STRIP VESTI
Broj:
222
20.05.2003. Godina V

prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

  1. k 0 mik A z E ! # VI (6) (sei) - Strip Vesti
  2. STRIP RADIONICA U VELESU - Zlatko Krstevski
  3. STRIP I VIDEO IGRE - Aleksandar Manić
  4. VESTERN MOMAK U NAJBOLJIM GODINAMA - Ilija Bakić
  5. STRIP IZ GORNJEG MILANOVCA (3) - Borisav Čeliković
  6. PARISKI SPLEEN (57) - Franc
  7. JUŽNJAČKA UTEHA No 114. - Marko Stojanović
  8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (174) - Darko Macan
  9. MOJ POGLED (61) - zmcomics
  10. ŠTAMPA - štampa
  11. BERZA - mail
  12. LINKOVI - Strip Vesti
  13. DATUMI - Strip Vesti

Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora), u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.

Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu




UVODNIK...



Neću da kukam, samo da kažem da opet uvodnik nije mogao biti duži...:)

Eto, dok petljam oko uvodne reči setih se da sam zaboravio na sajt da postavim stranicu jednog autora koji je poslao svoju tablu i biografiju. Biće iduće nedelje. Kad bi češće slali svoje priloge za stranicu na kojoj predstavljam autore verovatno bi imao naviku da je ažuriram pa ne bih ovako olako napravio propust. Da, na vas prebacujem krivicu, neću je valda ostaviti samom sebi...:)


S poštovanjem,

Zlatko Milenković

sadržaj

1.

k 0 mik A z E ! # VI (6) (sei)

Ivana Armanini



k1 k2 k3 k4 k5 i

_ k _ 0 _ m _ i _ k _ A _ z _ E _ -#-6- ! _

:: kako se osjeca covjek savladan i obuzet ludilom? u nastojanju da odgovore na to pitanje psihijatri se u najnovije vrijeme sluze nekim drogama koje mozgu, kod posve normalnih ljudi, izazvati dusevna stanja vrlo slicna ludilu. o tim i drugim experimentima i njihovim rezultatima citajte i ovaj mjesec na ::

www.jedinstvo.hr/komikaze

:: sada je pronadjen nov postupak
umjetnog izazivanja experimentalnih psihoza! ::

vrijeme: non-stop
mjesto: www.jedinstvo.hr/komikaze
uho,grlo i nos: ivana armanini
mish i tastatura: (g)cvek, (s)cvek, fergus mixolydian

u novom broju:
IGOR HOFBAUER,ALEXANDAR ZOGRAF, WOSTOK, VJERAN PAVLAKOVIC, DUNJA JANKOVIC, MAJA VESELINOVIC, IVANA ARMANINI, IGOR COKO, IVAN KOSUTIC, VUK PALIBRK, SELJAK, KOSMOPLOVCI/RASA POPOVIC, LAZAR BODRODJA, ALEXANDAR OPACIC, VOLODJA

u pripremi:
CD#2 + strip_zin KOMIKAZE#2

radove saljite na adresu:
IVANA ARMANINI
SUBICEVA 26
10000 ZAGREB-CRO
+38598488409

iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii

support:
CLUBTURE / www.clubture.org
LITKON / www.litkon.org


sadržaj

2.

STRIP RADIONICA U VELESU

Zlatko Krstevski



Strip radionica u selu Gorno Vranovci, bila je odrzana od 13 do 14 lipnja (juni) 2003. godine u Velesu, Makedonija.

Ucesnici u radionici na tema "Strip za mir i strip za toleranciju", bili su 12 ucesnika iz Prilepa, Bitolja, Velesa i dio iz Gornih Vranovca, djece.

Strip radionicu su vodili: Zlatko Krsteski glavni koordinator projekta iz Centra za vizuelnu umjetnosti "Vizant", Aleksandar Biserkoski, pomocnik koordinatora radionice obojica iz prilep i Ljubomir Mihailov iz Velesa, Centar za naucnu fantastiku "Vizija".

Topli pozdrav iz Prilepa, Makedonija.

p.s. slijedeca balkanska radionica bice uskoro. Svoje prijave za ucesce mozete slati na slijedecu adresu:

Centar za vizuelna umetnost "Vizant"
ul. Dimo Narednikot br.58
7500 Prilep, Makedonija


za detaljne informacije mozete se javiti na slijedeci telefon: ++389 48 430 365
i na e-mail: aleks_mk@hotmail.com


sadržaj

3.

STRIP I VIDEO IGRE

Aleksandar Manić



Drugi Pariski salon stripa, odrzzan od 12. do 15. juna, okupio je 150 izlagacca medju kojima su se nalazile velike izdavaccke kuche Glena, Solej, Lombar, Kasterman i Dargo, kao i mnosstvo malih izdavacca i trgovaca retkim strip albumima. Tri izlozzbe, dvadesetak debata i veliki koncert strip crtacca bili su zanimljive prateche manifestacije, ali organizator je odluccio da obogati program i privucce sopstvenu publiku. Dodavssi poseban prostor posvechen francuskim autorima video igara i poklonicima manga stripova, Pariski salon zainteresovao je veliki broj mladih. Na jednostavan naccin, scenaristi, crtacci i infografisti pokazivali su kako se stvara video igra, a posetioci su mogli u da oprobaju nove igre i da uccestvuju na turniru tridesetak umrezzenih kompjutera.

Ljubitelji manga imali su priliku da vide ne samo originale velikih japanskih crtacca, nego da uccestvuju u pravom karaokeu sa pevanjem sspica iz japanskih serija crtanih filmova. Atmosferu je upotpunjavalo pedesetak manga fanova koji su izabrali svoje omiljene serije i preobukli se u kostime junaka. Sliccno svim strip festivalima u Francuskoj, najvechi deo publike provodi vreme neumorno ccekajuchi u dugim redovima da bi na unutrassnjim koricama albuma dobili crtezz i potpis autora. Derib, Sfar, Kortedjani, Sestak, Blan-Dimon i njihovih dve stotine kolega strpljivo su na sstandovima provodili po pola dana, crtajuchi i bojechi.

Prosslogodissnji pilot salon iskopirao je Angulemski festival na malom prostoru i sa malo novca. Rezultat i poseta bili su slabi, te je organizator morao da smisli sopstveni koncept i da pronadje mesto medju pedesetak strip festivala koji se odrzzavaju svake godine u Francuskoj. Spojivssi evropski strip, japanske mange i video igre, festival se neposredno obratio mladjoj publici koja svojim elanom i brojnosschu mozze da odrzzi ovaj mladi salon.


sadržaj

4.

VESTERN MOMAK U NAJBOLJIM GODINAMA

Ilija Bakić


Četiri decenije avantura poručnika Bluberija

VESTERN MOMAK U NAJBOLJIM GODINAMA

Američki "Divlji zapad" i sve što se na njemu dešava u drugoj polovini XIX veka, od višestrukih zlatnih groznica preko ratova Severa i Juga i sa Indijancima do pokoravanja beskrajnih prerija železnicom i telegrafom, imalo je svoj medijski odjek kod 'civilizovanijih' savremenika i sugrađana mladih Sjedinjenih država, najpre u štampi a zatim u bezbrojnim zabavnim romanima koji su podsticali maštu čitalaca svih uzrasta. I ostatak sveta nije mogao da izbegne zovu divljina i avantura s arhetipskim ukusom te one postaše izuzetno popularne. Mada su Amerikanci polagali pravo na mitologiju i ikonografiju onoga što će biti nazvano vestern, njihovom širenju i opstanku itekako su doprineli autori koji nisu ni zgazili na tle novog kontinenta. Karl Maj je započeo 'internacionalizaciju' ovih tema koje će postati svojevrsni žanr raširen u svim medijima.

U drugoj polovini XX veka, s ove strane velike bare, stasali su umetnici zahvaljujući kojima je vestern povratio svoju svežinu izgubljenu u besomučnim štanc proizvodima. Najpre je strip velemajstor Žozef Žiže Žilijen kreirao najpoznatijeg 'evropskog' kauboja Džerija Springa (reč je ozbiljnom kauboju jer u fahu humorističkih neprevaziđeni su Koko Bil, Italijan, i Talični Tom, Belgijanac); Spring je bio sasvim sposoban da stoji rame uz rame sa čistokrvnim američkim revolverašima i lutalicama. A onda su Žan Mišel Šarlije, oprobani scenarista, i Žan Žiro, mladi crtač na početku karijere, 1963.g. objavili album "Ford Navaho".

U glavnoj ulozi bio je mladi vojnik pod imenom Majk Stiv Donovan, poznatiji kao Bluberi, po svemu različit od ostalih vestern heroja; on je ružnjikav (crtan po liku glumca Žan Pol Belmonda), raščupan i često neobrijan, prgave naravi, spreman za tuču, psovke i pljuvanje, varanje na kartama, nedovoljno disciplinovan u stroju i na zadacima, ume da postavlja nezgodna pitanja, ne slaže sa (mal)tretiranjem Indijanaca - rečju nezgodan tip. Ali, uštogljenim kaubojima je ionako odzvonilo a na njihovo mesto su dolazili mnogo životniji momci. Već sledeće, 1964. godine u bioskope će stići špageri vestern "Za šaku dolara" Serđa Leonea i definitivno (zbog neinventivnosti i šlamperaja) oduzeti vestern Amerikancima (uprkos naporima Džona Forda ili "Bonance") pa će oni moći samo da kaskaju za evropskom verzijom svoje (kvazi)istorije (Sem Pekimpo je italijanski vestern recept vrlo brzo i uspešno 'poameričio').

Bluberijeva priča nije konstantna, dakle ne počinje se u svakoj epizodi od istih teza (široka prerija, loši momci i usamljeni junak) već se razvija, ima uspone i padove: od vojnika on postaje šerif, bakće se sa propalicama i ženama sumnjivog morala a velikih ambicija, kopačima zlata i crvenokošcima, zatim učestvuje u izgradnji železnice, vraća se u vojsku, ratuje, otkriva velike zavere, biva optužen i prinuđen da beži, velike ličnosti zalažu se za njegov slučaj, dokazuje svoju nevinost, pokušava da se oženi u čemu ne uspeva ali zato dobija mnogo para, kocka se iz dosade, lunja prerijama. Bilo je i nekoliko retro pričica o Bluberijevoj mladosti kao i 'produbljivanja' njegovog šerifovskog perioda, u izvođenju drugih crtača (kao što su Vilson, Vans oni, naravno, nisu mogli da se primaknu Moebiusu).

Za razliku od monolitnih tipova svaka godina urezuje se na Bluberijevo lice, kosa mu sedi, on ulazi u zrelo doba pune snage obogaćen velikim iskustvom življenja u vremenima i na prostorima gde se glava lako gubi. Šarlije je, kako su godine odmicale, pisao sve komplikovanije zaplete i širio ih na nekoliko albuma, što bi moglo da zamara čitaoce da nije Žiroovog besprekornog realističkog crteža. Zavidan grafički standard iz prvih epizoda Žiro je svakom novom epizodom podizao, zadivljujući slikama svekolike prirode, gradova, tvrđava i indijansih sela, ljudi i konja u pokretu. U jednom periodu Žiro je skrenuo u svedeni, grubi crtež bez detaljisanja ali se potom vratio prvobitnom bogatstvu.

Nakon Šarlijeove smrti 1989.g. Žiro nastavlja da, na radost brojnih poštovalaca, prati Bluberija, istina u sporijem ritmu što je svakako rezultat Žiroovih godina kao i zauzetosti drugim projektima. Naime, Žiro, paralelno sa karijerom pod svojim imenom, gradi i drugu pod imenom Moebius. Ova dva lika potpuno su, gotovo šizofreno, različita: dok je Žiro faktografski realista-perfekcionista, Moebius je uronjen u svetove naučne fantastike sa ezoterijskim sklonostima i nesputanom, fascinantnom crtačkom maštom u građenju bizarnih, kako brutalnih tako i devičanskih, svetova. Ipak, uprkos razlikama i prezauzetosti, i Žiro i Moebus postigli su maksimum stvaralačke zrelosti u strip žanrovima kojima se bave.

U godini svog 40-tog rođandana Bluberi je živi klasik koji se poštuje i uvažava. Njegove avanture su nezaobilazna lektira svakog, i starog i mladog, strip čitaoca i reper za razmeravanje kvaliteta svih novih vestern stripova koji su 'u radu' ili se tek stvaraju. Sa Bluberijem se i sam vestern, u strip verziji (ali i šire), popeo još jednu stepenicu više na putu ispunjavanja svoje pune umetničke zrelosti.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 1. jun 2003.godine


sadržaj

5.

STRIP IZ GORNJEG MILANOVCA (3)

Borisav Čeliković



VRHUNAC (1975-1987)

Pojava Eks almanaha, oktobra 1975. godine, početak je zlatnog doba strip produkcije Dečjih novina. Od starih izdanja još uvek izlazi Nikad robom i Mikijev almanah. Edicija Nikad robom gubi svoju raniju snagu i počinje da menja fizionomiju. Hiper produkcija je učinila svoje. Tokom 1975/76. dolazi do repriziranja ranijih epizoda Mirka i Slavka, a takođe i stripova iz prve serije Nikad robom (R.Bogićević, LJ.Filipovski, L.Korelc, S.Popović, Z.Sulić i dr.)Međutim objavljeni su i neki novi radovi S.Kuloazova, B.Plavšića, V.Hercoga, A.Muminovića, P.Radičevića i LJ.Filipovskog. Sa 586. brojem, oktobra 1976. edicija menja koncepciju i prerasta u časopis za negovanje revolucionarnih tradicija, u kome je strip u drugom planu. Ovo očigledno nije naišlo na odziv kod čitalačkog auditorijuma, pa već sa 595. brojem jula 1977. godine, dolazi do nove promene koncepcije. Edicija menja ime u Kurir i za nešto više od godinu dana izlaženja, do jeseni 1979, objavljen je veliki broj premijernih domaćih ostvarenja. Objavljeni su radovi I.Bednjaneca, A.Kozića, A.Muminovića, B.Plavšića, F.Planinca, Z.Zupana, M.Markovića, C.Galea, R.Petrovića-Race, J.Peternelja, M.Miletića, G.Zechela, Z.Sulića, B.Nikolića, R.Mijatovića i I.Koljanina.Ovo je bila labudova pesma edicije, pošto se neki od objavljenih stripova mogu ubrojiti u sam vrh jugoslovenskog stripa sa tematikom iz NOR-a. Tako se posle gotovo dve decenije ugasila edicija koja ima jedno od ključnih mesta u istoriji jugoslovenskog stripa.

Za deceniju i po izašlo je 538 redovnih i više vanrednih brojeva Eks almanaha. Ovo izdanje krasio je pre svega kvalitetan strip, a uz to od prvih stotinak brojeva šezdesetak je štampano u kolor tehnici, sa koje se potom postepeno prelazi na crno-belu štampu. Teško je prebrojati sve junake i njihove autore koji su prodefilovali kroz stranice popularnog Eksa. Da pomenemo samo neke: Fort Viling Huga Prata, Aster Blistok i Drakuleta Godara i Ribere, Mek Koj Palakiosa, Badi Longvej i Na zapad Hetora Deriba, Džonatan Kartland Blan Dimona, Dugonja i trbonja Boselija, Kapetan Erik Mikelucija, Matej strelac V. de la Fuentea, Indijanci H. Kresea, Tiki Berardija i Milica, Ten-Ten Eržea, vesterni Hesusa Blaska, Alberta Đolitija, Renata Polezea, Moliternija, Karla Boskarta. Od klasika tu su pored Fantoma, Mandraka i Flaš Gordona Klarensa Greja, Džim iz Džungle Pola Norisa i Deni Mura, Detektiv H9 Nika Afonskog, Tim Tejlor Lajmana Janga, Džef Hok S. Džordana, Den Deri Frenka Hempsona, Cisko Kid Hoze Luisa Salinasa, Džeri Spring Žižea, Lens Vorena Taftsa, Tin-Tin Eržea, Talični Tom Gošinija i Morisa, Iznogud Gošinija i Tabarija, Krcko Mašera…Najviše prostora imali su junaci Marvelove i DC produkcije: Spajdermen, Supermen, Betmen, Dardevil, Karate Kid, Ričard Dragon, Šang Či i drugi.

Domaći strip pojavljuje se dosta ređe. Bilo ga je u dva navrata, pre uspostavljanja YU stripa, do 1979, i od njegovog postepenog gašenja, 1986. U prvoj fazi najviše prostora dobio je Jules Radilović sa stripovima Herlok Šolms, Džimi mek Fiters i Pakao Mato Grosa inače radovima premijerno objavljenim u Plavom vjesniku. Stalno mesto imao je Brana Nikolić sa svojim junacima (BenDžo Kosta, Tarziko, Pastir Hotka i njegova motka, Gule Gusar i Mate Karate), tu su još Nikola Mitrović-Kokan sa stripovima Kiki Rot, Ms mrav Kagan; Ivica Bednjanec Avantura u Africi, Osveta Sinjskih uskoka i NJežni sport; Sibin Slavković sa serijalom Vendes i Vitez Palman; Josip Parmaković Šumska afera; Boža Debeljak Lov na teranij; Zdravko Zupan Obračun; Dragoš Jovanović-Fera Invazija; Zdravko Popović Košmar. Reprizirani su i radovi predratnih majstora Beogradskog kruga: Tetovirani trougao Konstantina Kuznjecova; Crni ataman Sergeja Solovjeva, Đorđe Lobačev. U poslednje dve godine izlaženja, sa gašenjem YU stripa, domaći strip dobija gotovo polovinu prostora. Bane Kerac objavljuje Ket Klou, Dragan Stokić-Rajac, Miodrag Kostić, Mikica Ivanović i Sibin Slavković Ninđu, Vlada Vesović Balada o Baalu, Zvonko Blagojević Kranrano i Vilenjaci sa Akarana, Dušan BunarDžić Nebojša, Nikola Maslovara i Milorad Žarić Šušumige, a sam Maslovara Fijuksi.

Izdvajanje posebnih izdanja iz Eks almanaha vremenom je znatno sužavalo prostor matičnom izdanju. Jugoslovenski strip svoje mesto nalazi u YU stripa, humoristički u Biser stripu, klasici i junaci francusko-belgijske škole u Superu i Gigantu, a vesterni u Mini vestu. Na taj način matično izdanje profiliše se kao izdanje u kome preovlađuje američki strip.

Oktobra 1979. godine pojavio se Super eks almanah, kasnije samo Super. U prvom broju objavljen je Mandrak, koji je uz Fantoma bio zaštitni znak ovog izdanja. Epizode ova dva junaka pojavljuju se u većini brojeva, uglavnom uz kompletnu epizodu nekog drugog izdanja. Objavljeni su Vilijam Vans (Bob, Moran, Bruno Brazil, Brus Hoker, DžII), Herman Ipen (Bernard Prins, Komanča), Palakios (Mek Koj), Derib (Badi Longvej), Dik Braun (Hogar Strašni), Žan Žiro (Poručnik Bluberi), Van Hame Rosinoski (Torgal), Žan Šarlije i Viktor Hubinon (Demon sa Kariba, Riđobradi)…Juna 1989. izašao je poslednji 99. broj, ovog izdanja.

Mini eks almanah, kao specijalno izdanje Eks almanaha, pojavio se na malom formatu januara 1980. godine. U početku (prvih 28 brojeva) objavljene su kraće epizode poznatih junaka: Flaš Gordon, Riđobradi, Badi Longvej, Bernard Prins, Talični Tom , Poručnik Bluberi, Red Dast, Fantom, Asteriks i drugi. Posebno, međutim, treba istaći prvu epizodu Komanče Hermana (br. 18), premijeru Dipijevog stripa Kronos (br.16) i treću epizodu serijala Fort Viling Huga Prata (br.25), a objavljeno je još nekoliko dužih ostvarenja. Od 29. broja strip menja ime u Mini vest i počinje gotovo isključivo da objavljuje stripove sa tematikom Divljeg zapada. Pored takvih majstora, kao što su Arturu del Kastiljo, Hoze Salinas, Serđo Tarkvinio, Fred Harman i Hari Bišop, u ovom žanru isprobaju se i domaći autori. Bane Kerac objaljuje svoje serijale o Keli Brando, zajedno sa Brankom Plavšićem, i Klintu Kalahanu. Oktobra 1983. godine ovo izdanje se ugasilo, međutim još jula iste godine počeo je da izlazi Mini vest specijal, na većem broju strana i u istom formatu koji nastavlja izlaženje i po ukidanju matične serije. U staroj koncepciji ovo izdanje izlazi do jula 1985. Od domaćih autora B. Kercu i B.Plavšiću, pridružuje se D. BunarDžić, S.Slavković, S.Kuloazov, Z. Zupan, G.Milovanović, I Bednjanec i D. Stokić-Rajac sa svojim vestern ostvarenjima.

Juna 1980. godine pojavio se Biser strip, kao vanredno mesečno izdanje Eks almanaha. Ovo je jedno od najkvalitetnih izdanja Dečjih novina. U formi albuma, u koloru, objavljeni su pravi biseri stripa, tako da je u prvih 17 brojeva objavljeno šest epizoda Žirovog Poručnik Bluberi (od7.do 12.epizode, hronološki), po dva Hermanova Komanče i Palakiosovog Mek Koja a tu su bili još Lik Orijent, Gaston, Džonata Kartland, Princ Valijant, Talični Tom, Hogar Strašni i Bob Moran. Od 18 broja Biser počinje isključivo da objavljuje humoristički strip i pored Taličnog Toma, Gastona i Hogara, objavljuju se kompletne epizode sledećih junaka: Štrumpfovi, Spiru i Fantazijo, Runda, Popaj, Plave bluze, Krcko, Asteriks , Poručnik Klifton, Bul i Bil, Žil Žurdan, Crnobradi i Hugo. Do marta 1989, kada je objavljen poslednji, 96. broj ove serije, predstavljena su i dvojica domaćih autora sa svojim ostvarenjima. Detektiv Lakonogić Nikole Maslovare (br.80) i Hajat Herp Miodraga Krstića (br.92).

Kako je šezdesete godine obeležila edicija Nikad robom, tako je osamdesete YU stripa,. Ovo izdanje, u potpunosti posvećeno jugoslovenskom stripu, pojavilo se novembra 1977, pod nazivom Hit specijal stripovi Eks almanaha- YU stripa, broj 91/1. Nakon nešto manje od godinu dana, oktobra 1978, pojavljuje se novi broj (139/1) i tada počinje da izlazi svakogmeseca, s tim što od četvrtog broja (148/1) stoji Eks almanah- YU stripa. Posle 24 objavljena broja izdanje se osamostaljuje pod nazivom YU stripa-revija jugoslovenskog stripa i tada počinje numeracija od broja 22, tako da su ispuštena tri do tada objavljena broja. Početkom 1984, sa dvobrojem 61-62, revija menja ime u YU strip magazin" i pod tim imenom pojavljuje se do proleća 1987. kada se pojavio poslednji, 85 broj ovog izvarednog izdanja. Pored redovnih brojeva pojavila su se i dva godišnjaka (1981. i 1983.) i jedan specijal zajednički realizovan sa Vidicima (1985.) u kome su se našli radovi sa zajedničkog konkursa za strip od predhodne godine.

Prostor za objavljivanje u ovom izdanju dobili su gotovo svi iole značajni domaći autori, kako savremenici, tako i predratni majstori, a objavljuju se i početnički radovi. Kroz YU strip se stvara nova generacija strip autora, od kojih će se neki svojim kvalitetom zadovoljiti i vrlo visoke kriterijume evropskih izdavača. Stvoreno je nekoliko odličnih serijala, Kobra i Ket Klou Branislava Kerca, Astroiđani Željka Paheka, Bernard Panasonik Zorana Janjetova…Značajan prostor posvećen je i tekstualnim prilozima. Već od broja 182/1 Zdravko Zupan kontinuirano objavljuje priloge iz istorije jugoslovenskog stripa, iz kojih će proisteći kapitalna dele, prvi tom Istorije jugoslovenskog stripa, objavljen u saradnji sa Slavkom Draginčićom. Vremenom tekst dobija sve više prostora, prate se događaji iz sveta stripa, nova izdanja, izložbe, objavljuju intervjui i biografije autora. Svoje analitičke tekstove objavljuju Bojan Đukić, Momčilo Rain, Zoran Đukanović, Momir Marić, Tomislav Osmanli, Slobodan Ivkov i dr. Od ogromnog začaja za razvoj stripa kod nas je kontinuirano objavljivanje škole stripa Branislava Kerca i škole scenarija Bojana Đukića.

U svom sintetičkom tekstu posvećenom YU strip (Pegaz 11. mart 1991.) Slobodan Ivkov je izvaredno uočio nekoliko faza u njegovom razvoju. Kroz njih se može pratiti svojevrsna modernizacija izdanja, od klasičnih, uglavnom repriznih, ostvarenja u prvoj fazi do isključivo modernih i premijernih ostvarenja u poslednjoj. Tako u početku imamo gotovo isključivo radove starije generacije (I.Bednjaneca, A.Hecel, M.Dobrić, J. Radilović, N. Mitrović…) a na kraju imamo radove mlaćih autora (B.Kerac, Z.Janjetov, I.Kordej, Ž.Pahek, V.Radovanović, N. Vukomanović, D.Perović…)

Januara 1985. pokrenut je Profil, serija brošurnih albuma u kojima su objavljeni radovi najkvalitetnih autora iz YU strip Za tri godine izlaženja, do novembra 1987. objavljeno je 12 brojeva ove edicije. Najzastupljeni autor bio je Branislav Kerac sa četiri albuma Kobre potom Jules Radilović sa dva Herloka Šomsa i jednim Partizana a po jedan album Sergej Solovjev, Željko Pahek, Milan Miletić, Boža Veselinović i Žarko Beker. Ubrzo po gašenju YU strip ova edicija prerasta u novo izdanje tvrdo ukoričenih albuma.

Kao i u predhodnom periodu u ovom, strip takođe ima svoje mesto i u drugim izdanjima. Kontinuirano se pojavljuje u matičnim listovima Eureka, Zeka i Tik-Tak. Jedan broj Dečjih novina (803/1, 1981.) u celini je posvećen stripu Pod zastavom revolucije, povodom četrdesetogodišnjice ustanka, autora Dragana NJežića. Tokom 1981. godine u "Džuboksu" je objavljeno pet stripova Igora Kordeja po pesmama rok grupa: Ona se budi, Maljčiki, Krokodili dolaze, Tata Ko i mama Spo i Mirno spavaj. Marta 1986. pojavljuje se i jedno vanredno izdanje ljubavnog romana Amor, u kome je objavljena epizoda Julije Džons. U leto 1987. objavljena su i dva broja Hit stripa u nešto luksuznijem izdanju, sa kraćim stripovima popularnih junaka.


(nastaviće se)


Prilog ,,Strip iz G. Milanovca" objavljen je u časopisu ,,Naš trag" broj 3 za 2003. godinu.


sadržaj

6.

PARISKI SPLEEN (57)

Franc
noanoabv@free.fr



znacajan skok unapred:
"STRIP PRESSING 3"

O poslednjem broju ”Strip Pressinga“ pišem, helas, sa par nedelja zakašnjenja. Stvar ne stoji do urednika: broj je na vreme dospeo do mog Pariskog stana. Medutim, nizali su se dogadaji, obaveze, redovan i vanredan rad, profesionalni i ini "prioriteti", putovanja, te nikako da valjano sednem pred racunar i zabeležim ovih nekoliko stvari povodom niškog casopisa.

Najpre bih istakao da se ”Strip pressing“, od provobitnog magazina posvecenog devetoj umetnosti postepeno preobražava u stripovni casopis sve jasnijeg profila, sa tendencijom redovitog izlaženja iz štampe. Faktor redovitosti cini mi se, u ovaj cas - pored neosporne kvalitete ponudenih radova i izvanredne graficke prezentacije rubrika - najbitnijim trenutkom kada je rec o ovoj publikaciji.

Nema potrebe naglašavati koliko kod nas ne postoji casopis posvecen glavnotokovskom stripu. Kao što je, inace, u balkanskim sredinama sve obrnuto proporcionalno zdravom razumu, kao što je sve zbrdozdolisano, išcašeno, ne malo pomereno iz svoje ose, tako se i podzemni strip uspeo do statusa kultne tvorevine duha (palanackog), dok glavnotokovske table - plodovi fantazije naivnih crtaca koje cemo uskoro stavljati naporedo sa naivcima slikarima - came po coškovima radnih i spavacih soba, po fijokama, fasciklama, sveskama, ormarima, budžacima, slivnicima i rupcagama naših socrealistickih stanova i redakcija.

To je tako; ima li tome leka? Odmah naglasavam znacaj redakcijskog poziva na saradnju. Svi znamo da postoji bezbroj arhiviranih radova, tabla koje cekaju na svetlost dana, tabla spremnih za objavljivanje. Pa opet, garant razvoja kvalitetnog stripa, garant kvalitetnog razvoja casopisa moze samo biti u pokretanju crtaca na rad, uz izvesnu, predocenu mogucnost objavljivanja. Zar treba ponavljati koliko sa drugacijim okom gledamo na svoj rad pre i nakon objavljivanja, i koliko je stepen samokriticnosti uvecan jednom kada rad vise nije nas, nego pripada svakome onom koji ga cita? Samo se putem redovitog štampanja crtac valjano razvija. Samo se suoceni sa kriticnoscu kolega i citalaca radovi crtaca i casopis u celini mogu razviti u pravcu sto bolje kvalitete. To je veoma bitno: ljudi moraju primati porudzbine i crtati za casopis sa izgledom da budu objavljeni.

Kada je rec o prilozima, "Strip Pressing" uz "Luku", "Marka", "Krakova & Krakova" stice izvesnu prepoznatljivost; ovi stripovi su znameni kontinuiteta i, kao radovi, valjano drze broj. I dalja boljka Pejovicevog "Kraljevica Marka" je nedostatak ozbiljnog rada na drugom planu i neophodnost usloznjavanja scenarija. Ideja mesanje klasicnog i sleng jezika je izvanredna; "Marko Kraljevic" ima svoju prepoznatljivost; treba mu samo prava prica; dobri, dobro prouceni dekori i pustolovina od pedesetak stranica (jer, dugorocno gledano, strip u celosti gradjen na gegovima ne pije vodu). To bi, pored dobrog osnovnog grafizma i Pejovicevog trasha, podiglo ovaj strip na visi stepen; na stepen kome se nadamo kada god otvaramo nov Pejovicev rad, a koga, jos uvek, nema – te se mi sneveselimo. Mozda je doslo vreme da Pejovic ozbiljno razmotri pitanje rada udvoje: ovaj crtac pokazuje dobre osnove; njegov je svet, kao i grafizam, uoblicen: verujem stoga da bi i valjan scenarista, koji bi osetio rad Pejovica, mogao da od "Marka Kraljevica" stvori prvorazredan strip.

Ne bih, ovom prilikom, o drugim radovima. Casopis je sadrzajno bogat: vecina priloga je zanimljiva, vecina prica i kaiseva drzi paznju citalastva. Strip kaisevi Stojiljkovica, Bankovica, Cvetkovica, “Bomba” Ljubomira Filipovica, “Tri smrti jednog maltežanina”, iznenadujuci lirski triptih Marka Stojanovica, pored priloga Bojana M. Đukica, Miroljuba Milutinovica Brade ili Brajena Bolenda, te eseja o Hogartu Strasnom dovoljno su reciti.

Naglasio bih prvorazrednost intervjua: radovi Brade i Bolenda, crtaca koji su se prihvatili igre pitanja i odgovora, deluju kao vrsne ilustracije razgovora. Bradini crteži sugerišu da je rec o zrelom crtacu, sigurne i lake ruke, o crtacu klasicistice otmenosti, o umetniku koji se ostvarivao kroz nekoliko grafickih izraza i koji za sobom ima znacajan crtacki opus. Priložene table govore da je sasvim ovladao francuskom likovnom tradicijom, i da opšti pomocu nje isto koliko ona govori kroz njega. Brada je dostigao svoju klasicnu meru.

Za one koji i dalje smatraju strip inferiornim žanrom, drugostepenom umetnošcu, zabavom za dokone, zveckom za infantilne, za, dakle, blesane (od kojih valja, naposletku, i dici ruke) preporucujem citanje “Paketa zbivanja” Brajena Bolenda i razgovora koji je vrlo pronicljivo, vrlo znalacki sa njim vodio Bojan Đukic.

Ostaje, sada, pitanje plasmana, pitanje prodaje. Tu su naše redakcije vrlo tanke. Možda ovakva tema zahteva i posebnu obradu i možda joj, ovde, nije mesto. U svakom slucaju, istakao bih da je potrebno uložiti jednako, ako ne i više truda u plasman i prodaju koliko u koncepcijsko i redakcijsko ostvarivanje jednog casopisa. Jer, cemu casopis, cemu strip, knjiga, ukoliko came na dnu kutija?

Socijalizam je u nas uništio duh preduzetništva. Socijalizam je uništio duh slobodnog preduzimanja. U Srbiji, u Ex-Prostoru Ex-YU-Bratijâ, ne postoji marketinška kultura. A bez takve kulture, kao ni bez konkretnog terenskog preduzimanja i zauzimanja da se proizvod proda, od naših radova nece biti ništa. Kao i za sve, i za ovo je potrebna valjana struktura. Distributerska mreža. U iznalaženju ove ili u stvaranju vlastite, redakciji "Strip Pressinga" želim puno srece.


sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No114.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu


APSOLUTNIH STO (91): VUK ZA POČETNIKE

LUPUS IN FABULA

Vuk: Na primer, učitelj napiše djetetu šta će
danas učiti, pa kad ono nauči, a on mu
napiše drugo itd. Kad koji đak tako iz
rukopisa izuči bekavicu (sricanje) onda
uzme (Sloveski) časlavac; kad izuči i pročita
nekoliko puta časlavac, onda uzme psaltir,
a koji izuči i pročita nekoliko puta psaltir,
onaj je naučio svu knjigu; onda je moga
biti, ako je htio, pop, mađistor, prota,
arhimandrit, ako je imao dosta novca, i vladika.

Znate, nekad bio sam i ja kao vi. Mislio sam da je upotreba stripa u obrazovne svrhe uvek mač sa dve oštrice; već i sama fraza "upotreba stripa" bola mi je uši. Znam vaše argumente, gotovo da mogu da ih čujem "Iako je strip kao medij više nego pogodan za edukovanje, njegova priroda je prevashodno narativna - on priča priču, i u tome je njegova vrednost. Ali kako strip uspešno da pripoveda priču, opterećen stegama i ograničenjima koje mu nameće obrazovna tema i prosvetna uloga?" Vaš odgovor je nikako, jer vi smatrate da su takvi stripovi ni riba ni devojka; dve su funkcije stripa u tom slučaju jako teško pomirljive, i takav strip je 99% slučajeva jako lepo edukaciono sredstvo koje kao priča ne vredi baš mnogo. Tu sam vas čekao - u stvari, tu vas je čekao Vuk za početnike! Celog života je potpisnik ovih redova iz gorenavedenih razloga poput vas bežao od tih i takvih stripova, da bi ga konačno stigao Vuk za početnike Bore Đokovića i Dragana Bosnića i naučio ga da nekim predrasudama nije mesto u glavi ljubitelja stripa, da nekim stripovima jeste mesto na polici (sa najboljim stripovima koji nam stižu od preko) i da nekim autorima treba kako figurativno tako i bukvalno skinuti kapu. Niste ubeđeni? Nema veze, polažem nade u svoje literarne sposobnosti i vaš zdrav razum (ako jedno od ta dva omane drugo valjda neće)...

Ovoj biografiji u stripu se sa sa istorijske i faktografske (dakle naučne) strane nema šta zameriti, što je samo po sebi jako važno i doprinosi njegovom legitimitetu u akademskim krugovima - sve iznete činjenice iz života Vuka Stefanovića Karadžića, invalida iz Tršića koji nam je podario Azbuku, apsolutno su istinite (njihova interpretacija je svakako podložna diskusiji - što naravno ne znači da jedno od mogućih tumačenja fakata po estetskoj vrednosti na bilo koji način bolje od drugog). Strip počinje Vukovim rođenjem i prati životni ciklus gegajućeg prosvetitelja (po burnosti Karadžićevih žitija ni reč cirkus ne bi ovde bila neodgovarajuća) na njegovom dugom putovanju kroz istoriju, mitologiju, politiku, lingvistiku, fonetiku sa odredištem legenda - da bi se završio smrću Karadžićevih potomaka i gašenjem njegove loze. Osim što nudi verodostojnu Vukovu biografiju (sastavljenu sa jedne strane iz raznoraznih Vukovih knjiga i njegove privatne prepiske sa mnogim više ili manje slavnim savremenicima i sa druge strane od ekstrakata iz knjiga raznih drugih autora, što onih koji su hromog Tršićanja lično poznavali, što od starijih i mlađih od njega), ovaj strip nudi i validan presek života kako Srbije tako i vascele Evrope u to doba, sa posebnim osvrtima na važnije ličnosti i događaje, te na to kako su one uticale na Vuka. Vuk za početnike takođe obiluje malim draguljima tipa uputstva za izradu autentičnih gusala i pravog pravcatog mastila iz tog doba, kursnom listom sa kraja preprošlog veka, mini lekcijom iz anatomije održanom od strane lekara s kojima je Vuk imao posla, turističkim vodičem kroz Beč i neprebrojnom gomilom sličnih kreativnih smicalica pride - sve su one spretno uklopljene u mozaik stripa i čine se njegovim neotuđivim delom, a doprinose sasvim unikatnom šarmu stripa koji morate doživeti da biste uopšte verovali da je moguć!

Đokovićev i Bosnićev strip (upakovan u formu knjige, ali mi bar dobro znamo da se o knjizi ne sudi po koricama) puno govori u korist edukativnog stripa, puno govori u korist stripa, jednostavno puno govori - i uspeva da vas itekako zainteresuje za ono što ima da kaže na svojih 130 neverovatnih stranica.


(Nastaviće se)


sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (174)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr



CRTANJE

Kad me pitaju čime se bavim tad, da ne bih nabrajao baš sve čime se bavim, kažem da crtam stripove. Istina je da sve drugo radim češće, da i same stripove češće pišem nego što ih crtam, uz to sve više crtam druge stvari pored stripova, ali ipak, upitan, uvijek odgovaram jednako. "Čim se baviš?" "Crtam stripove!"

Ne kažem to zato da bi me ljudi bolje shvatili (jer tko, molim vas, razumije što pisati stripove znači?), ne kažem to da bi me više voljeli (pisati, je li, može svatko, a makar i rudimentarno znanje crtanja djeluje teško), a ni zato da bi mi se žutokljuni prometni policajci smilili nakon što prođem kroz crveno (iako se smile). Kažem to, jednostavno, zato što je to u mojoj glavi tako.

Više puta su me pokušali odgovoriti od crtanja. Moja majka, bojeći se valjda da ne zapustim akademsku karijeru, savjetovala me nek' "se držim pisanja, to mi bolje ide." Gral Astral mi je, apsolutno dobronamjerno, jednom pričao kako mu se sviđa moj Kolumbo, ali da bih ga trebao pisati, a dati ga nekom drugom da ga crta. Konačno, u nezaboravnoj anegdoti, na nekoj se tribini u Vinkovcima na mene obrušio vincem razveseljeni Lord, ponavljajući i ponavljajući (pa opet, na vlaku kući) kako "dobro pišem, ali risati ne znam". "Ti," proklamirao je uz opći smijeh Lord, "risati ne znaš!"

Meni to, naravno, nije bila novost. Ako itko, onda ja znam koliko i što ne znam crtati. Znam da mi pisanje bolje ide, znam da bi moji stripovi bolje izgledali kad bi ih crtao netko drugi - bilo tko drugi, skoro - znam da "risati ne znam", ali rišem i dalje.

Zašto? Djelomice jer sam tvrdoglav, dijelom jer mikroskopski napredak u mom crtanju ipak postoji, dijelom zato što mi snagu daje ona Uderzova da "za crtanje stripova ne treba imati dar za crtanje već dar za pripovjedanje", a najviše zato što se nikad ne osjećam tako dobro kao kad crtam. Kako kažem klincima kad pitaju: "Volim i pisati i crtati, ali pisanje me prazni dok me crtanje puni."

Crtanje me stripu privuklo. U pisanju sam se izvještio i u pisanju sam dobar, ali osjećaj da radim stripove imam samo kad ih crtam. U mojoj je glavi tako.

Čime se bavim? Crtam stripove.



sadržaj

9.

MOJ POGLED (61)

zmcomics
zmcomics@neobee.net



KOLIKO VREDI?!

Koliko vredi strip? Ne "strip" kao časopis na kiosku, kao album u knjižari, ne kao kolekcionarski primerak ili original prodat na licitaciji, već kao delo autora. Koliko vredi uloženi rad autora? Koliko je rada uložio autor radeći jedan kadar, radeći celu tablu?

Kada kreneš sa nekim poslom sarađujući sa nekim van struke, sa nekim "biznismenom", saznaćeš da tvoj rad vredi malo jer "...ti to brzo i lako uradiš, to je tebi pet minuta". Svaki autor stripa, ili ilustrator, zna da to i nije baš tako brzo i lako urađeno. Jedan crtež za pet minuta, jedan kadar za dan, jedna tabla za nedelju,... je li to uloženo vreme koje se računa?

Vratimo se deceniju, dve, tri, unazad, kad ste povukli svoju prvu liniju, kada ste uradili svoj prvi crtež, i rešili da to bude vaš život. Vratimo se u vreme kada su gilipteri puštali mozak na pašu i odvajali najbolje ribe dok ste vi u mraku svoje sobice drljali olovku na gomili bele hartije i govorili kako vredite više od njih. Gilipteri su danas možda, nakon dve-tri godine zanata, postali automehaničari i uzimaju 15 maraka na sat za ruke. Koliko treba da uzme strip autor koji je u sebe uložio ceo svoj život?

Šta misliti o piratima koji žele vaš trud da izvuku na pausu i obogate se bez vašeg pitanja, bez vašeg honorara? Šta misliti o urednicima koji vaš strip kupuju za svoju reviji ne pročitavši ga, zato što im je to ponuđeno kao jeftinije od konkurentskog materijala?

Kako ovde kod nas vratiti svoj trud kada je maksimalna ekonomska cena strip table za izdavača tek nekih desetak eura?! Kako ne gledati čežnjivo preko "ograde", tamo gde su honorari 150 eura i više?! Naravno, nije sve ni u tim silnim eurima, ima nešto i u tome koliko neko poštuje uloženi trud. Na žalost, osim malog honorara kod nas nema ni poštovanja prema autorima. Ipak: "...ti si to učio, i možeš to za čas nacrtati."

Zato, vrednujte svaki svoj crtež koliko zaslužuje i nedajte da vas sitne duše zajebavaju. Čak i kad vas malo plate, gledajte na svoje delo kao na veliki deo svog života i tako ga vrednujte i poštujte.

Strip vredi onoliko koliko ga vi sami, kao autori, volite i poštujete! Baš toliko, ni manje, ni više!!!



sadržaj

10.

ŠTAMPA

štampa


Zoran Đukanović
i Dušan Banjanin su jopet obezbedili sve priloge u ovoj rubrici...

Izložba francuskog i srpskog stripa

POSVEĆENO KOFERU

Izložba radova deset savremenih francuskih strip autora na temu "Kofer" biće otvorena u 19 časova u Francuskom kulturnom centru u Beogradu (organizacija Centra i Reksa). Umetnici će se predstaviti sa ukupno 55 originalnih strip-tabli, a izložbu će otvoriti jedan od autora Ivan Alagbe. Prateću izložbu čini 30 tabli reprezentativnih srpskih autora, kao što su Saša Mihailović, Dušan Pavlić, Milan Pavlović, Aleksandar Zograf i drugi.

Ova posvećenost stripu nastaviće se 18. i 19. juna, kada je zakazana radionica koju će voditi Alagbe (Reks, od 17 do 20 časova, prijave u Francuskom kulturnom centru). Tribina "Autorski strip u Francuskoj i Srbiji" biće održana u petak, 20. juna (18 časova) u Centru. Prevod je obezbeđen, a ulaz slobodan.

LJ. P.

Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, 17.06.2003. godine






Izložba u Francuskom kulturnom centru

STRIP-PROMENADA


Već uobičajena strip-promenada na kraju sezone u Francuskom kulturnom centru u Beogradu, ovog puta predstavlja deset francuskih strip-autora najnovije generacije od kojih je Ivan Alagbe doputovao u Beograd na prateće radionice (juče i danas od 17 do 20 sati) u Kulturnom centru Rex. Izložene originalne strip-table čine projekat "Kofer" koji je finansiralo ministarstvo inostranih poslova Francuske, te ovaj simbol putovanja i tajni čini sastavni element izložbe.

Autori koji su poslednjih godina osvajali svoje mesto na francuskoj strip sceni, nakon decenijske "vladavine boja" vratili su se crno-belom svetu, istaknutoj grafici i izrazitoj liniji, navodi se u uvodniku izložbe uz napomenu da je to generacija koja jasno izražava želju da stvara izvan komercijalnih stega i žanrovskih ograničenja - "ova želja za slobodom izražena je i kroz mešanje i ukidanje granica: umetnici čas rade za decu, čas za odrasle, s jednakom posvećenošću i uspehom".Među izloženim radovima predstavljene su i table prve strip-autorke iranskog porekla Marjane Satrapi, a izložbi su priključeni i domaći autori kao što su Milan Pavlović (Mr. Stocca), Miodrag Petrović, Aleksandar Zograf, Saša Mihajlović, Vostok i drugi.

Nakon dvodnevne radionice, o iskustvima sa još jednog susreta francuske i srpske strip scene razgovaraće se na tribini "Autorski strip u Francuskoj i Srbiji" sutra u 18 sati u sali na prvom spratu Francuskog kulturnog centra. Izložba francuskog stripa prilika je i za podsećanje na Prvi evropski strip konkurs izdavačkih kuća Arte i Glenat, otvoren za sve punoletne autore koji nikada nisu objavili nijedan strip u Francuskoj, Belgiji ili Španiji - scenario na temu avanture u nekom evropskom gradu, slobodnog stila i žanra, uz ostale detalje projekta treba stignu do francuskih izdavača najkasnije 31. jula. Detaljne informacije potražite na adresi www.glenatbd.com ili u Francuskom kulturnom centru u Beogradu.

M. Jovanović


Objavljeno: DANAS, 19.06.2003.godine







SLATKI STRIP

SA DOZVOLOM ZA UBISTVO

Mala istorija stripa o DŽemsu Bondu


Piše: V. Fumeti

Jedan od najpopularnijih likova popularne kulture u drugoj polovini prošlog veka, DŽems Bond, rođen je u mašti britanskog špijuna i docnije uspešnog pisca, Jana Fleminga. Prošle godine je proslavljeno pedeset godina od pojave romana «Kazino Rojal» kojim je praktično počeo medijski život tajnog agenta sa oznakom 007. Dve godine docnije objavljen je drugi Flemingov roman «Živi i pusti druge da umru», da bi usledili «Munrejker» i mnogi drugi... Ne ulazeći mnogo u ovu priču, reći ću samo da je 1957. za «London Dejli Ekspres» DŽon Mek Laski nacrtao prvu epizodu stripa, po uvodnom Flemingovom romanu, i u narednim godinama je, sledeći hronološki poredak romana, nacrtao ukupno 13 epizoda. Flemingove romane i priče je adaptirao Henri Gamidž. Strip je doživeo lep uspeh, ali ga je Mek Laski, inače tvorac i Pinka Pantera! napustio krajem 1964. i na njegovo mesto je došao Jaroslav Horak, rodom Čeh, a državljanstvom Australijanac. Scenarije za strip je tada počeo da radi DŽim Lorens. Ovaj tandem je sve do 1983. radio na dnevnom stripu za Dejli Ekspres i more drugih svetskih listova i u njihovoj varijanti DŽems Bond je postao odličan strip, vredan svake pažnje. Nacrtano je preko 6500 kajiševa i mada su junak i žanrovski milje, kao i obaveze prema nosiocima autorskih prava obavezivale crtače na određene analogije, vidljivo je da je Horakova verzija agenta 007 znatno uspešnija.

Tome razlog nije samo činjenica da je Mek Laski crtao Bonda kao kombinaciju likova Roberta Tejlora i Gari Kupera, a da se Jaroslav Horak opredelio za markantni lik Šona Konerija, već su razlozi mnogo dublji i tiču se odnosa dvojice crtača prema samom mitu.

Mek Laskijev Bond je u crtežu statičan, opterećen rasterom pa i fotografijom samih filmova koji su distribuirani pre stripa ili paralelno s njim, dok je Horakov stripski grafizam slobodniji, dinamičniji, po mnogo čemu inovativan u portretima, figuraciji, eksterijerima, crtežima tehnozvrčki itd. daleko uzdignut iznad mimetičke reprodukcije arhaičnog Bondovog «sveta» iz 50. godina proteklog stoleća.(Horak je inače pre rada na Bondu radio više stripova u Australiji, između ostalih i nama iz «Stripoteke» poznat serijal «Majkl Stil, pustinjski jahač» po scenariju Rodžera Rova i tako je zapažen od Bondovih «agenata» na širokoj mapi Komonvelta a pod krilom kraljice majke).

Što se tiče naše stripske publike, ona je DŽemsa Bonda zavolela na stranicama legendarne «Panorame», u kojoj je startovao, u Horakovoj i Lorensovoj verziji, u 220. broju, prvom njihovom epizodom, legendarnim «Čovekom sa zlatnim revolverom». U početku ovaj nedeljnik je štampao Bonda kao tabak dodatka listu, koji je trebalo da poveća tiraž. Docnije, posle desetak Horakovih priča, kada je list promenio koncepciju, našlo se prostora i za uvodne Mek Laskijeve priče. Na stranicama te revije i «Stripoteke» objavljeno je mnoštvo epizoda, istina bez reda, ali je i u stripskoj verziji lik DŽemsa Bonda stekao široku popularnost. Lorensovi scenariji su sledile osnovne odredbe Flemingovog mita i naracije, a oštri, linijski crtež, neverovatno praktičnog kadriranja češkog Australijanca, nametnuo se kao nezaobilazna atrakcija britanskog dnevnog stripa, uz Mod Blejz, DŽefa Hoka i Garta, recimo. Pored pomenuta dva lista, Bonda smo kasnije čitali i u «Politikinom zabavniku», «Denisu», «Gigantu» i nekim drugim edicijama.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 18. jun 2003.godine.





Zaboravljeni crtaci

Skoro zaboravljeni kratki animirani nemi filmovi pod zajednickim naslovom "Jerry the Troublesome Tyke" su restaurirani, za sta se pobrinula Nacionalna arhiva slike i zvuka Velsa, i tri ostvarenja ce se naci u njujorskom Muzeju modernih umetnosti. Crtane filmove, u kojima je glavni junak pas, stvorio je Velsanin Sid Grifits 1925. godine, a to je ujedno bio i britanski odgovor na macka Feliksa. Ovoce biti prvo prikazivanje crtaca sa psom Dzerijem u SAD.

V. T.

Objavljeno: DANAS, 17..06.2003. godine







Svetska premijera filma rađenog po Marvelovom stripu

Ultradestruktivni Halk

Distributerska kuća "Vans" najavila je svetsku premijeru novog filmskog hita "Halk", rađenog prema Marvelovom stripu, za početak avgusta u Srbiji i Crnoj Gori. Ovih dana, izdavačka kuća "DECCA" objavila je i CD sa originalnom muzikom iz filma koju je napisao Deni Elfmen. Elfmen je komponovao muziku za takve blokbaster hitove, kao što su "Spajdermen", "Planeta majmuna", Ljudi u crnom 2", "Dobri Vil Hanting" i mnogi drugi.

"Halk" je filmska verzija jednog od najpopularnijih Marvelovih stripova. To je dramatična priča o naučniku Brusu Beneru koga eksperimenti pretvaraju u ultradestruktivnog monstruma Halka. Preosetljivi Baner uzalud pokušava da se oslobodi svog alter-ega, jer ga svaka nasilna situacija instant transmutira u zelenu nakazu koja uništava sve oko sebe. I kako sam Halk kaže ukletom naučniku: "Ne možeš me uništiti, Beneru, jer ja sam sav tvoj bes, sva tvoja nemoć i svo tvoje beznađe". Film je režirao Ang Li ("U sedlu sa đavolom", "Razum i osećajnost") a Halka igra Erik Bana, koji se proslavio ulogom u filmu "Pad crnog jastreba".

Kritika očekuje da će film "Halk" ispoštovati visoke standarde hiperrealističke 3-D animacije koje su uspostavili "Spajdermen" i još bolji "Derdevil". Na originalnom saundtreku nalazi se i numera "Oslobodi me", nove američke supergrupe Velvet Revolver koju čine bivši članovi Stone Temple Pilots, Guns and Roses i Suicidal Tendencies.

S. Đ. M.


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, 20.06.2003. godine



sadržaj

11.

BERZA

mail



From: Alan Ford <alanford@eunet.yu>
Subject: nasa ponuda

Iz privatne kolekcije prodajemo sledeće komplete:

-Alan Ford 1 - 370 (originalni - unutrasnji brojevi, prva izdanja)
-Alan Ford trobroji 1 - 14
-Gaston 1 - 8
-Spiru 1 - 8
-Porucnik Bluberi 1 - 6
-Princ Valijant 1-16 i Srednjevekovni zamak (svi tvrd povez!)
-Dozivljaji John Difoola 1 - 6
-Flas Gordon 1 - 3
-Otkrice sveta 1 - 24
-Mikijev zabavnik 1 - 1271
-Spunk novosti 1 - 52

Takodje, prodajemo i veliki broj albuma.

Šaljite svoje ponude na email adresu: alanford@eunet.yu

Pozdrav,

Miroslav


sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti



-BESPLATNI STRIP FONTOVI, doduše bez naših aksana, ali i to se lako da doraditi:
http://www.apostrophiclab.com/ -> GRAB -> Komika

Link je preuzet sa jedne od diskusija na www.stripovi.com...


sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti



Datumi od 21. do 27. juna

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

...
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i tako upiše na mailing listu.

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad

STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.