prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. KOMIKAZE U RIJECI - Ivana Armanini
2. NOVI STRIPBURGER - StripCore
3. MARSOVSKI ZEC - Aleksandar Manić
4. IZBOR IZ DEVETKE - Dragan Apostolović
5. UVOD U 'ODRŽAVANJE BLESAVOSTI' - Ilija Bakić
6. PARISKI SPLEEN (62) - Franc
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 137. - Marko Stojanović
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (196) - Darko Macan
9. MOJ POGLED (84) - zmcomics
10. ŠTAMPA - štampa
11. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -NOMINACIJE ZA ANGOULEM 2004
    
12. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
13. PISMA ČITALACA - mail
14. LINKOVI - Strip Vesti
15. DATUMI - Strip Vesti

1.

KOMIKAZE U RIJECI

Ivana Armanini

Subota-12.12. u 21h Rijeka

klub Spirit

izlozba i projekcije Komikaze
+
strip-noise koncert Invisible Ghost Luigi


Program/Rijeka, 12.12.

Izlozba stripova KOMIKAZE
www.jedinstvo.hr/komikaze
+
haikustripstickers MIRO ZUPA
/urbana strip-diverzija naljepnicama/
+
projekcija cd-Komikaze#1,2,3,4,5,6,7
i cd-a#2 Komikaze
+
projekcija trash I demo-filmova
www.kosmoplovci.net
+
bend INVISIBLE GHOST LUIGI
(avant-strip-noise i Dunja  na bubnjevima!)
www.igluigi.cjb.net
+
promocija fanzina “Branilac” I “Veronika”
nastalih na Komikaze-radionicama


* * *
program realiziran kroz platformu CLUBTURE/don:IOD-HR

sadržaj

2.

NOVI STRIPBURGER

StripCore

Po izdaji Warburgerja, najdebelejše stripovske knjige, ki je doslej prišla iz Stripburgerjeve kuhinje, je upehano in osiromašeno uredništvo končno uspelo izdati še edino letošnjo redno številko.

V tokratni številki vam poleg redne ponudbe ponujamo še specialiteto dneva: švicarski strip. Poleg tega pa še teksti o švicarski sceni, recenzije, kontakti in še in še. Novost, ki ste jo najbrž takoj opazili pa je naslovnica. Prvič v svoji dolgoletni zgodovini nosijo Stripburgerjevi stripi sitotiskan plašč, in sicer zahvaljujoč enemu in edinemu Humbertu-Christopheru Drozu, tiskarju, izdajatelju, promotorju in dobrotniku, ki nam je za ceno stroškov lastnoročno natiskal platnice. Slava mu!

Poleg Švicarjev sta tu še Šveda Max Andersson in Lars Sjunneson s tretjim delom svoje potopisne zgodbe po čudovitem Balkanu. V naslednji dobite še četrto, zadnjo porcijo Bosanskega sploščenega psa z obetajočim, v socialistično preteklost zazrtim koncem. Tu sta še domačina Koco in Mina, vsem znana talenta slovenskega stripa, pa še Popović in Bodroža iz beograjskega Studia strip, bralcem že poznana Finec iz Madburgerja Jyrki Heikkinen in Šved Rajnith Perera. Prvič pa tokrat predstavljamo Američana Roberta Goodina, Švedinjo Malin Biller in Belgijca Geroma.

Kot novost pa je tu štiristranski strip Mateusza Skutnika v polnih barvah. Odslej bo vsaka redna številka Stripburgerja vsebovala štiristranski barvni strip. Skupaj z rednimi kolumnami, recenzijami, obvestili in še in še.

Dober tek!

Vaš,

Stripburger

Stripburger, Forum Ljubljana
Metelkova 6/I, SI-1000 Ljubljana, Slovenia
tel.: +386 1 2319662, 4344094, fax: +386 1 4338074
http://www.ljudmila.org/stripcore/com.htm

sadržaj

3.

MARSOVSKI ZEC

Aleksandar Manić

"Scenaristiccke zaplete i tenzije Gera likovno transponuje ubedljivom graficckom interpretacijom zasnovanoj na brzopoteznoj liniji, oslobodjenoj tesskih ssrafura i iscrpnog detaljisanja - kazze Anica Tucakov u svojoj magistarskoj tezi i knjizi "Strip u Srbiji" (Zaduzzbina Andrejevich) analizirajuchi saradnju poznatog srpskog autora Rajka Milossevicha Gere i scenariste Oscaraibara. Zzivechi u Barceloni, Gera se okussao sa sspanskim scenaristima, a od nedavno zapocceo je saradnju i sa Francuzima. Preuzevssi od Antonija Parasa crtanje serijala o Dejvidu Raterfordu, Gera je ussao u saradnju sa scenaristom Patrikom Kotijasom. Osmi i deveti nastavak serijala "Marsovski zec" (Glena), bez velike buke, pojavili su se tokom ove godine u francuskim knjizzarama.

Avanture Dejvida Raterforda nastavile su se u epicentru nuklearne eksplozije u pustinji Nevade, a potom u neuspeloj pljaccki banke i podzemnoj vojnoj bazi. Zapoccet pre deset godina, serijal "Marsovski zec" sjedinjuje u sebi nasledje realisticckog stila, nauccne fantastike i horora. Prve ccetiri epizode, dobro napisane, osvojile su publiku, a potom je scenaristiccki nivo naglo pao. Patrik Kotijas, pissuchi istovremeno nekoliko serijala, posvechivao je sve manje pazznje "Zecu", tako da je pripovedanje izgubilo autenticcnost i ritam.

Dolazak Gere na mesto Antonija Parasa nije donelo previsse graficcke svezzine. Sledechi Parasov realisticcki stil zasnovan na posleratnom americckom stripu, Rajko Milossevich Gera radi samo delom svog potencijala. Brzo kadriranje, filmski ritam i ccesto iskarikirana perspektiva daju, posebno 9. nastavku, graficcku tenziju i dinamiku. Medjutim, ostajuchi u zastarelim stilskim okvirima (na zahtev izdavacca?), Gera ne mozze da razradi kompozicije prizor-polja, niti da se udubi u graficcku obradu likova. Ccitanjem 8. i 9. nastavka "Marsovskog zeca", sticce se utisak scenaristiccke praznine, graficcke povrssnosti i na brzinu dovrssenog proizvoda. Rastezanje "Zeca" kroz losse i prozzvakane epizode, occigledno cilja samo na prodavanje albuma, zasnovano na prvobitnoj slavi serijala. Za Kotijasa to je siguran prihod, a za Geru ulaznica na francusko trzzisste, gde che uskoro objaviti svoj autorski strip "Pirati", maestralno uradjen album o avanturama gusara Hauvarda Blejka i njegovog sina.

sadržaj

4.

IZBOR IZ DEVETKE

Dragan Apostolović

UNDERGROUND COMICS

Amerika, 1954. Psihijatar Frederic Wertham, objavljuje knjigu Seduction of the Innocent i strip postaje žrtva opšteg gneva nacije. Njegova disertacija, ilustrovana stripovima i sadomazohističkim prikazima će razjariti puritansku Ameriku. U šta će izrasti generacije mladih koji čitaju ovakvo smeće? Reakcija je bila neslućenih razmera. I štampa će, naravno, doprineti opštoj atmosferi histerije. Situacija je postala toliko ozbiljna, da je pitanje otrova kojim se mladež truje stiglo i do vrhovnog suda koji je sproveo posebno istraživanje i doveo pretnju koju nosi strip u vezu sa maloletničkim kriminalom.

Desetine izdavača je gotovo preko noći prestalo sa radom, a oni koji su uspeli da prežive, osnivaju svojevrsno autocenzorsko telo, koje dobija ime Comics Code Authority. Ovo telo je pred zatečene autore postavilo nekoliko veoma strogih kanona koji su se morali poštovati. Između ostalih i ''da žene prikazuju realistično i bez neprirodno naglašenih oblina'', svakako, ''da dobro uvek pobeđuje zlo'', i naravno, ''da zločinci uvek na kraju budu privedeni pred lice pravde''. Poštovanjem ovih pravila strip ''više neće biti pretnja najmlađima''. Sa jednim izuzetkom: časopis MAD.

MAD se u knjizi Patrick Rosenkranza, Rebel Visions: The Underground Comics Revolution 1963-1975, koja je u Americi objavljena u izdanju Fantagraphics Books, često navodi kao izvor inspiracije pionira underground pokreta u Americi. Delom istorija, delom biografija, delom analiza, Rebel Visions važi za najbolju hroniku koja govori o najburnijem i najrevolucionarnijem periodu u istoriji stripa u Americi. Rosenkranz je započeo rad na knjizi pre gotovo 30 godina. Na 292 strane Rebel Visionsa su objavljeni intervjui sa svim važnijim autorskim imenima i izdavačima underground pokreta, kao i fotografije i do tada neobjavljivani crteži. Predstavljeno je 50 autora među kojima su i R. Crumb, Art Spiegelman, Bill Griffith, Justin Green, Jack Jackson, Spain Rodriquez, Gilbert Sheldon, Greg Irons, Vaughn Bode itd.

Dvadeset i pet godina posle smrti pokreta, Rosenkranzova knjiga nas na fantastičan način podseća na osećaj slobode koju je strip u Americi doneo u periodu političkih previranja, pojave psihodeličnih narkotika, seksualne revolucije... Stripovi nastali tridesetih godina prošlog veka su prevashodno rađeni za decu. Do oslobađanja dolazi šezdesetih kada autori kroz svoje radove počinju da tretiraju i tabu teme, kao što su seks, narkotici, politika, istorija, stvarni, svakodnevni život.

Rosenkranz šetnju kroz istoriju dešavanja započinje 1963. godinom, četiri godine pre pojave Crumbovog Zap # 1. Autori, tog vremena, koji nisu želeli da rade po kanonima Comics Code Authoritya, su svoje radove objavljivali u naučnofantastičnim fanzinima, univerzitetskim časopisima, biltenima i ostaloj hot-rod periodici. Autore underground stripa s početka nije toliko zanimalo rušenje ustaljenih normi ponašanja i društvenih principa. Radije su ih ismevali. Griffinu je, na primer, bilo dovoljno to što će kroz table svojih stripova tu i tamo provući marihuanu.

Prava revolucija počinje tek 1965. Strip autori iz San Franciska i Ist Vilidža koji više nisu želeli da crtaju muškarce u šarenim, rastegljivim trikoima i donjem vešu, nalaze sebe u podkulturi koja je sobom donela dop, slobodnu ljubav i bunt. LSD je bio legalan, rat u Vijetnamu sramota a rock serum protiv otrova koji vlast sipa unaokolo. Underground autori su se našli u svetu po svojoj meri. Mnogi će biti poznati poput rock zvezda. U isto vreme, novi i jeftiniji metodi u štamparskoj tehnologiji pomažu pokretanje velikog broja underground novina, kao što su East Village Other i San Francisco Oracle. Strip autori crtaju i postere rock zvezda, poznatije i kao wall art. Popularnost im je bila tolika, da je stvorena i distributivna mreža širom kontinenta. Produkcija i distribucija postera je po Rosenkranzu veoma pomogla da San Francisko postane centar underground strip mašinerije.

Sa umetničke strane gledano, najvažniji događaj povezan sa pojavom underground stripa u Americi je acid trip koga je Crumb progutao novembra 1965. godine. Zaista, posle ovog iskustva, Crumbovo viđenje sveta se sasvim promenilo. O tome svedoče i njegovi crteži. Crumbov trip je potrajao čitavih pet meseci, što je rezultiralo rađanje čitavog niza karaktera i junaka. ''Za vreme tog ludog perioda sam napunio svoj blok ličnostima i karakterima koje sam koristio u svojim stripovima narednih deset godina'', kaže Crumb u intervjuu koji je dao Rosenkranzu.

Crumb će ovim materijalom puniti stranice Zapa, stripa koji je lično prodavao, koristeći dečija kolica kojima je krstario po Height-Ashburyu. Nešto kasnije Crumb poziva svoje prijatelje, Rick Griffina, Victor Moscosoa, Robert Williamsa, Gilbert Sheldona, Manuel ''Spain'' Rodriqueza i S. Clay Wilsona da mu se pridruže. Naravno, pristaju. Uskoro je na stotine naslova underground stripa punilo rafove velikih radnji i strip shopova.

Rosenkranz smatra da je 1971. godine underground dostigao svoj vrhunac. ''Jedan naslov bi se prodavao u više od 40.000 primeraka, a autori su imali osećaj da su deo nečeg veoma velikog i važnog. Verujem da su se tako osećali i kubisti'', kaže autor Mausa, Art Spiegelman u intervjuu datom Rosenkranzu. ''Magija u Parizu u vreme impresionista je ista kao i u San Francisku s početka sedamdesetih.

Naravno, nema magije koja traje večno. Ipak, niko nije mogao da pretpostavi da će nestati tako brzo. Od 1973. prodaja underground stripova dramatično opada. Rosenkranz s tim dovodi u vezu i nestajanje velikih prodavnica u celoj zemlji. Jay Kinney u intervjuu koji je 1998. godine dao Rosenkranzy kaže: ''underground strip autori koji su svojevremeno smatrani borcima protiv tabua su izgubili na važnosti onog trenutka kada su kroz svoje stripove počeli da umesto pregleda, daju svoje lične stavove o seksu i drogama''. I Rosenkranz se pita: ''Kako jedan underground strip može da se suprotstavi dobrom porniću ili časopisu Hustler?''


prevod: Dragan Apostolović
© 9 - ELEFTHEROTYPIA 2003.

sadržaj

5.

UVOD U 'ODRŽAVANJE BLESAVOSTI'

Ilija Bakić

Povodom izlaska iz štampe strip albuma "Bernard Panasonik" Zorana Janjetova izdavač System Comics, Beograd 2003.

UVOD U 'ODRŽAVANJE BLESAVOSTI'

Svi aktivni strip čitaoci i stvaraoci sa ovdašnjih prostora znaju ko je Bernard Panasonik. Neznanje se ne može opravdati. BP je zaštitni znak 'junačkih dana' "Yu stripa" od 1981.g. do 1986.g. i čitavog talasa mladih domaćih stripadžija, faca oko koje su se lomila koplja ali koja je izborila pravo da bude onoliko slobodna koliko joj se hoće, da se ne obazire na primedbe ali ni pohvale. Panasonik je u domaći strip, na velika vrata uveo, ruku pod ruku sa majstorskim crtežom, totalni ludizam, poigravanje sa obrascima SF žanra i sveukupnog strip medija; posle njega niko više ne mora da pravda svoje strip egzibicije ali ne može da opravda ni brljotine.

Krajem 1980-tih i u prvoj polovini 1990-tih Panasonik je, da proveri kako stoje stvari (a stajale su loše), drugi put posetio Srbe u kratkim epizodama-tablama razbacanim u "Ritmu" i "Vremenu zabave" (iste su delimično sabrane u "Striperu" br. 4).

U očekivanju nove pojave BP, "System Comics" je, za čitanje, iščitavanje, razgledanje i učenje objavio album u koji su udenute sve njegove avanture. Tragom ove važne knjige stigli smo do 'glavnog osumnjičenog' za celo zamešateljstvo - Zorana Janjetova. U pauzi između crtanja strip tabli za strane naručioce, Janjetov je sve priznao.

Dnevnik: Bernard Panasonik je najotkačeniji (anti)heroj Yu stripa 80-tih. Kako je mladi Zoran Janjetov stigao do Panasonika?
Zoran Janjetov: Jednog dana mladi Zoran je seo za sto da crta nekakav strip, bez ikakvog cilja i plana, kao što je u to doba često činio, pa je na praznom papiru nacrtao prvu sliku, na kojoj je bio nekakav glavni junak u pozi direktno skinutoj s jedne slike iz prvog "Inkala" (SF strip serijal Moebiusa). Već na sledećih par slika, trebalo je junaku dati ime. Pored stola je stajala kutija od novog "Technics" gramofona, na kojoj je pisalo da takve gramofone proizvodi korporacija "Matsushita", a da je njen deo i firma "Panasonic". To je bilo instant prezime, a ime se pojavilo niotkud, samo od sebe. Stigli smo jedan do drugoga posredstvom japanskog elektronskog giganta, uz pomoć kontinuumskih sila.

Dnevnik: Kako je vreme odmicalo priča je postajala sve kompleksnija, parodijska i samoparodijska. Da li je nepredvidivi Panasonik zbunjivao svog tvorca i vukao na svoju stranu? Ko je bio glavni? Da li je postojao neki plan kada je Janjetov sedao pred prazan papir ili je sve spontano i lako (kako izgleda) izlazilo iz pera?
Zoran Janjetov: Priča o Panasoniku izlazila je iz moje glave direktno tokom crtanja. Onaj minimum premeditacije i planiranja služio je samo da donekle održi "kontinuitet" priče, da je spreči da postane samo sled nevezanih slika i time prestane da bude strip. Niko tu nikoga nije vukao ni na jednu stranu, ključna zapovest je bila održati blesavost, što je samo po sebi generisalo zbunjenost. Prazan papir i što praznija glava, kao tlo za uzgajanje kretenskih avantura. Najčešće sam i sam bio iznenađen rezultatima.

Dnevnik: Oni koji nisu voleli Panasonika pozivali su se na sličnost sa Moebiusovom "Hermetičnom garažom". Oni koji su voleli Panasonika takođe su se pozivali na Moebiusovu "Hermetičnu garažu". Ko je (ako je) u pravu?
Zoran Janjetov: U pravu su i jedni drugi. "Hermetična garaža" je svakako bila direktna inspiracija za Panasonika, naravno filtrirana kroz Janjetovske membrane. Svakog meseca drhteći sam čekao poštara da mi donese novi broj "Metal Hurlanta" da bih video par novih strana "Garaže", najslobodnijeg i najluđeg stripa na planeti. "Garaža" me je naučila koliko daleko mogu da idem, da se ne bojim ako se izgubim, čak da se radujem kad se izgubim. Koliko god bio krivudav, put nema kraja, ne treba ga ni tražiti.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 2003.

sadržaj

6.

PARISKI SPLEEN (62)

Franc
noanoabv@free.fr

Jasan graficki pomak,

"La roue, Les 7 combattants de Korot – II"

Crtac: Dražen Kovacevic
Scenarista: Goran Skrobonja
Izdavac : Glenat

Ovih dana se u francuskim knjižarama pojavio treci svezak strip serijala ”Tocak“ Skrobonje-Kovacevica. Treci svezak, to vec podrazumeva stecenost izvesne celine, zaokruženost, odredenu izvedenost ideje i forme. Ono što, medutim, pre svega karakteriše ovaj serijal, u svetlu navedene stavke, jeste njegovo besprestano formalno, graficko pomeranje, odredeni preplet mena i originalne prepoznatljivosti njegove likovne izvedbe. ”Tocak“ je izvanredan primer dela u nastajanju, ”Work in progressa“, u kome svaki nastavak pruža nove formalne kvalitete, nov graficki pristup u obradi likovno-tekstualne materije i jasan kvalitativni pomak samog crtackog rada.

Ovaj junacko-fantasticni strip pripada porodici grafickih radova poput ”Placenika“ Segrela, "Diosamante" Žodorovskog i Gala, ciklusa "Legendarnih epova", ili "Princa Valijanta" H. Fostera i marvelovih ”Konana“ i ”Kralja Kula“ u grafickim izvedbama Bjuseme i Menca. Na polju scenarija, Skrobonja vešto igra na relaciji naucne i junacke fantazije, preuzimajuci stara pitanja o prirodi stvarnosti (Filip K. Dik) i naucno-fantasticnih radova americkih majstora klasicizma pedesetih, nudeci, na podlozi racionalnog objašnjenja porekla antickih proroštava (videti o tome odlican Dikov esej ”If You Find this World Bad, You Should See Some of the Others"), široku, epsku fresku o sukobu civilizacije i varvarstva, sila razaranja, smrti i principa svletlosti i poretka.

Ukoliko je prvi svezak raden kombinovanjem tehnike tuša i slikanja, u poslednjem svesku Kovacevic se, sve vecma, opredeljuje za direktno slikanje kvadrata i tabla. Polaganje tuša je manje uocljivo ili ga uopšte nema, dok je prelom kvadrata i svake pojedinacne table shvatan, kao u staroj školi ekspresionizma ili stripu tridesetih godina, kao odvojen, samodostatni graficki rad. Ovaj pristup omogucava Kovacevicu da razlicite narativne pristupe scenarija izrazi razlicitim grafijskim strukturama. Prelom table prati pripovedni ritam scenarija: organizacija tabla, kako bi rekao Benoa Piters, diktira ritam pripovedanja. Na prvim stranicama treceg sveska suština price je izražena epistolarnom formom, što je dalo slobodu crtacu da se usredsredi na samo komponovanje slika. Paradoksalno, table 6 i 7, ratne freske, veštom upotrebom jarko-crvene boje i njenim kontrastiranjem sa dubokim zatamnjenim perspektivama (kolona izbeglica, tabla 7), nije bez podsecanja na poslednja, velika platna Vladimira Velickovica, iz ciklusa ”Požar“ izloženih, pre godinu dana, u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti: rec je o istovetnom motivu i istoj upotrebi materija, s tim što je nagoveštaju, ratne pošasti, kakav je kod Velickovica, Dražen Kovacevica predpostavio potpun vizuelni izraz i ponudio zanimljivu ”Seobu Srbalja“ videnu odastraga.

Vrlina ovog stripa je, odista, u tehnickoj i grafickoj inventivnosti: Kako bi izrazio nadolazak htonskog cudovišta (tabla 41), potresanje zemlje izraženo je, graficki, asimetricnim rasporedom kvadrata. Crtac redovno igra na plongeeu i contre plongeeu, dok jedna od prepoznatljivosti rada Dražena Kovacevica jesu table koje sadrže tri osnovne sekvence ili, uslovno receno, tri kaiša. Središnji, široki, plan-kaiš, neretko, kontekstualizira radnju koja se odvija pre i nakon njega. Osecamo, uostalom, da je crtac stvarao table sa ciljem ostvarivanja principa ravnoteže, njihovim kontrastiranjem i simultanošcu. Pored ovakvih arhitektonskih igara, oko postaje plen igri boja i tonova. Nijedna stripovna sekvenca ne slici prethodnoj, razlicitom grafickom pristupu pripaja se i razlicit tretman boja. Sve konkuriše oneobicavanju i obnavljanju. Crtac je polagao vremena i na izradi dekora, enterijera, te osmislio ikonografiju i arhitekturu jednog drugovetnijeg srednjeg veka (ansambl tapiserija, dvorske odaje tabla 25, 28-29). Posmatrano sa grafickog stajlišta, "Sedam ratnika Korota - II" doima se kao najprivlacnija epizoda serijala, srecan znamen buducih ostvarenja.

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No137.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

IN THE ARMY NOW (2)

VOJNI ROK TRAJANJA

Now you remember what the draftsman said
Nothing to do all day but stay in bed
You're in the army now
Oh, oh, you're in the army now

You be the hero of the neighborhood
Nobody knows that you left for good
You're in the army now
Oh, oh, you're in the army now
Status Quo, IN THE ARMY NOW

Kao sto ste verovatno pogodili po naslovu iznad naslova, u trenutku dok udobno zavaljeni u stolicu ovo citate na malim ekranima vasih monitora ja gusterisem u Vojsci Srbije i Crne Gore. Da, u zivotu svakog profesora engleskog jezika, kolumniste Strip Vesti i urednika Strip Pressinga dodje i taj sudbonosni cas u kome Vojska Srbije i Crne Gore upucuje jedan od onih srdacnih poziva na gostovanje u trajanju od osam meseci koji se naprosto ne moze odbiti. U mom zivotu nastupio je takav trenutak, i s obzirom da je PVO u Kragujevcu prosto vapio za mnom – nisam mogao (a ni smeo) da ih razocaram.

Na njegovu srecu, moj kourednik u Strip Pressingu Dejan se skinuo pre nesto vise od mesec dana (na moju nesrecu uvalio mi je sivomaslinastu stafetu gadosti), tako da Strip Pressing nastavlja svoju egzistenciju po starom. Sta to sad znaci, pitate se vi? To znaci da je novi broj spreman i da se ceka da prodje Nova Godina da ode u stampu (mali savet – izbegavajte da nesto stampate u decembru jer svi stampari mlate lovu radeci cestitke i kalendare). Posle toga u planu je jedan album, a za sledeci redovan broj posle njega gomila iznenadjenja. Strip Pressing gura dalje, nemajte brige.

Znam da ce ova vest obradovati mnoge a jos veci broj vas razestiti – Dejan preuzima i moju kolumnu. Mislim da se svi vrlo dobro secamo sta se desilo poslednji put kad je Dejan potpisivao Juznjacku Utehu, i mislim da se nase ocene njegovog angazmana u Strip Vestima jako razlikuju, posto ja i dalje smatram da nema nicega loseg u tome da se stvari svojski protresu s vremena na vreme sto Dejan jako lepo radi. S obzirom da je kolumna moja, to znaci da meni pripada i pravo da je poverim onome kome zelim, a taj neko je u ovom trenutku Dejan. U zdravlje mu dakle bilo pisanje pod trejdmarkom Juznjacka Uteha, a vama zelim da ne popizdite skroz dok se ja vratim... Ma koga ja to farbam?! Zelim vam da odlepite skroz, a znajuci Deksa, to ce se i desiti...

Toliko od mene. Gledacu da se tu i tamo ukljucim s lica mesta zlocina ili da stogod prigodnog nazvrljam u vremenu kad mi to pesadijska obuka dopusti... I da sacuvam ono malo zdravog razuma sto mi ga je bavljenje stripom ostavilo!

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (196)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

"O, KAKO TUŽNIH LJUBAVI IMA ..."

Treba li se oženiti djevojkom u koju si zaljubljen?

Ne brinite, kolumna je i dalje o stripu, premda i opet o egzistencijalističkim dilemama vezanim uz rad na njemu. Velik dio moje stripaške generacije, naime, našao se u stripu iz ljubavi. Ne poput klasika koji su se u stripu obreli slučajno, kad je tek nastajao, i svojim talentom od njega stvorili nešto. Ni poput veterana koji su u njemu vidjeli dobru zaradu ili naših neposrednih pretšasnika koji su htjeli dizati revoluciju i stvarati umjetnost. Mi smo se, klinci, jednostavno zatreskali - strip je bio najljepša stvar na svijetu i mi smo mu se udvarali dok se nije sažalio na nas i postao nam milosnicom. Da bi se danas našli pred pitanjem "A što sad?".

Deklarativno, svi i dalje volimo strip. Ali to već ponekad zvuči kao da se ispričavamo ("Ma, znaš kaj, stari, ja je i dalje volim ...!"); nema onog prvotnog žara kada se svaki dan sjedalo za crtaći stol s radošću otkrivanja; ušli smo u rutinu u kojoj točno znamo što će se u spavaćoj sobi dogoditi kad se ugasi svjetlo. Počeli smo i šarati naokolo: storyboardi za reklame od koji pola nikad neće biti snimljeno, vinjete za bezbrojne udžbenike, ilustracije za šarene novine - svi ti one-night standovi od kojih se privremeno osjećamo zaposleno, traženo, voljeno i dobro, da bi se poslije pitali koju nam je kitu to trebalo. Jest, naša ljubav ne privređuje dovoljno i morali smo se snaći, ali možda, ipak, da smo je dovoljno voljeli, možda su se ti novci mogli i na stripu zaraditi ...? I onda dođe trenutak kad se moramo upitati želimo li, bez obzira što se sjećamo da ga volimo, doista i živjeti sa stripom? Da se upitamo, kako Šokre jučer reče, "Tko smo?".

Trenutačno u Hrvatskoj postoje dva - za ne vjerovat'! - strip časopisa otvorena domaćem stripu, ali se Dule i ja susrećemo sa sličnim fenomenom: uprkos dugogodišnjem naricanju za revijom, ladice se autora pokazuju praznim, a obećanja i glasno iskazane želje za sudjelovanjem samo rijetko urode i nacrtanim stripom. Izlika je bezbroj i zvuče iskreno, ali na pitanje "Tko smo?" samo oni još nedokazani glasno uzvikuju "Crtači stripova!". Oni drugi odgovaraju s "Ma, volim te, draga!" i odlaze u noć, na neku štangu, prepuštajući strip zagrljaju mlađih ljubavnika.

Tako valjda mora biti.

sadržaj

9.

MOJ POGLED (84)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

DOMAĆE-STRANO

Moja koncepcija strip izdanja je dobila svojevrsnu kritiku od strane ekipe iz kotorskog strip kluba. Kako može strani strip pomoći domaćem? Zašto ne domaća strip revija?

Neke stvari ću morati da ponovim, neke stvari ću dodati kao argumente.

Prvo, u mojoj koncepciji, kao što sam napisao, vidim domaći strip. I to ravnopravno sa stranim. Tu još uvek stojim kod ranije rečenog. Ne domaći strip u geto. Ne domaći strip unapred osuditi na propast, samo da bi se neka revija zvala "domaćom". Domaći i licencni strip zajedno. Ravnopravno da stiču publiku. Domaći autori svoje mesto u časopisu treba da dobiju zato što rade dobar strip. A radiće ga kada budu imali sa kim da se takmiče za svoje mesto. Protiv toga sam da primarni uslov za objavljivanje nekog stripa bude to što je "delo domaćeg autora", a da kvalitet, kombinovan sa brojem strana i brojem pristiglih radova, bude vrsta sekundarne selekcije.

Domaćem stripu će se najbolje pomoći ako se autori nateraju da rade i ako budu morali da prate visoke kvalitetne standarde. U odnosu na ogroman potencijal malo je domaćih autora uspelo napolju, samo zato što nisu imali sa kime da se takmiče. Zato što im je servirana priča da "svakakvih" stripova ima napolju pa se ne mora mnogo truditi da bi se uspelo.

Za uspešnu strip reviju treba velika reklama kao i za bilo koji drugi časopis koji zavisi od prodaje i od tiraža. Reklamu domaći izdavači ne mogu da plate. Ali, ako neko tri godine reklamira Spajdermena, neka je reč o filmu, to je besplatna reklama i za strip magazin koji će na naslovnoj strani predstaviti pomenuti strip. Ako desetine i stotine klinaca sa net-a skidaju 100 metaka, i pokazuju ga drugarima kao sjajno delo, znači da i taj strip ima formiranu publiku. Nakon stotina klinaca što su, takođe, skidali sa net-a Hellboy-a i nakon reklame vezane za snimanje filma po tom stripu takođe ima stotine poklonika koji će ga kupiti. Liga izuzetnih džentlmena je film koji se izuzetno traži, šta god fanovi tog stripa govorili o njemu, i mnogi će hteti da vide i taj strip. Snima se novi Betmen, Derdevil, Zvezdani ratovi... i sve je praćeno velikom reklamom i pompom i sve je to reklama koja će pomoći prolaznicima da skrenu svoj pogled na kioske ako vide poznat naslov. A kada im uz to prodaš i neki strip domaćih autora imaš prave šanse da pomogneš kategoriji zvanoj "domaći strip".

Pogrešno je tražiti od čitalaca da stripove kupuju samo zato što su domaći. Treba da ga kupuju zato što je dobar. Treba da se nakon toga prijatno iznenade da ga radi neko naš, neki komšija iz susedne ulice.

Da, jesam li rekao da je nije reč o inicijativi već o nekim mojim razmišljanjima kako bi trebala da izgleda uspešno komercijalno strip izdanje. Jesam li rekao da je cilj da što više ljudi u svoje ruke uzme strip. Da što više ljudi zavoli strip i da se iz te gomile stvara nova zrela čitalačka publika? A kada se to stvori, onda više nema priče o domaćem i stranom stripu već o dobrom i lošem.


PS. A deo odgovora leži i u Macanovoj današnjoj kolumni. Baš mi je slučajno pomogla da ispriča deo koji sam hteo odložiti za iduću nedelju. Mesečnu reviju treba redovno popunjavati!!!


DODATNI POGLED:
Vilintuljkova družina je stigla do četvrtog nastavka, table, pa vi vidite vredi li podstrek rokova koje uslovljava ritam nedeljnog stripa na net-u?!
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak
Možda oko nove godine bude još jedan web strip?!

sadržaj

10.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan Banjanin su obezbedili sledeće priloge:

STRIP, KONKURS I MLADI

Izdavačka kuća Publika d.o.o., Sarajevo, koja je u prošli petak, 28. novembra, organizirala promociju stripa Enkija Bilala 32. decembar, objavljuje Konkurs za najbolji strip. Nagrada "Publika" pokreće se s ciljem poticanja i oživljavanja strip-scene u Bosni i Hercegovini, kako bi se otkrili talentovani mladi strip-crtači i kako bi se omogućilo objavljivanje njihovih radova. Pravo natjecanja imaju svi državljani Bosne i Hercegovine. Prikupljanje natječajnih radova će trajati do 28. februara 2004. Objavljivanje rezultata bit će 31. 3. 2004. godine.

Kandidati mogu podnijeti ili poslati više radova u originalu, obima od dvije do osam tabli za svaki rad. Veličina stranice mora biti manja od A3 formata hartije (297×420 mm). Odabir teme, žanra i autorski pristup za konkurs je potpuno slobodan. Jedan rad može biti rad jednog, dva ili tri autora (scenarij, crtež, kolor). Treba posebno navesti naziv rada, autora, tehniku i godinu nastanka djela. Tekst u stripu mora biti na jednom od jezika naroda ex-jugoslavenskih zemalja.

Natječaj je anoniman, a table se šalju pod šifrom. Šifra mora biti čitko ispisana na vanjskoj strani omotnice u kojoj se rukopis šalje, i na prvoj stranici rukopisa. Uz radove se prilaže i zapečaćena koverta, na čijoj vanjskoj strani, također, mora biti ispisana šifra, a u koverti priloženi svi relevantni podaci o autoru. U toj koverti mora biti i disketa ili CD-ROM s tablama. Koverta s podacima o autoru otvara se komisijski, u prisutnosti svih članova žirija za ocjenjivanje prispjelih rukopisa.

Na prijedlog žirija se dodjeljuju: glavna nagrada "Publika" (u vrijednosti od 1.000 KM), nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip-jezika (500 KM), nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip-jezika (500 KM), nagrada za najbolji scenarij (i) ideju (500 KM), te specijalna nagrada žirija ili sponzora. Svi nagrađeni radovi će biti objavljeni u magazinu Dani, i tokom mjeseca aprila izloženi u Školi stripa, CSI.

Izdavačka kuća Publika će nakon konkursa a u roku od godinu dana od dana objavljivanja rezultata natječaja objaviti album sa najboljim radovima. Autori svoje radove, mogu slati na adresu: Publika d.o.o. (za najbolji strip), Odobašina 48, 71000 Sarajevo, BiH. Sve dodatne informacije učesnici natječaja mogu dobiti izravno ili na telefone: 033/660-291, 061/227-794; kao i putem e-maila: publika33@bih.net.ba.

Objavljeno: DANI, Sarajevo, 05.12.2003. i
Objavljeno: DANAS, Beograd, 10.12.2003. godine

ISTORIJA STRIPA

BONELIJEV SAVRŠENI NJUH

Ima izdavačkih kuća čiji opstanak zavisi od imena autora čije će stripove objavljivati, tako da one kuće koje su objavljivale radove autora kakav je Pratt, Moebius, Hermann, Kordej..., mogu da se pohvale da su imale sreće. One druge, s manje sreće, morale su se zadovoljiti saradnjom sa prosječnim autorima. Kod takvih kuća se ponekad mogao naći i po koji kvalitetan strip, ali ne u tolikom broju da bi se mogli zadovoljiti apetiti publike. Takve kuće su uglavnom imale kratak rok trajanja. Ipak uvijek postoje izuzeci. Jedan od tih izuzetaka, koji se, osim u rijetkim prilikama, nikako ne može pohvaliti kvalitetom svojih autora, a ipak opstaje na tržištu već skoro pola vijeka, svakako je italijanska izdavačka kuća “Bonelli”.

Bonelli je nastao nakon Drugog svjetskog rata, u periodu kada je Italija pokušavala da vrati svoj ugled u svjetskom kulturnom životu, dok je, u isto vrijeme pokušavala da, u tom istom svijetu stvori svoj autentični imidž. Kako je pokušaj da se vrati popularnost stripova koji su se objavljivali prije rata propao, jer više niko nije htio da se zamara avanturama Mandraka i Fantoma, pa čak ni Fleš Gordona, jer su u periodu poslije rata i stradanja sve te akcije izgledale banalno, bilo je više nego očigledno da se mora smisliti nešto novo. Ne zna se da li je Gian Luigi Bonelli, mladi i talentovani pisac, imao baš to na umu, ili je pukom slučajnošću potrefio žicu kod čitalaca, pokušavajući da svoju suprugu Teu, koja je bila vlasnik kuće, izvuče iz finansijske krize. U svakom slučaju, uspjeh kuće Bonelli počinje upravo tada.

Nema ničeg originalnog u izumu Gian Luigi Bonelli-ja. Čovjek je jednostavno uključio kliker, proanalizirao svjetske trendove i bacio se na posao. U to vrijeme, najpopularniji žanr, sa obije strane okeana bio je vestern. Bonelli je jednostavno smislio lik, američkog rendžera pod direktnim uticajem John Njayne-a i njegovih filmova i napisao tipičnu priču o pobjedi pravde nad nepravdom. Nosilac te priče zvao se Tedž Njiller.

Tedž Njiller je bio tipičan američki ja-najbrže-potežem-pištolj tip heroja, ali pisan rukom Italijana. To je u to vrijeme bila sigurna formula za uspjeh. Ipak, iako je kuću Bonelli izbavila iz finansijskih problema, takva verzija Tedž Njiller-a nije mogla dugo opstati, jer je objavljivana u vidu kratkih pisanih romana. Publika se brzo zasitila i bilo je potrebno smisliti još nešto, što će Tedž-a zadržati na tržištu. Tu na scenu stupa mladi Sergio Bonelli (sin), koji je početkom pedesetih prešao na vodeće mjesto u kući. Vidjevši uspjeh drugih izdavačkih kuća, koje su u svom repertoaru imale strip izdanja, a kako je i sam bio veliki ljubitelj stripa, odlučio je da angažuje crtače i Tedž-a pretoči u strip. To je bio prvi veliki komercijalni uspjeh Bonelli-ja. Od tada, pa do dan danas, Bonelli Editore je išao samo uzlaznom linijom. Iako stripovi koje je Bonelli objavljivao ne spadaju u onu umjetničku kategoriju stripa, mora im se odati veliko priznanje, jer su generacije i generacije odrasle na njihovim stripovima, a većina čitalaca je upravo preko njihovih izdanja ušla u svijet stripa.

Sergio Bonelli je osmislio i kako će izgledati njihova izdanja. Svi njihovi stripovi su štampani crno-bijeli, na jeftinom papiru, sa malo debljim kolor koricama. Čak je i format smanjen u odnosu na druga strip izdanja tog vremena. Taj je format i ostao poznat kao Bonelli format. To im je omogućilo jeftinu štampu, ali i nisku prodajnu cijenu izdanja, pa su njihovi stripovi bili dostupni svima. Sergio Bonelli-ju je preostalo samo da skupi dobre scenariste i jeftine crtače, talentovane tek toliko da isprate scenario koji im se ponudi. Ispostavilo se da je za te stvari imao savršen njuh. Tako su se u Bonelli-jevim izdanjima našli likovi, koje su, bez obzira na kvalitet, svi čitali i svi ih pamte. To su: Blek, Zagor, Marti Misterija, Dilan Dog, Natan Never, Kit Teler, Kapetan Miki i mnogi drugi manje ili više poznati stripovi.

Većina Bonelli-jevih stripova je rađena na jednostavnom Sherlock Holmes principu: glavni lik + pomoćnik, pa kao što Holmes ima Dr. Njatsona, tako Blek ima Dr. Okultisa, Zagor Čika, Marti Misterija neandertalca Javu, Dilan Dog Gruča Marksa... Razlika je jedino u temama, a one su zavisile od svjetskih trendova. Tako je, kada se u svijetu najviše pričalo o sedam svjetskih čuda nastao Marti Misterija (Martin Mistere), poznat kao detektiv nemogućeg, a kada je horor kao žanr osvojio svijet, nastao je Dilan Dog. Jednostavna formula, ali efikasna. Što je kuća Bonelli dokazala i tokom sedamdesetih, kada je stripovima u Italiji pala popularnost zbog pojave otvaranja mnogih privatnih TV stanica. Jedini stripovi koji su u to vrijeme ostali u rukama čitalaca bili su upravo Bonelli-jevi.

Pored Marti Misterije, koji je kvalitetom priče i crteža jači od ostalih Bonelli-jevih izdanja i Dilan Doga, za čije su se pojedine epizode angažovali i pojedini crtači svjetskog ugleda, strip koji svakako (sa umjetničke strane gledišta) privlači pažnju jeste Ken Parker, autora Iva Milazzo-a, o kome će posebno biti riječi. Ostali stripovi spadaju uglavnom u kategoriju koja se naziva Pulp, ali su ipak uvijek rado čitani i ostali su u srcima mnogih generacija čitalaca. Tokom osamdesetih, samo u Italiji je prodato 25 miliona Bonelli-jevih stripova, a danas se svrstava u vodeće svjetske izdavačke kuće, rame uz rame sa Marvelom, DC-jem, Casterman-om, Dargaud-om i velikim japanskim čudom zvanim “Manga”.

Nikola Ćurčin


Ovaj članak je prenesen sa sajta dnevnog lista POBJEDA, Podgorica, od 06.12.2003.godine. Sva prava zadržana.

sadržaj

11.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-NOMINACIJE ZA ANGOULEM 2004

NAGRADA ZA NAJBOLJI NOVI ALBUM
Soupe Froide, de Charles Masson - Casterman
Palaces, de Simon Hureau - Ego comme X
Kuklos, de Sylvain Ricard & Christophe Gaultier - Soleil
Ludologie, de Ludovic Debeurme - Cornélius
Betty Blues, de Renaud Dillies & Anne-Claire Jouvray - Paquet
Hector Umbra, de Uli Oesterle - Akileos
La tendresse des crocodiles, de Fred Bernard - Editions du Seuil

NAGRADA ZA STRIP ZA MLADE (9-12 GODINA)
Les Profs T5, Chute et cours, de Pica et Erroc - Ed Bamboo
Sillage T6, Artifices, de Morvan & Buchet - Delcourt
Bételgeuse T4, Les cavernes, de Léo - Dargaud
L'héritage d'Emilie T2, Maeve, de Magnin - Dargaud
Luuna T2, le Crépuscule du lynx, de Crisse &Keramidas - Soleil

NAGRADA ZA NAJBOLJI CRTEŽ
Blacksad T2, de Guarnido & Canales - Dargaud
PingPong T1, de Matsumoto Taiyo - Delcourt
Le Curé, de De Metter - Soleil
Les Contes du 7eme Souffle T2, de Adam & Nicol - Vents d'Ouest
Léviathan, de Jens Harder - Éditions de L'An 2
Hulk T2 - Banner, de Azzarello & Corben - Panini Comics
Le commis voyageur T1, de Seth – Casterman

NAGRADA ZA NAJBOLJI SCENARIO
Sandman la saison des brumes, de Neil Gaiman - Delcourt
Cuervos T1, de Marazano & Durand - Glénat
Caravane, de Bernard Olivié & Jorge Zentner - Frémok
Mémoires d'un commercial, de Morvandiou - Les Requins Marteaux
Planetes, de Makoto Yukimora - Panini Comics
La grippe coloniale, de Huo-Chao-Si & Appolo - Vents d'Ouest
La Ligue des Gentlemen Extraordinaires T3 & T5, de Alan Moore & Kevin O' Neill - Editions USA

NAGRADA ZA NAJBOLJI SERIJAL
20th Century Boys de Naoki Urasawa - Panini Comics
Bouncer, de Boucq & Jodorowski - Les Humanoides Associés
Stéphane Clément, chroniques d'un voyageur, de Ceppi - Les Humanoides Associés
Sambre, de Yslaire – Glénat
Donjon, de Sfar & Trondheim – Delcourt
Bételgeuse, de Léo – Dargaud
Blackhole, de Charles Burns - Delcourt

PRIX DU PATRIMOINE
M le magicien de MA - L'Association
L'Anthologie d'A.B. Frost - Éditions de l'An 2
Ayako, de Osamu Tesuka – Delcourt
Coups d'Éclat, de Yoshihiro Tatsumi - Vertige Graphic
Social Fiction, de Chantal Montellier - Vertige Graphic
Lycaons, de Alex Barbier – Frémok
Clifton l'Intégrale, de Macherot – Niffle

PRIX DU MEILLEUR ALBUM
L'Ascension du Haut Mal, de David B. – L'Association
Le combat ordinaire, de Manu Larcenet – Dargaud
Lupus, de Frédérik Peeters – Atrabile
Broderies, de Marjane Satrapi – L'Association
La Vie de ma Mere, de Chauzy & Jonquet – Casterman
Daredevil T4 & T5, de Bendis & Maleev – Panini Comics
Blonde Platine, de Adrian Tomine – Éditions du Seuil

Na internetu možete videti naslovne strane tih stripova kao i pročirtati nešo o njima. Naravno, možete i glasati za pojedine naslove jer se tako dodeljuje nagrada publike. Sve to putem sledećih web stranica:
BDparadisio, BDselection, ToutEnBD

sadržaj

12.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Izdavačka kuća Publika d.o.o., Sarajevo, koja je u prošli petak, 28. novembra, organizirala promociju stripa Enkija Bilala 32. decembar, objavljuje Konkurs za najbolji strip. Nagrada "Publika" pokreće se s ciljem poticanja i oživljavanja strip-scene u Bosni i Hercegovini, kako bi se otkrili talentovani mladi strip-crtači i kako bi se omogućilo objavljivanje njihovih radova. Pravo natjecanja imaju svi državljani Bosne i Hercegovine. Prikupljanje natječajnih radova će trajati do 28. februara 2004. Objavljivanje rezultata bit će 31. 3. 2004. godine.

Kandidati mogu podnijeti ili poslati više radova u originalu, obima od dvije do osam tabli za svaki rad. Veličina stranice mora biti manja od A3 formata hartije (297×420 mm). Odabir teme, žanra i autorski pristup za konkurs je potpuno slobodan. Jedan rad može biti rad jednog, dva ili tri autora (scenarij, crtež, kolor). Treba posebno navesti naziv rada, autora, tehniku i godinu nastanka djela. Tekst u stripu mora biti na jednom od jezika naroda ex-jugoslavenskih zemalja.

Natječaj je anoniman, a table se šalju pod šifrom. Šifra mora biti čitko ispisana na vanjskoj strani omotnice u kojoj se rukopis šalje, i na prvoj stranici rukopisa. Uz radove se prilaže i zapečaćena koverta, na čijoj vanjskoj strani, također, mora biti ispisana šifra, a u koverti priloženi svi relevantni podaci o autoru. U toj koverti mora biti i disketa ili CD-ROM s tablama. Koverta s podacima o autoru otvara se komisijski, u prisutnosti svih članova žirija za ocjenjivanje prispjelih rukopisa.

Na prijedlog žirija se dodjeljuju: glavna nagrada "Publika" (u vrijednosti od 1.000 KM), nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip-jezika (500 KM), nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip-jezika (500 KM), nagrada za najbolji scenarij (i) ideju (500 KM), te specijalna nagrada žirija ili sponzora. Svi nagrađeni radovi će biti objavljeni u magazinu Dani, i tokom mjeseca aprila izloženi u Školi stripa, CSI.

Izdavačka kuća Publika će nakon konkursa a u roku od godinu dana od dana objavljivanja rezultata natječaja objaviti album sa najboljim radovima. Autori svoje radove, mogu slati na adresu: Publika d.o.o. (za najbolji strip), Odobašina 48, 71000 Sarajevo, BiH. Sve dodatne informacije učesnici natječaja mogu dobiti izravno ili na telefone: 033/660-291, 061/227-794; kao i putem e-maila: publika33@bih.net.ba.

Već dugo meseci stoji na Dark Horse-ovom sajtu jedna sličica sa natpisom "MIKE WANTS YOU for the Dark Horse Army". Nisam obratio pažnju na to o čemu je reč već sam nastavio da tražim šta me je interesovalo. Zato tek sada, nakon što me je Sibin pitao da li znam za DH konkurs i podstakao da ponovo posetim sajt i pogledam o čemu je reč, prenosim njihov poziv autorima. Ukratko, traže nove serijale, nove autore (sam autor ili tim crtač-scenarista). Treba im poslati desetak strana prve sveske stripa kao i sinopsis za ostalo. Rok je 31. decembar. Kasno stiže informacija ali može biti od koristi onima koji eventualno već imaju nešto urađeno. Takođe, ako šaljete radove morate skinuti i, za ovu akciju drugačiji, Submissions Agreement. Link za taj PDF fajl je sledeći: http://images.darkhorse.com/images/newrecruits/recruitperm.pdf
A stranica gde možete pročitati propozicije "konkursa", koje doduše sada i vama prenosimo putem SVesti, je http://images.darkhorse.com/images/newrecruits


Mike Richardson Wants You to Join the Dark Horse Army
Think you have what it takes to make it in comics? Do you have a burning desire to write and/or draw comics? Do you feel you possess a unique vision for what comics can be? Do you have an exciting, original idea that you can't believe nobody has thought of before? The Dark Horse Comics' New Recruits program is your chance to present your work to a publisher -- someone with the power to make your comics dreams a reality!

Ask any working professional what the hardest part of working in comics is, and they're bound to tell you that it's breaking in. Getting an editor -- or, better yet, a publisher -- to look at your work takes determination, patience, and sometimes a great deal of luck. Here's where Dark Horse can help: we guarantee that (provided you follow the guidelines below) publisher Mike Richardson will personally review your proposal!

Dark Horse "New Recruits" Submission Guidelines We're looking for finished proposals -- story and art -- from writer-artists or writer-and-artist teams who have a story to tell. Writers with story proposals without an artist attached, or artists wishing to submit art-only samples for consideration, should go through Dark Horse's standard submissions process The Dark Horse New Recruits program is for writer-artists or writer-and-artist teams who have original, story-and-art proposals only.Your proposal may be for a series of any length, but keep in mind the realities of publishing: a shorter story (one- to four-issues in length) will usually have a better chance of seeing publication than a longer one.

What to Submit

1.
If you're proposing a four-issue series, it's not necessary that all four issues be completed, but you should have at least ten consecutive pages of the first issue completed, plus a concise outline of the rest of the story. The more of your story that you can show, the better. You need not provide a cover illustration for your proposal if you feel that single-illustrations are not your strong suit.
Remember, this is an opportunity that may never come around again, so put your best foot forward. The more complete your story, the better your chances. Make sure you're submitting clean, readable copies of your work (never send original art), and that your name and phone number are on each page. Elaborate binders or folders are not necessary, as Mike will be reviewing your work - not its package.

2.
Each proposal must be accompanied by a completed New Recruits Submission Form, signed by all parties involved in the proposed story. The entry form is necessary for Dark Horse to read your submission. Proposals without completed entry forms will be returned unread. Entry forms will be available at all proposal drop-off locations at this year's conventions, or you can download a printable Submission Form from the button at right (underneath the graphic of Mike Richardson).

3.
Each proposal must be accompanied by a self-addressed, stamped envelope large enough -- and with sufficient postage -- to return the proposal to you. We cannot guarantee that proposals without a SASE will be returned.

4.
Place your proposal, Submission Agreement, and SASE together in a securely sealed envelope. Make sure that your name and address and the words "New Recruit" are written on the envelope.


You can drop off your proposals at the "Recruiting Station" at the Dark Horse Comics booth at the following conventions: Comic-Con International (July 17-20, San Diego, CA), Wizard World (August 8-10, Rosemont, IL), or Wizard World West (November 22-24, Dallas, TX).

If you cannot make it to one of the above conventions, don't despair! You may also mail your proposal (along with a completed entry form and a SASE) to:
New Recruits
Dark Horse Comics
10956 SE Main St.
Milwaukie, OR 97222

The New Recruits program ends December 31, 2003.

sadržaj

13.

PISMA ČITALACA

mail

NVO “Andrija Maurovic” Kotor”
E-MAIL: vitko@cg.yu

Inicijativa za Otvaranje Spomen Galerije: “ANDRIJI MAUROVICU”

Postovani prijatelji i Stripautori:

Od Strane NVO : “Andrija Maurovic” Kotor je od nedavno pokrenuta Inicijativa koja ce imati ne samo Kulturni znacaj za Grad Kotor vec I za “Drzavnu Zajednicu” Srbije I Crne Gore.

Otvaranjem jednog ovakvog prostora na prostoru Crne Gore sticu se uslovi Da se strip u Crnoj Gori konacno I definitivno shvati kao jedna ozbiljna umjetnost.

Upucujemo apel svim StripAutorima da se ozbiljno ponesu prema ovom Projektu i svojim ucescem u njemu daju svoj puni doprinos ovoj akciji.

Naredni Projekti i Mali Komentar

U Strip Vestima smo dosta toga mogli procitati o Projektu Gospodina Zlatka Milenkovica za neophodnoscu objavljivanja jedne Strip Publikacije Po uzoru na Marvel Dark Horse Comic...

Ne znam koliko uopste Strana Strip Scena moze da doprinese ponovnom Vecem interesovanju za Strip kod nas.

Ali se pored svega toga postavlja jedno kljucno pitanje sta je sa domacim Stripom ima li ga? Koliki je njegov domen? I dalli ce mo jos uvjek cekati da nam od godine do godine stigne koji domaci strip album ili da cekamo neki novi Strip Fanzin. Bilo kako bilo osim “Stripoteke” covjek na danasnjem trzistu (misli se na ovom nasem) I nema neki veliki izbor Strip izdanja kako je to bilo nekad uglavnom nailazimo na neka reizdanja i to u malim kolicinama. Velika je potreba za izdavanjem jednog domaceg Strip magazine ali se u svemu tome kao I uvjek postavlja pitanje ko ce da snosi troskove za sve to. Uvjek imate ljudi koji hoce krompir prije nego sto se klica zametne. E zbog ovakvog stanja, a I onog ekonomskog oko nas izgleda da cemo jos dugo cekati na neku doml izdanje koje bi bilo dostupo svugdje.

Moj Cef – Jedno Vecernje Nevreme
Novi Fanzin NVO: Andrija Maurovic Kotor koji je spreman za April Mjesec.

Napomena:
Molimo sve StripAutore da svoju podrsku projektu I radove mogu slati na E-mai: vitko@cg.yu

From: Sasa <zograf@panet.co.yu>
Subject: prilog za pisma citalaca


U Strip Vestima br 244 je objavljeno pismo Vladimira Karakuševića iz Montreala - Vladimir je prosledio nepotpisan članak iz nekog američkog (ili kanadskog) časopisa. Javljam se zato što znam ime autora reprintovanog članka (Alan Ford - Big in the Balkans). Ahem, autor članka sam ja, tj. dolepotpisani. Priznajem da nisam ni znao za reprint u prekobarskom časopisu, ali nemam ništa protiv širenja i preštampavanja istog. Inače, članak je izvorno bio objavljen u katalogu prvog izdanja strip festivala GRRR! u Pančevu, 2002. godine, povod je bila izložba originalnih crteža stripa Alan Ford, koje je Magnus nacrtao još tokom ranih sedamdesetih. Bila je to prodajna izložba, možda prva te vrste u nas. Razume se, postoji i verzija teksta na srpskom, s obzirom da je katalog u celosti dvojezičan.

Pozdrav svima!

Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf

sadržaj

14.

LINKOVI

Strip Vesti

I dalje vam predstavljamo linkovi koje nam je iz grčkog časopisa "9" preneo Dragan Apostolović:

Ryoichi Ikegami - Japan
http://www.geocities.com/Hollywood/Set/9078/sindex.htm

Edgar Pierre Jacobs - Belgija
http://www.multimania.com/epjcollectors/

Benito Jacovitti - Italija
http://www.jacovitti.it/

Juan Lopez Fernandez - Španija
http://www.ctv.es/USERS/xjan/home.html

Jean Richard Geurts - Belgija
http://perso.club-internet.fr/moramfo/sommaire.htm

Sydney Jordan - Škotska
http://www.fumetti.org/jordan/en/jhenhome.htm

Andre Juillard - Francuska
http://perso.wanadoo.fr/ehl/bd/ Masakazu

Katsura - Japan
http://perso.wanadoo.fr/katsura/k2r_01.htm

Walter (Walt) Crawford Jr - SAD
http://www.igopogo.com/
http://www.nauticom.net/www.chuckm/

Arkas - Grčka
http://www.arkas.gr

Henry (Hank) King Ketcham - SAD
http://www.hankketcham.com/

Jack King Kirby - SAD
http://www.kingkirby.com/

Yukito Kishiro - Japan
http://www.yukito.com/

James Kochalka - SAD
http://www.indyworld.com/kochalka/

Roy G. Krenkel - SAD
http://www.bpib.com/illustra2/krenkel.htm

sadržaj

15.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 13. do 19. decembra

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad