prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. PROMOCIJE - System comics
2. MALE ČRNE SKRBI - StripCore
3. STRIP I TRŽIŠTE - SKC
4. MARKETPRINT NEWS - Marketprint
5. NEPOBEDIVI, PO DRUGI PUT, OKRUŽEN MRTVIMA - Strip vesti
6. JUŽNJAČKA UTEHA No 180. - Marko Stojanović
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (239) - Darko Macan
8. ŠTAMPA - štampa
9. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
10. LINKOVI - Strip Vesti
11. DATUMI - Strip Vesti

1.

PROMOCIJE

System comics

U subotu, 23. 10. 2004. u hali XIV Beogradskog sajma, sa početkom u 17 h, izdavačka kuća SYSTEM COMICS imaće promociju svoja dva nova albuma: BIČ BOŽJI četvrti deo, i INKAL - ZBOGOM OČE!

Autori ova dva strip albuma, naši poznati strip stvaraoci, ALEKSA GAJIĆ i ZORAN JANJETOV, tom prilikom potpisivaće albume, a gosti našeg štanda moći će stripove kupiti po veoma povoljnim cenama.

sadržaj

2.

MALE ČRNE SKRBI

StripCore

Male črne skrbi Mateja Lavrenčiča
razstava stripa in projekcija kratkih animiranih filmov

Matej Lavrenčič je rojen leta 1980 v Ljubljani. Je absolvent slikarstva na ALU (Ljubljana). Njegov kreativni opus zajema strip, ilustracijo in animacijo.

Večino svojih stripov je objavil v reviji Stripburger, leta 1999 je izdal svoj prvi mini-strip album z naslovom "16kb/s", sledila pa sta še mini albuma "1.1.2000" in "The Prince of Golovec".

Za svoj prvi animirani film "Dušan" (2002), je na 2. Bienalu slovenske animacije v Izoli prejel priznanje za najboljši debitantski film, na VII. Festivalu neodvisnega filma in videa Slovenije 2002 pa priznanje za drugo mesto med animiranimi filmi.

Svoje stripe je razstavljal predvsem v okviru skupinskih razstav avtorjev revije Stripburger. Pričujoča razstava bo avtorjeva prva samostojna razstava.

Razstava bo prikazala nastajanje črno belega stripa Male črne skrbi. Istoimenski album z 68. stranmi bo izšel februarja 2005 v zbirki Republika Strip (Stripburger / Forum Ljubljana). Značilnost avtorjevega stripovskega ustvarjanja je, da najprej skicira določen prizor, nato naredi črtno risbo s svinčnikom, to pa nazadnje obdela še s pomočjo računalnika. Na tej zadnji stopnji, ko je risba že digitalizirana, se avtor odloča o tem, kako bo razporedil črne in bele površine v kompoziciji. Prednost uporabe računalnika je v tem primeru to, da lahko preizkusi več različnih možnosti, preden se dokončno odloči. Razstava bo obravnavala vse zgoraj omenjene segmente dela, ki so gledalcu običajno skriti.

Otvoritev razstave: torek, 26. okt. 2004 ob 21.00, Galerija KUD
France Prešeren, Ljubljana
Razstava bo na ogled do 8. nov. 2004.
Galerija je odprta vsak dan med 11. in 24. uro, v nedeljo pa med 15. in 24. uro.

Ob zatvoritvi razstave, v ponedeljek, 8. nov. 2004 ob 21. uri, bo potekala projekcija avtorjevih kratkih animiranih filmov in projekcija rezultatov delavnice, ki jo bosta 30. in 31. okt. v KUD France Prešeren vodila Matej Lavrenčič in Gorazd Bizjak (ni več prostih mest).

PROGRAM KRATKIH ANIMIRANIH FILMOV MATEJA LAVRENČIČA:
Veliki koncert, lutkovna animacija, 10”, format DV, 2003
Piflanje, lutkovna animacija, 41”, format DV, 2003
Sanke, lutkovna animacija, 31”, format DV, 2003
(Vse tri animacije) scenarij, režija, animacija: Matej Lavrenčič
Tri kratke testne lutkovne animacije - gagi z modrim medvedkom v glavni vlogi.
Dušan, računalniška animacija, 7', format DV, 2002, scenarij, režija, animacija: Matej Lavrenčič

Klasična zgodba o superheroju in njegovih podvigih s poenostavljeno animacijo, stilizirano grafiko in aluzijo na stare računalniške igrice. Za ta animirani film je na 2. Bienalu slovenske animacije v Izoli prejel priznanje za najboljši debitantski film, na VII. Festivalu neodvisnega filma in videa Slovenije 2002 pa priznanje za drugo mesto med animiranimi filmi.

PRODUKCIJA: Strip Core / Forum Ljubljana
KOPRODUKCIJA: KUD France Prešeren

Projekt sofinancirata: MOL - Oddelek za kulturo in Ministrstvo RS za kulturo

sadržaj

3.

STRIP I TRŽIŠTE

SKC

Malo zakasnela informacija pa je stoga malo u bekgraundu. Ali svakako treba da bude spomenuto, da se zna šta se dešavalo toga dana...:)


STRIP I TRŽIŠTE
predavanje / debata
"KAKO STIĆI DO FRANCUSKOG STRIP TRŽIŠTA"

SREDA, 13.10.2004. 20h,
Happy Centar SKC

predavač
ALEKSANDAR MANIĆ, Pariz, Francuska
publicista i novinar iz sveta stripa

* * * *
ekskluzivno gost pancevackog festivala GRR u SKCu
PAT MILLS
poznati irski strip scenarista (Judge Dredd, Slaine...)
održaće uvodno predavanje:
“AKTUELNA BRITANSKA, AMERIČKA I FRANCUSKA STRIP SCENA”

TEME:
-UGOVORI SA FRANCUSKIM IZDAVAČIMA,
-PRAVILA UGOVORA,
-PLASMAN DELA NA FRANCUSKO I BELGIJSKO STRIP TRŽIŠTE,
-MODUSI I PRIPREMA DELA ZA PLASMAN,
-TEME ZANIMLJIVE ZA FRANCUSKE IZDAVAČE,
-VRSTE UGOVORA,
-VISINE ZARADA,
-AGENTURA,
-PRAVNI ASPEKTI UGOVORA,
-VREME REALIZACIJE UGOVORA I POŠTOVANJE VREMENSKOG DOGOVORA I TERMINA IZMEĐU AUTORA I IZDAVAČA,
-FESTIVAL U ANGULEMU /ANGOULEME, FRACUSKA/
-PRIMERI NEPROFESIONALNE SARADNJE AUTORA I IZDAVAČA.

UČESNICI DEBATE /Srpski strip autori zastupljeni na francuskom tržištu/ Aleksa Gajić, Zoran Janjetov, Dražen Kovačević, Miroljub Milutinović - Brada, Bojan Kovačević, Milan Jovanović, Siniša Radović

DOBRODOŠLI U SVET STRIPA

sadržaj

4.

MARKETPRINT NEWS

Marketprint

Marketprint će i ove godine biti prisutan na Sajmu knjiga u Beogradu. Kao i obično, bićemo u hali 14, na istom mestu (par metara razlike) kao i prethodnih godina.

Posetioci štanda će moći da kupe sva naša albumska izdanja, ako ćemo da baratamo brojkama reč je o 52 naslova, po povoljnijoj klupskoj ceni. Moći će i da kupe najnovije naslove pripremljene za sajam: Ratnica sa Akbara 3, Kosmički putnici 3 i, kao svojevrstan specijalitet, KREJZI KET 1!!!

Takođe ćete biti u prilici da primetite da se Stripoteka opasno približila četvorocifrenoj cifri. Da, 1000-ti broj izlazi u 12-om mesecu ove godine!!!

sadržaj

5.

NEPOBEDIVI, PO DRUGI PUT,
OKRUŽEN MRTVIMA

Strip vesti

U izdanju Lavirinta, to jest Dekare, na sajmu će se pojaviti i druga sveska stripova "Nepobedivi" i "Okružen mrtvima". Nove epizode, sada već omiljenih stripova.

Jedna sveska sa dva stripa: Nepobedivi (scenario Robert Kirkman; crtež Cory Walker; kolor Bill Crabtree - u svesci su to gray tonovi) i Okružen mrtvima (scenario, opet, Robert Kirkman; crtež Tony Moore -koji je zadužen i za gray tonove).

Naslovnu stranu za strip Okružen Mrtvima je uradio Milan Jovanović, koji će to i i ubuduće raditi. Dok je Nepobedivi ostao sa originalnom stranicom, u nedostatku domaćeg autora koji bi preuzeo taj posao. Unutar sveske se osim stripa naleze i pin up ilustracije koje su uradili domaći autori: Darko Macan, Mladen Oljača, Zoran Stojiljković Kiza i Zlatko Milenković.

Sveska je štampana kao flip izdanje, sa dva stripa i dve naslovne strane, B5 formata, sa koricama u koloru i c/b stripom štampanim na 48 strana na 120 gramskoj bezdrvnoj hartiji. Cena samo 150 dinara u knjižarama i striparnicama!!!

Sveska se pojavljuje na Sajmu knjiga u Beogradu u SREDU!!!

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No180.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

SEDAM RAZLOGA ZAŠTO VOLIM DA POSEĆUJEM
TUĐE STRIP MANIFESTACIJE

Hm, da. Skoro sam bio u Beogradu, na manifestaciji koju je (dobro) organizovao Beogradski SKC, uprkos alarmantnom pomanjkanju novčanih sredstava koje je vladalo u mom novčaniku u to vreme, a pre par meseci sam, uzevši posetu (izlaz od 8 do 24), skoknuo iz vojske (Kragujevac) do Šapca na šabačku izložbu (veoma dobro organizovanu) i nazad, sve via Beograd, sve po 40C i u zadnji čas, rizikujući pritvor ukoliko me neko legitimiše ili eventualno zakasnim (za šta s našim autobusima i vozovima postoji svaka šansa). Zašto?

1. Volim da se vratim kući. Nema ničeg lepšeg nego mrtav umoran, sa trideset kesa i torbi ušetati na svoja vrata, strovaliti sve to u svoju sobu i baciti se na svoj krevet. No da bi se vratio, moram prvo negde da odem. E sad, na daleke pute u zadnjih par godina izgleda krećem jedino po stripovskim zadacima, pa nije ni čudo što putovanje kao pojam u mom mentalnom rečniku stoji tik uz termine strip i manifestacija.

2. Nastojim da održim svoj entuzijazam u životu. Entuzijazam je divna životinja, koja uvek lepše izgleda kad gledate druge dok je ponosno šetaju unaokolo. Kad je sami zapatite, pa još pokušate da je održite u životu, stvari postaju mnogo, mnogo drugačije. Kao i svaka druga životinja, ona zahteva održavanje, redovno hranjenje, pažnju... Ne postoje čvrsta pravila oko hranjenja entuzijazma, pa stoga svako kljuka svoj čime stigne. Čujem da im najbolje prijaju novčanice europskog ili američkog porekla, ali ja svom entuzijazmu mogu samo da priuštim poznanstva sa nekim drugim stripadžijama, kontinuirani rad sa mladim naraštajima i, treba li posebno istaći, poneku strip manifestaciju. I pazi čuda, još diše.

3. Volim da vidim stare prijatelje. Na strip manifestacijama se sretnem sa gomilom poznatih lica – od kojih su mi velika većina prijatelji. Znam, znam, teško je poverovati da ih ovako naprasit i svadljiv čovek poput mene ima, ali da, tu su. Manifestacija je često povod i mesto za susret. Stignemo da prozborimo par reči, popijemo par pića... Ne treba da vam crtam (a i mrzi me, zato se i bavim scenarijem), kako to izgleda kad se sretnu drugari. S tim što ja moje drugare teram da mi ponešto i nacrtaju. Eto.

4. Volim da vidim stare neprijatelje. Nazovite me mazohistom, nazovite me ludakom, nazovite me najzad telefonom da mi sve to kažete u slušalicu kad već ne u lice, ali volim da vidim stare neprijatelje. Znam, znam, teško je poverovati da ih ovako mio i nekonfrontirajući čovek poput mene ima, ali da, tu su. Na svakoj manifestaciji su tu. Vidim ih i setim se prošlosti, setim se svojih principa i svojih stavova, i milo mi je da vreme potvrđuje moje odluke, milo mi je da sam i dalje zdravo besan na njih, Milo mi je Đukanović...

5. Volim da stičem nove prijatelje. Ne da mi starih nedostaje, kako je jedan moj prijatelj pre mesec i nešto dana posumnjao, ne, nego uvek ima mesta za nove! Već sam davno sebi zacrtao da ću postati trulo bogat – i kako su mi šanse sve crnje da to uspem u pogledu novca, prešaltova sam se na polje na kome još uvek imam kakve takve šanse. Skupljam, naime, prijatelje. Najčešće u Leskovcu, ali i po manifestacijama – ma skupljam ih gde stignem.

6. Uživam u stvaranju novih poslovnih kontakata. Strip manifestacije okupljaju puno ljudi iz struke, crtače, scenariste, teoretičare, urednike, izdavače. Kako sam i sam, po potrebi, crtač, scenarista, teoretičar i urednik, uvek se nađe prilika za kakvo novo poznanstvo, koristan razgovor, dogovor oko neke vrste saradnje. Volim da sarađujem, kad već ne zarađujem.

7. Volim da dobijem puno izdanja na poklon. A ko ne voli? Ruku na srce, šetam se našom strip scenom biće skoro deset godina. Znam puno ljudi i puno ljudi zna mene. Nije ni čudo stoga što dobijem puno novih izdanja na poklo – čudo je kako uspem sve da ih donesem kući. Ali donesem ih. Jer nema ničeg lepšeg nego mrtav umoran, sa trideset kesa i torbi ušetati na svoja vrata, strovaliti sve to u svoju sobu i baciti se na svoj krevet.

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (239)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

GASTARBAJTERSKE GODINE: IGOR

Dark Horse je bio kupio prava na Tarzana u nadi da će Disneyev crtić biti veliki hit. Ovaj to nije bio (nikog ispod četrdeset ni dalje nije bilo briga za plemenitog divljaka), pa je Dark Horse od svega digao ruke, na pola odrezavši i Igorov "Rivers of Blood". Al', mi smo iz svega toga dobili knjigu Tarzan/Carson of Venus, koja se prodavala slabašno, a u paketu s njom i vječito pitanje:

"Zašto je tako loše nacrtana?"

Sad, treba znati kako, bilo gdje da ste na svijetu, otprilike jedan posto čitalaca zna i želi pogledati kroz crtež koji im se ne sviđa da bi vidjeli je li on možda ipak dobar. Svi ostali će, prirodno, izjednačiti sviđanje s kvalitetom, a svoje nesviđanje pretočiti u osudu crteža. No, i kad smo to rekli, ostaje činjenica da Tarzan/Carson nije loš, ali djeluje ... nedovršeno. Zašto?

O Igoru treba znati ovo: njegov je entuzijazam mitski. Kad se zapali za nešto (a preduvjet da nešto napravi jest da se zapali), Igor se usredotoči samo na pozitivno, na neku viziju savršenstva u svojoj glavi, i sumnjama tu više nema mjesta. Kad Igor voli, Igor voli. I tako, kad mu je Digital Chameleon, firma u kojoj je tad bio art director, predložila prototip "digitalnog tuširanja", Igor je odmah zamislio veličanstveni računalni nadomjestak pravom tuširanju dok se u stvari radilo samo o malo kvalitetnijem skeniranju crteža olovkom. Ono što bi Igor nadopunio tušem, ni kompjutor ni tehničari nisu mogli (a onda je Chameleon malo sabotirao i kolore) i rezultat je pomalo, rekli smo ... nedovršen.

Ali pogleda li se pored toga, mislim da bi svatko trebao vidjeti jednu drugu Igorovu kvalitetu: on ništa ne radi na pola. Mislim da nikad nisam sreo crtača koji više truda ulaže u dizajniranje izmaštanih rasa, detalja njihovih kultura, pisma i odjeće, nego što to radi Igor Kordej. Njegove prašume doista su tuđinske, anatomije njegovih beštija uvjerljive. Uvijek mi je nevjerojatno zadovoljstvo bilo pisati za Igora, jer bi u nacrtanome bilo sve napisano i onda još jednom toliko.

Zašto je Tarzan/Carson of Venus tako loše nacrtan?

Nije! To je jedan krasan strip.

Ili makar vrhunska skica za njega.

(Nastavlja se ...)


*****
Kažu mi da ponekad treba podsjećati ljude da se na netu mogu naći i stripovi koje nikad i nigdje vidjeli još nisu, obnavljani svaki tjedan ... Pa evo: na www.stripovi.com/martinamjesec.asp u tijeku je epizoda "Poljubac dug 10.000 godina" u kojoj je odmrznuti maloljetni kromanjonac upravo zažvalio Martinu, a na http://www.stripovi.com/mistermacak.asp najneuništiviji se junak domaćeg podneblja u epizodi "Psihosom" baš upušta u pustolovinu kupnje košulje! Također, Sergej se, na http://www.zmcomics.co.yu/sergej i dalje kolje s nekim, epizoda je "Stara priča". Ura!

sadržaj

8.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović, Dušan Banjanin i Saša Rakezić su obezbedili priloge za ovu rubriku. Specijalna zahvala Dušanu Banjaninu koji je, u susret aktuelnoj tematici, pronašao i prekucao tekst Miroslava Marića, iz davno izašlog YU STRIP MAGAZINA, o strip cenzuri.

ODRŽAN TREĆI „GRRR!” FESTIVAL


STRIPIČNO OD OMOTA DO CIPELA

Treći internacionalni festival autorskog stripa „Grrr!” održan je od 2. do 7. oktobra na nekoliko lokacija u gradu. U Galeriji savremene umetnosti predstavile su se austrijske izdavačke kuće „Tonto Comics” i „Mixer Comics”, italijanski magazin „Inguine”, zatim Pat Mills, Lee Kennedy i Jeremy Dennis iz Velike Britanije, kao i autor aktivan pri Sarajevskoj školi stripa, i domaći striperi. U „Apollu” je Zdravko Zupan priredio izložbu „In memoriam Ratomir Ruvarac” i „Strip u Srbiji 1945–1955”, Martin Posset izložbu omota ploča i diskova koje su dizajnirali poznati strip crtači, a Andrea Plazzi se osvrnuo na stvaralaštvo italijanskog strip klasika Jacovittija. Tokom prva dva dana održane su projekcije kratkih filmova, tribine i razgovori sa strip autorima, a otvorene su i izložbe radova u prodavnici cipela „Peko”, redakciji lista „Pančevac” i poslastičarnici „Popović”. Trećeg dana, 4. oktobra, strip poslenici su posetili Kovačicu. Umetnički direktor Festivala bio je Saša Rakezić, a organizator Centar za kulturu.


JACOVITTI PROTIV VREMENA

Jedan od najeminentnijih italijanskih strip autora Benito Jacovitti našoj javnosti je postao poznat još šezdesetih godina, pošto su u to vreme njegovi radovi dospeli i do „Politikinog zabavnika”. Andrea Plazzi, novinar, prevodilac i vatreni ljubitelj stripa, izložbu u „Apollu” je priredio tako što je dvadesetak izuzetnih Jacovittijevih radova pozajmio iz nekoliko italijanskih privatnih kolekcija.

Na izložbi se nalaze izdanja stripova, kao i kolekcija raritetnih, originalnih Jacovittijevih crteža. “Ono što ovog autora čini jedinstvenim jeste njegov stil, koji je krajnje uvrnut i prepoznatljiv. Bilo da je reč o ranim radovima iz četrdesetih ili o onima iz devedesetih, i bez obzira na to da li su u pitanju posteri, albumi ili novinski stripovi, svuda postoji njegov lični pečat” – kaže Andrea Plazzi.


IZMEĐU OSTALOG

Festival je otvoren u Galeriji savremene umetnosti performansom u izvođenju članova foto i film sekcije Alternativnog kulturnog kluba iz Banatskog Novog Sela. Slepi muzičar, pas i „dama s kučencetom” simbolički su predstavili stanje umetnosti kod nas.

U istom prostoru je Maja Veselinović izložila strip „Prijatelji će doći bez obzira na tekst”, koji je nedavno osvojio gran pri na Salonu stripa u beogradskom SKC-u, dok se Wostok iz Vršca predstavio odličnom interpolacijom poezije i stripa. Kako nam je rekao, pesme Vaska Pope iz ciklusa „Vučja so” i činjenica da su se u okolini Vršca pojavili vukovi na neobičan način su uticali na njegovo stvarlaštvo. Pored ovih autora, novi strip u Srbiji predstavili su i Saša Mihajlović (koji je autor plakata i naslovne stranice festivalskog kataloga), Looney, Jarmila Sabo , Vuk Palibrk, Kiklop i drugi. Muhamed Kafedžić je gostovao kao predstavnik Sarajevske škole stripa.


STRIP ZONA RAZGOVORA

„Grrr!” festival je i ove godine, pored izložbi i drugih striperskih akcija, imao i dve tribine posvećene dešavanjima na strip sceni u nas, ali i mnogo šire. Razgovore su pratile i projekcije kratkih i animiranih filmova. Tribina održana 2. oktobra nosila je naziv „Moć stripa”. Na njoj su, pored Saše Rakezića, učestvovali gosti festivala iz Austrije, Italije i Velike Britanije. Neki od učesnika postali su redovni gosti festivala „Grrr!”, dok drugi, kao veteran britanske scene Pat Mills, prvi put borave u Pančevu, i stoga su ekskluzivni gosti ove manifestacije.

Saša Rakezić, kao moderator razgovora, postavljao je pitanja u vezi s predstavljanjem u Pančevu, ali i o strip scenama u Britaniji, Italiji i Austriji. Svi učesnici su istakli probleme kada je strip izdavaštvo u pitanju, kao što je slučaj sa Inguine, koji su trenutno jedini underground strip magazin u Italiji.

Druga tribina, 3. oktobra, okupila je nekoliko stripera koji žive na prostoru eks-Jugoslavije (SCG, Bosna i Hercegovina i Makedonija) oko teme „Strip na Balkanu”. Kao i dan ranije, i ovde je na sugestivna pitanja Saše Rakezića svaki od učesnika izneo svoje impresije na temu balkanske zone stripa, ali je govorio i o krajnje ličnim utiscima i osećanjima u vezi sa stripom. Samim tim je i tribina bila manje formalna, za razliku od prve. Zbog insistiranja da se razgovor vodi na engleskom jeziku, domaći autori nisu bili naročito rečiti, barem dok nisu prešli na srpsko-bošnjačku varijantu jezika.


O VARVARIMA I VAMPIRIMA

“Oduvek sam pisao fantastiku. To je jako popularno i u Americi i u Evropi. Danas je naročito popularna herojska fantastika zbog Tolkinovih „Gospodara prstenova”. Pišem o vampirima i varvarima. Moji likovi su borci za slobodu. Jedan od takvih je Broz, zasnovan na liku vašeg nekadašnjeg lidera Josipa Broza Tita. Tako, uzmete jednu realnu priču i sve promenite u patuljke i trolove. Ljudi to vole. Dosta im je sumorne realnosti i žele da pobegnu iz nje. Sve te elemente stvarnosti kroz svoj rad prebacujem u neko bajkovito mesto i tako „čitaocima” omogućavam da pobegnu u neku drugu dimenziju “– rekao je Pat Mills, strip scenarista iz Engleske.


THE DEVIL’S TOONBOX

Na spratu bioskopa „Apollo” priređena je izložba u saradnji s minhenskim strip festivalom Comicologisher Congress. Izložbu je priredio Martin Posset iz Minhena, koji između ostalog piše muzičke recenzije i intervjue s rok grupama, a radio je kao urednik u komercijalnim i alternativnim medijima.

“Izbrojao sam da ima 138 izložbenih elemenata. To su omoti ploča, same ploče i diskovi. Neki eksponati su moji, a neke sam preuzeo sa slične izložbe u Minhenu. Mnogo omota sam pozajmio od prijatelja. Kad sam pozvan da priredim izložbu ovde, odmah sam krenuo da obilazim second hand prodavnice ploča, kupio one koje imaju interesantne omote i doneo ih ovde. Na velike festivale, poput onih u Nemačkoj, dolaze uglavnom samo veliki izdavači, koji jedino žele da prodaju neke dosadne stripove, a ovde je sve zaista podređeno autorskom stripu” – objasnio je Posset.


SA TIŠMOM U SOBI

Solo nastup Slobodana Tišme, novosadskog pesnika i lidera kultnih novotalasnih grupa Luna i La Strada, održan je prvog dana Festivala u „Apollu”, uz podršku skromne britanske strip autorke Lee Kennedy, čiji su crteži bili projektovani u pozadini na video-bimu.

U napuštenom bioskopu, u ambijentu koji pomalo podseća na Lynchove filmove, publika je imala priliku da još jednom, u kamernoj atmosferi, čuje glavne numere iz Tišminog opusa. Kantautorska koncepcija celog nastupa drastično je doprinela neposrednosti i intimnosti komunikacije na relaciji pesnik–publika. Zanimljivo je i to da ovaj autor ne donosi inovacije ni u instrumentalnom ni u vokalnom smislu, ali je svaki njegov nastup poseban doživljaj. Tišma svojom osobenošću i harizmom jednostavno i bez preterivanja osvaja.

Mračni osećaj sete, izgubljenosti u vizijama i refleksijama, koji prati skoro svako slušanje Lune, bio je i ovde prisutan. Za razliku od letošnjeg nastupa benda u punom sastavu na EXIT-u, u ovoj izvedbi bilo je nečeg krajnje intimnog, posvećenog i nežnog.


NOVI PROSTORI PREDSTAVLJANJA

Treći „Grrr!” festival je u odnosu na prethodne godine obeležilo sistematičnije „pomeranje” k neuobičajenim prostorima za promociju stripa. Tako su okupljeni bili u prilici da pogledaju kako izgledaju strip cipele u prodavnici obuće „Peko”, ali i da u tom istom prostoru vide sam proces slikanja po cipelama. Realizaciju ove ideje Mr Spiral je započeo na strip festivalu u Gracu pre mesec dana. U Otvorenoj galeriji lista „Pančevac”, tokom drugog dana Festivala, postavljena je i izložba radova pod nazivom „Svi čitaju ‘Pančevac’”, kojom su autori izneli svoj stav o toleranciji u multietničkoj sredini. Istovremeno je promovisana publikacija „Kaiš” - zbirka strip kaiševa objavljenih u „Pančevcu”. Postavku crteža su otvorili Dunja Šašić i Aleksandar Zograf. Izložba „Strip i vez” Gordane Baste i Aleksandra Zografa je otvorena u poslastičarnici „Popović”, gde su se okupljeni, pored uživanja u vizuelnom, okrepili kolačima i čajem.

Gosti Festivala su 5. oktobra posetili Galeriju naivne umetnosti u Kovačici, gde su, uz radove lokalnih stripera, mogli da vide čak i stripove proslavljenog pesnika Miroslava Antića objavljene u „Pančevcu” davnih pedesetih godina. Druženje u Kovačici je završeno uz nastup bendova Pamba i Neurokrem.

* * *

IMAM DA KAŽEM:

Jeremy Dennis, web editor & cartoonist from UK

– Da, Jeremy je čudno ime za ženu. Ja sam strip fan otkad znam da čitam. Odrasla sam u selu pod imenom Corscombe, na očevoj farmi na kojoj smo gajili patke, guske i piliće. Upravo zbog toga se sada u mojim stripovima neprestano pojavljuju životinje. Moja majka je slikala dekorativne table, ona me je naučila da crtam. Dobila sam stipendiju iz privatnih fondova za skupe škole i Univerzitet u Oxfordu, usred Engleske. Tamo sam studirala englesku književnost i upoznala ljude koji se bave stripom.

Stojim pri stanovištu da stripovi treba da budu jednako „komplikovani” kao ozbiljna literatura. Obrađujem razne teme. Priče su autobiografske, ali govore, na primer, i o ličnim stradanjima ljudi ili o lepim stvarima poput ljubaznosti onih koji me okružuju i sličnim „malim” dešavanjima. Crtam mini stripove, A8 mi je omiljen format. Vodim radionice i skupljam stare knjige, koje kasnije adaptiram za svoje umetničke potrebe. Pre dvanaest godina sam s prijateljima pokrenula festival „Caption”, koji svakog leta okuplja anarhistične, divlje alternativne autore britanske strip scene. Prošle godine sam u grupi koju su sačinjavale umetnice, i to one koje se bave filmom, muzikom i stripom, putovala po celoj Engleskoj i izlagala svoje radove.

Dugo nisam imala stalan posao, a sada radim za Vladu Velike Britanije! Ja sam youth web administrator, što znači da pomažem mladim ljudima da stvaraju svoje internet sajtove. Prvi put sam u Istočnoj Evropi, a festival „Grrr!” je povod za moj dolazak u Pančevo. Ulice su ovde otvorene, ima mnogo drveća, sve to stvara utisak velikog prostora. Murali, table iznad vrata, dekorativni momenti na kućama, oblici oko prozora – sve je zaista divno! Jako su mi čudni ovi silni plakati, panoi i bilbordi s nasmejanim licima za lokalne izbore. U Oxfordu je nezakonito lepiti sve što ti padne na pamet, gde god da ti padne na pamet! I da, ovde je jako romantično, videla sam četiri venčanja u dva dana! Posetite me: www.alleged.org.uk.

Bye, bye!


Objavljeno: “Pančevac”, br. 4057, 8.oktobra 2004.godine

Predstavljen strip-novela "Išmail", delo čak četvorice autora

MITSKI BEOGRAD PRESILIKONSKE ERE

Vladimir Arsenijević, Aleksandar Zograf, Borivoj Radaković i Svebor Midžić na terenu sedamdesetih

Izdavačka kuća "Rende" predstavila je strip-novelu "Išmail" koji su potpisala četvvorica autora - Vladimir Arsenijević, strip crtač Aleksandar Zograf, hrvatski pisac Borivoj Radaković i Svebor Midžić.

Zograf (Saša Rakezić), koji već duže vreme u Francuskoj objavljuje svoje radove, dobio je ponudu od jednog izdavača iz Marseja da učestvuje u ediciji "Black is beautiful", u kojoj sarađuju jedan pisac i jedan strip-crtač (piscu se ponudi crtež na osnovu koga on napiše kratku noar priču, a sve to štampa se na crnom papiru). Zograf je predložio Arsenijevića, pošto su njegova dela prevedena u Francuskoj.

Panker u pokušaju

I nešto još važnije za celu priču, Zograf i Arsenijević poznavali su se još u ono mitsko vreme, krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih. Tada petnaestogodišnji V.A. bio je član benda Urbana gerila, a Z. izdavač fanzina Kreten. Zograf je poslao crtež, Vladimir se odmah ("jer mi se pisanje o devedesetim smučilo") prisetio sedamdesetih. I stvar je krenula sasvim drugačijim tokom od predviđenog...

- Naravno, priča se širila, i prerasla sve okvire dogovorenog. Ja sam još u Meksiku osetio da mi je muka od pisanja o devedesetim i priču sam smestio u ono mitsko, predistorijsko vreme, krajem sedamdesetih. To je vreme koje se sada mistifikuje, a meni se učinilo da mogu sa njim da radim šta mi je volja - rekao je Arsenijević na promociji u Centru za kulturnu dekontaminaciju, pridružujući se voditelju Urošu Đuriću na gajbicama ispod video-bima. Jedan za drugim, autori su ispričali kako se pisalo u osam ruku.

Veći deo romana ispričao nam je jedan petnaestogodišnjak, "panker u pokušaju", ali sve se vrti oko njegovog ujaka umetnika Ivana Išmaila, koji je u svom poslednjem, i ne nužno najlošijem performansu, izvršio samoubistvo, završivši ispod voza u Samoboru. Četrdeset dana od smrti, klinac sa majkom i dve baba-tetke odlazi na groblje i tu zatiče železničara iz Samobora ispod čijeg je voza Išmail ostao bez glave.

E ovde u priču ulazi drugi par spisateljskih ruku - Borivoj Radaković. - U autobusu za Novi Sad Vladimir me je pitao da li bih na kajkavskom napisao deo koji se odnosi na železničara, ja sam pristao, i evo. Ne verujem u Boga, ali posle ovoga ipak mislim da je on izmislio Internet - rekao je Radaković, pošto je, u maniru iskusnog fakovca, pročitao "svoj deo" romana.

Muzej kokošaka

Zanimljivo je da su se Radakovićeve i Arsenijevićeve rečenice preplitale potpuno prirodno, nenategnuto, pa je saznanje o književnoj formuli "Išmaila" tim zanimljivije. Esej "Išmail ili Muzej kokošaka" napisao je Svebor Midžić, pod pseudonimom Hermana Hervasa Dijesa, mistifikovanog meksičkog teoretičara umetnosti i anarhiste.

Bez obzira na činjenicu da je "Išmail" nastajao dve godine, utisak je da je svrha ovog nesvakidašnjeg pisanja u troje, ipak bio samo dobar provod, što se na promociji nije ni krilo. Ipak su sedamdesete, pank, Beograd iz predsilikonskog doba veći i lepši zalogaj od ponuđenog.

T. Čanak


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, 10.10.2004.godine

Preminuo američki glumac Kristofer Riv

ODLAZAK FILMSKOG SUPERMENA

Filmski glumac Kristofer Riv, zvezda filmova o Supermenu 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, preminuo je u 52. godini u Njujorku, od posledica srčanog udara.

Riv je pao u komu u svojoj kući u Njujorku i tako je juče i preminuo, saopštio je njegov predstavnik za medije Vesli Kombs, prenele su svetske agencije. Slavni glumac, koji je ostao paralizovan pre devet godina, posle pada sa konja, dobio je nedavno infekciju od stalnog ležanja, dodao je Kombs. Riv je bio praktično nepoznat pre nego što je postao super zvezda 1978. godine u filmskom hitu „Supermen“. Zahvaljujući ozbiljnim pripremama i izuzetnoj fizičkoj sličnosti sa tim strip junakom, dobio je ulogu u filmu, koji je imao tri nastavka i koji ga je pretvorio u svetsku zvezdu, donevši mu bogatstvo od oko 300 miliona dolara.

Riv je polomio vrat u maju 1995. godine, kada je zbačen sa konja za vreme jednog takmičenja u Virdžiniji. Postao je potom žustri aktivista u oblasti istraživanja povreda kičmenog stuba, primoravajući političare da to pitanje stave u svoje agende. Riv je rođen na Menhetnu 1952. godine. Otac mu je bio profesor slavistike na Kolumbija univerzitetu. Učio je engleski i muzičku teoriju na Kornel univerzitetu pre nego što je postao jedan od studenata odabranih da studiraju dramu na eltinoj njujorškoj Džulijard školi. Pojavljivanje u brodvejskoj produkciji sa Ketrin Hepbern i kratak odlazak u Holivud, uz nedostatak motivacije, gotovo su prekinuli njegovu glumačku karijeru, ali mu je epizodna uloga u of-Brodvej produkciji „Moj život“ u januaru 1977. godine otvorila put ka slavi - filmski producenti Aleksander i Ilja Salkind, koji su otkupili prava na snimanje filma „Supermen“, tražili su nepoznatog glumaca za naslovnu ulogu.


Objavljeno: BLIC, Beograd, 12.10.2004.godine

STRIP I TRŽIŠTE - Aleksandar Manić, publicista i novinar iz sveta stripa (Pariz), održaće glavno predavanje (uz debatu) "Kako stići do francuskog strip tržišta", večeras u 20 sati u Srećnoj galeriji (Happy Gallery) beogradskog Studentskog kulturnog centra. Za uvodno predavanje "Aktuelna britanska, američka i francuska strip scena" pobrinuće se Pat Mils (Mills), autor popularnih stripova "Sudija Dred" i "Slejn". Mils je, inače, gost pančevačkog strip festivala "Grrr!" Učesnici debate: Aleksa Gajić, Zoran Janjetov, Dražen Kovačević, Miroljub Milutinović Brada, Bojan Kovačević, Milan Jovanović i Siniša Radović.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 13.10.2004. godine

SMOTRA stripa mladih autora u Leskovcu

Smotra mladih strip autora, šesta po redu, u kojoj ključno mesto zauzima 50 radova iz Srbije i Makedonije, biće otvorena danas u Kulturnom centru u Leskovcu. Smotra će trajati tri dana, tokom kojih će biti održane brojne tribine i predavanja, a najuspešnijem strip crtaču biće dodeljena plaketa Nikole Mitrovića Kokana, koji se smatra rodonačelnikom srpske strip škole. Prema nezvaničnim informacijama, žiri je već odredio sveukupnog pobednika, a reč je o Petru Janjetevu iz Novog Sada, kome će leskovački kulturni centar organizovati i samosatalnu izložbu.
Beta


Objavljeno: DANAS, Beograd, 15.10.2004.godine

HIV-POZITIVAN JUNAK U AMERIČKOM STRIPU - Pored sukoba sa zloćama iz svemira i kriminalnim mozgovima, američki strip "Green Arrow" od sada donosi i jednu daleko ličniju borbu - protiv HIV virusa. Ovo je prvi strip iz glavnog toka koji ima HIV pozitivan lik, a to je tinejdžerka Mia koja već dve godine pomaže glavnom junaku. Pisac stripa Džak Vinik kaže da je to način da se istraže socijalno ozbiljne teme, ali i da se liku ponudi ekstra motivacija kako bi izmenila svet. Džad Vinik u Americi je poznat i iz šou-programa "The Real World" iz 1993, gde se pojavio sa Pedrom Zamorom, čovekom koji je posle godinu dana umro od side. Ta priča, kao i druženje sa drugim HIV-pozitivnim prijateljima, dovela je do ubacivanja ovakve teme u strip.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 15.10.2004.godine

RATOVI ZVEZDA - Kompanija "Dark Horse" će u novembru objaviti novi strip o "Ratovima zvezda" sa podnaslovom "Opsesija". U pitanju je serijal od pet nastavaka koji će se baviti sukobom Obi-Van Kenobija sa mračnom stranom sile dok je bio u specijalnoj misiji. Strip je kreacija Hejdena Blekmena i nastavlja se na događaje iz druge filmske epizode "Ratovi klonova", a predstavlja uvod u predstojeći film "Osveta Sita".

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 15.10.2004.godine

NAJDUGOVEČNIJI STRIP NA SVETU - britanski "Dendi", dobio je nove likove za 21. vek, koji se pridružuju poznatim junacima koji postoje od 1937. Tokom svog neprekidnog izlaženja, strip je svoje najuspešnije momente beležio 50-ih godina prošlog veka, kada je prodavan u tiražu od dva miliona kopija nedeljno, da bi sada spao na samo 50.000 primeraka. "Dendi", čija su ciljna grupa deca stara između 7 i 11 godina, ima svoje mesto i u Ginisovoj knjizi rekorda zbog svoje dugovečnosti. Za činjenicu što i dalje ima publiku pre svega mora da zahvali "nostalgičnim roditeljima" jer su deca, uglavnom, pronašla neke druge favorite.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 15.10.2004.godine

Predstavljena monografija "Ivo Kušanić, slikar i karikaturista"

PRVI PUT CELOKUPNO STVARALAŠTVO

Dragica Jovanović, istoričar umetnosti i autorka monografije "Ivo Kušanić, slikar i karikaturista", posvećeno je istražila šezdeset pet godina intenzivnog i bogatog stvaralačkog opusa ovog umetnika, što je često podrazumevalo sastavljanje naizgled razbijenih životnih niti i divergentnih radnih puteva Ive Kušanića u jedinstvenu celinu. U tome joj je, kako je rekla na promociji u beogradskoj Galeriji Artget KCB, puno pomogla Mima Kušanić, supruga pokojnog Ive Kušanića, ujedno priređivač i izdavač ovog bogato opremljenog i lusksuznog izdanja. Predstavljena monografija je, inače, prvi prikaz celokupnog stvaralaštva našeg poznatog karikaturiste i ilustratora.

Prema rečima autorke, malo ko zna da je Ivo Kušanić bio izvanredan slikar. Poslednjih petnaest godina svog života proveo je vraćajući se slikarstvu, koga se odrekao zbog rada na karikaturi i ilustraciji. "Takođe, malo ko zna da se bavio stripom, da je prvi strip napravio još u vreme NOB, da se bavio animiranim filmom u zlatnim počecima Zagreb filma, kada je napravio nekoliko svojih crtaća, da bi kasnije, 1966. godine, kada je u Beogradu pri Kulturnom centru osnovan Centar za animirani film, tu počeo da radi, istražuje i afirmiše ovu vrstu filma", istakla je autorka. Uslovna raznolikost Kušanićevog stvaralaštva prikazana je u monografiji kroz pet celina: Strip i animirani film; Novinska karikatura i portreti; Novinska ilustracija i ilustracija knjige; Ilustracija u štampi za decu i ilustracija dečjih knjiga; Ulja i pasteli, a poseban odeljak posvećen je i biografiji ovog stvaraoca. Monografija je od izuzetnog značaja i kao literatura iz domena ilustracije, koja je kod nas još uvek nedovoljno prisutna, a ovakvi izdavački poduhvati naročito mogu ohrabriti mlađe generacije koje žele da se njome bave.

Na promociji monografije, pored autorke Dragice Jovanović i Mime Kušanić, govorili su još i profesor Ratko Božović i Moma Marković - slikar.

A. Ć.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 14.10.2004.godine

DOVNIKOVIĆ NAGRAĐEN NA FESTIVALU ANIMIRANOG FILMA

BEOGRAD – Hrvatski animator Borivoj Dovniković nagrađen je specijalnim priznanjem za doprinos balkanskoj filmskoj animaciji na "Međunarodnom festivalu animiranog filma Balkanima 2004.". Festival se održavao od 6. do 10. listopada, a u službenoj konkurenciji za nagrade sudjelovalo je 96 filmova iz 17 zemalja. Prva nagrada dodijeljena je francuskom filmu "Regulator" Philippea Grammaticopoulosa. Hrvatski film "Ciganjska" Marka Meštrovića i Davora Međurečana osvojio je Specijalnu diplomu za "izvanrednu filmsku atmosferu i poetiku".

(Hina)


Objavljeno: VJESNIK, Zagreb, 14. listopada 2004.godine

Strip u Srbiji 1945–1955:

OSLOBOĐENJE I CENZURA

U okviru trećeg internacionalnog festivala autorskog stripa GRRR!, održanog od 2. do 7. oktobra u Pančevu, pored brojnih izložbi i radionica u kojima su učestvovali domaći i inostrani strip autori i izdavači, bila je predstavljena izložba "Strip u Srbiji 1945–1955." autora Zdravka Zupana, kao nastavak serije izložbi kojima festival GRRR! pokušava da podseti na istorijski razvoj strip-medija u našoj sredini. "Vreme" objavljuje tekst autora izložbe o periodu kada strip dolazi pod udar ideoloških kritika i cenzora


Samo nekoliko meseci po završetku rata na tržištu su počela da se pojavljuju nova stripovana izdanja. Krajem novembra u Beogradu je izašla prva (od tri koliko je ukupno izdato) sveska stripa Tri ugursuza za vreme okupacije. Autor scenarija bio je predratni novinar, urednik prvog srpskog i jugoslovenskog strip-lista "Stripa", Vojin M. Đorđević, dok su na crtežima radili Milorad Dobrić kao glavni crtač i Slavko Saša Mišić. Iza ovog poduhvata stajao je najpoznatiji predratni izdavač Aleksandar J. Ivković, koji je bio pokretač i "Strip knjige" u kojoj su reprizirani predratni stripovi S. Solovjeva, A. Ranhnera, K. Kuznjecova i Đ. Jankovića. "Kometa" i "Vrabac", pokrenuti decembra 1945, za razliku od "Strip knjige", donosili su premijerna ostvarenja. "Kometa", "nedeljni zabavni list u stripu", izlazila je od 18. decembra 1945. do 22. januara 1946, ali nije bila datirana, izuzev poslednjeg, petog broja. U "Kometi", pored ostalih objavljen je i strip Kaščej besmrtni Dragana Savića, inspirisan istoimenim sovjetskim filmom prikazivanim tog leta u jugoslovenskim bioskopima, a u štampi predstavljen kao "veliki ruski film sa sižeom iz narodnih priča i legendi". U "Vrapcu" je jedini autor bio Đorđe Đuka Janković. Već posle drugog broja list je prestao da izlazi. U to vreme izašla je i "prva knjiga" (i jedina) "Sili simfonije" koja je na svojih 96 strana donela nekoliko stripova čiji su glavni akteri bili popularni junaci američkog i francuskog stripa: Popaj, mačak Feliks, Džimi Klap, Gile i Rile, kao i jednu epizodu Boema, humorističkog serijala Konstantina Kuznjecova u crtačkoj obradi Slavka Saše Mišića.

FALSIFIKOVANI ŽIVOT U SLIKAMA: Istovremeno su usledili i prve negativne reakcije i otvoreni napadi na strip. Anatemisanje stripa je po svemu sudeći bilo unapred planirano i pripremljeno. Ovakav zaključak može se, između ostalog, izvući na osnovu podataka da je "Omladina" od 72. broja od 23. novembra 1945. bez ikakvog objašnjenja prestala da objavljuje Kušanićev i Ćopićev strip o doživljajima pionirâ Ćire i Mire, kao i po sinhronizovanim i dobro orkestriranim napadima koji su ubrzo usledili. Prethodili su im pojedini novinski napisi u kojima se ukazivalo na štetni uticaj stripa. Početkom septembra 1945. na stranicama prvog posleratnog ilustrovanog lista "Duga" objavljen je članak o ratnoj siročadi, "deci ulice", u kome se napominje da su "stripovi najomiljenija literatura ulične dece". U časopisu "Mladost" iz iste godine jedan autor, osvrćući se na "pionirsko-zverinju igru" Branka Ćopića Udarnici, piše: "Većina izdavača i pisaca u staroj Jugoslaviji nije gledala na to kako će knjige vaspitno delovati, nego kakvu će zaradu doneti. To je dovelo do pojave bezvredne i štetne kriminalne i strip-literature. Danas, kada se ovom pitanju prilazi sa jedne sasvim druge strane, malo se šta od čitavog tog nasleđa može korisno upotrebiti."

A 7. decembra 1945. godine "Politika", izveštavajući iz Okružnog suda za grad Beograd o zabrani daljeg izlaženja "edicije u stripu Tri ugursuza za vreme okupacije i stripovanih romana Poštareva kći od Puškina i Vaskrsenje od Tolstoja", navodi u podnaslovu kao razlog to "što ove ‘strip-knjige’ štetno deluju na našu omladinu". Javni tužilac grada Beograda je, prema pisanju istog lista, u svojoj tužbi istakao da su "u toj knjizi u stripu nemački fašisti predstavljeni kao vrlo naivni i glupi ljudi koji u našoj zemlji ne vrše nikakva zverstva, nego odlaze u sela da opljačkaju po neku svinju ili se bezbrižno voze našim drumovima, izdaju neke stroge objave od kojih niko ne strada, i tako dalje. I dok tako okupatorski vojnici jure kao muve bez glave, dotle glavne ličnosti te knjige – Ćoravko, Bradonja i Nosonja – predstavljeni kao junaci i majstori sabotaže, prave razne ujudurme i izigravaju glupe Nemce, varaju naivne gestapovce, ili odlaze na terevenke kod svog prijatelja bifedžije Joce". Ovakvim prikazom, tvrdi tužilac Miša Jovanović, autor "omalovažava i vređa krvavu borbu naših naroda protiv fašističkih razbojnika", zaključujući da se nigde "ne vide zločini nemačkih zavojevača, nigde herojska i nadčovečanska borba naših naroda". Sudsko veće u kome su se pored sudije Jakše Radovića, shodno novom vremenu, nalazili i prisuditelji Sofija Pavlović, domaćica, i Desimir Rašić, zidar, donoseći rešenje o zabrani "strip-knjiga" u svom obrazloženju ponovilo je, u suštini, stavove tužioca da se "u pomenutim stripovima celokupno stradanje naših naroda i veličanstvena borba iznosi na takav način da može da zavede našu omladinu i da ima štetne posledice na njenu dušu, a isto tako ove su knjige veoma teške i negativne sa gledišta morala, odavanja pošte borcima velikog rata". Za stripovane sveske Poštareva kći i Vaskrsenje podvučeno je da njihova "sadržina vređa moral i može da navede na stranputicu svoje čitaoce".

ERZAC-ROBA: U to vreme pri partijskim komitetima, od Centralnog pa sve do oblasnih i sreskih, postojala su posebna odeljenja za agitaciju i propagandu (Agitprop) koja su rukovodila sredstvima javnog informisanja (postavljali i smenjivali rukovodioce, davali direktive, obezbeđivali finansijska sredstva i dr.). Njegovi dežurni ideolozi odmah su se oglasili pozdravljajući sudsku presudu. Najopširniji ideološko-estetski komenter usledio je sa stranica "Borbe". U broju od 5. januara 1946. u rubrici "Kulturni pregled" objavljen je članak Jovana Popovića, potpisan inicijalima J. P., "Crnoberzijanska erzac-roba na književnom tržištu": "Stripovana ‘literatura’ pokazala se i u našoj novoj narodnoj državi kao vrlo uporan korov, koji se ponovo pomalja i pošto je iščupan, a njegovi plantažeri pokazali su se vrlo drski crnoberzijanci", piše Popović. "No, što je možda još važnije, ta crnoberzijanska erzac-roba još nije naišla na organizovani otpor a njeni fabrikanti na svesni bojkot, na kakav u narodnoj državi treba da naiđe svaka crnoberzijanska rabota, pogotovu kad se radi o otrovnoj robi. Čak ima urednika i ozbiljnih narodno-frontovskih listova koji smatraju da strip treba tolerisati i podržavati, jer ‘publika je navikla na strip’." Strip je, smatra on, "tekovina moderne kapitalističke industrije", a njegova kolevka je "Amerika, zemlja ‘nemogućih mogućnosti’ jurnjave za zaradom, serijske proizvodnje i serijskog života, gume za žvakanje, butlegerstva, kitnepinga, linča i kriminalnih filmova". Osvrćući se na aktuelna izdanja, on posebno protestuje zbog stripovanja narodne poezije i kaže da "ništa nije čudovišnije nego narodna poezija u stripu", da bi na kraju zaključio: "Na našem književnom tržištu ne sme biti crne berze erzac-robe, našem narodu treba obezbediti pravo na kulturu i zaštitu od varvarstva svake vrste, pa i stripovanog."

A u prvom dvobroju časopisa "Mladost" za 1946. godinu kritičar Zoran Mišić u tekstu "Stripliteratura na tržištu" piše o stripovima koji su se pojavili na tržištu kao o "najunosnijem vidu protivnarodne publicistike". Suprotstavljajući se svakom daljem širenju ove "prljave robe", Mišić kaže: "Tako je u Beogradu počeo da izlazi ilustrovani list ‘Vrabac’, gde se divni plodovi poezije i mašte, kao što su ruska bajka Vasilisa Prekrasna i naša narodna pesma Mali Radojica, podvrgavaju odvratnom i gnusnom izobličavanju." Stripovi su po Mišiću "odraz određenih društvenih tendencija", odnosno "falsifikovani život u slikama", a Flaš Gordon je junak "nove mitologije kapitalističkog poretka". Stoga on podržava "pravednu presudu" suda koji je zabranio izdavanje svezaka strip-literature, sprečavajući tako da dođu do izražaja "trgovci narodnom kulturom".

Istini za volju, već u trećem broju "Mladosti" iz iste godine na udaru kritike našli su se i zapadni gangsterski i špijunski filmovi kao što su Jahač fantom i Džentlmen-gangster, kojima su suprotstavljeni sovjetski filmovi. Nedugo potom osuđuju se i izdavači šlagera, raznih bugi-vugi, "Zar se ljubit ne sme", "Suzne oči", "Zašto si pospan Čo", "Karamba" i sl. Nisu bili pošteđeni ni izdavači dečje literature. U prvom dvobroju "Mladosti" za 1947. godinu književnik Čedo Vuković ustremio se na privatne izdavače Dušana M. Delića, Tomaša M. Markovića, M. Đ. Petrovića i sve one izdavače koji operišu izrazima "posrbio" i "priredio". Na udaru se ponovo našao i Aleksandar J. Ivković: "A šta da kažemo o izdavačima kao što je Ivković koji je pokušao da u ‘Kratkoj noveli’ nastavi tradiciju one ‘literature’ čiji su junaci bili Flaš Gordon, Detektiv X-9, Džek Trbosek, Crna Maska itd.?", pita se Vuković, da bi se odmah potom osvrnuo na Drag. N. Ivanovića, "koji je u toku rata radio za Nedića i dramatizovao neke stvari za pozorište ‘Srbozara’." Vuković zamera Ivanoviću što sa puno sentimentalnosti piše o jednom "djetetu koje se (jer to čini i sam autor!) sa žalošću sjeća nekadašnjeg Božića i "starih dobrih vremena". U trenutku kada Vuković ispisuje ove redove, sudbina stripa je već bila zapečaćena. Početkom 1948. godine, "Politika" se, pišući o mnogim štetnim knjigama koje se još uvek mogu pronaći "po budžacima privatnih knjižara", dotakla i stripa: "I stripovi se rasturaju po Beogradu. Oni su sad pobegli u podzemlje kome i pripadaju. Prodaju se tajno za skup novac. Njima pokušavaju da otruju one najmlađe, generaciju koja se danas vaspitava u novom, zdravom duhu, u zemlji u kojoj nema kidnapera ni gangstera. Našim pionirima i omladincima nije potrebno da znaju o Otmici Glorije Stjuart, ni o Džimu iz džungle, niti o Crnoj maski."

POVRATAK STRIPA: Postepeno popuštanje ideoloških i političkih stega, nakon sukoba sa SSSR 1948. godine i rezolucije Informbiroa, povoljno će se odraziti na medij stripa, na drugačiji odnos prema njemu i na njegovu rehabilitaciju. Krajem četrdesetih godina uvode se tržišni principi u novinsko-izdavačkoj delatnosti. U redakciji lista "Omladina", nakon preporuke političkih foruma da izađu iz "ilegalnosti" i posluju po tržišnim principima, prisetili su se stripa. Međutim, budući da je strip u to vreme bio prokazan, odlučeno je da se donese nešto "kao strip". Tako se rodio foto-roman i tako je strip na mala vrata ponovo ušao u novine i bio vraćen čitaocima. Posle dužeg razmišljanja odlučeno je da se "stripuje" Hjustonov film Blago Sijera Madre, koji je snimljen prema čuvenom Travenovom romanu. Zadatak da pripreme foto-roman dobili su Aleksandar Saša Marković i foto-reporter Saša Bizetić.

"Kada je sve bilo gotovo", prisetio se pre petnaestak godina Saša Marković u "Politikinom zabavniku", "krenuli smo, bez ikakve reklame, sa objavljivanjem. Uspeh je bio iznad svih naših očekivanja: do tada gotovo nepoznata ‘Omladina’ odjednom je postala tražena. Tiraž je počeo da raste pa smo poslednjeg dana te 1950. godine štampali za nas potpuno nezamislivih 50.000 primeraka! Mogli smo i više da je bilo papira, ali to je bilo vreme kada je svaki list dobijao određenu količinu i ni grama više. U svakom slučaju, svi smo bili vrlo zadovoljni što je naš eksperiment uspeo. Ali, onda je pukao grom. Doduše, ne baš iz vedra neba. Predsedniku USAOJ-a Milijanu Neoričiću javio se jedan član savezne vlade i rekao mu da mora da zabrani ‘Omladinu’. A ona je tako lepo počela da staje na svoje noge. Razlog zabrane? Loš uticaj stripa na mladež. To što mi nismo objavili strip nego nešto između, nije nam mnogo pomoglo. Neoričić me je hitno pozvao da nekako rešimo ovu nevolju. Priznajem, bio sam pomalo uplašen kad sam krenuo kod njega: na ‘propuste’ kakav smo mi napravili nije se baš blagonaklono gledalo. I kad me je Milijan upitao šta sad da radimo, ja sam, onako isprepadan, predložio da se mladež više ne štiti od štetnog uticaja stripa. Predsedniku USAOJ-a ideja se dopala pa ju je prosledio dalje, gde treba. Kako je kod svih nailazila na razumevanje, ‘Omladina’ je nastavila da izlazi i da svoj prvi i jedini foto-roman objavljuje bez straha." Od 1. januara 1951. "Omladina" uvodi poseban dodatak pod nazivom "Omladina Zabavnik" sa repriziranim i premijernim stripovima.

Međutim, negativni napisi o stripu i dalje su se pojavljivali. U junu iste godine u časopisu "Majka i dijete" (izdanje centralnog odbora AFŽ-a Jugoslavije) Milena Orlović u članku "Da li znate šta čita vaše dete" dotakla se i stripa. Nakon opaske da "u dečjoj literaturi savremene Amerike caruje strip, i razne knjižice o gangsterima, detektivima, banditima", ona navodi podatke iz jednog pregleda objavljenog godinu dana ranije u jednom američkom listu koji "je imao za cilj da pokaže broj dece, ubica – nastalih pod uticajem takve rđave dečje književnosti". Naravno, autorka, pri tom, izdvaja dela Mark Tvena, Kupera, Džeka Londona, ali istovremeno ističe da se "u današnjim ekonomskim i političkim uslovima takva dela više u Americi ne pojavljuju", te stoga "većina američke dece ne zna za druge knjige osim stripova i ove ubilačke – gangstersko-detektivske romane".

OPASNOST ZA OMLADINU: Shvativši da pomoću stripova mogu znatno da podignu svoje tiraže, i drugi listovi im ustupaju sve veći prostor. Naravno, nije trebalo dugo čekati na pojavu prvih specijalizovanih strip-listova. Po uzoru na "Omladinu", "Mlada snaga" (1950–1952), mesečnik Centralnog komiteta Narodne omladine Srbije, pokrenuće svoj zabavnik, koji će kao posebno izdanje izlaziti pod naslovom "Zabavnik Mlade snage". Najpreduzetniji je bio Borivoje B. Popović, koji je 1. jula 1951. godine u Beogradu izdao prvi broj lista nazvanog jednostavno "Strip", kojeg je izašlo četiri broja. Prava poplava stripovanih izdanja izazvala je pažnju, ali i reakcije javnosti. "NIN" je 16. septembra 1951. godine doneo jedan oštro intonirani članak Dušana Savkovića pod naslovom "Strip i petparačka literatura opasnost za našu omladinu". Na samom početku Savković, osvrnuvši se na jedno savetovanje beogradskih pedagoga i prosvetnih radnika o uticaju strip-literature na omladinu, koje je održano tih dana, navodi da su svi pedagozi bili "jednodušni u svojoj oceni da bi, bez dalje diskusije, strip trebalo zabraniti". "Revolt beogradskih pedagoga – profesora, učitelja i prosvetnih radnika – savim je opravdan", slaže se Savković. "Međutim", dodaje on, "strip ne mora uvek da bude nekoristan i štetan i potpuno eliminisanje strip-literature svakako ne bi bilo na svom mestu. Ima duhovitih – crtački solidno opremljenih stripova, ali – nažalost, to kod nas nije slučaj." Na pitanje šta je dovelo do ovolikog porasta strip-literature, Savković konstatuje da je "strip garantija uspeha svakom listu". Nakon podrobne analize "Revije stripa zabave i humora", "Zabavnika Mlade snage", te izdanja izdavačkog preduzeća "Polet" iz Sarajeva, iz njegovog teksta saznajemo da je "izlaženje nekih listova obustavio CK Narodne omladine Jugoslavije intervenišući kod omladinskih izdavačkih preduzeća". Između ostalih, na takav način obustavljeni su "Zabavnik Mlade snage", "Revija stripa zabave i humora", kao i "Strip". Svoj tekst Savković je završio sledećim rečima: "Pitanje strip-literature i pored obustavljanja izlaženja nekih stripova još uvek je vrlo aktuelno. Na liniji vaspitavanja naše omladine ovo je jedno od gorućih pitanja. Da li će ono dobiti rešenje i da li će se kod nas, s obzirom na veliko interesovanje za strip, pojaviti crtačko uspeli i sadržajno dobri stripovi? Svi oni kojima leži na srcu pravilno vaspitavanje omladine s pravom postavljaju ovo pitanje."

"PIONIRI" DUŠKA RADOVIĆA: Od svih izdanja pokrenutih u ovom periodu, u jedno od najzanimljivijih i najdugovečnijih ubraja se zabavni dečji list "Pioniri". Izdavao ga je Savet Saveza pionira Srbije, odnosno "Dečja štampa". "Pioniri" su, kako je to redakcija objasnila u svom prvom broju od 5. oktobra 1951. godine, počeli da izlaze umesto "Pionirskih novina" i časopisa "Pioniri". Do 6. septembra 1952. godine izašlo je ukupno četrdeset brojeva. Nakon toga list se pretopio u "Pionir" koji je izlazio od 1944. godine, u izdanju Centralnog odbora USAOJ-a. "Pioniri" su izlazili jednom nedeljno, petkom, a pred kraj izlaženja dvaput mesečno. Odgovorni urednik bio je Dušan Radović. On je potpisao prvih trideset pet brojeva, a poslednjih pet Đorđe Mandić. Po svom formatu i grafičkoj opremi "Pioniri" bi bili najbliži "Politikinom zabavniku", ali su ga u pojedinim sadržajnim i tehničkim aspektima i nadmašivali. List je bio bogato ilustrovan velikim i impozantnim crtežima, a izdvajao je značajan prostor i za stripove. "Pioniri" su na naslovnoj strani donosili Alisu u čarobnoj zemlji i Pepeljugu, nastale prema istoimenim dugometražnim crtanim filmovima Volta Diznija, a u prevodu Stanislava Vinavera. Njegovo je ime, iako to nije bilo uobičajeno ni tada, a ni kasnije, isticano u zaglavlju strip-tabli. Pored uvoznih, objavljivani su i domaći stripovi, ali njihovi autori najčešće nisu bili potpisivani. Već u prvom broju otpočeo je jedan humoristički strip za koji je scenario napisao književnik Arsen Diklić. Kao crtač ovog stripa potpisan je S. Kostić, što je, zapravo, bio pseudonim Ive Kušanića.

PRZNICA U "ZABAVNIKU": Od 4. februara 1951. "NIN" počinje redovno da objavljuje Paju Patka, a godinu dana kasnije, 30. marta, popularna Diznijeva prznica vraća se na stranice "Politike". Čak je i "Borba" ustupila prostor stripu donoseći krajem 1951. godine Alisu u zemlji čuda Volta Diznija. Pred sam kraj 1951. godine tadašnji direktor "Politike" Vladislav Ribnikar okupio je nekoliko novinara sa idejom da ponovo pokrenu "Politikin zabavnik", koji je pušten u prodaju 5. januara u istom formatu i istoj tehnici štampanja kao pre rata, i koji je zadržao predratnu koncepciju koja je počivala na izbalansiranom odnosu tekstualnog i stripovanog materijala gde su dominantno mesto zauzimali Diznijevi stripovi.

U svojoj značajnoj knjizi Beograd između istoka i zapada 1948–1965. Predrag J. Marković skrenuo je pažnju na tekst "Od stripa do knjige" iz marta 1952, u kome se afirmativno govori o pedagoškoj ulozi stripa. Na pritužbe roditelja da su deca poludela za stripovima, autor pomenutog članka, sa stranica ženskog lista "Žena danas", odgovara da kod nas nema toliko razloga za zabrinutost, jer nema izrazito rđavih stripova, poput onih u kojima se veličaju kriminal i pornografija. On dalje sugeriše da strip ne treba potpuno otrgnuti od dece, već ga treba pravilno koristiti. Jer, ako deca sa nestrpljenjem iščekuju nove doživljaje Mikija i Šilje na Ostrvu dinosaurusa, čitaće i Žila Verna i Artura Konana Dojla. Ovakav prilaz stripu bio je pre svega odraz ličnog stava njegovog autora, gledište pojedinca, a ne stav društva.

U prvoj polovini pedesetih godina izdato je preko trideset strip-svezaka čiji su se tiraži kretali između deset i trideset hiljada primeraka. U ovom razdoblju najpreduzetniji izdavači su "Duga" i "Omladina". Početkom 1953. u razmaku od samo jednog dana na tržištu su se pojavila dva zanimljiva nedeljnika. Najpre je "Duga" 28. februara izdala prvi broj "Duginog magazina", da bi već 1. marta NIP "Omladina" pustila u prodaju prvi broj "Crtanog magazina". Prestali su da izlaze bez ikakvog objašnjenja. Prazninu nastalu ukidanjem ova dva lista pokušao je da popuni novosadski "Dnevnik". U njegovoj režiji 30. avgusta 1953. na kioscima je osvanuo list "Panorama". Od svih izdanja sličnog profila, izuzimajući "Politikin zabavnik", koja su pokrenuta u to vreme, "Panorama" je potrajala najduže. Do 20. februara 1955. izdata su ukupno 82 broja. Ipak, najatraktivnije izdanje koje je "Dnevnik" pokrenuo u ovom periodu nesumnjivo su "Mikijeve novine", koncipirane poput "Politikinog zabavnika". "Mikijeve novine" su ponudile svojim čitaocima odista kvalitetan i raznovrstan izbor aktuelnih storija. Do 13. aprila 1954. godine, kada su "Mikijeve novine" prestale da izlaze, na kioscima se pojavilo ukupno jedanaest brojeva.

LOŠE ODABRANI LIKOVI: Prvi poznati primer cenzure uočen je, igrom slučaja, ponovo u Diznijevom stripu Miki i njegov dvojnik, koji je već cenzurisan decembra 1937. u "Politici". Strip je repriziran na stranicama "Politikinog zabavnika", počev od 11. aprila do 26. decembra 1953. godine. Ovog puta predratnog cenzora zamenila je urednička samocenzura. Strip je štampan sa neverovatnim ideološkim obrtima. Počelo je sa preskakanjem celih kaiševa, sitnim i krupnim izmenama u tekstu, do potpune prepravke priče na kraju teksta.

Iz ovog perioda datira i jedan malo poznati primer cenzure koji je vezan za strip Robin Hud Sergeja Solovjeva. Ovaj izvanredan strip preštampan je iz "Mike Miša" u "Omladini" tokom 1951. godine. U oktobru naredne godine NIP "Omladina" izdaće ga u vidu zasebne sveske. Na poslednjoj, dvadeset petoj tabli, u pretposlednjoj slici u kojoj opat Tak venčava ledi Merijen i Robina iz njegovih ruku nestali su jedva vidljivi krst i lančić. Tom prilikom na originalu je belom temperom prekriven i autorov potpis.

Ali, nažalost, ovde nije i kraj priče o cenzuri. Nakon neuspelog poduhvata sa "Duginim magazinom", NIP "Duga" je 27. novembra 1953. startovala sa novim izdanjem – "Robinzonom". Koncepcija novog lista zasnivala se, kao i u slučaju "Duginog magazina", na repriznim i premijernim ostvarenjima. List je izlazio sve do 12. marta 1954. godine, kada je, nakon dvadeset devetog broja nestao sa kioska. Pa ipak, devet meseci kasnije u prodaji se pojavio trideset drugi broj "Robinzona". U međuvremenu, javnost je putem dnevne štampe informisana o razlozima zbog kojih prethodna dva broja nisu bila dostupna čitaocima. "Politika" je početkom aprila, osvrćući se na "Robinzon" i pojedine njegove stripove, kao što su Dve sirotice i Zvonar Bogorodičine crkve, iznela sud da "takvi romani mogu kod najmlađih da pobude životinjske instinkte i nečovečanske odnose, da stvore jednu sasvim pogrešnu sliku o istorijskim ljudima i događajima", zamerajući istovremeno i drugim strip-zabavnicima da u svojim stripovima opisuju samo ubistva i krađe. I redakcija "Robinzona" je u svom saopštenju objavljenom u trideset drugom broju obavestila čitaoce da su prethodni brojevi ovog zabavnika bili zabranjeni, odnosno "obustavljeni zbog opravdane i ozbiljne kritike", da bi, potom, čitava stvar bila pojašnjena: "Pedagoška i sudska analiza konstatovala je da su neki stripovi svojim sadržajem u tim brojevima, naročito u stripu Dve sirotice, svojim postavkama dezinformisali i loše delovali na ukus i vaspitanje, naročito mlađih čitalaca." Na ove redove nadovezala se redakcijska ideološko-estetska samocenzura: "Tokom pauze uredništvo je posle svestrane analize i priprema pristupilo reorganizaciji ovog zabavnika, ispitavši podrobno ranije greške i preuredila list. Diskusija i kritika stala je na stanovište da je strip, kao žanr zabavne literature stekao kod nas, da se tako izrazimo – pravo građanstva, ali da na tom polju izdavač treba da vodi objektivnog računa o temama odabranih stripova. S tim u vezi prestajemo da objavljujemo nastavke sledećih stripova: Dve sirotice, Tim Tajlor, Vitez Buridan, Rat špijuna, Doživljaji novinara Taba, i zbog loše izabranih likova strip Zvonar Bogorodičine crkve, od kojih donosimo na strani 19, samo kratak završetak koji dugujemo ranijim čitaocima." Umesto njih u list su uvršteni neki novi naslovi: Ranhnera, Kuznjecova, Navojeva, Hesus Blaska, te još nekoliko radova manje poznatih crtača. Međutim, sve ove uredničke intervencije nisu pomogle da "Robinzon" opstane na tržištu, pa se on ugasio sa četrdesetim brojem, 9. februara 1955. godine.

U isto vreme, ako to može da posluži kao uteha, ali iz sasvim drugačijih razloga, strip se našao na udaru kritike i u SAD. Udruženje američkih izdavača strip-časopisa CAA (Comics Magazine Association of American Inc.) doneo je 26. oktobra 1954. svojevrstan obavezujući Kodeks, pod naletom ultradesničarske struje sa Makartijem na čelu. Od tada, sve do kraja šezdesetih, sva strip-izdanja morala su na naslovnoj strani da nose markicu sertifikata CAA. Sličan kodeks biće ustanovljen i u evropskom izdavaštvu.

Zdravko Zupan
Priredio: Nebojša Grujičić

* * *

STRIP SA GOLOG OTOKA

Strip se, premda zabranjen, pravio i na Golom otoku. Jedan takav primerak uspeo je da sačuva i uvijen u celofan iznese u zadnjici sa Golog otoka Ljubiša T. Pavlović Gavran. Strip o mučenju Gavrana, odnosno davljenju u kibli, Banditski prorok, prema ideji Dragomira Đeramilca nacrtao je za zidne novine akademski slikar Dido Demajo. Objavljen je u "Borbi" 22. februara 1990. godine. Rekonstruisao ga je, prema fotokopiji originala, Petar Miličević.

Žika Atom i Panta Rokfeler

I mada je u prvim poratnim godinama, kako je pisala "Politika", strip "pobegao u podzemlje", on je kao razvijeni oblik karikature opstao u humorističkom listu "Jež". Godine 1945. na njegovim stranicama slikar i karikaturista Sabahadin Hodžić lansirao je strip o dvojici smešnih špekulanata Žiki Atomu i Panti Rokfeleru, koji okreću razne špekulacije u prvim posleratnim godinama, ali na kraju uvek propadnu. Žika Atom i Panta Rokfeler pojavljivali su se u geg-polutablama, rađenim u dva ili tri kaiša. Iako su izlazili povremeno, u periodu 1945–1950, bili su najredovniji stripski prilog.

Zanimljivo je da se u 451. broju "Ježa" od 21. februara 1948. godine pojavila i jedna tabla Maleckog Ebnera poznatog američkog crtača Ala Kepa, pod naslovom Sokolovo Oko u Vašingtonu ili Amerika Amerikancima. Ovaj strip je u Americi rasturao komitet za zaštitu stranaca. "Jež" ga je doneo sa sledećim propratnim tekstom: "Histeričan šovinizam kruži Amerikom, prateći rasističke incidente i antidemokratske mahinacije. Krivično gonjenje, proterivanje diskriminatorske mere svake vrste pogađaju one koji nisu 100% Amerikanci. Kao dokaz napora koji su uložili progresivni ljudi da se zaustavi talas zlostavljanja i poricanja ličnih prava. Al Kep, popularni američki crtač, prikazuje nam neprilike Sokolovog Oka u Vašingtonu koje, bez obzira na njihovu zabavnu stranu, imaju ozbiljan značaj."


Objavljeno: Vreme, Beograd, 7. oktobar 2004.godine

Miroslav Marić:

KRIZA KRIZI GRIZE REP

KRIZA je verovatno najupotrebljavanija reč ovog trenutka u celom svetu. Ipak, prepuštam drugima da vas detaljno utapaju u problematiku svih ostalih kriza. Ovde će biti reč o jednoj drugoj, krizi u svetu stripa. Možda sama ta reč zvuci suviše blago da bi se opisao period mračnog doba, recimo stripskog srednjeg veka. Sada vam je, verovatno, jasno da se radi o sredini pedesetih godina i američkom stripu. Ako ste se zapitali zašto sada o tome, odgovor je, da je ’84. g. bilo trideset godina od objave CCA (ako ne znate, videćete dalje šta je to), pa hajde da spomenemo taj neslavni jubilej, i iz razloga kako to neko pametan reče, da onaj ko ne zna svoju istoriju mora ponovo da je proživljava. Svaka kriz ima svoje žrtve. Kažimo sada glasno da ne želimo više da strip bude žrtva bilo kakve krize.

To doba je neumitno vezano za ime i aktivnosti senatora iz Wisconsina Josepha McCarthy-ja. Bilo je to teško vreme nepoverenja, lova na komuniste, doba niskih udaraca, crnih lista, pod lupom posmatranih fotografija prvomajskih parada. Obračuni sa organizacijama i ljudima su bili grubi i temeljni. Strip se pojavljuje kao jedna od stvari koju treba temeljno suzbijati ili ga svesti na veoma plitak koncept dečije zabave. Zašto? Verovatno zato što je tih godina strip-stvaralaštvo počelo da dobija krila, da se konceptualno i tematski širi. Prvobitni klišei i ograničenja su počeli da se prevazilaze. Možda je upravo ta mladost medija bila uzrok da intelektualci nisu stali iza njega i time mu omogućili bar pristojnu odbranu. Jednostavno, kao da je sve bilo protiv stripa. Bilo je očigledno da se želi suzbiti svaki pokušaj razmišljanja putem stripa, svako njegovo oslobađanje. Kontrolisati – znači sprovoditi svoje ideje.

Zapitajmo se za trenutak, čak i danas, koliko je strip stekao status legitimnog načina razmišljanja a ne samo industrijske robe. Kod nas je još uvek poglede na svet, i bilo kakve ideje, lakše izraziti preko knjige nego preko stripa. A ona isto ide na tržište. Time se iz lanca čitaoca izbacuje obrazovaniji deo publike i stripu onemogućava bilo kakvo ubrajanje u visoke domete kulture. Svaki strip sa nekim ličnim stavom je nazvan autorskim i time sistematizovan pojavno i tematski. I pored očigledne gluposti tog naziva mogu vam reći da ga podnosim jedino zato što su onda oni drugi neautorski, a taj izraz dobro određuje većinu od njih. Ali, vratimo se našoj temi.

Čast da otvori sezonu lova slobodno mozemo reći da je pripala doktoru Frederiku Werthamu, a signal za početak je bila njegova knjiga “ZAVOĐENJE NEVINIH”. Izašavši u proleće 1954. sa svojih 397 stranica, ona je označila jesen stripa. I ne samo to, već i njegovo dovođenje pod detaljnu istragu od strane Senata US to jest, Podkomiteta za suzbijanje maloletničke delikvencije. Oktobra iste godine zaplašeni mogućim represalijama vlade manji izdavači pokušavaju da sami spasu stvar i eto ga - COMICS CODE AUTHORITY (CCA). Umesto da vatru stišaju, svojom nespretnošću oni su dolili još malo ulja. Krenimo redom da vidimo kolike su čije zasluge.

Dr. Frederic Wertham je u periodu od 1932-52. g. bio odgovorni psihijatar na Department of Hospitals u New York City-ju, vodio je i klinike za mentalnu higijenu u Bellevue Hospital i na jos nekim mestima. Elem, on je najbolje godine svog života proveo radeći sa maloletnim prestupnicima maltretirajući ih svojim konceptom dobre dece. Njihov mentalni život je za njega predstavljao katastrofu. Kada se okomio na strip, on će upravo stalno insistirati na toj ideji da su deca nevina i čista, bezazlena i da neko od njih stvara loše ljude. Pogađate već ko je to. Zaista plitko razmišljanje, čak i za jednog doktora, ali šta je tu je. On je imao način i sredstva. Pored pogrešne početne ideje ceo sistem njenog sprovođenja je veoma klimav i što uopste stoji može zahvaliti mnogima koji su ga podupirali.

Da se ne bi mnogo mislio, on je izraze kao što su na primer ZLOČIN, povezao sa stripom i ko je progutao tu udicu, zaista je bio upecan. Njegova rečenica: “Stripovi sa svojim rečima i izrazima i balončićima su vrlo loši za čitanje” dovoljno govori o načinu napada. Izbacite iz nje sve što je umetnuto i ona se svodi na: Stripovi su loši za čitanje! (?). Izgleda da su i neki doktori loši po ljude! Dakle, kriminalistički stripovi su loši, jer su puni zločina; vestern takođe, jer glorifikuju zločin; horor već po samoj prirodi medija su bili sablažnjavanje. Kada se William Gaines, izdavac EC stripova, najkvalitetnijih i najrevolucionarnijih u to doba (a i šire) našao pred već pomenutim Podkomitetom i kada je morao da brani čitavu industriju, pa i one loše imitatore njegovih stripova, cela stvar se svela na ono što i jeste – pitanje dobrog ukusa. Vratimo se opet našem čika doktoru: suštinska pretpostavka je već poznata – stripovi uče decu nasilju, anarhiji, pohlepi, zločinu i ne samo to, oni njihov duhovni život i čednost bespotrebno uzburkuju prikazujući im te stvari. Zaista, kako li su svet doživela deca odrasla na tako svedenim stripovima? Stripovi nisu bili neviniji od stvarnosti, a doktor je hteo da ljudi zatvore oči. To je lakše nego da se stvarnost izmeni. Sve ono što je činilo zivot kod njega se pretvaralo u suprotnost: ljubav u seks, razmišljanja o smrti su izazivala nasilje a sloboda je izjednačavana sa anarhijom.

Senzacionalnost je Werthamova slabost i zato se možemo zapitati da li je i ova knjiga nastala iz razloga da autoru pribavi malo publiciteta. Jer, jedna od prethodnih knjiga nazvana “ŠOU OKRUTNOSTI” je predstavljala pravi derivat onoga zašta je on napadao stripove. U njoj je opisao neke slučajeve iz svoje psihijatrijske prakse; čak veoma detaljno tako da se s pravom može pitati da li je i sam uživao u tome. Na primer, slučaj jednog vajara koji je zadavio svoj model i njenu majku, zatim im razbio lobanje šiljkom za led, pacijenta koji je sam sebi amputirao penis, je za doktora bio toliko zanimljiv da je sve to opisao sa posebnim vraćanjem na detalje kroz 84 strane knjige. Još mnogo morbidnijih slučajeva je opisano sa perverznom detaljnošću. Stripove je napadao iako su prikazivali mnogo blaže oblike zločina i to kao negativne primere koji uvek donose kaznu. Dr Wertham je zaista bio čudan čovek! To nije šou okrutnosti, već okrutan šou.

Jos čudniji je bio način na koji je izvršen napad na stripove. BATMAN i ROBIN nisu bili borci za pravdu već dva prikrivena homoseksualca. Dokaz? Pa, jedan pacijent homoseksualac mu je rekao da bi voleo da ih poseti. WONDER WOMEN i njene žene – ratnice su lezbejke, jer ubijaju muškarce bez obzira što su to obično zločinci. Priče sa muškarcima su homoseksualne a sa ženama lezbijske. Žene u stripovima su prikazane izrazito zgodne tj sa izraženim grudima. To se maloletnim delikventima sviđa i čika doktor kaže da je to opasno, jer može izazvati preranu pojavu puberteta kod devojčica. Nebuloza do nebuloze! Kroz sve to je sevala česta upotreba reči sado-mazohizam i to pedesetih godina kada je bilo teško govoriti javno o bilo kakvom seksualnom identitetu.

Svoj stavove je ilustrovao sa primerima potpuno otrgnutim od celine, sa sličicama van cele table ili van bilo kakvog obaveštenja o toku i kraju priče. Motiv povrede očiju mu je omiljen, a on pripada onoj grupi na koju veliki broj ljudi osetljivo reaguje. Evo kako ga Wertham koristi: daje scenu iz stripa “UBISTVO, MORFIJUM I JA” iz TRUE CRIME MAGAZINA. Mlada narkomanka sanja kako joj rasturač droge zbog osvete zabija špric u oko. Nigde ni reč o tome da je to san devojke, nigde ni sledeće table na kojoj se ona budi, ni kraja priče kada ona ostavlja drogu i otkriva da je jedan ugledan biznismen kralj te industrije narkotika. Zanimljivo je da je ovaj magazin već bio ugašen i da je priča koju je on koristio stara osam godina. Bio je to njegov omiljen način: u jednoj kasnijoj knjizi 1966. g. “ZNAK ZA KAINA” napao je stripove horora koristeći za primere magazine koji su bili ugašeni već više od decenije.

Wertham je neštedimice koristio crteže drugih trudeći se na svaki način da ih ostavi bez posla a sebi pribavi ne samo publicitet, već i novac, jer su mu knjige reklamirane kao izuzetno aktuelne. Tada se nije smelo suprotstavljati. Walt Kely, Harvey Kurtzman i Herblock su se suprotstavili McCarthy-ju i postali su cenzurisani. Sva trojica su bili crtači stripova. Pored njih, na udaru su naročito bili majstori EC-a, Davis i Elder.

Doktorova kula od karata ne bi mogla da stoji da joj nije našao podupirače. Prvo je ućutkao sve kolege koji su drugačije mislili, jednostavno govoreći da mu se suprotstavljaju zbog novca kojeg primaju od pacijenata. Najveću podršku su mu ipak pružile žene. Muškarci su bili zauzeti Korejskim ratom njih je više zanimala 38. paralela od paralela koje uokviruju sličice stripa. Feministički pokret počinje da se budi a Wertham, kao psihijatar, računa na Medejin kompleks (Medeja je u grčkoj mitologiji ljubomorna supruga koja se pripremala da ubije svoju decu) da bi dobio njihovu podršku. Zaista, novoprobuđene majke nisu više želele da stvar oko svoje dece ispuste iz ruku. Pored muškaraca zauzetih ratom one su svoju dominaciju mogle nesmetano ostvariti. Armija je bila regrutovana i bridž-klubovi postaju uporište borbe za zaštitu dece sa veoma moćnim uticajem.

Sa ovakvim zaleđem doktor je zaista mogao mnogo i pao je predlog: treba uspostaviti sistem vrednosti koji bi samo ozbiljne stripove ostavljao na kioscima i to onima starijim od šesnaest godina. Predlog vrlo popustljiv.

Međutim, zaplašeni ovom klimom, izdavači na čelu sa John Goldwaterom izdaju CCA pokušavajući da na sve moguće načine izbegnu neki oštriji zakon o stripu koji se nazirao kroz pripremane elaborate. Od 26. oktobra te 1954. godine stripovi su mogli biti prodavani samo sa oznakom APROVED BY CCA. Listovi bez tog znaka su mogli biti bojkotovani od strane distributera. CCA uvodi zaista najstrožije kriterijume za sve oblike izdavačke delatnosti i tako postaje najkruća cenzura u toj oblasti. Bez obzira što je CCA formiran da štiti izdavače, on se okrenuo protiv njih. Iako stišava javnost on je veliki broj kompanija zatvorio, jer jednostavno nisu bili sposobni da stvore kvalitet u uskim okvirima koji su dopušteni. Mnogi popularni junaci su prestali da izlaze a malo je vremena bilo da se formiraju novi likovi koji bi preuzeli njihovu ulogu a time i tiraž. Progutani mrakom zabrana, bili su stripovi kao što su: SPIRIT, PLASTIC MAN, SHEENA – QUEEN OF THE JUNGLE… BLACK HAWK i WONDER WOMEN su preživeli, ali tako izmenjeni da su bez erotizma i svoje futurističke etike predstavljali samo bledu senku. CCA je mogao da izbaci najlošiju produkciju sa tržišta, ali efekti su bili porazni i za onu drugu. MAD iz istog meseca (oktobar) je na naslovnoj strani prikazao Eldera koga divljački odvlače ljudi u belom dok je krijući se od ljudi u plavom prodavao klincima magazin. Preko toga krupan naslov: COMICS GO UNDERGROUND.

Wertham je sa stranica SATURDAY REVIEW OF LITERATURE nezadovoljan učinkom CCA upozoravao da je bolje da majke (pazite, majke!) deci kupuju stripove bez pečata CCA, nego sa njim. Sve to pod naslovom “To je još uvek ubistvo!”. Nije bio zadovoljan, jer zločin nije potisnut i izbačen iz stripova već je bio prikriven, ne tako surov kao nekada on je dobio izgled igre.

Međutim sve vreme su postojala dva izdavača koja su objavljivala stripove bez famoznog pečata: DELL sa svojim pričama o životinjama i GILBERTON COMPANY, koja je vršila vizuelnu adaptaciju klasika literature. Iako bezopasni, oni su ulivali nadu da se pečat može izbeći i ne samo to, već jednostavno ignorisati, a opstati na tržištu. EC je krenuo sa novom serijom stripova baziranih na odredbama kodeksa: VALOR, IMPACT, ACES HIGH, EXTRA, M.D. i PSYCHOANALYSIS, i to marta 1955. U oktobru počinje da izlazi i PIRACY. Bile su to priče u novinama, sa ratnim temama ili iz medicinske svakodnevice, koje su često sadržale u sebi veoma grube prljave primere, čak sumanutije od ranijih priča. Ta serija, jednostavno nazvana NOVI PRAVAC, je bila kratkog daha i skoro svi naslovi se gase krajem godine.

Odlučujući napad na odredbe CCA se vrši sa stranica MAD-a. EC počinje da zaobilazi ograničenja, ili kako to u uvodniku rekoše: “U zadnje dve godine MAD je kvario omladinu cele nacije. Sada počinjemo sa odraslima.” Jula 1955. MAD zakoračuje u nov život pod rukovodstvom Kurzmana. Ovog puta se čitaocima obratio sa naslovne strane: četiri figure su klecale i ponizno molile: “Molimo, kupite ovaj magazin”. Led je tako počeo da puca.

Do nestanka uticaja CCA bilo je potrebno više od decenije i danas se te odredbe smatraju smešnima. Ali dosta od njih može se naći naročito u likovima iz američke produkcije. Dr. Wertham je konačno bio napadnut od kolega da je nauku zloupotrebio kako bi dokazao svoje labave teze. Bilo je to vreme kada niko nije mislio o slobodi a svi su olako potezali tu reč. Sloboda pritiska je bila jača od slobode štampe, lične slobode su bile potisnute napadima humanih liberala. Bilo je to čudno vreme. Vreme krize.

Neka kao ilustracija za ovaj tekst posluži sam kodeks CCA.


KODEKS AMERIČKOG UDRUZENJA IZDAVAČA STRIPOVA

KODEKS VEZAN ZA POSLOVE UREDNIKA

Opšta pravila – odeljak A
1) Zločini se ne smeju prikazivati na način koji bi mogao da izazove naklonost prema zločincu i nepoverenje u snagu zakona i pravde ili koji bi podstakao želju za podražavanjem.
2) Ni jedna knjiga u stripu ne sme izričito da prikazuje pojedinosti i način na koji je zločin izvršen.
3) Policajci, sudije i državni službenici i ugledne institucije ne smeju biti prikazane na način koji bi mogao da izazove nepoštovanje vlasti.
4) Zločin uvek mora da bude opisan kao gnusan i mučan čin.
5) Zločinci ne smeju da budu prikazani kao privlačne ličnosti koje bi mogle da izazovu želju za nadmetanjem.
6) U svakom trenutku, dobro mora da trijumfuje nad zlom kao što zlikovac mora da bude kažnjen za svoja nedela.
7) Zabranjene su scene prekomernog nasilja i svi prikazi surovog mučenja, dvoboja noževima ili revolverima, fizičke agonije i krvavih, jezovitih zločina.
8) Zabranjeno je prikazivanje svih načina prikrivanja oružja.
9) Poželjno izbegavati prizore u kojima predstavnik zakona umire od posledica zločinackog čina.
10) Nedozvoljeno je prikazivanje bilo kojih pojedinosti otmice. Zločin ili otmičar mora da bude kažnjen u svakom pojedinom slučaju.
11) Slova, reči “zločin” na naslovnoj strani knjige u stripu ne smeju biti veća od ostalih reči sadržanih u naslovu. Reč “zločin” ne sme da se pojavi izdvojena na naslovnoj strani.
12) Preporučuje se odmerena upotreba reči “zločin” i u naslovima i u podnaslovima.

Opšta pravila – odeljak B
1) Knjiga u stripu ne sme ni u jednom svom naslovu da sadrži reči “užas” ili “teror”.
2) Nisu dozvoljene scene strave i užasa, krvoprolića, krvavih ili jezivih zločina, izopačenosti, pohote, sadizma i mazohizma.
3) Nisu dozvoljeni zlokobni, mučni i stravični prizori.
4) Priče koje govore o zlu mogu da budu objavljene samo ukoliko teže moralnoj poenti; zlo ne sme da bude prikazano na dopadljiv način i ne sme da povredi osetljivost čitaoca.
5) Zabranjene su scene u kojima se pojavljuju mrtvaci koji hodaju, vampiri, zlodusi, ljudožderi i vukodlaci.

Opšta pravila – odeljak C
1) Zabranjeni su svi elementi i tehnički postupci koji nisu posebno pomenuti a koji su suprotni duhu i ciljevima Kodeksa, dobrom ukusu i pristojnosti.

DIJALOG
1) Zabranjeni su prostakluci, skaradnosti, besramnosti i vulgarnosti, kao i reči ili simboli koji su poprimili nedolična značenja.
2) Po svaku cenu se moraju izbeći ukazivanja na fizičke mane ili deformacije.
3) Iako su sleng i svakodnevni jezik prihvatljivi, njihova je prekomerna upotreba nepoželjna, poželjno je služiti se književnim jezikom kad god je to moguće.

RELIGIJA
1) Nedozvoljeno je izvrgavati ruglu ili napadati bilo koju versku ili rasnu grupaciju.

KOSTIM
1) Nagost je zabranjena u svim oblicima, jer se smatra nepodesnom i nepristojnom.
2) Svaka nametljiva i sladostrasna ilustracija ili nametljivi položaj ličnosti su neprihvatljivi.
3) Sve ličnosti moraju da imaju odeću koja je za društvo lako prihvatljiva.
4) Ženski likovi ne smeju da imaju izazovna fizička svojstva.

NAPOMENA: Podrazumeva se da se sve zabrane vezane za kostim, dijalog ili umetničko oblikovanje odnose koliko na naslovnu stranu toliko i na celokupnu sadržinu publikacije.

BRAK I SEKS
1) Razvod braka se ne moze obrađivati na šaljiv način i ne sme da bude prikazan kao poželjan.
2) Nedopušteni seksualni odnosi ne smeju biti ni slikani ni nagovešteni. Vatrene ljubavne scene ili seksualne nastranosti su neprihvatljive.
3) Poštovanje prema roditeljima, moralnom kodeksu i poštenju treba neprekidno podsticati. Blagonaklono razumevanje ljubavnih problema nije i dozvola za morbidne izopačenosti.
4) Ljubavne priče moraju da podvlače vrednost doma i svetost braka.
5) Strast illi ljubavni zanos ne smeju da budu obrađeni na način koji bi podsticao ljubavnika i nečasna osećanja.
6) Zavođenje i silovanje ne smeju da budu ni prikazani ni nagovešteni.
7) Strogo su zabranjene sve seksualne perverzije.

KODEKS VEZAN ZA REKLAMU
1) Ova pravila se primenjuju na sve publikacije koje izdaju članovi Comics Magazine Association of American Inc. Dobar ukus je osnovno načelo u izboru i načinu reklamiranja.
2) Ne prihvata se reklamiranje alkohola i duvana.
3) Ne prihvata se reklamiranje seksa ili knjiga posvećenih seksualnom zivotu.
4) Zabranjena je prodaja razglednica “pin-up” devojaka ili drugih reprodukcija nagih ili polunagih figura.
5) Zabranjeno je reklamiranje prodaje noževa, oružja i vernih kopija vatrenog oružja.
6) Zabranjeno je reklamiranje vatrometa.
7) Ne prihvata se reklamiranje kockarskog pribora ili štampanih stvari koje su vezane za kocku.
8) Bludna nagost i sladostrasni položaj nisu dozvoljeni u reklamiranju proizvoda; odevene ličnosti u reklamama ne smeju da budu prikazane na način koji bi mogao da povredi moral i dobar ukus.
9) Svaki izdavač je dužan da proveri da li izjave date u reklami odgovaraju činjeničnom stanju i da spreči svako lažno ili pogrešno prikazivanje stvari.
10) Odbacuje se reklamiranje medicinskih, zdravstvenih ili kozmetičkih proizvoda sumnjive prirode. Reklamiranje medicinskih, zdravstvenih ili kozmetičkih proizvoda koje je odobrio American Medical Association ili American Dental Association može da bude prihvaćeno ukoliko je u skladu sa ostalim uslovima kodeksa vezanog za reklamu.


Objavljeno: YU STRIP MAGAZIN, broj 73, januar/februar 1985. godine

sadržaj

9.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Krstevski Zlatko <vizant@mt.net.mk>
Subject: invitation

NEW INTERNATIONAL COMIC ART ANTHOLOGY

NAME: MERRY CHRISTMAS
SENDING OF THE COMIC ART WORKS: LASER PRINT
THEME: FREE, ALL FREE
DEADLINE: 31 OCTOBER 2004
SEND ONLY SNAIL POSTAL, COMIC MATERIAL NO RETURN,
THIS IS A INDEPENDENT EDITION
PAGE:ONLY 160
FROM EDITOR ON FAMOUS: COOL STRIP ART ANTHOLOGY, STRIP ART VIZURA, ART NO BORDERS, GLOBAL ART, STRIP URA, ART OF PERFORMANCE, 88+33 STRIP.

EVERY SELECTED ARTIST GET FREE BOOK.

SEND TO;
VIZANT VISUAL ART CENTER
D.NAREDNIK.58
7500-PRILEP
MACEDONIA

INFORMATION ON:
www.vizant.org.mk

Predrag Ikonić nam je "dobacio" sledeći poziv na saradnju:

www.ironmaiden.cmar-net.org/mmsworkshop.htm

MMS 2005 workshop natječaj

MMS likovni natječaj

Drugi dan festivala nazvan "Moć Mitova Starohrvatskih", tematski se zove "Buđenje" i time na svojevrstan način simbolizira buđenje starohrvatskih mitova i legendi. MMS festival stoga objavljuje veliki natječaj za brojne anonimne i poznate, mlade i stare umjetnike, uglavnom, sve one koji vole mitove, fantasy žanr, zmajeve, prizore borbi, ratnike, ljepotice, zvijeri itd...

Prijavite se na MMS natječaj i uz naš ponuđeni izbor tema za crtanje realizirajte svoju zamisao, te je pretočite na crtaći papir. i pošaljite na adresu:
Iva Pejković
Poljanska 6
23 000 Zadar

Ako ste u mogućnosti, radove možete fotografirati, ili skenirati, te poslati na mail metalmelting@hotmail.com. Za eventualna pitanja ili info oko slanja radova slobodno nazovite na 098 191 3958 (Iva) i dogovorite najbolju soluciju.

Najbolji radovi biti će nagrađeni, te izloženi u zadarskoj gradskoj loži na glavnom Trgu, prilikom velike noćne izložbe drugog dana festivala. Također, biti će objavljeni u MMS knjizi koja će izaći nedugo nakon završetka MMS 2005 festivala.

Tehnika i format

Želirte li prijaviti svoj rad na MMS workshop natječaj preporučujemo ove tehnike: Tuš, ugljen, olovka, te crne ili bijele uljane boje, a crtati možete na svim formatima, od kojih preporučujemo A3, B2 i B1 format.

MMS strip natječaj odvijat će se paralelno s likovnim i biti će međusobno povezani. Tematika workshop natječaja vezana je za detalje iz starohrvatske mitologije; Bogovi, božice, junaci, divovi, vile, patuljci, avanture, borbe, gozbe... Probudite ih maštom i kreativnošću.

Kako bi vam olakšali i pomogli pri odabiru i stvaranju mitoloških likova i događaja, nudimo vam slijedeći popis s njihovim osobinama i opisima. Tako možete izabrati temu za svoje radove, no, želite li, ne morate se striktno pridržavati zadane teme, već ovisno o mašti možete odlutati u vlastite fantasy svjetove.

* * *

MMS literarni natječaj

Uz likovni natječaj MMS festival objavljuje i literarni natječaj na iste teme. Ovim putem pozivamo sve mlade, no i stare, alternativne i anonimne, no i poznate i establirane pisce, pjesnike i sl. da nam putem maila metalmelting@hotmail.com pošalju jedan od svojih radova na okvirno zadanu temu. Kao i likovni natječaj, ni literarni ne zahtjeva striktno pridržavanje zadane teme, već ovisno o mašti možete odlutati u vlastite fantasy svjetove.

Najbolji radovi biti će nagrađeni objavljivanjem u MMS knjizi koja će izaći nedugo nakon završetka MMS 2005 festivala. Uz pobjednički rad, nagrađena tri autora rada uz nagrađeni rad moći će u knjizi objaviti još tri svoja djela na okvirnu temu.

Stil i forma
MMS literarni natječaj uključuje mnoge stilove, štoviše, on će biti individualan radi potpune umjetničke slobode. Što se tiče forme, na natječaj primamo romane, epove, novele, bajke, epilije, pripovjetke, pjesme svih formi, dramske radove i ostalo. Zadane okvirne teme već znate i preostaje vam samo da prionete na rad.

Posebna obavijest
Imate li već gotovu, a nikad objavljenu knjigu na sličnu temu (bilo koja forma), javite nam se, jer postoji velika mogućnost da vam pomognemo na tom putu objavljivanje vaše prve knjige.

* * *

Evo popisa dijela bogova, božica, vila, divova, te ostalih bića iz starohrvatske mitologije, a za nekoliko dana ćemo na ovom mjestu predočiti tri kratka scenarija za strip, te skraćenu priču koja će vam predstaviti cjelokupni koncept starohrvatske mitologije. Po njoj ćete moći izrađivati svoje crteže, te dijelom temeljiti svoje literarne radove. Željno isčekujemo vaše radove. MMS team.

Bogovi i božice
BJESOMOR - Knez tamne strane - Trtara, tamna neman oštrih kandži, promjenjiva oblika, Bog smrti i bijesa. Prate ga zle vile Ljutice.
BOJANA - Boginja pobjede, opasana mačem i ovjenčana lovorovim vijencem.
CRNOBOG/ČRNBOG - Vladar podzemlja, vrhovni bog zla. svijeta.Njegov materijalizirani oblik je crna spodoba čekinjave dlake i oštrih očnjaka, a ponekad se preobražava u golemog Ognjenog zmaja, krilatu neman prekrivenu krljušti ili u Demonskog jahača, oblik u kojem odlazi u lov na lutajuće duše umrlih.
GEROVIT/GERIVOJ - Bog rata, kuge, razaranja.Opasan je sa sedam mačeva, oko čela ima crnu Traku smrti, a u ruci drži nepobjedivi mač Jarost. Uvijek je u pratnji vrana.
LADA -Božica ljepote, ljubavi i plodnosti.
MORANA/BABA JAGA - Boginja smrti, zime, ljubavne nesreće. Ima sposobnost poprimanja različitih oblika, od kojih najčešće uzima lik čarobno lijepe crnokose djevojke, izuzetno blijede puti, krvavocrvenih usana, s vučjim očnjacima i oštrim kandžama na rukama. Drugi oblik je Baba Jaga, ružna, stara vještica u dronjcima. Napada djecu i mladiće u snu.
PERUN/PORIN - Bog groma i nebeskih visina, Svarogov najstariji sin, nosilac je munje i nepobjedivi ratnik.
RADOGOST - Bog gostoprimstva i kućnog ognjišta.U ratnom obliku prikazuje se ko orijaš lavlje glave, oboružan dvosjeklom sjekirom.
RUJIMIR - Bog obilja, gozbi i vina. Zajedno sa svojom božicom Rujanom poznat je po najvećim svetkovinama i bogatim gozbama.
STRIBOR/STRIBOG - Bog vjetra, Svarogov sin. U ratnom obliku tvorac je oluja i tamnog, oblačnog neba.
SVANTEVID/SVANIMIR, JAKI VID - Bog sunca i nebeskog kruga. Odlike njegove moći su Rog obilja, Žezlo mijene i magični Ognjeni mač iskovan u podzemnoj radionici čovuljaka. Jaše bijelog krilatog konja Krilaša.
SVAROG/SVARUN;STARI VID - Vrhovni bog, prapočelo i tvorac neba i zemlje. Vladar i otac bogova. U početku svijeta boravio je u velikom jajetu, a materijalizirao se i u oblik Volosa, boga prirode i rogatih životinja, prikazanog s mačem iskovanog od sjene i zastrašujućeg pogleda. Prati ga Div - ptica, orao koji govori.
TATOMIR - Bog mjeseca, Svarogov sin. Poznat kao vrstan ratnik i ljubavnik, vješt govornik prevrtljive ćudi.Uvijek je u pratnji vukova, a kao simbol lukavosti, kadšto je prikazivan i kao lisica.
VESNA - Boginja proljeća,zaštitnica ljubavnika i umjetnosti.
VIDA/KOLEDA - Svarogova žena i majka svih Svarožića. Boginja divovskog podrijetla, vrhovna majka, nositeljica stvaranja i plodnosti.
VODAN - Bog voda, nastao od Svarogova odraza u Pramoru. Mračne je prirode, a zaštitni znak mu je trozubac.
ZORA - Vesela, ljupka božica, donosi jutarnje svijetlo.

Ostala bića:
ALEMPERKA - magična ptica, stanuje u krošnji Drva Svijeta, može govoriti i čitati misli. Ima blještavo perje.
DIV - PTICA - Divovski orao, ratni saveznik i pratioc boga Svaroga.
HAJDI - Krilata vilinska bića, glasnici sudbine usjeva, blaga i ljudi. Stanište im je u pećini Hajdova hiža, na klisuri u Gorskom kotaru.
KORNAT - Vođa vojske divova.
KRILAŠ - Bijeli krilati konj, Svantevidov pratioc. Ima sposobnost govora i predviđanja opasnosti, tada mu iz nosnica liže plavi plamen.
LAKATBRADE PEDALJMUŽA - Vladar sitnih bića, izuzetno niskog rasta i duge brade.
LEĐAN - Vladar divova, donio je ledeno doba na zemlju, zajedno sa zlom Moranom.
LJUTICE - Zla bića, stanovnice Temnave, nose beznađe i mahnitost.
MIROHRANA DIVA - Divovska žena, donositeljica noći i mirnog sna. Njezin plašt prekriven je tisućama zvijezda, simbol noćnog neba.
PATULJCI - Sitna, brojna magična bića, no najpoznatiji su palčići, malčići, čovuljci i maljuzi. Stanuju u podzemlju i vrsni su kovači.
SNJEŽNIK I SNJEŽANA - Divovska bića koja donose prvi snijeg.
STRIJELKA/PERUNIKA - Gromonosna prelijepa divka, kći dobrog diva Svitogora i žena Peruna. Ima luk i tobolac s grom - strijelama.
SVITOGOR - Najveći i najbolji div, otac Strijelke i Kraka, pobjednika zmajeva. Leđan, razjaren što mu nije htio dati kćerinu ruku, ubio je Svitogora u snu i tako je od njegova tijela nastala Svitogorska gora.
VILE BOJOVNICE - Vilinska bića. Stanuju u gorskim potocima i planinskim gudurama. Nježne djevojke ovijene maglenom koprenom.
VILE SUĐENICE/ROJENICE - Tri vile koje pri rođenju stoje uz kolijevku djeteta i određuju mu sudbinu, zauvijek nepromjenjivu.
ŽRECI - Drevni svećenici, vračevi analogni keltskim Druidima. Posjeduju magične moći, pripravljaju ljekovite napitke.

Spomenimo još i ovo:
DRVO SVIJETA - Drevni koncept kojim se svijet predočavao u obliku drveta jasena ili smreke čiji korijeni zadiru sve do dna donjeg svijeta, a krošnja vrhom nadvisuje Nav, gornji svijet. Zemlja se nalazi negdje na sredini.
DRVO SNAGE - Sveta lipa od koje je nastala prva žena. Čaj lipinog cvijeta donosio je snagu i plemenite osjećaje.
DUB ISTINE - Sveti hrast od kojeg je nastao prvi muškarac.
NAV - Stan bogova u samoj krošnji Drveta svijeta. U njemu se nalaze sveti gajevi, Dom junaka i Svitogorska gora s dvorima bogova.
SVITAVA - Dvor boga Svantevida u Navu.
SVITOGORSKI DVORI/VIDINDVOR - Dvorac boga Svantevida na Svitogori. Ima sedam katova i seže do vrha krošnje Drva svijeta.
TEMNAVA - Otok smrti na kojem se nalazi Mutno jezero i čelični dvori boga Črta. Tu žive Morana, Črt i ostala podzemna bića.

sadržaj

10.

LINKOVI

Strip Vesti

Damir Smith nam je predložio sledeći link:
-1 odeljak urbanog portala: http://www.harizma.com/umetnos/03/strip.php


Moja malenkost se danas obradovala činjenicom da je nakon letnje pauze ipak ponovo krenuo ArtikZone. Broj 11. je već na njihovom web sajtu:
www.artikzone.fr.st
kao i obično bezobrazno vam dajem direktne linkove kojima možete, kopirajući ih u vaše download programe, skinuti PDF fajl i bez surfovanja web-om...:)
http://artikzone.free.fr/Artikzone11.pdf
http://artikzone.tuxmania.org/pdf/Artikzone11.pdf
12. broj već 20-og, ovog meseca.

sadržaj

11.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od - do maja

. . . (sada sam već poprilično dužan, zar ne?...)

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad