prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. IZLOŽBA U NIŠU- Strip Vesti
2. IZLOŽBA ILUSTRACIJA - Strip Vesti
3. JOŠ O SALONU STRIPA U SKC-U - SKC
4. NISOMNIA 05 - press
5. SUPER-HEROJI LETE NA ISTOK - Aleksandar Manić
6. POST SCRIPTUM (46) - Zoran Đukanović
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 225. - Marko Stojanović
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (284) - Darko Macan
9. Q STRIP - Strip Vesti
10. INTERNET STRIPOVI - Strip Vesti
11. ŠTAMPA - štampa
12. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -WIZARD WORLD BOSTON (Marko Ajdarić)
    -PHILIPPE DRUILLET, ONLINE (Marko Ajdarić)
    -SALON STRIPA U POLJSKOJ (Marko Ajdarić)
    

1.

IZLOŽBA U NIŠU

Strip Vesti

Galerija Niškog kulturnog centra
Bulevar Zorana Đinđića 37

MILAN PAVLOVIĆ mr. stocca
(crteži/ilustracije/stripovi)
15.09-30.09.2005.

otvaranje izložbe u četvrtak
15.09.2005. u 19h

sadržaj

2.

IZLOŽBA ILUSTRACIJA

Strip Vesti

ATELJE2050
Rdeča Galerija
Vilharjeva cesta 3a
Ljubljana 15. - 28.09. 2005.

IZLOŽBA ILUSTRACIJA
Alema Ćurina

Poznati striper i kućni ilustrator Ferala, Alem Ćurin, izložiti će svoje ilustracije i u Sloveniji. To su beskompromisni i na osobit način kritički komentari dnevnopolitičkih zbivanja tu i sad oko nas. Naravno, Alem im udahnjuje notu svevremenosti naprosto zato što je jezik crteža univerzalan. Njegova simbolika (ono što kritičari vole imenovati "autorskim rukopisom") komleksna i rokerski otkačena bacit će u lice promatrača svu surovost naše stvarnosti. Biti će zanimljivo čutii kako će njegove radove primiti u Lajbahu. (Mišo Dunović)

sadržaj

3.

JOŠ O SALONU STRIPA U SKC-U

SKC

Studentski kulturni centar Beograd
Srećna Galerija / Happy Gallery

PROGRAM TREĆEG MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA

29.09-15.10.2005
TREĆI MEĐUNARODNI SALON STRIPA

Rok za slanje radova na konkurs: 22.septembar 2005. info tel:011/ 360 20 44

Specijalni gost Salona:
JEAN-MARC THEVENET(FR), DIREKTOR FESTIVALA U ANGULEMU
Gost autor:
ADRIAN SMITH, UK

Dobitnik SKC-ovog Priznanja za doprinos i razvoj srpskog stripa:
BANE KERAC, Novi Sad


Program Salona:

27.09.2005,
13h Press konferencija, Happy Center SKC

29.09. 2005.

18.00-23.00h
Berza Stripa, Galerija Circus

19.00h
Otvaranje izložbi Salona:
Adrian Smith, UK, Srećna Galerija
Bane Kerac, Galerija SKC
Velika izložba nagrađenih radova, Happy Center

20.00h, Velika Sala SKC-a
SVEČANO OTVARANJE SALONA I DODELA NAGRADA

21.00h
“Gerometal”, Novi sad
Koncert, Drugi Novi Klub SKC

30.09.2005, 13h, Press konferencija sa gostima, Happy Center SKC

30.09.2005, 19h, Predavanje gostiju / Tribina, Galerija SKC

EDRIJAN SMIT
(Adrian Smith, 1969, Sussex, Engleska)

Crtač, ilustrator, koncept dizajner. Jedan od vodećih svetskih umetnika na polju veoma rasprostranjenog i popularnog Games Warkshop-a1. Profesionalnu karijeru započeo sa 18 godina. Iz oblasti Games Workshop-a prelazi na polje stripa, zahvaljujući pre svega svetski poznatom strip scenaristi Pat Milsu (Mills), sa kojim i započinje svoj debitantski strip-album serijal Broz za francuskog izdavača Nickel.

Broz je serijal koji pripada žanru epske fantastike, što je stilski i najpribližnije radovima kojima se Smit proslavio na polju Games Workshop-a. Serijal je za nas posebno jedinstven pre svega zato što je utemeljen na motivima proisteklim prevashodno iz srpske istorije, što je inače, poslednjih godina, i opsesivna tema scenariste Milsa (irski pisac, veliki zaljubljenik u Beograd i našu zemlju). Tako prvi album i započinje omažem Boju na Kosovo u kojem Crna ptica čak recituje nekoliko stihova iz naše čuvene epske pesme! Takođe, na mapi zamišljenog sveta u kojem se radnja stripa odvija (na unutrašnjim stranama korica), nazivi lokacija su: Avala, Kuku meni, Zetina, Princip, Goleč, Zmaj, Mrak, Bara, Skadar...

Posle zavidnog uspeha prvog albuma Broza, na inače izuzetno zahtevnom francuskom tržištu, drugi album izlazi u novembru a Edrijan trenutno radi već na trećem.

www.adriansmith.co.uk

________________
1. Games Warkshop proizvod je koji su Britanci lansirali, a koji je veoma brzo osvojio čitav svet.. Warhammer ključna je igra pomenutog, a u rekordnom roku stekla je fanove širom globusa, pogotovo u Americi. U pitanju je novi vid društvenih igara, koje podrazumevaju skupljane figurica za igranje a igraju se na velikim, veoma impresivno oslikanim tablama oko kojih se okuplja širok dijapazon dece. Igra je najpopularnija među decom uzrasta od 12-16 godina, iako generacijskog ograničenja praktično i nema. Širom sveta postoje mnogobrojni klubovi istog (kod nas klub Dragon) u okvirima kojih deca provode vreme igrajući se i družeći, a čitav koncept pokrivaju mnogobrojni atraktivni prateći materijali, od obimnih, bogato ilustrovanih knjiga u kojima se objašnjavaju čitavi izmišljeni svetovi koje igre nude, pa do kartica, postera i itd.

sadržaj

4.

NISOMNIA 05

press

Muzički festival Nisomnia 05

Što se tiče ovogodišnjih pratecih aktivnosti Nisomnia-e 05, kreativni tim PROTECTA-e je ponudio sledeće sadržaje:

-Ekološka akcija: Pokupi i popij
-Kulturno urbana akcija: Foto izložba Rock fotografije
-Edukativna akcija: Foto Radionica
-Urbano kulturoloska akcija: Urban Grafiti
-Kulturno urbana akcija: Performans - Mono drama
-Sportska akcija: Ekstremni sportovi
-Sportsko urbana akcija: Paint ball action
-Strip Radionica
Sa profesionalnim crtacima stripova organizovaćemo početni čas stripa. Za sve zainteresovane Nišlije, (očekujemo minimum 50 ljudi na radionici), profesionalni strip scenarista i crtac Marko Stojanovic iz SIIC-a (Studentski informativno izdavacki centar) održaće prvi čas crtanja stripa drugog dana festivala. Radionica će biti izvedena u samoj Tvrđavi, na travi, u pravoj atmosferi prirode. Ovom aktivnosti želimo pokrenuti ljude da ne budu samo pasivni učesnici manifestacija, već da se aktiviraju, unaprede svoje veštine i pozabave se temama muzike i stripa.
-Otvoreni bioskop
-Edukativna akcija o sidi
-Prezentacija break dance-a
-Ozbiljni trenutak

sadržaj

5.

SUPER-HEROJI LETE NA ISTOK

Aleksandar Manić

U običnom životu ona se zove Ansam Dađani i po zanimanju je naučnik. Međutim, kada brani "Grad svih vera", ona u plavi kombinezon uteže velike grudi i vitke noge, i postaje Džalila, super-heroj natprirodnih moći. Njen zadatak nije odbrana američke ideologije, nego Bliskog Istoka. Džalila je prvi orijentalni super-heroj, izašla iz mašte Ajmana Kandila, profesora ekonomije na kairskom univerzitetu i vlasnika izdavačke kuće "AK Comics". "Mladima iz ovog dela sveta treba model koji se razlikuje od američkih ili japanskih super-heroja – kaže profesor Kandila, inače jedan od scenarista serijala.

"Posle rata dugog pola stoleća, završenog nuklearnom eksplozijom, Bliski Istok živi u miru. Međutim, dve frakcije žele da se dočepaju apsolutne vlasti nad Gradom svih vera – Armija Ciosa i Ujedinjeni oslobodilački front. Naravno, u pitanju su Jerusalim, izraelska armija i Palestinska oslobodilačka organizacija. Međutim, mi nikoga ne osuđujemo. Želimo da kažemo da su svi ekstremizmi opasni – kaže Marvan El-Nashar, direktor izdavačke kuće "AK Comics" i scenarista. Džalila, Zejn, Aja i Rakan nemaju određenu versku, niti etničku pripadnost, tako da je njihov značaj univerzalan. Pored rata i terorizma, oni se susreću sa mnoštvom problema savremenog društva: narkomanijom, jednakošću muškaraca i žena, razvedenim brakovima...

Inače, ovaj strip serijal namenjen mladima do 15 godina, pretrpeo je znatne grafičke izmene. Brazilski crtač Rafael Albukerk, morao je, zbog bliskoistočnih religija i običaja, da ženske likove načini manje seksi. Štamapne jednom mesečno u tiražu od dvadeset hiljada primeraka na arapskom i engleskom jeziku, avanture Džalile i Aje prodaju se najviše u Egiptu. Od nedavno, kupuje ih Saudijska Arabija i Kuvajt, Francuska, Amerika, kao i jedna jevrejska škola iz Jerusalima. "Voleo bih da serijal bude preveden na hebrejski – kaže El-Nashar. Međutim, prilike su mnogo složenije. Egipatski autor Nagib Mahfuz, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, bio je isključen iz sindikata pisaca, jer je upravo prihvatio da mu se knjige prevedu na hebrejski.

Let super-heroja na istok nastavlja se prema Indiji, ka središtu bolivudske industrije zabave. Dipak Čopra, poznati indijski lekar i pisac, koji godinama živi u Americi i zapadnjacima prenosi svoje poznavanje ajur-vedske mudrosti, pokrenuo je saradnju u drugom pravcu. Naime, Čopra je, sa bombajskim rediteljem Šekarom Kapurom, osnovao izdavačku kuću "Gotham Studios Asia". Njihova želja je da otkupe prava na uvoz Marvelovih i DC stripova, ali i da rade adaptacije Spajdermena, Betmena i drugih super-heroja. Istovremeno, oni pripremaju strip verziju "Ramajane" propuštenu kroz filter "Gospodara prstenova". Uspeh Čoprinog projekta zasnovan je na demografskim statistikama – Indija ima više od milijardu stanovnika, a polovina je mlađa od 20 godina. Ekonomski razvoj zemlje u zadnjih petnaest godina i masovno opismenjavanje omogućili su stvaranje novih tržišta.

"Nove generacije, zahvaljujući televiziji i internetu, izložene su svetskim kretanjima, te se više ne zadovoljavaju loše urađenim domaćim stripovima i odsustvom upotrebnih predmeta, video igara i filmova sa strip tematikom – kaže Arvind Singal, direktor njudelhijskog marketing preduzeća "KSA Technopak". Studio "Gotham", svestan ovih nedostataka, svoju ponudu indijskom tržištu obogatio je različitim derivatima. Istovremeno, američkim izdavačima i producentima oni su ponudili kvalitetnu i jeftinu indijsku radnu snagu i mogućnost da delokalizuju strip produkciju.

sadržaj

6.

POST SCRIPTUM (46)

Zoran Đukanović

KRITIČARSKI BEDEKER - TINTIN I DRSKI ROJ

(NIN-ovi kritičari biraju najvažnije kulturne događaje i dela u 1990. – vesti iz prošlosti)

Tokom 1990. izlazila su tri strip albuma mesečno, što je nemala razlika naspram dva mesečno u 1989. Prostim prebrojavanjem videćemo da su privatni izdavači u ukupnom zbiru odneli prevagu nad državnim. Toj je tek roj malih jedinki insektolikog tipa koji je, gle vraga, uspeo konkurentski da izujeda učmale državne grdosije. A one se zasad još čude toj neverovatnoj drskosti.

No, pređimo ipak na konkretno nabrajanje. Talas ljupkog konzervativizma oličen je u Eržeovom Tintinu i Frankenovim Avanturama Spirua i Fantazija. Majstorsko pripovedanje, egzotični avanturizam i prizvuk nostalgije. Stil je važan, on je gotovo sve, no ipak rađaranje magije nije samo pitanje stila nego pre svega pripovedanja. Tako shvaćen Bernard Panasonik Zorana Janjetova mnogo je bliži Eržeovim infantilnim projekcijama no što bi to površni prosuđivači stila zaključili. Od domaće nostalgije, tu su obimna knjiga stripova Sergeja Solovjeva i prvih dvadeset pet reprintovanih brojeva predratnog “Mike Miša”. Oba izdanja početak su odgovora na pitanje otkuda među nama autor koji se tridesetih godina mogao meriti sa Rejmondom i kako je nastala legenda predratnog izdavaštva, što je “Mika Miš” nesumnjivo bio.

Sedam albuma privatnog izdavača “Kondor”, iza koga stoji vredni Jakim Puškaš, ispravlja krupnu grešku zanemarivanja domaćeg stripa od strane državnih izdavača. Prezirem lokalpatriotizam, pa i onaj jugoslovenski, ali zar zaista nema domaćih autora koji bi zasluživali albumsko predstavljanje?! “Kondor” demantuje ovu besmilicu. Tri albuma Igora Kordeja (dva sa scenarističkim udelom Mirka Ilića), Brek Darka Perovića, odlični Waska (Kanaka) i slabiji Ljubav i smrt Jovana Nikolića i Vojislava Psončaka (potpisuju se sa ANO&NEP) i 1000 bogova Domovinije Nenada Vukmirovića po scenariju braće Stanišić čine najobimnije izdavačko zahvatanje u domaće stvaralaštvo. Privatno objavljivanje Pratovog Tanga je, s druge strane, prodiranje u glavnu maticu produkcije, do sada rezervisanu za velike izdavače.

Mada većina skeptika nije verovala, golemi poduhvat objavljivanja kompletnog Fosterovog Princa Valijanta sa jedanaestim i dvanaestim tomom počeo je da se primiče kraju; sada je već verovatnije da će biti uspešno okončan. Munjevitom brzinom na izdavačkom nebu zasijao je “Sky Comics” s dvema revijama, “Comiconom” i “Crnim Comiconom” i započetim nizom albuma. No, njihovi uređivački kriterijumi tek će biti u prilici da se iskažu. Serijal Dilan Dog i dalje prednjači u Bonelijevoj trojci (uz Martija Misteriju i Nika Rajdera), što nimalo nije lako s obzirom na godišnju produkciju od preko hiljadu stranica.

I na kraju nije moguće ne pomenuti veliki uvoz stranih stripova. Posle gotovo petnaest godina pauze, u prilici smo da kupovinom izdanja na engleskom i francuskom jeziku kompenziramo mnogobrojne propuste domaćih izdavača. Ciklus reinterpretiranog Batmana, Murovi i Gibonsovi Watchmen, Love and Rockets braće Ernandez, Little Nemo, Krazy Kat, Calvin and Hobbes rame uz rame uz Bilala i Mebijusa samo su najvažniji aduti onoga čega u prevodu nema, a moralo bi ga biti.

(“NIN”, Beograd, 28. decembar 1990)

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No108.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH STO (85): MURDER MYSTERIES

MI NISMO ANĐELI (3)

Old man: Sometimes you do things you
regret, but there’s nothing you can do
about them. Times change. Doors close
behind you. You move on. You know?

Old man: Eventually I wound up here.
They used to say no one’s originaly from L.A.

Old man: True as hell in my case.

Na jednom nivou, onom površinskom i očiglednom, Murder Mysteries je detektivska priča. I zaista, priča koju ćudljivi starac priča Englezu jeste priča o anđelu osvete, Reguelu, čija je svrha da istraži prvo ubistvo na nebesima i da počinioca privede (božijoj) pravdi. Ubijeni je naravno anđeo, a po svemu sudeći i ubica, pa se devičanski čist Reguel, kome je prvi dodir sa svetom upravo ova istraga, kreće lavirintima Srebrnog grada, lavirintima ćutanja i laži, kroz koji će samo svojom logikom pronaći put – iako će, posle svega što će usput otkriti, na kraju svoje otkriće itekako požaliti . Dakle, miljama daleko od rodonačelnika žanra detektivske priče, Edgara Alana Poa i njegove priče koja se uzima kao prva detektivska priča, Ubistava u ulici Morg, ali itekako utemeljeno u žanru, itekako promišljeno... I itekako nadrasta okvire žanra detektivske priče.

Na drugom nivou ovo je drama. Ljudska drama svakako, ali i nadljudska, pošto su njeni protagonisti, sem Engleza i njegove male i prećutane avanture sa Erosom i Tanatosom, sve sami anđeli, pa čak i njihov tvorac. A šta bi drugo, sem drame, mogla biti priča o prvoj ljubavi i (neizbežno?) prvom razočarenju, prvom ubistvu i (neizbežno?) prvoj griži savesti, prvoj presudi i (neizbežno?) prvoj nepravdi, prvoj sumnji i (neizbežno?) prvoj pobuni? Ovo je priča o grešci i mogućnosti iskupljenja, o pogubnosti znanja – kao i sve Gejmanove priče, i ova je pripovest o promeni, o nasušnoj potrebi za njoj, za odrastanjem i nadrastanjem ma kako ono suštinski bilo bolno i neželjeno, o opraštanju, kako drugima, tako i sebi.

Time što sam anđeo osvete, čiji je jedini razlog postojanja odmazda za počinjeni zločin, uspeva da u sadašnjosti nadraste svoju funkciju i mesto kazne i uništenja donosi krivcu nesigurnu ali neophodnu koprenu zaborava, Gejman govori da jos uvek nije izgubio nadu da kod svih nas još uvek postoji šansa za promenu... Kao i to da je na nama samima da je uočimo i iskoristimo.

Murder Mysteries je, na kraju, priča o pričama, priča o njihovom pripovedanju, o njihovim implikacijama, njihovom mestu u poretku stvari. Tako u Murder Mysteries svi pričaju svoju priču – Englez na pragu svojih tridesetih priča priču o misterioznom događaju iz svoje prošlosti, u okviru te priče pojavljuje se priča starog Ragela, u kojoj mnogi likovi (kao svi pravi svedoci) pričaju svoje priče o drugim likovima, dok se paralelno s tim govori o stvaranju najveće priče od svih, univerzuma.

(Nastaviće se)

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (168)

Darko Macan
darko.macan@zg.htnet.hr

ZAŠTO VIŠE NE SKUPLJAM STRIPOVE

Stripove su mi prvo čitali, a potom sam to činio sâm. Čak i kad sam ih počeo kupovati, nisam ih odmah skupljao. Stajali su u najnižoj ladici "komončina" iz koje bi tata, kad bi se prepunila, bacio par najdonjih. Virus me puknuo tek s Alanom Fordom. Tati je zabranjeno da bilo što više baci i stripovi su otada ulazili u kuću da je ne napuste.

Godinama su se stripovi i razlozi za njihovo čuvanje gomilali. Najprije su to bili samo oni koji su mi bili dragi. Potom sam na police dodao i one koji mi nisu bili dragi, ali su bili klasici. Konačno, kada sam počeo s reportersko-prosvjetiteljskim (tijekom prethodne riječi ironija je bila uključena) pisanjem tekstova o stripu, više nije bilo izlike: svaki je strip, na svakom jeziku, mogao biti važan za neku analizu, kao ilustracija neke teze, bio je ciglica razumijevanja više. Sve su to bile samo izlike, naravno: volio sam strip, jedino sam njega zaista razumio i najbolje sam se osjećao u ćeliji obloženoj papirom.

Skupljanje kreće polako: ne zna se kako, nema se novaca. No jednom kad krene, ide. Nije se jednom dogodilo da mi je netko istovario svoju kolekciju za sitan novac ili zabadava, ne znajući kome bi drugom (ja sam, ipak, stripovski "javan") namijenio ostavštinu svog ranijeg, bezbrižnog života. Ne jednom su mi autori ili izdavači poklonili strip. Što sam ih manje želio, više sam ih dobijao.

A sve sam ih manje počeo željeti. Prošla me potreba da mi sve bude pri ruci pa da "prosvjetiteljski" mogu u svakom času nešto pokazati ili posuditi. Kada bih se probudio u gastonovskom labirintu starog papira gotovo da bi me spopao napadaj gušenja. Osjećao sam se kao pod piramidom pokopan, poželio sam se riješiti svega toga, moći disati u svojih sitnih trideset kvadrata.

"Kad ćeš sve to prodati?", pitala me mama prije skoro dvadeset godina. "Nikad", odgovorio sam uvjereno. A sada ih prodajem čim stignem, dijelim ako se ne prodaju, poklanjam u dobre ruke.

Kako mogu?

Zato što znam da su tu i kad odu. Prava kolekcija nije na kiselom papiru po crnim policama: ona je u wetwareu moga uma, sa mnom do posljednjeg daha.


***
Q STRIP 9 na svim kioscima i u vašim omiljenim knjižarama (More Comics, Alan Ford, Libellus, Tino, Stripoteka)!
Dnevne strip vijesti na qstrip.blog.hr !
Kritike knjiga i stripova na mcn.blog.hr !

sadržaj

9.

Q STRIP

Strip Vesti

Na blogu Q STRIP Darka Macana ima puuuno vesti i zanimljivosti a Strip vesti vam uvek prenesu jednu kao malu drašQalicu:

Sillage! Ultra uspešni serijal scenariste Morvana i crtača Bucheta o ogromnom svemirskom konvoju na kome se nalazi Nävis, jedina pripadnica ljudske rase u poznatom univerzumu, ovih dana dobija svoj osmi nastavak! A na šta će to ličiti možete da vidite iz Buchetovih skica i Morvanovog scenarija ovde i ovde, a vala i iz recenzije!

(Djole)

Osim toga, na Q Strip-u ste protekle nedelje mogli pročitati sledeće priloge:

• [priQaz] Hirschfeld! (mcn)
• i naravno [dnevniQ] Pregled vijesti za svaki dan 11.09.-16.09.
  
  
  Kompletne priloge možete pročitati na sledećoj adresi:
  http://qstrip.blog.hr/
  
  
  
  

sadržaj

10.

INTERNET STRIPOVI

Strip Vesti

Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima, nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:

STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:

-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/

-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php

-SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić)
vigled.sky.prohosting.com/

ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik)
www.niktitanik.com

STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om

-SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka)
prijaviti se na email adresu: fstraka@eunet.yu

STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM

-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp

-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/

-Stripovi... (Dunja Janković)
deenes.ffzg.hr/~tdujmovi/strip.htm

STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU

-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml

-JOHN'S PARADISE (Alić/Gelemanović)
www.johnsparadise.com

-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com

-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current

-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
legostargalactica.keenspace.com/

STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE

-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/

-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm

-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak

sadržaj

11.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Saša Rakezić su obezbedili sledeće priloge:

GRRR! IZLOZBE, GRRR! KONCERTI, GRRR! EKSKURZIJA, GRRR! GRRR!
TAJNE DEVETE UMETNOSTI

Cetvrti internacionalni festival stripa GRRR! okupio je, od 3. do 7. septembra, dvadesetak umetnika iz sveta i mnostvo strip autora iz zemlje. Izlozba autorskih radova otvorena je u Galeriji savremene umetnosti, gde su se predstavili giganti savremene strip scene. Zdravko Zupan je predstavio "Strip u Srbiji od 1955. do 1972.", a Nebojsa Gruicic postavku pod nazivom "Nikola Tesla u stripu i popularnim medijima". Izlozbe, od kojih je jedna posvecena stripovima o superherojima za vreme Drugog svetskog rata, priredio Ralf Palant, a druga "Dizajn omotnica muzickih izdanja", po izboru Martina Poseta, otvorene su u radionici Centra za kulturu. Ovogodisnji GRRR! je podrazumevao koncerte, tribine, otvaranje izlozbi u alternativnim prostorima i GRRR! ekskurziju do kluba "Gavez" na Adi. Organizator festivala bio je Centar za kulturu, a umetnicki direktor Aleksandar Zograf.

ESKIM U BANATU

Veliko interesovanje izazvali su stripovi, ali i sama pojava Alutuka Ipelea, crtaca iz Otave, inace pripadnika etnicke zajednice Inuita, poznatije kao Eskimi.

- Poceo sam da radim kao prevodilac za nacionalni magazin "Inuit Today", ali sam u meduvremenu clanke obogacivao vinjetama. Nakon toga sam radio ilustracije, a potom i vece stripove. Veliki deo mog rada odnosi se na zivot mog naroda i mnogo je motiva iz tog okruzenja, jer zelim da priblizim nase drustvo ostaloj kanadskoj populaciji. Bio sam jedan od prvih severnokanadskih crtaca koji su prikazivali sta se desava s Inuitima. Sto se tice inuitskih strip crtaca, nema ih mnogo, mozda jos dva autora koji se redovno bave crtanjem, ali se nadam da ce ih u buducnosti biti vise. Ovo je prvi put da sam u Srbiji i vrlo mi je drago da sam vas gost. Bilo je interesantno da naucim nesto vise o ovom kraju sveta o kome sam dosad samo citao - rekao je Alutuk.

DOBRE VIBRACIJE

Dorit Krajsler iz Njujorka svojim sviranjem teremina, na kojem se zvuk proizvodi vibriranjem ruku izvodaca izmedu dve metalne antene, na momenat je ucinila da se publika oseca kao u holivudskom naucno-fantasticnom filmu iz pedesetih godina. Sve sto je svirala na ovom koncertu bile su autorske pesme u stilu eksperimentalne elektronske muzike i uz muzicku podlogu s razglasa, koju sama komponuje. Publika je na pocetku bila pomalo zatecena i iznenadena, mozda zbog toga sto se ovaj neobicni instrument vrlo malo koristi, sto i sama Dorit kaze, ali je posle nekoliko numera prihvatila muziku ove umetnice.

- Mnogi ljudi ne znaju za teremin, ali sam ja veoma ponosna sto doprinosim njegovoj popularizaciji. Zelela sam da dodem u Srbiju kako bih, izmedu ostalog, posetila i Muzej Nikole Tesle, ciji je rad bio blizak istrazivanjima Leona Teremina, izumitelja instrumenta koji sviram. Zanimljivo je da su Tesla i Teremin bili savremenici i obojica su jedan deo zivota proveli u Njujorku, ali se nikada nisu sreli - izjavila je Dorit Krajsler.

FANTASTICNA REALNOST

Jedan od zanimljivijih umetnika svakako je i Ralf Palant iz Minhena, koji se u Pancevu predstavio ne samo kao autor foto-stripova, vec i kao priredivac zanimljive izlozbe "Stripovi o superherojima za vreme Drugog svetskog rata", ali i kao autor tres superosam filmova "Teenage Spacegirl" i "Und fuhre uns nicht in". NJegovo stvaralstvo karakterise montipajtonovski humor i uticaj pank kulture.

- Prvenstveno me je zanimao film, ali posto nisam imao kameru, otkrio sam umetnost stripa i uspeo da pronadem vezu izmedu ta dva medija. Posto ne znam da crtam, radim foto-stripove. Kada sam nabavio superosmicu, poceo sam da snimam tres-filmove i njih prikazivao na zurkama - objasnio je Palant.

O interesovanju za superheroje u stripu za vreme Drugog svetskog rata kaze:

- Zanimljivo je kako stripovi mogu biti upotrebljeni u propagandne svrhe. To je normalno posto se oni ne obracaju samo intelektu nego i emocijama. Stripovi o superherojima se ne mogu odvojiti od realnosti, a opet u njima preovladuju fantasticni motivi. Uvek me je intrigirao taj spoj suprotnih tendencija.

Zaljubljenik u Pancevo i proslogodisnji ucesnik na GRRR! festivalu Martin Poset, sugradanin Ralfa Palanta, ove godine je priredio izlozbu posvecenu Rejmondu Petibonu, odnosno njegovom dizajnu omotnica muzickih izdanja. Kako je rekao Poset, radovi Rejmonda Petibona na samoj su granici izmedu stripa i pop-arta iz sezdesetih godina. Petibon je koristio elemente stripa u svojim neobicnim crtezima.

O TESLI, ONO STO NISTE ZNALI

U kolikoj meri je Nikola Tesla bio inspirativan za muzicare, srtip crtace, filmadzije, novinare i knjizevnike najbolje pokazuje izlozba Nebojse Gruicica, pod nazivom "Nikola Tesla u stripu i popularnim medijima", koja je otvorena u tek adaptiranom prostoru stare autobuske stanice.

- Zahvaljujuci svom karakteru, egzibicionizmu, raznim fobijama, nacinu zivota, neosetljivosti na novac i zene, a narocito svojim neostvarenim pronalascima koje je s urodenim osecanjem za senzacionalizam spektakularno najavljivao a novinari njima punili stupce, Nikola Tesla je postao predmet raznih mistifikacija, nagadanja i bizarnih reinterpretacija njegovog lika i dela, od onih naucnih, preko pseudonaucnih i umetnickih, do okultnih i ezotericnih - rekao je Gruicic.

Priredivac postavke je podsetio da ce za nesto vise od mesec dana u Muzeju Nikole Tesle biti otvorena izlozba umetnickih predmeta iz Tesline zaostavstine, kao i dela umetnika koji su se na svoj nacin bavili Teslom, od slikara i vajara do karikaturista.

MIRKO I SLAVKO

Zdravko Zupan, jedan od najposvecenijih proucavalaca stripa u Srbiji, ovom prilikom je priredio postavku koja se bavi istorijom srpskog stripa od 1955. do 1972. godine. Kako saznajemo iz prateceg materijala izlozbe, pedesete je okarakterisalo stvaranje povoljne klime za razvoj stripa, dok bi se sezdesete mogle nazvati zlatnim godinama devete umetnosti. Pocetak sedme decenije obelezila je ekspanzija televizije, ali i tzv. zakon o sundu, koji je doneo nenadoknadive stete domacem stripu. Pored tematike iz narodnooslobodilackog rata, u drugoj polovini 20. veka znacajno mesto zauzimaju uvozni stripovi. Zupan belezi svako ime koje je ostavilo trag u devetoj umetnosti, svaki casopis koji je objavljivao domace i uvozne stripove i niz zanimljivih podataka o uticaju politike na razvoj i menjanje stripa.

KAKO SU "TEHNOMUDA" POSTALA ETNOBEND

- Ranije nismo nastupali uzivo, vec smo se bavili snimanjem opskurnih CD izdanja u kucnoj produkciji. Etnofazon se sada dobro prodaje. Sve je pocelo u prirodi, kada smo u opustenoj atmosferi napravili celovecernji dzem sesn. Tom prilikom se okupilo dosta ljudi, a imali smo i plesaca sa zanimljivom maskom - kaze Vojkan Milosev Zlikovac, frontmen "Etnomuda".

Ovaj zanimljivi vrsacki andergraund sastav cine tri clana porodice Milosev. Pored Vojkana, tu su i Boca (otac) i Wostok (brat i sin), te rodaci po muzickom opredeljenju - Danijel Savovic i Radovan Popovic. Ovom prilikom sastavu se pridruzio Vladimir Palibrk i preformans-majstor Zlatko Krstevski iz Makedonije.

GRCKO-ITALIJANSKI RECNIK

Ovogodisnji GRRR! je obelezilo i gostovanje Darija Morgantea, urednika u rimskoj izdavackoj kuci "Coniglio Editore", koja objavljuje tri strip magazina. Kao jedan od problema s kojim se cesto susrece, Morgante je izneo nemogucnost da alternativni strip priblizi sto vecem broju citalaca. Za razliku od pojava u Italiji, Janis Kukulas iz Atine potvrdio je da se u Grckoj svake nedelje proda fantasticnih 120.000 primeraka strip casopisa "A-9".

KO TEBE CIPELOM, TI NJEGA... ISTO

U programu "Novo!!! na lokalnoj sceni" 4. septembra je predstavljen niz zanimljivih projekata koji bi se mogli objediniti nazivom "Made in Panchevo" . Nakoliko sati pre te prezentacije, u prodavnici obuce "Peko" otvorena je izlozba stripa inspirisana cipelama. Jos vece interesovanje pobudio je bilbord kod zelene pijace s nazivom "Igranka bez prestanka". Mr. Spiral je za ovu priliku okupio strip crteze trinaestoro autora, a odluku da ih izlozi na bilbordu obrazlozio je recima da je to odlican nacin da se andergraund kultura priblizi siroj publici.

SKART HOR I ORKESTAR

Sastav "Horkeskart", iliti hor i orkestar "Skart" iz Beograda, ima tridesetak clanova, ali taj broj varira od nastupa do nastupa, a na ovom koncertu nastupalo je dvadeset clanova odevenih u molerske kombinezone isprskane farbom. Neuobicajeni izbor pesama i nacin izvodenja cini ovaj hor i orkestar nesvakidasnjim i zanimljivim za sve one koji su umorni od standardne muzike, sto se videlo po burnim aplauzima pancevacke publike. Na repertoaru ovog sastava nalaze se revolucionarne jugoslovenske pesme iz pedesetih godina, radnicke, politicke, pank i decje numere s raznih podrucja zemljine kugle, a na ovogodisnjem GRRR! festivalu "Horkeskart" se savrseno uklopio u svet stripa.


(Objavljeno u listu Pancevac, br. 4105, 9.9.2005.)

DIREKTOR FESTIVALA U ANGULEMU
GOST SALONA STRIPA U BEOGRADU

Direktor Festivala stripa u Angulemu Žan-Mark Tevene biće specijalni gost trećeg Međunarodnog salona stripa u Studentskom kulturnom centru (SKC) u Beogradu, koji će biti održan od 29. septembra do 15. oktobra. Na Salonu, koji organizuje Srećna galerija/Happy Galery SKC, gostovaće i britanski strip autor Adrijan Smit, čija će izložba biti otvorena 29. septembra. Iste večeri biće otvorena i izložba dobitnika SKC Priznanja za doprinos i razvoj srpskog stripa - Baneta Keraca iz Novog Sada, kao i velika izložba nagrađenih radova. Prvog dana Salona u Galeriji Cirkus biće održana berza stripa (18.00-23.00). Rok za slanje radova na konkurs Srećne galerije za učešće na Međunarodnom salonu stripa je 22. septembar (info-tel. 011/360 20 44). Salon će svečano biti otvoren u Velikoj sali (20.00), gde će biti dodeljene i nagrade, nakon čega će u Drugom novom klubu SKC biti održan koncert grupe Gerometal iz Novog Sada (21.00). Gosti Salona iz Francuske i Britanije održaće 30. septembra predavanja na tribini u Velikoj sali SKC (19.00).

A.Ć.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 14.09.2005.godine

SEDAMDESET GODINA SRPSKOG STRIPA

PAVIĆ U "HEVI METALU"

Malo je poznato da je Milorad Pavić odobrio stripovanje nekih njegovih literarnih ostvarenja

O biografiji i opusu književnika Milorada Pavića (Beograd, 1929) zna se skoro sve. No, malo je poznato da su mu se, na njegovo iznenađenje, početkom devedesetih obratila dvojica stripara sa molbom da im odobri stripovanje nekih njegovih literarnih ostvarenja. Za razliku od pojedinih literata, manje-više uspešnih pretendenata na neko od mesta u SANU, koji su ovakve zahteve glatko odbijali smatrajući da mogu da im škode u radnoj biografiji i stepenu uvažavanja od kolega, ovaj pisac je svoju veličinu dokazao i otvorenošću kojom je ideji pristupio.

Kao scenarista zadužen za osnovni koncept adaptacije i stripskog vizuelizovanja pojavio se Zoran Stefanović (Loznica, 1969). Diplomirao je na katedri za dramaturgiju beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti, a, za razliku od svog generacijskog kolege i prijatelja Đorđa Milosavljevića koji je, iako se i u zemlji i inostranstvu veoma uspešno bavi stripskim scenarijima („Kalokagarti”, „Svindl”...), našoj javnosti poznatiji kao filmski režiser („Bumerang”, „Točkovi”, „Mehanizam”...), Stefanović se, i pored objavljene zbirke drama „Slovenski orfej”, isključivo posvetio stripu. Kao glavni urednik beogradske izdavačke kuće „Biljeg” bio je glavni organizator predstavljanja srpskog stripa u Solunu 1995, u Londonu 1996. na stripskom festivalu o kojem smo pisali u jednom od prethodnih tekstova na ovom mestu i, kao autor projekta sajta i elektronske biblioteke srpske kulture „Rastko”, od 1997. jedan je od prvih promotora stripa na internetu preko srpskih sajtova.

Crtač Zoran Tucić (Šabac, 1961) diplomirao je na beogradskom Arhitektonskom fakultetu, a i danas je stalno zaposlen u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Stripove je tokom osamdesetih objavljivao u časopisu „YU-strip”, izlagao je više puta i za svoj stripski rad je primio nekoliko nagrada. Krajem osamdesetih, sve do početka devedesetih kreirao je seriju kratkih stripova za nemačkog izdavača „Bastai Verlag”.

Upoznavši se sa autorima i dobro procenivši njihove potencijale, Pavić im je dao punu slobodu adaptiranja. Stripari su izabrali tri njegove priče i jednu pesmu.

„Konji Svetog Marka” su iz istoimene zbirke, dok je „Vedžvudov pribor za čaj” i „Treći argument” iz zbirke „Gvozdena zavesa”. Ova poslednja priča je obogaćena, prožeta je duhom i konkretnim stihovima Pavićeve pesme „Partija šaha s meksičkim figurama” iz zbirke „Anahoret u NJujorku”. Sve čini celinu koja razmatra „balkansko pitanje” i odnos regije sa Evropom, što sa istorijskog, antropološkog, psihološkog, mističkog i političkog stanovišta, naravno kroz suptilno i delikatno uobličene metafore, što kroz predrasude, mitove, traume, konkretna iskustva...

Album su, u punom koloru i na najfinijoj „kunstdruk” hartiji, sa naslovom „Treći argument” po svim svetskim standardima zajednički objavile beogradske izdavačke kuće „Orbis” i „Bata”. U godišnjem pregledu najznačajnijih događaja u srpskoj kulturi nedeljnika NIN, na tradicionalnoj listi posvećenoj stripu album je zauzeo prvo mesto. Autori su sami uložili trud i nemala novčana sredstva da stripske priče prevedu na engleski jezik, a izdavači su pomogli da se i one objave u formi albuma.

Nekoliko godina stripari su van granica Srbije, koja je tada bila pod međunarodnim sankcijama, bezuspešno nudili ovu stripsku zbirku i njene delove, da bi 22. marta 1999. godine, samo dva dana pred početak bombardovanja Srbije koje su inicirali Amerikanci, Tanjug emitovao vest kako je jedan deo „Trećeg argumenta” objavljen u, posle gašenja francuskog „Metal Hurlant”, najpoznatijem svetskom stripskom časopisu, i danas postojećem američkom „Heavy Metal”, i to širom planete, u mnoštvu izdanja na različitim jezicima u 500.000 primeraka.

Kao potvrda da život stvara priče i stripove koji su bizarniji od izmišljenih, govori i to što se taj prvi u SAD objavljeni segment „Konji Svetog Marka” bavi planetarnim sukobom civilizacija, od kojih jedna upravo počinje da avionima i raketama bombarduje drugu!

Slobodan Ivkov


Objavljeno: Politika, Beograd, 14.09.2005.godine

sadržaj

12.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-WIZARD WORLD BOSTON
Idući veliki sastanak mainstream-a u Amrici se dešava između 30. septembra i 2. oktobra je Wizard World Boston. Zasada, objavljeno je da će biti svega 148 umetnika comics-a, ali specijalni gosti su Joe Quesada - glavni clan Marvel-a, Jim Calafiore (Exiles), John Cassaday (X-Men), Bernard Chang (Cable), Sean Chen (X-Men), Salvador Larroca, (X-Men), John Paul Leon (Earth X), Angel Medina (Spawn), Tim Sale (Catwoman), Marc Silvestri (Hunter-Killer), Jim Starlin (Dreadstar) i Ethan van Sciver (Green Lantern). Glumci Lou Ferrigno (Hulku televiziji) i Tommy Lee Edwards (Star Wars) će isto biti prisutni.


-PHILIPPE DRUILLET, ONLINE
Od prvog septembra, je na liniji oficijalna stranica od Philippe Druillet-a, gde ima njegovih novosti (taman je završio da crta za jedan film za Josée Dayan) i naravno, njegov originalan crtež, kojim se 1975e ubacio u svet Bandes dessinées kao jedna mala revolucija samo jednog čoveka. Za one koji poznaju (i naročito za koga ne poznaju) Urm le Fou, Lone Sloane i drugih albuma, jedna retka mogućnost da se vide sve zajedno. http://www.druillet.com/


-SALON STRIPA U POLJSKOJ
BaŠ smo ovih dana govorili o Achtung Zelig! od, Krzysztofa Gawronkiewicza i Krystian Rosiński i sada smo stigli da nađemo na stranici AQQ-a, koji je originalno izdao taj rad, i vest o Salon iz Beograda, evo vam kako su lepo dali podatke: http://www.aqq.com.pl/konkursy3.php

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad