prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. UMESTO VESTI!!! - Strip Vesti
2. POST SCRIPTUM (20) - Zoran Đukanović
3. JUŽNJAČKA UTEHA No 173. - Marko Stojanović
4. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (232) - Darko Macan
5. MOJ POGLED (118) - zmcomics
6. ŠTAMPA - štampa
7. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
8. PISMA ČITALACA - mail
9. LINKOVI - Strip Vesti
10. DATUMI - Strip Vesti

1.

UMESTO VESTI!!!

Strip Vesti

Prvo da se ispravim po pitanju nekih mojih grešaka iz prošlog broja. Reč je o pisanju o stripovima Nepobedivi i Okružen mrtvima. Sve je bilo redu u mom žaru pisanja do poslednjeg pasusa kada sam potpuno izgubio kompas. Dekara me panično nazvao i rekao ali ja to ne moguuuu...

Naravno da ne može da izdaje po jedan broj u dva meseca i da ih do kraja godine bude pet. Malo sam se u žaru pisanja preračunao i pobrkao planove koje mi je rekao. Dakle, sledeći broj, k'o što rekoh, ide krajem septembra, dakle pre sajma knjiga u Beogradu. Treći broj, ide krajem godine, taman za CRŠ u Zagrebu. Tako da je to za ovu godinu sve. Ali će četvrtog, petog,... i ostalih brojeva biti dogodine. Što Vi budete strip više kupovali, to će češće izlaziti!!!

Pošto improvizujem "udarne vesti" u Strip vestima, onda da dam još par informacija. Što se tiče Marketprinta moram nestrpljivim čitaocima objasniti da će Tornjevi 6, stići, ali neplanirano je kašnjenje oduženo, tako da nije izvestan tačan datum. Da, istinita je i vest da će do sajma knjiga u Bgd-u izaći i prvi tom stripa Krazy Kat. U tvrdom povezu na 80 strana.

Što se tiče drugih izdavača mora se istaći ogromna letnja produkcija Ludensa koji je izbacio veliki broj novih izdanja kao i one redovne. Od bernardove produkcije su svakako zanimljivi i Usagi Yojimbo 4, Torpedo 9, kao i Alan Ford klasik koji je dogurao do četvrtog broja, što u mekom, što u tvrdom povezu. Svakako je za istaći i Garfildov zabavnik koji koristeći popularnost i tržišnu vrednost Garfilda promoviše stripove poput Bone-a i Usagi Yojimbo-a

Systemcomics-ovi Ken Parker i Magični vetar su u avgustu pauzirali, ali su već za septembar najavljeni novi brojevi!!!

Naravno tu je i nezaobilazni Q koji i dalje jaše pošto je pregrmeo peti broj!!!
I... naravno, kad smo već kod Darka Macana, Sergej redovno izlazi na net-u: www.zmcomics.co.yu/sergej

sadržaj

2.

POST SCRIPTUM (20)

Zoran Đukanović

Rejmondova paradigma
(na primeru Flaša Gordona)

Kažu, s razlogom, da je Aleks Rejmond (1909-1956) najčuveniji tvorac velikih junaka stripa. Razlozi su zaista jaki – u periodu od 1934. do 1956. godine uspeo je da kreira, a potom i nametne kao vodeće, četiri gigantske serije (Flaš Gordon, Džim iz džungle, Tajni agent X-9 i Rip Kirbi) od kojih je svaka bila nastavljena nakon njegovog prestanka s radom. Čini se da je Rejmondova novina u njegovoj svesti da strip ne mora biti samo priča nego da je pre svega dizajn, vrsta imidža, ideologija, dakle reprezentant duha vremena. “Metanivo” zadovoljstva pri konzumaciji Rejmondovih stripova proističe iz njegove uspešne zamene teza - “glavno” (sama pripovest) je potisnuto u drugi plan, čak marginalizovano, a “sporedno” (glamur) postaje možda najvažniji izvor čitalačke fascinacije. U kojoj meri je bio svestan takvog pomeranja težišta u izražajnosti, govori činjenica da je radio uz pomoć scenografa, dok je za grafičko oblikovanje slova u stripu angažovao svog ujaka Lorensa Krozlija.

Rejmond je bio neumoran u kreiranju kostimografije u svojim stripovima, posebno ženske odeće. Time ne samo da je zadobio ogromnu masu ženske čitalačke publike nego je kostimografiju primenio kao prigušeno ali važno sredstvo erotizacije ženskih i muških likova. U Flašu Gordonu, Džimu iz džungle i ponajviše u Ripu Kirbiju Rejmond je u punoj meri legitimisao značaj kostimografije za ovakvu vrstu stripova. Kao što će, koju deceniju kasnije, u Džoniju Hazardu kostimografija davati suštinski naglasak kompletnoj Robinsovoj crtačkoj stilizaciji, tako su Rejmondovi stripovi, bilo da su naučnofantastični, egzotično-pustolovni ili građansko-realistički, upravo posredstvom kostimografije ostvarivali osobenost i pitoresknost vlastitog stila. Iz neposredne konkretnosti prizora koje je stvarao uvek je izbijala čitava estetika vremena. Ambijent džungle ili svemira, svejedno, samosvesno i precizno je dovođen u vezu s “duhom vremena” decenije u kojoj je nastajao strip.

Sve priče za Rejmondovog Flaša Gordona kreacija su scenariste Dona Mura. On se sasvim prilagodio Rejmondovoj paradigmi potiskujući priču u drugi plan, a zasnivajući je na dosta motoričnom konceptu neprekidnog nizanja međusobno teško razlučivih avantura, kako je dobro primetio Esad Jakupović u tekstu Pet decenija Flaša Gordona (“Stripoteka” br. 908-909, januar-februar 1988). Postavka odnosa ženskih i muških likova krajnje je stereotipna. Svako zadiranje u psihološki odnos likova iscrpljuje se Dejlinim ljubomornim dešifrovanjem Flašovog - po njegovim tvrđenjima nenamernog - erotskog zračenja na baš svaku lepoticu koja se zatekne u okolini. Nedužnost Flašova zasniva se, valjda, na premisi da su čestiti muškarci stalno izloženi erotskoj navali manje konvencionalnih žena. Druga je premisa, naravno, Flašova telesna, intelektualna i moralna izuzetnost.

Ne mali broj kritičara (tipičan je stav Palmira Boskezija i Esada Jakupovića) savršeno je nesklon liku Dejl Arden. Ona je ne samo monotono verna nego i dosadna ličnost u Flašovom okruženju. Ipak, džentlmenski se zauzmimo malo za nju. Mnogo je dosadnija Flašova stalno i svim sredstvima sugerisana izuzetnost. Ideologiji Flašove izuzetnosti ne podležu samo žene; čak i nakazni protivnik ima neobjašnjivu potrebu da izjavi: “... da tvoj lepi lik nagrdim sopstvenim rukama” (Flaš Gordon, tom 1, “Dečje novine” Gornji Milanovac, 1988, str. 17). Predstava žene u Flašu Gordonu uglavnom je građena na stereotipima ljubomore, površnosti i lake promene stavova, u narodu znane kao prevrtljivost, vrsta okretne igre. U crtačkom pogledu, međutim, daleko uspešnije nego mnogo godina kasnije Milo Manara, Rejmond se kretao čitavim rasponom između senzualnosti i stereotipa. I naravno, najdragoceniji su trenuci “bleskova” autentične ženske senzualnosti.

Pomalo “vagnerijanska”, priča o Flašu Gordonu doista obiluje prizorima veličanja tela posredstvom impozantnih gestova, ne libeći se patetike i teatralnosti. Suzan Sontag u eseju Fascinantni fašizam tesno povezuje kič pristup veličanju tela sa totalitarnom ideologijom. Ipak, ovakva veza je samo moguća, ali ne i nužna. Kod Flaša Gordona u pitanju je pre oblik jedne opštije imperijalne ikonografije kiča. Tridesete godine jesu ne samo doba procvata totalitarne ikonografije nego i Holivuda.

I posle analiza socijalno-psihološkog sadržaja, i posle skidanja patetične pozlate, posle “demistifikacije” teatralnosti Flaša Gordona, izvesna autentična grandioznost ovog stripa ostaje. U tom smislu, nije se lako podsmevati bez ostatka patetičnim patosima i ideološkim pojednostavljenjima Rejmondove kosmičke sage.

Svaki klasik čiji se opus prostire kroz nekoliko decenija uvek predstavlja zanimljivo polje za ispitivanje hronologije nastanka ili, pak, preuzimanja pojedinih inovacija u jeziku stripa. U tekstu ovakvog obima moram se odreći tog zadatka. Dosta složenu hronologiju događaja vezanih za kreiranje dnevne i nedeljne verzije Flaša Gordona minuciozno je izložio Esad Jakupović u pomenutom tekstu. U crtačkom pogledu, pak, moguće je razlučiti nekoliko faza u razvoju Flaša Gordona. Prva crtačka faza mogla bi se nazvati “nevinom”. Stilizacija je u njoj manje realistička nego ona koja će zatim uslediti. Karakteristično je odsustvo krupnih planova, a retko se susrećemo čak i sa prednjim. Ta faza traje negde do zarobljavanja glavnih junaka od strane letećih ljudi, odnosno do jula 1934. godine, kada je ta epizoda objavljivana. Sledi “prljavija” faza kojoj se, međutim, ne može poreći ni grafička legitimnost ni dostojanstvo. Simptomatično je da se za pojedine Rejmondove faze mogu vezati različiti sledbenici i nastavljači. “Prljaviju” fazu, koja dolazi do svog punog uobličenja tokom 1935. i 1936. godine, karakterišu bogati nanosi paralelnog šrafiranja. Jače konturne linije figura se gotovo gube; naglasak je na grafičkom stapanju sa šrafurom ambijenta. Ovu fazu karakteriše ono što zovem “konanovska monumentalnost pre Konana”, pa nije slučajno da su neki od crtača Konana pokušavali da slede ovakav grafizam.

Očigledno, Rajmond se oprobao u nekoliko različitih, čak oprečnih tipova stilizacije. Ipak, najkarakterističnija za Rejmonda je stilizacija po kojoj je ovaj autor i postao jedan od najvećih crtačkih uzora u istoriji stripa. Ova “glamurozna”, tačnije “najglamuroznija” faza (jer sve su bile sa manje ili više glamura) svoj vrhunac doživljava tokom 1938. i 1939. godine. Njoj još sledi nešto ispražnjeniji crtački stil uspostavljen od 1940. godine na koji se direktno nastavlja Ostin Brigs. Ova stilizacija predstavlja pad u odnosu na visoke, prethodno dosegnute domete Rejmondovog opusa. Naravno, ova periodizacija važi pre svega za Flaša Gordona, a nikako za Ripa Kirbija, drugo remek-delo Rejmondovog klasicizma, koje je stvarao u posleratnom periodu.

Vratimo se “najglamuroznijoj” i najuticajnijoj stilizaciji Rejmondovoj. Ona ponajbolje reprezentuje ono što sam naslovio “Rejmondovom paradigmom” ili, ako hoćete, što bih isto tako mogao nazvati “rejmondovskim sindromom”. Čitav je niz crtača kojima možemo pripisati uticaj ove stilizacije. Pomenimo tek neke: Vorent Tafts, Den Beri (Esadu Jakupoviću i autoru ovog teksta najprirasliji za srce), Saj Beri, Džon Romita, Pol Žijon... Svi oni su elegantni crtači čiji strip prizori “blešte kao posle kiše”. No, njihov nedostatak, izgleda gotovo uvek prisutan, jeste preterana elegancija crteža i, što je još važnije, izvesni osećaj ispražnjenosti od egzistencijalnog sadržaja, čak hladnoće. Sigurno da je zanimljivo posmatrati kod najtalentovanijih od njih – kod Dena Berija i Vorena Taftsa – pokušaje, nekad vrlo uspešne, nekad nedovoljne, da se oslobode usuda stilizacije koju su preuzeli kao svoj kanon.

Za autore koji su postavili temelje glavnih crtačkih stilizacija u domenu “realističke figuracije” smatraju se Alek Rejmond, Hal Foster, Milton Kanif i Čester Guld. Zaista različita usmerenja u govoru stripom. Različita ne samo po opusima svojih utemeljitelja nego, možda, još više po bogatim prostorima, ali i ćorsokacima u koje su dospevali njihovi nastavljači.


(tekst je izvorno objavljen u “Književnoj reči” br. 331-332, Beograd, 1988)

sadržaj

3.

JUŽNJAČKA UTEHA No173.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

M.A.S.H.E.D

- Ja vam govorim najozbiljnije o onim
drugim odeljenjima – nastavi Josarian zloslutno.
- Vojni policajci vas neće zaštiti, jer su oni luđi
od svih njih. Ja bih pošao sa vama, ali se strašno
bojim. Ludilo je zarazno. Ovo je jedina duševno
zdrava soba u celoj bolnici. Svi su lud osim nas.
Ovo je verovatno jedina duševno zdrava soba u
celom svetu, ako ćemo pravo.
KVAKA 22, Džozef Heler

Parafraziraću ovde Marka Tvena, koji je negde (čini mi se) izjavio: “Umiranje vam je jedna jako gadna stvar, i moj vam je savet da nemate nikakve veze s njim.” Mislim da je izjava data negde pred sam kraj života, i mislim da je svakako data iz ličnog iskustva.

E pa, vojska vam je jedna jako gadna stvar, i moj vam je savet da nemate nikakve veze s njom. Izjavu dajem neposredno nakon vojske, i svakako je iz mog ličnog iskustva – što znači da, iako razumem da među vama ima ljudi koji su se u vojsci čak i lepo provodili (šta razumem, neke i lično poznajem), to ne znači da je i samnom takav slučaj. Radije no da kukam, daću vam svoje viđenje vojske kroz par crtica.

Vojska je...

Kao silovanje. Svaka glupost, gadost i bezumlje koje bilo kom širitliji padne napamet, za vas postaje zakon u trenutku kad bude izreknuto – i ništa, ama baš ništa što vi mislite ili kažete to neće promeniti.Ti nećeš, ali važno da onaj drugi hoće. Jači je na svaki način od tebe, pa ni preostaje ništa drugo do da se natrtiš i moliš Bogu da traje što kraće... I da živiš sa posledicama i ceo život posle toga lečiš traume, što se naravno podrazumeva.

Kao zemlja čuda. Unutar žičane ograde postoji jedan sasvim drugačiji, uvrnuti svet, koji bez obzira na to funkcioniše, ali isključivo po svojim pravilima. Vojska deluje po obrnutoj logici. Uzme vam sve ono što je normalno, svakodnevno, ljudsko i uobičajno kao što su, između ostalog, izlasci van žičane ograde, odlasci kući, pravo da se vidite ili čujete sa prijateljima i rodbinom i stavi vas u poziciju da morate sve to zaslužite, radeći ono što vam se kaže, kad vam se kaže i bez suvišnih pitanja. Kada vam napokon i daju to što vam pripada, najčešće ste polumrtvi od nenadane sreće i nespremni na bilo kakvo protestvovanje... Što je bolje za vas, pošto protesti, dokazivanje i pozivanje na pravdu i pravo ne vrede ni prebijene pare u ovoj naopakoj zemlji čuda.

Kao maskenbal. Osoba koja ste u civilstvu, sve ono što mislite da ste jeste, ono što mislite da ste stekli ili postali ne znači ama baš ništa kad pređete ogradu kasarne. Unutra ste izloženi maltretiranju i iživljavanju svakojakih bilmeza, iskomplesiranih tipova i mombrila, koji su pravo da nad vama sprovode svoje idiotske zamisli dobili ili time što su navukli maskirnu uniformu sa malim žutim pravim ili slomljenim linijama na prsima ili time što su im tipovi u maskirnim uniformama sa žutim pravim ili slomljenim linijama na prsima navukli maskirne uniforme bez žutih pravih ili slomljenih linija i smestili ih u istu kasarnu sa svama. Dok god ste svi maskirani maskirnim uniformama (a maskirani ste od 8 i po meseci pa naviše, što pretežno zavisi od toga koliko pritvora imate), vi ste to što nosite, a to je samo jedan glatko obrijani i kratko ošišani pacer u uniformi – bez obzira šta vam bilo ko kaže, u vojsci odelo zaista čini guštera.

Kao zatvor. Ne možete napolje sem kad vas puste, ne smete ni unutar kasarne da idete kuda hoćete - svako ko nosi uniformu može da vam pomera dupe i mozak kako mu se prohte. Razlika je samo jedna – ništa pod milim Bogom niste skrivili, a robijate najcrnju robiju koja se može da se zamisli. Posle parnog broja Pils plusa u kantini a nakon celonoćnih dežurstava sa par drugara iz vojske razvili smo teoriju po kojoj je obaveza da se sa 18 ili 21 godinom ide u vojsku u stvari lukav potez države sračunat da deluje preventivno - neko ko odradi 8 i po meseci ove zatvorske kazne bez ikakave krivice dvaput će razmisli pre nego prekrši zakon koji će ga odvesti u pravi zatvor i to na znatno duži vremenski rok. Lebac mu poljubim, koliko li bi tek bajbokane bile puno da nam nije naše vojske!


P.S. Za one koji još nisu odužili svoj dug prema otadžbini (a sporo kopčaju moje ekstra suptilne nagoveštaju) i nose se mišlju da to odrade putem regularne vojske, evo malog saveta: Nemojte!

sadržaj

4.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (232)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

GASTARBAJTERSKE GODINE: PROLOG

Kako se to iz tjedna u tjedan piše kolumna o stripu, a da nikad ne ponestane tema? Jednostavno je, zapravo: jedini je preduvjet da iz dana u dan ni o čemu drugome ne razmišljate. S vremenom vam se onda život izjednači sa stripom pa i ako se kolumna pretvori u dnevnik, nema straha: bit će o stripu.

Sad bi neki čitatelj mogao naprečac zaključiti kako na taj način, doduše, imam materijala za pisanje, ali kako propuštam štošta drugo u životu. Nasreću, taj brzopleti čitatelj ne bi bio u pravu. Život je, naime, poput razbijena zrcala u čijem se svakom iveru odražava ukupnost razbijene slike pa će vam strip prirediti sve točno kao i neki drugi odabir životne staze. Možda me nikad nije ostavila djevojka s kojom sam godinama sanjao sjajnu budućnost, samo da bi se poslije nekog vremena - nakon što sam si već obećao kako sam je zaboravio - vratila i draškala me neizgovorenim obećanjima, ali točno znam kako bih se tada osjećao.

Otprilike isto kao i danas.

Prije neki dan, otprilike dvadeset mjeseci nakon što sam napisao zadnji scenarij za američko tržište i dobrih šest mjeseci nakon što sam sebe uspio uvjeriti kako daljni pokušaji nemaju smisla, bio je dovoljan jedan e-mail kako bi poljuljao moj lažni duševni mir. Tri mala, neobvezujuća retka od jednog urednika koji me pita jesam li načelno zainteresiran pisati tamo neki lik na koji njegova kompanija ima prava. Malo pismo - vjerojatno istovremeno poslano i mnogim drugima - i ja se opet osjećam voljeno i potrebno i, naravno, kažem "da", premda s druge strane ne postoji ni labavo obećanje, još manje izvjesnost angažmana, a možda ni prava želja. Cura se samo nasmiješila i ja sam na koljenima.

Što mi zapravo govori nešto drugo. Kaže mi cijela ta otužno-ekstatična epizoda da u sebi još nisam (a mislio sam da jesam) raskrstio s tržištem na kojem sam proveo gotovo desetljeće. Potvrđuje mi da bih morao sam sa sobom još jednom prijeći korijene mojih nada i uzroke razočaranja, jasno i glasno rezimirati godine svog stripovskog gastarbajta.

A mogao bih to baš i učiniti u kolumni.

Kako bih, je li, i idućih tjedana imao o čemu pisati.

(Nastavlja se ...)

sadržaj

5.

MOJ POGLED (118)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

POGLEDAVANJA...

Šta da vam kažem, definitivno ne mogu bez pisanja. Naravno, neću se naprasno predomisliti i nastaviti sa redovim pisanijima. Jednostavno, ne postizavam, pa je ovako bolje.

Tako da će ovo biti svojevrsan miks svega onog što sam ostao dužan za pisati i što sam želeo pisati. Što bi rekli mala, pocket, verzija kolumni.

Idemo redom...

2. ŠABAČKI FESTIVAL STRIPA
Bio i prošao, a oko nas i dalje muk. Ljudi se potrudili da organizuju festival, ugostili strip autore i... zar je to sve? Ne, nije. Ima mnogo čega da se kaže. Da se pohvale domaćini koji su se svojski potrudili da sve savršeno funkcioniše. Isti oni koji su uspeli da Šabac predstave u jednom drugačijem, stripovskom, svetlu, izborivši se da festival stripa bude pod pokroviteljstvom grada. Da se obezbedi galerija u centru kao i, već redovna, podrška Udruženja Likovnih Umetnika Šapca.
Šta je nedostajalo festivalu? Pa, podrške onih zbog kojih i postoji. Naime, malo je ljudi od stripa došlo. Ne premalo, ali svakako ne onoliko koliko je moglo, i trebalo. Dobro de, reći ćete kome ja delim packe, ovo je prvi put od kada radim SVesti da sam otišao na neku manifestaciju van grada (mada nisam baš čest ni u NS-u) i to ponajviše zahvaljujući činjenici da je to bilo u okviru Marketprintove delegacije. Ali, pa nemaju svi baš malu decu i 100 poslova da se pokriju podstanarski troškovi. Bilo je dana kada sam i ja, s par dinara u džepu i rancem punim sendviča, sedao na voz rano ujutro kako bi stigao do Vinkovaca da vidim sve što se može videti, te da se ponoćnim vlakom vraćam kući. Hej, to je bilo super, mrdnite se i vi sami. Pa vama trebaju druženja, kontakti, prijateljstva, razmene ideja. Striparnica EON, čiji vlasnici su glavni krivci za festival, ima odličan prostor za druženje. Ono pravo, stripovsko...:)
Ništa, dogodine da ste došli obavezno!!!

LUXOROVI SUPERHEROJI
Prošlonedeljnom, oproštajnom, kolumnom je Dejan Stojiljković izvrgao ruglu nameru Luxor-a da pokrene ediciju sa domaćim superherojskim stripom. Nekako, kao urednik SVesti, imam potrebu da objasnim kako se sa tim ne slažem. Pogotovo što taj njihov projekat ima od mene punu podršku. Ako krenemo od standardnih stvari kao što su angažovanje domaćih autora i dobri honorari... to je već veliki pomak napred. Sledi Luxor-ovo iskustvo sa takvim stripovima, što govori da su imali prilike da sve saberu i oduzmu te da krenu sigurnijim putem. Neću da pričam kako nakon Izzy-ja i Bunga Banga Re-a imaju u samom startu širok prostor za dobro osmišljen marketing i promociju. Sve to na kraju može obezbediti odličnu prodaju.
Nismo zatrpavani superherojima. EKS nije samo njih, i nije ih uvek, objavljivao, dok su ostali strip časopisi uglavnom bili škrti sa stripovima tog žanra. Kada pogledamo procentualnu zastupljenost superherojskog stripa u ranijoj produkciji, i kada vidimo koliko je interesovanje za njih, jasno možemo videti da zainteresovanost čitalaca i ponuda nisu usklađeni. Na ovom siromašnom stripovskom, i superherojskom, domaćem nebu takvo izdanje ima priliku da afirmiše domaće autore i da stvori popriličnu publiku.
I ne mora zemlja biti super sila da bi imala plodno tlo za super-heroje. Koreni super-heroja vuku iz godina, i decenija, ekonomskih kriza, kada nije postojalo super sila, kada su stripove, za groš, ljudi kupovali da pobegnu od sumorne stvarnosti. Od sumorne stvarnosti recesije baš te Amerike. Dakle, veoooooma je plodno tlo za super-heroje kod nas.
Uostalom, nakon svih priča i pričica o ranijim Luxor-ovim pokušajima, nigde se ne priča kako je to loše išlo. Vreme kada su pokretani Generacija Tesla i Borci sumraka je bilo strašno loše, hiper-inflacija i plate od marku-dve... a opet, kažu da je prodaja bila OK... da su problemi bili druge vrste.
Mada, možda bi najbolje bilo da o svemu tome nešto više kažu sami ljudi iz Luxor-a, te da se prekinu silna nagađanja i prepričavanja...:)

NE MACANE...
...grešiš, al' džaba o tome raspravljati. Dobro, jesi u pravu, bilo je popularnih stripova, što rekoh i ja, ali ne u dovoljnom broju. I, što ne reći, sve je to loše predstavljeno publici. Puno je sjajnih stvari u Modroj Lasti, po školskim časopisima, po studentskoj štampi, sporadičnim strip magazinima i... malo od toga mogu videti. Da ne "čujem" kakvih sve stripova ima ne bih za njih znao. Ali... nije dovoljno čuti. Treba to sve upakovati u jedne, stripovske, korice, sa svih strana po malo. Mnogo tekstova o stripu ne vredi mnogo strip fanovima ako su razbacani po štampi koju ne kupuju. Ali prikupljeni, najviše zahvaljujući Đukanoviću i Banjaninu, kroz SVesti dolaze do prave publike i stvaraju opipljiviju sliku o zastupljenosti stripa u medijima. Tako treba i stripove pokupiti sa svih strana i predstaviti onima koje on pre svega intersesuje. Naravno, onda su otvorena vrata i ka onima koji stripove čitaju u busu, na plaži ili... ma gde god se sve može čitati...:) A tu je svakako od koristi što su se sa pojedinim radovima mogli sresti u drugačijoj štampi.
U tome je poenta, poanta, bit...
Ma, pusti me ako lupetam, radim prvi tom Krejzi Ket-a, pa sam i sam malo "Krazy"...:)

ODLASCI I DOLASCI
K'o što vidite, vratio nam se Marko Stojanović iz vojske i kreće sa redovnim pisanjem tako da već u ovom broju možete da ga čitate. Otišao nam je Dejan Stojiljković, Markova zamena, oprostivši se od nas prošlonedeljnom kolumnom. Na svoj način, kao što je i do tada pisao, ali ipak mu za rastanak želim puno sreće i uspeha... i urednike po njegovoj volji.


Bilo je još nešto za napisati..ali... malo me bole prsti od kucanja i mozak od razmišljanja...:) Biće valjda, drugi put toga čega ne mogu da se setim danas.

sadržaj

6.

ŠTAMPA

štampa

STRIPOM PROTIV OVISNOSTI

ZAGREB – Sedmi po redu međunarodni festival stripa “Crtani romani šou” održava se u organizaciji Radija 101 kao i prethodnih godina. “Crtani romani šou” objavljuje natječaj za najbolji strip o zadanoj temi što je “ovisnost”, a radove mogu slati autori iz Hrvatske i svijeta. Postoje dvije kategorije sudionika: kategorija “mladi lav” (do 15 godina) i kategorija starijih autora. Propozicije natječaja: dužina stripa ograničena je na jednu stranicu (jednu tablu), slati treba isključivo kvalitetne kopije formata A4 (originali se ne vraćaju), jezik: hrvatski ili engleski, tehnika: crno-bijela (mora biti prilagođena crno-bijelom tisku). Rok za slanje radova je 4. listopada 2004, a svaka pošiljka mora sadržavati kratku biografiju autora (obvezno godina rođenja), punu adresu, broj telefona i adresu e-pošte. Dodjeljuju se tri nagrade u svakoj kategoriji.
(b)

Objavljeno: Večernji List, Zagreb, 23.08.2004. godine

HELBOJ

Reditelj filmova "Blejd 2", "Đavolja kičma" i "Mimikrija", Giljermo Deltoro, predstavlja još jedno visoko stilizovano ostvarenje, ovoga puta prema istoimenom popularnom stripu. Dečko iz pakla - Helboj ime je novog akcionog heroja, kojeg greškom stvaraju zli nacisti, pred sam slom Hitlerovog režima. Njega preuzima mladi naučnik i svu snagu i moć koju on poseduje preusmerava u službu dobra. Njihov cilje je da spreče preostale naciste da uz pomoć sila mraka preuzmu dominaciju na zemlji. Glavnu ulogu tumači veoma uspešno Ron Perlman, poznat uglavnom po efektnim epizodama. Partneri su mu mlada Selma Bler i Džon Hart. Premijera je večeras na Mobtel Open Air Cinema, a distributer je Tuck.

D. J.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 26.08.2004. godine

Nova serija na BK televiziji

DŽEREMAJA

Svakim radnim danom od 20 časova imaćemo prilike da na BK televiziji vidimo seriju ''Džeremaja'', ekranizaciju stripa, a sama adaptacija serije je zasnovana je na nagrađivanom evropskom serijalu crtanih romana belgijskog autora Hermana Hapena. Radnja serije smeštena je u budućnost i u centru pažnje je Džeremaja, koga glumi Luk Peri, koji mora da se snalaui u svetu koji nastanjuju oni koji su preživeli smrtonosnu epidemiju, koja je poštedela samo osobe koje još nisu ušle u pubertet. Bio je to ''smak sveta'', bukvalan za jednu i simboličan za Džeremajinu generaciju. Preživeli moraju da opstanu u dekadentnoj civilizaciji i da pokušaju da stvore novi svet – svet nade.

Džeremaji, usamljeniku po prirodi, pridružuje se naivni Kurdi (Malkolm Džamal Vorner) u potrazi za misterioznim ''Valhala Sektorom''. Zajedno kreću na putovanje tokom koga otkrivaju zaraćene društvene grupe i mlade ljude koji moraju da donose odluke bez mudrosti onih koji su živeli pre njih. Svet, za ovu generaciju izgubljene dece zauvek se raspao u trenutku kada su morali da sahrane svoje roditelje. Život je postao bled i naizgled bezdušan pokušaj preživljavanja-pljačke i borve za hranu i odeću, kratka zadovoljstva koja su im bar na trenutak odvlačila pažnju od njihove svakodnevice užasa i očajanja. Džeremaja je ciničan i oprezan. Jedan je od retkih koji još uvek ima savest i osećaj duga prema njegovim mrtvim roditeljima i bratu koji je poginuo u haosu posle epidemije. Odlučan je u nameri da pomogne svima koji su imali manje sreće od njega. Pored Perija i Vornera uloge u seriji tumače Šon Ostin, Piter Stebings, Aleks Zahara...


Objavljeno: DANAS, Beograd, 24.08.2004. godine

Društvo

KAKO UBITI STRIP

Da li je strip izgubio miris kioska i zakleo se da će samo mrtav (p)ostati umetnost?

Javio se Politikinom Zabavniku Dušan Obrenčević iz Beograda, mladi roditelj zabrinut za budućnost svoje dece. Iako je, kaže, odrastao uz Zabavnik, ne može da mu oprosti što je u stripu “Džeremaja” pre neki broj, pustio kvadratić sa “vulgarnom scenom polnog opštenja” i balončiće s “prizemnim pratećim dijalogom između muškarca i žene”. Da nije objavljeno u prošlom broju Zabavnika, ovo pismo bi glat moglo da prođe kao arhivsko. Jer, tek je osamdesetih počela da jenjava cenzura stripa u Politikinom Zabavniku. Još za Vlade Bulatovića Viba.

E sad, nije mnogo važno to što će Zabavniku pisati i roditelji koji drugačije misle. Malo je važnije to što u Srbiji još uvek postoji novinska (i to nedeljna!) rasprava o stripu, pa makar bila i polemika o tome da li, bogo moj, u Zabavnikovom stripu smeju da se pojave neke lascivne scene. To je neki dokaz da su ovde ipak živi čitaoci stripa, pa onda valjda i sam strip.

Strip je (p)ostao deveta umetnost, pišu se knjige i magistarski radovi o njemu, slave jubileji. Poslednjih godina i mi imamo i jesenje i zimske izložbe, salone i festivale, škole stripa. Hvalimo se da, eto, ima bar 15-20 najboljih naših crtača i scenarista koji rade za evropske producente... Ali, strip sa tim nema ništa. Jer on je, uglavnom naviknut da živi na kiosku, tamo je njegova sudbina. A tamo, sem Zabavnika petkom i mesečne Stripoteke, može da se nađe još neka stara sveska “Alana Forda” i “Dilan Dog”. Za one, srećne ruke. U Beogradu ima još i tri striparnice. U Bloku 24 na Novom Beogradu, u Tržnom centru na Zelenom vencu i još jedna, negde na Karaburmi. I to je sve. Po knjižarama uglavnom čuče preskupe strip-sveske.

Da li je strip u krizi? Umberto Eko junaku svog novog romana doziva pamćenje zvucima, mirisima i stripovima iz detinjstva. Postoji li danas srpska scena stripa u Beogradu? Tridesetih godina prošlog veka bio je prestonica evropskog stripa sa imenima poput Đorđa Lobačeva, Nikole Navojeva, Konstantina Kuznjecova, Sergeja Solovjeva. Da li je sa muzejima i izložbama u svim svetskim metropolama strip konačno dobio i naziv devete umetnosti? Ili su mu za pečat kulture i dalje neophodni kiosci, strip-magazini, izdavači i neizbežna pulp produkcija bez koje nema publike, pa ni scene ni tržišta?

Vasa Pavković, književni kritičar, ali i veliki ljubitelj stripa već više od četiri decenije, poslednjih dvadeset godina piše o stripu pod imenom svog alter-ega, V. Fumetija. O stripu, “koji je s lakoćom razbio državne, jezičke, kulturne i vremenske barijere” kaže da će, iako mu prete vizuelne umetnosti i elektronski mediji, sigurno o(p)stati kao umetnost jer je razvio i usavršio svoj jezik. A kruži i ona priča da nema stripa koji nije završio u Holivudu, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog nekog kadra ili kostima...

“Zapljusnuti smo velikim brojem filmova koji su nastali na osnovu stripova”, kaže Pavković. “Pre su to bili čuveni stripovi američke superstrip produkcije, pa se sad prave filmovi i to u serijama jedan, dva, tri... U Srbiji je za strip, s druge strane, teško pronaći izlaz”, priznaje Pavković. On dodaje: “Naše tržište je sada jako malo. Devedesetih su se pojavili klinci kojima strip kao umetnost nije poznat. Strip mora da ide prevashodno na kioske, potrebna mu je velika publika. A sada te publike nema. Kod nas je glavni problem što nema dovoljno strip izdanja, a mlade generacije su odrasle bez njega pa ga sad ne traže ni kad ga ima na kioscima.” Jer, oni koji su čitali strip, publika između 20 i 40 godina, uglavnom je otišla iz zemlje, a novi klinci su dobili Internet i video-igre.

Ovde ne postoji strip scena, ne postoji ni tržište jer jedva da ima nekoliko izdavača. I oni uglavnom objavljuju strane stripove. Od tri najveća izdavača bivše Jugoslavije, Dečije novine su u stečaju, Dnevnik se više time ne bavi, Marketprint je jedino opstao u tom poslu a Stripoteka, njegovo izdanje, nekad je izlazila nedeljno, a sad jednom mesečno. Tiraži su smanjeni. Vladimir Vesović, strip-pedagog u Školi i radionici stripa i ilustracije “Đorđe Lobačev” u SKC-u, kaže za NIN da postoji “kriza izdavaštva, ali ne i strip-crtača i autora stripa koji rade za strane izdavače”. Zoran Janjetov, Aleksa Gajić, Dražen Kovačević, Milan Jovanović, Bojan Kovačević, Siniša Radović... svi oni žive ovde a rade za evropske producente. Samo Toni Fejzula i Rajko Milošević Gera žive i rade u Barseloni, trenutno. Naši autori su na zapadnom tržištu, jer mi ovde nemamo tržište. Zato nemamo ni srpski strip. A oni uglavnom rade po tuđim scenarijima. “Tamo je kriza autorska”, kaže Vesović, u Evropi, izdavaštvo odlično funkcioniše ali nemaju autore, čak ni preterano maštovita scenarija. Ali, tržište i izdavači tamo diktiraju scenario.”

Aleksandar Gajić (30), jedan od naših najuspešnijih strip-crtača, koji se proslavio na francuskom tržištu serijalom “Bič božiji” koji traje već pet godina, kaže da kriza u domaćem stripu svakako postoji. Poredeći strip u Srbiji sa francuskom scenom, kaže da se “ovo što se kod nas događa”, ne može scenom ni nazvati. Iznenađen je, s druge strane, tolikim brojem autora u Srbiji, budući da “strip uopšte nije prisutan u Jugoslaviji poslednjih godina”.

Tako kaže Gajić za NIN, koji je smer ilustracije na Primenjenoj akademiji završio kod profesora Rastka Ćirića.

Strip-kritičar Pavković veruje da će se strip i ovde obnoviti, prevashodno svojim umetničkim vrednostima, crtežom, bojom, scenarijem. “Nadam se da će se vratiti na pozicije koje je ovde imao sedamdesetih i osamdesetih”, kaže Pavković. On dodaje da je glavna mana stripa velika količina nekvalitetne produkcije koja, istina, postoji u svim umetnostima, ali čitaoci stripa nisu dovoljno u stanju da razlikuju ono što je vredno u stripu, ono što je mejnstrim, od “đubreta” koje se štancuje.

Zefirino Grasi, glavni i odgovorni urednik Politikinog Zabavnika, ne misli da je srpski strip u krizi. Umetnici su, kaže, uvek delili sudbinu zemlje i malo gore prolazili od nje. “Već godinama se priča da je strip u krizi. Ne samo kod nas, i strane novine pišu, malo-malo. Meni se čini da se samo menjaju navike čitalaca i da se izdavači tome prilagođavaju. Katalozi vodećih strip-kuća pre deset godina i sad, na primer, pokazuju da ima bar 70 odsto više stripskih izdanja nego pre. S druge strane, postiji podatak da je pre dve godine ugašeno 70 stripskih novina u Italiji, raznih stripskih edicija. Ne znamo da li je na primer 95 novih pokrenuto, ali je 70 ugašeno te jedne godine. Ne postoji više strip svetskih razmera kao što je bio Korto Malteze kad se pojavio. Nema tih velikih superprojekata kao što je bio Asteriks početkom šezdesetih, kad su svi samo to čitali a tiraži bili nekoliko miliona.”

Iako se uglavnom govori o nepostojanju autentičnog srpskog stripa, Vasa Pavković kaže da se srpski strip ne razlikuje od evropskog i svetskog stripa, a Vesović i Grasi izdvajaju alternativni strip Aleksandra Zografa (Saše Rakezića iz Pančeva) kao sasvim autohtonu tvorevinu. “Njegov strip o bombardovanju 1999. objavljen je u svim zemljama. To je vrsta dnevnika koju je Rakezić vodio za vreme bombardovanja. Dakle, Pančevo 1999. Toga bi bilo napretek da imamo izdavače. A ljudi beže od stvarnosti, ali i rade bliske teme, one koje vole...”, primećuje Vesović. On zaključuje: “Mnoge bi ovde interesovalo da prave strip po našim istorijskim temama, etnološkim, mitološkim, neka etno-mitološka priča ili etnofantastika, nešto što bi bilo duboko u našoj tradiciji, ali niko neće da sedne da radi tako nešto, jer je to ozbiljan posao, a nema se novca.”

Naš najveći poznavalac istorije srpskog stripa Zdravko Zupan kaže da je istorija stripa u Srbiji - istorija diskontinuiteta. Uvek uzrokovana ratovima, ekonomskim krahom ili ideologijom. Novinski strip koji je tridesetih bio glavna struja stripa - ubijen je. “Nekad su stripovi prodavali novine. Danas ih više i nema u njima. Ako ih i ima, oni novine više ne prodaju”, primećuje Zupan.

Posle rata je strip bio iz ideoloških razloga prognan, od 1946. do 1950. kada je počeo ponovo stidljivo da se pojavljuje. Ta je rehabilitacija trajala veoma dugo. Od pedesetih godina strip bije bitku za neko svoje mesto pod suncem. Šezdesetih godina Dečje novine su preko svojih nekih izdanja okupile grupu autora oko edicije “Nikad robom” i druga izdanja. Pokrenuti su i novi serijali sa domaćim temama. “A početkom sedamdesetih, stripovi su spaljivani na lomači. Donet je zakon o oporezivanju žute štampe koji je pogodio i strip. Slikare je bilo sramota da kažu da crtaju stripove, pa su imali pseudonim. Prema stripu su mnogi do skoro bili nepravedni. Strip je bio omalovažavan do naših dana”, kaže Zupan.

Psiholozi su tih godina objašnjavali mladim roditeljima da stripovi zaglupljuju, sprečavaju dečiju maštu da se razvije na pravi način. Kao što, recimo danas upozoravaju roditelje o štetnosti kompjutera, video-igara i Interneta. Tijana Mandić, psihoterapeut, kaže da su neurolozi pronašli da postoji vrsta adikcije na video-igrice, koja nije dobra za mlade ne iz moralnih ili nekih drugih razloga već nije neurološki dobra za mozak. I da se dete koje 12 sati bulji u ekran, što je vrsta patologije, ne može uporediti sa decom koja su odrastala na Asteriksu, Snupiju, Alanu Fordu, Ripu Kirbiju, Tarzanu, Mikiju Mausu, Kortu Maltezeu... “Postoje stripovi koji jesu džank ali ako je dete labilno, ono će skrenuti na bilo čemu, na čokoladici i sekti, isto kao na stripu ili televiziji. Ali, ako govorimo o normalnom detetu i kvalitetnom stripu, onda strip ne može da bude loš po dete.”

Ona dodaje da stripovi imaju radost i kreativnost u sebi, imaju taj fantastični minimalizam i deca koja su odrasla bez stripa, lišila su sebe za jedan ugao gledanja na svet: “Umeće je roditelja i pedagoga da dete samo otkrije kvalitetnu literaturu. I da ume da razlikuje umetnost od džanka u muzici, književnosti, stripu. Da mu roditelj pomogne da uspostavi granicu.”

Živimo u brutalnom i agresivnom svetu socijalnog darvinizma, nije ni čudo što se nude brutalni modeli za odrastanje koji pobeđuju u tom socijalnom darvinizmu. Stripovi samo preslikavaju sveopštu agresiju. Drugim rečima, da li je Blejzova uticala na feminizam ili je feministički pokret uticao na formiranje lika Modesti Blejz?

“Jung bi rekao da je taj arhetip anime oduvek postojao i uvek će postojati, to će se uvek provlačiti kroz sve umetnosti i sve forme”, zaključuje profesorka Mandić.

Korto Malteze reče da bi “bilo dobro živeti u nekoj bajci”. Zlatousta mu odgovara: “Kad odrastao čovek zađe u svet bajki, više ne može van.”

Zora Latinović


Objavljeno: NIN, Beograd, 19. 08. 2004.godine

Kultura

OSREDNJOST NEDELA

NASLOV: Garfild SCENARIO: Džoel Koen, Alek Sokolov (prema stripu Džima Dejvisa) REŽIJA: Piter Hjuit PRODUKCIJA: 20th Centurdž Fodž

Ukoliko su vispreni, zločestim glavnim ličnostima nekog umetničkog ili pseudoumetničkog dela opraštamo njihovu zloću. Ukoliko su obdareni okretnom inteligencijom i delikatnim obrazovanjem, naše simpatije beru čak i oni monstruozno zli, kakav je Hanibal Lektor. To se oslanja na našu sklonost da cenimo cinizam, ali i na to da pozicija glavnog junaka licu obezbeđuje prisan odnos sa gledaocem ili čitaocem. Centralna os sveta koji nam se prikazuje jeste njegovo glavno lice; da bismo učestvovali u tom svetu, neophodno je ne samo da razumemo postupanje glavnog junaka, bez obzira na njegovu nehumanost, već i da taj svet gledamo očima glavnog junaka. U životu, međutim, nije tako. Neku savremenu Medeju, bez sumnje, odmah bismo, bez razmišljanja o njenoj ličnoj sudbini i njenoj inteligenciji, osudili zbog gnusnog zločina, i njen bi slučaj, umesto na sceni nekog pozorišta ili na ekranu bioskopa, zaposeo nekoliko redova crne hronike dnevnog lista. Naprosto, njoj nije dodeljena glavna uloga u pozorišnom komadu ili u filmu, a glavna uloga, kako smo utvrdili, obavezuje gledaoca.

Daleko od morbidne karijere jednog Hanibala Lektora ili sudbine Kolhiđanke Medeje, koje se odvijaju po pravilima tragičkog žanra, nalazi se sudbina jednog sebičnog oblapornika obdarenog ironijom: Visprenost mačka Garfilda možemo jednostavno da simpatišemo, ne plaćajući za to visoku cenu racionalizacije svojoj uznemirenoj savesti, jer, Garfildova su nedela, u poređenju sa Hanibalovim ili Medejinim, mačji kašalj. Stoga, po meri svoje sebičnosti i pakosti, po meri svoje lukavosti i visprenosti, Garfild dobija odgovarajući zaplet.

U ovom filmu mačak Garfild spasava svog sustanara, psa Odija, iz nevolje u koju ga je, prethodno, sam uvalio. Dobro je što nam autori filma junakov poduhvat nisu predstavili kao delo herojske pobude. Pošto je svirepo izbacio Odija iz kuće i prepustio ga zloj sudbini eksploatisanog psa, Garfild biva bojkotovan od strane životinja iz susedstva. Da bi povratio značaj u očima svojih suseda, preduzima akciju spasavanja svog sustanara. Put njegovog dobrog dela popločan je sebičnim namerama.

Takođe, dobro je što životinje mogu samo međusobno da komuniciraju verbalno, što takve komunikacije nema između životinja i ljudi. Tako smo postali svedoci životinjskog govora, koji nam je, ovom prilikom, simultano preveden na naš, ljudski govor. Međutim, autori su počinili jednu sistematsku i jednu metodološku grešku. Odi ne govori, a mi ne znamo zašto to ne čini. Zašto on i Garfild ne razgovaraju na isti onaj način na koji Garfild razgovara sa mačkama, mišem, pacovima i ostalim psima? Jedini odgovor na ovo pitanje je da pisac dijaloga nije umeo da Odiju u usta stavi nijednu rečenicu kojom ne bi doveo u pitanje besprekornu nesebičnost i požrtvovanost njegovog karaktera. Sve životinje u filmu, izuzev kompjuterskog lika Garfilda, glumci su od krvi i mesa. Trebalo je i njih kompjuterski korigovati i likovno ih dovesti u bliže srodstvo sa glavnim junakom.

“Garfild” je jedna laka komedija, bez pretenzije da našu pažnju zaokupi po projekciji filma, no i bez slabosti da nam uskrati uživanje tokom projekcije: tačno toliko koliko film traje.

Zlatko Paković


Objavljeno: NIN, Beograd, 19. 08. 2004.godine

SOK OD KNJIŽEVNIH JUNAKA

Strip legendarnog Alana Moorea (prema kojem je snimljen i film koji je ovih dana igrao u našim kinima) na jednome mjestu okuplja nekoliko tipičnih likova književnosti devetnaestog stoljeća i gura ih u apokaliptične situacije

Alan Moore i Kevin O'Neill, The League Of Extraordinary Gentlemen (Vol. 1), Titan Books, 2002.

Chris Mitchell

Uzmite nekoliko tipičnih likova književnosti devetnaestog stoljeća - kapetana Nema iz 20 000 milja ispod mora, nevidljivog čovjeka, Allena Quatermaina iz Rudnika kralja Solomona, doktora Jekylla i gospodina Hydea, među ostalima - i okupite ih na jednome mjestu kao egom napojenu, ali intrigantnu skupinu pod pokroviteljstvom britanske tajne službe, smjestite ih u posljednje dane 1800-tih i dobit ćete strip-knjigu Savez izvanrednih džentlmena.

U rukama slabijih pisaca ta bi kombinacija iznimno snažnih karaktera koji su sami izdržali sve pustolovine, vjerojatno bila prevelik teret. Alan Moore je, međutim, pomno proučivši te pojedince u njihovim ranijim inkarnacijama napravio odličan i vrlo zabavan posao: postavljeni zajedno, ti likovi jedan drugome pomažu da oslobode svoje duboko dvosmislene osobnosti, pasije i tajne. A Britansko je carstvo, ionako, kaže se u prologu knjige, uvijek imalo problema u razlikovanju između svojih junaka i svojih čudovišta.

Ukočeni dijalozi i šokantno nasilje

Teško je opisati zaplet Saveza izvanrednih džentlmena a da se pritom ne uništi glavnina užitka u knjizi. Stoga će biti dovoljno reći da su njezini junaci gurnuti u apokaliptične situacije, sukladne njihovim izvanrednim združenim vještinama. Kad počnu razotkrivati zastrašujuću urotu, otkrit će i igrače koji rade protiv njih, od kojih su mnogi također izvučeni sa stranica devetnaestostoljetnih romana.

Opijumski ovisnik Quatermain, dr Jekyll kojemu pri svakom stresu prijeti preobrazba u Mr Hydea, te Hawley Griffin koji zahvaljujući svojoj nevidljivosti može ostati potpuno amoralan - jasno je da s takvim likovima ništa nije jednostavno. Nema sumnje ni u to da se vođa Saveza, gđica Mina Hardy, najobičniji ali i najzagonetniji od svih Mooreovih likova, muči do zadnjih snaga da skupinu održi usredotočenom na njezine zadatke.

Alan Moore i crtač Kevin O'Neill očito su se dobro zabavljali stvarajući taj novi svijet šund-fikcije. Moore je osigurao jaku dozu ukočenog dijaloga više klase, dok mu tijek priče često pokreće šokantno nasilje. O'Neill pak ocrtava zamršen svijet Carstva u njegovu zenitu, sa svim robinzonskim tehnikama preživljavanja u "divljini" prljavštine i bijede autentično dočaranog devetnaestostoljetnog Londona. Moore i O'Neill zapravo su otišli tako daleko da su za dodatak knjige napravili i cigaretne listiće, rimovane distihe s ilustracijama a la Rupert i ironične portrete prema predlošku.

Slavljenje šunda, ili njegovo novo otkrivanje, ne narušava, međutim, inteligenciju koja prolazi Mooreovim tekstom. Ona se kreće u širokim potezima kista, nužnim za okupljanje svakog od nevjerojatno snažnih likova u nešto daleko kohezivnije na kraju ove prve knjige-stripa, što izaziva nestrpljivo iščekivanje nastavaka.

Epilog individualnim pustolovinama

Najinteligentnije od svega je možda to što je Moore pronašao fascinantan način ne samo oživljavanja tipičnih likova nego i nadahnjivanja čitatelja za istraživanje djela čija je snaga zaboravljena baš zato što su im likovi toliko poznati - možda i pretjerano poznati - likovi kanona popularne književnosti. (Moram, doduše, upisati Minu Hardy u googleovu tražilicu kako bih doznao iz kojeg je to djela ona ugrabljena). Savez izvanrednih džentlmena svojevrstan je epilog individualnim pustolovinama, a iz Mooreova je pripovijedanja, koje vrlo malo objašnjava prošlost njegovih likova, jasno da će ponovno čitanje individualnih pustolovnih priča u njihovim izvornim kontekstima pridonijeti dubljem doživljaju podviga Saveza.

Oni koji misle da prebiranje po devetnaestostoljetnim analima u potrazi za zlikovcima i junacima može postati formulaično, velik dio užitka u čitanju budućih svezaka naći će upravo u otkrivanju Mooreovih sposobnosti iznenađivanja, nakon što se naviknemo na početnu premisu.

Moore, koji je i prije podrivao ili prerađivao mitove o superjunacima (u Noćnom čuvaru) i o Džeku Trbosjeku (Iz pakla), ovaj je put otišao još dalje, povukavši književnost u svoj svijet sličica i riječi smještenih u balončiće.

* S engleskoga prevela Irena Matijašević. Pod naslovom Empire Gilding objavljeno u e-časopisu spike magazine www.spikemagazine.com


Objavljeno: ZAREZ, broj 115, 23.10.2003.godine

JUDE LAW VOLI DOBRE STRIPOVE

Zvijezda u usponu jako je zainteresiran za ulogu u ekranizaciji kultnog stripa Alana Moorea 'Watchmen'; smatra da bi bio idealan Ozymandias.

Davno prije nego što je stekao filmsku slavu, Jude Law bio je veliki ljubitelj stripova, a naviku čitanja dobrih djela stripa nije zapostavio ni sada kada je postao faca prepoznatljiva svuda po svijetu: "Još uvijek zalazim u dućane sa stripovima, u Forbidden Planet i slična mjesta, i potražim stare brojeve stripova koje volim. Bio sam veliki obožavatelj 'Johnnyja Nema' i 'Strange Days', 'Parallaxa' - znate li za te stripove? Ali ništa me nije privuklo u zadnje vrijeme onako kao što su me svojevremeno oduševili 'From Hell' i 'Watchmen'."

Mooreov "From Hell" već je ekraniziran s Johnnyjem Deppom u glavnoj ulozi, ali najpoznatiji strip tog autora, genijalna priča o grupi ostarjelih superjunaka u alternativnoj povijesti, odavno nailazi na prepreke u ekranizaciji. Prema trenutnoj situaciji, prema scenariju Davida Haytera ("X-men") krajem 2005. režirat bi ga trebao redatelj Darren Aronofsky. Ta vijest oduševila je Lawa: "Darren Aronofsky? Dajte mi telefon, hoću ga odmah zvati! Adrian Veidt, kralj nad kraljevima!"

Law želi za sebe rezervirati ulogu bogataša, genija i bivšeg superjunaka Adriana Veidta alias Ozymandiasa, za koju i većina ljubitelja stripa smatra da bi upravo on bio idealan. Vremena do početka snimanja ima dovoljno. A koliko Law želi ulogu i koliko voli Watchmene, jasno je i po sljedećoj njegovoj izjavi: "Znate li da imam tetovažu Rorschacha (jednog od glavnih likova u tom stripu)?"

M.F.

Objavljeno: KLIK Online, 17.08.2004.godine

Rik Grifin, neustrašivi pionir psihodeličnog stripa

RELIGIJA IZVRNUTA NAGLAVAČKE

Rik Grifin (1944-1991, Kalifornija) smatra se ocem psihodeličnog stripa. Sa svojim ocem, arheologom amaterom, koga je u detinjstvu pratio na iskopavanjima drevnih meksičkih gradova, Rik se još u detinjstvu upoznao sa pravom američkom tradicijom koja će kasnije puno uticati na njegov opus. Rik je u potpunosti rasturio jedinstvo mesta i prostora, mešajući kabalu, masoneriju, okult i surf-kulturu u stripovima koji praktično nisu imali nikakvu narativno-dramsku priču.

Insistirajući na izvrtanju religioznih simbola naglavačke (kao i na demistifikaciji američkih državnih simbola) Rik je ubrzo pozvan da radi postere za sastave kao što su Krim, Grejtful Ded, Džimi Hendriks Ikspiriens, Rolingstouns, Dženis Džoplin i Big Brader i 13th Floor Elevators.

Ubrzo, Grifin (inače slep na levo oko) inicirao je gomilu imitatora i definisao žanr rok-postera 60-tih. Njegova skoro nečitka, halucinogeno-fluidna slova postala su zaštitni znak esid-generacije. Sa jačanjem hipi-pokreta u San francisku, Grifin dizajnira legendarni omot drugog, totalno eksperimentalnog albuma grupe Grejtful Ded "Aodžomodžoa", uvodeći simbole masonerije i egipatskog misticizma, skarabeje, očne jabučice sa krilima anđela i ekstremno slobodnu vizuelizaciju somnabulnih proročanstava Alistera Kroulija.

Njegov inventar simbola i danas je sveprisutan u američkom andergraundu, a na lični poziv svetske rok-atrakcije The Cult dizajnirao je njihov logo u retro fazonu 60-tih. Grifin je radio u ultra-avangardnim stripovima kao što su ZAP i Tales from tube. Iako je ulagao 110-procentni napor u sve što je radio, Grifin je bio očajan biznismen.

Ubrzo, njegovi radovi su počeli da se pojavljuju i u avangardnim umetničkim galerijama Njujorka, Londona, Berlina i Amsterdama. Grifin je stradao u saobraćajnoj nesreći na losanđeloskom friveju.

S. Đ. M.


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 22.08.2004.godine

VELIKI USPEH SRPSKE NAUČNE FANTASTIKE

„EMITOR” NAJBOLJI EVROPSKI SF FANZIN

Potvrda kvaliteta, i to evropskog, stigla je ovih dana i sa manifestacije Eurokon održane u Bugarskoj, u gradu Plovdivu od 5. do 8. avgusta

Uprkos nezainteresovanosti kulturne javnosti, domaća naučna fantastika postoji i, u ilegali, radi i razvija se, praćena menama izdavaštva odnosno osnivanjima i nestajanjima društava ljubitelja ovog multimedijalnog žanra. Više od 20 godina oslonac srpske naučne fantastike je Društvo ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić” koje okuplja fanove, pisce, strip autore, izdavače. Osim nedeljnih sastanaka najredovnija aktivnost društva je izlaženje fanzina „Emitor”; u preko 400 brojeva našle su se priča i novele svetskih i domaćih autora, stripovi, kritički i teorijski tekstovi, informacije o žanrovskim aktuelnostima... „Emitor” je od amaterskog glasila fanova postao izdanje čiji je kvalitet na profesionalnom nivou mada je štampa i distribucija i dalje na fanzinska (tj. fotokopiranje i dostupnost u krugovima članova). Potvrda kvaliteta, i to evropskog, „Emitora” stigla je ovih dana i sa manifestacija Eurokon održane u Bugarskoj, u gradu Plovdivu od 05-08- avgusta. Eurokon je redovna konvencija poslenika SF žanra (pisaca, izdavača, stripadžija, filmadžija, fanova) iz čitave Evrope na kojoj se oni sreću, druže, razmenjuju iskustva, predstavljaju svoje nacionalne scene, dele nagrade. Ovogodišnjem Eurokonu, prisustvovali su predstavnici 10-tak zemalja i, posle 15-tak godina, Srbije. Društvo „Lazar Komarčić” predstavljali su Pavle Zelić, sekretar Društva i urednik „Emitora” i Petar Petrović, član Društva i saradnik „Emitora” i urednik elektronskog magazina „Montly Scream”. Eurokonu su prisustvovali i članovi srpskog fandoma Svetislav Filipović i dr. Aleksandar B. Nedeljković koji je održao provokativno predavanje o tome da li Ursula K. Le Gvin treba da dobije Nobelovu nagradu za književnost.

Skandal na početku

Centralno mesto događanja bio je oronuli „Sindikalen dom na kultura” dok su prateće izložbe, filmske projekcije i ostali programi bili razbacani po čitavom Plovdivu. Počasni gost Eurokona bio je poznati pisac, gotovo klasik, Robert Šekli a među ostalim gostima bili su i pisac Jan Votson (sarađivao sa Kjubrikom na prvoj i najvažnijoj verziji scenarija za film „A.I.”) i pisac i potpredsednik ESFS (European Science Ficion Society) Roberto Quaglia. Početak konvencije obeležio je skandal: ruski pisac Sergej Lukijanenko je odbio da se pojavi, mada je bio počasni gost, jer je ruska delegacija donela piratsku verziju „Noćne straže” ovogodišnjeg najgledanijeg filma u Rusiji koji je rađen po Lukijanenkovoj priči. Film je ipak prikazan na opšte oduševljenje. Na konvenciji je premijerno prikazan novi holivudski hit „Ja, robot”. Šekli je gostovao na svim tamošnjim televizijama i, uprkos svojim godinama, junački branio SF od prežvakanih napada neukih novinara. NJegovo predavanje bilo je u prepunoj sali a publika je gutala svaku njegovu reč.

„Bez lažne skromnosti, Srbi su bili pravi hit na ovom Eurokonu i svim snagama smo se trudili da nadoknadimo deceniju i po neprisustvovanja na Evropskoj fandomskoj SF sceni”, kažu Zelić i Petrović. Ostvareno je mnooogo kontakata sa zemljama od Ukrajine do Irske i čini se da smo se vratili u velikom stilu i ostavili više nego pozitivan utisak. Od prvog dana mogli smo da se uverimo da je sve na ne tako sjajnom nivou organizacije (mi bismo to mogli triput bolje), da je prijavljeno oko 300 posetilaca, da je hrana jeftina a taksisti bezobrazni i da je hotelska brava više puta obijana nego otključavana. Ali, već sutradan smo uspeli da se ubacimo na panel diskusiju o stanju evropskog SF-a. Predstavnici Engleske, Švajcarske, Italije, Španije, Bugarske, Češke, Ukrajine, Rusije, Danske, Irske, Hrvatske, Litvanije, Rumunije, Poljske, Moldavije, Bugarske i Srbije pričali su o stanju SF u svojim zemljama, uz očajan prevod na bugarski koji je ’ubio’ diskusiju. Petar je ubedljivim i lukavim govorom zainteresovao prisutne i ostavio jak utisak.

Čestitke unapred

Na Eurokonu se dodeljuje više nagrada za autore, izdavače, umetnike, magazine, promotere, mlade autore, fanzine i sl. Delegacija iz Srbije, saznala je na samoj konvenciji da može nominovati ovdašnja izdanja za nagrade Eurokona pa su za najbolji magazin predložili „Znak Sagite” (izdavač Boban Knežević) a za najbolji fanzin „Emitor”.

Zelić i Petrović pričaju o nominovanju i glasanju: „Ne znajući da uopšte možemo da se nominujemo, čisto reklame radi, poneli smo komplet i po „Znaka Sagite”, 7 (sedam!) komada „Emitora” i nekoliko kompleta elektronskog magazina „Montly Scream”. Konkurencija za magazin je bila najžešća a pobedio je Ruski „Realnosti Fantastiki”, drugi je mađarski magazin a „Znak Sagite” treći. „Znak...” je pobrao veliko interesovanje iako, za razliku od naših konkurenata, nismo podelili stotine primeraka već su ljudi glasali na osnovu prezentacije i izloženih primeraka.

Posle prezentacije „Emitora” ljudi su na prilazili i unapred čestitali pobedu diveći se izgledu i dugovečnosti „Emitora”. Utvrđeno je da je „Emitor” jedan od tri najdugovečnija fanzina u Evropi; drugi su „Unsible” Dejva Langforda i jedan iz Francuske a u Istočnoj Evropi „Emitoru” nema premca. U neverovatno uzbudljivom glasanju koje je ponavljanju tri puta „Emitor” je bio prvi (29 glasova), bugarski „Shadonjdance” drugi (22 glasa) a danski „Himmel Skibit” („Svemirski brod”) treći (2 glasa; danska delegacija je glasala za nas a ne za svoj fanzin!) „Emitor” je pobedio već u prvom glasanju ali su Bugari tražili da se ponovo broji pa su onda oni imali glas više ali je Filipović primetio a dr. Nedeljković se požalio da nisu svi glasali prema proceduri pa je glasanje ponovljeno. Zbog sitnice moglo je da nam propadne dva dana lobiranja.”

Nakon čitave Konvencije nameće se pitanje kakvo je stanje SF u Evropi?

„Stanje SF-a u Evropi je, sem u Engleskoj, prilično loše. Rusi imaju solidne tiraže i poštovanje akademskih krugova. Slično je i u Poljskoj. Ukrajinci imaju jak SF časopis. Česi imaju brdo klubova i konvencija ali nikakva izdanja. Svuda vladaju američki prevodi...

Bugari imaju neka izdanja ali šta reči o njima kada je istoriju bugarskog SF-a pisao - Rus? Uglavnom imaju lošiji izbor i kvalitet nego mi. Što se tiče novih autora mislim da prednjačimo u broju i opsegu izdanja. Za Vandermera i Mjevila je čuo samo Englez a oni se redovno izdaju kod nas”, zaključuju predstavnici srpskog SF-a koji se na ovogodišnjem Eurokonu uspešno vratio među istomišljenike iz čitave Evrope.

Ilija Bakić


Objavljeno: DNEVNIK, Novi Sad, 22.08.2004. godine

sadržaj

7.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

U sklopu obeležavanja Dana evropske kulturne baštine, čija je centralna ovogodišnja tema ’’Voda’’, Udruženje gradjana Dobro Drvo raspisuje

STRIP KONKURS ZA MLADE STRIP AUTORE
/ do 30 godina /
/20.08.2004. – 20.09.2004.god./

Tema: VEKOVI KULTURE NA OBALAMA DUNAVA

Propozicije konkursa:
• Forma i tehnika po izboru autora/učesnika
• Scenario stripa – u skladu sa ličnim afinitetom i poznavanjem istorije izabrati priču, istorijski objekat kulture, predmet... koji je nastao na potezu reke Dunav i predstavlja kulturnu baštinu naroda koji su živeli/ žive na njegovim obalama.
• Strip dati na 3-5 strana
• Na konkurs dostaviti obavezno originalne table stripa poštom /table se ne vraćaju/ i eventualno elektronsku verziju e-mailom.
• Nakon završetka konkursa organizuje se izložba radova /štampan katalog radova/ i dodeljuje se po jedna nagrada za:
Celovitost autorskog izraza - 100 eura
Crtež - 75 eura
Scenario - 50 eura

Radove slati na adresu:
Udruženje gradjana Dobro Drvo
19 000 Zaječar
Vojvode Mišića 25

Tel. 019/ 423- 965
e-mail: zivetiza@ptt.yu

Kontakt osoba:
Duško Perišić, 064/15 44 249
Milanović Lidija, 064 / 270 250 1

Sezona odmora polako prolazi, neko se sprema za skolu (sa ove ili one strane katedre), neko za polaganje ispita, a ima i onih koji jedva cekaju nove konkurse kako bi se pohvalili svezim radovima i idejama , a mozda nesto i zaradili.

Evo sta je u ponudi:


Anti-ratna Amerika

Jedan zanimljivi, stalno otvoreni konkurs za ilustratore.
Svoje radove posaljite na e-mail: contribute@anti-war.us
Ne zaboravite da napisete naziv rada, podatke o vama, kao i da navedete da li je vase delo poster, flajer, razglednica, nalepnica ili nesto drugo.
Dozvoljeni formati su PDF, TIFF, GIF, ili JPEG
Rezolucija: 300 dpi za stampane radove, 72 dpi za radove koji se salju netom (ali ne smeju da predju tezinu od 2.5 MB)

* * *

Kreirajte olimpijsku maskotu!

Propozicije za konkurs “Mascot Design Competition for the Beijing 2008 Olympic Games and the Beijing 2008 Paralympic Games” mozete pronaci na adresi: en.beijing-2008.org/81/30/article211623081.shtml

Krajnji rok: 1. decembar, 2004

* * *

Devojku svojih snova oblikujte pomocu racunara i posaljite je na:
“Miss Digital World”, takmicenje za virtuelnu lepoticu

Najzgodniju piksel devojku bira u Napulju organski ziri.
Pazite, nije sala
Glavna nagrada je: zlatan pehar vredan 5000 $ !

Sve informacije su na adresi:
www.missdigitalworld.com/MDWContest/showpage/18

Krajnji rok: 3. decembar 2004.

* * *

Kinesko ministarstvo kulture direktno podrzava medjunarodni konkurs:
“2004 International Animation and Comic Competition”

Mozete ucestvovati u kategorijama:
a) Strip
b) Animacija
c) Ilustracija
d) Karikatura

Do tri rada po oblasti, a tema je: Poznate licnosti naseg doba

Ima dosta nagrada, a glavna iznosi 1000 $
Krajnji rok: 15. septembar 2004.

Radove sa podacima o sebi, poslati na adresu:
The 1st International IACC Animation,Cartoon and Comic Competition
Suite 3111, Building D, No. 88 Jianguo Road, Chaoyang District, Beijing China, 100022

Za detaljnije informacije, postavite pitanje koje vas muci na E-mail: acie@vip.sina.com

* * *

Magazin "Nosorog"
raspisuje konkurs na temu: nosorog, dabome.

Konkurs je stalno otvoren i nema nikakvih ogranicenja vezanih za broj radova.
Radovi (strip, ilustracija,…) bice postavljeni na Web galeriji, kao i odstampani u casopisu.

Direktan kontakt: nosorog@blic.net
http://www.nosorog.rs.sr/

* * *

1st International Indian Cartoon Contest

Tema: VODA – odrzavanje, spas, flasiranje

Salju se samo originalne karikature i ilustracije (max. 5) do velicine A4.

Krajnji rok: 30. avgust 2004.

Ukoliko ste lovac na neku od desetak nagrada, radove dobro upakovane, posaljite na adresu:
Shyammohan,
General Secretary, FPC,
8-3-825/5/4/3/1,
Srinagar Colony,
Hyderabad-500 073
AndhraPradesh, INDIA.

* * *

INTERNATIONAL CARTOON CONTEST AND EXHIBITION

Tema je:
a) Mir u svetu
b) Mir na Kipru

max. 3 karikature do A3 formata
Podatke o sebi napisite na poledjini svakog rada. Poslati jos i mini biografiju i jednu fotku na kojoj ste lepo ispali. To ce sve biti objavljeno u katalogu sa 500 strana koji dobijate besplatno. Naravno, ako se svidite ziriju.

Krajnji rok: 1. septembar 2004.

Adresa je:
Kibris Türk Karikatürcüler Dernegi
Posta Kutusu: 87 Lefkosa
Kuzey Kibris (Via Turkey)

* * *

the Second Moscow Open Festival of Humour
The Moscow international cartoons contest

Tema: Moja porodica

max. 5 karikatura ili ilustracija do A3 formata

Krajnji rok: 1. oktobar 2004.

Glavna nagrada: 3000$

Da ne propustite fin katalog, saljite radove na adresu:
Russia, 121205. Moscow, New Arbat, 36, The Moscow Fund of preservation of culture.

* * *

Medjunarodni konkurs za karikaturu

Povodom 70-godišnjice izlaženja, redakcija humoristicko-satiricnog lista "Ošišani jež" raspisuje Medunarodni konkurs za karikaturu na temu AUTOPORTRET

Format po slobodnom izboru; Autoportret u punom koloru.

Potrebno je napisati i: Adresu, e-mail adresu, kratku biografiju, nagrade, izložbe…
Po završetku ovog medjunarodnog konkursa,"Ošišani jež" ce od prispelog materijala objaviti knjigu "Ko je ko u svetskoj karikaturi".
Svaki od autora-ucesnika na Konkursu bice predstavljen na dve strane. Ali, pazite dobro, za ucešce na Konkursu i prezentaciju u knjizi "Ko je ko u svetskoj karikaturi" potrebno je uplatiti 50 eura.

Krajnji rok: 1. septembar 2004.

Za glavnu glavnu nagradu od okruglo 1000 evra, posaljite radove na:
“Ošišani jež", Resavska 28, 11000 Beograd, SCG

Radovi se mogu slati i preko e-maila.: jez@abclink.co.yu

Ukoliko se odlucite za uplatu, ucinite to sto bezbolnije na:
KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD
SVETOG SAVE 14, 11000 BEOGRAD
SWIFT CODE:
KOBBYUBG
BLZ 99900158
BENEFICIARY
ACC.NO./ Maticni broj: 540100-07790589
OŠIŠANI JEŽ d.o.o.
Resavska st. 28/IV, 11000 Beograd

* * *

Remont (BG) raspisuje
konkurs za radove na temu
UKRADENA IDEJA

Krajnji rok: 1. septembar

Sve informacije na:
tel. 011 33 44 171/ 32 23 406
mail: remont@remont.co.yu

* * *

LEOZEDI - comic magazine

Tema : KOSMOS

Horizontalni format, dimenzija 8,5 x 19 cm; margine 0,5 cm

Tehnika: grafika, strip, tekstovi, fotografije, slike…

Radovi ce biti objavljeni u specijalnom izdanju casopisa.

Krajnji rok: 01. 09. 2004.

Adresa:
LEOZEDI COMIX
Appt. No 2732
13 avenue du Parc
31700 BLAGNAC
Francuska

* * *

I za kraj nesto ljupko:

Erotic Art Gallery imaju stalno otvoren konkurs za ilustracije sa golisavim lepoticama.

Sve se da videti na:
eroticartgallery.blogspot.com/

Svoj rad postavljate negde na net-u odakle ce ga vlasnik sajta preuzeti.

Nagrade su mesecne.

* * *

Toliko o konkursima za ovaj period. Saljite i javite sta ste uradili.

Srecno!

za VIGLED
Milivoj Kostic - Kole

sadržaj

8.

PISMA ČITALACA

mail

From: Zoran Djukanovic
Subject: PISMA ČITALACA

Rejmondova paradigma i sedam zaboravljenih jarića

Zdravo Zlatko,

Jedan od stalnih saradnika Strip vesti, Srđan Aćimović, u prošlom broju je izrazio želju:
"… ja lično bih voleo da mogu da pročitam negde i zašto se, na primer, Aleks Rejmond smatra velikanom stripa, pošto ja sam to ne razumem, a knjige koje su ponuđene uglavnom se zaustavljaju na tome da on jeste velikan stripa, te da je to činjenica koju ne treba dokazivati".

Odlučio sam da ti za svoju kolumnu pošaljem tekst "Rejmondova paradigma" u kome sam pokušao da odgovorim na ovakvo pitanje. Na jednom drugom mestu, pisao sam o sjajnom, sada odjednom gotovo zaboravljenom (kako su nam kratka pamćenja), albumu "Waska Kanaka" ANO & NEP (Vojislav Psončak i Jovan Nikolić) iz 1990. Tada sam nešto rekao i o njihovom skrupuloznom uviđanju Rejmondove pouke iz Flaša Gordona i Ripa Kirbija. Oblikovanjem imaginarnog univerzuma ženskih likova (o kritici tog univerzuma ne sada, ovde), njihovih tela i kostima - svejedno da li je reč o prolaznici na ulici, ili, možda, ponajviše baš tada, jer deluje u funkciji detalja - daje onu fascinantnu senzualnost vizuelnom pripovedanju klasicističkog ili postklasicističkog tipa.

Pozdrav,
Zoran

sadržaj

9.

LINKOVI

Strip Vesti

Na stranici www.lambiek.net ima dosta zanimljivih stvari. U rubrici Comiclopedia ima preko 5000 biografija poznatih autora stripa, a medju njima i dosta autora sa exYU podruccja.
(Predrag Ikonić)

sadržaj

10.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od - do

Drugi put, sada ne stižem ni proveriti koje datume trebam upisati...:(


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad