prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. NAGRADE SALONA STRIPA - SKC
2. GRRR! 3 - Saša Rakezić
3. TOMAŽ LAVRIČ: SLEPO SONCE - StripCore
4. STRIPCORE NEWS - StripCore
5. 10 GODINA ALAN FORDA - Strip Vesti
6. NOVA IZDANJA - Kosmoplovci
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 177. - Marko Stojanović
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (236) - Darko Macan
9. ŠTAMPA - štampa
10. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
11. PISMA ČITALACA - mail
12. LINKOVI - Strip Vesti
13. DATUMI - Strip Vesti

1.

NAGRADE SALONA STRIPA

SKC

II MEĐUNARODNI SALON STRIPA
23.septembar – 10. oktobar 2004.

NAGRADE ŽIRIJA

Broj prijavljenih kandidata: 204

Zemlje iz kojih su prispeli radovi na konkurs: Grčka, Kanada, Francuska, Portugalija, Velika Britanija, Nemačka, Hrvatska, Slovenija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora.

Žiri: Rastko Ćirić predsednik, Darko Macan (Republika Hrvatska), Zdravko Zupan (SCG), Goran Skrobonja (SCG), Vuk Ršumović (SCG).

Osim zvaničnih nagrada i nagrada sponzora, Studentski kulturni centar Beograd je dodelio Priznanja za doprinos srpskom stripu dvojici naših, u svetu najznačajnijih, autora stripa Aleksandru Zografu iz Pančeva i Zoranu Janjetovu iz Novog Sada.

SPISAK NAGRADJENIH RADOVA

1. Grand Prix, (500 eura)
Maja Veselinović, Beograd

2. Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
Dragan Bosnić, Beograd

3. Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
Richard Suicide, Kanada

4. Nagrada za najbolji crtež
Evelina Daneva, Bugarska

5. Nagrada za najbolji scenario
Tassos Papaioannou, Grčka

6. Specijalna nagrada zirija za inovaciju u domenu strip umetnosti
Maja Veselinović, Beograd


Nagrade za najbolja ostvarenja u kategoriji takmičara do 15 godina

1. Najbolji rad u kategoriji takmičara do 15 godina
Mina Ćirić, Beograd

2. Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
Mina Ćirić, Beograd

3. Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
Slobodan Stošić, Novi Sad

4. Specijalne nagrade žirija za najmlađe učesnike
- Bogdan Bogdanović, Beograd
- Dušan Radujko, Beograd
- Marko Knežević, Beograd
- Marko Ilić, Beograd

urednik i organizator
Drugog međunarodnog salona stripa
Miki Pješčić

sadržaj

2.

GRRR! 3

Saša Rakezić

GRRR!3
INTERNACIONALNI FESTIVAL AUTORSKOG STRIPA

Galerija savremene umetnosti
Pančevo, Trg kralja Petra I br 8
013.345.088
panart@panet.co.yu
panart@tehnicom.net
http://gallery.pancevo.com

Treće izdanje internacionalnog festivala autorskog stripa GRRR! biće održano na nekoliko lokacija u gradu Pančevu, od 2. do 7. oktobra 2004 godine. Galerija savremene umetnosti i ex-bioskop Apollo biće mesta na kojima će se dešavati strip izložbe, radionice, razgovori, projekcije filmova, koncerti, i slično. Prateći program festivala i ove godine će biti održan na ne-klasičnim lokacijama kao što su prodavnica cipela, poslastičarnica, redakcija lokalnog lista.

Treći dan festivala biće označen GRRR!ekskurzijom, tačnije izmeštanjem čitave manifestacije i gostovanjem okupljenih autora u Kovačici, gde će se zauzvrat lokalna scena predstaviti izložbom kovačičkih autora, koncertom tamošnjih alternativnih muzičkih grupa, itd.

GRRR! je ove godine domaćin internacionalnom autoru kao što je Pat Mills - strip scenaristi prisutnom na britanskoj sceni od početka sedamdesetih godina i jednom od ko-kreatora popularnih serijala i junaka kao što su Judge Dread. Mills je takodje autor scenarija za impozantnu antiratnu hroniku u stripu – Cherley’s War, a trenutno radi na čak tri serijala u saradnji sa francuskim crtačima.

Kao nastavak saradnje sa oksfordskim Caption Convention, ovogodišnji GRRR! će ugostiti dve britanske autorke small press stripa – Jeremy Dennis i Lee Kennedy. Takodje će biti približen rad nekoliko evropskih časopisa i alternativnih izdavača, kao što su Inguine iz Italije, i dva austrijska predstavnika – Tonto Comics iz Graca, i Mixer iz Beča. Tezu da zanimanje za strip može biti negovano i podstaknuto kod nove generacije zainteresovanih, braniće Muhamed Kafedžić, predstavnik Strip škole iz Sarajeva.

Odmah nakon premijere u Minhenu, rock i strip kritičar Martin Posset će u Pančevo preseliti izložbu “The Devil Toonbox”, posvećenu dizajnu omota ploča (vinilnih i CD izdanja) koje su kreirali underground strip crtači. Posset naglašava vezu koja postoji izmedju muzičke produkcije i produkcije stripova - u to ime poseban gost festivala biće Slobodan Tišma (ex Luna i La Strada), jedan od kult-muzičara na domaćoj sceni, čiju će muziku tokom performansa uživo ilustrovati Lee Kennedy.

Posebna zanimljivost ovogodišnjeg GRRR! festivala je izložba Jacovitti!, koju priredjuje novinar i izdavač Andrea Plazzi. To je posveta jednom od najznačanijih i najotkačenijih italijanskih strip crtača i ilustratora, prisutnih i u našoj periodici još od šezdesetih godina. Izdanja i originalni crteži čiji je autor Benito Jacovitti ( 1923 –1997) biće uveličani radovima i prisustvom Nedeljka Bajalice, italijanskog crtača srpskog porekla, koji je bio majstorov asistent tokom pet godina saradnje.

Medju kameo-izložbama biće predstavljena BODY COMICS, nastala kao nepredvidjeni izliv kreativnosti na ovogodišnjem Tonto Comic Festivalu u Gracu, gde su crtači počeli da fotokopiraju vlastite delove tela na kojima su prethodno iscrtali bizarne crteže.

Izložba radova domaćih autora medju kojima su Aleksandar Zograf, Wostok, Maja Veselinović, Saša Mihajlović Kosmoplovci, Letač, Vuk Palibrk, Kuhinja, Aleksandar Opačić, Bureq des Merdes, Looney, i brojni drugi, biće prilika da se publika upozna sa najnovijim dometima autorskog stripa u Srbiji i Crnoj Gori. Tokom trajanja festivala, domaći strip će biti promovisan i putem razgovora i predstavljanja različitih izdanja, kao i projekcijom filmova čiji su autori neki od navedenih autora.

Konačno, Strip u Srbiji 1945-1955 (priredjivač Zdravko Zupan) je nastavak serije izložbi kojima festival GRRR! pokušava da podseti na istorijski razvoj strip medija u našoj sredini. Ovog puta biće izloženi originalni crteži i izdanja nastali u poratnom periodu, kada strip dolazi pod udar ideoloških kritika i biva zabranjivan od strane cenzora novouspostavljenih vlasti, još uvek pod snažnim uticajem sovjetskog sistema. Uprkos svemu, domaći strip je opstajao i u ovakvim uslovima, čak su pokrenuta i nova izdanja. Zahvaljujući istraživačkom radu Zdravka Zupana, ovo nasledje će biti očuvano i kritički osvetljeno.

Zupan je priređivač i nevelike IN MEMORIAM izložbe, posvećene Ratomiru Ruvarcu, jednom od praktično zaboravljenih strip crtača iz Beograda, koji je preminuo početkom 2004. godine.

Kao deo pratećih dešavanja, GRRR! će po treći put biti obogaćen programom kojeg priredjuje Mr Spiral, zaposlen u prodavnici cipela u jednom tržnom centru u Pančevu. Mr Spiral će u radnji prirediti izložbu oslikanih cipela, kao i radionicu na kojoj će prisutni moći i sami da učestvuju u radosti crtanja po cipelama. Nedeljnik Pančevac, najtiražniji lokalni list u zemlji, je prostor vlastite redakcije proglasio za Otvorenu galeriju Redakcija, u kojoj će biti postavljena izložba SVI ČITAJU PANČEVAC, i promovisano novo strip izdanje, pod nazivom Kaiš. U pitanju je zbirka strip kaiševa različitih autora, koji su objavljivali u ovom listu tokom proteklih meseci. Poslastičarnica Popović, koja još od tridesetih slavi za gradsku znamenitost, u svojim prostorijama će po prvi put udomiti i jednu izložbu – Gordana Basta će izložiti svoje vezove na tkanini, nastale prema crtežima Aleksandra Zografa.

Downloadujte MP3 snimak himne GRRR! festivala,
u izvođenju legendarnog Saše Mihajlovića!!!!
http://gallery.pancevo.com/projects/novo.htm

GRRR! PROGRAM


Subota, 2. oktobar 2004.

- 12h OTVARANJE IZLOŽBI:

Galerija savremene umetnosti Pančevo
Trg Kralja Petra Prvog br.8
PAT MILLS (UK)
LEE KENNEDY (UK)
JEREMY DENNIS (UK)
Nezavisni strip izdavači/kolektivi/časopisi
INGUINE ( I )
TONTO COMICS (A)
MIXER COMICS(A)
NOVI STRIP U SRBIJI
ŠKOLA STRIPA, SARAJEVO (BiH)

Apollo (ex-bioskop Zvezda)
Maksima Gorkog 4
JACOVITTI
(Izložba posvećena klasiku italijanskog stripa, priredio Andrea Plazzi, gost izložbe Nedeljko Bajalica)
THE DEVIL'S 'TOONBOX
(Underground strip crtači kao autori dizajna omota ploča, priredio Martin Posset) STRIP U SRBIJI 1945 –1955
(Priredio Zdravko Zupan)
IN MEMORIAM RATOMIR RUVARAC
(Priredio Zdravko Zupan)
BODY COMICS
(U saradnji sa Tonto Comics Festival)

-13.30h
Apollo
-Koncert: Slobodan Tišma (ex Luna i La Strada), uz crtački performans Lee Kennedy
-Razgovor: STRIP I ROCK, Martin Posset (D)

-18h
Apollo
-MOĆ STRIPA - Razgovor sa gostima festivala (Pat Mills, Andrea Plazzi, Nedeljko Bajalica, Jeremy Dennis, Gianluca Costantini, Elettra Stamboulis, Tonto Comics, Mixer Comics)
-Nakon razgovora: PROJEKCIJA KRATKIH FILMOVA STRIP AUTORA IZ SRBIJE (Wostok, Mr Spiral, Vuk Palibrk, Looney, Saša Mihajlović, Burek i drugi)



Nedelja, 3. oktobar 2004.

12h
Prodavnica cipela Peko,
tržni centar u ulici Vojvode Radomira Putnika 15 (ex JNA)
CIPELA 3
Izložba stripa na cipelama/Radionica crtanja stripa na cipelama

14h
Redakcija lista Pančevac/ Otvorena galerija Redakcija
Žarka Zrenjanina 1, I sprat
Promocija prvog broja strip zbornika Kaiš
Otvaranje izložbe “Svi čitaju Pančevac”

15h
Poslastičarnica Popović
Vojvode Radomira Putnika 5 (ex JNA)
Otvaranje izložbe STRIP I VEZ
Aleksandar Zograf i Gordana Basta

18h
Apollo
Razgovor: BALKANSKA STRIP ZONA
(Wostok, Maja Veselinović, Dragan Apostolović, Vuk Palibrk (SCG), Muhamed Kafedžić (BiH), Zlatko Krstevski (MK))
Nakon razgovora projekcija: KLASIČNI AMERIČKI PROPAGANDNI ANIMIRANI FILMOVI IZ VREMENA DRUGOG SVETSKOG RATA


Ponedeljak, 4. oktobar 2004.

12h
polazak iz Pančeva, 17h povratak iz Kovačice
GRRR!Ekskurzija
Galerija naivne umetnosti / Dom kulture 3. oktobar
Kovačica
Izložba stripova, slika i fotografija kovačičkih autora
Koncert grupe PAMBA i NEUROKREM

sadržaj

3.

TOMAŽ LAVRIČ: SLEPO SONCE

StripCore

Republika Strip obelodanja novo izdajo:

TOMAŽ LAVRIČ: Slepo sonce
Republika Strip

Republika Strip, ki je svoje ustanovitvene formalnosti izvedla v letu 2002, se je specializirala za izdajo slovenskih strip avtorjev, ups, izdajo albumov slovenskih strip avtorjev. Po prvi, Podgani Marka Kocipra, so lani sledile Ride Cirila Horjaka, letos pa se napetost še veča, saj v oči bode Slepo sonce Tomaža Lavriča, ki bo izšlo v sozaložništvu z Mladino.

Tomaž Lavrič zase pravi, da živi in dela ter več dela kot živi; da objavlja doma in v bližnjem vesolju in je poznan je v posvečenih krogih.

Slepo sonce je niz devetih kratkih zgodb, poetičnih povesti iz ne tako daljne prihodnosti, v kateri se naš planet pod razdiralnim vplivom civilizacije počasi, a nezaustavljivo spreminja v puščavo. A ta plazeča se ekološka katastrofa je le podloga, na kateri se toliko jasneje izrišejo male človeške drame o ljubezni, osamljenosti, brezupu in upanju. Zgodbe so nastale v obdobju med 1999 in 2004. Uvodno besedilo je prispeval Darko Macan, hrvaški strip avtor, scenarist in publicist.

Tomaž Lavrič je avtor, katerega poleg stripa privlači tudi poezija. Pod psevdonimom objavlja svoje kratke pesmi na zadnji strani revije Mladina, bolj znan pa je kot risar Diareje. Je avtor, ki ima enormne zmožnosti spreminjanja likovnih stilov, kamelon slovenskega stripa. Ilustriral je knjige za otroke za založbo Mladinska knjiga, pri založbi Mladina in pa v samozaložbi pa je izdal več avtorskih stripov (Bosanske zgodbe, Rdeči alarm, Ekstremni športi, Ratman, Diareja...). Lavrič je avtor, ki s svojim filmskim kadriranjem pripoveduje dinamične zgodbe, njihovim tematikam prilagaja svoj likovni izraz in velja za največjega raziskovalca stripovske izraznosti pri nas.

Stripovski albumi Tomaža Lavriča: Diareja 1 - 3, Rdeči alarm, Ratman, Bosanske basni*, Glista na begu**, Novi časi**, Dekalog IV - Zaobljuba**, Lomm 1-3**, Evropa 1-3**, Ekstremni športi*, Diareja 1988-2003, Slepo sonce.
--------
* objavljeni tudi v tujini
** objavljeni le v tujini

Prva predstavitev albuma Slepo sonce bo 1. okt. ob 19. uri v Stripartnici Buch (Murgle center) v Ljubljani. Pogovor z avtorjem bo vodil Ivan Mitrevski, urednik revije Stripburger.

sadržaj

4.

STRIPCORE NEWS

StripCore

TOMAZZ LAVRICC: SLEPO SONCE (zbirka Republika Strip)
v sozaloznistvu z Mladino
Predstavitev strip albuma
1. okt. 2004 ob 19.00, Stripartnica Buch (Murgle center), Ljubljana


MATEJ LAVRENCCICC: MALE CCRNE SKRBI
Razstava stripa in projekcija kratkih animiranih filmov
Otvoritev razstave: 26. okt. 2004 ob 21.00, Galerija KUD France Presseren, Ljubljana. Razstava bo na ogled do 8. nov. 2004. Ob zatvoritvi razstave, v ponedeljek, 8. nov. ob 21. uri, bo potekala projekcija avtorjevih kratkih animiranih filmov in porjekcija rezultatov delavnice, ki jo bosta 30. in 31. okt. v KUD France Presseren vodila Matej Lavrenccicc in Gorazd Bizjak (ni vecc prostih mest).


DAVID KRANCCAN: SUBJEKT IN NJEGOVO RAZMERJE DO
Razstava ilustracij in stripov
2. nov. 2004 ob 21.00, KUD France Presseren, Ljubljana Razstava v klubski sobi bo na ogled do 2. dec. 2004, vsak dan med 11. in 24. uro, v nedeljo pa med 15. in 24. uro.


STEPHANE BLANQUET
Vo sodelovanju z Insstitutom Charles Nodier, Kinodvorom in MGLC

1. razstava stripov in ilustracij + delavnica ilustracije
otvoritev: 23. nov. 2004 ob 21.00, KUD France Presseren, Ljubljana
Razstava bo na ogled do 6. dec. 2004.
Odprto vsak dan med 11. in 24. uro, v nedeljo pa med 15. in 24.00
Prijave za brezplacni delavnico ilustracij sprejemamo do 15. nov. na naslov burger@mail.ljudmila.org (zadeva: delavnica ilustracije) ali osebno.
termin: 25. - 27. nov. 2004, 11.00 - 16.00

2. razstava: body painting, objekti, insstalacija
otvoritev: 22. nov. 2004 ob 21.00, Galerija Kapelica, Ljubljana
Razstava bo na ogled do 27. nov. 2004. Odprto med 11. in 17. uro, tudi v soboto.

3. razstava plakatov
otvoritev: 25. nov. 2004 ob 19.00, Knjizznica Otona ZZupanccicca - enota Kolodvor, Ljubljana
Razstava bo na ogled do 11. dec. 2004. Knjizznica je odprta od pon. do petka, med 8. in 19. uro.

4. animirani filmi
27. nov. 2004 ob 20.10, Kinodvor, Ljubljana

Strip Core c/o Forum Ljubljana
Institute for Art and Cultural Production
Metelkova 6, SI - 1000 Ljubljana, Slovenia
tel. +386 1 2319662, fax. +386 1 4338074
http://www.ljudmila.org/stripcore
Forum Ljubljana je clan Asociacije

sadržaj

5.

10 GODINA ALAN FORDA

Strip Vesti

Danas, 24.09.2004. striparnica Alan Ford u Novom Beogradu proslavlja deset godina uspešnog rada. Nažalost ovaj broj kasno stiže da bi ste mogli stići na njihovu proslavu, tim povodom. Barem mi ostaje da im u ime Strip vesti poželim puno ovakvih jubileja i uspešnijig decenija...:)

sadržaj

6.

NOVA IZDANJA

Kosmoplovci

PATRIJARH PO DRUGI PUT!

u okviru akcije "strip za narod" kosmoplovci ove jeseni spremaju veliki broj izdanja na polju tog medija a i sire.

PATRIJARH PROTIV SAVESTI 2 - "OTADZBINA ZOVE"
samo na
http://studiostrip.kosmoplovci.net/paja2/

ova epizoda ima 45 strana tako da je podeljena na 3 poglavlja koja ce izlaziti svake druge srede pocev od 22.septembra, dakle:
-prvo poglavlje izlazi u sredu 22.septembra
-drugo poglavlje izlazi dve sedmice kasnije dakle u sredu 5.oktobra
-trece poglavlje ce ugledati svetlost dana tek 19.oktobra

informativni centar kosmoplovci

www.kosmoplovci.net

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No177.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

MARVEL THE MAN

Consider this
Consider this
The hint of the century
Consider this
The slip that brought me
To my knees failed
What if all these fantasies
Come flailing around
REM, Losing my religion

Dok je Marvelman predstavljao oživljavanje superherojskog lika iz pedesetih i s te strane stvorio model (posredno i modu koja egzistira do ovih dana i puni najraznoraznije džepove šuštećom monetom) revizije starih superjunačkih likova, V fot Vendetta bila je anarhistička biblija osamdesetih, gde Mor koristići naučnofantastični okvir preispituje totalitarno društvo koje je Tačerovska britanska vlada imala sve šanse da stvori od Velike Britanije osamdesetih. Sirovi likovni izraz Dejvida Lojda i njegova invetivnost u kadriranju doprinela je probojnosti ove priče o pobunjeniku s razlogom, teroristi s maskom i dijaboličnim planom pomoću koga će uzdrmati korumpirano društvo iz samog temelja. Već tada Mor pokazuje da će njegovi stripovi biti jedinstvena mešavina socialno-političke angažovanosti i vrhunske naracije, što će do dana današnjeg ostati jedna od suštinskih odlika njegovog pisanja. Takođe, čuveni postaju Morovi gotovo do apsurda detaljni scenariji, kojima se crtaču oduzima ogroman deo kreativnosti – metod koji će od Mora preuzeti jedan drugi slavni britanski scenarista, Nil Gejman.

Mor potom preuzima pisanje Captain Britain-a za Marvel UK, i počinje da piše D.R. & Quinch (urnebesan SF haos komplikovanih zapleta) te The Ballad of Hallo Jones (saga o graničarki budućnosti jakih nazora i voljom da ih sprovede u delo), što mu je sve zajedno donelo dva Eagle za scenario i dovoljno funti da porodicu proširi još jednom ćerkom. No, uskoro će zahavaljujući minulom radu Morov bankovni račun zasuti i dolari...

1983. blago začuđeni Mor prima ponudu od Lena Veina, urednika DC-ijevog Saga of Swamp Thing, i zaintrigiran većim kreativnim slobodama i većom publikom (honorare da i ne pominjemo) prihvata. Zajedno sa crtačima Stivom Bitzetom i Džonom Totelbanom Mor je stvorio kultni horor strip, veoma različit od onoga što je pre toga na američkom tržištu smatrano horor stripm (Errie, razna Warenova izdanja), samim tim što je u stripu pokušavao (i uspevao) da skrene pažnju na probleme rasizma i zloupotreba prirode i nauke, ali i zato što je u četvorogodišnjem radu (tokom koga je tiraž stripa višestruko porastao a Mor i crtački dvojac pobrali gomilu važnih nagrada) sebi dozvolio da se narativno razmahne kao nikad dotad. Na stranicama Čudovišta iz močvare pojavio se po prvi put i Džon Konstantin, zloglasni Hellblazer koji je uz Sandman-a Nila Gejmana poslužio kao povod i okosnica DC-ijeve linije za odrasle, Vertiga. Mor odbacuje bilo kakvu vezu sa Vertigom, smatrajući ga pomodnom i mračno-ciničnom edicijom koje sa njegovim pisanjem ima samo površne (ako i takve) veze. Tokom pisanja Swamp Thing-a Mor je napisao nekoliko priča o superherojima, od kojih je verovatno najpoznatija storija o Supermenu «For the Man who Has Everything», koju publika i kritika smatraju za jednu od najboljih priča o Čoveku od čelika. Sa Brajanom Bolandom Mor je uradio veoma hvaljenu storiju o Batmenu, The Killing Joke, za čije je privođenje kraju Bolandu trebalo čak dve godine uprkos tome što nije naročito obimna – u pitanju je miniciozno iscrtana sjajna mala studija odnosa između Betmena i Džokera, te o njihovoj složenoj ali očiglednoj uzročno posledičnoj vezi. No sve to bledi u poređenju sa onim što je Mor sledeće servirao čitalačkoj publici, Watchmen-ima!

Watchmen je stripovsko remek delo, jedan od onih kamena međaša u mediju stripa – tu dileme nema, stripovi se prosto dele na one pre i posle Watchmen-a. U pitanju je ultimativna saga o superherojima bez super moći (sa jednim bitnim izuzekom), o društvu koje junake treba ali koje se svojih junaka boji i junacima koji se boje kako društva tako i sebe samih. U pitanju je 400 strana nabijenih sa onoliko smeha, straha, tuge i suspensa koliko se ljudski u njih može sabiti, majstorski ispripovedano, sa nekim revolucionarnim novinama. Zapanjujuće je kako Mor uspeva da žonglira gomilom podzapleta i likova ne ispuštajući ni u jednom jedinom trenutku apsolutnu kontrolu nad štivom, ali i nad čitaocem, kojim manipuliše sa apsolutnom lakoćom – sasvim sigurno najbolji strip o superherojima, vrlo verovatno najbolji strip ikad. Prava za film su otkupljena i Teri Gilijam je bio viđen u ulozi režisera ali se film nije desio, što je Moru i odgovaralo, pošto mu se cela ideja o ekranizaciji tog njegovog stripa nije baš dopadala. U tom trenutku Mor postaje medijska ličnost, javna figura podesna za novinske, radio i TV intervjue.

(Nastaviće se)

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (236)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

GASTARBAJTERSKE GODINE: FANTOMSKA PRIJETNJA

Naaajdraži su mi oni kritičari (tu, po doma) koji su me ispljuvali zbog rada na Star Warsima, a da ih nisu ni čitali. Jerbo, oni su blaženi pa znaju kako je to sve a priori bez veze i ništa dobro iz svega toga ne može proizaći.

Ali ja sam, znate, glup. Brilijantan, dakako, no poprilično glup. Pa sam smatrao - negdje sam to pokupio u onom miš-mašu tisuća stranica raznovrsne djetinje stripovske lektire - kako nije bitno koji strip radiš već kako je bitno raditi ga dobro. Francuski je strip ovdje bio na većoj cijeni od američkog, ali bogme je Spiderman bio bolji od Archiea Casha. Hugo Pratt jest majstor, ali Pikov As mu i nije za hvalit' se. A dobri stari Archie Goodwin i Al Williamson su se polomili na novinskome Star Wars stripu pa zaista nije bilo u redu da ja učinim manje.

Glup, kažem vam.

Glup, ne zbog onih blaženika s početka, već zbog načelnog stava diljem industrije prema licencnim stripovima. Nitko vam neće zamjeriti budete li radili na Aliensima, Star Treku ili Star Warsima, neki će vam i zavidjeti, ali nitko vas neće čitati. U industriji koja posve ozbiljno shvaća šezdesetogodišnju povijest i najminornijeg superheroja (te koja svršava na sâm spomen Hollywooda), rad na iz filmova izvedenim stripovima smatra se samo dobrim izvorom zarade za na brzinu otaljan posao. Fanovi će, je li, i tako kupiti svaki šit s njihovim omiljenim brandom na korici, i ovako i onako će prigovarati broju vijaka na letjelicama, pa zašto se truditi, je li tako? Osim ako si glup.

Sjećam se Eddya kako se ložio crtajući Warse, uvjeren kako će - kad je za Grendele već bio nominiran za Eisnera - ovaj put nagradu sigurno dobiti, a ne znajući da stripovi neće biti ni poslani sucima na razmatranje. Jer to su Warsi, pobogu, krava muzara, strip od kojeg Dark Horse opstaje, ali ništa sa čime bismo se trebali hvaliti, je li tako? Osim ako si glup.

A kad si već glup, onda ti se jedino ostaje ponositi dobrim poslom puštenim niz vjetar. Eddy, Archie, Al, Killian Plunkett, Jim Woodring ... Kad već ništa drugo, među glupanima je bar dobro društvo.

Još jedan nastavak o Warsima, a onda idemo dalje...

(Nastavlja se...)

sadržaj

9.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan Banjanin su obezbedili sledeće priloge:

Drugi međunarodni salon stripa u Studentskom kulturnom centru

STRIP UDAR NA BEOGRAD

Međunarodni salon stripa koji je prošle godine u ovo isto vreme ambiciozno startovao u Srećnoj galeriji Studentskog kulturnog centra u Beogradu, potvrđuje da ovaj poduhvat u našoj kulturnoj javnosti ima i te kako dobro pokriće.

Ovogodišnja smotra koja je sinoć otvorena u SKC-u predstaviće pored Brajana Bolanda, nesumnjive zvezde svetskog stripa, autore iz 15 zemalja - Slovenije, Makedonije, Bugarske, Kanade, Francuske... Organizator je odlučio da, pored prve nagrade od 500 evra, dodeli i priznanja za doprinos razvoju srpskog stripa. Laureati su Aleksandar Zograf iz Pančeva, i Zoran Janjetov iz Novog Sada. Ovim činom, Beogradski salon stripa ulazi u fazu ozbiljnog projekta od koga se u budućnosti može očekivati sve više dobro promišljenih poteza.

„Mislim da je ovo najbolji način da se našem stripu otvori prostor za dalju afirmaciju“, kaže za „Blic“, Miki Pješćić, urednik Salona. „Istakao bih takođe da Salon podrazumeva sticanje iskustava još neafirmisanih domaćih autora u komunikaciji sa značajnim umetnicima stripa iz sveta koji će biti gosti naše smotre. Naravno, počasno mesto zauzima britanski strip mejker Brajan Boland, jedan od najboljih crtača „Betmena“. Za najmlađe smo predvideli poseban izlagački segment“.

Zanimljiv podatak koji potvrđuje da je uredništvo SKC-a na putu da na pravi način osmisli jedan salon i izazove pozornost javnosti je i broj prijavljenih na konkurs - 204 kandidata, što je znači da je žiri na čijem je čelu prof. Rastko Ćirić, imao zaista težak zadatak. U selekciju je ušao 81 autor. Predviđene su specijalne nagrade za najmlađe učesnike, kao i oficijelne nagrade: specijalna - za inovaciju domenu strip umetnosti, za crtež, scenario, za ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika, pa u domenu klasičnog strip jezika, i, naravno, Grand prix koju je sinoć uručio Boland lično.

- Istakao bih i nekoliko osobenosti ponuđenih radova. Prvo mnogi radovi izlaze iz domena klasičnog pristupa stripu. Preovladava upotreba proširenih medija kada je reč o kolorisanju strip table (kompjutersko kolorisanje, prisustvo fotografije, pa čak i 3D). Primetno je da se radovi većine autora kreću od klasičnog pristupa stripu ka ilustraciji. Kod nekih autora to ide čak do potpuno slikarskih elemenata, znači približavaju se slikarstvu. Još jedan podatak, ovaj salon pokazuje veliku produkciju domaćih autora, ali vrlo je mali broj onih koji su imali prilike da svoje radove objavljuju. Najviše radova je pristiglo iz Srbije i Crne Gore, a, neočekivano, čak oko 40 iz Grčke. Zaključio bih da kod nas postoji plodno tlo za razvoj stripa, ali, osim ovog našeg Salona, nema infrastrukture koja bi podržavala strip stvaralaštvo.

M. Marjanović


Objavljeno: BLIC, Beograd, 24.09.2004.godine

Scena

MEĐUNARODNI SALON STRIPA

Međunarodni salon stripa pokušava da skrene pažnju onih kojih bi trebalo da se tiče sudbina ove umetnosti. Konkretnije rečeno, ova manifestacija pokušava da tokom tri nedelje trajanja (23. septembar–10. oktobar, Srećna galerija Studentskog kulturnog centra) pokrene promene koje će uticati na poboljšanje statusa stripa.

Prvi dokaz da deveta umetnost, dakle strip, to zaslužuje jeste 204 autora koji su se odazvali na konkurs Salona. "To opovrgava mišljenje da se stripom bave malobrojni", kaže Miki Pješčić, urednik Salona. "Već je i odziv za prošlogodišnji, prvi Salon, namenjen samo mladim autorima, bio iznenađujuće velik, a i interesovanje koje je Salon izazvao u javnosti takođe, pa smo odlučili da ove godine pozovemo autore svih godišta." Četvrtina autora je iz Grčke, Kanade, Francuske, Velike Britanije, Portugala, Nemačke, Bugarske, Slovenije, Makedonije, Hrvatske i Bosne što je, kako kaže Pješčić, "uspeo pokušaj da se umrežimo sa svetom". S tom namerom je organizovana i izložba radova Brajana Bolanda iz Velike Britanije, jednog od najboljih crtača Betmena. On je i gost Salona.

Za većinu učesnika Salona, izložba nagrađenih i odabranih radova jedino je mesto gde mogu da prikažu svoj rad zato što su samo malobrojne galerije zainteresovane za strip, a i zato što samo nekoliko izdavača objavljuje stripove poput Marketprint i još nekoliko manjih. Ti naši malobrojni izdavači uglavnom objavljuju strane autore zato što im je to profitabilnije, a naši poznati autori štampaju stripove u inostranstvu", kaže Vladimir Vesović, predsednik Saveta Salona. Mi ih zatim prevodimo. Studentski kulturni centar nedavno je objavio knjigu Mesec i ognjeno srce Aleksandra Zografa, kaže Miki Pješčić, "prevod njegovih radova koje je objavio u inostranstvu".

Izložbe Aleksandra Zografa i Zorana Janjetova, autora koji je takođe deo svetske strip-scene, prateći su program Salona. Njima je SKC dodelio priznanje za doprinos u razvoju domaćeg stripa u svetu. Gran-pri Salona dobila je Maja Veselinović, koja je nagrađena i za inovaciju, a ostale nagrade dobili su: Evelna Daneva iz Bugarske za najbolji crtež, Ričard Suisajd iz Kanade za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip-jezika, Dragan Bosnić za najbolje ostvarenje iz domena klasičnog stripa i Tasos Papajoanu za najbolji scenario. U kategoriji crtača do 15 godina, nagradu za najbolji rad i nagradu za najbolju ideju dobila je Mina Ćirić, a nagradu za zreo i maštovit izraz dobio je Slobodan Stošić. Član žirija, Zagrepčanin Darko Macan (uz Rastka Ćirića, Zdravka Zupana, Gorana Skrobonje i Vuka Ršumovića iz Srbije), ocenjuje da su "bez obzira na godine starosti, ideje svih autora dosta mlade, što je karakteristično za crtače koji nemaju kontakt s publikom, i koji još uvek ne izlažu. Njihove preokupacije su intimističke, to su male opservacije, male šale, skoro da i nije bilo tema o politici, a ni satire. Za veće teme treba im izlagački prostor i javnost. Mislim da je ovaj Salon prava prilika za takvo iskustvo."

Sudeći po broju sponzora, da pomenemo samo Skupštinu grada, Salon je uspeo da ubedi javnost da je strip deo zvanične kulture.

K.R.



NOVO IZDANJE STRIP FESTIVALA U PANČEVU

Od 2. do 7. oktobra, Galerija savremene umetnosti i Apollo (bivši bioskop Zvezda) u Pančevu biće poprište trećeg po redu festivala autorskog stripa, pod nazivom GRRR!. Pored brojnih crtača iz zemlje (Wostok, Maja Veselinović, Saša Mihajlović, Zograf…), GRRR! će ugostiti više inostranih strip autora, ali i teoretičara, urednika i izdavača koji se bave savremenim oblicima produkcije priče u slikama. Među prisutnima će biti i Pat Mills, jedan od legendarnih strip scenarista sa britanske scene, pisac dirljivih ratnih priča kao što su Charley’s War, ali i koautor popularnih stripovskih likova kakav je Judge Dread (poznat i po filmskoj obradi). Britanija će biti zastupljena i dvema autorkama sa nezavisne scene – Lee Kennedy i Jeremy Dennis, dok će minhenski novinar Martin Posset prirediti izložbu posvećenu omotima ploča koje su kreirali andergraund strip crtači.

Kao predstavnici alternativnih izdavača / strip grupa, dolaze Inguine iz Italije, kao i Tonto Comics i Mixer Comics iz Austrije, dok će Sarajevsku strip školu zastupati Muhamed Kafedžić.

Posebna zanimljivost je i izložba Benito Jacovitti (1923–1997) posvećena jednom od najpoznatijih italijanskih strip autora, koji je decenijama bio prisutan i u našim časopisima. U svojim poznim godinama Jacovitti je za ličnog asistenta i saradnika izabrao italijanskog crtača srpskog porekla, Nedeljka Bajalicu, koji će takođe prisustvovati bogatom i razuđenom GRRR! programu.

Nastojanje festivala da se bavi strip nasleđem u nas rezultiraće izložbom koju priređuje strip istoričar Zdravko Zupan – ovog puta tema je Strip u Srbiji 1945–1955, a biće predstavljeni radovi iz vremena kada je strip doživljavao ideološke osude i zabrane.


Objavljeno: Vreme, Beograd, 23.09.2004.godine

Počinje Salon stripa u SKC-u

CRTAČ BETMENA U BEOGRADU

Drugi međunarodni salon stripa u Studentskom kulturnom centru koji se otvara večeras u 20 sati, okupiće autore iz 15 zemalja, ukupno njih 81, od 204 koliko ih se prijavilo na konkurs. Tokom trajanja Salona, beogradskoj publici će se predstaviti specijalni gost, Brajan Boland, u našoj sredini poznat kao crtač Betmena i sudije Dreda. Na Salonu će biti dodeljene i priznanja, za doprinos srpskom stripu Aleksandru Zografu i Zoranu Janjetovu, nekoliko specijalnih nagrada najmlađim autorima kao i Gran pri Salona.

- Salon otvara prostor za dalju afirmaciju kao i mogućnost za sticanje iskustava još neafirmisanih domaćih autora u komunikaciji sa značajnim umetnicima stripa iz sveta - kaže za „Blic“ urednik salona, Miki Pješčić.

M. M.


Objavljeno: Blic, Beograd, 23.09.2004.godine

CRTAČ BETMENA U BEOGRADU

Drugi Međunarodni salon stripa počinje sutra u Studentskom kulturnom centru u "Happy galeriji". Tokom trajanja Salona beogradskoj publici će se predstaviti Brajan Boland koji je širem auditorijumu poznat po tome što je uradio idejno crtačko rešenje Betmena, Supermena, Fleša. Takođe je radio i naslovnice za najrazličitije magazine. Za takmičarski deo salona stripa prijavio se veliki broj učesnika iz 15 zemalja - Slovenije, Makedonije, Bugarske, Kanade, Francuske... Ograničenja u godinama starosti za takmičare nije bilo, tako da su svi zainteresovani imali pravo na učešće. Uprava SKC-a je odlučila da, pored prve nagrade od 500 evra, dodeli i priznanje za doprinos srpskom stripu dvojici naših autora, Aleksandru Zografu iz Pančeva i Zoranu Janjetovu iz Novog Sada.

Rastko Ćirić je na jučerašnjoj konferenciji za novinare rekao da je pregledanje svih pristiglih radova bio izuzetno težak posao jer su se prijavila 204 kandidata. On je takođe naveo da gostovanje Brajana Bolanda otvara našem stripu prostor za dalju afirmaciju, kao i mogućnost za sticanje iskustva još neafirmisanih domaćih autora u komunikaciji sa značajnim umetnicima širom sveta. Brajan Boland je naveo da mu je prvi posao bio rad na stripu "Power man", o crncu superheroju koji se štampao u Velikoj Britaniji. Potom radi za poznati nedeljnik "2000 AD" gde se proslavlja sa likom sudije Dreda. Postaje i jedan od prvih Britanaca koji radi za Američku strip industriju. Betmena je prvi put nacrtao 1988. i od tada, kako sam kaže, ima posla preko glave i počinje da radi uglavnom naslovnice za najpoznatije svetske magazine.

N. D. B.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 22.09.2004.godine

NOVE NADE DOMAĆEG STRIPA

Nakon prošlogodišnjeg „Prvog salona stripa mladih“, neočekivanog uspeha i odziva na konkurs kandidata iz 15 evropskih zemalja, ovogodišnji „Salon stripa“ startovaće 23. septembra u Studentskom kulturnom centru sa znatno većim ambicijama. Salon će početi izložbom nagrađenih radova odnosno izložbom počasnog gosta Brajana Bolanda u Srećnoj galeriji i izložbom dobitnika novoustanovljenog priznalja za doprinos srpskom stripu u galeriji Cirkus.

Ovo priznanje dobila su dvojica naših najznačajnijih autora devete umetnosti u svetu Aleksandar Zograf iz Pančeva i Zoran Janjetova iz Novog Sada. Za razliku od prošle godine, ograničenje u godinama starosti za učešće u takmičarskom delu neće postojati, tako da će svi zainteresovani strip autori koji pošalju svoje radove imati mogućnost da se takmiče za zvanje najboljeg u pojedinim disciplinama kao i za visoku novčanu nagradu za najboljeg takmičara koju dodeljuje SKC.

Na ovaj način se našem stripu otvara prostor za dalju afirmaciju kao i mogućnost za sticanje iskustava još neafirmisanih domaćih autora u komunikaciji sa značajnim umetnicima stripa iz zemlje i sveta, koji će biti gosti ovogodišnjeg Drugog međunarodnog salona stripa. Počasno mesto ovogodišnjeg Salona zauzima proslavljeni britanski strip autor Brajan Boland, jedan od najboljih crtača Betmena.

Osim pratećih programa i izložbi, poseban segment ovogodišnjeg biće posvećen najmlađim učesnicima – kandidatima do 15 godina starosti. Urednik Salona je Miki Pješčić, predsednik žirija Rastko Ćirić a pored Grand prix biće dodeljene nagrade za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika, najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika, za najbolji crtež, najbolji scenario i za najbolja ostvarenja u kategoriji takmičara do 15 godina.


Objavljeno: B92 - Kultura, Beograd, 20.09.2004.godine

CRTANI ROMANI ŠOU

Rok za prijavu: do 4. oktobra

Kontakt:
Radio 101
Gajeva 10
10000 Zagreb
Hrvatska
sa naznakom: ”Za Crtani romani šou”

Zagrebački Radio 101 raspisao je konkurs za učešće u tradicionalnom takmičarskom programu sedmog Međunarodnog festivala stripa ”Crtani romani šou”. Tema ovogodišnjeg takmičenja je ”Zavisnost”.

Dužina stripa ograničena je na jednu stranu (tablu), a trebalo bi slati isključivo kvalitetne fotokopije formata A4. Tehnika izrade stripa trebalo bi da bude prilagođena crno-belom objavljivanju, predviđeno je uslovima konkursa, uz napomenu da će biti primani samo radovi na hrvatskom i engleskom jeziku. Autorima najuspešnijih radova biće dodeljene nagrade u iznosu od 150, 100 i 70 eura.

Radovi u kategoriji ''Mladi lav'' autora mlađih od 15 godina biće nagrađeni prigodnim poklon paketima domaćih strip izdavača. Svi pristigli radovi biće predstavljeni na takmičarskoj izložbi, a najuspešniji će biti objavljeni u katalogu.

FoNet/SEEcult.org


Objavljeno: B92 - Kultura, Beograd, 09.2004.godine

PREKSINOĆ U BEOGRADU

PREMINUO ĐORĐE LEBOVIĆ

U svom domu u Beogradu, preksinoć je u 76. godini, preminuo jedan od najznačajnijih dramskih pisaca na našim prostorima - Đorđe Lebović.

Lebovićev dramski i scenaristički opus prožet je njegovim ličnim iskustvom iz godina koje je, tokom Drugog svetskog rata, proveo u koncentracionom logoru u Aušvicu i snažnim antifašističkim angažmanom. Kao pisac, bio je vezan za Srpsko narodno pozorište, gde su njegove drame režirali naši značajni reditelji poput Bore Hanauske, Dimitrija Đurkovića, Milenka Šuvakovića i Dejana Mijača.

Najznačajnije Lebovićeve drame su: „Nebeski odred”, „Haleluja”, „Viktorija”. NJegovom dramom „Dolnja zemlja” otvorena je nova zgrada Srpskog narodnog pozorišta, a „Ravangrad”, takođe u režiji Dejana Mijača, još je na repertoaru ovog teatra. Đorđe Lebović je dobitnik tri Sterijine nagrade.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 24.09.2004.godine

Nova strip-saga Arta Špigelmana, dobitnika Pulicerove nagrade

U SENCI GRADA SRUŠENIH KULA

- Pulicerova nagrada me je postavila u poziciju farmera koga poljoprivredni magnati plaćaju da ne odgaja kukuruz kako bi održali tržišnu cenu. Sve do 11. septembra živeo sam od stare slave.

Art Špigelman, njujorški strip-autor, postigao je svetsku slavu kada je dobio Pulicerovu nagradu za strip "Maus", objavljenu kod nas u okviru edicije Samizdat B92, dramatičnu grafičku sagu o Holokaustu baziranu na sećanjima njegovog oca Vladeka Špigelmana koji je preživeo konc-logor Aušvic. Pulicerova nagrada je proslavila Špigelmana i van strip krugova, učinivši ga renomiranim autorom, koji nije napravio nijedan strip sledećih 12 godina.

- Pulicerova nagrada me je postavila u poziciju farmera koga poljoprivredni magnati plaćaju da ne odgaja kukuruz kako bi na taj način održali tržišnu cenu. Sve do terorističkih udara na Svetski trgovački centar 11. septembra, živeo sam od stare slave. Odjednom sam shvatio da su sudbine mog oca i mene istovetne, komentariše Špigelman u uvodniku svog novog stripa U senci bez tornjeva.

Kritika je ocenila Špigelmanov novi strip kao hrabro delo koje otvara nove teritorije.
- Ako je Špigelman čekao monumentalnu istorijsku temu koja će prekinuti njegovo samoizgnanstvo iz sveta stripa, tema je našla autora pre tri godine. Špigelman vidi 11. septembar 2001. kao Holokaust svoje generacije. U senci bez tornjeva povlači direktne paralele između uspona nacista i eksploatacije terorističkih udara od strane Bušove administracije.

Kada je radio Mausa, Špigelman je snimao sećanja svog oca na kasetofon.
- Pokušavao je da mi opiše kako je mirisao dim u pećima Aušvica u kojima su spaljivali Jevreje. Jedina reč koju je uspeo da izgovori je - neopisivo. Tačno tako je mirisao vazduh u donjem delu Menhetna posle 11. septembra. Najzad sam shvatio zašto većina Jevreja nije napustila Berlin ni posle Kristalne noći. NJihov svet se potpuno srušio. Znam da sam fatalista... pesimista koji uvek vidi čašu kao do pola praznu umesto do pola punu, ali više ne mogu da razlučim vlastite neurotične depresije od osnovanih razloga za opšte očajanje.

I po sadržaju i po tematici Maus i U senci bez tornjeva dele istu teritoriju. Običan čovek koji se suočava sa masovnim ubistvom i arogantnim režimom čija je glad za dominacijom neutaživa. Špigelman 30-tih i Špigelman Nulte decenije veruju u porodicu i osećaj plemenske zajednice... da bi iznenada otkrili da je slepa sila jedini princip i isprazna slava rata.
- LJudi kažu da je U senci bez tornjeva mnogo mračniji strip od "Miša". Ne znam. Možda ja zaista želim kraj ovog sveta. Možda je samo moj mali svet nestao zauvek. Ali kad god otvorim novine uviđam da nema mesta sumnji. Nebo će zaista pasti na sve nas.

S. Đ. M.


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 19.09.2004.godine

Internautika

www.bilal.enki.free.fr

Veliki suvremeni meštar devete umjetnosti odnedavno se suvereno bavi i onom sedmom. Riječ je, naravno, o Enkiju Bilalu, dragom i relativno čestom sarajevskom i bosanskohercegovačkom gostu. Čovjek, uostalom, i potiče sa ovih prostora, a slavan je u cijelom svijetu. Svi Bilalovi fanovi kao i svi oni koje interesiraju život i stvaralaštvo ovog umjetnika trebali bi svratiti do web adrese www.bilal.enki.free.fr odnosno posjetiti Internet site tamo lociran. Stranicu je do danas posjetilo preko stotinu i pedeset hiljada internauta, a taj broj stalno raste. Mnogo je toga moguće naći na ovom siteu. Tu je, kako se može i očekivati, Bilalova biografija, zatim bibliografija, njegove fotografije, izbor linkova te šire informacije o Bilalovim strip albumima, zatim njegovim filmovima, intervjui sa Enkijem Bilalom i još mnogo toga. Zainteresirani za online otkrivanje Enkija Bilala za početnike sa ove se Internet stranice mogu otisnuti u moguću stripsku & filmsku ljubav. I oni, međutim, koji su već gledali Besmrtne i posjeduju albume koje je izdala sarajevska Publika na ovom će siteu naći mnogo toga interesantnog. Site je, inače, na francuskom, tako da će oni koji govore ovaj jezik posebno uživati, no i oni koji ga ne znaju, ali vole strip moći će doživjeti makar dio njegovog bogatstva.

(M.B.)


Objavljeno: DANI, Sarajevo, 17.09.2004.godine

Lektira

ALAN FORD NOVE GENERACIJE

Amir Al-Zubi: Naš dedo Alija, strip; izdavač: Udruženje građana za kulturu i umjetnost Behar, Sarajevo 2004.

Animatora Amira Al-Zubija naša šira publika, uglavnom, poznaje kao autora stripa Hadži Šefko i Hadži Mefko, koji je svake dvije nedjelje uveseljavao čitaoce lista Islamske zajednice Preporod. Strip o hadžijama koji su kombinacija dvojice legendarnih tersova s balkona iz Muppet Showa, Waldorfa i Statlera, a imaju pamet Nasrudin-hodže, samo su pravi znalci prepoznali kao vrhunsko štivo. Ovih dana čitaoci se mogu uvjeriti u još jedno autorovo majstorstvo. Riječ je o strip-slikovnici Naš dedo Alija.

Pripovjedač priče o "našem predsjedniku" je nana, koju unuci pitaju da ispriča "onu priču o našem Aliji". Nana će na to mudro:
- Djeco draga, pa ispričala sam vam je stotinu puta.
A djeca će:
- Nema veze! Hoćemo opet! Pričaj nam! Pričaj!

Tako počinje pustolovina koja traje od 1890. godine, kad su se Izetbegovići iselili iz Beograda. Glavni junak stripa je Alija Izetbegović, a nana nas svojom pričom vodi kroz 78 godina njegovog života u kojima se smjenjuju vladavina Karađorđevića (kralj Aleksandar je nacrtan maestralno, kao i Mehmed Spaho, Marx, Engels, Lenjin, stražar koji sprovodi Aliju u Zenicu, te Tuđman i Milošević što tužni potpisuju Dayton), vjenčanje sa suprugom Halidom, dolazak komunista, pobjeda SDA, agresija na BiH…

Genijalno u ovom stripu jeste to da je glavni junak opisan kao neko kome je sve podjednako važno - i komunisti, i nacisti, i vjenčanje i pogreb - tako da bi on trebao biti ono što je Magnusu i Bunkeru bio prvi broj Alan Forda - Broj Jedan. Apsolutan uspjeh bi doživio ako bi izlazio u nastavcima. Evo prijedloga za neke od epizoda: Dedo i SS-ovci, Dedo i Udba, pa onda Dedo i Halid u mlinu kuju tajni plan, pa Dedo se vjenčava u tekiji … Bila bi, dakle, velika šteta kad bi ovaj strip ostao na samo jednoj epizodi, što je, najvjerojatnije, bila osnovna namjera izdavača. Jer, Dedo je skoro savršen junak za to.

(A. Burić)


Objavljeno: DANI, Sarajevo, 17.09.2004.godine

sadržaj

10.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Javni sklad Republike Slovenije za kulturne dejavnosti
Območna izpostava VELENJE

Titov trg 4, p.p. 144, 3320 VELENJE, Slovenija
tel.:+ 386 03 897 33 60, fax: +386 03 897 33 61
e-pošta: oi.velenje@jskd.si

Številka: /04/OI
Datum: 2. 9. 2004

R A Z P I S
Strip delavnica
Velenje, 9. - 10. oktober 2004

Beseda strip je angleškega izvora in pomeni trak, pasica, črta. Oblaček, grafično prikazani šumi, različno velike črke, vprašaji, klicaji so pomemben element stipovske pripovedi. Z njimi risba dobi novo kvaliteto, postane bolj dinamična, kadri so drugače izbrani.

To so le posamezne značilnosti, s katerimi prepoznamo strip.

Delavnico bosta vodila priznana slovenska ustvarjalca stripa MATEJ KOCJAN (urednik Stripburgerja) IN ANDREJA KLADNIK.

Delavnica je primerna za vse generacije (za mlade in tiste malo starejše; tudi za osmošolce). S seboj prinesite le svoje ideje in scenarij zgodbe. Domišljiji pustite svojo pot.

-Začetek delavnice: v soboto, 9. oktober 2004 ob 9.30 v Mladinskem centru v Velenju (v Rdeči dvorani)

-Potek delavnice:
sobota, 9. 10. 2004 - pogovor in spoznavanje z udeleženci; predavanje o zgodovini in jeziku stripa;
nedelja, 10.10. 2003 - jam-session, spoznavanje tehnik in izmenjava izkušenj; skiciranje lastne zgodbe; pogovor o scenariju vsakega izmed udeležencev; dokončevanje stripovske zgodbe (kdor je ne dokonča, nadaljuje po želji doma); jam-session in zabava (po želji razstava stripov, grafitiranje…)

-Zaključek: nedelja popoldan

-Material: papir (šeleshamer, navaden bel papir A4 in belilo) priskrbi organizator; vsak udeleženec naj prinesite s seboj svinčnike, radirke, šilčke, tuš/tinto, čopiče in črne flomastre različnih debelin (od 0,5 mm do markerja)

-Bivanje: V prostorih Dijaškega doma v Velenju.

-Rok prijave: 30. september 2004

-Kotizacija: 10.800 Sit (DDV je vključen v ceno)
Udeležencem iz občine Velenje, Šoštanj in Šmartno ob Paki kotizacijo pokrije Območna izpostava Velenje. Ostalim udeležencem predlagamo, da se na Skladovih izpostavah dogovorite o načinu plačila kotizacije.

Za dodatne informacije lahko pokličete na Območno izpostavo Velenje, tel.: 03 897 33 60 (Nina Mavec Krenker) ali 587 12 76 (Tatjana Vidmar).

JSKD-Območna izpostava Velenje
Vodja: Nina Mavec Krenker

----------
Za učešće je potebno popuniti i Prijavnicu, tako da je potrebno da im se javite na njihovu email adresu da vam je pošalju.

sadržaj

11.

PISMA ČITALACA

mail

From: Damir Smith <smith@EUnet.yu>
Subject: pismo citaoca

Cestitao bih Wostoku za super intervju sa Zlatkom Krstevskim. Ulepsalo mi je dan. Moglo bi cesce biti slicnih priloga u strip vestima.

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti

-Prva slovenska spletna striparna
www.striparna.com

-Još jedan zanimljiv link iz Slovenije:
www.vecer.si/vecer2003/default.asp?kaj=6&id=2004091502187726

sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od-do...

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad