prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. CIRIL HORJAK SPET NA CESTI - Strip Core
2. ŠLIC CLUB TOUR U VRŠCU - Šlic radionica
3. LJETNJE KLINKE I BESKRAJNI - Rajko Radovanović
4. IZBOR IZ DEVETKE - Dragan Apostolović
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 141. - Dejan Stojiljković
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (200) - Darko Macan
7. MOJ POGLED (88) - zmcomics
8. ŠTAMPA - štampa
9. LINKOVI - Strip Vesti
10. DATUMI - Strip Vesti

1.

CIRIL HORJAK SPET NA CESTI

Strip Core

Ciril Horjak spet na cesti!!!

Po promocijski predstavitvi novega albuma Cirila Horjaka Ride v knjiznici Otona Zupancica v Ljubljani, se razstava RIDE sseli se v Domzale in sicer v MKC Akumulator. Horjakov prvenec Ride je road-strip o potovanju Cirila in Misime, antorpofornega misa, od Ljubljane do Raven na Koroskem. Potovanje je daljse in zahtevnejse kot obicajno, je polno cestnih dogodivscin in razburljivih okritij.

Po otvoritvi ta petek, 9. jan. 2004, ob 20.00 lahko pozno v noc uzivate v zvokih sodobne in tradicionalne glasbe.

Razstava bo na ogled med delavniki od 10h do 22h, ob sobotah in nedeljah od 14. ure dalje in sicer 3 tedne, vstop je prost.

Vabljeni!

vas Stripburger

info:
MKC Akumulator
Ljubljanska 69
1230 Domzale
tel. 01 724 85 25
info@akumulator.org
www.akumulator.org

sadržaj

2.

ŠLIC CLUB TOUR U VRŠCU

Šlic radionica

I u Novoj 2004, Šlic Club Tour nastavlja svoju misiju!!!

Zato Vas pozivamo
da
09. 01. 2004. u 20.00
budete
u
Domu omladine u Vršcu!!!

program:

Promocija Šlic #4

Alternativni autorski strip (grupna izložba)

Prikazivanje kratkih igranih i animiranih filmova

Danilo Milošev - Wostok, Vladimir Marković - Looney
Goran Vasić - Burek, Katarina Đođkiż, Aleksandar Milutinović

Predstavljanje izdanja alternativne strip scene
(fanzini i štampana izdanja)

Od 21.00 koncert grupe KLOPKA ZA PIONIRA - Pančevo!!!
Veeeeliki pozdrav i vidimo se!

ekipa Šlic radionice, SKC, Beograd

sadržaj

3.

LJETNJE KLINKE I BESKRAJNI

Rajko Radovanović

Čitanja i gledanja koja su me činila srećnim u 2003.

LJETNJE KLINKE I BESKRAJNI

Kao i prethodna, i 2003. je bila prilično dobra za strip. Jedan dugo čekani strip, ispostaviće se bestseler (kao što su to godinu prije bio “DK 2”) i nekoliko visokobudžetnih filmskih adaptacija stripova su najkarakterističnije sličnosti sa 2002. godinom.

Spisak nije strogo Top 10 i ne odnosi se samo na stripove iz 2003, ali je to ono što me činilo srećnim i ispunjenim tokom te godine.

1. “Summer Blonde” Edrijena Tomineja (Tominej ili Tomina?; Andrew D. Arnold na Time.comu kaže da se izgovara Toe-mean-ay a Amy Benfer sa Saloon.coma kaže da je ipak Toe-mean-uh) pojedinačno je najbolja knjiga stripova koju sam pročitao u 2003. godini. Originalno izašla u tvrdokoričenom izdanju u ljeto 2002, pojavila se u mekokoričenom izdanju u septembru 2003, i predstavlja zbirku koja u sebi sadrži 5-8 svesku stripa “Optic Nerve”. Četiri briljantna kratka stripa (od 25 do 32 table), koji su najbliži pričama Rejmonda Karvera (sam Tominej tvrdi da je Karvera počeo da čita tek kad su mu čitaoci i brat skrenuli pažnju na sličnost i zaljubio se, naravno, u njegove priče), predstavljaju sve ono zbog čega mi je strip uopšte i važan. U iščekivanju: “Optic Nerve 9”, koji Tominej najavljuje tokom cijele druge polovine godine ali se nije pojavio ni do njenog kraja, i koji će da donese prvi nastavak priče koja će da ima 100-ak strana. Sadašnji termin izlaska je februar 2004.

2. Stripovi Brajana Azarela i Eduarda Risoa. U 2003. smo dobili dvije knjige “100 Bullets” (“The Counterfifth Detective”, “Six Feet Under the Gun”), te knjigu “Hellblazera” “Freezes Over” koju je pisao Azarelo a crtao Marčelo Fruzen, takođe odličan crtač koji stilom i te kako podsjeća na Risoa (što je kompliment, jer Fruzen ipak ima svoj identitet). Takođe, SAF je za američko tržište izbacio Trilo-Risovog “Boy Vampire 1: The Resurrection” i Bareiro-Risovog “Caina”. U ovim crno-bijelim stripovima još je lakše nego u obojenim vidjeti koliko je blistav crtač Eduardo Riso. U iščekivanju: kao tandem, Azarelo i Riso su počeli da rade šestodijelni “Batman: Broken City” (oktobar 2003-mart 2004), s tim što im se tu pridružio i Dejv Džonson, autor naslovnih strana i za “100 Bullets”.

3. “Korto Malteze”. Godina 2003. nam je konačno na našem jeziku donijela “Helvetske priče” i “Mu” i film “Korto Malteze u Sibiru” režisera Paskala Morelija. “Komuna” je prekinula izdavanje Pratovog legendarnog stripa, pa su pirati ponovo preuzeli stvar u svoje ruke i objavili dvije posljednje epizode koje se do sada nisu pojavile kod nas. Nije to Korto iz najboljih dana, ali jeste i dalje Hugo Prat, jedan od najvećih pripovjedača u stripu uopšte. Animirani film je odlično pogodio crtež, boje i atmosferu Prata i “Korta Maltezea”, ali je meni nekako nešto nedostajalo (nema Pratove magije?) i uživao sam mnogo manje nego što sam mislio da hoću. Ali, jesam uživao.

4. “The League of the Extraordinary Gentlemen Volume 2” Alana Mora i Kevina O'Nila. Koliko god da je film “LXG” Stevena Norringtona (režirao odlični “Blade”, 1998) razočarenje i puko zveketanje formom, toliko je druga serija “Lige izvanrednih džentlmena” (šest sveski) izvrstan strip, meni znatno bolji od Volume 1. Dramatično, uvrnuto, divno crtano, ovaj put i seksi. U iščekivanju: petodijelna serija “Smax” (avgust 2003 - decembar 2003), spin-off “Top 10” - meni druge najbolje serije “American Best Comicsa” - koju crta Zender Kenon.

5. “Batman: Black & White Volume 2”. Skoro dvije godine poslije skupog (decembar 2001, $40) tvrdokoričenog izdanja, drugi dio se konačno pojavio u septembru 2003. godine u znatno jeftinijem ($19.50) ali i dalje impozantom izdanju. Priče na osam tabli pa tako 21 put i to od takvih veličina kao što su Dejv Gibons, Pol Poup, Voren Elis, Brajan Azarelo, Kris Kleremont, Hauard Čejkin, Pol Dini, Harlan Elison, Kajl Bejker, Aleks Ros, Eduardo Riso, Džim Li, Džon Bjusema, Džin Kolan, Stiv Rud, Mark Bakingem, Tim Sejl, Hordi Bernet, Džin Ha, Enrike Breća... U iščekivanju: Volume 3, naravno. Već sada DC ima dovoljno priča i za Volume 4, pa je za očekivati brzo pojavljivanje Volumea 3.

6. “The Comics Journal Library Volume 2 - Frank Miller: Interviews 1981-2003” puni je naziv zaista divne knjige “Fantagraphics Booksa”. Velika crno-bijela knjiga, divno odštampana i ilustrovana donosi na svojih 132 strane šest dugih intervjua i kritički pregled karijere jednog od najznačajnijih američkih crtača stripova. Iako intervjui povremeno pati od boljki karakterističnih za Garyja Grotha i “The Comics Journal” (insistiranje na stvarima koje ljudi jednostavno neće da odgovore ili na naprosto irelevatnim stvarima, insistiranje da je samo alternativni strip stvarno bitan), i dalje je to divna knjiga, koja mjestimično otkriva i meni sasvim nepoznatnog Milera, čovjeka koga veoma volim i čije stripove uglavnom imam ili sam pročitao. Na primjer, sigurno nisam očekivao da Miler izrekne jedno od najboljih zapažanja o Klintu Istvudu koja sam vidio (strana 35).

7. Stripovi braće Ernandez. Stripove Gilberta i Haimea ne mogu nikako da zaobiđem. Sačuvavši uzbudljivost iz prvih 50 sveski “Love & Rockets” i u novim stripovim, oni i danas, više od 20 godina od prve sveske “Love & Rockets”, šibaju svoje. Godina je donijela tri sveske “Love & Rockets Volume 2”, Gilbertove “Luba's Comics & Stories 3” i “Luba 7”, te dvije knjige, Haimeovu “Dicks & Deedees” (u kojoj su objavljene 5-7 sveska “Penny Century”) i veliku knjigu “Palomar” (više od 500 strana) u kojoj su objavljene sve Gilbertove priče o stanovnicima istoimenog mjestašca. U iščekivanju: nove sveske “Love & Rockets Vol. 2” i najavljena “Luba 8”.

8. “Ken Parker”. Duge godine tugovanja i čekanja na nove epizode najboljeg vesterna u stripu u osamdesetim i devedesetim godinama prošlog vijeka prekinuo je “System Comics”, počevši u martu 2003. da objavljuje epizode koje su Berardi i Milaco – tandem koji, odmah bude jasno, nije izgubio ništa od svoje inspiracije i snage tokom svih ovih godina - radili poslije prekida saradnje sa “Bonelijem”. Tokom godine je objavljeno osam divnih sveski u znatno boljoj opremi i štampi nego što su to bile “Dnevnikove”. U iščekivanju: “Normin princ”, album “Kena Parkera” u boji, koji je “System Comics” već objavio.

9. “32. decembar” Enkija Bilala. Sada, nakon drugog albuma u novoj trilogiji, jasno je da će ona da bude dobra u najmanju ruku kao i ona o Nikopolu, meni uz “Partiju lova” najdraži Bilalov strip. U iščekivanju: film “Žena klopka” koji će da se pojavi u ovoj godini.

10. “The Bouncer”, novi vestern scenariste Alehandra Žodorovskog i crtača Fransoa Buka. Evroljani su oduvijek pravili najbolje vesterne u stripu, a “Izbacivač” je rasni nastavljač tradicije. Tipična priča Žodorovskog, tipičan crtež za Buka – što su komplimetni, jer je riječ o uglavnom sjajnim autorima – strip sam čitao u divnim velikim albumima koje su objavili američki “Humanoidi”, što je samo pojačavalo utiske tog prijatnog druženja tokom 2003. U iščekivanju: treći album koji je u Francuskoj već izašao i zove se “La Justice des serpents”.

Na kraju, mislim da su sljedeća tri događaja vezana za strip najvažnija u 2003. godini:

1. “The Sandman: Endless Nights” Nila Gejmena. Kao što je to “The Dark Night Strikes Again” bio u 2002. godini, Gejmenov povratak Beskrajnima jeste pojedinačno najznačajniji događaj strip-izdavaštva u 2003. godini. Prvi tiraž od vjerovatno 100.000 komada skupe tvrdokoričene knjige (cijena $24.95) – DC se hvalio da je, konačno, napravio knjigu koja izgleda kao da je evropska! – i prvi strip uopšte koji se pojavio na “New Yor Timesovoj” listi bestselera, te medijska i marketinška kampanja kakva je rijetko viđena kad je u pitanju jedan strip, sasvim sigurno su više pomogli stripu (u smislu skretanja pažnje na medij) nego Gejmenu samom. Šteta što knjiga nije bolja: mjestimično dobra, mjestimično začuđujuće loša, ona bez legende o “Samdmanu” i Gejmenove poplarnosti ne bi napravila bog zna šta sama po sebi. U iščekivanju: “1602”, novi Gejmenov strip za “Marvel” u kojem je njegove superheroje vratio 400 godina unazad. Prve tri sveske prilično su zanimljive i obećavajuće.

2. Nastavljanje filmovanja stripova. Iako su “Daredevil” Marka Stivena Džonsona i “The League of the Extraordinary Gentlemen” Stivena Noringtona razočarenja, “X2: X-Men United” Brajana Singera i “Hulk” Anga Lija su sjajni filmovi i odlični primjeri šta se sa superherojima može napraviti u Holivudu. U iščekivanju: “Hellboy”, “Spider Man 2” i “Punisher”.

3. Izdavačka djelatnost “Marketprinta”, “Bookglobea” i “System Comicsa”. Tri najozbiljnija izdavača – na sreću, nikako i jedina - na nekadašnjem srpsko-hrvatskom govornom području su i u prošloj godini objavila nešto manje od 30 albuma i time potvrdili da imaju namjeru da održe kontinuitet. Naznačajnije su, naravno, premijere. “Bookglobe” nas je tako obradovao Hermanovim stripovima “Manhattan Beach, 1957”, “Wild Bill” i “Džeremaja 20: Plaćenici” (O.K., nisu to baš najbolji Hermanovi stripovi, ali predivno izgledaju u tim izdanjima, baš kao i “Tornjevi Boa-Morija” koje objavljuje “Marketprint”.) “Marketprint” je to uradio sa “Petrom Panom 5” i “Džipsijem 1”, a “System Comics “Bičem božjim 2 & 3”. Konačno, “Marketprint” je objavio divnu knigu Svetozara Tomića “Do visina Olimpa”, štiva kakva su nam nasušno potrebna ali kojih je tako malo. U iščekivanju: Hermanovi “Zhong Guo” i “Jeremiah 24: Le Dernier Diamant”, “Bone 5” (već izašao!), “Tehnoočevi” Alehandra Žodorovskog i Zorana Janjetova, te pomenuti “Normin princ”.

sadržaj

4.

IZBOR IZ DEVETKE

Dragan Apostolović
devet_ka@yahoo.com

TANINO LIBERATORE

"Obožavam žene u svoj njihovoj nesavršenosti"

Jednostavan, srdačan i... sedokos Tanino Liberatore se nedavno našao među grčkom publikom. Sa zadovoljstvom se prepustio na milost i nemilost mnogobrojnim fotografima, a mnoge znatiželjnike i poštovaoce je obradovao i svojim autogramima. Odgovori na neka pitanja, koje je dao ekskluzivno za čitaoce 9-ke, svakako će otkriti nešto više o autoru koji je otvorio nove horizonte u devetoj umetnosti.

Prošlo je 25 godina od kada si svoje prve radove objavio u časopisu "Cannibale". Šta se u međuvremenu bitno promenilo u tvom radu?
"Pre svega, moram reći da sam iza sebe ostavio veoma malo stripova. Sve ukupno, negde oko 200 strana. Biti strip autor podrazumeva težak rad i mnogo odricanja. Da budem iskren, više volim da se bavim ilustracijom. Osim toga što je rad na njima lakši, mnogo bolje se i plaćaju! Nedavno su mi "uvalili" da uradim jedan strip povodom četrdeset godina od prvog izdanja Dijabolika. Reč je o jednom mitskom heroju u Italiji i ponuda... je ponovo probudila stripadžiju u meni!"

Od koga si primio najviše uticaja kada je crtež u pitanju?
"Možda će zvučati čudno, ali to je Mikelanđelo! Posle Ranxeroxa neki kritičari su me nazvali "Mikelanđelom našeg vremena". Šta znam, valjda ima neke istine u tome".

Kada i kako se rodila ideja za Ranxerox? Sarađivao si sa Stefanom Taburinijem u stvaranju ovog lika?
"Početnu ideju je dao Stefano, moj pečat je stigao nešto kasnije. To što smo uradili je u stvari bio pokušaj da neke delove svojih života pretočimo u strip. Rim budućnosti, u kome su roboti deo svakodnevnice, je bio Rim naše mladosti".

Svojevremeno si mnogim scenama nasilja koje si prikazao u Ranxeroxu uzburkao javnost i dobio oštre veoma oštre kritike zbog toga. Šta bi odgovorio ako bi ti slične komentare uputili i danas?
Rekao bih im da danas, na žalost, na ulicama postoji mnogo više nasilja nego u samom stripu".

Kada je već reč o Ranxeroxu, kako se osećaš znajući da je naučna fantastika koja je pre dvadeset godina "bojila" priče o androidima, postala stvarnost u savremenim naučnim labaratorijama?
"Kada smo počeli sa radom na Ranxeroxu, svet je polako ali sigurno već počeo da nekako ide u tom pravcu. Ako se čovečanstvo zaustavi na tome što smo izmaštali u svojim stripovima, bićemo više nego srećni!".

Koji su to simboli koji vladaju u tvojim radovima, a imaju veze sa budućnošću?
"Ne znam šta da ti kažem... Crtam ono što mi dođe. Ne mislim o simbolici niti želim da upućujem bilo kakve poruke. Svi koji su moj rad okarakterisali kao pre svega figurativni su imali pravo".

Uspeo si da kada je erotika u pitanju stvoriš jedan sasvim osoben svet. Odakle crpiš ideje i šta je sve to što te inspiriše?
"Samo jedna stvar me inspiriše: žene. Obožavam žene, u svim njihovim različitostima. Sve su lepe i u suštini, zaista nema veze čime ih je priroda obdarila, da li su debele, imaju li bore, velike noseve... volim ih takvim kakve jesu! Obožavam žene u svoj njihovoj nesavršenosti. Užasavam se liftinga i silikona. "Savršene" žene nisu stvarne niti privlačne. Bar ne meni...".

Koje metode i materijale koristiš dok stvaraš?
"Uvek koristim flomastere. Tek nedavno sam otkrio kompjuter i postao njegova žrtva!".

Nedavno smo videli neverovatne kostime koje si radio za Moniku Beluči u ulozi Kleopatre u poslednjem filmu Asteriksa i Obeliksa. Odakle predlošci po kojima si radio? Šta te je inspirisalo?
"Naravno, okružio sam se gomilom enciklopedija, obišao sam mnoge muzeje i pustio mašti na volju. Monika mi je takože bila od velike pomoći!".

Baviš se stripom, ilustracijom, modom, filmom, muzikom... Postoji li nešto što ti je izmaklo a čime bi voleo da se baviš?
"Ne znam da li postoji još nešto čime bih mogao da se bavim. Ako mi ponude nešto novo mogao bih da... pokušam! Ipak, ono u čemu se zaista osećam prijatno je ilustracija".

Postoji i jedna muzička grupa koja prati tvoj rad. Stvaraju muziku koja je negde između roka i panka, i svakako je veoma inspirisana tvojim radom. Koliko veliku ulogu imaju oni u tvom stvaralaštvu?
"Muzika me veoma inspiriše. Sa njom se družim i ona je ta koja mi daje posebno zadovoljstvo pri radu. Naravno, govorimo o rok muzici, jer ostale pravce ne slušam! Tačnije, nisam slušao. Sada, kako starim, moram priznati da sam postao malo otvoreniji kada je reč o onome što slušam".


prevod: Dragan Apostolović

© 9 - ELEFTHEROTYPIA 2003.
mailto: ennea@enet.gr

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No141.

Dejan Stojiljković
pantelejac018@yahoo.com

ZAŠTO ČITAM PIRATE?

Jeste li slušali novi Stingov album?

Taman kad su svi mislili da je totalno pukao i da će do kraja karijere pevati prateće vokale Krejg Dejvidu i ostalim američkim čamugama što između dve isporuke heroina visprenoj američkoj omladini, snimaju hip-hop albume, stari lisac se vratio svojim korenima i snimio ''Sacred Love''. Izuzimajući prvi singl ''Send your love'' koji i nije toliko loš (mada povlađuje aktuelnim trendovima) ser Gordon Metju Samner nam je ponudio još deset novih pesama za koje se ne zna koja je bolja. Moj lični favorit jeste genijalna balada ''Dead man's rope'', ali ima tu još finih stvari, malo bluza, malo džeza, malo energičnog roka i klasike u viktorijanskom stilu (čovek se prosto smrzne kada u pesmi ''Inside'' uđe gudačka sekcija).

Šta da kažem... Bravo majstore. Nego... Mora li taj disk da košta basnoslovnih 20 eurića? Pa, izgleda da mora. Računica stoji ovako: disk-20 din, booklet i zadnji omot- 30 din, plastična kutijica-10 din, štampa na disku-5 din. Dakle, proizvodna cena famoznog ''originalca'' je negde oko 65 din. a to vam je, gospodo, JEDAN EURO. U čemu je poenta? Upravo u onome što ovdašnje usijane glave ne mogu da skapiraju, Sting nam ne prodaje ni disk, ni lepo dizajniran booklet, to su samo posrednici, on nam prodaje SVOJU MUZIKU. I ti blistavi komadići njegovog talenta pretočeni u pesme, imaju cenu od 19. eura. Skupo? Kako za koga...

Šta je suština ovog mog izlaganja? Pa to što Stingov album nigde u Nišu nisam mogao da nađem na piratu. Snašao sam se tako što sam iz IPS-a preko jednog mog prijatelja pozajmio originalan disk, prerezao ga i vratio ga sutradan. Iskoristio sam tu priliku, pa sam nabavio i nove albume Simply Red, Texas, Annie Lennox, Coldplay... Nisam bio te sreće letos, kada sam morao da kupim ''Tubular Bells 2003'' Majka Oldfilda, jer ne može da se izgrebuje zbog toga što ima zaštitu u vidu nekog prstena odštampanog na disku koji vam, ako ste preterano uporni u pokušaju da skinete snimljeni materijal može za tren oka oboriti sistem na računaru ili, još gore, može vam pokvariti CD drajv.

Eto me kako žalim za onim vremenima kada se sve moglo naći na rezanim diskovima iz Bugarske. Cijena-sitnica. Pirati i dalje rade, ali pritisnuti novim državnim propisima i velikim izdavačima koji žele da zaštite svoje pulene, bivaju gurnuti u žešću ilegalu, a sve u ime Zakona, Čole, Cece, Karleuše...

Svejedno, mislim da su pirati nužno zlo. Sticajem okolnosti, zadnjih mesec i po dana mi je u ruke dopalo dosta piratskih izdanja stripova. Počev od fenomenalno odrađenog ''Bluberijeva Mladost'' (štampan u Nišu), preko kratkih priča Dilana Doga pa do Kortove Mladosti u ''izdanju'' nekog iz BiH. Oko ovog poslednjeg se pirat propisno potrudio, meki povez sa lepenkom, kunsdrukt (to je onaj masni papir), odlična štampa, dugačak predgovor i intervju sa Pratom na kraju. Ovakvog izdanja ne bi se postidela ni neka zvanična kuća koja regularno otkupljuje prava. Pirati su se toliko izveštili tako da na njihovim izdanjima imamo i impresum, sa sve imenima urednika, lektora, korektora itd, u pitanju su, naravno, imaginarne ličnosti baš kao što se i na adresi takozvanog izdavača verovatno nalazi automehaničarska radnja ili poslastičara. Za one koji to ne znaju, na adresi Kraven Roud 7, u Londonu, gde bi trebalo da se nalazi prebivalište najpoznatijeg (ujedno i jedinog) istraživača natprirodnog Dilana Doga, slučajno ili ne, nalazi se italijanski restoran. Ako može Sklavi tako da se zeza, što ne bi i ovi naši pirati? Oni idu toliko daleko da pojedini njihovi albumi imaju i kataloški ISBN broj i deklaraciju da je proizvod po uredbi nadležnog ministarstva (broj taj-i-taj) oslobođen poreza na promet. Kakvog, bre, poreza, kad sve ide ispod ruke? Stvarno su neverovatni... Mada su, po mom skromnom mišljenju najbolju foru uradili falsifikatori antologije ''Betmen: Crno i Bijelo'', koji su za svoje pokrovitelje uzeli ni manje, ni više, nego UNHCR. Ono što je najfascinantije jeste činjenica da su većina izdanja tehnički odrađena odlično, bilo da je u pitanju oprema, prepess ili prevod. Iz toga proističe zaključak da pirate kod nas rade ljudi koji se odlično razumeju u strip a ne neki tamo diletanti koji bi da uzmu sitnu lovu na brzinu.

Vratiću se malo na ono naravoučenije u vezi Stingovog albuma. Ako Sting ne prodaje svoje diskove, već svoju umetnost, onda to isto rade i Prat, Miler, Minjola, Sklavi i Stano... U neku ruku, pirati ispadaju neka vrsta Robin Huda koji kradu od njih, da bi dali nama. Nisu oni krivi što je sveopšta situacija u nas takva kakva jeste. A i ja se, dok sa uživanjem čitam stripove koji mi, da nije pirata, nikad ne bi bili dostupni, nekako ne osećam kao lopov, već kao iskreni poklonik i poštovalac pomenute gospode strip autora. Zbog toga sam i sklon da mislim da niko od njih nema ništa protiv što ih u ovom zabitom kutku planete neko preštampava u minornom tiražu ne regulisavši prethodno autorska prava.

Na kraju krajeva, nisu stripovi isto što i diskovi Zdravka Čolića i Cece Ražnjatović, pa da zbog njih nekom sirotanu ispred SKC-a ćealvi tipovi sa bejzbol palicama preuređuju tezgu i broje rebra...


Sledeće nedelje:
Grafičko oblikovanje strip izdanja
DIZAJNERI, GDE STE, DA STE...

sadržaj

6.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (200)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

KOPROLOŠKI KOMENTAR KVINTALOVE KARIJERE

"Uvijek seri na isti kup," kažu Ameri. Žele time reći kako, kani li čovjek biti uspješan, treba pronaći nešto u čemu je dobar i držati se toga. Sereš i sereš, kup raste li raste, pa ljudi konačno zamijete kup, a time i tebe. Danas se i tako ne prodaje proizvod već personality proizvođača.

Moja je sreća, ali i moj problem, u tome što sam prilično dobar u svemu čega se prihvatim (tko još trči trideset sekundi na šezdesetmetara, da vas vidim, a?). Moj je problem, ali i moja sreća, u tome što me svašta zanima. Pa sam se tako, barem u okviru stripa i pisanja, doista bavio svime i svačime: pisao sam priče i knjige za djecu i odrasle, književne i strip kritike, scenarije za dječje, pustolovne i pornografske stripove, pisao za fanzine, novine, enciklopedije, radio, televiziju i film, na ovom i onom jeziku, s narudžbom i bez nje; crtao sam stripove za djecu, SF fanove i mene samoga (u čemu li je samo razlika?), ilustracije za udžbenike, časopise i knjige; uredio sam tucet knjiga, dva tuceta raznih časopisa i par kataloga, a u zadnje se vrijeme bavim izdavaštvom te nošenjem kutija.

I to je sve super, jer nije dosadno i jer je katkad lukrativno, a line pomaže kad razgovarate s ljudima. "Što si jučer radio?" "Preveo sam dvadeset stranica Trondheima, odnio trideset kutija iz podruma uskladište i napisao pasicu za Boba. A danas ću dogovarati distribuciju za Sloveniju, napisati esej i kolumnu, možda scenarij za Matiju, ako stignem." Pa, je l'tako govore ozbiljni ljudi? Ne, ozbiljni ljudi po dvije ili više godina pišu roman, cijeli život crtaju varijacije jednog crteža, lijepo seru na isti kup pa se to onda i vidi. Ja seruckam svuda po malo pa se onda pola mojih razgovora sastoji u tome da ljudima tumačim zašto nečeg što se njima sviđa nisam napravio više. Kao, nisam radio dalje Sergeja, jer su mi uletjeli Star Warsi. Ne, ne radim više Star Warse jer me više veseli ilustrirati majčin udžbenik iz kemije. Ne znam kad ću ilustrirati idući udžbenik, trenutačno me okupira Q.

Srećom, druga mi se polovica razgovora sastoji u tome što mi ljude požele pohvaliti neku Borovnicu koju su čitali u osnovnoj, neku priču iskopanu u starom časopisu, neku kolumnu od lani ili jučerašnje nošenje kutija. To tješi.

Kad seruckaš posvuda, teško netko može proći, a da u te ne ugazi.

sadržaj

7.

MOJ POGLED (88)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

UDŽBENICI

Svaki oblik učenja zahteva udžbenike, pa to važi i za učenje crtanja. No, nije crtanje matematika pa da je sve u njima "tako i nikako drugačije". Udžbenike crtanja rade ili velike zvezde ili osrednji crtači. Velike zvezde vam nameću svoju viziju, svoj način rada i odbacuju drugačije. Osrednji crtači rade udžbenike sa puno preciznosti, upeglane i bezlične.

Korišćenje uporedo obe vrste udžbenika je možda najbolje rešenje. Zvezde će vam pokazati virtuoznost, osrednji će vam pokazati faktografiju.

Često omalovažavana knjiga "Kako se crtaju stripovi na Marvelov način" Sten Lija i Džona Bjuseme je ipak odličan početak. Iz te knjige ne treba se učiti šabloniranju, već načinu rada. Od skice, preko konstrukcije do finalnog crteža. Dinamika i montaža table. Nisu oni izmislili toplu vodu, već su koristili iskustva starih majstora koji su, svi od reda, kontruisali crteže, koristili pomoćne linije, krugove i kocke da oblikuju telo i pokret. Svaki ozbiljniji profesor Crtanja i slikanja će vas učiti da radite na sličan način. Naravno, neće vam zadati standarde koliko glava mora ići u visinu tela, jer to priroda nije standardizovala. Ima kratkonogih, dugorukih, glavatih, mršavih i debelih,... ljudi i tu nema šablona. Ali, k'o što rekoh, princip rada opisan u ovoj knjizi je isti kao što ga opisuju i "akademski udžbenici". I vredi kao početak za svakog klinca.

Naravno, "Dinamična anatomija" Berna Hogarta je jedna od najčešće korišćenih udžbenika. Ali, pripazite se, nije ni Mikelanđelo stripa operisan od anatomskih nelogičnosti. Bude tu neprirodnih pokreta, i sitnih faktografskih grešaka, ali je ukupno gledano jedna od najboljih knjiga. Realno ćete malo šta moći direkno da primenite u stripu (osim ako ne budete radili baš Hogartovog Tarzana...:) ali će vam uvek biti od koristi da rešite neke nedoumice.

Kod udžbenika osrednjih crtača uglavnom nema nelogičnosti. Pokreti su manje dinamični i kada nešto prikazuju onda je to urađeno pažljivo i detaljno, bez virtuoznosti. Ono što mi je, još poodavno zasmetalo kod Hogarta, ovde je na mestu. A šta mi je to zasmetalo kod Hogarta? Pa, kada sam nabavio duuuuugo traženi primerak njegove "Dinamične šake", ustanovio sam da su, skoro svugde, oni najteži detalji za crtanje u senkama. Kod, na primer, stisnute pesnice su prsti koji se zabijaju u dlan potpuno u senci, kao i kod mnogih drugih primera. Knjigu sam fotokopirao, i sklonio u orman, te je godinama nisam ni pogledao. Više koristi se ima kada tako nešto urade osrednji crtači jer oni to urade pedantno po modelu ili fotografiji.

E sada, konačno pitanje: A zašto da damo pare za knjige kada i mi možemo raditi po modelu? Pa naravno, najbolje je raditi po modelu. Mada, malo je skupo plaćati ih. Dok, devojke obično interesuje samo slika "ko oni sa mora što rade", a kada se oženiš teško da ćeš na šarm dobiti poziranje...:) A ako preuzmeš kuvanje ručka u zamenu za poziranje nećeš stići da budeš za crtaćom tablom... sve ode dođavola. Tako da je poprilično teško raditi po modelima u našoj svakidašnjici. Mali sjaj u tami su digitalni foto aparati koji ne traže skupo razvijanje i pravljenje fotografija a kojim možete da ukradete slobodno vreme svojim prijateljima i saputnicima. Da vam odpoziraju potrebnu situaciju za minut-dva. Naravno, i oni imaju svoju cenu. Ta cena stalno pada, ali taj, prošlogodišnje sjajni a, sada jeftini aparat, uvek bedno zvuči u odnosu na novi model koji će dogodine biti isto tako jeftin. A onda i taj opet... da ne davim, verovatno i sami znate šta sam hteo reći,...:) U besparici se teško bacaju novci za nešto što će za 6 meseci biti slabo.

Dakle, ipak je bolje da radite što više studija, skica, krokija prema živim modelima, ali kod nekih stvari su i udžbenici nužni. Blagodet je i kada imate priliku da od nekih zrelih autora dobijete savete, sugestije i nešto znanja. Blagodet je i znati kada je vreme da bežiš od učitelja kako nebi postao "nastavljač".


DODATNI POGLED:
Meni su lično, najdraži "udžbenici" u kojima autori pričaju o svojim iskustvima i procesu rada. Strip vesti vape za tako nečim!!! Ima li dobrovoljaca da to pokrenu? Ili ću morati da potražim svoja, ranije pripremljena pitanja i da krenem sa slanjem autorima?!

sadržaj

8.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su i ove nedelje zbrinuli ovu rubriku...

Diznijevi junaci na markama
Diznijevi junaci Miki Maus, Šilja, Bambi ali i mnogi drugi naći će se na poštanskim markama. Likovna rešenja su prikazana pred sam kraj prošle godine, a poštanske marke od 37 centi biće objavljene na leto 2004.
V. T.

Tintin na kovanici od 10 evra
Belgija će tokom januara objaviti srebrnu kovanicu od 10 evra kako bi proslavila 75. rođendan strip junaka Tintina. Godišnjica je 10. januara, a Tintin je najprepoznatljiviji belgijski lik širom sveta. Njegova prva avantura bila je "Tintin u zemlji Sovjeta" (1929), a potom su usledila još 23 albuma koji su prevedeni na 50 jezika i objavljeni u više od 200 miliona primeraka širom sveta.
V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 03.01.2004. godine

„Američki sjaj“ - najbolji film u 2003. godini

SUDBINA PRIPADNIKA RADNIČKE KLASE

Američko udruženje filmskih kritičara nagradu za najbolje ostvarenje u 2004 godini dodelilo je Šariju Springeru Bermanu i Robertu Pulčiniju za film „Američki sjaj“. Drugo i treće mesto pripalo je Klintu Istvudu („Mistična reka“) i Sofiji Kopoli („Izgubljeno u prevodu“), autorima koji su svakako bili veći favoriti. Međutim, oni koji prate zbivanja na nezavisnoj filmskoj sceni upoznati su sa potencijalom filma „Američki sjaj“. Naime, film „Američki sjaj“ je, između ostalog, dobitnik prve nagrade na prestižnom festivalu Sandens, a u Kanu je nagrađen priznanjem Fiprescija, međunarodnog udruženja filmskih kritičara.

Film „Američki sjaj“ nastao je prema strip serijalima Harvija Pekera i njegove supruge Džojs Brabner. Poseban kvalitet ovim serijalima daje njihova autentičnost u tretiranju svakodnevice, jer je zapravo reč o satiričnoj autobiografiji pripadnika radničke klase. Ključni trenutak u životu Harvija Pekera je poznanstvo sa Robertom Krambom, legendarnim autorom andergraund stripova i iz tog susreta je 1976. godine i proistekao strip „Američki sjaj“, koji je dodatnu popularnost stekao istoimenim filmom. Pekera igra Pol Đamati a Džojs Brabner - Houp Dejvis.

K.R.


Objavljeno: BLIC, Beograd, 06.01.2004. godine

TOM KRUZ - je i dalje zainteresovan da nastupi u filmu koji bi se radio na osnovu Marvel strip-serijala "Iron Man". "To je fascinantan lik, ali prvo moramo da shvatimo kako on funcioniše. Osim toga, svi sada snimaju filmove po Marvelovim likovima. Kako da stvorimo nešto novo a da se ne kaže - evo ga, još jedna priča o superheroju", izjavio je Kruz. Strip "Iron Man" se bavi Tonijem Starkom, industrijalcem i milijarderom, koji mora da nosi čelični oklop kako bi zaštitio svoje bolesno srce.

V. T.

Objavljeno DANAS, Beograd, 08.01.2004. godine

sadržaj

9.

LINKOVI

Strip Vesti

I dalje vam predstavljamo linkovi koje nam je iz grčkog časopisa "9" preneo Dragan Apostolović:

Eddie Campbell - Australia
http://www.eddiecampbellcomics.com

Simon Fraser - SAD
http://www.simonfraser.net

Vicente Segrelles - Španija
http://www.segrelles.com

Christopher Bachalo - V. Britanija
http://www.chrisbachalo.com

Dave Sim - Kanada
http://www.cerebusfangirl.com i
http://www.cerebus.org

Michael Kaluta - Gvatemala
http://www.kaluta.com

George Pratt - SAD
http://www.georgepratt.com

Steven D Rude - SAD
http://www.steverude.com

Jim Steranko - SAD
http://www.geocities.com/area51/Nebula/8650/

Jyrki Tapan Makinen - Finska
http://www.geo.fmi.fi/~tmakinen/cartoons/indeks_en.shtml

Andy Lee - Hong Kong
http://www.findandy.com/index.cfm

Carlos Gimenez - Španija
http://www.carlosgimenez.com/

Masamune Shirow - Japan
http://www.asgard.gen.nz/anime/shirow/

Moebius - Francuska
http://perso.infonie.fr/moebiusfatal/

Michael J Zeck - SAD
http://www.mikezeck.com/

Stefano Casini - Italija
http://www.stefanocasini.com/

Tsutomu Nihei - Japan
http://www.blamenet.com/

Jason Alexander - SAD
http://home.earthlink.net/~sectioneight/

Stanko Beslić - Hrvatska
http://www.stanko-beslic.iz.hr/

Yves Swolfs - Belgija
http://www.bdcouvertws.com/swolfs/

Jamie Delano - V. Britanija
http://www.jamiedelano.co.uk/

sadržaj

10.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 10. do 16. januara

7. januara 2003. Preminuo je belgijski autor stripa Franz (Drappier). Kao jedan od najobjavljivanijih autora na ovim prostorima poznat je po stripovima kao što su Jugurta, Lester Kokni, Lutka od slonovače... Franz je rođen 11. juna 1948.godine.

15. januara 2003. Održana je promocija strip magazina Striper u elektronskoj formi (na kompakt disku), u okviru izložbe stripa Nenada Vukmirovića i Damira Pavića u Galeriji 19 stepenika Doma omladine Beograda.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad