prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. ART IN ROCK - mail
2. SRPSKI STRIP U 2004. GODINI - Slobodan Ivkov
3. JUŽNJAČKA UTEHA No 192. - Marko Stojanović
4. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (251) - Darko Macan
5. MOJ POGLED (120) - zmcomics
6. ŠTAMPA - štampa
7. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
   -ANGOULEM 2005
   
8. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
9. LINKOVI - Strip Vesti
10. DATUMI - Strip Vesti

1.

ART IN ROCK

mail

SKC Galerija
Kralja Milana 48, 11000 Beograd
Srbija i Crna Gora
e-mail: skcart@bitsyu.net
URL: http://www.skc.org.yu
tel/fax: +381 11 2688468


UMETNOST ROCK PLAKATA

IZLOŽBA PLAKATA I PREDSTAVLJANJE MONOGRAFIJE "ART IN ROCK"

Autori izložbe: Chuck Sperry i Chip Walker

16. – 19. januar 2004.
Otvaranje: nedelja, 16. januar u 19 sati
Predstavljanje monografije: sreda, 19. januar u 19 sati

Tokom decembra 2004., izdavačka kuća Chronicle Books je objavila obimnu monografiju ART IN ROCK : THE POSTER EXPLOSION, u kojoj je reprodukovano više od 1600 rock plakata i flajera, i zastupljeno oko dve stotine autora iz celog sveta. Zahvaljujući saradnji sa dvojicom autora rock plakata iz San Franciska (Chuck Sperry i Chip Walker), na izložbi u Galeriji studentskog kulturnog centra će od 16. do 19 januara biti predstavljeni plakati koji su pre samo nekoliko nedelja bili izloženi u Klubu 540 u San Francisku, povodom izlaska monografije ART IN ROCK. Među autorima zastupljeni su Firehouse, Chris Shaw, Dennis Loren, Jeff Ross, Tara McPherson i brojni drugi, koji su kreatori dizajna plakata za neke od najpoznatijih imena na populanoj i underground sceni - White Stripes, Neil Young, Mudhoney, Los Lobos, Shonen Knife, Jello Biafra....

Nakon razgovora o plakatima i knjizi u Galeriji studentskog kulturnog centra (učestvuju: Aleksandar Zograf i Chip Walker), 19. januara u 19h, zainteresovani će biti u mogućnosti da još jednom vide i, ukoliko žele, po povlašćenoj ceni kupe neke od plakata sa izložbe.

sadržaj

2.

SRPSKI STRIP U 2004. GODINI

Slobodan Ivkov

Deset najznačajnijih:

1. Zoran Penevski i Ivica Stevanović: "Ljubazni leševi", "Studentski kulturni centar", Novi Sad
2. Rajko Milošević - Gera: "Hauard Blejk - Pod svetlošću senke", "Marketprint", Novi Sad
3. Branislav Miltojević: "Antologija niškog stripa", DIGP "Prosveta", Niš
4. Aleksa Gajić: "U šrafovima", "Sistem komiks" ("System Comics"), Beograd
5. Gradimir Smuđa: "Vinsent i Van Gog", "Politikin zabavnik", "Politika", Beograd
6. Đakon Nenad Ilić i đakon Milorad Milosavljević: "Anđeo pustinje" (o Jovanu Krstitelju), edicija "Svetitelji", zajednički izdavači "Prolog" iz Vrnjačke Banje i "Plato" iz Beograda
7. Đorđe Milović: "Grbe u vrtu" (po motivima proze Dina Bucatija),"Studentski kulturni centar", Novi Sad
8. Radivoj Bogičević: "Kapetan Džon Piplfoks" (po tekstu drame Duška Radovića), "Narodna knjiga", Beograd
9. 1000. broj časopisa "Stripoteka", "Marketprint", Novi Sad
10. "Strip vesti", stripski internet-časopis, urednik i izdavač Zlatko Milenković, Novi Sad


U sedamdesetoj godini od početka objavljivanja prvog prevedenog moderno koncipiranog avanturističkog, realistički stilizovanog stripa u Srbiji, "Tajni agent Iks-9" scenariste Dešajela Hemeta i crtača Aleksa Rejmonda, 21. oktobra 1934. u dnevniku "Politika", od kada se i računa ovdašnje postojanje savremene "devete umetnosti", ponovo je posle mnogo sezona uspostavljen ritam po kojem se svakog meseca u proseku ovde objavi bar jedan premijerni album domaćih autora uz isto toliko meko povezanih svezaka srpskih stripara, te uz nekoliko puta veći broj premijerno prevedenih stranih crtanih priča. Uz to, na nešto više od jednog meseca otprilike, naši autori sa velikim uspehom u inostranstvu, gotovo bez izuzetaka u Francuskoj, publikuju jedan, samostalno ili u saradnji sa inostranim scenaristima kreirani originalni strip, produkcijski opremljen po najvišim svetskim standardima. Presedan u pogledu zemlje izdavanja napravio je Zoran Janjetov, kome je američki "D.C." u jednoj obimnoj knjizi tokom avgusta objavio zajedno prve 3 epizode "Tehnoočeva" crtane po scenarijima Alehandra Žodorovskog (Jodorovskog, Hodorovskog, ili kako je kom lektoru drago da transkribuje ime Alexandro Jodorowsky).

Po mojoj evidenciji, a sasvim je moguće da se ponešto bez ikakve zle namere i previdelo, u Srbiji je u 2004. godine objavljeno 12 albuma i 11 stripskih svesaka (izdanja manjeg formata ili obima), zbornika, tematskih brojeva časopisa ili specijalizovanih časopisa isključivo sa ostvarenjima domaćih stripara. Zatim, ovde je na srpski jezik prevedeno i kao zasebna izdanja objavljeno bar 16 albuma ili stripskih knjiga, te pored toga bar 52, u proseku minimum jedna nedeljno, "zlatnoserijsko-alanfordovsko-lunovmagnusovski" formatiranih svezaka inostranih serija "Ken Parker", "Magični vetar", "Alan Ford", "Akira", "Nepobedivi" & "Okružen mrtvima", "Dilan Dog", "Zagor", "Komandant Mark", "Kapetan Miki", "Blek", "Strip horor", "Seksi strip" i sličnih, od strane različitih izdavača ("Sistem komiks", "Marketprint", "Horus", Dekara, "Kolor medija internacional", "Abaton"...). Sve u svemu, ko je imao para da to proprati i pokupuje, svoju zbirku u Srbiji 2004. je na kioscima i u knjižarama mogao da obogati sa oko 100 zasebnih stripskih izdanja. A i još mnogo više obimnih stripova da pročita, jer, kako evidentirati još 12 kompletnih albuma prevedenih i objavljenih u "Stripoteci", dvadesetak u nastavcima objavljivanih u sredini "Politikinog zabavnika" i ko zna još koliko, ko zna gde rasutih po nestripskim časopisima ili zatrpanih u prešarenim kioscima?!

Onda, preveden je, i u izdanju "Derete" predstavljen roman "Neverovatne avanture Kavaliera & Claya" ("Amazing Adventures of Kavalier & Clay") Majkla Čebona (Michael Chabon) koji svi toliko hvale i koji još uvek nisam stigao da pročitam. Sa novogodišnjim popustom u "Deretinim" knjižarama, cena ove zamašne knjige je sa 680 pala na 430 din.

Samo što sam zaključio listu, u izlogu ponovo otvorene renovirane knjižare "Akademija" ispod SANU, video sam krajem 2004. publikovan nekakav meni do sada potpuno nepoznati, u obliku albuma uobličeni, u celini stripovani prevedeni udžbenik stranog jezika (verovatno engleskog, ali nisam siguran), no, više nisam imao snage da zapisujem, pa koga interesuje, neka ode i sam vidi o čemu se tamo radi.

U inostranstvu je štampano bar 9 albuma ili stripskih knjiga naših stvaralaca, od kojih su 4 kompletni rezultati domaće, i scenarističke i crtačke pameti.

Bez ikakve sumnje, po svemu najznačajniji srpski stripski izdavač je novosadski "Marketprint". Ovom prilikom biću Slobodan malo da ispravim Zlatkove statističke podatke iznete u broju 298 "Strip vesti" (videti članak "Eto, malo da se čujemo"). Verovatno preopterećen mnogim obavezama, a ja ionako pojma nemam kako i kada sve što od njega dobijamo uopšte stiže sam da uradi, nesumnjivo ponosan na svoju kuću izneo je: "Krenimo od Marketprinta koji je objavio 12 brojeva Stripoteke i isto toliko Akire, plus 16 strip albuma. To je dakle 40!!!" Na žalost - nije, iako bi bilo sjajno da je tako, i to smo konstatovali kada smo na moju inicijativu stravnili naše podatke. Nažalost, "Marketprint" je u 2004. stigao da objavi samo 12 strip albuma, pa im je konačni zbir publikacija 36, a ne 40, što skoro uopšte ne umanjuje ogroman uspeh izdavača. S druge strane, Zlatko dalje kaže: "Tu je i Systemcomics sa 7 svesaka Magičnog Vetra i 6 Ken Parkera plus 3-4 albuma.". Ni tu nije u pravu, ali ovaj put - srećom po našu stripsku scenu! Lično sam proverio u novootvorenoj mini-striparnici "System" u Beogradu u "Siti pasažu" na Obilićevom vencu (odmah pored hotela "Mažestik"), ovaj izdavač je u 2004. godini, istina, objavio 7 navedenih crno-belih svezaka "Magičnog vetra" i 6 "Kena Parkera", ali i 5-6 (a ne 3-4) albuma ("Bič Božji 4: Vae victis" scenariste Valeri Manžen/Valerie Mangin i crtača Alekse Gajića, "U šrafovima" Alekse Gajića, "Mladost Džona Difula/Inkal pre Inkala: Zbogom oče" scenariste Žodorovskog i crtača Zorana Janjetova, "Korrigans 1: Deca noći" scenariste Thomasa Mosdia i crtača Civiella i "Kalvin i Hobs: Yukon Ho!" Bila Votersona). Ono šesto izdanje koje je Zlatko, a i celokupna naša stripska kritika prenebregla, je jedna od uopšte najboljih epizoda "Kena Parkera" ("Normin princ"), samo štampana kao specijalni broj, i to u PUNOM KOLORU, na formatu nešto većem od naših verzija standardnih "bonelijevskih" serijala, ali i osetno manjem od standardnog albuma, pa je teško opredeliti se u koju grupu da ga svrstamo. Kako god bilo, tek "Sistem" je u 2004. objavio ukupno impresivnih 19 zasebnih stripskih jedinica. Ako se čitaocima pruži prilika, neka nikako ne zaobiđu ovu izvanrednu priču u kojoj su Berardi i Milaco na njihov način spojili Kena Parkera, Normu Džin/Merilin Monro i Hamleta. I samo još nešto da kažem: Zlatkovo i moje mišljenje se sasvim podudaraju u oceni koju ni sam ne bih umeo sažetije da iznesem, a tiče se "Horusovih sporadičnih ispada". Na ocenu višegodišnjeg rada ovog, u svakom pogledu diletantskog novosadskog izdavača ne treba ni trošiti više reči.

Svakodnevno su u novinama objavljivana samo 2 domaća stripa, u po jednom kaišu naravno. Nedeljnici, pogotovo lokalni, kao "Pančevac" na primer, ili vikend izdanja dnevnih listova (beogradski "Danas", recimo) su nešto češće davali priliku srpskim striparima, no u 2004. se novine i nespecijalizovani časopisi nikako nisu pretrzali u svojoj izdašnosti po pitanju "rasipanja" prostora na strip.

Evidentirao sam i 31 izložbu u Srbiji (samo u okviru pančevačkog festivala "Grrr!" realizovano je 11 izdvojenih postavki u 5 različitih zgrada) na kojima je strip bio izložen samostalno ili u kombinaciji sa drugim likovnim disciplinama, od samostalne izložbe stripova Miodraga Ivanovića - Mikice u uglednoj apatinskoj galeriji "Meandar", do izložbe eminentnog likovnog umetnika Predraga Kočovića u beogradskoj galeriji "Kolarac", postavke u kojoj je strip zauzeo važno mesto, a koja izložba je dobila godišnju nagradu kao najbolja održana u toj galeriji tokom 2004. Pored ove 31 (a vrlo verovatno da ih je bilo mnogo više) u Srbiji, održano je i više postavki srpskog stripa u inostranstvu, od kojih su 2 bile u Makedoniji.

Ovde smo u bioskopima videli 5 inostranih filmova snimljenih po stripovima i jednu, veoma lošu TV seriju "Džeremaja" po Hermanovom stripu koju je svakodnevno emitovala beogradska "BK televizija".

Više od pola liste čine novosadski stripski projekti, ona s njima i počinje i završava, pa je tako i "Studentski kulturni centar" iz Novog Sada na čelu sa direktorom Jovanom Gverom, na polju stripskog izdavaštva, u 2004. preuzeo prošlogodišnji primat od beogradskog "SKC"-a. Oba objavljena albuma, vrhunska u svakom pogledu, nalaze se na ovoj listi. "Ljubazni leševi" su, i u literarnom i u vizuelnom pogledu, maestralno postmodernističko ostvarenje trenutno najboljeg srpskog scenariste Zorana Penevskog i genijalnog crtača, asistenta na novosadskoj Akademiji umetnosti Ivice Stevanovića. Ova grafička novela po svemu može da se nosi sa najboljim inostranim pandanima. Borislav Stanojević je u svom vehementnom prikazu objavljenom u "Strip vestima" br. 266 od 7. maja 2004. godine, članku koji je nesumnjivo imao snažan odjek u našoj stripskoj javnosti i, ustalasavajući je, izazvao mnogobrojne reakcije i burne diskusije, dakle u delu svoje recenzije koji je prethodio beskompromisnoj "disekciji" tokom koje je otvoreno žigosao takođe nesumnjivo suvišni lik "razmetljivo - nametljive prišipetlje", bespogovorno i meni krajnje nesimpatičnog junaka za kojeg Stanojević kaže da "samo autor P.(enevski) mora položiti račun kako neko takav može da radi na onakvom mestu" i koga pronicljivo razotkriva kao "mo-mentalnog teroristu" nadahnuto skidajući sa njega kao "(anti)kvarne prišipetlje" masku lažnog anarhiste, dakle pre ovog suptilnog hirurškog zahvata kojim, nažalost bez mogućnosti i da ga post festum odstrani, samo lokalizuje nezdravo tkivo u građi grafičke novele, Stanojević iznosi neke ocene sa kojima se poznavaoci stripa, ali i književnosti i savremenog stvaralaštva uopšte, moraju složiti. On veli: "LJUBAZNI LEŠEVI su verovatno najznačajnija skretnica u istoriji srpskog stripa", te da ih, verovatno zbog nerazumevanja "prati neprijatan kritički muk". Usput, i potpisnika ovih redova, sigurno ne manje od Stanojevića, samo zbog drugih razloga, interesuje rešavanje misterije oko nastanka lika "prišipetlje". Iako nisam načisto kojem bi to komesaru kulture umetnik P. morao da položi račune u vezi svojih nekontrolisanih stvaralačkih podsticaja i razloga za proizvoljno raspoređivanje na neprilična radna mesta po antikvarijatima svojih, za ove poslove krajnje neprimerenih i moralno slabih likova, naćićemo već mi način! Propevaće P. nama, pa sve i da nema sluha! Milovićev album je dalji korak u evoluciji njegove vizuelno-narativne poetike.

Bucatijeva književnost se neočekivano dobro uklopila u pogled na svet našeg stripara.

Miloševićev "Hauard Blejk" je do sada najbolje i najkompletnije njegovo delo koje je, nažalost, kao i Smuđin "Van Gog" sa ove liste, zbog neverovatne inertnosti, tuposti, ziheraštva i kompleksa niže vrednosti naših stripskih urednika, osobina nesumnjivo zasnovanih na palanačkom mentalitetu, prvo sa nepoverenjem i nerazumevanjem odbijano, a tek pošto bi sa velikim uspehom bilo objavljeno u inostranstvu, bivalo prevedeno i kod nas. Velik napor i iskorak u ovom otužnom redosledu uspešno je napravio "Marketprint", pokušavajući prvi put da, gotovo istovremeno sa svetskom premijerom stripa nekog našeg stvaraoca, u istom obliku i kvalitetu štampe i poveza to delo objavi i na srpskom jeziku. Svaka čast!

Obimna i temeljna studija/antologija (tvrd povez, 404 str.) Branislava Miltojevića, jednog od naših vodećih stripskih i filmskih teoretičara, posvećena niškom stripu efektno je premostila jaz između dva stripska centra (Beograd i Novi Sad) i tzv. provincije, još jednom dokazujući kako naš problem nije u nepostojanju aktivnosti u nekom segmentu kulture u Srbiji, već u nesposobnosti i lenjosti umetničkih kritičara da ih sistematizuju, predoče drugima i time etabliraju. U niškom slučaju i da "demostriraju silu" lokalne stripske scene.

Produkcija privatnog beogradskog izdavača "Sistem komiks" Zorana Moroa, sa urednicima Igorom Markovićem i Milanom Rusalićem, posle januarskog stečaja "Dečjih novina" iz Gornjeg Milanovca, još jedina u Srbiji može da se, po kriterijumima profesionalnosti u pristupu prevodu, tehničkoj pripremi, poštovanju najavljenog ritma izlaženja i realizaciji ravnopravno poredi sa kvalitetom, i kako - tako sa brojem ukoričenih izdanja "Marketprinta". Najbitnija razlika koja ide u prilog "Sistemu" je tri puta veći broj štampanih albuma domaćih stripara, pa smo između više takvih projekata, "Džonija Difula 1" Zorana Janjetova, te "Biča Božjeg 4" i "U šrafovima" Alekse Gajića, odabrali ovaj poslednji, kao jedno originalno autorsko delo, zbirku prethodno publikovanih kratkih Gajićevih crtanih priča. Ona ima potpuno originalnu koncepciju. Sadržaj čine Gajićevi kratki stripovi koji su nastajali od vremena demonstracija protiv režima Slobodana Miloševića 1996/97. do, nazovimo ih tako, "stripova toka svesti" i vizuelizovane haiku poezije. Sve to zajedno "dosoljeno" je ubačenim autorovim napomenama i objašnjenjima koja se tiču nastanka i prethodnog objavljivanja tih priča (npr: "Objavljen je u GRAFIČKOJ ZAVERI br. 4 mada bez adekvatnog objašnjenja, tako da su čitaoci verovatno tada pomislili da smo Darko i ja nekakvi padavičari, što je potpuna neistina. Mi smo ustvari skroz OK!") odštampano na natron papiru, a ukoričeno talasastim kartonom koji se koristi za pravljenje velikih kutija i povezano pravim zavrtnjima sa navojima, maticama i kontramaticama.

Časopis "Politikin zabavnik" je, u godini kada obeležava 65 godina svog postojanja i 100 godina od osnivanja matičnog lista i kuće "Politika", konačno malo više prostora posvetio domaćim autorima. U čak pet brojeva u nastavcima je sa francuskog preveden (i očajno loše odštampan), u likovnom pogledu gotovo savršen Smuđin strip inspirisan Van Gogom, albumom koji je u Parizu doživeo ovacije tamošnje kritike, a u svakom broju "Zabavnika" se u nastavcima pojavljuje i "Dikan" Lazara Sredanovića.

Dva đakona srpske pravoslavne crkve, scenarista Nenad Ilić i savremeni zograf Milorad Milosavljević koji stripske table kreira preko kompjuterskog programa "Fotošop" su, posle više izdanja prethodnih, na likovnoj tradiciji naših fresaka i ikona zasnovanih, ali i savremenim elementima maestralno nadgrađivanih specifično kreiranih stripovanih žitija Svetog Nikole i Stefana Nemanje/Simeona, napravili potpuno originalan album o Jovanu Krstitelju.

Doajen srpske scene Radivoj Bogičević je, takođe koristeći savremena tehnička sredstva, konačno na pravi način stripovao Radovićevo klasično dramsko ostvarenje.

Legendarna "Stripoteka", naš već decenijama najbolji stripski časopis, nažalost već godinama bez ijednog domaćeg stripa, doživeo je svoje 1000. izdanje. Odnedavno redakciju podmlađuje i kreativno osvežava i Zlatko Milenković, urednik nezavisnog elektronskog stripskog časopisa "Strip vesti" bez kojeg je već šest godina nezamisliva, ne samo srpska, već i eks-jugoslovenska stripska scena. Sredinom godine "SVesti" su imale još nedostignute rezultate: 11.000 poseta mesečno sajtu, jednog dana i rekord od čak 610 "vizita", a najveće postignuće je sigurno to što je Milenković uspeo da sačuva nezavisnost svog glasila. Možemo ponekad i da se ne složimo sa njegovim uređivačkim pristupom, ali doslednost mu se ne može osporiti.

Pored navedenog, na ovdašnjoj sceni se događalo još mnogo toga što će ostati zabeleženo u istoriji srpskog stripa.

Posle 12 godina agonije i mnogih pokušaja da se revitalizuje, nekada naš najveći stripski izdavač "Dečje novine" iz Gornjeg Milanovca je početkom godine "otišao na doboš".

Mali izdavač "Hinaki" specijalizovan za "početnike", urednika Vesne i Petra Jevremović, ove godine je predstavio samo jednu novu, ali zato, s obzirom na događaje i polemike u našoj prosveti, izuzetno aktuelnu stripovanu "početnicu": "Darvin za početnike".

"Nezavisne novine" iz Banja Luke su pokrenule izuzetno zanimljiv strip časopis "Strip magazin", ali je verovatno zbog problema sa distribucijom, on u Srbiju dolazio prilično neredovno i nije ga bilo na svim kioscima. Imao sam priliku da vidim prva četiri broja i tu negde sam mu izgubio trag.

Iako su štampana stripska izdanja u 2004. izostala, pod rukovodstvom direktora beogradskog Studentskog kulturnog centra Slavka Timotijevića i urednika Milosava - Mikija Pješčića održan je još jedan uspešni Međunarodni salon stripa, gost je bio crtač "Betmena", "Sudije Dreda" i još mnogih stripova sa anglosaksonskog jezičkog područja Brajen Bolend, postavljene su izložbe Milana Pavlovića, Jakše Vlahovića, "Talent Factory"-a i makedonskog stripa, u SKC-u deluju škola stripa "Đorđe Lobačev" i radionica "Šlic"... Treći pančevački internacionalni festival autorskog stripa "Grrr!", čiji je spiritus movens, kao i u slučaju ovogodišnje šeste i sedme akcije čije su posledice uvek bile samizdatske stripske sveske "Kuhinja", bio Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf, je, kao i prethodna dva, iza sebe ostavio bogat katalog.


(ovo je proširena i "Strip vestima" prilagođena verzija teksta objavljenog na str. 40 - 42 nedeljnika "NIN" br. 2819 od 6. januara 2005.)

sadržaj

3.

JUŽNJAČKA UTEHA No192.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

BLUBERI BLUZ

Zbog najezde pokušaja ekranizacija stripova (da, pokušaja! Zar filmove Panišer, Dardevil i Hulk možemo ikako drugačije okarekterisati?), valjalo bi se pozabaviti fenomenom adaptacije produkata devete umetnosti. Ono što prvo pada u oči je duboko nerazumevanje stripova koji se pokušavaju adaptirati, unutrašnjih mehanizama koji ih čine funkcionalnim i uspešnim kod publike. U opštem nedostatku novih (kao i bilo kakvih drugih) ideja i nasušnoj potrebi da se napune džepovi, nije ni čudo što holivudski (kao i svi drugi) producenti posežu za jednim srodnim medijem koji ima svoje zlatne koke – nedovoljno dobro unovčene, ali to je problem koji je bar lako rešiti. Uzme se popularan strip, ukoliko neko od igrača sa aktovkama misli da se nešto od materijala može iskoristiti, dobro je, nešto s papira će dospeti i na bioskopska platna, ukoliko ne, nikom ništa, menja se sve... Sve osim imena! Nomen est omen, ili u prevodu sa mrtvog starolatinskog na živahni marketinško-poslovni ime je brend, a brend je, to svi danas znaju, sve...

Na stranu to što strip Bluberi Šarlijea i Žan Žiroa (bolje poznatijeg kao Moebijus) o avanturama markantnog zapadnjačkog dvojnika Žan Pol Belmonda diljem Divljeg Zapada uprkos neospornoj slavi nikada kod pravih ljubitelja vesterna nije mogao da bude konkurencija Gregovoj i Hermanovoj Komanči ili Berardijevom i Milacovom Kenu Parkeru, nipošto nije zaslužio celuloidni tretman koji su mu udruženim snagama priredili Met Aleksander, Žerard Brah i Jan Kounen. Pokojni Šarlije nije dočekao da vidi filmsku verziju Bluberija – što mu svakako možemo ubeležiti u životne uspehe. Stari, klasični pripovedač, osrednjih dometa ali jakog osećaja za naraciju, ne bi baš skakao od veselja da vidi šta njegov bivši saradnik Žan Žiro alijas Mebijus radi sa stripom koji danas potpisuje i kao scenarista i kao crtač – dok bi komentar filma koji se na strip poziva verovatno bio mnogo, mnogo žešći. Jan Kounen (našoj publici verovatno najpoznatiji po telesnim izlučevinama i barutnom dimu izuzetno bogatom Dobermanu) je sa dosta truda i ne manje ljubavi izgradio imidž nekonvencionalnog režisera, koji svemu na čemu radi donosi izuzetno zanimljiv vizuelni imidž kao i puno necenzurisanog nasilja serviranog kroz veoma brzu akciju. Bluberi stoga ne predstavlja veliko iznenađenje – ima izuzetnu fotografiju, nešto krvopljusnih scena, i mnoštvo do savršenstva izbrušenih detalja... Kao i puno, puno problema na makro planu. Priča o šerifu francuskog porekla koga su odgajili indijanci (uvek interesantni Vinsent Kasel), opsednutog slučajnim ubistvom svoje prve ljubavi u vidu prostitutke malo starije od njega i susreta sa svojim sadašnjim-budućim nemezisom Valijem Blantom (Majkl Madsen u solidnoj, ali-o-koliko-puta-već-viđenoj roli tipa obolelog od čitavog spektra poznatih i nepoznatih duševnih bolesti), i u pokušaju da pomogne indijancima (sa kojim ga vežu veze iz lude mladosti) da opstanu na materijalnoj i u duhovnoj ravni. Zauzvart će ga Runi (Tamuera Morison), indijanski šaman i Bluberijev pobratim (ili neki drugi krvni rođak), nakljukati opojnim pečurkama i poslati na dugo magisko-mistično putovanje samospoznaje koje mu je celog života trebalo ali on to, eto, nije znao. Film ukratko ima vrlo slabe (ako i takve) veze sa epizodama „Rudnik izgubljenog Nemca“ i „ Utvara sa zlatnim mecima“ po čijem je predlošku navodno nastao, ali to je njegov najmanji problem...

Glavna ženska uloga Marije Saliven, kćerkom bogatog rančera zaljubljenom u Bluberija poverena je Džulijet Luis, i ona ju je odradila sasvim rutinski, bez imalo nadahnutosti, dok su prisustva izvrsnog Čakija Karija (Nostradamus, Doberman, Bad Boys), veterana Ernesta Borgnajna (recimo samo Divlja Horda) i Džefrija Luisa (suviše veliki broj pojavljivanja u holivudskim B filmovima da bi se ovde mogao nabrojati) u potpunosti su neiskorišćena, pa se stiče utisak da su u filmu tek toliko da im se imena pojave na trejleru, plakatu i odjavnoj špici. Film je, dalje, iskidan i nepovezan. Njegov ritam je skroz poremećen, usporava se i ubrzava na mahove bez logičkog opravdanja, sve pod izgovorom mističnosti, a sa katastrofalnim posledicima po praćenje priče i njenu shvatljivost. Prvi deo, rađen kao klasičan vestern, ujedno je i najdosadniji deo filma – kad Kasel, Tamuera i Madsen počnu da mezete pejote (pečurke koje izazivaju halucinogene vizije), film eksplodira, i to bukvalno! Naime, Bluberi (film, ne lik!) tada postaje vatromet boja, likova i vizija koje na prepad preplavljuju sva naša čula! Bivamo uvučeni u svet mistike i fantazije i vrlo brzo shvatamo da je prethodnih sat vremena filma koji smo odgledali bio tek uvod, produžena ekspozicija, i da je ono što je režiseru zaista bilo bitno upravo ovo – obračun kod Pejota korala, i to simboličkim vizijama. Bluberi i njegov protivnik ispaljuju jedan na drugog sve besomučnije i grozomornije privide (neverovatno efektno generisane najboljim prijateljem svakog modernog filmadžije, kompjuterom!) dok gledaocu ne postane fizički muka i dok se ne zapita da li to gleda vestern ili neku bolesnu introspekciju narkomana na tripu!

Stiče se utisak da je film Bluberi u stvari dugo očekivani susret Žan Žiroa i Mebijusa, dva pola istog stvaraoca, koji bi trebalo da predstavlja njihovo pomirenje. No ono što Kounen, čije simpatije sasvim očigledno leže na strani modernog i razuzdanog Mebijusa, ne shvata je da su ta dva sveta (klasični vestern s jedne strane i nikakvim ograničenjima sputane divlje kontemplacije s druge strane) nepomirljiva i da njihov susret u jednom ostvarenju ne može biti ništa drugo do čeoni sudar u kome su žrtve neminovne... Ne shvata da je ta kinematografska nesreća pokopala njegovo ostvarenje.

sadržaj

4.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (251)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

STRATEGIJA SEBIČNOSTI

Velikodušnost je divna, čovjekoljublje krasno, dobrota nam vraća vjeru u ljude, ali samo sebičnost pokreće svijet.

Godinama već, naime, barem jednom rukom radim na "popularizaciji" stripa i rezultat je dakako - hajd'mo svi u glas - da strip nije ni za jotu popularniji nego što je bio. Ni preobratio ni prosvijetlio nisam nikoga te je jedini učinak sve te "popularizacije" taj što sam sebi stvorio kakvo-takvo ime kod onih koji su stripove ionako čitali. Očito, nešto radim krivo.

Očito, nešto treba mijenjati.

Kako to rade drugi, oni iz djelatnosti koje u djetinjstvu nisu bile obilježene kompleksom manje vrijednosti? Troše li i oni svaki javni nastup na promicanje svoga cilja? Ponašaju li se kao neizdrkani fanatici koji vam na silu uvaljuju svoju religiju? Ili su možda samosvjesni i cool i prodaju vam samo i isključivo sebe?

Raja pred televizorom ili za jutarnjim novinama nema strpljenja za našu dugačku jadikovku o zanemarenosti ljubljenog nam medija. Ima ona svojih problema, pravih. I kad nam već posvećuje pola minute svoje pažnje, onda s pravom od nas traži da je poštujemo i sve joj lijepo izložimo. Ako je na televiziji neki pisac ili pjevač, na primjer, prvo je pitanje tko je on. Drugo je pitanje zašto je na televiziji i treće što mislimo o njemu. Doznamo li odgovore - recimo da je riječ bila o Miljenku Jergoviću ili skupini Elemental koji su govorili o svojoj novoj knjizi ili albumu, a usput su se pokazali zanimljivima - e onda ćemo možda jednom, kad budemo imali novaca, vremena i volje, dio toga potrošiti i na njih.

"Tko se hvali, sam se kvari," učili su nas, ali svijet se kotrlja pa trenutačno vrijedi "ako se ne hvališ sam, nitko te ni neće". Zato ne smijemo više biti poput moga znanca koji sve pohvale želi skrenuti ka svojim prijateljima. Požele li nas staviti pred reflektore, ne trebamo ih uvjeravati kako su na to mjesto trebali staviti strip, čije smo mi beznačajne sluge. Izvrnimo sustav vrijednosti!

Naklonimo se i recimo: "Ja sam Darko Macan i bavim se stripom."

"Dovoljno sam važan i zanimljiv da vi gledate mene, a ne ja vas."

"Zar vam nije krivo što se i vi ne bavite stripom?"


***
Ja sam Darko Macan i sjajno sam preveo i inače sjajan album "Atomski ubrzivač" iz sjajne serije "Zekanove hvalevrijedne pustolovine" sjajnog francuskog autora Lewisa Trondheima, a taj sjajan novitet od izdavača možete naručiti na sjajnoj adresi morecomics@vip.hr - zar vam nije krivo što ga već nemate?

A novi nastavci mojih sjajnih web-stripova su na ovim sjajnim sajtovima:
http://www.stripovi.com/mistermacak.asp
http://www.zmcomics.co.yu/sergej i
http://www.stripovi.com/martinamjesec.asp

sadržaj

5.

MOJ POGLED (120)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

ETO, TAKAV SAM...

Evo, spremam ovaj 300-ti broj Strip vesti i teško mi je skocentrisati se na pisanje i uraditi kolumnu, koliko god sam tekst danima brusio u glavi. Ljudi, šta da vam kažem, pola večeri izgubih ali sam među prvima (dobro de, ima nas verovatno oko milon-dva, prvih), video na net-u prvi, još neobrađeni, javnosti dostupan Hajgensov snimak Titanove površine. I tako će biti do pola noći i tek onda ću moći da spavam na miru, makar ne vid'o na njima male zelene - znajući da na net nebi ni stavili takve fotke, čak i da ih bude...:)

Tako sam oko novogodišnjih i božićnih praznika slobodno vreme za crtanje ulupao u surfovanju net-om, u skidanju kojekakvih 3D objekata i programčića, te nabavljajući Poser kao fenomenalno rešenje za svakog crtača stripa. Da, Poser i DAZ Studio su sjajni i korisni, pogotovo što je ovaj drugi besplatan. Pomeranje ljudskih figura po pravilima kinetike, postavljanje kamere u najluđi i najneobičniji crtački ugao, kao i postavljanje odgovarajućih svetala je najsjajnija moguća zamena za plaćene (skupe) žive modele. Preporučujem svakom da to nabavi. Što se mene tiče problem je što sam dane, za mene retke i dragocene, kada je bilo vremena za crtanje, potrošio, a znam da će na kraju biti retke prilike kada ću koristiti to nabavljeno.

Tako sam nedeljama sa net-a skidao knjige o crtanji i sada pod monitorom debelu prašinu skupljaju dva CD-a. Dobro, povremeno prebrišem monitor pa se za čišćenje ogrebu i ta dva CD-a...:)

Takav sam. Kada se uhvatim nečega spreman sam to da radim do kraja. Onako, sa klinačkim žarom. Koliku god cenu platio zbog toga. I kada nešto radim, radim to sa puno energije. Ima mnogo stvari koje tako mogu da radim.

Jedino sa stripom nije tako.

Ne, nije da mi je on manje drag i važan. Jednostavno želim da ga radim na pravi način. Čak šta više, previše mi je važan i želim da gorim nad njim. Ne mogu ga sada raditi kako želim i zato ga radim malo. Teško je kada povremeno dobiješ po koji sporadični sat vremena da se posvetiš crtanju stripa. Kada ti dan počne u šest ujutro a slobodnog vremena za crtanje dobiješ oko 23:00. Kada takav treba da završim 5-6 dana ranije započeti kadar. Na kraju mi najčešće preostane snage samo da nešto raduckam na računaru, da tu utučem preostalu energiju, a da ipak osetim da nije bačena. I naravno, trudim se da sve što raduckam ima veze sa stripom. Milion puta sam pomislio kako bi dobio nekoliko sati slobodnog vremena za crtanje kada bi napustio SVesti. Međutim, raduckanje na njima je nešto što mogu praktikovati kada sam umoran i kada se crtanju ne mogu posvetiti. SVesti su nešto što mi omogućuje da lakše pregrmim posne crtačke nedelje.

Verovatno SVesti zahvaljujući tim svim mojim obavezama i umoru, te opuštanju uz lagani rad na kompu, tako dugo i opstaju. Kao što su kraljevi bili spremni da ponude kraljevstvo za konja. Tako bih i ja, običan paćenik, prodao SVesti za jedno dugo jahanje nad strip tablama.

Kao klinac sam želeo biti kosmonaut, danas mi je ostalo da budem među prvim virtuelnim posmatračima osvajanja svemira, i da mi srce zalupa kad god vidim prelepi snimak neke galaksije ili magline iz dubokog svemira. Od pelena obožavam knjigu i hartiju, ali sam se zbog dečačke odbojnosti prema pravilima, i, gramatici odrekao i tog dečačkog sna. Danas mi ostaje da čitam i napišem poneku kolumnu. Na stripovima sam naučio da čitam, crtam od kada znam za sebe i u stripu mogu da spojim sve svoje ljubavi. SVesti su moj najveći uspeh na polju stripa, ali to još nije ono pravo sedlo optočeno crtežima, umesto brilijanata.

Eto, k'o što rekoh... takav sam, i zato smo došli do ovog 300-tog broja!!! A biće i 500-tog, i 1000-tog, i...

...to znači: "Kolumnisti, i svi ostali, budite spremni za duuuugo jahanje sa Strip vestima"...:)


PS. Hej, u poverenju: Ne brinite se za SVesti. I da se dohvatim sedla koje bi me vodilo pravim putem stripa, u duhu našeg naroda, rado bih nastavio vezu, švalerskog tipa, sa SVestima...;)

sadržaj

6.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin je obezbedio sledeće priloge:

JEDINSTVENI ŠARM JEDNOSTAVNOSTI

S gotovo sto objavljenih albuma, Trondheim je jedan od najproduktivnijih europskih autora svih vremena, a mnogi ga danas svrstavaju i među dvadeset najboljih. Razlog velikom broju stripova što ih je Trondheim realizirao najvećim dijelom leži u jednostavnom crtežu, što mu je omogućilo da bude zaista brz

Ovih se dana na hrvatskom tržištu, u prijevodu Darka Macana, pojavio album »Atomski ubrzivač«, odnosno jedna od deset epizoda iz serijala »Zekanove hvalevrijedne pustolovine« svjetski poznatoga stripaša Lewisa Trondheima. Hvalevrijednog izdavačkoga pothvata ovaj se put uhvatila strip knjižara »More comics« i na taj način obilježila deset godina postojanja.

Prvi se put Zekan hrvatskim čitateljima ukazao početkom prošle godine u trećem broju časopisa »Q«, gdje je predstavljen očaravajuće smiješnom epizodom »Šetnja«, gdje se uz glavnoga junaka pojavljuju i njegovi simpatični i brbljavi »životinjski« prijatelji.

Epizoda je izvučena iz prvog Trondheimovog, 500 stranica dugog, albuma »Zekan i patagonijske mrkve«. Mačak Riki, jedan od likova iz toga albuma, glavni je pak lik u serijalu »Hvalevrijedne pustolovine bez Zekana«.

Za razliku od crno-bijele »Šetnje«, »Atomski ubrzivač« je u boji, a tako će biti i s devet idućih knjiga o Zekanu koje »More comics« planira izdati. Upravo su Zekanove pustolovine okosnica rada ovog hiperproduktivnog autora. S gotovo sto objavljenih albuma, četrdesetpetogodišnji Trondheim je jedan od najproduktivnijih europskih autora svih vremena, a mnogi ga danas svrstavaju i među dvadeset najboljih. Zašto većini hrvatskih čitatelja do nedavno nije bio poznat više nije bitno, jer nepravda se počela ispravljati.

Epizodu, odnosno album »Atomski ubrzivač« autor je posvetio Spirouu, pa se uvjetno može govoriti o »izvanserijskoj« epizodi, iako donosi sve ono na čemu Trondheim temelji svoj rad. Zekan je za potrebe te epizode odjeven kao liftboy, a pokušava rasvijetliti neobjašnjivu pljačku dijamanata i dokazati svoju nevinost.

Razlog velikom broju stripova što ih je Trondheim realizirao najvećim dijelom leži u jednostavnom crtežu, što mu je omogućilo da bude zaista brz. No, ta brzina i jednostavnost ni najmanje ne utječu na kvalitetu njegova rada, već je donose. Razlog uspjehu »Zekanovih pustolovina«, ali i ostalih Trondheimovih djela, leži pak u simpatičnim, do krajnjih granica stiliziranim likovima životinja.

Osobito se to odnosi na njihova lica koja su, iako izvedena na principu točka, točka, točkica, izražajna, u svim situacijama pokazujući njihova trenutačna raspoloženja, što je za takvu vrstu stripa iznimno bitno.

Priče koje piše sam autor, također su neodoljivo jednostavne i neopterećujuće, a dijalozi nalaze uporište u stvarnom životu, odnosno »običnim« situacijama.

Trondheimove »životinje« tako posjeduju više ljudskih osobina, nego »pravi« ljudi u velikom broju realističnih stripova.

Lišavajući se svega nebitnoga, ali ipak uvažavajući sve zakonitosti zanata i zahtjeve čitatelja, autor koji inače pripada francusko-belgijskoj humorističkoj školi stvara stripove jednostavnoga i jedinstvenoga šarma pa mu je teško odoljeti.

Ne čudi stoga ni uspjeh koji je postigao u cijelome svijetu, a nema sumnje da će ga postići i u Hrvatskoj.

Božidar Trkulja


Objavljeno: VJESNIK, Zagreb, 09.01.2005.godine

SA ŠEST NOMINACIJA "SPAJDERMEN 2" - vodi u trci za treću dodelu VES nagrada za vizuelne efekte. Odmah iza njega, sa po jednom nominacijom manje, su "Avijatičar" i "Hari Poter i zatvorenik iz Askabana". VES nagrada ima 19 kategorija za vizuelne efekte u filmovima, TV projektima, muzičkim video-spotovima, reklamama i igricama. Dodela nagrada je 16. februara, kada će reditelj Zemekis dobiti nagradu za životno delo.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 11.01.2005.godine

ANIMIRANI FILM "NEVIĐENI - o porodici superheroja predstavljao je najveće iznenađenje pošto se našao u užem izboru Udruženja američkih producenata za njihovu nagradu za najbolje ostvarenje. Pored njega u konkurenciji za titulu najboljeg filma su i "Na margini", "Devojka od milion dolara", "Avijatičar" i "Nalaženje Nedođije". Dodela nagrada održaće se 22. januara. Animirani filmovi retko dobijaju isto priznanje kao i igrana ostvarenja, a kada je reč o nagradi Udruženja producenata, iznenađenje je pre svega zato što oni dodeljuju samo jednu nagradu za film, nemaju posebne kategorije za najbolji mjuzikl ili animirano ostvarenje.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 11.01.2005.godine

REDITELJ DŽEJMS KAMERON - najavio je da će njegov sledeći film biti delom živo, delom kompjuterski animirano SF ostvarenje bazirano na japanskom serijalu manga, grafičkih romana "Battle Angel Alita" Jukita Kišira. Interesantno je da ovaj serija ne spada među najbolja japanska manga ostvarenja, čak je i relativno nepoznat. Kameron je već krenuo sa pripremama, a rad na ovom filmu će potrajati par godina, da bi premijera bila 2007. Futiristička storija se fokusira, kako na dramu tako i na akciju, a priča o odnosu između oca i kćerke ima i neke od najluđih mogućih akcionih scena koje neko može da zamisli. Kamerona je izgleda najviše to i zaintrigiralo, tako da će rado prionuti na priču koja se dešava 300 godina nakon kolapsa društva posle velikog rata. Doduše, iako je to post-apokaliptičko društvo, ono je itekako tehnologizovano, a glavni junak Alita je kiborg. Kameron kaže da će biti puno krivi, doduše "plave boje".

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 12.01.2005.godine

ENKI BILAL U BEOGRADU

BEOGRAD - Proslavljeni francuski strip i filmski autor Enki Bilal boraviće krajem januara u Beogradu, povodom svog trećeg dokumentarnog filma "Besmrtna" i otvaranja Festivala francuskog filma u Centru "Sava".

Za 31. januar predviđen je susret sa Bilalom u Francuskom kulturnom centru, gde će od 22. januara do 5. februara biti postavljena izložba originalnih tabli knjiga snimanja 3D filma "Besmrtna". Bilalov najnoviji film transponuje čuvenu strip trilogiju "Nikopol", i u njemu su ujedinjeni talenti stotine grafičara, dizajnera i stručnjaka za digitalnu tehnologiju i darovitost stvarnih glumaca.

Film "Besmrtna", u kojem igraju Linda Hardi, Tomas Krečman i Šarlota Rempling, biće prikazan prvog dana festivala. Radnja tog akciono-dramskog i naučno-fantastičnog ostvarenja događa se u NJujorku 2095. godine. U misterioznoj piramidi, koja lebdi u vazduhu, drevni egipatski bogovi osuđuju Horusa. Za to vreme u gradu je uhapšena tajanstvena mlada žena, koja ima tajne moći.

Fonet - SeeCult


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 13.01.2005.godine

ENKI BILAL PONOVO U BEOGRADU

Premijerom filma "Besmrtna", 30. januara otvara se Festival francuskog filma u Sava centru

Susret sa francuskim filmskim i strip autorom, rođenim Beograđaninom Enkijem Bilalom, Francuski kulturni centar u Beogradu organizuje 31. januara u 18 sati, što će biti i neka vrsta otvaranja izložbe "Besmrtna" (od 22. januara do 5. februara u Galeriji FKC), koja je sačinjena od originalnih tabli: "story-boarda" (knjige snimanja) istoimenog 3D filma. Povodom svog trećeg dugometražnog filma "Besmrtna", Enki Bilal dolazi u Beograd 30. januara, kada će otvoriti Festival francuskog filma u Sava centru. Tim povodom, a od 22. januara, u Francuskom kulturnom centru biće predstavljene originalne table knjige snimanja ovog dela koje donekle transponuje čuvenu strip trilogiju "Nikopol". Prenošenje specifičnog Bilalovog grafičkog univerzuma na veliki ekran realizovano je uz znatna finansijska i tehnička sredstva, u najnovijoj 3D tehnologiji, a na filmu su ujedinjeni talenti stotine grafičara, dizajnera i stručnjaka za digitalnu tehnologiju, kao i darovitost stvarnih glumaca (Linda Hardi, Šarlot Rempling i Tomas Krečmen). "Besmrtna" će, ujedno, otvoriti ovaj Festivala, koji organizuju FKC i Metrofilmom. Film je, inače, svoju regionalnu premijeru imao na prošlogodišnjem, 10, jubilarnom Sarajevskom filmskom festivalu (SFF).

D. S.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 13.01.2005.godine

sadržaj

7.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-ANGOULEM 2005
Mesto - Francuska, Grad - Angoulem, Datum 27-30. januara.
Adresa je sledeća ako želite da vidite nominacije:
http://www.bdangouleme.com/prixJury/index.ideal?action=nommes

A spisak nominacija, u osnovnim kategorijama, je sledeći:

Nominacije za nagradu za najbolji album:
-Panorama de l’enfer, Hideshi Hino - Editions Imho
-Louis Riel, Chester Brown - Editions Casterman
-Une tragédie americaine, Kim Deitch - Editions Denoël graphic
-Lupus - volume 2, Frederik Peeters - Editions Atrabile
-L’Homme Sans talent, Yoshiharu Tsuge - Editions Ego comme X
-Mariée par correspondance, Kalesniko - Editions Paquet
-Poulet aux prunes, Marjane Satrapi - Editions L'Association

Nominacije za nagradu za najbolji crtež:
-Le Sommet des Dieux, Jirô Taniguchi - Editions Kana
-Donjon Monsters, Trondheim, Sfar i Killoffer - Editions Delcourt
-D-day, le jour du desastre - Les Mangeurs de Vie, David Brin i Scott Hampton - Editions Humanoides Associés
-L’enragé - tome 1, Baru - Editions Dupuis
-Wolverine: Snikt!, Tsutomu Nihei - Editions Panini Comics
-La Malle Sanderson, Jean-Claude Götting - Editions Delcourt
-Smart monkey, Winschluss - Editions Cornelius

Nominacije za nagradu za najbolji scenario:
-Y, le dernier homme, Brian K. Vaughan i Pia Guerra - Editions Semic
-Comme des lapins, Ralf König - Editions Glénat
-Le Marquis d'Anaon, la Providence, Fabien Vehlmann i Mathieu Bonhomme - Editions Dargaud
-Summer of love, Debbie Drechsler - Editions L’Association
-Le tour de valse, Lapiere i Pellejero - Editions Dupuis
-Clichés, Beyrouth 1990, Bruno Ricard, Sylvain Ricard i Christophe Gaultier - Editions Humanoides Associés
-Le sang des valentines, De Metter i Catel - Editions Casterman

Nominacije za nagradu za najbolji premijerni album:
-Blankets, manteau de neige, Craig Thompson - Editions Casterman
-L’Immeuble d’en face, Vanyda - Editions La Boîte a bulles
-Extreme orient - Tome 1-Li Fuzhi, Frank Bourgeron - Editions Vents d'Ouest
-Love my life, Ebine Yamaji - Editions Asuka
-Same Difference, Derek Kirk Kim - Editions 6 Pieds Sous Terre
-Trois eclats blancs, Bruno Le Floc’h - Editions Delcourt
-De mal en pis, Alex Robinson - Editions Rackham

Nominacije za nagradu za "patrimoine":
-Les mythes de Cthulhu, Breccia i Lovecraft - Editions Rackham
-Gen d’Hiroshima, Keiji Nakazawa - Editions Vertige graphic
-Ragnar, Eduardo Teixeira Coelho - Edition Glénat
-Mystérieuse matin, midi et soir, Jean-Claude Forest - Editions L’Association
-Felix, l’integrale, Maurice Tillieux - Editions Niffle
-Le Concombre masqué, Mandryka - Editions Dargaud
-Spider- man: l’integrale 1969, Stan Lee, John Romita Sr. & John Buscema - Editions Panini Comics

Nominacije za nagradu za najbolji serijal:
-Coq de combat, Akio Tanaka - Editions Delcourt - Akata
-Chambre Froide, Bruno Heitz - Editions Seuil
-Daredevil, Brian Michael Bendis i Alex Maleev - Editions Panini Comics
-Le Cri du Peuple-"Le testament des ruines", Tardi i Vautrin - Editions Casterman
-Buddy Longway, Derib - Editions Le Lombard
-Universal war one (uw1), Denis Bajram - Editions Soleil Productions
-La vie comme elle vient - "Les formidables aventures de Lapinot", Lewis Trondheim - Editions Dargaud

Nominacije u kategoriji stripa za mlade (9-12 godina):
-Les Profs tome 6, Pica i Erroc - Bamboo
-Le Scorpion tome 4, Le démon du Vatican, Enrico Marini i Stephen Desberg - Dargaud
-Navis tome 1, Houyo, Philippe Buchet, José-Luis Munuera i Jean-David Morvan - Delcourt
-Lou tome 1, Journal infime, Julien Neel - Glénat
-Tessa agent intergalactique - Tome 1, Sidéral Killer, Mitric, Louis & Lamirand - Soleil

sadržaj

8.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Marian Mirescu <marianmirescu@yahoo.com>
Subject: 24 Hour Comics Day, April 23, in Dijon


Zdravo, Zlatko!

I have written to you before.

My name is Marian Mirescu, a Romanian artist receiving your weekly Strip Vesti.

This time I write to you about the 24 Hour Comics Day, April 23, that takes place for the first time in Europe, Dijon (France).

I met Kenn Sebesta, one of the organizers and here I am promoting this event. Scott McCloud had the idea...
http://24hourcomics.com/

See for yourself:
www.wifi-bourgogne.com/24heures.html
(the French site)

http://wifi-bourgogne.com/phpBB2/index.php
(the French forum)

More places talking about this event at:
http://wifi-bourgogne.com/phpBB2/viewtopic.php?t=11

Please inform your subscribers, and invite artists from Yougoslavia and the region, or whom ever you know in the comics area to contact us!

Hvala, Zlatko!

Cheers, Marian

sadržaj

9.

LINKOVI

Strip Vesti

-ArtikZone #14 - Novi broj i novi fazoni...:(
Nisam mogao da vam izdvojim samo link za skidanje, moraćete sami da skoknete do njihove stranice i klikom na sličicu dođete do svog omiljenog internet časopisa:
http://www.artikzone.com/


-Izdavač online stripova ModernTales (www.moderntales.com) nedavno je pokrenuo online časopis posvećen stripu u štampanoj formi, "Graphicnovel Reviewer":
http://www.graphicnovelreview.com/
Srdjan Aćimović


-Fotostrip Phobe Gloeckner
http://www.nyfa.org/level3.asp?id=298&fid=6&sid=17
Darko Macan

sadržaj

10.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od - do
. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad