prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. STRIP O DOBROM MUMINU - V. Fumeti
2. REPUBLIKA STRIP #5 i #6 - StripCore
3. OLIVER MARČETA- StripCore
4. ASTERIKS I VANZEMALJCI - Aleksandar Manić
5. kritIVKOVanje 5 - Slobodan Ivkov
6. ARHIV SEVERA (18) - Boris Lazić
7. POST SCRIPTUM (50) - Zoran Đukanović
8. JUŽNJAČKA UTEHA No 230. - Marko Stojanović
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (289) - Darko Macan
10. Q STRIP - Strip Vesti
11. INTERNET STRIPOVI - Strip Vesti
12. ŠTAMPA - štampa
13. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -MARKO VAM PREPORUČUJE... (Marko Ajdarić)
14. POZIVI NA SARADNJU - mail
15. LINKOVI - Strip Vesti
    
    

1.

STRIP O DOBROM MUMINU

V. Fumeti

Nedavno je Narodna knjiga u ediciji Petar Pan objavila roman Čarobnjakov šešir skandinavske spisateljice i slikarke Tuve Janson (1914-2001). To je prva prozna knjiga ove autorke na srpskom, ali ne i prva pojava njenog junaka, belog nilskog konjića Mumina. Pre knjige su izasla dva strip izdanja, jedno je objavio Dereta a drugo Mono i Manjana. Sada je pred nama i treći album mekih korica i crno-belog otiska, u američkom, "položenom" formatu, od dva kajiša na strani. Izdavač je Mina Forlag, a strip su prevele Maria Versen i Slavica Agatonović. Pretpostavljate da je Maria Versen zemljakinja Jansonove.

Autorka stripova o Muminu, po kojima su docnije urađene i stotine crtanih filmova, bila je sama Tuve Janson, vrlo interesantna crtačica, stilizovanog, elegantnogcrteža,u kojem je zgodno koristila raster i crno-beli otisak stripa.

Priče o Muminu i njegovoj porodici te prijateljima raznih fizionomija, što antropomorfnih što fantastičnih ili "običnih" životinja, namenjene su manjoj deci i osetljivima, one su plemenite, duhovite na jedan suzdržan način, lišene nasilja i grubosti.

Ovaj album mekih korica sadrži tri epizode na blizu 140 stranica, veoma dobrog otiska. Na sve življem tržištu stripova, Mumin je dobrodošlo osveženje, strip sasvim različit od standardne ponude, posebno one japanske, koja sa tv ekrana zasipa našu decu

Više informacija o izdanju moguće je dobiti na sledecoj mejl adresi: minawersen@yahoo.com.

sadržaj

2.

REPUBLIKA STRIP #5 i #6

StripCore

REPUBLIKA STRIP, 1. nov. 2005
www.ljudmila.org/forum/rs

MARKO KOCIPER: DIKA, Republika Strip #6
strip album: 1. november 05
razstava: sreda, 2. - 18. november 2005 od 08.00 dalje
Knjižnica Otona Župančiča na ljubljanskem kolodvoru je odprta od pon. do pet. med 8. in 19. uro

KOCO: PAGATOVA IZPOVED, Republika Strip #5
strip album: 1. november 05
razstava: torek, 8. november 2005 ob 21.00
Galerija KUD France Prešeren je odprta vsak dan med 11. in 24. uro, v nedeljo pa med 15. in 24. uro. Razstava bo na ogled do 21. novembra letos.



MARKO KOCIPER: DIKA, Republika Strip #6

Dika bo avtorjev 3. samostojni album. Prvi, Svinjsko dobrih 8 let, je izšel leta 2000 pri DPZN/MKC Koper, drugi, Podgana, l. 2002 v zbirki Republika Strip (Forum Ljubljana). Strip Dika temelji na zgodbi Vinka Möderndorferja, ki je izšla v zbirki kratkih zgodb z naslovom Tarok pri Mariji. Zgodba govori o snažilki, ki se prostituira in o sosedu, slikarju, v katerega se ta zaljubi. V zgodbi, ki problematizira vprašanje ljubezni, se reflektira problematika revnega sloja vpetega v vsakdanje življenje in vdajanje strasti. Album se zaključi z nadrealističnim Reality Showom Tomislava Vrečarja.

"Njegovi stripi premorejo vse, kar potrebuje strip, da postane kompleksna narativno-vizualna umetnina: dobro (karikirajočo) risbo, ki je v dinamičnem dialogu s tekstom, angažirano zgodbo, prežeto s pronicljivim humorjem in smislom za grotesko, ter jasno in hitro berljivo strukturo. Kociper v svojih stripih obravnava obče aktualno družbeno tematiko, ki jo je v zgodnejših ciklih povezoval zlasti z lokalno problematiko rojstnih Železnikov. ... Pri tem je neprizanesljiv, a še vedno prisrčno duhovit. ... Lahko beremo tudi zgolj njihove posamezne sekvence. Pri tem gre zasluga zlasti avtorjevemu učinkovitemu kadriranju prizorov in likov, kar pripomore h karikiranosti, dinamiki in ritmu zgodbe. Z vzpostavljanjem lastne notranje strukture zaporedja stripovskih sekvenc Kociper presega klasično narativno logiko stripa in mu da postmoderni značaj, ki dopušča mnogo večjo avtonomijo risbe. Ta je značilno zgoščena in šrafirana, skorajda ekspresivna, a dovolj stilizirana, da se v njej ne izgubi specifična tipografija Kociprove pisave." (BARBARA STERLE VURNIK)

Izseki iz albuma bodo od na ogled v Knjižnici Otona Župančiča – enota Kolodvor od srede, 2. nov. 2005 od 8. ure dalje. Knjižnica Otona Župančiča – enota Kolodvor (podhod železniške postaje), Ljubljana, je odprta od pon. do petka, med 8. in 19. uro. Razstava bo na ogled do 18. nov. 2005.



KOCO: Pagatova izpoved, Republika Strip #5

Sočasno v zbirki Republika Strip izide Pagatova izpoved, zgodba o blaznilu in brezumju sodobnega sveta. Pagatova izpoved Mateja Kocjana - Kocota je na pol avtobiografska izpoved, ki bralca potegne iz njegove udobne brezskrbnosti in ga sooči z eksistencialno krizo malega človeka ... Je likovno izrazito avtorsko delo, večinoma narisano v svinčniku, delno pa v tušu.

Koco je leta 2000 v samozaložbi izdal sitotiskan mini album Delikatessen, leta 2001 dočakal prestižno objavo stripa A tale from the face v sitotiskani manufakturi Drozophile, lansko leto pa je Stripburger v svoji posebni izdaji Miniburger izdal tudi avtorjevo mini knjižico The Golden Sccissors. Pagatova izpoved je avtorjeva prva izdaja v obliki albuma.

Ob izidu albuma bo v KUD France Prešeren na ogled tudi razstava del iz pričujočega albuma. Obiskovalci si bodo lahko ogledali proces nastajanja albuma, od skic, oblikovanja karakterjev, story boarda do končnega izdelka. Ob otvoritvi bodo na ogled tudi projekcije Kocotovih animacij, Možgani na begu in Ti si moja ljubica, animiranega videospota za skladbo Danija Kavaša.

torek, 8. nov. 2005 ob 21. uri, KUD France Prešeren, Ljubljana

Galerija KUD France Prešeren je odprta vsak dan med 11. in 24. uro, v nedeljo pa med 15. in 24. uro. Razstava bo na ogled do 21. novembra letos.

Vizualni material za novinarje je na
www.ljudmila.org/forum/rs/press
Izdaji sta sofinancirala Ministrsto za kulturo
in MOL – Oddelek za kulturo
Medijska sponzorja:
Mladina d.d. in Radio Študent
kontakt:
Strip Core, Forum Ljubljana, Metelkova 6, 1000 Ljubljana,
01 2319662, core@mail.ljudmila.org

sadržaj

3.

OLIVER MARČETA

Strip Vesti

OLIVER MARČETA
Interaktiven in skupinsko sam

20. oktober – 5. november 2005

Vabimo vas na otvoritev razstave, ki bo v cetrtek 20. oktobra 2005 ob 21.00 v galeriji Alkatraz, AKC Metelkova.

Zahodni oddelek premodernih vodi dunajčan Oliver Marčeta , ki je obiskoval Angewante Kunst pri prof. C. L. Atterseeju, pred tem pa slikarsko šolo Save Sovreta v rodni Sloveniji. Marčeta je dobitnik zlate cannske palme za kratki film Jezus iz New Orleansa ter lastnik obsežne zbirke knjig o Piccassu.

Tokrat se bo Oliver Marčeta predstavil sam. Za razstavo v galeriji Alkatraz je pripravljal material v Berlinu v Fridricheim-u. Naslov razstave je "Interaktiven in skupinsko sam". Razstava pa bo vsebovala vse tehnike sodobne umetnost (video,objekte,skice,stripe,slike...) s tematskim poudarkom na kritiki časa kot okras prostoru.

Urnik galerije:
Ponedeljek - petek 21.00-24.00

Vse pretekle razstave si lahko ogledate na nasi spletni strani
http://www2.arnes.si/~ljkudmr1s/alkatraz.htm

KUD MREZA
GALERIJA ALKATRAZ
MASARYKOVA 24, 1000 LJUBLJANA
E-MAIL: KUD.MREZA@GUEST.ARNES.SI
Telefon: +386 1 434 03 45
Fax: +386 1 432 33 78

sadržaj

4.

ASTERIKS I VANZEMALJCI

Aleksandar Manić

Tačno u ponoć 14. oktobra, otvorila su se vrata pariskih knjižara i pored plastičnih balvana pojurili su kupci prema gomilama naslaganih stripova, grabeći svoje primerke. Druidi su u kotlovima mešali "čarobni napitak" i delili ga narodu u redovima ispred kasa. "Nebo mu pade na glavu" (Rene Alber), trideset treći nastavak Asteriksa, pojavio se u znalački pripremljenoj komercijalnoj kampanji koja se prostirala na više kontinenata. Početni tiraž od 8 miliona primeraka istovremeno je izašao u 27 zemalja (3,2 miliona u Francuskoj i 2,5 miliona u Nemačkoj), a u Briselu je priređen istinski galski praznik. Veliki Trg je pretvoren u Asteriksovo selo sa kostimiranim glumcima, donesen je kameni megalit težak šest tona i priređena je večera, nalik večerama kojima se tradicionalno završava svaki album.

Držan u najstrožijoj tajnosti sve do izlaska, album je čitaocima priredio iznenađenje. Ovoga puta, galsko selo ne opsedaju uobičajeni Rimljani, nego vanzemaljci. U selu, okamenjenom čudnovatom silom, pojavljuju se svemirski brodovi. Asteriks i Obeliks pronalaze se u srcu intergalaktičkog rata između dobroćudnih diznijevskih likova i zloćudnih manga stvorenja koje hoće da ukradu "čarobni napitak". Dobroćudne vanzemaljce predvodi kopija Miki Mausa, dok zle mange imaju lik Supermena ukrštenog sa kalifornijskim "guvernatorom" Arnoldom Švarcenegerom i voze se u letilicama nalik Goldoraku. "Asteriks i Obeliks se nalaze u potpuno neočekivanoj situaciji koju Rene ne bi nikada zamislio. Ovakva priča odgovara mom senzibilitetu i ljubavi prema fantastičnom – prokomentarisao je Uderzo svoj rad na poslednjem albumu.

Kao što se i moglo očekivati, "Nebo mu pade na glavu" izazvao je vrlo oprečne reakcije. "Novi album je potpuno neprirodan, a dva galska junaka našla su se u ulozi figuranata. Nemajući nikakvu ideju, Uderzo je napisao debilan scenario i album nacrtao kao dekor za luna-park – prokomentarisala je belgijska televizija. Po mišljenju mnogih francuskih kritičara Uderzo nije uspeo da održi duh parodije, niti da smisli dobre štosove i jezičke kalambure koji su oduvek bili zaštitni znak serijala. Međutim, ako se zaobiđu prva iznenađenja Uderzovim mešanjem žanrova, album se lako čita. Intriga je urađena solidno, mada previše pravolinijski, dok je crtež prilično dobar. "Nebo mu pade na glavu" ne spada među bolje Asterikse, ali je zabavan i upotpunjava započete kolekcije. Istovremeno, kada deca zatvore album, ostaje im Uderzova poruka da američki super-heroji i svemocne mange ne trebaju da nas zadivljuju. Ako ostanemo ono što jesmo, mi smo nepobedivi. To nam dokazuje i sâm Asteriks već punih 40 godina.

sadržaj

5.

kritIVKOVanje 5

Slobodan Ivkov

Zoran Stefanović i Zoran Tucić:
“TREĆI ARGUMENT”

izdavači: "Orbis" i "Bata", Beograd, 1995.

(IV deo)

Prethodno opisani sveprisutni samoupravni balast nesporno tromog i neefikasnog odlučivanja u jednom ekonomskom sistemu koji se pretežno zasnivao na alavim zaduživanjima u inostranstvu i uglavnom glupim trošenjem tih deviza (npr. milijarda i po dolara stranih zajmova je tokom šezdesetih i početkom sedamdesetih uložena u kopanje, stavljanje cevi, popločavanje i instalisanje više stotina km dugog sistema za navodnjavanje na Kosovu i Metohiji koji tamo nije imao ko da drži u funkciji pa je za par godina zatravljen i propao, milijarde dolara su samoupravno investirane u fabrike nikla i koječega još u zabitim brdima gde rude nije bilo, u kombinate "Obrovac", "Smederevo", "FENI" i slične koji su kasnije posle Titove smrti bili predmet velikih afera, sve to samo da bi se napravile fotografije i kadrovi za soc-realističke filmske žurnale kako se u okviru zahuktale industrijalizacije preko brda u nekoj Nedođiji vije dim iz fabričkih dimnjaka...) sada je mnogim parazitima iz danas propalih, a nekada moćnih stripskih redakcija čiji prodavani tiraži su se MESEČNO merili milionima primeraka za koje vreme u zaista kvalitetan strip, pogotovo domaći, ti isti nesrećnici nisu ni nekako izokola ulagali ni dinara, dakle taj samoupravni sistem im je, kao, izgovor što su bili samo pasivni poslušnici, aparatčici bez ikakve dugoročne inicijative. Uostalom, možda su stvarno, ni krivi ni dužni, preko neke "veze", izbegavajući druge poslove koji su im se činili težim, ili iz sažaljenja postavljani na urednička mesta u stripskim redakcijama za koja nisu dorasli i koja ionako niko "ozbiljan" nije želeo.

Na svu sreću, bilo je i onih drugih urednika koji su delovali onoliko koliko se zaista moglo, a za više što je eventualno propušteno danas im se nema mnogo toga prigovoriti. Sve zavisi ko je koliko znao, mogao i hteo. Neko je radio koliko se moglo, neko nije mogao, neko nije hteo, neko nije znao, a neko je samo čekao direktivu iz Komiteta, premeštaj u "ozbiljniju" redakciju, u neku Komoru ili i u penziju. Ovi mrzovoljnici bi, kadgod bi se, naprimer, neki saradnik sa tablama stripova u fascikli ispod miške pojavio u redakciji, samo kukali na malu platu (od bar 1000 DM u dinarskoj protivvrednosti, bez varijabile i minulog rada), na nedovoljan regres za more i pred saradnikom kao odličnim povodom, dovoljno glasno da čuju ostali u redakciji, vikali kako ne žele više da rade ono što im nije u opisu radnog mesta (recimo, da ponekad, osim što sede za radnim stolom i seckaju "špiglove", malo protegnu noge i odu u štampariju da prekontrolišu šta se tamo radi) ili će svoju firmu tužiti Sudu Udruženog rada.

No, dobro, svi su oni potpisani u impresumima redakcija, ostali su časopisi i stripske sveske iz proteklog vremena, pa će i danas i ubuduće svaki zainteresovani ljubitelj stripa moći da prosudi šta je ko i kako uradio na emancipaciji ili kompromitovanju stripa, pored ostalog i u sferi kulture.

No, da se vratimo na mesto koje strip zauzima u novinama i časopisima, dakle uvek pri njihovom kraju.

PROTIV ZAČELJA

Ovakav odnos prema našem poslu i smeštanje kaiša i tabli na "izlazu", i svake stranice (utopijski zamislimo kaiš stripa u vrhu neke novinske stranice, a novinarske tekstove ispod njega!) i periodične publikacije (i na kioscima i u knjižarama), valjda je postao kanonizovani žurnalistički pristup stripu, nekakav teorijski aksiom, šta li, premisa koja se ne dovodi upitanje na fakultetima na kojima se novinarstvo podučava i izučava, đavo će ga znati, možda dogma uređivačkih koncepata koja se sa kolena na koleno prenosi od "starih novinarskih vukova" mlađim redakcijskim kadrovicima, jer kako drugačije protumačiti što se u ovom ponižavanju "devete umetnosti" ništa ne menja od kada su njeni produkti počeli da se štampaju u nas.

Na svu sreću, mnoga stripska dela zasnovana na uspešnoj sintezi dobrog teksta, autentičnog ili pozajmljenog iz književnosti, i u likovnom pogledu vrednog ili bar zanatski korektnog crteža, svedočanstva su njegovih drugačijih potencijala. Razumljivo, češće nastaju u svetu nego kod nas, pa će borba za emancipaciju stripa u Srbiji biti dugačka i teška; i to ne samo u pogledu postizanja prosečno visokog nivoa scenarija i njegove likovne obrade, već i po pitanju forme objavljivanja gotovih stripova.

Treba se samo podsetiti činjenice da je, iako moderni srpski strip postoji od 1935. godine, a u Evropi se albumi štampaju negde od pedesetih, prvi stripski kolor album po svetskim standardima u Srbiji realizovan tek 1981. godine ("Andrija Maurović", dva stripa: "Čuvaj se Senjske ruke" i "Devojka sa Sijere", izdavač "Dečje novine", Gornji Milanovac, Srbija, 1981.). O sličnim sudbinama stripskih scena, problemima i putevima kojima se išlo i kojima će se verovatno ići u svim sredinama bivše SFR Jugoslavije, a pogotovo o komplementarnostima stripskih kultura, na zanimljiv način govori i to što se taj prvi "pravi", tvrdo uvezani Maurovićev album u boji koji je, sa upisanim tekstom na hrvatskom jeziku, reprezentovao tadašnju PRAKSU hrvatskog stripa, pojavio u Srbiji (predgovor je pisao Bojan M. Đukić), dok je prva srpska TEORIJSKA stripska knjiga na srpskom jeziku objavljena u Hrvatskoj (Srba Ignjatović: "Poetizam stripa", izdavač IC "Revija", Osijek, Hrvatska, 1979.).

Album "Treći argument" sa svoje 52 stranice reprodukovane u punom koloru i na kvalitetnoj "kunstdruk" hartiji, ali ipak i, po meni, nažalost nesrećno dizajnirane prednje strane korice, sve do njegovog izlaska 1995. godine, jedan je od relativno retkih izuzetaka koji su za tih skoro 15 godina, odražavali generalnu srpsku izdavačku orijentaciju ka jeftinijim ili jednobojnim stripskim publikacijama, bar kada se radilo o jugoslovenskim striparima. I u drugim republikama bivše SFR Jugoslavije je bila slična situacija.

Potpisani scenarista je Zoran Stefanović, crtač Zoran Tucić, a sve je rađeno po, od strane književne kritike, najviše ocenjenim literarnim ostvarenjima srpskog književnika Milorada Pavića, prema nekim izvorima našeg kandidata za Nobelovu nagradu, a prema nekim još ne.

KO JE KO U NASTANKU "TREĆEG ARGUMENTA"

O biografiji i opusu književnika Milorada Pavića (Beograd, 1929.) zna se skoro sve. Njegovo delo tek od 1984. godine, kada je iz štampe izašao njegov fascinantni roman "Hazarski rečnik", iako je i ranije objavljivao knjige (zbirke priča, poezije, eseja, udžbenike istorije srpske književnosti, naročito o periodu srpskog baroka, o delima iz XVII - XIX veka...), do danas ne samo da izaziva ogromnu pažnju domaćih i inostranih poštovalaca književnosti, već postaje sve zanimljivije i stvaraocima iz drugih medijuma koji prilikom interpretacije literarne potke koriste različite kreativne postupke. Setimo se samo našeg dugometražnog igranog filma "Vizantijsko plavo", nastalog negde početkom devedesetih, za koji je muziku, inspirisan Pavićevim univerzumom, komponovao bivši lider kragujevačke rok grupe "Smak" Radomir Mihajlović - Točak, ili monumentalne pozorišne predstave "Hazarski rečnik" izvođene od strane više stotina učesnika u beogradskom "Sava centru" u režiji slovenačkog reditelja Tomaža Pandura, s početka novog milenijuma.

No, malo je poznato da su mu se, na njegovo iznenađenje, još početkom devedesetih, sa molbom da im odobri stripovanje nekih njegovih literarnih ostvarenja, obratili jedan beogradski izdavač i dvojica stripara. Za razliku od pojedinih literata, manje-više uspešnih pretendenata na neko od mesta u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, koji su ovakve zahteve glatko odbijali smatrajući da mogu da im škode u radnoj biografiji, stepenu uvažavanja od kolega i udaljenosti lokacije parcele od ulaza u Novo groblje, ovaj pisac je svoju veličinu dokazao i otvorenošću kojom je ideji pristupio. Time su se filmskim, pozorišnim i muzičkim stručnjacima pridružili i stripari.

Kao scenarista zadužen za osnovni koncept adaptacije i stripskog vizuelizovanja pojavio se Zoran Stefanović (Loznica, 1969.). Školovao se u Valjevu i Loznici, diplomirao je na katedri za dramaturgiju beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti, a, za raliku od svog generacijskog kolege i prijatelja Đorđa Milosavljevića koji je, iako se i u zemlji i inostranstvu veoma uspešno bavi stripskim scenarijima ("Kalokagarti", "Svindl"...), našoj javnosti poznatiji kao filmski režiser ("Bumerang", "Točkovi", "Mehanizam"...), Stefanović se, i pored objavljene zbirke drama "Slovenski orfej", isključivo posvetio stripu. Pored pozorišne i TV dramaturgije, proze i publicistike, pažnju je usmerio i na pisanje scenarija za stripove Zorana Tucića, Antoana Simića i Leonida Pilipovića. I sam je povremeno tokom osamdesetih i s početka devedesetih crtao i slikao veoma zanimljive eksperimentalne stripove male forme. Crtanjem je prestao da se bavi 1988, a do tada je sa Dragoslavom Ruvidićem i Antoanom Simićem delovao u okviru grupe LSD (Lozničko Strip Društvo). Realizovane su izložbe "Mladi valjevski strip" (Dom omladine Valjevo, 1984) i Lozničko Strip Društvo (Valjevska biblioteka, 1987), dok su zabranjene izložbe 1985. u gimnaziji "Vladimir Iljič Lenjin" (obrazloženje: "politički razlozi", 1987) i u lozničkom Domu kulture "Vuk Karadžić" (obrazloženje: "uznemiravanje javnosti"). Urednik u "Književnoj reči" i agenciji "Biljeg – balkansko i slovensko izdavaštvo". Napise o stripu objavljivao je u "Književnoj reči", "Eterni", "Pogledima", "Sloga Weekly". Živi u Beogradu. Kao glavni urednik beogradske izdavačke kuće "Biljeg" bio je glavni organizator predstavljanja srpskog stripa u Solunu 1995., u Londonu 1996. na stripskom festivalu o kojem smo pisali u jednom od prethodnih tekstova na ovom mestu i, kao autor projekta sajta i elektronske biblioteke srpske kulture "Rastko", od 1997. jedan je od prvih promotera stripa na internetu preko srpskih sajtova.

Crtač Zoran Tucić (Šabac, 1961.) je diplomirao na beogradskom Arhitektonskom fakultetu i upisao postdiplomske studije. U Beogradu stalno živi i radi od 1981. Danas je kao crtač stalno zaposlen u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Stripove je tokom osamdesetih objavljivao u časopisu "YU-strip": "Vorloh" inspirisan opusom Karlosa Kastanede (1983-85) i "Niti snova o moći" po scenarijima Ljuana Koke (1986)...), izlagao ih je više puta i za svoj stripski rad je primio nekoliko nagrada (na primer, sa "Planetom bezbednih" osvojio treću nagradu na konkursu časopisa "Vidici" i "YU"-strip magazin" 1984/1985.). Krajem osamdesetih (1989-1990...), sve do početka devedesetih kreirao je seriju kratkih horor-stripova za nemačkog izdavača "Bastai Verlag". Na konkursu "Vidika" i "Yu strip magazina" 1985. sa stripom "Planeta bezbednih" (scenarista Rade Tovladijac) osvojio treću nagradu, a isto delo štampano je u zajedničkom izdanju ta dva časopisa. Izlagao je na vinkovačkom "Salonu jugoslovenskog stripa" 1984, na "Festivalu kulture mladih Srbije" u Knjaževcu 1985, "Strip 1935-1985" u beogradskom Studentskom kulturnom centru, na "Zlatnom peru Beograda" 1987, na "Strip-čarolijama" Beogradskog sajma 1987. i na "Različitim licima strip-fantastike" u zemunskoj galeriji "Stara kapetanija" 1990. Bio je član strip-grupe "Bauhaus 7".

sadržaj

6.

ARHIV SEVERA (18)

Boris Lazić
boris.lazic@wanadoo.fr

ANTOLOGIJA RODONAČELNIKA, ILI PRVIH STOTINU GODINA JOŠ NEIMENOVANOG UMEĆA

Autor: Claude Moliterni
Naslov: "30 héros de toujours, 1830-1930"
Izdavač: Omnibus, 2005.

Klod Moliterni će ovom knjigom obradovati nemali broj ljubitelja stripa. Skupiti na jedno mesto stripove rodonačelnika, Evropljana i Amerikanaca (Švajcaraca, Francuza, Nemaca te dece evropskih emigranata iz Nju Orlinsa, Čikaga ili Njujorka), koji su, tokom devetnaestog veka stvarali prve stripove, prve moderne stripove, onih koji su postavljali tehničke i poetičke kodove medija, u svemu novog, dotada neviđenog i ni sa čim uporedivog, to je antologijski rad za svaku pohvalu. Odabrani umetnici za devetnaesti i rani dvadeseti vek su: Tepfer, Nadar, Buš, Daš, Kristof, Autko, Dirks, Verbeek, Pinšon i Komeri, Mak Kej, Forton, Herimen, Mak Manus i Dizni. Možemo, možda, zažaliti što antologičar nije u svoj izbor uneo i radove Hogarta ili Dorea, Kao što mu očito nisu bile pri ruci stripovske table (ili njima približne) autora srednje ili jugoistočne Evrope (odabrane table iz Zmajevih dečijih časopisa, na primer), ali to ni u čemu ne umanjuje na vrednosti samog izbora.

I dok se evropski strip, još redak, u toku ranih decenija romantizma, razvija nasumično, ali objavljuje u obliku gotovih svezaka i crtačkih albuma, dotle se krajem devetnaestoga veka – tačnije od 1896., zahvaljujući zdravoj konkurenciji dvaju novinskih magnata (što nas izvesno podseća na kasnije konkurencije časopisa "Tintin" i "Spiru", ili američke komiks industrije oličene u "DC-u" i "Marvelu") – strip u Americi razvija po utvrđenom formalnom obrascu jednonedeljnih tabla, što za posledicu ima bujanje stripovnih ostvarenja pod kičicama najtalentovanijih crtača Fin de sieclea. Osobina ovih tabla biće usrdno istraživanje njihovih izražajnih mogućnosti, mogućnosti najraznovrsnijih narativnih oblika ostvarenih na prostoru od svega jedne table (kao jedinstvene, formalno jasno utvrđene, ali navek drugačije vizuelne metaforike). Ovo i danas predstavlja temelj za sve što je u stripu učinjeno, kasnije, od tridesetih godina do našeg vremena. Crtač Kristof sa stripom "Porodica Fenujar" ide najdalje u otkrivanju mogućnosti kadriranja i sekvencijalnog pripovedanja, stvorivši, kinematografski rečeno, i američki plan, i srednji plan, i prvi plan, i kjaro-skuro, te traveling, duboku perspektivu i alternativno montiranje dok američki crtači utvrđuju sekvencijalnu naraciju po kvadratima i razvijaju narativnu i grafičku upotrebu balončića. Amerikanci takođe unose u jednonedeljni strip i ideju upotrebe istovetnog junaka, razvijanje njegovog sveta, rečju - stvaraju prve serijale.

Odabrane table Mak Keja, Harimena, Mak Manusa spadaju među njihova najlepša ostvarenja, ali iskusni čitalac stiče utisak da su jednako mogle biti odabrane i druge table, što opet ide u prilog visokom kvalitetu tih stripova. Takođe je interesantno da se prati razvojni uticaj prvih evropskih tabla na američki novinski strip, te preuzimanja motivskih ravni i tehničkih iskustava, njihovo preoblikovanje, svu tu igru podražavanja i odstupanja, koja čini nemalu draž ove knjige. Harimenove table su, gledane iz današnje perspektive, odista avangardne: one za čitava desetleća pretpostavljaju upotrebu table i kadriranja kakva će da se rade, odnosno razgrađuju, tek u poslednjoj četvrtini dvadesetog veka. Romantizam je uveo satirični, društveno angažovani strip. Budući Francuz, Nadar i nije mogao drugačije. Tek posle revolucija 1848., strip neosetno prelazi, sa kritike malograđanstva, u medij poetizacije detinjstva. Pustolovni strip, iliti strip za adolescente, čedo je tridesetih godina dvadesetog veka. Ali ova najranija oscilacija, upotreba zabavnog karaktera stripa, kao njegove poetičke srži, u svrhu društvene kritike, tj. izražavanje političke misli ili proste igre mašte koja ima za cilj da vaskrsne slike bezbrižnosti, dah detinjstva – ta dva osnovna motiva, dve osnovne matrice delotvorni su do danas.

Ove table takođe svedoče o vremenu svog nastanka i o društvu u kome nastaju, društvu samodovoljnom, malograđanskom, neoslobođenom, od predrasuda, rasizma, nimalo sklonom Crnima. Posebno na tablama Mak Keja. Jer, ukoliko je maleni Nemo angelski besporočan i devičanstven, to, u njegovim snovima, nije slučaj sa čitavim nizom kvalifikacija i karakterizacija upućenih Crnom čoveku iz kojih pre izbija košmarna stvarnost socijalne podređenosti, socijalne bede Afro-amerikanaca (mi smo čitali romane Ričarda Rajta), nego utopijski san sreće Novog sveta. Još tražim način na koji ću sinu – koji, svako jutro, po buđenju, traži da mu čitam Malog Nema – da objasnim Flipovu bezrazložnu grubost prema Đavolku, Crnom, te čemu uopšte potreba, kod crtača, da u usta sobarice, Crne, koja kupa Nema, stavi naglasak na to da se i ona pere – doduše, ponekad. Kako, čime, to da se objasni : cinizam, bezrazložni, koji se graniči s autizmom, društvenim, i koji kao kancer nagriza ovaj blistavi, vanvremeni strip.

sadržaj

7.

POST SCRIPTUM (50)

Zoran Đukanović

KRITIČARSKI BEDEKER - ALETA I DEJL

(Harold Foster, Princ Valijant, tom 9, “Forum”, Novi Sad, 1988)

Deveta knjiga sage o princu Valijantu obuhvata period Fosterovog rada od 1954. do 1956. godine, odnosno 115 tabli stripa i prevod odlomka romana Džona Stajnbeka o kralju Arturu. Prisustvujemo povratku Valjantove porodice sa Maglovitih ostrva u Egejskom moru u Tulu u Skandinaviji. Put vodi rekama Dnjeprom i Dvinom, a pre i posle toga Crnim, odnosno Baltičkim morem. Knjiga obuhvata i prve Arnove zimske avanture u Tuli.

Saga o princu Valijantu sačinjena je od porodične hronike i niza gotovo nezavisnih priča u kojima glavni ton daju epizodisti. Takve su i priča o zaljubljenosti male Dijane, Arnove vršnjakinje, u viteza Gavena i tragična pripovest o slugi Alfredu. Ako je Foster prilikom prikaza putovanja imao prilike da koristi svoja autentična isustva nekadašnjeg lovca, vodiča i kopača zlata, u priči o Alfredu on pokazuje svoj dramaturški talent. Način na koji Foster uvodi lik sluge Alfreda, nesuđenog naslednika zamka, u vlastitu pripovest, predstavlja pravu strategiju pauka u prigušivanju i diskretnosti, a zatim ubrzavanja pripovedačkog ritma do bravada.

Možda je najproblematičnije čvorno mesto čitave serije o princu Valijantu način na koji Foster uspostavlja sindrom izuzetnosti Aletinog lika. To se pokazuje kao jedna od najtrivijalnijih Fosterovih namera koja više govori o njegovim socio-psihološkim ograničenjima i mistifikacijama u odnosu muškarac-žena nego o pripovedačkom umeću. Aletina iznuđena izuzetnost je jedna od najbanalnijih motivacionih spona u čitavom Princu Valijantu. Koliko god da je sirota Dejl Arden, pratilja i verenica Flaša Gordona, nailazila na sarkastičan prijem kod kritike (Palmiro Boskezi, Esad Jakupović, pa delimično i potpisnik ovih redova), čini se da Aleta pre zaslužuje da je proglasimo za kost u grlu karakterologije svetskog stripa.

Saga kao takva predstavlja prozni niz u kome se pripoveda život junaka od rođenja do smrti, uz puno mitskih i fantastičnih elemenata, ali uz dosta istorijske verodostojnosti. Foster se o ove okvire određenja sage nije ogrešio. Ipak, sage se zabršavaju ili, bar, stišavaju ženidbom i srećnim životom junaka, povremeno isprekidanim krvavim sukobima, ne sa ženom nego sa susedima i osvajačima. Upravo u tome je svrhovitost sage kao “duhovnog ostvarenja u kome se svet izgrađuje kao porodica”. Problem sa Princom Valijantom nastaje stoga što pripovest traje mnogo duže posle, a ne pre Valijantove ženidbe. Zato su, od tada, pripovedački najzanimljivija njegova udaljavanja iz porodičnog okruženja. Tek tu ga – možda – čeka ponovni susret s mitskim i fantastičnim. Kod kuće mu je, pak, obezbeđeno monotono ponavljanje sheme izuzetnosti Alete, koju je Foster s razlogom uzdigao na rang porodičnog ideologa, nesvesno tim pokazujući kako se kič i ideologija bratski susreću.


(neznatno izmenjen tekst, izvorno objavljen: “NIN”, Beograd, 15. oktobar 1989)

sadržaj

8.

JUŽNJAČKA UTEHA No 230.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

1. MAKEDONSKI STRIP:

ČEKAONICA KOD SUPER TOŠE (2)

Dok su u ruski emigranti (u bekstvu od velikog brata iz majčice Rusije) potpomognuti po kojim Srbinom u Beogradu, i grupa Hrvatskih autora predvođenih boemom i genijem Andrijom Maurovićem u ljepoj njihovoj stvarali stipove ravne (ako ne i bolje) svemu onome što se na tom polju radilo u starom i novom svetu, strip scena u Makedonije blaženo je spavala i čekala... Čekala na buđenje, koje je strip u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji doživeo sa pojavom gornjemilanovačkog izdavača, Dečijih Novina. Pre no što su dva učitelja iz Gornjeg Milanovca, Aca Lazarević i Srećko Jovanović, napravili poteze svojih karijera time što su prenaglasili tiraž lokalnog dečjeg lista, morali da ga distribuiraju van Milanovca, s prodajom istog prošli odlično i na tim osnovama izgradili izdavačku imperiju, strip je u Jugoslaviji bio prokažen.

Subverzivan izum trulog Zapada, sračunat da truje umove omladine mlade i perspektivne države, strip je bio zabranjena teritorija – sve dok se preudizmljivi Milančani nisu dosetili vragu, pa u svoja izdanja za decu uvrstili stripove sa temom iz NOB-a, NOR-a i drugih patriotskih vojni (a na prostorima bivše Juge ih vala nikada nije falilo!). Mirko i Slavko, o kojima ćemo reći više kad se dotaknemo srpskog stripa, svakodnevno su na najraznovrsniji način ubijali nemačke okupatore a opet uspevali da zadrže mladalački idealizam (i komunizam) u svojim srcima, na ogromno zadovoljstvo ogromnog broja mladih čitalaca, pa se tako došlo do stvaranje sveski sasvim prigodno nazvanih Nikad robom. Nikad robom su objavljivali, pored hit avantura Mirka i Slavka, i druga patriotska sočinjenija – uglavnom iz daleke prošlosti nekog od naroda i narodnosti (u kojoj su se pomenuti narodi i narodnosti, baš kao i u novijoj, klali između sebe), da se, ne daj Bože, na taj način ne upokoji fantom bratstva i jedinstva.

Miletu Topuzu, ako ne najpoznatijem, najkomercijalnijem ili najboljem, onda svakako prvom strip crtaču u Makedoniji, preporuku za crtanje Nikad robom verovatno je predstavljala diploma akademskog grafičara stečena u Ljubljani kao i kratki biografski strip iz života pisca Koče Racina, izdat 1958. u listu Titov pionir. Od Titovog pionira do crtača koji će za Nikad robom realizovati istorijske stripove sa temom iz makedonske nacionalne istorije, Topuza je delilo devet godina ilustrovanja vesnika Trudbenik. Već od 1967. Topuz, na tekst raznih scenarista za Nikad robom realizuje desetine sveski kao što su Car Samuilo, Car Gavril Radomir, Car Vladislav, Vojteks, Hrst – gospodar Proseka... Nimalo zato ne čudi što je čičko Mile Topuz, kako mu se danas obraćaju poslenici stripa u Makedoniji, u vreme kad je čitav svet (pa čak i Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija) smogao snage da krene dalje, proveo osamdesete godine prošlog veka utvrđujući gradivo i objavljujući stripovane biografije narodnih heroja NOB-a. Svojim pristupom stripu te odabirom tema, Mile je Topuz jako dobro nagovestio (nacionalni) pravac kojim će se početkom devedesetih zahuktati mlada Makedonija po osvajanju svoje nezavisnosti...

(Nastaviće se)

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (289)

Darko Macan
darko.macan@zg.htnet.hr

KAKO TO DANAS IZGLEDA U MOJOJ GLAVI...

Da li da smanjim nakladu Q-a sad kad ga više, radi promjene pravila igre, neće biti moguće slati na kisoke u Srbiji? Ako je smanjim, hoće li pasti prodaja?

Kad će McCloudov "Kako čitati strip" biti filmovan? Hoće li u tiskari shvatiti redoslijed nenumeriranih uvodnih stranica? Da im ostavim original?

Koje Barunove polutable "Pipa" odabrati za antologiju koja mora u tisak? Imam li Krečov broj? Tko još nije predao biografiju? Tko jest?

Hoću li stići završiti još šest pasica stripa za udžbenik zemljopisa za peti razred do, recimo, ponedjeljka pa da mogu u Beograd na Sajam?

Kad ću imati materijal za Q10? Za Sajam neće stići, možda ni na Interliber ... Gdje ću uopće sa stripovima na Interliberu kad nismo dobili police?

Hoće li druga verzija nove epizode "Inspektora Štefa" za Playboy biti jednako nepoćudna redakciji kao ona prošla? Hoću li morati pisati treću?

Koliko sam tekstova obećao: jedan Futuri, jedan blogu, dva Mikeu Rhodeu, tri Q-u, jedan mami, tentativno po jedan Parseku i Emitoru...?

Kako napraviti naslovnicu za Futuru, kad ne znam slikati? Koga da uhapsim za veliki dio posla? Tanju? Ticu?

Kad je rok za iduću Modru lastu? Kad za National Geographic Junior? Je li Zvrk platio ili prestajemo raditi? Je li platio srpski Playboy?

Stignem li preraditi priču do utorka, za SFerinu radionicu? Kad će stići CIP za moj novi roman, "Žutu minutu", kako bih ga mogao proslijediti Melini?

Kad će se razvedriti da mogu vratiti remitendu iz gepeka u skladište? Kad će biti vremena za nove prozore, vodoinstalatera, pospremanje, ADSL?

Zašto se nitko ne javlja na auqcije utorqom? Roba je dobra, cijene nisu visoke ... šparaju li svi za CRŠ? Ili misle da meni ne treba para(noja)?

Radi li Žitko Honesty Chase? Ima li smisla Džepni Q izdavati češće ili bi i to gubilo novce? Koja verzija ne gubi novce? Je li Frano gotov s Blažom?

Do kada treba biti lektorirana Bernetova Klara 2? Do kada Parkeri 17 i 18? Zašto to radim? Zašto ne pišem stripove? Želim li uopće pisati stripove?

O čemu, nebesa, da pričam u današnjoj kolumni?


***
Martina Mjesec je završila treću epizodu! Mister Mačak je nacrtan i od sada ide svake srijede bez pardona! Sergej stoji jer je to aliteracija, a i zato što nikako uhvatiti vremena (vidi kolumnu)! Linkovi na njih su u sekciji Strip vesti gdje je takvim stvarima mjesto. Q STRIP 9 je na svim kioscima i u vašim omiljenim knjižarama (More Comics, Alan Ford, Buch, Libellus, Tino, Stripoteka)!
Dnevne strip vijesti na qstrip.blog.hr !
Kritike knjiga i stripova na mcn.blog.hr !

sadržaj

10.

Q STRIP

Strip Vesti

Na blogu Q STRIP Darka Macana ima puuuno vesti i zanimljivosti a Strip vesti vam uvek prenesu jednu kao malu drašQalicu:

Neki od prvih internacionalnih koraka Ukrajinca Igora Baranka bili su u hrvatskome Endemu (i slovenskom Stripburgeru ). Onda je dobio zelenu kartu, odselio u Jameriku i sada radi za francuske Humanoide. Ovdje je jedan dobar intervju s njime (na francuskom, ali slike su univerzalne), a najzanimljivija rečenica je "Razočarala meAmerika, najviše me podsjeća na Sovjetski savez za vrijeme Brežnjeva."

Osim toga, na Q Strip-u ste protekle nedelje mogli pročitati sledeće priloge:

• [Qolumna] oQo stripa (Vladimir Tadić)
  Turizmologija
• [priQaz] Spomenik neznanome klasiku (mcn)
• [auQcija utorQom] ... (mcn)
• i naravno [dnevniQ] Pregled vijesti za svaki dan 15.10.-21.10.
  
  
  Kompletne priloge možete pročitati na sledećoj adresi:
  http://qstrip.blog.hr/
  
  
  

sadržaj

11.

INTERNET STRIPOVI

Strip Vesti

Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima, nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:

STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:

-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/

-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php

-SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić)
vigled.sky.prohosting.com/

ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik)
www.niktitanik.com

STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om

-SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka)
prijaviti se na email adresu: fstraka@eunet.yu

STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM

-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp

-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/

-Stripovi... (Dunja Janković)
deenes.ffzg.hr/~tdujmovi/strip.htm

STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU

-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml

-JOHN'S PARADISE (Alić/Gelemanović)
www.johnsparadise.com

-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com

-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current

-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
legostargalactica.keenspace.com/

STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE

-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/

-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm

-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak

sadržaj

12.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin je obezbedio sledeće priloge:

ASTERIKS NADMAŠIO POTERA U FRANCUSKOJ

Asteriks je izvršio invaziju na evropske knjižare, a sa 3.2 miliona primeraka u Francuskoj nadmašeno je tamošnje izdanje romana "Hari Poter i polukrvni princ" koji je u francuske knjižare stigao u tiražu od "samo" 1.2 miliona kopija. Mnogo veću priču, međutim, izaziva "politizacija priče", pošto se u novom Asteriksu pojavljuju neuvijene aluzije na američkog predsednika Džordža V. Buša. U priču su, dakle, ubačeni vanzemaljci koji posećuju čuveno galsko selo, u potrazi za magičnim napitkom od koga se postaje izuzetno jak. Oni dolaze sa planete "Tadsylwine" (anagram od "Walt Disney"), dok im se mudrac zove "Hubs" ("Bush"). Tu su i "Nagmas" ("Mangas" - popularni japanski stripovi koji sve više osvajaju i Francusku) i svi žele da dođu do čarobnog napitka otmicom čarobnjaka Panoramiksa. Na kraju, uz kratke izlete sa Rimljanima i piratima, obe strane iz svemira će biti pretučene i poslate kući, a u malom galskom selu ponovo vlada mir. Poruka priče, dakle, jasno je upućena protiv pesimizma u sadašnjoj Francuskoj, odnosno, protiv stranih snaga globalizacije prevladaće galske vrednosti. Autor, sedamdesetosmogodišnji Albert Uderzo, trenutno se više bavi pričama o tiražu, smatrajući da je glupavo predviđati kako je Hari Poter pobeđen. "Svakome svoj uspeh", izjavio je za francusku televiziju. Kad je, pak, o politici u novom Asteriksu reč, Uderzo kaže da se "lepo zabavio praveći karikaturu od izvesnih stvari koje dolaze iz Amerike. Čak sam i sam iznenađen, jer (Rene) Gošini i ja nikada nismo Asteriksa uvlačili u politiku. Sada, međutim, postoji mala politička strana svega toga. Ono kroz šta prolaze Amerikanci sa Bušom navelo me je da to uradim".

V. T.


Objavljeno: Danas, Beograd, 10.2005.godine

KONKURSI: STRIP ZA ŠLIC, ŠESTI PUT

Beogradska "Šlic" strip radionica SKC, pozvala je zainteresovane autore da do 17. novembra prijave radove za šesto izdanje Šlica. Organizatore moli da radovi ne budu duži tri, eventualno četiri table, kao i da su standardnih formata (A/4 ili A/3) crno-beloj tehnici. Ukoliko zainteresovani šalju fotokopije, potrebno je da budu kvalitetne i propisno upakovane. Autorima koji žele da šalju radove elektronskom poštom sugerisano je da fajlovi budu kilobajtski manji, ali obavezno 600 dpi. za bw, 300 dpi. za grayscale. Uz radove treba dostaviti i kraće informacije o sebi, a izbor teme i jezika su apsolutno slobodni. Radove treba dostaviti mejlom (slicradionica@yahoo.com) ili poštom (Saša Tomasović, 21. oktobra 35, 11237 Batajnica, SCG).

DANI STRIPA - Prodajna izložba stripova Braće Dalton u Holu biblioteke Doma kulture Studentski grad, od 17. do 29. oktobra. Braća Dalton su beogradski distributeri stripa, a Biblioteci će pokloniti vrednu kolekciju stripova, koje će studenti moci da pozajmljuju na čitanje u čitaonicama.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 18.10.2005.godine

sadržaj

13.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-MARKO NAM PREPORUČUJE...
Da pogledamo novi Indy Magazine, da vidite, čak i preuzmete u pdf formatu, kako Paja Patak govori latinski, malo da vidite promocije novog Asteriksa, te da na kraju pogledate igračke i magazine Tex-a.
(Marko Ajdarić)

sadržaj

14.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Maja Veselinović nam je prosledila sledeći poziv:

Comix Competition

Fumetto – International Comix-Festival Lucerne holds a competition each year to give comic-creators the opportunity to compare their work, present it to a broader public, and exchange views with others.

The competition's theme this year is "music“

Conditions:
Deadline: 20th of January 2006 (date of postmark)
Format: A4 or A3 (other formats will be disqualified)
Number of pages: maximum 4 (only 1 comic)
Labelling: name, address, telephone number, e-mail and date of birth on the back of each page
Packaging: Sturdy envelope, no rolls
Return Postage: if the return postage is not enclosed or not sufficient, the works will not be sent back /
For Swiss Nationals: Stamps, or money in the value of the stamps needed / For Foreigners: 5 Euro
Categories: Cat. 1: 18 years or older / Cat. 2: 13 to 17 years / Cat. 3: up to 12 years of age

Fumetto assumes no liability in case the work sent to us is lost or damaged. Unless the sender instructs otherwise, Fumetto is entitled to use the work for journalistic reports, to publicise Fumetto, to show a reprint in a touring exhibition, and/or to pass on the addresses of the comic creators.

The 2006 Jury
Stefano Ricci, drawer, Hamburg / Helge Reumann, illustrator, Geneva / Katja Lüthge, journalist, Berlin / Mirjam Broger, cultural event manager, Paris / Yves Demay, journalist, Lausanne


Exhibition
Forty to fifty comics will be nominated by the jury for the exhibition during the festival. Those not nominated will be shown in folders. On top of that, copies of the nominated pieces will form wandering exhibition.

Awarding of prizes
The prizes will be awarded on Saturday the 08th April 2006. All artists whose works are shown during the festival are invited to the ceremony, where the winners will be announced.

The Prizes
The jury will award three prizes in each age category. There will also be a prize for the best scenario, regardless of the categories. The festival's visitors will be able to vote for the peoples choice award/prize. The winners will receive cash prizes totalling 5000 CHF, and goods to the same value.
Category 1: Boesner-prize
Category 2: Data Quest-prize
Category 1: MIGROS-prize
Scenario prize awarded by “STRAPAZIN”
Public’s prize by the “Neue Luzerner Zeitung”, work published in this newspaper

Send to:
Fumetto Competition, PO Box 5163, CH – 6000 Luzern 5

http://www.fumetto.ch/
comix@fumetto.ch

sadržaj

15.

LINKOVI

Strip Vesti

Pauza, mala, od Francuza, par linkova za odmor...


-Milan Trenc, strip autor.
http://www.trenc.com


-SFERAKON 2006, ako volite SF
http://www.sfera.hr


-Brain Forest Rytual - nije strip sajt, ali u sekciji ART ima stripova
www.bfr-band.com


-Editions JOKER - francuski izdavač
http://www.editions-joker.com/


...Francuzi?!...nastaviće se...

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad