prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. "HELVETSKE PRIČE" - Srđan Aćimović
2. O SMEHU I ODRASTANJU - Aleksandar Manić
3. U SVETU PRAVIH VARA - Ilija Bakić
4. PARISKI SPLEEN (47) - Franc
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 102. - Marko Stojanović
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (162) - Darko Macan
7. MOJ POGLED (49) - zmcomics
8. ŠTAMPA - štampa
9. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
10. BERZA - mail
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

1.

"HELVETSKE PRIČE"

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Zadnji album "Korta Maltezea" izdat kod nas, izašao je 97. Pre nešto više od dve godine, autor ovog članka počeo je da piše za strip-vesti. U međuvremenu, Korta Maltezea sam pominjao često, u kontekstu tekstova razne tematike. Sada, imam neposredan povod, i veliko zadovoljstvo da napišem članak o sveže objavljenom albumu "Korta Maltezea", "Helvetske priče", impresum kaže, izdatom oktobra 2002. Radi se o albumu poznatijem kao "Švajcarci", predposlednjem regularnom albumu, koji je, iako nije objavljivan kod nas, poznat svakom zaljubljeniku po svojoj izrazito fantastičnoj tematici i, čak i za Korta Maltezea, redukovanom crtežu. Zadovoljstvo je, čak čast, pisati o ovom albumu, i možda bi bilo prigodno da sam stavio kravatu ;-)

Izdat u Banjaluci, ovaj album dizajnom prati "Komunine" albume, što znači kvalitetan papir i štampa, tekstualni uvod bogato ilustrovan Pratovim akvarelima, dobar prevod, ali i loše, lepljeno koričenje, zbog čega listovi ubrzo počinju da ispadaju iz albuma. Album je u boji; radi se o svetloj epizodi, vedre atmosfere, kojoj kolor doprinosi (ili, ako više volite, ne smeta) više nego drugim epizodama.

Pri čitanju "Švajcaraca", nameće se sličnost sa dva ranija albuma: prvi, "Kelti", svojom mitološkom fantastikom, škrto, ili bolje reći, racionalno upotrebljenom, uspostavio je oko Korta Maltezea oreol nadrealnog, koje se retko fizički manifestuje, a i tada u samoj pozadini priče (početak "Korta u sibiru", pojedini delovi "Priče o Veneciji"). No, taj oreol čini da u "Kortu Maltezeu" sve deluje moguće, i ništa nas ne može iznenaditi, a avanturistički realizam iz "Balade u slanom moru" nestajao je otprilike onako kako se rani Pratov, kenifovski usiljeni crtež transformisao u ležernu igru senki. Zbog toga nas i ne iznenađuje raskalašna nadrealnost helvetske priče, koja koristi i transformiše marktvenovski obrazac fantastike smeštene isključivo u san glavnih junaka, transformiše je tako što san čini podjednako stvarnim kao javu, a i samo buđenje ne znači nestanak sna. Fantastika više nije sabijena u jedan redukovani okvir, van koga smo bezbedni od, na primer, materijalizacije smrti što razmahuje kosom. Ta dimenzija pomerene realnosti čini, možda, najkrupniji pomak Huga Prata on njegovih literarnih uzora; to je vidljivo na poređenju sa njegovim ranijim albumima, gde je fantastika bila uzrokom čvrsto utemeljena u realnosti, indukovana transovima kakvih indijanskih vračeva ili halucinacijama ("Laguna lepih snova"). U tom smislu, "Helvetske priče", kao i jednako lucidan album "Mu", kulminacija su procesa koji je obeležio čitavu hronologiju stripa.

Drugi album na koji se vraćamo je prethodnik "Helvetskih priča", "Tango", naizgled dijametralno suprotan zbog svoje realistične, gotovo detektivske tematike (no, ne bih se trebao ustezati da koristim izraz "detektivski", pa i Borhes ga je koristio). "Tango" i "Helvetske priče" su, u stvari, pogledi na dva različita predmeta iz iste perspektive. Pored stilizacije crteža, Prat se u kasnijim albumima pozabavio i stilizacijom drugih izražajnih albuma. Tako, u oba slučaja, dramaturgija ustupa mesto atmosferi; priča više nije primarna, niti je glavni razlog što čitamo strip.

Ovakvo struktuiranje stripa može naići (i naišlo je) na kritike one strane čitalaštva koja je navikla da zanatsku dorađenost postavlja na pijedestal i smatra je potrebnim i dovoljnim uslovom za dobar strip. Ta vrsta čitalaca, istina, i nema šta da traži u "Kortu Maltezeu", ali čak iako izvesnu satisfakciju nalaze u epičnosti "Korta u Sibiru" ili "Balade o slanom moru", albumi kao "Tango" i "Helvetske priče" biće im potpuno strani. Ja lično, nikad neću to što su "neke epizode Korta Maltezea dramaturški promašene" (što je argument koji sam čuo ne jednom) smatrati manom.

Ako "Tango" kao detektivska priča kulminira 'mrtvim čvorom' (a mrtvi čvor je još Hauard Hoks unapredio u stilsku figuru sa filmom "Veliki san") umesto razrešenjem misterije, ni "Helvetske priče" kao bajka, ne treba da se završe sa "i živeli su srećno do kraja života". Umesto toga, sledi psihodelični pomak u vidu suđenja Kortu Maltezeu pod optužbom samog đavola. Svakako, dostojan protivnik.

Prat nas na tih sedamdesetak krupno iscrtanih i neobično svetlih strana, vraća u svet vitezova, vila,davno umrlih ljudi, svetih gralova i začaranih ruža. On to čini na neobičan način: put vodi preko gravura i zidnog slikarstva iz XV veka te vizuelnu okosnicu albuma čine transformacije likova sa slika u živa bića i obrnuto; Transformacije između formom naivnog slikarstva (naiva uslovljena razdobljem u kom su slike nastale - radi se o prerenesansnoj umetnosti) i Pratovog sigurnog crtačkog rukopisa - vekovi stvaralačke evolucije koje je ipak uspeo da premosti. Korto je u takvom svetu na svom terenu. Pre svega zato što je i on, iako to sam ne priznaje, vitez, kao što je ceo univerzum koji je Hugo Prat stvorio, svet vitezova, čak i kad to nije baš očigledno. Razlika između ta dva viđenja viteškog je, valjda, u iskustvu stečenom između XV i XX veka.

Uvodni tekst albuma pretežno govori o Švajcarskoj, njenoj istoriji i kulturi, sa ovlašnim vodičem kroz švajcarske kantone, sa obaveznim Pratovim akvarelima, po pravilu vrhunskim. Sav uvod, istina, nema mnogo veze sa samim stripom; Kao što i samo mesto radnje deluje proizvoljno odabrano (nemoguće je odrediti hronološki vreme dešavanja radnje, ako izuzmemo komentar u Pratovom uvodu, koji ni sam nije sasvim siguran); Čini se da je Prat pre svega hteo da amnestira Švajcarsku, obeleženu kao dosadnu, sračunatu, ni malo romantičarsku kulturu, čini se, više poznatom (olako izrečenom) izjavom Orsona Velsa nego bilo kakvom istorijskom stereotipizacijom. Nismo li ipak, prebrzo osudili zemlju koja sublimira kulture tri velika evropska naroda, postojbinu crvenog krsta i umetnika kakav je bio Pol Kli, zemlju koju su umetnici kao Hese, Džojs ili Hugo Prat odabrali za život.

sadržaj

2.

O SMEHU I ODRASTANJU

Aleksandar Manić

"Moji crtezzi i slike bave se sadrzzajima koji mogu da se nazovu malim filmovima, jer ccak i da sam hteo, ja nisam mogao da izadjem iz filma - kazze Borislav Ssajtinac, poznati srpski majstor animacije kome se u Francuskoj februara pojavio novi album crtezza i ilustracija "Svezza boja" (Glena). Saccinjen od starijih crtezza, nepoznatih ovdassnjoj publici, ovaj album na efikasan i metaforiccan naccin prikazuje visseslojnost obiccog zzivota. Snaga Ssajtinccevog stvaralasstva pocciva pre svega u jednostavnosti crtezza i jasnochi ideje. Potom dolazi njegov izvanredni osechaj za humor u kome preovladava ironija, parodija i podsmeh. Nadrealisticcki pristup obradi teme dopunjava se na ccudnovat naccin sa figurativnom naracijom preuzetom iz stripa, dajuchi razliccite moguchnosti tumaccenja.

Medjunarodnu karijeru Ssajtinac je zapocceo 1965. godine u zabranjivanom francuskom satiriccnom ccasopisu Hara-Kiri u kome su scrtali Rajzer, Volinski, Kabi, Zzebe… Nastavio ju je u Jugoslaviji kroz ccesto nagradjivane animirane filmove, ali poccetkom sedamdesetih godina Brozova politiccka massinerija zabranila mu je daljnji rad. Preselivssi se u Nemaccku, Ssajtinac je crtao za velike ccasopise - Sstern, Cajt, Frankfurter Algemajne Cajtung - sve dok nije izbio gradjanski rat u bivssoj Jugoslaviji. Najednom, niko visse nije hteo da mu objavljuje crtezze i ilustracije. Preselivssi se za Pariz, Ssajtinac je nastavio istim putem, ssto mu je donelo posstovanje izdavacca i publike, ali i medijsku tissinu. Prosslogodissnji album "Pakleni tango" kritikovao je katoliccku crkvu, a to nije najbolje vidjeno, naroccito u desniccarskim glasilima.

Medjutim, Ssajtinccev rad bio je vissestruko nagradjen ove godine. Poccetkom februara, u okviru Medjunarodnog festivala kratkometrazznog filma u Klermon-Feranu, on je imao retsrospektivu animiranih filmova i izlozzbu slika. Istovremeno, Ssajtinac je bio i cclan zzirija ovog festivala smatranog za trenutno najznaccajniji festival kratkog metra. U medjuvremenu, Ssajtinac se opet posvetio animiranom filmu. "Trebalo mi je puno vremana da se vratim filmu, a uccinio sam to u trenutku kada sam shvatio da sam samo menjao izrazzajna sredstva i dekor, dok je sussstina ostala ista. "Halo mama", moj novi film, biche radjen messovitim tehnikama animacije i govori o ccoveku u krizi koji ressenja svojih problema trazzi od majke. Kada stigne do majke, vidi da ga je smrt preduhitrila. Film je saccinjen od niza povezanih pricca i poseduje autobiografske elemente. U biti, to je pricca o odrastanju i odvajanju - kazze Ssajtinac koji trenutno priprema figurice mnogobrojih protagonista i bavi se produkcijom sopstvenog preduzecha.

sadržaj

3.

U SVETU PRAVIH VARVARA

Ilija Bakić

STRIP

U SVETU PRAVIH VARVARA

"Stripoteka" br. 977; izdavač: Marketprint, Novi Sad 2003.g.

Prvi ovogodišnji broj Revije svetskih stripova, uzdanice domaćih ljubitelja priča u slikama "mejnstrim" profila, upriličio je susret sa momkom o kome već više od godinu dana nismo ništa čuli. Reč je o Kranu, razbacanom, prgavom i prpošnom varvarinu koji voli sve što voli mladi: klopu, žene, tuču. Sticajem okolnosti koje je smislio scenarista i crtač Eric Herenguel, Kran živi u svetu u kome nema sredine pa su svi ili jaki ili slabića ili dobri ili zli, muškarci su muškarci (čitaj mužjaci) a žene jesu žene (što je u itekako vidljivo u dimenzijama oblina) ali umeju da budu i poprilično oštre (naročito kada je u pitanju ispunjenje nekih od njihovih zahteva). Ko je kome neprijatelj i ko će koga pobediti u dobroj makljaži pitanje je sticaja okolnosti i trenutnih simpatija nepristrasnog čitaoca, obzirom da su svi i ružni i tupavi, bez manira, higijenskih navika i osetljivi na uvrede po pitanju svoje muškosti i njene efikasnosti. Dodatne komplikacije, kao da ih već nema dovoljno, dolaze u obliku raznoraznih čudovišta koja spavaju dok ih ne probude a onda su vrlo neprijatna, kojekakvih čarolija, opsena i, kao vrhunac, u liku Smrti u muškom rodu zvane Smrtac, kome se Kran debelo zamerio pa bi da mu stane u kraj (zbog čega je poslao kršno-prsatu Felaniju da obavi taj prljavi posao; pomenutoj to neće uspeti ni u epizodi imena "Svetinja nja nja" ali ima vremena i novih avantura). Kran svoje postojanje bazira na sprdanju sa bezbrojnim imitacijama koje su se izrodile iz popularnosti Konana varvarina i ikonografije koju je doneo. Osnovno oružje su mu verbalno-vizuelno karikiranje i zavitlavanje na muško-ženske-dobro-loše-pametno-glupo teme. Herenguelove namere iscrpljuju se u čistoj zabavi i razbibrizi i u tim samozadatim okvirima on je sasvim korektan. U nekim boljim (bogatijim) vremenima ovaj junak bi svakako našao mesto u kakvom izdanju namenjenom mlađim čitaocima; no, pošto živimo u vremenu nemaštine, Kranovo retko pojavljivanje u Stripoteci opravdano je potrebom da i o njemu budemo barem informisani.

Na 10 sledećih stranica Revija donosi novu krimi epizodu Fontovog serijala "Privado" o (ne)uspelom savršenom ubistvu, nakon koje sledi motociklistička dogodovština "Džo bar tima" i, naravno, nove muke Hogara Štrašnog, koji drži noge u toploj vodi a na Helgino pitanje: "Pariš noge?" promrsi: "Uf, što me bolu!"; ona, pak, ne odustaje već nastavlja: "Pa što ne skineš čarape?" iako je odgovor očit: "Ma i čarape me bolu!"


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 22.01.2003.

sadržaj

4.

PARISKI SPLEEN (47)

Franc
noanoabv@free.fr

STRIP CODE

DETINJSTVO (Herge), DEČAŠTVO (Kirby), MLADOST (Magnus & Bunker);

I

(2)

Učenje crtanja, stilski razvoj Hergeov, koga pominje Martin, to je za mene bio najčudesniji povratak majstoru, u godinama adolescencije kada sam, povremeno, iz Juge, dolazio u Pariz. Mišljenja sam da je izuzetno važno što danas imamo uvid u celokupno stvaralaštvo Hergea: danas su dostupni svi originali, sve prve verzije, kopije, retki primerci, unikati. Ovu praksu obnarodovanja, uostalom, započeo je sam Herge, preštampavanjem Tintina kod Sovjeta. Tim povodom, i detetu upada u oči naivan crtež prvenca, ne uvek sigurna ruka, jača groteskna ekspresivnost ranog Hergea. Za mene su, kao detetu, bile tajne, to, kako je Tintin u ranim albumima mogao biti odbojniji, nezgrapniji, »komičniji« od potonje junakove reprezentacije (koja, ipak, ostaje na razmeđi »čiste« i »krute« linije, kako to ispravno zapaža Benoit Peeters). Ali je sticanje svesti o razlici u figuraciji, sticanje svesti o stilskom razvitku crtačevom potakla i misao o grafičkom i, uopšte, umetničkom izgrađivanju: danas sa sigurnošću tvrdim da sam od Hergea dobio i prvu lekciju iz stilistike, estetike. I pre nego što sam, svesno, ponirao u te stvari čitajući eseje mladog Antuna Branka Šimića i hranio se teorijama stvaranja Augustina Ujevića i sumatraističkim manifestima Miloša Crnjanskog.

Herge je otvarao oči. Herge je poučavao. Uvodio u svet - u nove, čudesne, predele i vodio čak do mutnih, tamnih, pretećih kraljevstava. Najstrašniji Tintin kojeg sam ikad pročitao je Sedam kristalnih lopti. To je žestok strip za klinca od sedam, osam, devet godina. Jedini u kome su se elementi strave i zagrobnog, elementi demonskog i htonskog nametnuli kao prva i poslednja stvarnost priče. Ne mari to, što se strip zavrsava baštenskom svetlosti i širokim drumovima sa pogledom na pucinu: to je jedna neugodna i halucinantna lektira, štivo koje klinac neće čitati na večer, niti kada je sam u kući. Možda će poznavaocima zvučati neverovatno, ali ja sam delo Edgarda Jacobsa otkrio kao svršen čovek, nešto pred tridesetu (Martinovog Aliksa sam upoznavao kao dvadesetogodišnjak, kao student, i pažljivije uranjao u prve epizode prilikom jednog izleta, u gradskoj biblioteci, u Ansiju – učiteljev stisak je bio toliko jak, pečat tako snažan da se od njega, zadugo, nisam micao). Martin i Jacobs, bez obzira na svu stilsku, formalnu i sadržinsku različitost svojih ostvarenja, smesta su mi postali bliski, upravo jer su proistekli iz iste matrice, iste škole stvaranja: imao sam osećaj deja vu-a, i doista, impresija nije varala: čitajući Hergea, ja sam, već onda, kao dete, čitao svakoga od njih.

Fantastični elementi su pečat Jacobsove senzibilnosti, njegovih i Van Melkebekeovih čitalačkih, duhovnih sklonosti. Jednom iščitavši celokupnog Blake i Mortimera, razumeo sam da je skriveni genij Sedam kristalnih lopti bio on, Gospodar šume sirotih, koji je, pre nego je počeo da gradi svoj, dovršavao tuđi fiktivni svet, dotaknuvši ga trunom misterije, otajnosti, jezivosti.

Da li je san, koga sam usnio kao devetogodisnjak, san/mora u kome se sam Šejtan, uz glatki zid osmospratnice, peo do moje sobe, i pokusavao da, spolja, otvori dobro zamandaljen prozor – da li je taj san bio plod i ovih lektira, uz istovremena, prva citanja Spidermana i cas veronauke u kojem je, jednom nedeljno, knez tame sticao frapantnu moc nad imaginacijom – ili kakvim, odraslom skrivenim – čulom deteta? Te sam noći dva puta dizao majku iz kreveta i dva put se, užasnut, budio: Oskar Kapak je zanavek, prerušen u demonolikog pauka, usao u moju svest, u moj san, razbivši nevin kristal detinjstva. Ostali su, u prici, doziveli blagotvornu amneziju, amnistiju, prekid vatre, zaborav; ja to nisam. Jos uvek se svega secam. Otada me vise nije tako strah djavola.

U to vreme (rec je o kraju sedamdesetih godina), japanski crtani film ulazi na velika vrata u francuske decije programe; Goldorak, Candy; jedan za decake, drugi za devojcice (koga su krisom pratili i decaci): vecina danasnjih citalaca japanskih mangi, u Francuskoj, odraslo je na njihovoj filmskoj figuraciji. Goldorak, to je citava jedna epoha u nacinu stvaranja emisija za decu: dok su Hana & Barbera, putem Scoubidooa, strasili decu, japanci su, u svet detinjstva, unosili epske prostore, herojsku fantaziju i zestoko nasilje. Goldorak, to je samurajski kodeks projektovan u stelarne sfere. Daleko od lepe Soizic Corn i Brocka i Shnocka, Les visiteurs du mercredi.

Svi smo strastveno crtali svoje robote.

Nekako sam u to vreme poceo da kupujem nedeljnike; Le journal de Mickey, to je bio tetkin poklon, uz koga sam, miran, unesen u sarene slicice sveta Disneya, mogao da pazim na mladjeg, tek rodjenog brata, dok su ona i teca, snajderi, radili za sivacom masinom i presom, u susednoj sobi. Ali neke stripove sam, i dalje, kupovao sam.

Tako se desio nemio dogadjaj. U nasem stanu, u dnevnoj sobi, na regalu, nalazila se malena, bela porcelanska kasica sa poklopcem od crne, šivene kože. Kroz nju je bila provucena igla, koja je, jednim krajem, pridržavala poklopac; na drugom kraju, se njen okruglasti rub preklapao sa tankim keramičkim prstenom kase. Kroz oba otvora je bio provucen zubac katanca, koji je kasu čuvao pod kljucem. Uvek je bilo dovoljno džeparca. Medjutim, citalacke potrebe su rasle i, nekom prilikom, u nedostatku keša, posegnuo sam za njom: izvukao sam blestece novcice (sve kovanice od pet franaka) i, po vešto obavljenom poslu, krenuo u Novinarnicu.

Osecao sam da nesto nije valjalo sa samim kovanicama (na stranu sto sam za njima posezao bez odobrenja); svaka je imala cistiji, belji sjaj od uobicajenih para, svaka prijanjala na dlan drugacije, punije od ostalih kovanica. Slutio sam istinu, a glad me mamila za stripom. Ipak sam u par navrata kupio Goldorake: prodavac je savesno uzimao paru i pruzao mi strip; meni sarene laze, njemu srebrenjak.

Otac je, uz prekor, blag, prešao preko svega.

Drugar Ludovic i ja smo, nekom prilikom, u mojoj sobi, rasklopili pribor malog hemičara i počeli mešati nekoliko različitih kompozita, u cilju rešavanja nekakvog školskog opita. Između dva zagrevanja epruveta (pamučnim fitiljem natopljenom u ulju), pošli smo u kuhinju, po užinu. Najednom, u toku obeda, začuo se jak prasak: smesta smo potrčali ka sobi, koju smo zatekli u dimu; epruveta, pregrejana, eksplodirala je: radni sto, i zidovi, plafon, ormari, vrata, sve je bilo isflekano, umrljano, izrešetano crnilom; sa zidova i stropa je kapao gust, taman rastvor, na stolu sve beše porazbijano: tog dana smo, jasno, postali alhemičari, Apprentis Schtroumphs, a bela je soba naličila stanu velikog Schtroumpha, u koji se potkrao nevešt, a gordi učenik.

Dobro da se, gušteri, ne preobrazismo u gmizavce!

Pohađao sam muzičku školu. Učio solfeđo. Pevao, mahao rukom u ritmu polovinki, četvrtinki, osminki, čas snizilica, čas povišilica, u ritmu bas i violinskog ključa. Svirao sam klavir, pomno, uz uspravno držanje, savladavo skale i vežbe gospode Dvoržaka i Bele Bartoka. Za razliku od slikanja, kome sam pristupao slobodno, nesputano, mada nevešto i samoučki lako, nehajno, sve, što se ticalo muzike, obavljalo se pod prismotrom. Klavir je bio obaveza, ne samo zadovoljstvo.

Kada sam, po obavljenom godišnjem ispitu (za upis na treću godinu muzičke škole), primio rešenje žirija, i shvatio da sam pao, nisam znao kako da se, sa tim, pojavim pred svojima. Na putu za kuću sve se rušilo. Pometnja, potpuna, ovlada umom.

Pocrne dan.

O beline, vode, zaborava!

Misao je, onda, naišla sama: kako, nikako, nisam mogao da rešim svoj položaj, namislih da umrem. Valjalo je, samo, zadržati dah, prestati s disanjem, i sve će, osećah, da mine.

Uskoro sam ušao u zgradu. Pozvao lift. Krenuo. Srce je tuklo, silovito. Kada sam, stigavši na osmi sprat, stupio pred vrata stana, zadržao sam dah. Dugo sam stajao tako: ne dišući. Na kraju, ipak, naglo, otvorih usta i udahnuh vazduha. Obasu me, zagrclog, svežina. Preli me, kao voda.

Još sam stajao, tako, nepomičan.

Naposletku sam se osmelio, zakucao na vrata, i ušao.

Srce je jako drhtalo.

Poklonili su mi kutiju sa vodenim bojama, cetkicama, papirom. Sa njom sam polazio u skolu, na cas crtanja. Radio sam poljane, cvece. Slikao sam kucice, sa kiblama, strogo usorene; nabijace slamnatih krovova i sirokih, pustih avlija. Stvarao sam strip (ostao nedovrsen), gde je za prvi kadar, u maniru Magnusa, prikazan grupni portret seljaka, sa subarama, na glavi, okruzenih psima, kraj jendeka. Stvar se odigravala u ritu, u mocvari, prema Tisi. Prelom tabla i kaiseva (svescica mi je sad pred ocima) bio je pravi «gaufrier», kalup, za kolacice - kako bi to rekao Franquin.

Odvec sam se, tad, povodio za Twainom (za onim svetom koji je Twain, sa kultom reka, budio u nama). To je bilo pred jesen, po povratku, sa sela.

Drugacija, no backa, bila je miholjska svetlost blokova.

Svakog leta, pred jesen, po povratku sa godišnjih odmora, Srbe iz Srema, Bačke, Pomoravlja, drugare iz Maroka, Portugala, Bretanje, sve, koliko nas je bilo, čekala je «La fete de l’Humanité», velika, jednogodišnja smotra lumpemproletarijata pariskog basena, pod vođstvom francuske Komunističke partije. Mitinzi su se održavali na središnjem, gigantskom, cirkularnom platou tek stvorenog gradskog park, u La Courneuveu. Za stare je to bilo vreme mitingovanja i kolegijalnih, partijskih susreta, vreme velikih govora, beseda i klicanja himni ujedinjenoj radničkoj klasi! Vreme letaka, peticija i poziva; za klince je komunistički sabor, pak, bio sjajna prilika za provod: duž celog kružnog toka, u srcu parka, bile su postavljene šatre, prikolice, vagoni: negde je reč o prostoj ispostavi ćelije KPF za ovu ili onu varoš 93 sreza, negde pak o malenim vašarskim rekvizitima, poput ringišpila i konjića, sladoledžijnica, poslastičarnica, sve to prošarano i lutajućim prodavcima šećerne vune, koji su, poput šukrija po selima Bačke, na svojoj dvokolici, tražili kupce.

Tek stigavši s puta, čekala nas je razonoda. Prvih nedelja septembra u školu smo se neredovno vraćali. Takav je bio slučaj svih čiji su roditelji bili stranci: njihova su deca ostajala što duže kod baka i deda. Ali, posle tri meseca provedena u zavičaju, nije bilo teško kretati u školu: već iza ćoška je čekala pustolovina. Pentrali smo se po gvozdenoj konstrukciji bina, istraživali prostore iza kulisa, prisustvovali rok koncertima, rečju; svet odraslih je izvodio svoju predstavu, ritual - naš svet svoj.

Tamo gde su oni gledali funkcionalno, u čemu se, za njih, učitavao jedan, jedini semantički prostor, za nas se otvarao prostor višeslojnih čudesa: sva ta vašarišta, i park, i drveće, sva ta stabla, šume, potoci, jezero (gledali smo kada su na dno iskopanog basena odmotavali, rezali i postavljali i po par slojeva katrana, a zatim, jednom ga natopivši vodom, puštali i prve ribe – tih, ranih godina, u jezeru se moglo kupati, danas tamo više ne skače ni štenad), taj jedini široki zeleni prostor nadomak grada je stajao kao blagi san, uteha; iza bloka, preko autoputa, znalo se: tamo je park, zelenilo – tamo su šume.

I začudo, sa školom smo često navraćali u zelen gaj. Tako smo, jednom, prilikom izleta, drug Sebastien i ja (potajni rivali za naklonost iste curice), u jednom busenu, nakraj šumarka, pronašli erotski strip: Pustolovine Lukrecije Bordžija, izdanje Elvifrance. Čuveno izdanje! O čuvenim Bordžijama! Eto kako se sticalo znanja o preporodu Italije, eto kako se čulno, u nama, budilo, u sadejstvu s jevtinim crtežima golih, talijanskih kneginja. Prve slike nagih žena, prvih jevtin trik, petoparačni ruj, čulnog, ljuvenog, u nama, pod senkom tankih grana zimzelena. Ko ga je zadržao, taj strip? On, ja? Ili je, bačen, ostao tamo, gde je nađen, za travom, visokom, bujnom, punom letnjih sokova?

O, leta; u mome duhu prostor odrastanja ostaje pun svetlosnih niti, treperenja, bistre plaveti. Široki gradski prostori, prospekti, bulevari; asimetrični gigantični blokovi u koje su komunističke opštinske vlasti trpale radenu marvu trećeg, četvrtog sveta; njihovi klinci, raspeti između škola i bandi, pedagoga, dilera i secikesa; Baderov geng iz bolka 4000., koji je nosio ime po čuvenim švapskim teroristima: to je čitava jedna nejasna, jedva razgovetna, skoro neuverljiva, večno promenjiva gradska mitologija. Svet mladeži koji se nije doticao sveta odraslih.

A u njemu, prvi učitelj kreolizma bio je Herge. Odrastavši, izmedju šeste i dvanaeste godine, u pariskom radnickom naselju, ja sam za prve drugare imao Crnce, Arape, Špance, Portugalce, Vijetnamce, Kineze, Srbe, Talijane, Francuze. Njihova zvucna imena i danas me secaju sirokih prostora “zemlje detinjstva” i, kada god sednem na tramvaj i podjem u posetu nekadasnjem kraju, Al Kali, Krif Mustafa, Rašid, Mamadu, Ta So Kang, Georges, Eduardo, Emmanuel, Marlene, Ludovic, pored naših Zorana, Anice, Fikreta, Fahrudina mene prate u pustolovini sećanja.

Prvi učitelj kreolizma, velim, bio je Herge i svet, u kome sam stasavao, bio je mikrokozma sveta koga je on oslikao. Bili smo deca radnika, migranata, Evropljana i Afrikanaca čije su matične zemlje, na ovaj ili onaj nacin, kroz sretne ili manje vesele okolnosti, izgradile “povlašten” odnos sa francuskom Republikom. Sada smo mi, tj. nasi su roditelji, gradjani tih drazava, postajali, novim putem, delom francuske stvarnosti i njene povesti. Francusku, koja je bila u nama, i deo nas, i pre nego su nasi posli, trbuhom za kruhom, ka njoj - a mi se, u njoj, rodili -, poceli smo sami osecati, i oblikovati, koliko god to bilo protivurecno, i kao nasu, što znači i to, da smo i mi sami, postajali deo nje.

Moje detinjstvo, moj prvi svet, ceo je svet.

Mala je otadžbina, ma koja, za sve sto vredi ljubiti, na zemlji, celoj.

I nema protivurecnosti u tome da ljubimo svoje, i tom, takvom ljubavi, jednako, grlimo svet.

Nas prvi svet naše je detinjstvo.

Moja je duša sarena od boja, mirisa, ukusa, nošnji i škola, šarena od glasova i jezika, kikota i dodira ruku. Moja duša, išarana ko leopardova koža.

Prve tajne o devojkama slušah, pod jednim dudom, od Al Kalija, Malijca (govorio je, naš Humpate Ba: “kao što se nama, pri požudi, nadima ud, tako se devojkama nadimaju dojke i krute bradavice!”).

Moja je duša puna slika.

Te prve slike, taj prvi svet - to je moja otadžbina.

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No 102.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

PROBOJ (1)

Neka jedna stvar bude jasna: Licno ne simpatisem Toda Mekfarlana, ni kao crtaca, ni kao scenaristu, niti kako stripovskog mogula. To medjutim ne menja cinjenicu da je u pitanju tip koji je zaradio verovatno najvise love od stripa (uz put sasvim adekvatno americkom mentalitetu izasavsi na poprilicno zao glas kao neko kome ne smeta da gazi po lesevima da bi stigao do zvezda) krenuvsi sa samog dna. Jedan od osnivaca Image-a ovih dana zabavlja strip javnost svojim maratonskim svadjama (i sudskim procesom iste duzine) sa Nilom Gejmanom, i ne bi se moglo reci da radi bogzna sta inventivno sa svojim stripskim cedom, serijalom Spawn. Ipak, poslusajte sta je on imao da kaze magazinu Wizard na temu probijanja na strip trziste:

"Pitanje koje mi najcesce postavljaju je "Koji je najbolji nacin da se covek probije u stripu?" Mislim da je najbolja stvar koju mozete uraditi traziti (i dobiti) misljenja puno razlicitih profesionalaca, zato sto svi imamo popuno razlicite price o tome kako smo se izborili za nase sanse da se dokazemo. Da bih vam pomogao da se odlepite od zemlje, evo mog misljenja na tu temu. Prvo, ukoliko crtate, morate to ciniti na tabli koja je deset inca puta petnaest inca, zato sto je to standardna velicina papira na kome profesionalci crtaju. Kada jednom zavrsite sa crtezom, napravite puno umanjenih fotokopija svojih strana tako da ispadnu standardne osam-i-po-inca-puta-jedanaest-inca strane.

Najlaksi nacin da doprete do vecine ljudi je da uzmete strip za koji smatrate da je uzas zivi i da ponovo nacrtate prve cetiri strane. To je relativno lako, zato sto ne morate da izmisljate pricu; imate je vec ispred sebe. Nemojte koristiti isti broj kadrova ili iste uglove kao crtac koji je tu tablu pre vas nacrtao: pokusavate da da dokazete da ste bolji od njega. Kada ste s tim zavrsili, posaljite kopije vasih radova sto vecem broju ljudi. Ne saljite prosto po jednu kopiju u Marvel, DC i Image; umesto toga, posaljite po 10 svakoj kompaniji.

Nikada nisam verovao u opciju slanja uzoraka uredniku koji je zaduzen za uzorke, zato sto ti momci nemaju moc da vam daju posao; ljudi koji vam daju posao su urednici mesecnih svezaka, i oni su ti kojima treba slati uzorke. Da sam na vasem mestu, ja bih cak ciljao na neke mladje urednike zato sto oni uredjuju neke od manje prestiznih naslova, i uvek su znatno otvoreniji za nove talente. Mnogi se nadaju da ce u prasini ispovrteti dijamant.

Ako ne zelite da radite superheroje, onda razmislite o tome da saljete uzorke Vertigo-u, Fantagrafics-u, Epic Comics-u ili nekoj maloj izdavackoj kompaniji koja odgovara vasem stilu. Ukoliko volite da ilustrujete omote Metalikinih ploca, ne saljite svoje uzorke uredniku svezaka o Supermenu.

Ne morate da nacrtate vise od cetiri strane, zato sto je gledanje crteza isto kao i gledanje automobila ili namestaja; ne morate da vidite svaku stranu da bi ste znali valja li. Urednici mogu da ocene da li ste talentovani na osnovu samo cetiri strane.

Ako hocete da tusirate svoje radove, iskopirajte table u olovci kad ih nacrtate, istusirajte kopije i onda napravite kopije istusiranih verzija. Ucinite ovo zato sto je mogucnost da vas neko unajmi da crtate i tusirate sopstveni crtez minimalna. Ako vam tusiranje nije na nivou, izdavac moze da unajmi profesionalca da istusira vase olovke."


(Nastavice se)

sadržaj

6.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (162)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

PRIČA O GRENDELIMA (4)

U staroj humoresci, Art Buchwald priča kako mu se žena živcirala kad bi im sin išao na sastanke s djevojkama, sve dok se ne bi vratio kući. Onda je smislila sistem i otad se nervirala do ponoći, a "od ponoći neka brine djevojčina majka".

Slično je bilo s Eddyem i sa mnom: ja sam ludio dok prijedlog nismo predali u malu poštu na križanju Varšavske i Gundulićeve, a onda sam prestao. Ništa se više nije dalo učiniti, čemu dakle brinuti? Eddy je bio kontra: dok se prethodnih mjeseci naoko bezbrižno razvlačio, sad je počeo svaki drugi dan zvati da pita "Jesu li se javili?". Gunđavo je prihvaćao da je prerano, ali bi za dva dana pitao opet.

Eddy je bio čudna smjesa velikog ega i velike nesigurnosti. S jedne je strane još od srednje škole besramno skicirao sebe kao dobitnika "Yellow Kida" u Lucci (zbog Strip arta bila je to jedina nagrada za koju smo znali), a s druge je teško prihvaćao odbijanja. Prije Grendela Eddy je, naime, imao neugodnu "francusku" epizodu: Igor Kordej je s Ganijem Jakupijem bio počeo rad na stripu Boris Valdet, ali kako su urednici odbili probnih deset tabloa, Kordej se pametno povukao i za projekt predložio Eddya. Eddy je neke od probi, po zahtjevima izdavača, crtao i po pet puta: sad realističnije, sad karikaturalnije; da bi na koncu bio odbijen i scenarij. Eddya je iskustvo tako umlatilo da je do kraja života imao otpor prema francuskom tržištu, čak ga prenio i na druge. A par godina ranije, nakon što smo se dobro plasirali na Strip artovom natječaju, Eddy se dopisivao s Ervinom Rustemagićem i slao mu svježe tabloe, sve dok mu Ervin nije rekao da na jednoj slici "ponovo nacrta patiku" i predložio mu još neke izmjene. Eddy mu se tad prestao javljati i nastavio je, kao i do kraja života, surađivati samo s onima koji su ga hvalili.

Poziv kojeg je čekao probudio me jedne zimske večeri, brza dva tjedna nakon što smo prijedlog poslali. Pospan najbolje pričam engleski te sam se s Dianom Schutz izvrsno razumio, pristao na sve, i za pola sata izletio pronaći Eddya koji je, pokazalo se, bio kod frendice koja je radila u butiku meni iza ugla.

- Što radiš od petnaestog siječnja do petnaestog svibnja? - upitao sam ga, naceren kao budala. Žmirnuo je i trenutak me gledao otvorenih usta

- Crtam Grendela? - bubnuo je. I pogodio.

(Nastavlja se...)


***

Da bih razbio monotoniju serijaliziranog prisjećanja i ljudima pružio čitanja bar za četvrt litre milijeka i pola buhtla od čokolade, uvodim povremene podrubričice. Prva će biti PPP ili PREČESTO POSTAVLJENA PITANJA u kojima ću udgovarati na mailove koji bi mogli biti zanimljiviji i drugima, a ne samo pitaocu. Druga će biti LEKTIRA s preporukama za dobre stripove o koje sam se spotakao, a treća GO SURF s preporukama web-siteova od interesa, stripskog ili ne. Slobodno vam je, dakle, postavljati pitanja za prvu ili mi preporučivati stvari za druge dvije. Bez obaveze, može i anonimno. Idemo sad:

PPP: A ka'će zadnji La Bete Noire?
O: Kriv sam! Po prvobitnom planu scenarij za peti svezak je trebao biti gotov prošlog ljeta, ali ga se - jer su mene tresli prezaposlenost i nervoza pred završetkom tog, meni strašno bitnog, stripa - čekalo do zime. Tada je Milan već uletio u neke druge poslove (znam da ne izgleda tako, ali i on ponekad treba jesti) i stvar se otegla. LBN 5 stoji na šestoj stranici, ali ima indikacija da bi se mogao pomaknuti. U svakom slučaju, bit će završen. Sad: kad točno...?

LEKTIRA:
Čitajte Kurjaka Mirka Danijela Savovića u Šlicu broj 3! Rijetko dobar, rijetko živ strip, strip koji ne izlazi iz glave. A pročitajte i ostatak Šlica (kontakti: skchappy@bitsyu.net; vsmcopycat@yahoo.com; slic@m-a-j-a.com).

GO SURF:
"Blog" je kratica za "weblog" iliti "dnevnik na mreži" i sve je raširenija pojava naših otuđenih dana kad je srodnu dušu lakše naći širom svijeta nego u svojoj ulici. Od onih povezanih sa stripom, meni je jedan od dražih wwww.diepunyhumans.com, gdje Warren Ellis lijepi zanimljive članke koji mu možda posluže za buduće scenarije, a možda i ne. ali ih je super čitati već zbog njih samih, a ima i fotka Coleen Doran s dodjele Oscara. I Neil Gaiman ima jedan blog, elegatno nazvan "journal" na www.neilgaiman.com/journal/journal.asp koji je toliko sladak da mi je malo kiseo. Ali, svakome po ukusu, ne?

sadržaj

7.

MOJ POGLED (49)

zmcomics

AUTENTIČNOST

Odgledah, sasvim slučajno, još jednu epizodu serije “Mesto zločina”. Ubih se od muke razmišljajući kako jedan strip autor može doći do svih tih informacija do kojih su, uz veliki budžet, došli producenti angažujući grupu ljudi koji se bave profesionalno tim poslom.

Koliko je nekom jadnom strip autoru dozvoljeno da “omane” improvizujući autentičnost istraživačko-policijskog rada? Najlakše je da snimi celu seriju i koristi informacije iz nje za svoj strip. Meni je to pomalo nepošteno pa razmišljam kako doći do nekih informacija.

Internet? Da, možda je to rešenje. Jednom prilikom su mi zatrebali podaci o Crvenom Baronu. Otkucao sam par reči u internet pretraživaču (Yahoo, Altavista, Google,...) i dobio gomile informacija. Recimo, i biografski roman bez dva poglavlja (kako bi prodali knjigu), pa čak i detalje o prepravkama na motoru Fokera koje su specijalno za njega bile rađene... Jedino što vam je važno da dobro vladate engleskim (mada ima sajtova kojih nema na engleskom, ali su ipak u manjini) i da u enciklopedijama nađete neke osnovne odrednice kako bi mogli da prave reči-imena otkucate u prozorčiću pretraživača.

Eto, hteo sam da napišem kolumnu o značaju autentičnosti situacije u koju gurate svoje junake, o značaju dokumentacije i snalažljivosti, a završavam poučnom pričom o koristi interneta. U svakom slučaju, pokazalo se da internet može koristiti, osim za reklame i promet informacija, kao svojevrsna globalna enciklopedija.

Za strip je važna autentičnost situacije i okruženja u kome se radnja dešava i to nemojte nikad zaboraviti. Retko koji izdavač će dozvoliti da improvizujete postojeće okruženje, oružje, automobile... To čak ni čitaoci ne vole. Osim ako ne radite neki futuristički strip, onda se neke slobode podrazumevaju ali ni tu nisu dozvoljene improvizacije.

Kad sam radio Zgazgija, za jednu svesku sam na internetu našao slike Titanika i podatke sa koje strane je bila “razderotina” kriva za potapanje, našao sam zanimljive slike Nikole Tesle, Hemfrija Bogarta, našao sam sve o Crvenom Baronu kao i slike njegovog Fokera sa tri klila, kao i mnoge druge stvari.

Imate, osim enciklopedija, internet. Otkucajte precizno par reči u onaj mali prozorčić, kliknite na search i... iznenadićete se šta se sve nađe. Verujte mi i kada vam kažem da će čitaoci vaših stripova ceniti trud da vaše delo ima veliki stepen autentičnost!!!

sadržaj

8.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin je obezbedio sledeći prilog...

Tobi Megvajer u nastavku "Spajdermena"

Vežba jogu i drži dijetu

LOS ANĐELES (Beta-AP) - Glumac Tobi Magvajer priprema se za ulogu Pitera Parkera u novom filmu o Spajdermenu, "The Amazing Spider-Man" (Zapanjujući Spajdermen), tako što drži dijetu i vežba jogu. Očekuje se da će holivudska zvezda obući odelo Spajdermena početkom aprila, kada se planira početak snimanja filma.

Ukoliko Magvajer ne bude spreman za ulogu Parkera, ulogu Spajdermena bi mogao da preuzme Džek Džajlenhol, koji je glumio u filmu "The Good Girl" (Dobra devojka), prenosi mediji u Los Anđelesu. Magvajer (27) se još oporavlja od bolova u leđima zbog velikih fizičkih vežbi koje su zahtevale uloge u prvom filmu "Spajdermen", kao i "Seabiscuit", izjavila je njegova predstavnica za štampu Keli Buš.


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 25.03.2003. godine

sadržaj

9.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

KONKURS ZA STRIP
NIŠ 2003

Uslovi konkursa
Tema slobodna. Broj radova neograničen. Svi dostavljeni radovi moraju biti od jedne do tri table maksimalnih dimenzija 297x420mm (A-3). Radovi moraju biti originalni, u protivnom neće biti uvršćeni u konkurs. Svi radovi moraju biti dostavljeni do 28.05.2003.na sledeću adresu
-Dušan Cvetković
Bulevar Nemanjića 3/73
18000 NIŠ
Izložba povodom konkursa biće održana u galeriji Srbija (centralna Niška galerija) u periodu od 29.05. do 08.06.2003.godine. Najbolji radovi biće štampani u vidu publikacije nakon završetka konkursa. Slati originalne table, kvalitetne kopije ili radove na CD-R. Rezultati konkursa biće objavljeni tokom održavanja izložbe. Uz radove poslati kratku biografiju i aktuelnu adresu i broj telefona.

Nagrade:
1. nagrada: 100 €
2. nagrada: 50 €

Za šire informacije:
064 22 35 789
064 22 55 717
henrih@ptt.yu

Organizator: Čaj...odličan, Galerija SLU-Niš, Resource centar-Niš
Pokrovitelj: Skupčtina opštine Niš

Komentar:
Osim radova propisanim konkursom slati i ilustracije, strip izdanja, fanzine, animacije, video radove pošto su programom predviđene projekcije i promocije kao propratni program tokom jedanest dana trajanja izložbe.

From: Laza <lazarj@bitsyu.net>
Subject:

Nije baš o stripu, ali možda bi nekome moglo da bude zanimljivo.
Pozdrav
Lazar Jovanović


Obaveštavamo Vas da će se 18. aprila 2003. godine u Pančevu, u prostorijama kluba "Coupe" odrzati treći po redu ArtTech festival digitalnih umetnosti u organizaciji firme MadNet. Želja nam je da, kao i prethodna dva puta, promovišemo i popularišemo digitalnu umetnost kao i da okupimo sve "digitalne" umetnike radi ostvarivanja kontakata i pre svega dobrog provoda!

Ako se bavite digitalnom umetnošću, ako želite da ljudi vide vaše radove, da osvojite neku od nagrada, ako volite računare ili jednostavno volite dobru zabavu - ArtTech je mesto za Vas!

Pravo učestvovanja na ArtTech festivalu imaju svi autori čiji radovi ispunjavaju sledeće uslove:

1. Radovi ne smeju biti stariji od 1. godine.
2. Radovi moraju spadati u jednu od pet navedenih kategorija:
- Vektorska grafika
- Bitmap grafika
- Wallpapers
- Animacija
- Web dizajn
3. Radovi sa prethodnog ArtTech festivala ne mogu ući u konkurenciju.
4. Svi radovi moraju stići na našu adresu putem e-maila (isključivo radovi veličine do 1MB) ili poštom (na bilo kom standardnom mediju - CD, Floppy, HDD...) najkasnije do 11.04.2003. do 10:00h
5. Organizator zadržava pravo da zadrži radove po izboru za potrebe ArtTech web-sajta.

Manifestacija počinje u 21:00
1. deo - predstavljanje/projekcija odabranih radova
2. deo - dodela nagrada obezbeđenih od strane sponzora
3. deo - zabava do zore!

Posetite http://www.arttech.co.yu !!!

From: Marc Van hammee <vhammee@pandora.be>
Subject: Stripfestival Mechelen Festival de BD de Malines


14 september 2003 - 3de Mechelse Stripbeurs

Hallo
Op zondag 14 september 2003 gaat in Mechelen het derde grote stripfestival door. Plaats van afspraak is opnieuw het Cultureel Centrum onder de Mechelse Sint Romboutstoren. De beurs begint om 10 u en duurt tot 18 uur.

Mogen we jou vragen om hiervoor op je website reclame te maken? Je kan bijgevoegde banner gebruiken en daar de link naar onze site leggen. Onze site is http://www.comic-strips.com Verder zouden we je willen vragen om dit evenement ook in je agenda op te nemen.

De winst gaat zoals steeds naar een goed doel. Dit keer kozen we voor Artsen zonder grenzen.

We hebben een flink aantal grote namen die ons festival zonder twijfel tot een succes zullen maken.

Jean Claude Servais (Dagboek van een bos, Godin wit, Godin zwart, Bosliefje….), Wim Swerts (Samson en Gert), Francois Walthery (Natasja, Rubine), Mark Hendriks (Tomyo) , Maaike Hartjes (Maaikes dagboek) Steven De Rie (De gazetmadam, Sam en Moos, De getuige…) en Mario Boon (Big en Betsy,, De wilde wegen van de rolleweg) hebben al toegezegd.

De affiche wordt ontworpen door Servais en hiervan wordt ook een exclusieve ex libris aangeboden. Ook wordt in primeur Steven de Rie's nieuwe strip Blind Date voorgesteld waarbij ook een exclusieve ex libris te koop zal zijn. Verder wordt een exclusieve strip uitgebracht, getekend door Mario Boon, die zich in Mechelen afspeelt.

Ook de beroemde cartoonist Will Andy zal aanwezig zijn.

Voor meer info kan je terecht op http://www.comic-strips.com of via email naar vhammee@pandora.be.

Mogen we op jou rekenen?

Alvast bedankt

Warme groeten van de Mechelse stripvrienden

Christine, Gudrun, Liesbeth, John, Wim, Joris en Marc

----------------------

Hello
Dimanche 14 septembre 2003 aura lieu le 3ieme grand festival de bd de Malines (Mechelen, Belgique). Dans le centre culturel de Malines. Le festival commence ŕ 10h et dure jusqu' ŕ 18h

On voulait vous demander de mentionner ceci sur votre site web. Vous pouvez utilser ce banner ci-joint et faire un link vers notre site. Notre URL http://www.comic-strips.com Pouvez vous aussi mentionner se festival dans votre agenda.

Les profits sont pour Médecins sans frontičres.

Nous avons beaucoup de noms grands du BD qui dédicasseront leurs oeuvre.

Jean Claude Servais , Francois Walthery, Wim Swerts ,Mark Hendriks, Maaike Hartjes, Steven De Rie Mario Boon, Will Andy… Et la liste n'est pas encore complet.

L' affiche sera fait par Servais et deux joli's ex libris seront présentés sur le festival. En primeur aussi Steven De Rie's nouveau BD Blind Date avec un ex libris exclusive. Mario Boon fera un BD exclusive pour le festival qui se déroule ŕ Malines.

Plus d'info sur http://www.comic-strips.com ou vhammee@pandora.be.

On peut compter sur vous?

Merci

Marc

sadržaj

10.

BERZA

mail

From: Davor Horvatić <davor@lpc.hr>
Subject: Kupujem - Prodajem

Kupujem:
Super strip Diabolik 24

Prodajem:
A. Maurovic: Gricka vjestica 1-11 (MAN strip, SAZ, 1981.-1982.)
Crtani romani br. 1, 10, 12, 18, 28, 30, 31, 32, 35, 38,40, 41,58, 60, 65, 70, 78, 91, 92, 94, 97, 98, 100, 101, 102, 103, 107, 108,109, 112,117, 120, 125

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

Nekoliko zanimljivh linkova ka pojedinim diskusijama:

VERTIGO AT TEN - KAREN BERGER TALKS TO PULSE
www.comicon.com/cgi-bin/ultimatebb.cgi?ubb=get_topic&f=36&t=000836

PATTY JERES REMEMBERS LOU STATHIS
www.comicon.com/cgi-bin/ultimatebb.cgi?ubb=get_topic&f=36&t=000837

BRIAN K VAUGHAN ON RUNAWAYS AND MYSTIQUE
www.comicon.com/cgi-bin/ultimatebb.cgi?ubb=get_topic&f=36&t=000838

DEAN HASPIEL TALKS FF'S THING: NIGHT FALLS ON YANCY STREET www.comicon.com/cgi-bin/ultimatebb.cgi?ubb=get_topic&f=36&t=000833

MV STAPLES PT 1 ON LEAVING IMAGE AND GOING TO CROSSGEN
www.comicon.com/cgi-bin/ultimatebb.cgi?ubb=get_topic&f=36&t=000832

HELLO, OTAKU 3/24 -Evangelion, Transformers, Silent Mobius, Star Blazers & more
/www.comicon.com/cgi-bin/ultimatebb.cgi?ubb=get_topic&f=36&t=000830

DAVID TISCHMAN TALKS END OF AMERICAN CENTURY
www.comicon.com/cgi-bin/ultimatebb.cgi?ubb=get_topic&f=36&t=000834

DYLAN HORROCKS ON HUNTER AGE OF MAGIC CANCELLATION & ATLAS
www.comicon.com/cgi-bin/ultimatebb.cgi?ubb=get_topic&f=36&t=000831

THE BEAT 3/25 - War Comics, Marvel, Geek Love, & More
www.comicon.com/cgi-bin/ultimatebb.cgi?ubb=get_topic&f=36&t=000835

NERD CATEGORIES LEAD THE OSCARS
www.comicon.com/cgi-bin/ultimatebb.cgi?ubb=get_topic&f=36&t=000829

SLEEPER'S SEAN PHILIPS
www.comicon.com/cgi-bin/ultimatebb.cgi?ubb=get_topic&f=36&t=000828

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 29. marta do 3. aprila

26. marta 2002. Otvarena je izložba Marka Kocipra pod naslovom "Ne prezrite!" u galeriji KUD France Prešeren, Ljubljana. Na otvaranju je predstavljen i 32. broj revije Stripburger.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad