com/13/wostok/wostok.htm
trecí deo od essay oko Akse
www.ispodzemlje.com/13/aksa/aksa.htm
Inteviju: Leela Coroman
www.ispodzemlje.com/13/leelacorman/leela.htm
Interviju: Igor Hofbauer
www.ispodzemlje.com/13/hofbauer/hof.htm
Emir Mešic, tajna crnog kvadrata
www.ispodzemlje.com/13/emirmesic/emirmesic.htm

-online magazin (pdf) o San Diego Comic con, sa 56 strana možete skinuti sa sledeće adrese:
www.comic-con.org/common/assets/upd2006_2.pdf
Ostale brojeve Update-a, možete skinuti sa sledeće adrese:
www.comic-con.org/common/update.shtml



Stigao je i novi, osmi, broj W'Art magazina, naravno na net-u, u pdf formatu i za sitne pare...;)
www.wartmag.com

U svim pokušajima da se nađe nešto legalno-besplatno, od softvera, što može olakšati skidanje velikih fajlova sa neta nađoh ovaj vrlo kvalitetan programčić:
http://freedownloadmanager.org/
Nije stripovski link, ali kada vam se već daju mnogobrojni linkovi ka pdf časopisima koje je ponekad teško skinuti sa neta, dial-up vezama, iz jednog pokušaja, ovo će svakako dobro doći...:)


sadržaj

...
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i tako upiše na mailing listu.

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Pariske Komune 31, 21000 Novi Sad

STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.