prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. KOMIKAZE #4 - Ivana Armanini
2. PANĆOF STRIPNOVOSTI - EKSKLUSIVE - Strip klub Kotor
3. ZAKASNELA VEST - Strip Vesti
4. ZAPOCNI SVOJ RAT - Aleksandar Manić
5. BEZ POMILOVANJA - Ilija Bakić
6. FONT - Srđan Aćimović
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 94. - Marko Stojanović
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (154) - Darko Macan
9. MOJ POGLED (41) - zmcomics
10. PISMA ČITALACA - mail
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

1.

KOMIKAZE #4

Ivana Armanini

Strip-akcija: e-zin Komikaze#4

Vrijeme: non-stop

mjesto: www.jedinstvo.hr/komikaze

urednica: ivana armanini / urednistvo: goran cvek, sven cvek

Komikaze su strip e-zin

do sada okuplja 30 autora/ica iz: Hrvatske, Srbije, Slovenije, Italije, Svedske, Rumunjske, Poljske, Chehoslovacke,... arhiviranih I stalno dostupnih na net-adresi www.jedinstvo.hr/komikaze...

u novom broju flash-animacije: igor coko i stripovi: maja veselinovic, neda dokic, ondrej svadlena novotny, isabel grosse holtforth, djul bastilja, dunja jankovic, claudio parentela, miro zupa, vanco rebac, skamfak, aleksandar zograf, ivana armanini…


IZLOŽBE KOMIKAZA:

Zagreb: Attack /25.5./
Pula: Monte Paradiso /HC punk festival, 8.mj/
Dubrovnik, Otok I Lazareti /8.mj/
Vis, Samogor /u okviru LITKON-ovog 5.kongresa (www.litkon.org), 8.mj/
Zagreb, Galerija Mocvara /11.mj/
Rijeka, klub Spirit /11.mj/

Izlozbe i cd Komikaze realizirani su kroz platformu CLUBTURE_donator: IOD-HR

Komikaze u stampi realizirane su zaslugom kulturnog magazina Godine Nove a izlazak iz tiska ocekuje se ovih dana…

sadržaj

2.

PANĆOF STRIPNOVOSTI - EKSKLUSIVE

Strip klub Kotor

- Na Lokalnoj opštinskoj Radio stanici "Radio Kotor" svi ljubitelji Stripa mogu pratiti emisiju: "Ulica Stripa & Umjetnosti" pokrenute od strane udruženja Strip Klub & Škola Stripa:"Andrija Maurović" Kotor.

Emisija se emituje svake Nedjelje dan: Srijeda od 20 časova.

Napominjemo da i korisnici Interneta mogu pratiti ovu emisiju putem sajta www.radiokotor.cg.yu.

- Voditelji Emisije su Aleksandar Petrović i Mićo Janićijević Novinari iz Kotora.

Za Strip Vesti: Lazović Mirko stripclub

e-mail: stripclub@cg.yu

sadržaj

3.

ZAKASNELA VEST

Strip Vesti

Do mene je suviše kasno stigla, i to zahvaljujući Damiru Smithu i Dušanu Banjaninu, da bih je mogao distribuirati na vreme, ali barem da bude zabeleženo da se dogodilo...


STRIPER - promocija strip magazina u elektronskoj formi (na kompakt disku), u okviru izlozbe stripa Nenada Vukmirovica i Damira Pavica u Galeriji 19 stepenika Doma omladine Beograda, veceras u 22 sata u Klubu DOB. Tim povodom, nastupice i DJ Sima iz Belgradeyard Sound System i grupa "Corossion".

Objavljeno: DANAS, 15.01.2003. godine

sadržaj

4.

ZAPOCNI SVOJ RAT

Aleksandar Manić

Oktobra 2001. godine, mesec dana posle teroristicckih napad na Njujork i Vassington, sa zastavicama u rukama, proseccni Amerikanci veselili su se dok su njihovi avioni izlivali hiljade tona "pravednih" bombi na Avganistan. U tom trenutku americckog ponosa i odussevljenja, Dejvid Ris, tridesetogodissnji Njujorccanin, crtacc i rok muzicar, pokrenuo je na Internetu strip pod nazivom "Zapoccni svoj rat". Uprosschenim crtezzom i staticcnim sliccicama, on na scenu stavlja sluzzbenike u kancelarijama koji ccitavo vreme provode u telefoniranju. "Bez zajebancije, ovaj rat protiv terorizma biche uspessan - kazze jedan protagonista. "Nego ssta" - odgovara drugi - sechass li se kada je Amerika imala probleme sa drogom. Oglasili su rat i droga je nestala." "Medjutim, ssteta je ssto je toliko dobro isslo - dodaje on na kraju - sad bih bass zapalio jedan dzzoint."

Uprkos krajnjoj jednostavnosti crtezza, neprekidnoj upotrebi istih kadrova i samo jednoj boji, crvenoj, Risov strip prepun crnog humora, ironije i psovki, privukao je ogromnu publiku. Na njegovom sajtu (www.mnftiu.cc) tokom prvih dveju nedelja prosslo je pet miliona internauta. Mnogi su mu pretili, vredjali ga i na njemu izlivali patriotski bes, dok su ga drugi hvalili i hrabrili. Medjutim, Dejvid je nemilosrdan i nepokolebljiv. Njegovi komentari dnevnih dogadjaja u kaissu stripa ne zaobilaze skandaloznu pljaccku preduzecha Enron, smrtonosne atentate u Izraelu, americcko izzivljavanje nad zarobljenicima u bazi Guantanamo… Sasvim prirodno, najsladji cilj Risovih stripova je divljaccko i agresivno ponassanje Bussove administracije. "Zassto ne napravimo bombu veliccine nasse planete i u njoj proseccemo rupu oblika Sjedinjenih Drzzava? Kad bi smo je tresnuli, ccitav jebeni problem sa ostalim svetom bio bi ressen zauvek." Ne zaboravljajuchi ubilaccku licemernost americcke vlade, Dejvid Ris pokazuje dete koje gledajuchi televiziju, zaccudjeno kazze majci: "Zassto je mali Avganistanac ranjen i nema ruke? Zar nije dobio dolar koji sam mu poslao?"

Kroz ironiju i crni humor Ris je uspeo da izrazi nelagodnost koju osechaju Amerikanci posle septembarskih atentata i neprekidnih americckih vojnih agresija ssirom sveta. Messavina straha, besa i beznadja vidi se kod njegovih nacrtanih sluzzbenika koji vreme provode u napijanju, psovanju i, prema savetima psihoterapeuta, u izrazzavanju osechanja kroz pisanje poezije. "Ej, ssta se rimuje sa - mrtav od straha i natopljen alkoholom?"

Posle 17 epizoda i 25 miliona posetilaca na sajtu, strip "Zapoccni svoj rat" objavila je oktobra meseca prossle godine mala bruklinsska kucha Softskal i do januara je prodala ccetrdeset hiljada primeraka. Dejvid Ris je svu svoju zaradu poklonio organizaciji koja vrssi deminiranje Avganistana i odbio je da se pojavljuje u novinama i na televiziji. "Ja radim ovaj strip zato ssto to zzelim, a ne zato ssto kroz njega nameravam da naccinim karijeru. Trenutno, tokom januara, prioritet mi je da nadjem ssljaku, jer od necceg moram da placham stanarinu."

sadržaj

5.

BEZ POMILOVANJA

Ilija Bakić

STRIP

BEZ POMILOVANJA

"Doživotni" autora Arkasa izdavač:
Glas javnosti, specijalno izdanje, Beograd 2002.g.

Više od dve decenije misteriozni strip autor skriven iza pseudonima Arkas (od mitološkog Arkadija) crta svoj strip o dogodovštinama osuđenika na doživotnu robiju. Njegov rad pokrenuo je dotada apatičnu strip scenu u Grčkoj a popularnost i slava proširile su se i na inostranstvo.

Kratkovidi politički zatvorenik osuđen na 622 godine zatvora, koga zovu Doživotni, trapav, bespomoćan, zbunjeno dobronameran, provodi svoje dane ispunjene depresijom, tugom ili euforijom koja se završava još dubljim beznađem. Pošto nije uspeo da se ubije utešivši se da će, ako umre "preći" svoje sudije i izbeći da odsluži ostatak kazne, Doživotni redukuje svoje svakodnevno trajanje na sve primarnije nivoe, sukobljen sa nezainteresovanošću ili sadističkom zluradošću čuvara, lekara, kuvara i popa, da bi u jednom kaišu upoznao nenadanog druga, pacova Montehrista. Večito gladni glodar pristaje da bude cimer Doživotnom ali pod svojim uslovima, od kojih je glavni da može da pojeda sve obroke koji sleduju ljudskom mu "drugu". Od tada, iz kaiša u kaiš, on žvaće i mudruje podsmehujući se Doživotnom. Debeli, nezasiti pacov je oličenje praktične, sirove samoljubivosti i samoživosti koja u svakoj situaciji gleda sopstveni interes a kada ga nema moto mu je da barem "podbode" sagovornika. Otud njegove sadističke šale sa onima koji će sutra biti streljani kao i krijumčarenje svega i svačega te šurovanje s kuvarom. Nemogući par antiheroja idealan je za slikanje besmislenosti uhodane životne rutine, ismevanje "velikih" istina i vrednosti civilizacija ali i prikazivanje "sitnica koje život znače". Fantazmagorijski zatvor sa trapavim beguncima-kopačima rovova, nevernom ženom koja se pravda mužu-robijašu, veselim osuđenicima pod tuševima i poslednjim željama pred streljanje, idealna je pozornica za iskošeni pogled na besmislice kojesvi upražnjavamo. Arkas koristi svaku priliku da karikira i bude ciničan, njegova sposobnost opažanja zadivljujuća je a zaključci ingeniozni u svojoj jednostavnosti.

Priča funkcioniše kako na nivou pojedinačnih kaiševa tako i kao celina, ovog puta naslovljena kao "Loše društvo", što je dodatni kvalitet i odlika majstorstva. Crtež je karikaturalan, namerno grub i u potpunosti odgovara ogoljenom enterijeru, jadnom stradanju i teskobnosti bednih ljudi u prugastim uniformama. Doživotni je, bez sumnje, vanredno kvalitetan i provokativan strip na koji treba obratiti pažnju. Stoga je još očitiji neprimereni tretman koji mu je dodelio izdavač. Nakon što već mesecima objavljuje kaiševe Doživotnog u dnevnom listu "Glas javnosti" istoimeni izdavač najavio je izlazak "strip albuma". Zainteresovani su, međutim, dobili svesku štampanu na običnoj novinskoj hartiji, ispod svakog tehničkog kriterijuma. Stripofilima je znano da pojam "strip album" podrazumeva izdanje na kvalitetnom papiru, najmanje sa kartonskim koricama jer je reč o strip knjizi; u slučaju Doživotnog upotreba pojma album je odraz najblaže rečeno neobaveštenosti, koja je dovela u zabludu buduće kupce, posebno one koji su "album" naručili poštom (oni koji su hteli da "album" nabave na kioscima mogli su na vreme da odustanu). Ovakav (mal)tretman stripa ravan je kulturološkom skandalu i ponižava kako čitaoce tako i autora. Ni jedni ni drugi to nisu zaslužili.


Objavljeno: Dnevnik - strip dodatak br. 5., Novi Sad, 6.11.2002.godine

sadržaj

6.

FONT

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Sa španskim strip-autorom Alfonsom Fontom, stvari nisu ni malo jednostavne. Ovaj barselonac u svoje stripove unosi španski šarm i evropski senzibilitet, a njegove priče su sasvim korektne. A opet on je izgleda zarobljen hiperproduktivnim, furioznim radom koji je, izgleda, njegovo lično opredeljenje, a koji ostavlja traga na njegovim stripovima, te se izvesna nedorađenost oseća i u scenariju i u crtežu, ali ponekad i u samom konceptu. Bez obzira da li radi detektivski strip, naučnu fantastiku ili karipski pustolovni strip, njegove storije u suštini su avanturističke priče pod uticajem jake struje evropskog avanturističkog stripa.

U nekoliko zadnjih brojeva “Stripoteke” imali smo prilike da vidimo kratak pregled njegovog rada u devedesetim godinama. Svakako najpoznatiji predstavnik među njegovim junacima je Taksi, radoznala novinarka koju je, i pored stalnog minimalističkog oblačenja, teško doživeti kao fatalnu ženu. Mnogo lakše ju je, međutim, doživeti kao jedan iz niza dvodimenzionalnih ženskih karaktera, kakvi u stripovima predstavljaju apsolutnu većinu. Kod karakterizacije Taksi dolazi do izražaja paradoks, često suprotstavljanje krajnosti zbog koga, kao što sam rekao, sa Fontom stvari nisu ni malo jednostavne. Konkretno, u epizodi “Đavolja jama” iz 972. broja stripoteke, Taksi deluje kao jedini nerazrađen karakter u celoj priči. U posmatračkoj poziciji, mudro zamišljena Taksi, ne deluje kao ona lucidna, smela ličnost koju (odnekuda?!) znamo. Njeno rešavanje zagonetke i scene borbe za život na kraju ne donose nikakvo produbljivanje karaktera već opštu neuverljivost. To je... pa, američki triler. Dakle, red jurnjave kolima, red erotike, red smrtne opasnosti, sa neizbežnim ubicom u koga je najmanje sumnjao jedino autor. No, evroamerikana nije ništa novo, ali Font se definitivno ne može svrstati u autore proameričkih tendencija. Naprotiv, njegovi sporedni karakteri su inventivno i sa šarmom razrađeni, anegdotama ili čak čisto vizuelnom predstavom. Išao bih do te mere da predstavim “Taksi” kao strip koji ima duh Barselone, Fontovog rodnog grada, ispisan svuda po svojim stranicama, a najveća zasluga za to su epizode, sporedni karakteri i vedra atmosfera stripa. Međutim, otkud tolika podvojenost: centralna figura Taksi u odnosu na ostale pojave u delu; suvoparna predvidljivost osnovne priče sa živošću i uverljivošću epizoda, čemu doprinosi pečat svakodnevice; nešto za šta je potrebno oštro oko i dar zapažanja jednostavnih stvari.

I dobre i loše strane su posledica toga što Font, izgleda, crta vođen svojim urođenim osećajem, no ne preterano promišljeno. Otuda strane stripa koje zahtevaju planiranje, ostaju uskraćene za isto. Dobar primer je osma strana ove epizode, na kojoj dvoje junaka šetaju turisti!kom atrakcijom Barselone, parkom Guel. Fontu je na ovom mestu bilo interesantno i važno da detaljno prikaže divne mozaike i skulpture od kojih je sačinjen ovaj park, i to čini sa velikim strpljenjem, te, na kraju, zagušuje tablu morem sitnih kamenčića od kojih su sačinjeni mozaici. Kroz šest kadtova, jedan za drugim, bez pauze, bez praznog hoda, nižu se mozaici, te tabla na kraju ostaje pretrpana i nakinđurena. Doduše, i zanimljiva, zbog duha grada prenesenog u nju i načina da se scena razgovora u službi informisanja čitaoca, osmisli sa vizuelne strane. Potencijalno odlična tabla pretrpela je zbog Fontovog nedostatka planiranja.

“Kapetan Roner”, koga smo videli dva broja kasnije, nastao je uporedo sa taksi, da bi bio zapostavljen, preciznije napušten. Font mu se vratio dosta kasnije, sa epizodama od kojih smo jednu imali prilike da vidimo u “Stripoteci”. “Kapetan Roner” nije ni najbolja ni najgora kopija “Korta Maltezea” koju smo videli, ali je svakako najočiglednija. Još jedan cinično-romantični mornar kreće se kroz epizode bez potrebe za traganjem za nekom univerzalnom pravdom (što je retka vrlina u stripu) u nizu kratkih epizoda koje potsećaju na one iz prve polovine biografije mornara čija je Roner gotovo drska replika. Poetika u crtežu i u tekstu je, naravno, izostavljena. Netragom nestala.

Jedan od zanimljivijih Fontovih serijala, i svakako jedan koji odstupa od ustaljenog u njegovom opusu, je “Privado”, serija kratkih priča o privatnim detektivima. Čini se da je Font, videći privatne detektive ne kao nezavisne urbane avanturiste, već kao gubitnjke koji život provode preturajući po tuđem prljavom vešu, u ovom serijalu pokušao da se spusti na jedan ličniji nivo, sa nivoa događanja na nivo emocija, sa nivoa avanture na nivo svakodnevnih poraza. Dok je u epizodama koje su kod nas objavljene ranije u “Megatronu” ova težnja uspešno dala izvesni lirizam i dubinu Fontovom izrazu, dve epizode objavljene u skorijim “Stripotekama” pretstavljaju razočarenje. Zbog predvidljivosti i svođenja priče na dijagram informacija, ove epizode odaju utisak krimi-pričica kakve se objavljuju u enigmatskim časopisima.

Ljubitelji zabavnog štiva u Fontu će uvek naći satisfakciju. Istina, i oni koji od stripa traže više, mogu naći nešto. Nažalost, to ‘nešto’ može biti i ljutnja zbog potencijalno dobrog dela koje ipak ne uspeva da prevaziđe svoje mane.

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No 94.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

PANDURSKA ZAVERA

“Dakle, to je to”, mislio je. Razočaranje u takozvane “temeljne istine”. Osećanje da je čovek nasamaren od vlastitih ideala. I, naravno, tipično slovensko izvlačenje osobne krivice iz stanja opšte posranosti u svetu. Arogantan trud da se veštački prekine automatizam proizvodnje fekalija i iz prirodnog opšteg zagađenja izvuče - personalno, privatno govno.
Borislav Pekić, BESNILO

Kada sam prvi put ukrstio staze sa smešnom proćelavom i neobrijanom gnusobom čiji se nos klatio kao klatno i time ukazivao na impotenciju svog vlasnika i njegovu nesposobnost da promeni bilo šta suštinski u svom životu, znao sam da sam sreo istinskog srpskog antiheroja devedesetih. Šta su pored njega imali da traže likovi Dragojevićevih filmova, blazirane turbo folk pevaljke veštači napupelih grudi i urbane face u trenerkama navučenim do grla već davno ubeležene na neki spisak za odstrel? Tada, pri našem prvom susretu (čisto da ne bude zabune, ne mislim ovde na niškog strip autora Zorana Stoiljkovića Kizu već na njegovog (anti)junaka cajkana Lazu iz serijala Još jedan ludi pandur) nisam mogao ni mogao da sanjam zvezdani uspeh koji će strip postići u svojoj budućnosti, sve te Grafičke zavere i Stripburgere u kojima će biti objavljen, sve te glasovite konkurse na kojima će trijumfovati – niti u kakvo će se beskrvno štivo na kraju izmetnuti.

Rodonačelnik budućeg beskompromisnog serijala, prva epizoda pod prostim nazivom Još jedan ludi pandur, nudila je jedan narativni eksperiment kao i (paradoksalno?) najdosledniju epizodu serijala. U pitanju je pravi betonski krimić, uspešno izveden atentat na čitaoca koji i ne shvati da je pogođen dok se rafalno smenjuju niti priče stegnute u kaiševe, sve na nekih par strana. Epizoda druga, Nogavica na vetru sa svojim vestern prologom i balkanskim epilogom predstavlja vrhunac koji će serijal dostići, surovu i bespoštednu kontemplaciju na temu krivih i nevinih u ratovim koji odjekuju jako dugo pošto neki međunarodni sudija odsvira mir. Epizodi Osvetnici i oni drugi ne može se prigovoriti na snazi koju čitalac ne može a da ne oseti, ali se zato može prigovoriti na razumljivosti. Ovde naime autor počinje da žonglira metforama, i polaže toliko poverenje u njih da sebi čak dozvoljava da da strip jednom od njih i završi. Cveće, violina i on tačka je u kojoj stvari kraću nizbrdo, dobijaći na kinetičkoj energiji i ubrzanju sa svakim pojedinačnim stripom koji sledi i padajući sve niže sa svakom sledećom epizodom. I sam crtež postaje sve aljkaviji, dobijajući na mekoći i slobodi i gubeći na opštoj vrednosti i snazi kadriranja. Jedini izuzetak u toj gomili nastavaka predtavlja epizoda Vrane, koja nas seća na to zašto nam se Još jedan ludi pandur u startu dopadao, ali epizode koje za njom slede, Euthanasia, S.M.D. i Swan predstavljaju sve same ćorke u kojima se s mukom morate probijati kroz nedovršene metafore i nepostojeće priče, i čitati ih predstavlja mazohizam prve vrste. Šta se, kog vraga, desilo sa serijalom koji je toliko obećavao?!

Utisak koji se stiče je da je Još jedan ludi pandur hteo da bude pametniji od svojih čitalaca, što je skoro uvek pokazatelj toga da autor više nema šta da kaže, ili da u najboljem slučaju ne zna kako to što hoće treba da ispriča, nepovratno izgubljen u lavirintu vlastitog ega i vlastitih metafora i simbola. Stripovi pod etiketom Još jedan ludi pandur nikada i nisu bili predviđeni da čitaoca zabave, već da ga svojom sirovom snagom (koju su nekada, sada već davno, sasvim sigurno posedovali) nateraju da se zamisli, da oseti onu težinu u stomaku izazvanu suočavanjem sa svojim prevashodno nesavršenim izrazom u ogledalu koji uporno odbija da se povinuje načinu na koji čovek voli da misli o sebi. U Kizinom (i našem) slučaju beg koji se u stripu secirao u početnim epizodama jeste beg od naše gotovo fašističke realnosti devedesetih, od čijih se ubitačnih kvaliteta jako dugo bežalo (i još uvek se beži, da budem jasan!) u defetizme tipa “Biće bolje” ili “Vid’li smo i gore”. To je, bez svake sumnje, Kizina lična retrospekcija Kizinih ličnih osećanja prema zemlji oko sebe, ali sa njegovim beznađem i ogorčenošću u početku mogao je da se indentifikuje svako od nas (odnosno svako od nas sa malo jačim stomakom), jer je u pitanju bilo upravo naše beznađe, naša realnost i naša zemlja. Ono što sada proviruje iz Kizinih novijih Pandura i dalje izaziva mučninu kod čitaoca, ali više ne iz razloga što je čovek u stanju da se saživi sa onim čemu čita ili što ga se to tiče, već zato što je prisiljen da zauzme ulogu svedoka autorovih personalnih frustracija i na taj način prevaren da učestvuje u propalom procesu pročišćenja (koji iznova i iznova uporno odbija da bude uspešan i tera svog tvorca da uporno pokušava da ga ponovo izvede, sve u bezumnoj nadi da će sledeći put biti uspešniji). Nekad je serijal imao šta da kaže, ali danas ne komunicira ništa suštinski novo ni bitno kako o svom autoru tako ni o nama. Danas su, nažalost, epizode Još jednog ludog pandura samo obična travestija koja nastavlja da se štancuje i živi na staroj slavi i bolan podsetnik na to kako je serijal počeo i šta je mogao postati.

Serijal je skrenuo s pravog puta u onom trenutku u kome je njegov autor poželeo da temi svakog mogućeg konkursa i potrebama svakog uskospecijalizovanog časopisa za koji objavljuje kroz njega odgovori. To samo po sebi nije moralo biti loše da su šavovi kojima su skrpljene nove epizode Jos jednog ludog pandura iole dobro skriveni, da svrhu zbog koje je strip nastao nadrasta njegova ako ne umetnička a onda bar narativna vrednost, a to se ovde jednostavno nije desilo. Šavovi su ovde prikriveno onoliko uspešno i sa onoliko šarma koliko je to slučaj sa skrpljenim monstrumom dokora Frankenštajna. Da, nastali produkt živi neki svoj život, i iz daljine i na prvi pogled može da prođe kao nešto što u stvari nije – a to je dobar strip.

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (154)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

ZIDNE STARINE

Budući da u životu, valjda, nisam imao originalne ideje, nema razloga ni da se ovaj put trudim: za ovu kolumnu ću ukrasti jednu! Zamisao koju mi se svidjelo ukrasti poslao mi je svojedobno čitatelj strip-dodatka pokojne Republike, a radilo se o promociji stripa putem - javnih ormarića.

Čitatelj (čije sam ime, prikladno, zaboravio) primijetio je, naime, kako oni koje strip zanima i nemaju baš mnogo mjesta na kojima bi se informirali. Specijalizirani časopisi poput Kvadrata izlaze rijetko, u dnevni tisak dospiju samo slabo relevantni agencijski vjestuljci ("Rawhide Kid je gay!" "Tko?"), a na HTV stripaši imaju mjesta u dječjem programu ili, kad zasluže, nekrologu. Pa se, isti taj čitatelj, nadahnut Žibratovim prodajnim izlogom karikatura u prolazu iličkog nebodera, domislio kako ne bi bilo loše kada bi negdje u gradu postojao ormarić u kojem bi se mogle pročitati vijesti o stripu: što je izašlo, što se sprema, pokoja obavijest iz svijeta, možda čak i koji novi tablo. Ormarić neka se osvježava tjedno, najviše dvotjedno i - evo punkta za stripoljupce.

Sad, tko o čemu (poštenju, skraćenju ...), ja o stripu. Ali, ne mora samo o stripu ovdje biti riječ. Neka svaka kulturna grana koja misli da je medijski zakinuta (a koja ne misli?) dobije ormarić! Pa nek' se promovira. Ormarić džezerima, ormarić amaterskim kazalištima, ormarić književnicima, ormarić piscima ... I sad ću stati da moja kulturna neupućenost ne izbije na vidjelo - ukratko, ormarić svakome tko će ga redovito osvježavati pa sa svima njima na neko vidljivo mjesto (u Zagrebu ... negdje oko Cvjetnog?).

Ova zamisao, naravno, neugodno podsjeća na socijalističku tekovinu zidnih novina. "Kultura narodu" i tako to. Međutim, nema nam što biti neugodno. Kultura (pa i strip) može ili čučati iza svojih vrata i dostojanstveno umrijeti od čekanja, ili otresti paučinu i pokušati zgrabiti prolaznika za vrat. Muhamed ima svojih egzistencijalnih problema i na planini je da mu svrne pozornost na sebe - ormarićima ... ili profinjenije, ako zna.

Eto, toliko za danas. Ako vam se svidjelo: hvala! Ako pak mislite da sam pričao gluposti, sjetite se: ideja nije moja!

***

Gornji tekst je po pozivu napisan za Večernji list, za rubričicu o prijedlozima što da grad Zagreb učini za kulturu. Još ne znam hoće li ići, ali znam da mi se dvije kartice ovoga tjedna nije dalo pisati pa ga stoga recikliram ovdje, neznatno prilagođenog. Sorry.

***

A inače: dobro je! Akcija današnjim danom službeno završava, a neslužbeno će me se uvijek, dok bude zaliha, moći nagovoriti. Ovaj tjedan su otišla tri zadnja paketa: Milošu H., Krstiću i ... i još nekome tko mi je u drugom inboxu pa ne mogu provjeriti, a ja se nadam da je svih petnaestak (eto, Zlatko, toliko SVesti zapravo imaju čitatelja!...>:)) poslanih i stiglo na odredište.

Od pristiglih pisama, danas ulomak iz jednog podužeg. Piše mi Vladimir S. Marković - LoOney:
"dobro jutro,
i ako vas ne budem video onda i dobar dan, dobro veče i laq noć ... (taken from Truman Show)
naravno, vrlo bi mi bilo drago da dobijem primerak Endema jer nažalost nisam imao prilike da se susretnem ni sa jednim brojem, što je velika gre'ota. baš kao što se vi sigurno niste susreli sa nekim od mojih fanzina ...
verujte, reč BESPLATNO je nešto na što se lako odazivam ovih dana jer je sajam knjiga doneo plimu izdanja nakon par godina oseke, a ja samo mogu da piljim u iste kao dete u izlog poslastičarske radnje. naravno da ima strip izdanja ili eventova koji me pogađaju. ono što me najvishe žaca je BONE 8: Treasure Hunters koji je skoro izašao. medjutim, ta osma knjiga mi ne bi puno značila dok ne kupim knjige 4,5,6 i 7 koje ne samo da nema da se qpe kod nas, već ih nema ni da se pročitaju. ono što mi trenutno leči duboke rane je MAUS kojeg sam pročitao već nekoliko puta i sa nestrpljenjem čekam nastavak. čak više očeqjem to nego Šlic 3 u kome izlazi moj strip. okay. lažem. ništa nije lepše nego videti sopstveni strip u sveže otštampanom časopisu. :)
što se većih strip eventova tiče, za mene je ultimativno najveći događaj bio zografov festival GRRR! alternativnog stripa. a kao studenta FDUa najviše su me obradovale vesti o animiranim filmovima Petar Pan (hvala Bogu i Stripoteci na dobroj štampi stripa) i Korto Malteze (koga, začuđujuće, nikad nisam voleo, ali eto ...).
toliko od mene. nadam se da vas nisam smorio pričajući svašta ali ovo je jedno od onih pisama u kojima se ustvari žalite što je sve lepo oko vas. ljudi nikad nisu zadovoljni. :)"

sadržaj

9.

MOJ POGLED (41)

zmcomics

ZIDNI STRIP?!

Čitajući macanovu kolumnu u toku pripreme broja, jel'te kao urednik imam tu privilegiju, sam se setio jedne stare ideje. Svojevremeno mi je palo na pamet da se, u nedostatku klasičnih strip magazina, privuče pažnja potencionalnih čitalaca izdavanjem zidnog stripa.

Možda će nekome zazvučati smešno ideja da se jednom mesečno na par najprometnijih lokacija u gradu, što ne i u više gradova kordinirano, izda zidni strip. Da se kao u pravom časopisu odaberu stripovi, kavlitetno fotokopiraju i svečano zalepe, na mestima za plakate predviđene. Sve zarad promocije stripa. Uraditi to kod izlaza novosadskog “podzemlja”, i na jos par zidova propterećenih reklamnim sadržajem, bi značilo da će bar nekoliko desetina hiljada prolaznika dnevno videti te stripove.

Ne, ne znači da će ih pročitati, verovatno tek jeda promil njih. Ali će svi videti da je to strip. O tom projektu bi mediji javili ponešto, svakako bi neko prišao i uživao u radovima, te bi postepeno u ljude bila usađena želja da pročitaju neki strip.

Setio sam se, ovog puta, jedne priče, iz dizajnerske škole, o jednom eksperimentu sa reklamom Coca Cole. Ekipa naučnika je pratila potrošnju pića u nekoliko bioskopa u pauzama tokom projekcija. Jedan period su puštali film u normalnom režimu i zabeležili standardnu potrošnju osvežavajućih pića. Zatim su sakrili reklamu Coca Cole u okviru filma. Ali ne na onaj klasičan način da likovi u filmu piju Colu ili slično. Uzeli su jednu reklamu gde se sa uživanjem pije ovo osvežavajuće piće, razbili je na kadrove i puštali po jednu sličicu svakih sekund ili dve, tako da publika to nije mogla primetiti. U sekundi ide 24 sličice filma, a ovde je po jedna sličica reklame išla na svakih 24-48 - za gledaoca potpuno neprimetno. Šta se dogodilo u pauzi filma? Potrošnja osvežavajućih pića je bila višestruko povećana!!!

Kao što je bioskopskoj publici porasla žeđ za osvežavajućim pićima i pored izuzetno neupadljive reklame, tako će i prolaznici steći žeđ za stripom ako nekim krajičkom oka budu svakodnevno viđali strane stripa u svom okruženju.

Nije ovo ipak smešna priča, već priča da ništa ne ide bez reklame i da najdiskretnija reklama može pomoći. Samo ako je dobro isplanirana i kontinuirana!!!

sadržaj

10.

PISMA ČITALACA

mail

From: zvonimir petovic <sidewinder2001yu@yahoo.com>
Subject: mail od Zvonimira


- Pozdrav g-dine Zlatko! i kao prvo sretan i uspješan početak u novoj godini!

Eto neke stvari u našem Klubu ili NVO-u kako hoćete su počele da se kreću na bolje. Uz sve probleme i muke koje smo imali sa pojedinim sujetnim članovima udruženja, napokon su neke stvari došle na svoje mjesto!

No da razjasnim razlog iz kojeg vam pišem:

Na opštinskoj Radio Stanici Radio Kotor je u toku realizacija emisije pokrenute od strane našeg udruženja koja se bavi popularizacijom Likovne Umjetnosti, Opšte Likovne Umjetnosti, Sedme Umjetnosti (Animiranog Filma) i Devete Umjetnosti (Stripa) ! Za ovaj posao su angažovana dva urednika (Novinara) koji su voditelji ove emisije! Mićo Janićijević i Aleksandar Petrović iz Kotora, ja se u emisiji pojavljujem rijetko i u zavisnosti od potrebe jer smatram da se u tim stvarima i ne snalazim baš najbolje! No emisijma je pokrenuta od strane našeg udruženja prema zakonu koji omogućava svim udruženjima sa područija opštine Kotor na 14 min pa čak i više programa na Radiju. Eto za vaše Strip Vesti sam angažovao još jednog člana udruženja Lazović Mirka koji iz svojih skromnih životnih uslova sa još skromnijeg računara šalje vjesti. Naša ponuda je da i vi kao i svi oni koji žele da doprinesu daljoj afirmaciji Stripa u Kotoru i Crnoj Gori pomognu ovoj emisiji kako bi bila urađena maksimalno profesionalno i u što boljoj namjeri. Svi oni koji bi željeli da gostuju u ovoj emisiji i da predstave sebe i svoj rad neka pišu na E-MAIL Adresi Mića Janićijevića koji će sa svojim gostima i sagovornicima pripremiti ovu emisiju.

E-MAIL: stripclub@cg.yu

Inače korisnici Interneta će ovu Emisiju moći da prate.

Emisija je Srijedom od Dvadeset časova i Nosi naziv : "Ulica Stripa&Umjetnosti"

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

-Miki Muster, slovenački majstor stripa, spisak svih epizoda Zvitoperca i družine, sajt koji sam dugo tražio i, sasvim slučano, napokon našao...
http://mikimuster.freeservers.com/

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 18. do 24. januara

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad