prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. GRRR! 4 - Press
2. GRRR! PROGRAM - Press
3. ZONA 9 - Simon Vučković
4. ENKI BILAL KOD KASTERMANA - Aleksandar Manić
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 222. - Marko Stojanović
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (281) - Darko Macan
7. Q STRIP - Strip Vesti
8. INTERNET STRIPOVI - Strip Vesti
9. ŠTAMPA - štampa
10. SUPERMEN VIĐEN U SRBIJI - štampa
11. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -GAJIĆ U HOLANDIJI (Marko Ajdarić)
    -ALEKSANDAR SOTIROVSKI NA PORTUGALSKOM (Marko Ajdarić)
    -SMUĐA U SAINT-MALO-u (Marko Ajdarić)
    -JANJETOV U BD MAG-u (Marko Ajdarić)
    -VRAĆA SE PRAVI SPIROU (Marko Ajdarić)
    -MADAGASKAR BD (Marko Ajdarić)
    -KOMPLETAN CALVIN (Marko Ajdarić)
    -DARK HORSE U SVETU IGRAČAKA (Marko Ajdarić)
    -GREG RUCKA KOD BANTAM-a (Marko Ajdarić)
    -INTERVJU SA CRAIG YOE (Marko Ajdarić)
    -LULU EIGHTBALL KOD ATOMIC BOOKS-a (Marko Ajdarić)
    -NOSOROG 45 (Marko Ajdarić)
    
12. LINKOVI - Strip Vesti

1.

GRRR! 4

Press

Četvrto izdanje internacionalnog festivala autorskog stripa GRRR! (3.-7. septembar 2005.) predstavlja seriju programa na nekoliko lokacija u gradu Pančevu, u organizaciji Centra za kulturu Pančevo. Ove godine GRRR! će okupiti dvadesetak inostranih i hrpu domaćih strip autora, izdavača, teoretičara. Među kuriozitetima je verovatno prvo gostovanje jednog inuitskog (eskimskog) umetnika u našoj sredini – Alootook Ipellie će predstaviti izbor iz svojih radova ( stripova i ilustracija), od sredine sedamdesetih godina do danas. Ipellie, nastanjen u Otavi, u svom radu (ne bez humora!) spaja inuitsko nasleđe i jedan sasvim urbani umetnički sentiment.

Na ekskluzivnom koncertu njujorške muzičarke Dorit Chrysler, ovdašnja publika će biti u prilici da čuje muziciranje na thereminu, elektronskom instrumentu projektovanom u Rusiji 1919. Chryslerova je, osim sjajnog solo albuma, sarađivala sa brojnim muzičarima i grupama - Matt Johnson , Echo and The Bunnymen i Elliot Sharp su samo neka od imena. Inače, Dorit Chrysler je u svoj repertoar uvrstila i pesmu inspirisanu delom Nikole Tesle, kojem je takođe posvećena i izložba NIKOLA TESLA U STRIPU I POPULARNIM MEDIJIMA, u (specijalno za ovu priliku revitalizovanom!) prostoru Stare autobuske stanice u Pančevu.

Charles Alverson, nekada saradnik članova Monty Python ekipe, danas nastanjen u selu Parage u Bačkoj, održaće slajd projekciju o svojoj saradnji sa jednim od najznačajnijih ličnosti koje su se pojavile u mediju stripa uopšte – američkim crtačem i pokretačem brojnih satirčnih magazina, Harveyem Kurtzmanom. Ranih šezdesetih, Alverson je bio urednik Kurtzmanovog legendarnog lista Help!.

Svojim delima u nekoliko različitih medija – foto stripu, filmu i teoriji, predstaviće se Ralf Palandt, renesansna ličnost iz Minhena. Tome je pridružio istraživački rad na izložbi nazvanoj STRIPOVI O SUPERHEROJIMA ZA VREME DRUGOG SVETSKOG RATA. Njegov sugrađanin, rock i strip žurnalista Martin Posset, je priredio izložbu POETIČNA UNDERGROUND STRIP VIZIJA ili RAYMOND PETTIBONE – DIZAJN OMOTNICA MUZIČKIH IZDANJA, pregled rada ilustartora koji se proslavio sarađujući sa grupama kao Black Flag i Minutemen.

Govoreći o vezi između rock produkcije i savremenog oblikovanja, treba istaći i (stripolike) plakate Igora Hofbauera, koji je svojim radom obeležio vizuelni identitet zagrobačkog kluba Močvara. Drugi predstavnik savremene hrvatske scene je Ivana Armanini, zahvaljujući čijim stripovima i projektom KOMIKAZE je stigao dah eksperimenta u region. Nastavljajući da se bavi balkanskom strip situacijom, GRRR!, u saradnji sa JANISOM KUKULASOM, izlaže izbor radova mladih autora koji sarađuju sa atinskim magazinom «9», koji se, kao dodatak lista Elefterotipia, štampa u neverovatnih 120000 primeraka. S druge strane, biće predstavljena scena u povoju, rumunska, sa projektom HARDCOMICS, i uz bukureštanke predstavnike među kojima su Matei Branea, Andy Luke i Miloš Jovanović. O iskustvu strip izdavaštva u Italiji govoriće Dario Morgante, urednik u izdavačkoj kući CONIGLIO EDITORE iz Rima (poznati pre svega po erotskom strip časopisu BLUE), dok će uvek zanimljivi austrijski alternativci Edda Strobl i Helmut Kaplan predstaviti svoje nove radove.

Pored inostranih gostiju, razume se, GRRR! odvaja prostor za izbor novog stripa nastalog u Srbiji. Tome u prilog govori i GRRR! ekskurzija do kluba Gavez, kraj Ade Ciganlije, gde će biti proslavljena petogodišnjica beogradskog časopisa Šlic.

Istoriji domaćeg stripa posvećena je i serija izložbi Zdravka Zupana. Izložba je ovog puta koncentrisana na veoma razuđeni period između 1955. i 1972. godine - izbor izdanja i originalnh radova u Galeriji Dvorište, kao i propratni esej u katalogu, deo su tradicionalnog segmenta festivala, koji bi kroz neku godinu trebalo da pokrije čitavu istoriju stvaranja i objavljivanja stripa na našem području.U prilog izučavanju istorije devete umetnosti u nas je i esej pesnika Slavka Njagula iz 1936. godine, izvorno objavljenog u listu Pančevačka nedelja, a kojeg je u GRRR! katalog preneo i komentar napisao Aleksandar Zograf, sugerušući da je to najstariji do sada poznati esej posvećen stripu na srpskom jeziku.

Pokušavajući da podrži lokalnu inicijativu, GRRR! će na zasebnom dešavanju promovisati najnovije produkte pančevačke scene, od novog broja časopisa Kuhinja, do strip plakata Silent Wall, itd. Kao deo pratećeg programa, i ovoga puta će Mr Spiral izložiti stripove u svojoj prodavnici cipela, ali će pritom i promovisati bilbord ukrašen crtežima koji je iznajmio u blizini Zelene pijace. U famoznoj poslastičarnici Popović, svoje radove će pokazati Saša Mihajlović, a uz čitav program biće održani i koncerti Horkenškarta iz Beograda, kao i underground atrakcija Etno Muda iz Vršca i Elektrolaste iz Pančeva....

sadržaj

2.

GRRR! PROGRAM

Press

Subota, 3. septembar 2005.

- 12h OTVARANJE IZLOŽBI:

Galerija savremene umetnosti Pančevo
Trg Kralja Petra Prvog br.8

ALOOTOOK IPELLIE (Kanada)
RALF PALANDT (Nemačka)
EDDA STROBL / HELMUT KAPLAN (Austrija)
IGOR HOFBAUER (Hrvatska)
IVANA ARMANINI / KOMIKAZE (Hrvatska)
ANNA EHRLEMARK (Švedska / Slovenija)
MATEI BRANEA (Rumunija)
ANDY LUKE (Velika Britanija / Rumunija)

Nezavisni strip izdavači/kolektivi/časopisi
9 (Grčka)
HARDCOMICS (Rumunija)
TONTO COMICS (Austrija )

NOVI STRIP U SRBIJI

Galerija Dvorište
Vojvode Radomira Putnika 7 (ex JNA)
STRIP U SRBIJI 1955 –1972
(Priredio Zdravko Zupan)

Radionica studija CZK
Vojvode Radomira Putnika 7 (ex JNA)
STRIPOVI O SUPERHEROJIMA ZA VREME DRUGOG SVETSKOG RATA
(Priredio Ralf Palandt)

RAYMOND PETTIBONE – DIZAJN OMOTNICA MUZIČKIH IZDANJA
(priredio Martin Posset )

Stara autobuska stanica
Ugao ulice Nikole Tesle i Keja Radomira Dakića
NIKOLA TESLA U STRIPU I POPULARNIM MEDIJIMA


-13.30h
Scena CZK
Vojvode Živojina Mišića ( Ex Narodnog Fronta) 4
Koncert : HORKENŠKART
Koncert: DORIT CHRYSLER (S.A.D.)


-18h
Scena CZK
Vojvode Živojina Mišića 4
Razgovor sa gostima festivala
ALOOTOOK IPELLIE, DARIO MORGANTE, GIANNIS KOUKOULAS, MILOŠ JOVANOVIĆ
Nakon razgovora: PROJEKCIJA FILMOVA RALPHA PALANDTA
TEENAGE SPACEGIRL
UND FUHRE UNS NICHT IN

Nedelja , 4. septembar 2005.

-12h
Prodavnica cipela Peko, tržni centar u ulici Vojvode Radomira Putnika 15 (ex JNA), bilbord kod Zelene pijace
CIPELA 3
Izložba crteža, projekcija filma, predstavljanje bilborda sa temom CIPELE ZA IGRU

-13.30h
Scena CZK
Koncert: ETNO MUDA

-17h
Poslastičarnica Popović
Vojvode Radomira Putnika 5 (ex JNA)
Otvaranje izložbe stripova SAŠE MIHAJLOVIĆA

-18h
Scena CZK
GENIJE SATIRE HARVEY KURTZMAN
- SLAJD PREZENTACIJA CHARLESA ALVERSONA

-19h
Scena CZK
NOVO!!! NA LOKALNOJ SCENI
Predstavljanje novih izdanja na pančevačkoj sceni – Kuhinja, Silent Wall, Leto u romanu, Radioaktivno, Letač, Gordana Basta, i dr.

Ponedeljak, 5. septembar 2005.

-12h
polazak iz Pančeva GRRR!Ekskurzija

POSETA KLUBU GAVEZ (ADA CIGANLIJA)
Izložba stripova povodom petogodišnjice izlaska časopisa Šlic
Koncert grupe ELEKTROLASTA

sadržaj

3.

ZONA 9

Simon Vučković

Lepe stvari se dešavaju u Crnoj Gori, i o tome ćete kroz Strip Vesti biti redovno informisani. Ovog puta vam prenosimo tekst Simona Vučkovića sa web stranice elektronskog PDF magazina posvećenog stripu ZONA 9. Nakon teksta vise informacija i o samom casopisu i načinima da do njega dođete...:)


Da li je strip umjetnost prošlog vijeka?

Da li su novi mediji progutali ovu umjetnost ? Ovdašnja omladina rađe pali segu, nego otvara strip. Sigurno je, da više neće biti kao nekad. Sada je ponuda zabave mnogo veća, ima je u raznim vidovima i na sve strane. Ali ipak, ova umjetnost opstaje, iako sve manje postoji u standardnoj formi, na koju smo navikli. Stripove nalazimo u story-board-ovima za film i reklame. Paralelno sa njihovom istorijom razvoja, unazad više od 100 godina, nikad nisu prestali da postoje u novinama i časopisima, kao kratki geg. U istom obliku, u novijem vremenu, viđamo ih na raznim internet sajtovima, prezentacijama, časopisima. Narezane na CD-u i u elektronskim časopisima. Intresantno je zapaziti, da motiv konzumacje stripa u "standardnoj formi", kako sam naveo, u velikoj mjeri, bitno se izmjenio. Strip se ne kupuje više zato što je medij sa mnogo mogućnosti. Moramo priznati, da sada imamo nove medije sa jos više mogućnosti. Kako je onda moguće da strip, još uvijek bude tražen u velikoj količini ? Moguće je. Ako je to kultura življenja, odnosno, nametnuti trend, praćen drugim medijima. Mnogo jačim. Recimo, kao crtani film ili kompjuterske igre u kojima djeca učestvuju čak i putem televizije. Takav je slučaj u svijetu sa japanskim mangama. A u nekoj mjeri, zapažen je i u Americi, Francuskoj i jos nekim mjestima gdje su strip i tržište razvijeni.

Da li je time strip izgubljen ? Nipošto. On samo mijenja formu i nacin u skladu sa dolazećim vremenom. Interesantno je kako se tokom svoje istorije pojavljivao. U samom prapočetku, stripove nalazimo na pećinskim crtežima, egipatskim obeliscima, grčkim stelama, Trajanovom stubu u Rimu. Onda zatim, krajem devetnaestog vijeka, imamo prvu pojavu novinskog stripa, gdje postoji kontinuitet sve do današnjih dana. Nakon Prvog svejtskog rata, počinju izlaziti u zasebnim sveskama. Krajem 60-tih u sklopu već jako razvijene subkulture u drugim medijima, znači, kao opšti trend, novine se dešavaju i u stripu. U vidu fanzina, marginalne stampe. Koja se razdjeljivala na ulici ili slala poštom na kućnu adresu. U 90-im, kao što sam već nabrojao, imamo ih na diskove, internet prezentacijama i elektronskim časopisima, kakav je ovaj naš.

Crnogorski strip ? Proteklih godina, kod nas, bilo je dobrih crtača stripa. Međutim, gotovo da niko nije nastavio tim putem. Postižemo već dugo vrlo zavidne rezultate u karikaturi, animaciji i raznim vidovima dizajna. Medijima koji su vrlo bliski stripu. Ali sa stripom smo do sada stojali loše. Čudno, zar ne? Možda je jedini razlog tome, što je strip slabo plaćena roba. Radi toga, autori se opredjeljuju iskazati u ovim drugim pravcima. Tu svoj rad mogu bolje unovčiti. Ali, za razliku od ranije, ono što je važno za nas, ovoga puta, imamo generaciju crtača koja istinski voli strip. Odrastali su na njemu i poznaju ga. Pristojna zarada, koja omogućava sebi i bližnjima perspektivu, neće ih odvući od stripa. Šalim se. Mada i jesmo svi pomalo takvi.

Simon Vučković

Ovo je stranica na kojoj možete da pogledate naš e-magazin ili da ga skinete i odštampate potpuno besplatno

Postoje dve verzije ovog magazina. Jedna je namjenjena samo za pregledavanje u vašem browseru, dok je druga pripremljena za štampu i u većoj je rezoluciji. Prva verzija je slabije rezolucije ali male veličine fajla, dok je druga mnogo veće rezolucije ali je veličine 6 MB.

I Verzija: E-magazin ZONA9 lowQ 1.8 MB
II Verzija: E-magazin ZONA9 highQ 6 MB

Preporučljivo je da imate najnoviju verziju Adobe Acrobat Readera 7.0,
mada je časopis prilagođen i verziji 4.0.

Časopis vam možemo i mi poslati, ako nam se javite
na našu kontakt adresu:
zonadevet@hotmail.com

Preko e-maila možete i da se informišete kako da nam pošaljete
svoje radove, vaše stripove i ilustracije i uključite u pravljenje
sadržaja ovog elektronskog časopisa!

sadržaj

4.

ENKI BILAL KOD KASTERMANA

Aleksandar Manić

Enki Bilal, poznati francuski strip autor i sineasta, napustio je izdavačku kuću "Imanoid Asosije" i prešao kod "Kastermana". Bilalova odluka da napusti svog dugogodišnjeg izdavača prouzrokovana je, po njegovim rečima, "razlozima vezanim za akcionare preduzeća". Naime, "Imanoid Asosije" je nedavno, po četvrti put u tri decenije postojanja, promenio vlasnika. Fabris Giger, švajcarski biznismen, prodao je izdavačku kuću Pjeru Spengleru, francuskom finansijeru i filmskom producentu (Supermen, Podzemlje...). Odlazeći iz "Imanoida", Bilal je, uz pristanak Pjera Kristena, sa sobom poneo i sve albume urađene u zadnjih 30 godina, osim "Eksterminatora 17" koji je ostao kod "Imanoida" na zahtev scenariste Žan-Pjer Dionea. Slična situacija dogodila se pre petnaest godina kada je grupa "Dargo" prodala deo svog kataloga "Imanoidima", a među naslovima bila je i celokupna Bilalova produkcija. Ubrzo, autor beogradskog porekla, postao je lokomotiva kuće sa tiražima albuma od 300 do 500 hiljada primeraka.

Nova matična kuća Enkija Bilala, belgijski izdavač "Kasterman", danas deo francuske grupe "Flamarion", osnovan je 1780. godine, što mu daje status najstarijeg strip izdavača na svetu. Počevši 1934. godine da objavljuju Tentenove avanture, "Kasterman" se specijalizovao za dečji i omladinski strip. Od 1978. godine započeo je da osvaja tržište stripa za odrasle, okupivši oko sebe najznamenitije autore tog vremena - Tardija, Prata, Foresta, Buržona... Nastavljajući produkciju u dva pravca, "Kasterman" važi za jednog od najznačajnijih evropskih strip izdavača. Prvi projekat sa Bilalom već je u toku i prema autorovoj izjavi, poslednji nastavak trilogije o Najku, Lejli i Amiru, Bosancima rođenim u Sarajevu za vreme građanskog rata, pojaviće se juna 2006. godine.

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No 222.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

INTERVJU SA MILOŠEM NICIĆEM:
UZ ODREĐENU DOZU SAMOKRITIKE

Miloš Nicić, dobitnik Memorijalne plakete Nikola Mitrović Kokan u kategoriji ilustracije na Balkanskoj Smotri Mladih Strip Autora za 2004. godinu, jedan je od ilustratora i strip crtača o kojima javnost, uprkos (ogromnom) kvalitetu njihovog rada, malo zna. Evo, da to makar malo popravimo...

1. Odakle ljubav prema stripu i ilustraciji?
Nemam pojma... Oduvek, valjda. Kao klinac sam se "drogirao" stripovima, ali zanimljivo da sam nekako zaobišao ono što su drugi klinci voleli - Zagora, Bleka i Alana Forda. Voleo sam Diznija i superheroje. Pokušavao da precrtam i da nacrtam nesto svoje. Jako mi je bilo bitno kada je Spunk objavljivao "Marvelovu školu stripa". Nekako, shvatio sam da svako može da crta, samo ako nauči. Ilustracija dolazi iz moje ljubavi prema fantastici. Zainteresovao sam se kada je počeo da izlazi Alef ilustrovan Bobovim i Wladinim naslovnicama i vinjetama. To me je zapalilo, hteo sam i ja jednog dana da objavljujem ilustracije koje bi drugi gledali onako kako sam ja gledao njihove.

2. Kako se u to uklapaju kompjuteri?
Nikako (smeh)! Mislim da je u pitanju želja da se nešto stvori. Nikada se nisam mnogo igrao, mnogo zabavnije mi je bilo programiranje, koje sam počeo da učim još kao klinac. Ja sam želeo da pravim igrice! Današnji računari su dovoljno jaki da mogu da zamene crtčki alat, pod uslovom da se navikneš da crtaš na jednom, a gledaš na drugo mesto. Bio sam u konstantnom ratu sa papirom, četkama i nekvalitetnim bojama i tuševima, strpljenje mi je bilo na izmaku i tako je kompjuter otprilike došao kao rešenje.

3. Šta je po tebi potrebno da se spasi domaca strip scenu?
Treba li joj uopste spasavanje? Žao mi je što to moram da kažem, ali trebaju pare. Sa jedne strane, potrebni su ljudi koji su spremni da ulože u naše tržište i da objavljuju stripove, koji će da budu stalno prisutni na kisocima i u knjižarama, koje će klinci da kupuju, čitaju i vole. Sa druge strane potrebna je država, koja će da se isprsi za strip časopis koji bi forsirao domaće snage. Uslov za neafirmisane autore bi bio da sa svakim novim stripom pokazuju napredak. Časopis bi izlazio redovno, čak i po cenu gubitka, a uredništvo i autori bi morali da budu plaćeni.

4. Pet omiljenih stripova, pet omiljenih filmova, pet omiljenih muzickih albuma, pet omiljenih filmova, ne to je vec bilo, par omiljenih knjiga, pet omiljenih bezakoholnih pica...
Nabrajanja! Moje omiljeno pitanje (smeh)... Upropastio si mi koncepciju odgovora u dva pasusa. Dakle - stripovi!!! Ovo je teško. Onako na prepad, ono što me inspiriše - bilo šta od Moebiusa, zatim stripovi koje je svojevremeno objavljivao Tron, pogotovu Darko Perović, onda Pahekovi stripovi, pa Loazelovi kao naprimer "Potraga za onovremenskom pticom", Frezatovi "Patuljci"... Ima dosta toga. Filmovi!!! Spaceballs, Đavolji advokat, Blade, AniMatrix, Hakeri, Indijana Džons i poslednji krstaški pohod, Grad tame, Vrana, Lavirint, Romeo i Julija, Šesto čulo, Svemirski vojnici... Eto ti gomila, kad si već dva puta pitao, a dodao bih i "Kako je propao RnR" kao časni domaći izuzetak (smeh). Knjige! "Amber" ciklus od Zelaznija, "Hiperion" ciklus od Simonsa, "To" od Kinga, "Knjiga lobanja" od Silverberga, "Hobit" od Tolkina, "Vodič" od Adamsa... Pića!!! Bezalkoholna!!! Pošto sam prestao da pijem kolu, lista ostaje beskrajno opustošena - kisela voda, jogurt, sok od paradajza, voćni sokovi od višnje, narandže i ananasa. Hmm. To bi bilo to. Muzikaaaaa! Dakle da vidimo da li ću uspeti da skrpim pet super komada. "The Wall" (Pink Floyd), "A Momentary Lapse of Reason" (Pink Floyd), "Pornograffitti" (Extreme), "Apetite for Destruction"(Guns & Roses)... Pazi, stvarno nemam pojma uglavnom slušam sve onako đuture, zavisno od raspoloženja.

5. Iz ove pozicije slave, imaš li koju reč mudrosti za autore koji tek počinju?
Neka rade ono što vole i neka vole ono što rade. Uz određenu dozu samokritike.

sadržaj

6.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (281)

Darko Macan
darko.macan@zg.htnet.hr

SVETO TROJSTVO (4): ZAKLJUČAK

Čita li me koji svećenik, možda bi mi mogao odgovoriti kako čovjek zna da je pozvan na služenje Bogu? Kao klinac sam, naime, mislio da to u najmanju ruku mora biti nebesko ukazanje, u me uperen Božji prst, te da su odabranici redom nepokolebivi fanatici. Danas mi se čini da je svojevrstan poziv već kad čovjek o pozivu razmišlja, ali proš'o voz. Uostalom, nije da me svjetovne stvari nisu privlačile, a nisu mi baš mirisale ni ideje hijerarhije i autoriteta.

Uostalom, tko kaže da nisam postao svećenikom?

Em me kolega nema par dana nazvao "propovjednikom", em me i skloni i neskloni zovu "guruom", em sam na SFeraKonu jednom čuo kako činim da nošenje klupa zvuči kao svačija sveta dužnost. Vjerojatno sve ovo nije novost vama koji moje tjedne prodike čitate na ovome mjestu...

A sad sam, sa Svetim Trojstvom, i u religijske metafore odbrijao. No dobro, barem mi je izbor panteona ekumenski i nekontroverzan ... Tezuka, Hergé i Kirby - budist, katolik i Židov - u svojim su kulturama više-manje univerzalno prihvaćeni kao rodonačelnici današnjeg stripa. Različiti su i slični - Tezuku i Kirbya može se spariti dinamikom, Hergéa i Tezuku čistom linijom, Kirbya i Hergéa kavezom dječje pustolovine - ali na presjeku im se uvijek nalazi vlastito iskustvo pretočeno u pripovijedanje. Istraživači, kako ih naziva Scott Mc Cloud, oni koji se formom bave prije nego sadržajem, znaju biti sjajni, ali religije se osnivaju oko pripovijedanja. I propovijedanja, bien sur...:)

Naravno da je ograničenje na Trojstvo proizvoljno. McCloud (opet on, ali pripremamo tu knjigu pa mi je stalno na pameti) u svom četvrtom kutu drži arta spiegelmana čijem je Mausu trebalo dvadeset godina, čitava jedna generacija, kako bi začeo trend stripova za odrasle, ali i Caniff bi imao mjesto u nekoj verziji. I Schulz, Moebius, Maurović...

Možda ne trebaju svakome bogovi, ali meni (bogibogme) da. Tko bi me podigao kad posrnem, čiji bi me primjer nadahnuo, ako ne onih koji su put prešli prije mene? Sâm sam malen i slab pa zato pjevam Trojstvu i njihovu koru.

Ite, missa est.


***
Q STRIP 9 na svim kioscima i u vašim omiljenim knjižarama (More Comics, Alan Ford, Libellus, Tino, Stripoteka)!
Dnevne strip vijesti na qstrip.blog.hr !
Kritike knjiga i stripova na mcn.blog.hr !

sadržaj

7.

Q STRIP

Strip Vesti

Na blogu Q STRIP Darka Macana ima puno vesti i zanimljivosti a Strip vesti vam uvek prenesu jednu kao malu drašQalicu:

Naš vjerni čitatelj Weirdo Intacta na forumu je stripovi.com obznanio kako je, čitajući web-stranice za ručkom, pronašao ono što sam ja preskočio jer ne ručam (ali zato triput doručkujem): kako je Jim Lee Newsarami izjavio da je vrlo zanimljiv ilustrator Adi Granov Bosanac. Ja sam do sada vjerovao, tko zna zašto, da je Bugarin, ali sad mu moram dati čelno mjesto u današnjem pregledu vijesti. Jim Lee još nešto onda truća o tome kako mu je palo na pamet ujediniti u jednom albumu Adija, našega Esada i Enkija Bilala … Ali o tom, kad i ako, a sad možete skočiti na Adijev sajt, za čiji je link isto zaslužan ručajući Weirdo.

Osim toga, na Q Strip-u ste protekle nedelje mogli pročitati sledeće priloge:

• [priQaz] Play it again, Darwyn (mcn)
• [priQaz] Gracias! (mcn)
• [priQaz] Prljavi Harry u tangama (Djole)
• [Qolumna] oQo stripa (Vladimir Tadić)
  Reality comix
• [priQaz] Šezdesetak godina u šezdesetak minuta (mcn)
• i naravno [dnevniQ] Pregled vijesti za svaki dan 20.08.-26.08.
  
  
  Kompletne priloge možete pročitati na sledećoj adresi:
  http://qstrip.blog.hr/
  
  
  
  

sadržaj

8.

INTERNET STRIPOVI

Strip Vesti

Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima, nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:

STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:

-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/

-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php

-SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić)
vigled.sky.prohosting.com/

ŠTEFICA Jambriščak, NOVO!
prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik)
www.niktitanik.com

STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om

-SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka)
prijaviti se na email adresu: fstraka@eunet.yu

STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM

-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp

-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/

-Stripovi... (Dunja Janković)
deenes.ffzg.hr/~tdujmovi/strip.htm

STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU

-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml

-JOHN'S PARADISE (Alić/Gelemanović)
www.johnsparadise.com

-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com

-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current

-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
legostargalactica.keenspace.com/

STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE

-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/

-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm

-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak

sadržaj

9.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan Banjanin su obezbedili sledeće priloge:

Susreti: Vladimir Arsenijević, pisac

ZABOTAVIĆEMO KAKO SE PIŠE OBIČNA LJUDSKA PRIČA

Nova knjiga “Išmail” Vladimira Arsenijevića ilustrovana je crtežima poznatog strip crtača Aleksandra Zografa. Knjiga je nastala u interaktivnoj komunikaciji kojoj su se priključili Borivoj Radaković i Svebor Miyić. Radnja “Išmaila” se dešava oko parastosa istoimenog junaka, koji se ubio bacivši se sa kokoškom pod voz. Pripovijedač je njegov sestrić, petnaestogodišnji dječak. “Išmail” je objavio “Rende”, a ova knjiga će biti predstavljena u okviru Podgoričkog kulturnog ljeta. Arsenijević je najavio interesantnu promociju, praćenu slajdojvima iz knjige i dva kratka filma.

*»Išmail« je nastao iz crteža?
-Išmail je nastao kao saradnja Aleksandra Zografa i mene. Aleksandar Zograf je naš najistaknutiji strip crtač u zemlji a definitivno i u inostranstvu, zastupljen je na internacionalnoj sceni. Mi se znamo od ranog djetinjstva, zapravo od tinejyerskih dana obojica smo bili dio one pank scene s kraja sedamdesetih godina, s tim što sam ja tada svirao u bendu »Urbana gerila«, a on je tada radio prvi fanzin u nas koji se zvao »Kreten«. Kasnije je Zograf evoluirao u strip crtača, ja u pisca i 25 godina nakon početka našeg poznanstva mi smo se našli i odlučili da radimo nešto zajedno. Stvar je krenula od francuskog izdavača koji je naručio ovaj projekat. Riječ je o malom izdavaču iz Marseja koji ima ediciju »Black is beautiful« gdje se angažuju crtač i pisac i od njih se traže da ostvare jedan vid saradnje. U tom smislu da crtač nacrta nešto što će poslužiti kao inspiracija piscu, a da poslije na osnovu teksta koji je nastao nadahnut crtežom, crtač opet docrta ostatak ilustracija. Tako da se stvori jedan zatvoren krug, interesantna razmjena između dvojice ljudi. Mi smo odlučili da se odazovemo pozivu izdavača, to nam se učinilo intersantno i zabavno. I Zograf je nacrtao taj inicijalni crtež i ja sam nad njim mozgao nekoliko mjeseci prije nego što je priča krenula da teče. Nekih godinu dana sam pisao tekst, potom sam ga vratio Zografu, on je docrtao ilustracije i tako je nastala knjiga »Išmail«.

*Borivoj Radaković je pisao lik Drageca, železničara iz Zagorja. Kroz taj lik vidi se i vas eksperiment sa jezikom?
-Jeste. Ja sam shvatio kada sam počeo da radim tu priču da je ona sva u jeziku. Pripovijedač je petnaestogodišnji dječak, 1979. godine. Taj dječak je otkrio pank, međutim i dalje živi u lagodnom okruženju srednje klase tog poznog Titovog doba. On priča kombinacijom uličnog tvrdog govora sa puno slenga, sa puno pežorativne leksike. Sa druge strane, njegova majka govori novim govorom samoupravnog socijalističkog doba, a njegove dvije baba- tetke pripadaju takozvanoj predratnoj generaciji beogradskih frajli definisane su tim predratnim govorom. To je interesantno šarenilo najrazličitijih urbanih dijalekata u koji upada i zagorski jezik. Mislim da to čini čitavu stvar vrlo interesantnom. Borivoj Radaković je majstor hrvatskog jezika, on je jedan od najvećih stilista čini mi se u hrvatskoj književnosti i sa zaista posebnim darom za taj zagorski dijalekat, ili zagorski jezik, kako neki zovu tu kajkavštinu. Ja sam shvatio da želim da uvedem lik tog Zagorca, i automatski sam pomislio na mogućnost da uvedem Borivoja Radakovića i da pored te saradnje koju smo Zograf i ja uspostavili uspostavimo još neku saradnju. Jer, to je ono što je meni postalo interesantno u procesu stvaranja ove knjige. Naime, činjenica je da je proces rada u književnosti izuzetno usamljenički. Na izvjestan način to jeste dobro, ali kada čovjek radi to dugi niz godina to onda postaje opterećenje.Vi naprosto morate da se izolujete u sobu, isključite TV, muziku, da istjerate djecu, mačke, pa da sjednete da pišete. Ovo je bila sjajna prilika da se knjiga stvara u komunikaciji, u intenzivnoj saradnji. Borivoj Radaković i ja smo fantastično funkcionisali, ja sam uveo lik Drageca Bonfleka i pokazao sam Radakoviću dio knjige koji je do tada bio napisan i zamolio sam ga da uradi predložak koji bih ja kasnije mogao slobodno da sjeckam, ukrajam, uklapam u ostatak teksta. On je to uradio i mi smo potom mejlovima imali vrlo intenzivnu komunikaciju, jedno pet, šest mjeseci. Ja ne kažem da je to neophodno u književnosti, ali mi smo se zaista veoma dobro zabavljali. Često knjige koje nastaju u mukama ispadnu vrlo dobre, ali ovo je knjiga koja je nastala kroz laku i otvorenu saradnju.

*Ova knjiga se može čitati i kao omaž sedamdesetim godinama, neoavangardi, početku panka, zar ne?
-Ona to jednim velikim svojim dijelom i jeste. Moji intimni ralozi za sve to su dvojaki. Bilo je to doba kada smo se Zograf i ja upoznali, sa druge strane ja sam osjetio strahovit napor svojim položajem u srpskoj književnosti. Ja sam se pojavio polovinom devedesetih u književnosti sa knjigom »U potpalublju« koja je intenzivno govorila o tim devedesetim, kasnije je to bila knjiga »Anđela«, ona je još intenzivnije govorila o tom dobu, pa potom »Meksiko« koji je itekako govorio o tom strašnom kraju devedestih godina, o nasilju na Kosovu i bombardovanju Srbije i Crne Gore. Tako da je cijelo moje bavljenje književnošću bilo jedino vezano za te proklete devedesete. Pisac ima zahvalnost prema lošim događajima i strašna iskustva koja nikom nijesu trebala se pretvaraju u dobru književnost. Šteta je što su stvari takve, što imamo takve drame u našim rukama, jer ćemo zaboraviti kako se služi malim sredstvima, kako se piše obična ljudska priča, gdje niko ne gine, gdje ništa ne eksplodira. Onda sam pomislio kako bih ja mogao da napišem nešto tako, odakle da krenem, gdje da se vratim. Bila mi je idealna ta 1979. godina, kada je smještena radnja, to je godina velike suspenzije, veliki vakuum, Titovo vrijeme se primiče kraju, on samo što nije bio umro. Za godinu dana biće sve drugačije, a još se nije dogodilo. Tako da je prisutna neka atmosfera velikog iščekivanja u svemu tome. Takođe, s one druge strane koja se tiče samog pripovedača, 1979. godine to i on kaže, nije bilo ničega što se tiče panka i novog talasa, već 1980. došlo je do velike ekspolozije, kreativne razmjene novotalasne scene koja se odvijala između Beograda, Ljubljane, Zagreba i drugih gradova bivše Jugoslavije. To je bilo vrijeme kada smo živjeli u pauzi, čekajući da se nešto dogodi i onda su stvari naglo počele da se odvijaju i na zvaničnom nivou nakon Titove smrti su one krenule strahovito nadolje; ekonomija se survala, političko vođstvo Jugoslavije ostalo je obezglavljeno i sve je to u konačnom obračunu vodilo ka onom strašnom razrješenju iz devedesetih godina. U drugom smislu sub kultura je postala sjajna nakon 1979. Teško je zamisliti bolje godine u kulturi mladih od početka osamdesetih godina.

*Čini se da je »Išmail« u istoj ravni sa Leksikonom YU mitologije, da li sam u pravu?
-Valjda čovjek kada radi na nečemu toliko dugo, ja sam proveo godine na Leksikonu YU mitologije, jer riječ je o ogromnoj građi, onda nekakav utisak ostaje da visi. Ja se jesam poslužio ne Leksikonom, nego prosto osjećanjem da je pop kultura toga doba nama sada opet postala interesantna. Da ona ima jednu svjetlucavost, da je riječ o vremenu koje je višestruko i neminovno prošlo, da je za nama i da sve stvari kao da vadimo iz nekakvog bunara iz nekog rezervoara prošlosti. Imaju tu vrstu sjaja, koji ne možemo da vratimo. Mi se u toj knjizi pozivamo na Ljupku Dimitrovsku, na Smokija, pominju se nekakvi proizvodi, ali nijesmo bacili akcente na to, već mi se činilo da je mnogo interesantnije ono što priča ima da ispriča, a to je veza između neoavangarde i one fantastične scene koja se pojavila krajem šezdesetih godina i ono što se desilo na polju kulture mladih, panka i novog talasa s kraja sedamdesetih godina. To je jedna od tajnih veza, nešto što nije na samoj površini naše svijesti, ali što je nevjerovatno uticalo na način na koji koncepiramo svijet i način na koji ga tumačimo. To su stvari koje nikada nijesu ušle u jugoslovenski mejnstrim, a opet su izvršile uticaj. Ovo je zapravo priča o tom dubinskom, nevidljivom, tajnom uticaju.

*»Išmail« je knjiga o umjetniku i njegovom djelu. Koliko zapravo umjetnik može biti težak svojim bližnjima?
-Ima knjiga tezu koja nije nepoznata, a to je da su često ljudi kojima smo se svi mi inspirisali, koje smatramo vrhom svjetske umjetnosti, bili u svoje vrijeme i najčešće unutar intimnog kruga doživljavani kao ludaci. Ono što je visoka umjetnost za spoljni svijet, često je samo ludilo za porodicu i neposredno okruženje u kome je odrastao. Posebna je stvar sa neoavangardnom scenom u Jugoslaviji. Naime, jugoslovenska ideologija je pedesetih godina raščistila sa socrealizmom, pravcem koji odgovara socijalističkoj ideologiji i dopustila je vrlo intesantan talas modernista na svim planovima i otud nama sjajna djela na polju likovnih umjetnosti, književnosti. Neoavangarda je bila nešto sa čim ta ideologija nije umjela da izađe na kraj. I to je ostalo u ravni sa Išmailom, koji je predstavnik neoavangardne scene i majke predstavnika pravovjerne, mlade generacije ljudi koji su se formirali u samoupravnom socijalizmu. Šta je tu umjetnost, ako iza nje ne ostaje baš ništa, nikakve slike, knjige, pozorišne predstave, filma? Kakve su to akcije? Performansi? Išmailova sestra ne može to da shvati u onoj mjeri u kojoj naše društvo toga doba nije moglo to da shvati. Kada pogledate ko su najveće žrtve među umjetnicima u to vrijeme; svakako ne Dobrica Ćosić, Oskar Davičo ili Miodrag Bulatović, bilo ko uslovno rečeno od tih modernista. Nego su to Lazar Stojanović, filmski reditelj, Makavejev, ljudi iz novosadske grupe »Kod« Slobodan Tišma, Miroslav Mandić, koji su odležali u zatvoru nekoliko godina i bili izloženi različitim vrstama maltretiranja od strane ondašnje vlasti. Ta mlada umjetnost s kraja šezdesetih, otvrena, sklona izazivanju, podrivanju autoriteta je osjetila šamare sistema koji je poznavao prisilu kao metod. Na isti način Išmail strada u samoj knjizi i odlazi iz zemlje. Dakle, Išmail je fiktivni, ali vrlo realno odslikan mogući predstavnik neoavangardne scene s kraja šezdesetih godina.


Nevidlji, tajni uticaj

*Čini se da je »Išmail« u istoj ravni sa Leksikonom YU mitologije, da li sam u pravu?
-Valjda čovjek kada radi na nečemu toliko dugo, ja sam proveo godine na Leksikonu YU mitologije, jer riječ je o ogromnoj građi, onda nekakav utisak ostaje da visi. Ja se jesam poslužio ne Leksikonom, nego prosto osjećanjem da je pop kultura toga doba nama sada opet postala interesantna. Da ona ima jednu svjetlucavost, da je riječ o vremenu koje je višestruko i neminovno prošlo, da je za nama i da sve stvari kao da vadimo iz nekakvog bunara iz nekog rezervoara prošlosti. Imaju tu vrstu sjaja, koji ne možemo da vratimo. Mi se u toj knjizi pozivamo na Ljupku Dimitrovsku, na Smokija, pominju se nekakvi proizvodi, ali nijesmo bacili akcente na to, već mi se činilo da je mnogo interesantnije ono što priča ima da ispriča, a to je veza između neoavangarde i one fantastične scene koja se pojavila krajem šezdesetih godina i ono što se desilo na polju kulture mladih, panka i novog talasa s kraja sedamdesetih godina. To je jedna od tajnih veza, nešto što nije na samoj površini naše svijesti, ali što je nevjerovatno uticalo na način na koji koncepiramo svijet i način na koji ga tumačimo. To su stvari koje nikada nijesu ušle u jugoslovenski mejnstrim, a opet su izvršile uticaj. Ovo je zapravo priča o tom dubinskom, nevidljivom, tajnom uticaju.

Vujica Ognjenović


Objavljeno: Pobjeda, Podgorica, 20.08.2005.godine

NA VREME

Izložba radova strip autora, grafičkih dizajnera i ilustratora mladje generacije koji su, pod supervizijom čuvenog njujorškog dizajnera Mirka Ilića, osmišljavali unutrašnje naslovne strane časopisa "Vreme", svečano će biti otvorena 27. avgusta u Atrijumu Biblioteke grada Beograda.

Vodjeni idejnim konceptom grafičkog dizajnera i ilustratora Ilića, Beogradski letnji festival (Belef) je, u saradnji s nedeljnikom "Vreme", predstavio proteklih osam nedelja autore mladje generacije, koji su direktno reagovali na aktuelne kulturološke ili društvene fenomene i predstavili jasne grafičke stavove svoje generacije na unutrašnjoj naslovnoj strani nedeljnika, u okviru projekta "Na VREME!".

Predstavljeni autori pripadaju svetu različitih poetika, senzibiliteta, pa čak i grafičkih disciplina, ali ih objedinjuje silovitost intelektualne i emotivne energije njihovog rada, preciznost i čistota autorske strategije, kvalitet i inovativnost rada, pa čak i izvesna subverzivna crta. U projektu su učestvovali: Nebojsa Cvetković, Tihomir Celanović, Andrej Dolinka, Aleksandar Maćašev, Igor Milovanović, Dušan Pavlić, Milan Pavlović, Mane Radmanović, Boban Savić, Slaviša Savić i Maja Veselinović.

Njihovi radovi postavljeni su već u Atrijumu Biblioteke grada, ali će izložbu svečano otvoriti 27. avgusta glavni i odgovorni urednik nedeljnika "Vreme" Dragoljub Žarković, supervizor i idejni tvorac projekta Mirko Ilić i urednica fotografije u "Vremenu" Goranka Matić. Izložba će biti otvorena do 1. septembra. (SeeCult)


Objavljeno: radio021, Novi Sad, 24.08.2005.godine

LOBAČEV: OSNIVAČ SRPSKOG STRIPA

Jurij Pavlovič Lobačov, sin ruskog konzula, rođen je 1909. godine u Skadru. Pošto je njegovu porodicu Prvi svetski rat uhvatio na Balkanu, a u Rusiji je počela Oktobarska revolucija u svoju zemlju nisu mogli da se vrate. Zato rešavaju da ostanu u Srbiji i naseljavaju se u Novom Sadu. Ipak, posle smrti roditelja, Đorđe Lobačev (kako ga kod nas zovu) dolazi u Beograd i uprkos siromaštvu, završava Prvu rusko-srpsku gimnaziju, a zatim i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu.

Posle studija se ženi i zapošljava u građevinskom preduzeću "Batinjol", ali 1934. firma propada i on je prinuđen da zarađuje oslikavajući ulične natpise i reklame za mala preduzeća. Tada počinje i da crta u kaiševima.

Kada se 21. oktobra 1934. godine u Politici pojavio Detektiv Iks 9, "najnovije čudo našeg vremena, kućni bioskop, roman u stripovima", Lobačev je danima proučavao novi fenomen. A onda je i sam počeo da crta.

U listu Panorama 23. marta 1935. objavio je svoj prvi strip "Krvavo nasledstvo", a pod pseudonimom Đoka Strip. Ipak, ovo nije bio prvi srpski strip, Slavu Lobačevu je oteo Vlastimir Belkić koji ga je preduhitrio za samo mesec dana.

Ubrzo Lobačev objavljuje i prvi strip s srpskom temom - Hajduk-Stanka. Postigao je neverovatan uspeh i "deveta umetnost" postaje sve popularnija u našoj zemlji. Stripovi se objavljuju u Politici, Politikinom zabavniku, a nastaju i mnoga posebna strip izdanja Strip, Crveni vrabac, Mika Miš, Mikijevo carstvo... Zbog svog rada u tom periodu Đorđe Lobačev se smatra osnivačem srpskog stripa, on crta Princezu Ru, Plavu pustolovku, Barona Minhauzena, Ženidbu cara Dušana, Baš Čelika, Biberče...

Kraj Drugog svetskog rata dočekuje na Sremskom frontu i posle rata nastavlja da se bavi crtanjem. Ipak, zbog sukoba sa SSSR-om sa ženom i sinom stavljen je u zapečaćeni vagon i poslat u Rumuniju, da bi se u Rusiju preselio posle Staljinove smrti. Od tada živi u Lenjingradu, mada se dugo ne bavi stripom pošto je ovaj smatran kapitalističkom izmišljotinom.

Iako je oteran iz Beograda i Jugoslavije Lobačev je ostao značajan za srpski strip. Posebno zato što je 1965. ponovo počeo da kod nas objavljuje svoja dela. Na Vinkovačkom salonu stripa 1985, sasvim zasluženo, dodeljena mu je nagrada za životno delo.

Preminuo je u Rusiji 23. jula 2003. godine ostavivši za sobom neverovatno delo koje karakteriše jedinstveni stil.


Objavljeno: Glas Javnosti, Beograd, 24.08.2005.godine

CRTANI JUNACI

MAGIČNI VETAR

Crtanih junaka sa Divljeg zapada postoji mnogo - od kapetana Mikija i Malog Rendžera do Teksa Vilera, Zagora i Taličnog Toma. Svi oni su borci za pravdu, spretni i brzi na revolveru, a po prerijama Severne Amerike jure zlikovce koji ne prezaju ni od čega.

Jedan junak se, ipak, mnogo razlikuje od ostalih. To je Magični Vetar, najmlađi strip junak na našim kioscima. Ali ko je taj Magični Vetar, pitaju se oni koji još nisu čuli za njega. Jednostavan odgovor bi mogao da glasi: indijanski vrač, šaman plemena Lakota koje pripada narodu Sijuksa. On to, svakako, jeste. Ali Magični Vetar, za razliku od svojih "kolega", nije Indijanac.

NJegovo pravo ime je Ned Elis i bivši je američki vojnik. Priča i počinje kada on, sa velikom grupom vojnika, prati voz koji prenosi oružje, ali taj put bio im je poslednji. Voz je eksplodirao i svi su poginuli. Svi osim jednog, naravno, Neda Elisa. I on je bio na izmaku snaga, šrapnel ga je pogodio u glavu i umirao je sve dok ga nije pronašao Šepavi Konj, vrač plemena Lakota. Ovaj moćni šaman imao je viziju da će mu Veliki Duh poslati svog izaslanika i on ga je prepoznao u polumrtvom vojniku, pa nije imao drugog izbora do da mu pomogne. Kada se vojnik probudio, nije znao ni kako se zove. Nije se sećao prošlosti, ali dobio je neverovatan dar - moć da putem vizija predviđa budućnost.

Za Šepavog Konja to je bio samo još jedan dokaz - prihvatio ga je kao svog učenika i nadenuo mu ime Magični Vetar. Vremenom pleme ga prihvata i on postaje "čudan čovek", zaštitnik plemena, moćan šaman koji je u stanju da se sukobi sa utvarama i demonima.

Ipak, prošlost ga ne ostavlja na miru. Posle nekih događaja koji su ga zainteresovali, Magični Vetar se seća Neda Elisa (svoje prošlosti) i počinje da ispituje napad na voz. Uz pomoć čikaškog novinara Vilija Ričardsa Poa (nadimak je dobio po Edgard Alan Pou, čuvenom pesniku), koji mu postaje najbolji prijatelj, on se upušta u tu avanturu i shvata da je napad bio samo jedna akcija opasnih zaverenika među kojima je i Hauard Hogan, beskrupulozni poslovni čovek, pripadnik ezoterijske sekte Crna arkada.

Magični Vetar tako vodi dvostruki život, život ratnika/revolveraša i život šamana. On ima nisko pripasan revolver koji mu pomaže da pobedi kada se suoči s ljudima. Ali, njemu nisu dovoljne snaga i revolveraška brzina za pobedu. Kada se pojave razne utvare i demoni, on mora da pribegne magiji i drevnim indijanskim tradicijama. I u tom svetu on se odlično snalazi tako da pobeđuje čak i protivnike kakvi su Vindigo i Vupi.

Ovaj strip pojavio se krajem devedesetih, a delo je Đanfranka Manfredija, koji je bio inspirisan knjigom "Poslednji Mohikanac" i stripom "Dilan Dog". Ova kombinacija vestern žanra i horora (fantastike) do sada je u Italiji postigla neverovatnu popularnost, a pre godinu dana pojavila se i kod nas.

A. I.


Objavljeno: Glas Javnosti, Beograd, 24.08.2005.godine

"Čarli i fabrika čokolade" Roalda Dala prvi put na srpskom

DEČIJA KNJIGA MILENIJUMA

"Ako želite da se prisetite kako izgleda živeti u svetu dece, onda morate da se spustite na kolena, oslonite na ruke i u takvom položaju provedete čitavu nedelju", rekao je Roald Dal, jedan od najčitanijih britanskih pisaca za decu, čijih se dvadeset naslova prodaje u desetomilionskim tiražima. Knjiga "Čarli i fabrika čokolade" prvi put je objavljena pre 40 godina, tačnije 1964, a 2000. ovenčana milenijumskom nagradom za najbolju knjigu za decu. Sada je knjiga izašla prvi put na srpskom jeziku, u izdanju nove izdavačke kuće Beli put. "Čarlija i fabriku čokolade" sa ilustracijama Kventina Blejka, prevela je Mila Milenković, a stihove prepevala Vesna Smiljanić. Priča je uzbudljiva, a poruka jednostavna. Dečak Čarli Bakit iz siromašne porodice, zajedno sa još četvoro odabranih (svako od njih sa ponekom manom), zahvaljujući malčice uvrnutom Viliju Vonki, vlasniku najpoznatije fabrike čokolade, dobija priliku da ostvari ono što je san mnoge dece - da bude gost u toj fabrici, ali i da mu se, kao i ostaloj deci, dogodi i nešto više...

Milan Vuletić, glavni i odgovori urednik Belog puta, najavio je da će se ova kuća baviti grafičkim novelama, od kojih su prve već objavljene ("Konstantin", "Sto metaka", "Betmen", "Propovednik" i "Sendmen") te stripovima, knjigama za decu, bogato ilustrovanim knjigama, slikovnicama. Ova izdavačka kuća uskoro će promovisati i svoj sajt, a do Sajma knjiga planira da se predstavi sa oko 45 izdanja. Objavljivanje knjige "Čarli i fabrika čokolade" praćeno je premijerom istoimenog filma u distribuciji Taka, održanom sinoć na otvorenom bisokopu na Tašmajdanu.

I. M.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 26.08.2005.godine

sadržaj

10.

SUPERMEN VIĐEN U SRBIJI

štampa

Marko Ajdarić mi poslao par priloga tipa: "Vidi kako nas predstavljaju ovi kreteni", a meni jadnom nije preostalo ništa drugo nego da mu prikupim priloge iz domaće štampe, ovde uglavnom prenesene iz Blica (ali je bilo toga svugde) i kažem: Vidi kako se sami predstavljamo"...:)

Ananova:

Superman spotted in Serbia

Serbian authorities are investigating reports of a real-life Superman after people claimed to have seen a cloaked figure flying over their houses.

Hundreds of residents in Ljubovija described seeing a cloaked person flying above buildings "as if he had an invisible engine on his back" and changing directions while in mid-air, local daily Blic reported.

One local said: "It was like something out of Superman or Batman. No one has any rational explanation for what we all saw."

Police in the town have refused to comment.

Superman é avistado na Sérvia
Por Marcus Ramone (26/08/05)

É um pássaro? É um aviăo? Năo, talvez seja uma alucinaçăo coletiva ou coisa que o valha.

O site de notícias Ananova divulgou uma inusitada nota sobre um suposto super-homem que foi visto sobrevoando a cidade de Ljubovija, na Sérvia.

As autoridades locais estariam investigando os relatos de centenas de moradores que afirmam terem visto uma figura de capa vermelha voando sobre suas casas.

"Era como se ele tivesse uma máquina invisível na parte de trás, fazendo-o voar em várias direçőes e parando no ar", revela outra reportagem do jornal sérvio Blic.

"Parecia o Superman. Mas ninguém tem nenhuma explicaçăo racional para o que todos nós vimos", disse uma das testemunhas do estranho acontecimento.

Apesar das investigaçőes, a polícia se recusa a comentar oficialmente o fato.

sadržaj

11.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-GAJIĆ U HOLANDIJI
Kod holandskog izdavača Blitz je objavljen i četvrti album Alekse Gajića i Valerie Mangin "Gesel Gods, de - 4 Vae victis" (Bič božji) u ediciji Millenium - Blitz, mek povez, cena 8.95 eura.
(Marko Ajdarić)


-ALEKSANDAR SOTIROVSKI NA PORTUGALSKOM
Prošle nedelje, doneo nam je vest Milan I. Nešić sa Sedme balkanske smotre mladih strip autora. Odatle, sam uzeo podatke o Aleksandru Sotirovskom i njegovoj grupi Lift (koja je u 2005e stigla do svog 10. rođendana) da pokažem našim čitaonicama na portugalskom kako lepi stripovi se izdaju u Makedoniji. Da komentariše crtež Sotirovskog, molio sam Edgara Franca (po meni, najoriginalniji crtač u Brazilu danas) da da svoje mišljenje. Franco je opisao crtez Sotirovski kao lep, jak i organičan.
To mozete da 'vidite' (teško ćete nešto razumeti, naravno) ovde.
(Marko Ajdarić)


-SMUĐA U SAINT-MALO-u
Između 28. i 30. oktobra, dešava se 251 festival Quai des Bulles u Saint-Malo, (preko Engleske). Quai des Bulles važi kao drugi ili treći po važnosti salon u Francuskoj. Među 250 autora (većina novih) biću Gradimir Smuđa, Lax (Christian Lacroix), koji je ove godine ogoroman uspeh postigao sa svojim albumom 'L'Aigle sans Orteils', Dany, Raoul Cauvin, Bourgeron, Efix (švajcarac koji je večito slikar, ali divno radi stripove), Frank Giroud, Max Cabanes, Michel Plessix, Jean Dufaux, i Olivier Vatine. Glavna izložba ove godine je za Sempé, (Pétit Nicolas).
(Marko Ajdarić)


-JANJETOV U BD MAG-u
Ovog meseca magazin o stripu koji se zove BDMag (Bandes Dessinées Magazine) stiže do svog 8. broja, i sve više ima uspeha i čitaoca u Francuskoj. Glavni članci su oko majstora Franquina (zbog divne izložbe o njemu u Parizu) i intervjui sa Frédéric Niffle (što izdaje u svojoj izdavačkoj kući Editions Niffle nove kolekcije velikih klasičnih Bandes dessinées) i sa Zoranom Janjetovim, oko serije Les Technoperes.
(Marko Ajdarić)


-VRAĆA SE PRAVI SPIROU
Nakon što je Dupuis objavio kraj izdanja magazina Spirou u Holandiji, ipak dolazi jedna dobra vest: najstarij magazin Bandes dessinées (ove nedelje stiže do svog 3515-og broja) će opet objavljivati serije svoje zlatne epohe. Spirou će imati 20 strana više, koštaće 1,60 evra (taman da bude malo jeftiniji nego Journal de Mickey). Cilj je da se vrati na tiraž do 200.000 komade po broju (sada se štampuje samo 100.000).
(Marko Ajdarić)


-MADAGASKAR BD
La Jungle en BD izdaje, u septembru, album stripova po 'Madagascar'u, animiranom filmu Dreamworks-a. Posle toga, već je predviđeno, će da izdaju i jednu 're-adapciju'. Film Zorro će isto biti obrađen kao strip. Ali La Jungle en BD nije vredan pažnje samo zbog toga. Ove godine oni su izdali najlepšu knjigu vezujući napisan humor i umetnost stripova: album 'Desproges en BD' u kome su 20 majstora kao Lauzier, Gotlib, Solé, Cabu i Goosens crtali i pisali stripove u počast Pierre Desprogesa, koji je za mene, najbolji pisac humora u Francuskoj u poslednjih 30 godina.
(Marko Ajdarić)


-KOMPLETAN CALVIN
Već može da se vidi (i da se kupi) na ovom linku kako će izgledati serija celog Calvin & Hobbes koja će biti izdata u oktobru, u kutiju sa 3 knjiga i 1440 strana.
(Marko Ajdarić)


-DARK HORSE U SVETU IGRAČAKA
Dark Horse, pored svojih mnogobrojnih stripova, sada radi i igračke po stripovima. Ali ne obične, već male kipiće (od 10 do 15 centimetara) kako se radilo u Americi 30tih i 40tih, preko rezine, na način koji se onda zvao 'sirocco' (ime vrućeg vazduha u Sahari). Mada je mali broj ovakvih kipića (750), sve serije Bone, Hellboy, Marv (od Sin City) i Magnus Robot Fighter već su rasprodate 3 meseca pre no što su gotovi. Za iduću godnu, već je predviđeno da se prodaju kipići Groo (od Sergio Aragones) i Conan.
(Marko Ajdarić)


-GREG RUCKA KOD BANTAM-a
Greg Rucka, koji je već uspeo da od Batmana izradi jači karakter i koji radi, van Dc Comics-a, svoje autorske serijale Queen and Country preko Oni Press-a upravo je izdao knjige kod Bantam-a, i nije loše urađeno. Sada u oktobru mesecu, izlazi prva videoigra za Xbox 360 (nova konsola od Micosofta) za koju je on napisao scenario: zvaće se ''Perfect Dark: Initial Vector'' i to je još jedna od mnogih adaptacija novele 'Pefect Dark', koja je u stvari ime već dugo vezano sa igricama. Da vidimo kako ce on proći tu probu...
(Marko Ajdarić)


-INTERVJU SA CRAIG YOE
Craig Yoe, čovek koji je nekada bio direktor 'Muppets'a ove godine je izdao jednu divnu knjigu, prvu iz serije, koja se zove 'Arf'. Arf je, u stvari, serija oko veze između druge umetnosti i stripa. Nama nije bilo važno samo da uspemo da dobijemo intevju (na Engleskome), nego i do toga da smo uspeli da otvorimo još jedan strip prozor u bivšoj Jugoslaviji. Naš prijatelj Goran Klajić, iz Nosoroga (Banja Luka), nam je omogućio ovaj link da možemo da izdajemo takve vesti (jedna ili dve, nedeljno). Nadam se da će vam se dopasti serija, jer je zaista dobro urađena.
(Marko Ajdarić)


-LULU EIGHTBALL KOD ATOMIC BOOKS-a
Atomic Books je jedna od najboljih virtualnih prodavnica stripova (i ne samo) u Americi. Sada je ona počela da izdaje knjige stripova. Prva njihova knjiga je album od Lulu Eightball, originalni strip o danasnjem životu u Americi. Sama Emily Flake, koja je stvorila seriju stripova, kaže da je radnja autobiografska, Najjaci delovi serije su zgodne mešavine različitih životinja, u pričama. Magazin Entertainment Weekly je ove nedelje stavio Lulu Eightball na prvo mestu na svojoj listi noviteta koje vredi ptočitati. Da upoznaš Lulu Eightball, klikni ovde.
(Marko Ajdarić)


-NOSOROG 45
Nasi prijateji iz Nosoroga - iz Banje Luke- već su izdali na Internetu 45. broj virtualnog Nosoroga, u kome su prisutni karikaturisti iz Crne Gore, Hrvatske, Češke, Engleske, Francuske, Italije, Japana, Rumunije, Poljske, Švedske, Turske, Ukraine i Uruguaja. Svi ti umetnici vas čekaju ovde.
(Marko Ajdarić)

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti

Francuzi, nastavak...

-Edgard, le Roi des Animaux
mail cdtroswell@hotmail.com
chez.com/edgardlelion

-Alexandre Clérisse
mail kleron46@free.fr
kleron46.free.fr

-De Cape et de Crocs
mail capecrocs@free.fr
capecrocs.free.fr

-Passe-moi l'ciel - le web
mail didier.heynemans@libertysurf.fr
membres.lycos.fr/passemoilciel

-Bulle de Gomme
mail bulle-de-gomme@wanadoo.fr
perso.modulonet.fr/bdgomme

-Humour Noir Sur Fond Blanc
mail syl-20@syl-20.net
www.syl-20.net/liens.htm

-ChM BD
mail chm@skynet.be
users.skynet.be/chmbd

-Mondes Paralle`les
mail mondesparalleles@mondesparalleles.fr.st
www.mondesparalleles.fr.st

-Cyber Adventure Tsuka
mail catsuka@free.fr
www.catsuka.com

-Sébastien Göethals, dessinateur
mail c.meriaux@palais-des-papes.com
goethalssebastien.ifrance.com

-BD de collection
mail webmaster@bd-de-collection.com
www.bd-de-collection.com

-Associazione Guido Buzzelli
mail buzzelli@chez.com
www.chez.com/buzzelli

-Ma BDthe`que
mail granck@free.fr
granck.free.fr

-1200 Bulles
mail sophie@1200bulles.com
www.1200bulles.com

-Jurasitepat
mail crughon@hotmail.com
membres.lycos.fr/ivan25001

-Le Monde de Troy
mail romuald.gillard@wanadoo.fr
perso.wanadoo.fr/mondedetroy

-Le site de tout Lanfeust de Troy
mail danizam66@hotmail.com
www.lanfeust.be


...nastaviće se!

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad