prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. GRRR! - Saša Rakezić
2. SAJAMSKI NOVITETI - Strip Vesti
3. MARKETPRINT NEWS - Marketprint
4. ZAJEDNIČKIM SNAGAMA U STRIP - Ilija Bakić
5. NEMINOVNI POPOŠAK I CVEĆE - Srđan Aćimović
6. JUŽNJAČKA UTEHA No 82. - Marko Stojanović
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (142) - Darko Macan
8. MOJ POGLED (29) - zmcomics
9. ŠTAMPA - štampa
10. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
11. PISMA ČITALACA - mail
12. LINKOVI - Strip Vesti
13. DATUMI - Strip Vesti

1.

GRRR!

Saša Rakezić

REČ KOORDINATORA - Dakle, konačno možemo da vas pozovemo na prvo izdanje strip festivala koje će se zbiti u Pančevu od 31. oktobra do 2. novembra. U produžetku možete da pročitate program po danima, listu učesnika i informacije o izložbama - uz napomenu da, ukoliko ste zainteresovani da kupite neke od Magnusovih originalnih tabli, one će tokom trajanja festivala moći da se rezervišu, a možete ih preuzeti nakon završetka svih programa... Cene su izmedju 40 - 210 eura. Takodje će biti na prodaju originalna ( dakle italijanska) izdanja koja su takodje nastala u Magnus i Bunker ili samostalno kao Magnusovo delo ( Maxmagnus, Satanik, Il Vampiro, Lo Sconosciuto itd.). Cene su oko 5 - 6 eura, prilično povoljno. Pored toga, prodavaće se i gomila novijih strip izdanja sa domaće scene, kao i inostrana izdanja gostiju festivala. Dodatne informacije-pitanja, itd:
panart@panet.co.yu
ili na telefon Galerije savremene umetnosti u Pančevu:
013- 45 088


GRRR! PROGRAM

Četvrtak 31.oktobar

19h - Otvaranje izložbi u okviru prvog izdanja strip-festivala GRRR

Galerija savremene umetnosti:
CHRIS LANIER
MAAIKE HARTJES
GIANLUCA COSTANTINI
MARK HENDRIKS
NOVI STRIP - SRBIJA
NOVI STRIP - ITALIJA
NOVI STRIP - HOLANDIJA
IN MEMORIAM: LAZAR STANOJEVIĆ

Mala galerija:
MAGNUS & BUNKER : ALAN FORD, KLASIČNI PERIOD
(izložba + prodajna izložba originalnih tabli Magnusa )

ART klub:
ALEKSANDAR ZOGRAF: PLAKATI

Galerija Dvorište:
ZLATNO DOBA SRPSKOG STRIPA ILI STRIP U SRBIJI 1935 - 1941

20h - ART klub:
ROMANOV
Animirani filmovi Chrisa Laniera (San Francisco) + Razgovor sa autorom


Petak 1. novembar

17h- GRRR! Prateći program:
Gradska biblioteka
Otvaranje izlozbe KO SAM I GDE ŽIVIM?
- radovi nastali tokom radionice Aleksandra Zografa u seoskim školama u okolini Pančeva

18h- ART klub
Razgovor: NOVI STRIP U ITALIJI I HOLANDIJI
(Učestvuju: Andrea Plazzi, Gianluca Costantini, Elettra Stamboulis (Italija), Maaike Hartjes, Mark Hendriks ( Holandija)

20h - ART klub
STRIP PROJEKCIJA
Slajd projekcija: Maaike Hartjes (Amsterdam)

22h- GRRR! Prateci program:
Pivnica
Promocija četvrtog broja časopisa KUHINJA + koncert i izložba: NUP


Subota 2. novembar

13h - ART klub
Razgovor: NOVI STRIP U SRBIJI, AUTORI I IZDANJA
(Učestvuju: Wostok, Radovan Popović, Dragan Apostolović, Dejan Djoković, Zlatko Milenković, Dejan Ilić)

18h - ART klub
OD KALIFORNIJE DO BAČKE SA CHARLESOM ALVERSONOM Slajd projekcija: Charles Alverson (Parage)

19h - ART klub
Video: HISTOIRE MUERTE, animirani filmovi (Autor: Stephane Blanquet) Video radovi strip autora iz Sijetla

20h - ART klub
ZAVRŠNO OKUPLJANJE
Koncert i projekcja: KOSMOPLOVCI

Gosti festivala:


Chris Lanier je strip autor, ilustrator i animator iz San Franciska. Objavio je dva samostalna naslova: The Electric Shark (Caliber Press, 1991) i Combustion ( Fantagraphics Books, 1999 ). Njegovi stripovi su objavljeni u strip antologijama Flock of Dreamers i Comix 2000. Spada medju istaknute autore web animacije - za wildrain.com je realizovao 24 epizode dvominutnih filmova pod nazivom Romanov - autor originalne muzike je Ralph Carney, iz pratećeg benda Tom Waitsa. Serijal Romanov je dobitnik više nagrada, uključujući glavnu nagradu za web animaciju na Ottawa International Animation Festival (2000).
Chris Lanier se takodje bavi spisateljskim radom, eseje i članke je objavio u The Comics Journal, San Francisco Chronicle, Salon.com, Indy Magazine, Animation World Network, itd.

Charles Alverson je početkom šezdesetih bio urednik u legendarnom časopisu Help!, kojeg je osnovao jedan od najznačajnijih strip autora našeg vremena, Harvey Kurtzman. Alverson je književnik, novinar i ko-autor scenarija filmova Terry Gilliama, uključujući i prvu verziju scenarija za kultno ostvarenje Brazil. Trenutno živi u Paragama, u Bačkoj.

Andrea Plazzi je kordinator izložbe posvećene stripu Alan Ford, kult ostvarenju koje je bilo veoma popularno na čitavoj teritoriji bivše Jugoslavije, a čije će originalne table (čiji je autor legendarni Magnus) po prvi put biti izložene u našoj zemlji. Andrea Plazzi će takodje predstaviti savremenu italijansku scenu na okruglom stolu čija je tema strip izdavaštvo u Evropi. Plazzi je urednik, izdavač i strip kolumnista, koji takodje uredjuje emisiju posvecenu stripu na Radio Cirta Dell Cappo u Bolonji. U svetu strip izdavaštva je od 1977. godine, kao urednik časopisa poput FUMO DI CHINA, HYPERION, MARVEL MAGAZINE, GHOST RIDER, RAT-MAN, novinar (SETTE/CORRIERE DELLA SERA) i radeći na prevodjenju američkih stripova ( u 2001. godini bio je dobitnik nagrade koju dodeljuje časopis "Fumo di China" kao "najbolji prevodilac"). Godine 1996 osnovao je vlastitu izdavačku kuću Editrice PuntoZero, koja je ekskluzivno objavljivala radove i organizovala gostovanja u Italiji jednog od najznačajnih strip autora danasnjice, Will Eisnera. U katalogu ove kuće našlo se i nekoliko naslova autora iz Srbije - Aleksandra Zografa.

Gianluca Costantini i Elettra Stamboulis su predstavnici kulturne asocijacije Mirada, iz Ravene. Ova organizacija stoji iza nekih veoma zanimljivih inicijativa koje su povezane sa stripom - tokom 2002. godine organizovali su izložbu radova i radionicu koju je vodio Joe Sacco, veoma hvaljeni američki strip crtač malteskog porekla, kao i izložbu Per ventiquatromila baci, posvećenu antologiji istočnoevropskog stripa Stripburek, na kojoj su bili zastupljeni i autori iz Srbije. Gianluca Costantini je strip autori i ilustrator, koji je objavljivao u brojnim časopisima i antologijama ( Il Manifesto, Schizzo, Rumore, Interzona, Tank Girl, Fagorgo, Alter Vox Magazin itd, ), a takodje je objavio nekoliko samostalnih projekata, uključujući i CD ROM (izdanje De Falco Editore). Njegov rad, iako moderan po izrazu, u izvesnoj meri je inspirisan istorijskim nasledjem Ravene, grada koji je obeležen složenom ornamentikom jedinstvenih ranohrišćanskih mozaika.

Maaike Hartjes je 1993. godine u Amsterdamu osnovala studio pod nazivom De Zwarte Handel, gde radi zajedno sa grupom strip autora. Takodje se bavi ilustracijom, a već četiri godine kreira strip koji svake nedelje objavljuje časopis Viva, namenjen mladim čitateljkama. Godine 1997. uredila je prvu holandsku antologiju radova strip autorki, a godine 2000. bila je suosnivač strip grupe NuKomix. Tokom bombardovanja Srbije 1999. godine ilustrovala je vlastita razmišljanja kao i poruke koje su elektronskom poštom slali strip crtači Aleksandar Zograf i Nikola Vitković -materijal je objavljen u njenoj najnovijoj knjizi (Maaike GROTE Dagboekje). Trenutno radi na stripu zasnovanom na njenom putovanju u Sloveniju. Maaike Hartjes je učesnik nekoliko strip radionica, i autor je slajd predavanja koja su bila predstavljena na pozorisnim i literarnim festivalima.

Mark Hendriks je, počev od 1994 godine objavljivao svoje stripove u holandskim časopisima poput Incognito i Zone 5300, a od 1996. godine u inostranstvu, u magazinima kao Stripburger (Slovenija), Vacuum (Finlska), Blue (Italija).Dobitnik je nagrade za Najbolje strip izdanje u Holandiji 2000. godine, kao i VSB 'Stimulation' nagrade za Najboljeg mladog autora 1996. godine. Autor je samostalnih small press izdanja, medju kojima: Aunt Tomoyo (1997), Rapoer (1997), Hoff Harsman Magazine 1/4 (1998), Es Flieget der Mensch (1998).

Danilo Milošev Wostok je jedan od najisturenijih autora domaćeg undergrounda, guru vršačke scene, koji je objavljivao i u brojnim inostranim strip publikacijama. Autor je fanzina Krpelj, ali i strip albuma Nikad se ne zna koji se pojavio 1997. godine, i najnovijeg Popošak i Cveće (zajedno sa Grabowskim i Sašom Mihajlovićem) , koji će biti promovisan na strip festivalu u Pančevu.

Grabowski je Wostokov sugradjanin, saradnik i saborac, objavljivao u brojnim časopisima, od Reči, Stripera i Stripburgera, do britanskog Psychedelica i holandskog Earwax Museum.

Saša Mihajlović je beogradski autor mladje generacije, autor nedeljnog stripa Glava noja koji se pojavljivao u Glasu Javnosti, jedan od ovdašnjih autora zastupljenih u vaznim antologijama kao sto Comix 2000 (Francuska) i EXPO 2000 (SAD), autor dizajna za CDgrupe Obojeni Program.

Neda Dokić je jedna od najzanimljivijih domaćih strip autorki - objavljivala u časopisima Patagonija, Mutanat, Striper i Stripburger, YUS, kao i u brojnim fanzinima.

Mr Stocca je objavljivao u Književnoj reči, Politikinom Zabavniku, Republici, Sveskama, Stripburgeru, Našoj Krmači... Jedan je od predstavnika srpske strip scene koji su gostovali u Fanzinoteci u Poatjeu tokom Stripburek izlozbe 2002. godine.

Radovan Popović je vredni izdavač koji stoji iza najstarijeg ovdašnjeg alternativnog strip časopisa Striper, edicije Studio Strip i brojnih projekata koji su promovisali ovdašnju scenu.

Zlatko Milenković je autor i izdavač informatora StripVesti, koji svakog petka biva distribuiran na par stotina adresa putem elektronske pošte, urednik u novosadskom Marketprintu, kući zaslužnoj za objavljivanje strip magazina Stripoteka.

Maja Veselinović je mlada nada domaće strip scene. Objavljivala u Buci, Kuhinji, Feminus Stripus, Slicu, Lavirintu, Stripburgeru.

Dragan Apostolović stoji iza izdavačke kuće Pradigma, koja radi na saradnji izmedju strip scena balkanskih zemalja. Kao prvi projekat Paradigme u Atini se pojavio YUS, koji objavljuje prevode srpskih autora na grčkom jeziku. Nedavno se pojavio i CD ROM grčkog autora Arkasa, u prevodu na srpski jezik.

Dejan Djoković je urednik čačanskog časopisa Lavirint, jednog od bitnih izdanja za istorijat domaćeg alternativnog stripa. Sedam brojeva ovog časopisa, koliko je do sada izaslo, donosi radove gotovo svih ovdašnjih predstavnika domaćeg undergrounda.

KUHINJA je naziv strip družine (uglavnom) iz Pančeva, koja objavljuje i fanzin istog naziva, a KOSMOPLOVCI su beogradska bratija koja se pored stripa bavi i multimedijalnim produktima svake vrste.

IZLOŽBE U GALERIJI SAVREMENE UMETNOSTI:

CHRIS LANIER
MAAIKE HARTJES
GIANLUCA COSTANTINI
MARK HENDRIKS
Gosti festivala GRRR! biće predstavljeni izborom radova. Iako prilično raznorodni po stilu i poetici, zajednicka osobina autora je da predstavljaju mladju generaciju strip crtača i ilustratora, koji su izgradili lični stil, i svoje radove objavljuju kako u nezavisnim publikacijama, tako i u popularnim časopisima u svojim zemljama.


NOVI STRIP - SRBIJA
NOVI STRIP - ITALIJA
NOVI STRIP – HOLANDIJA
Izložba posvećena novoj strip sceni u Srbiji, Italiji i Holandiji ima za cilj da zabeleži i uporedi recentnu produkciju nekomercijalnog stripa u ovim zemljama. Autori iz Italije i Holandije zastupaju mladju generaciju strip crtača, dok se medju domaćim autorima nalaze kako nova tako i već etablirana imena autorskog stripa.
Na posebnom štandu u Galeriji savremene umetnosti biće moguće kupiti strip izdanja, časopise i fanzine domaće i strane produkcije.


IN MEMORIAM LAZAR STANOJEVIĆ
Lazar Stanojević (1931-2001) je bio autor jedinstvenog eksperimenta u domaćem stripu – njegov serijal SVEMIRONI bio je koncipiran kao novinski strip, u formi kajiševa i nedeljnih tabli. Ipak, SVEMIRONI su bili neobičan strip, apstraktan i komičan u isto vreme, koji se razlikovao od svega što se kod nas ili u inostranstvu pojavljivalo na novinskim stranicama. Stanojevićev strip se prvi put pojavio u "Pegazu" 1975. godine. Potom su SVEMIRONI tri godine izlazili u "Mladosti" (1976-79.). Tokom osamdesetih objavljivani su u "YU strip magazinu", "Vidicima", “NON”-u, “Oscaru” i “Cepelinu”. Godine 1987. “Kondor” iz Lipovljana izdao je album posvećen Stanojevićevom stripu.



IZLOŽBA U MALOJ GALERIJI:

MAGNUS & BUNKER : ALAN FORD, KLASIČNI PERIOD
Iako je strip o Alanu Fordu već tri decenije medju miljenicima domaćeg čitateljstva, po prvi put će ovdašnjoj publici biti predstavljene originalne table ovog stripa, i to nastale tokom najranijeg, “klasičnog” perioda saradnje crtača i scenariste Magnusa i Bunkera. Takodje će biti izložene i table iz stripova kao Gesebel, Kriminal i Satanik, na kojima je radio Magnus ili tim Magnus-Bunker. Posebna zanimljivost je da će svi izloženi originalni crteži i neka od italijanskih izdanja stripova biti na prodaju!


IZLOŽBA U ART KLUBU:

ALEKSANDAR ZOGRAF: PLAKATI
Pored rada na stripu, Aleksandar Zograf je tokom godina paralelno, i u različitim prilikama, radio na dizajnu plakata i lifleta. Izložba dokumentuje neke od najzanimljivijih ostvarenja, od serije plakata AUT, do Zografovog najnovijeg rada – plakata nastalog za potrebe rock festivala održanog avgusta 2002. godine u organizaciji nezavisne radio stanice Radio Onda D’Urto, iz Breše.


IZLOŽBA U GALERIJI DVORIŠTE:

ZLATNO DOBA SRPSKOG STRIPA ILI STRIP U SRBIJI 1935 - 1941
Domaći strip je imao tu nesreću da bude uslovljen burnim istorijskim dešavanjima na ovdašnjim prostorima. Sa početkom drugog svetskog rata bila je prekinuta ili bitno redukovana strip scena na kojoj se tokom tridesetih pojavio impozantan broj strip crtača i izdanja. Izložba u Galeriji Dvorište, koju je priredio Zdravko Zupan, predstavlja kako originalne table strip crtača beogradske škole, tako i originalna izdanja stripova, fotografije i druge materijale, od kojih će neki biti po prvi put izloženi.

sadržaj

2.

SAJAMSKI NOVITETI

Strip Vesti

Prošlog petka sam pozvao da se u ovom broju, zbog mog sajamskog odsustva, pravovremeno oglase svi sajamski noviteti. Sa žaljenjem mogu primetiti da odziva i nije bilo previše te vam praktično najavljujem jedino naslove iz NS produkcije...

-CAT CLAW #8
Kao samostalno autorsko izdanje izlazi iz štampe osmi album Ket Klou "Pacovdija u plavom" Baneta Kerca. To što prvoizdati album iz serije nosi numeraciju osmog, znači da će prvo izaći, u formi albuma, kod nas do sada neobjavljene epizode ovog izuzetno popularnog serijala, koji je svih ovih godina imao uspešan život izvan naših prostora. Pošto se "istroše" nove epizode u istoj formi će biti objavljeni i albumi od prvog do sedmog. Album je štampan u crno beloj tehnici na 150 gramskoj hartiji u tvrdom povezu. Kao što će biti i svi sledeći!!!


-STORMY & ICEBERG #1
U isčekivanju pete sveske Bete, kao specijalno izdanje edicije "Drugi pogled", za sajam je pripremljen i prvi strip album. Domaćim čitaocima po prvi put je predstavljen strip STORMY & ICEBERG koga crta Sibin Slavković po scenariju Baneta Kerca. Publici sa naših prostora nepoznat serijal je, kao deo SAF-ove produkcije, doživeo veliki uspeh u više evropskih zemalja.
Album ima 48 strana, A4 formata je i mekog poveza plastificiranih korica, u crno beloj štampi na 90 gramskoj bezdrvnoj hartiji.
Izdavanje albuma je pomogao Marketprint kao i Striparnica Alan Ford koja je glavni sponzor svih dosadašnjih izdanja iz edicije "Drugi pogled".


Sajamski vikend:
Autori gore navedenih naslova, Bane Kerac i Sibin Slavković, će ceo dan biti prisutni na Sajmu za vikend, 26. i 27. oktobra, na štandu Marketprinta. Za subotu popodne je rezervisan i Milan Jovanović koga već znate kao čoveka koji je crta serijal "La Bete Noire" (Darko Macan? ...pa mogao bi i on da vas iznenadi svojim prisustvom...). Naravno, kao što ćete u Marketprint News-u pročitati na štandu se očekuje i Petar Meseldžija kome je izdata mapa ilustracija dok ćete moći i da se upoznate i sa novim projektom Svetozara Tomića, prvom, od dve, knjigom "Visine olimpa" čija će maketa biti na štandu. Tomić će takođe biti na štandu tokom vikenda. Moja malenkost će na štandu biti svakodnevno od utorka do ponedeljka...:) Takođe ćete na štandu biti u prilici da vidite neke originale starih domaćih autora kao i pojedinih stranih!!!

sadržaj

3.

MARKETPRINT NEWS

Marketprint

Približava se vreme održavanja Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu (od 22. do 28. oktobra), a to znači i uobičajenog kontakta sa velikim brojem članova Kluba i čitalaca Stripoteke. Razume se, ulogu domaćina štanda preuzeće i ovog puta urednici i autori zaposleni u "Marketprintu". Inače, za ovogodišnji Sajam knjiga pripremili smo i specijalno iznenađenje. Naime, na ovom velikom međunarodnom skupu, promovisaćemo prvo izdanje u okviru naše nove edicije "Vrhunski majstori ilustracije". Reč je o luksuzno opremljenoj mapi, formata 34x48 cm, koja sadrži 6 najboljih ilustracija u boji našeg autora Petra Meseldžije. Za one, koji se možda ne sećaju, Meseldžija je početkom osamdesetih godina objavljivao stripove u "Stripoteci", da bi se u poslednjoj deceniji prošlog veka u potpunosti posvetio ilustracijama i slikarstvu. Radove su mu objavljivali poznati holandski izdavač "Verkerke Reprodukties" i američki "Underwood Books". Mapa je izrađena u 500 numerisanih primeraka (na srpskom i engleskom jeziku), a u svakoj je prva ilustracija potpisana od strane autora. Cena za ovo, zaista luksuzno, izdanje iznosi 750 dinara.

U periodu do kraja godine objavićemo još tri albuma: Bernard Prins 6 će izaći za početak Sajma knjiga (do 22. oktobra), prva epizoda iz Vansovog serijala XIII (u crno-beloj tehnici) do 20. novembra i "Ratnici sa Akbara" 2 (u koloru) do 15. decembra. Cena za prva dva albuma iznosi po 230 dinara, dok je za "Ratnike sa Akbara" potrebno izdvojiti 360 dinara.

Još za kraj da podsetimo da je krajem septembra iz štampe izašao četvrti album iz serijala Petar Pan.

sadržaj

4.

ZAJEDNIČKIM SNAGAMA U STRIP

Ilija Bakić

STRIP

ZAJEDNIČKIM SNAGAMA U STRIP

"Jamming with Aleksandar Zograf" Pančevo 2002.

Aleksandar Zograf je svakako u svetu najpoznatiji autor alternativnog stripa s ovih prostora (koji imaju lako promenljivo i krajnje neizvesno ime). U kasnim 1980-im Zograf se pojavljuje u andergraund strip izdanjima širom Evrope i Amerike a tada je krenuo i sa samostalnim izdanjima samo-distribuiranim putem pošte. NJegovi radovi vrlo brzo su zapaženi zbog egzotičnosti mesta iz koga se javljao a potom su se nametnuli originalnošću i samosvojnom poetikom. Konstanta Zografovog stvaralaštva je traganje za novim, drugačijim temama što ga je vodilo u crtanje snova odnosno preko specifične fantastike do autobiografskih reminiscencija. Među eksperimentima koji ga pokreću i inspirišu je i zajednički rad sa drugim autorima. Rezultati saradnje sa nekolicinom umetnika sabrani su u knjizi "Jamming with Aleksandar Zograf" koja je zainteresovanima dostupna u specijalizovanim knjižarama širom sveta.

Rad na ovom projektu započeo je još 1996. i odvijao se prilikom brojnih neformalnih susreta, na raznim strip konvencijama ili razmenom poštanskih pošiljki, uvek s idejom da se u saradnji i nadopunjavanju stvori delo koje će iz svakog umetnika izvući sadržaje "zabačenih uglova uma" inače nevidljive u samostalnim stripovima. Fantazija o letu u Americi i susretu sa stvarnim ljudima i strip junacima, pod imenom "Na drugoj strani" nastala je saradnjom Zografa, Boba Kathmana i legendarnog Jima Woodriga. Druga ikona andergraund stripa Robert Crumb poslao je svog heroja Mr. Naturala u Beograd da bi tamo susreo Zografa (koji je, kako sam priznaje, bio nervozan dok je crtao svoje likova pored Crumbovih). Muke posetioca iz Beograda sa američkom brzom hranom donose nekoliko urnebesnih tabli pristiglih iz pera Pata Moriarityja i A. Zografa. U opisivanju avanture Robina Huda u svetu bogatih i siromašnih igračaka Zografu je pomogao Thierry Guitarrd. Isti tandem uradio je i "Veliku avanturu" neobičnog i tužnog super-heroja. Iz dopisivanja sa Chrisom Lanierom nastala je pričica o ektroplazmatičnom autoputu koji anđeo progresa gradi kroz telo nesretnog momka sa teškom glavoboljom. "Prelomnu tačku u istoriji", sa malim Adolfom Hitlerom u glavnoj ulozi, napisao je Charles Alverson (koji trenutno živi u Srbiji) a Wostok i Zograf je nacrtali prilikom strip susreta u Sarajevu 1998. g.

Jedna druga, miroljubiva beba - A. Zograf - srešće pak omnipotentnu mudrijašku bebu Levijatan u crtici Petera Blegvarda. Finalna priča knjige, "Brainstorming", srip je u stripu; naime, u stripu Zograf čita pristigli mu strip Lee Kennedy o njenom snu a zatim sanja nastavak sna, crta ga i šalje autorki - prava posmodernistička igrarija sadržajima i formama.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 19. avgusta 2002.godine

sadržaj

5.

NEMINOVNI POPOŠAK I CVEĆE

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Istorija zadnjih deset godina domaćeg stripa je tužna priča o stalnoj borbi, naporima, strpljenju, neodustajanju, stvaranju nečega ni iz čega. Razultat ovih napora (uslovno uzeto jer priča još nije završena) je to da kultura stripa još uvek postoji, ali krhka i skromna, i uz to pretežno sačinjena od ljudi koji su osetili strip-groznicu iz osamdesetih, a zanemarljivo malo od novih, mladih čitalaca. Jedna, recimo to pretenciozno, epoha, mogla bi se vrednovati po broju značajnih, u okviru velike umetnosti, dela koja će nadživeti svoju aktuelnost. Ovaj kriterijum diskutabilan je i sve u svemu, neprecizan, ali ako bismo ga za trenutak prihvatili, devedesete godine u Srbiji ne bi delovale naročito plodotvorno. Između hrabrih i manje hrabrih, češće šokantnih a ređe smislenih dela, na bi se izdvojio veliki broj remek-dela. Za jedan strip, ipak, mogu da pretpostavim da će ostati kao predstavnik ovog vremena, svojevrstan toranj koji izranja iznad krovova. Radi se o stripu "Popošak i Cveće".

Ovom stripu može se prići na mnogo načina: može se odbaciti u startu, zbog "detinjastosti" ili sveprisutnog apsurda, mogu se zbog njegove mističnosti zdravo za gotovo uzeti njegovi kvaliteti, može se jednostavno uživati u mračnoj atmosferi, a može se i splet apsurdnih događaja tumačiti kao ogledalo življenja u zemlji devedesetih godina, surove realnosti koja je, nekako, eto, našla načina da dopre i do sveta dvogodišnje devojčice. Ne možemo poreći, ipak, da je strip dostigao kultni status i da je očekivano bilo njegovo skorašnje domaće izdanje.

Istim rezonom, opet, zaključujem da je ovo izdanje ono po čemu će pre svega ostati zapamćena dva vredna alternativna strip-magazina: stari "Lavirint" i nešto novija "Grafička zavera", onako kako po nezaboravnoj interpretaciji pretstave ostane zapamćeno neke pozorište. Izdanje prati polisu koja je izgleda opšte prihvaćena u domaćem izdavaštvu: "više za manje". Umesto držanja do formata u kome je strip objavljen u inostranstvu, odlučeno je da se čitaocima ponude i nove episode, sa Sašom Mihajlovićem kao novim crtačem, kao i table objavljivane po lokalnim izdanjima. Tvrdo koričenje je zaista prijatno iznenađenje, a kvalitetna štampa je bila obavezna da se očuva atmosfera stripa. Jedini nedostatak koji bih mogao smisliti, bilo bi nepostojanje sadržaja, s obzirom da je strip sačinjen od velikog broja celina, to jest epizoda.

Posmatrajući ceo materijal, a ubrajajući u novo i zadnje dve epizode crtane od strane Wostoka i Grabowskog, koje nisu ranije objavljene kod nas, može se reći da - novina nema. Radnja se i nadalje odvija po na početku utvrđenom konceptu stripa, čitaoci mogu očekivati uživanje u novom materijalu, onakvom na kakav su navikli, ali nova rešenja se, nažalost, ne javljaju često. Ipak, dovoljno često da bi svaku sledeću epizodu učinila zanimljivom i, što nije za zanemarivanje, svrsishodnom. Wostok i Grabowski su zajedno ostvarili savršen crtački stil, Wostok svojim specifičnim efektnim šrafiranjem a Grabovski umećem da predmetima da jasan oblik. Saša Mihajlović je, sastavivši posao rano posustalih prvobitnih autora, sasvim očekivano pokušao da zadrži osnovne karakteristike njihovog crteža služeći se prvenstveno svojim, zadnjih godina izgrađenim prepoznatljivim stilom i u tome je potpuno uspeo; Njegove episode unose novu energiju u strip - energiju koje možda i nije nedostajalo stripu, ali kako crtačima po njihovim rečima jeste, Saša Mihajlović je dobio priliku da prikaže svoju viziju. Nešto slabiju od neponovljive prethodne, ali ipak valjanog naslednika.

Sve kratke epizode, uključujući i nešto dužu epizodu bez reči, "The end of the world", sakupljene su na kraju izdanja. Veoma su neujednačenih epizoda, od onih koje stoje rame uz rame sa glavnim epizodama, pa do onih koje jednostavno nisu u duhu stripa, sve u svemu čine nezadovoljavajuću celinu. Prisećam se i jedne pojave glavnih junaka u Wostokovoj strip-verziji jedne narodne bajke. Ta epizoda nije našla mesto u ovom izdanju - uostalom puka pojava glavnih junaka kao svojevrsnog aforizma, nije dovoljna da se strip svrsta u ovaj serijal.

Ljubitelji stripa biće prezadovoljni ovim izdanjem. One druge biće svejedno. Ipak, kao što sam rekao, njegova pojava bila je svojevrsna neminovnost, zbog popularnosti, ali i značaja stripa. One koji još nisu pročitali strip moram upozoriti da ovde prekinu sa čitanjem članka - jer tata još nije pronađen, ali naši junaci izgledaju sve nezadovoljniji u svetu u kom se nalaze.

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No 82.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

PORTRET ALEKSA ROSA KAO ZVEZDE (2)

Šta to čini Aleksa Rosa delom Američkog strip sazvežđa nekih šest, sedam godina unazad? Prethodnici koji su utabali put ne smeju biti isključeni iz jednačine, naročito ne na tako specifičnom i specijalizovanom tržištu kao što je Američko (i naročito ne zato što sam tom problemu posvetio celu prošlu kolumnu!). Taj razlog, međutim, sa još gomilom drugih razloga (o kojima bih kasnije) spadaju u, nazovimo ih tako za sada, grupu objektivnih razloga Rosove popularnosti, dakle u razloge van Rosove aktivnosti. Druga grupa razloga, s druge strane, prevashodno proističe iz Rosovog pregalaštva i njegove veštine (mada se subjektivni i objektivni razlozi njegove popularnosti mešaju i ne mogu biti jasno podvojeni), i njima ću se u daljem tekstu baviti.

Aleks Ros može koliko hoće da poriče da se njegove ilustracije (budimo iskreni prema sebi, kad već sam Ros to nije; Rosovi stripovi ipak su samo serije ilustracija (sjajnih ilustracija, bez sumnje, ali ipak samo ilustracija), umešno nanizani freeze frame-ovi zapanjujuće izvedbe) mogu svesti na ono što će svaki laik na proputovanju kroz svoj prvi strip nazvati lepe slike; drugim rečima Ros može da priča i priča o tome kako njegova umetnost ovaploćuje samu bit supeheroja, njihovu mitsku dimenziju, ali ono što bez sumnje prosečnom čitaocu njegove radove čini bliskim jeste njihova vernost realnosti. Na stranu apstrakcija, do vraga sa eksperimentima u oblasti forme, stila i grafizma! Ono što Mika, Pera i Laza (jedna uopšte neproduhovljena čitalačka bagra koja nema koledž diplomu (niti radi na tome da je steknu) a koja čini lavovski deo čitalačke populacije) odnosno njihovi zapadnjački parnjaci Majk, Piter i onaj treći stvarno hoće, za čime potajno žude su lepe slike, zgrade koje izgledaju kao one koje vide svaki put kad pogledaju kroz prozor i lica koje mimoilaze silazeći u podzemnu železnicu na trećoj aveniji, muvu na lusteru u trećem planu sedmog kadra na petnaestoj strani; a kod Rosa svega toga ima u izobilju! Ljudske anatomije su savršene, perspektive besprekorne, pozadina opšte prisutna u vidu sva tri plana a realizam stavljen u hiper pogon (toliko hiper da mnogi detalji dolaze do izražaja tek pod lupom!). Sve je apsolutno besprekorno, čisto, ničemu se ne može prigovoriti ni reč.

To što Aleks Ros drži vanredno verno ogledalo realnosti ima svojih dodatnih implikcija. Naime, ukoliko uzmete u obzir da su svi dekori apsolutno verodostojni, kao i likovi koji ih nastanjuju, tim pre i mišićavi ljudi u tesnim helankama duginih boja dobijaju jednu (dodatnu) dozu realnosti. Ako uzmete u obzir činjenicu da se superheroji sa svojim super ultra mega moćima, tajnim identitetima i alter egoima (kojima se Ros prevashodno bavi) veoma teško mogu (čak i u teoriji) dovesti u neku direktniju vezu sa terminima kao što je logika ili verovatnoća, tim je veći uspeh onoga koji u svojim delima uspeva da im udahne jedan realističan duh, da učini da makar za trenutak zaboravite koliko su zapravo besmislene postavke na kojima se pojam superheroja zasniva.

Ros je nostalgičar, a uz to i umereno konzervativan (oklen mu to, videće se). Superheroje iz zlatnog i srebrnog doba on još doživljava onako kako ih je doživljavao kao klinac, čistog srca, sa neoborivom verom u to da oni još uvek ne samo da mogu već i moraju da predstavljaju sve ono što su nekada predstavljali (što ukazuje na izvesnu crtu idealizma u Rosovom karakteru, ali i na to da Ros nužno veruje u sve one Američke vrednosti koje su pomenuti superheroji nekada ovaploćivali). Iz toga sleduje mitska vizura iz koje Ros posmatra fenomen superheroja, što se velikom broju čitalaca jako dopada - tim pre što jako retka ovih dana, kad se gotovo svi utrkuju da kod nadljudi pronađu sto zanimljivije crte paranoje i psihoze, kao i razne poremećaje društvenog ponašanja.

Ros je neverovatno vredan (i u srcu i duši verovatno mazohista), pa je stoga zaista naći makar jednu tablu stripa ili naslovnicu na koju može nekom pokazati i reći da ju je tek tako odradio, da na njoj nije dao sve od sebe, što je u svetu tesnih rokova i profesionalnih obaveza nešto o čemu je mnogo lakše pričati nego ga sprovesti u delo. Specijalno izdanje najpopularnijeg Američkog strip magazina Wizard od 1999. posvećeno Aleksu Rosu sadrži dvadeset strana analize njegovih stripova, u kome se čitava ekipa novinara potrudila da po raznoraznim Rosovim stripovima pronađe i katalogizira gomilu sitnica, poznatih lica ili naprosto njemu interesantih trivijalnosti koje se nalaze u trećim planovima ili scenografijama njegovih stripova.


(Nastaviće se)

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (142)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

JUNK

Ponekad me uhvati glad za hamburgerom. I to ne bilo kakvim hamburgerom, već lošim hamburgerom. Zubi mi se zažele spužvasta peciva, ustajale salate, neidentificiranog i neukusnog umaka, mesa u tragovima; ždere mi se pomfrit u kojem nema ničeg osim ulja i topline; pije mi se muzirajući šećer. Brzopotezni mi izmet daje ono što mi kvalitetan obrok ne zna pružiti.

Slično mi zna biti sa stripovima. Stripove, inače, čitam iz tri poriva: kao informaciju (klasike, konkurenciju), da o svom zanatu nešto naučim (tu me već neko vrijeme drže mange, kao protuotrov mom stečenom, zapadnom načinu razmišljanja), te da se zabavim. Dok se u prve dvije kategorije još i nađe štiva, treća mi je opasno posna. Sve manje stripova me može ponijeti onako potpuno kao nekada. Okoštalo mi je nepce, trebaju mu jači začini, a ne pomaže, pretpostavljam ni to što se stripom bavim kao poslom - štono reče jedan frend: "dok super pop-pjesmu s radija skineš na gitari, ode sva čarolija!"

Pa zato junk food: uzmem od Boba dvije kile Marvela iz osamdesetih i ranih devedesetih i progutam ih u dvadeset i četiri sata - čisti šit, ali prija. Posudim pola tuceta svježih francuskih albuma nadajući se da su smeće i razočaram se kad se pokažu kao sasvim pristojno napisan i iznenađujuće zabavan fantasy (Trolls de Troy Arlestona i Mouriera, ako vas zanima), iako ništa od čega bi se moglo učiti ili čemu bi se moglo podrugnuti.

Podrugnuti, da, jer velika je vrlina junk-stripova da mi jačaju samopouzdanje. Dok me neki dobar i samosvojan strip (recimo, od svježijih, La Guerre d'Alan Emmanuela Guiberta) može svojom izvrsnošću pokolebati koliko i nadahnuti, kod junka nema kolebanja - čitam ga nadmoćno i nakon njega se odmah lakše nositi sa sumnjama u vlastitu vještinu.

Je li takvo ponašanje normalno? Je li preobrazba privrženosti u perverziju prirodna posljedica njena preduga postojanja? Mnogi autori - da ti odgovorim na jedno staro pitanje, Zlatko - prestaju čitati tuđe stripove jer im ne trebaju sumnje ni kolebanja. Meni se čini da one dobro dođu, jer nas tjeraju da se tjeramo, ali i da njihov toksin ponekad treba suzbiti utješnim okusom lošeg hamburgera.

sadržaj

8.

MOJ POGLED (29)

zmcomics

DOMAĆA STRIP REVIJA...

Kome to treba? Autorima? Čitaocima? Političarima?

Kad realno razmislim jedino oni zadnji mogu imati dobar šlagvort za priču tim povodom: "Uspesi domaće pameti i talenta..bla...bla...bla...".

Autori, jadni domaći, ničem ne vrede pa moraju, onako kužni, biti u zabranu što se domaćom strip revijom zove. Ne, ni slučajno uz velikane svetskog stripa, mogli bi ovi da pobegnu iz magazina, glavom bez obzira.

Čitaoci će povremeno izigravati "patriotu" i kupiti kojeg domaćeg, samo zato što je naš, nebi li dali neku podršku onima kojima je samo to potrebno i dovoljno.

Nije li problematično što je u domaćim revijama primarni kriterijum za objavljivanje to da si domaći autor, a tek posle je na utešnom drugom mestu kvalitet. Nije li hendikep za autore kada nauče da je najvažnije biti bolji od najlošijih domaćih autora i imaš obezbeđeno mesto u reviji. Da ne pričamo o tome koliko je dobro imati drugara urednika.

Zašto toliko patimo za time da imamo domaću strip reviju? Zašto nam treba domaći geto? Da li je i u svetu praksa da se rade revije sa isključivo domaćim autorima? Mislim da nije, mada priznajem da ima šanse i da grešim. Pre će biti da je svugde u svetu praksa da se revije, ili magazini, rade sa domaćim i stranim autorima ravnopravno, odnos domaći-strani zavisi od snage domaće scene. Domaći se oštre za te magazine u fanzinima i samizdat sveskama.

Meriti svoje ciljeve sa radovima vrhunskih autora je bolji put do kvaliteta nego li merkati jesi li bolji od momka (devojke) čiji je rad objavljen u "prvom startu" prošlog broja domaće revije. Nije li bolje da prosečan konzument bude lišen predrasuda o nekom stripu opterećujući se jel' domaći ili strani?! Prosečan ljubitelj stripa treba da se, nakon dve-tri godine praćenja nekog serijala, prijatno iznenadi kad sazna da to crta komšija iz trećeg ulaza, s kim se svađa u redu za hleb. Nesme da ga kupuje jer se njegovo dete igra sa njegovim detetom, ili sličnio...

Da, malo karikiram, ali nikad autor neće znati pravu vrednost sopstvenog dela dokle god ga čitaju prijatelji, kolege, komšije, sugrađani... Pravi uspeh je kad tvoj strip čitaoci traže na naslovnoj strani neke revije svetskog stripa, ni ne znajući tvoje ime.

sadržaj

9.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan Banjanin su ravnopravno obezbedili ovaj tekst za rubriku...:)

STRIP: "MRAK" BOJANA REDŽIĆA

PLES LINIJA

Hrabrost s kojom beogradski ''System Comics'' daruje srpskoj strip sceni osobine tržišta verujući da je moguće pomiriti dobro i komercijalno u devetoj umetnosti novi je kvalitet ovog izdavača. Kao kompromis zabave i, u pogledu likovnosti, visokog zanatskog umeća, ''Mrak'' Bojana Redžića predstavlja nezaobilazno mesto pomenute strategije.

Četvrti album ''srpskog Uderzoa'', majstora dinamičke groteske, skup je sačinjen od 13 kratkih stripova u kojima su sadržane sve bitne odlike Redžine poetike: šokantna inverzija sa početka se duhovito vraća u realni okvir (san mesara u kojem životinje kupuju ljudsko meso u ''Preko leševa'', vlasnica javne kuće je muž papučić u ''Noćnoj smeni''), kroz skeč se provlači metonimijska, često oksimoronska linija, koja završava u očekivanom obrtu ili slaboj metafori (novac od predsedničkog kandidata ide do kurve i čitavim prljavim lance ponovo do njega u ''Money Flow'', emotivni dželat piše roditeljima u ''Zahvalnosti'', stopala-protagonisti u '''Working Girls'') i sve je to propraćeno infantilnom klackalicom seks-smrt (''Sistematski pregled'' prostitutki, neiživljeni junak ''Momo O, Momo!'').

Bez obzira na fascinantni ples debelih i tankih, glavnih i sporednih linija, promenu ritma i težišta crteža i tabli, marljiva preciznost u predstavljanju telesnosti kod Redžića brani logički poredak sveta. Naime, baš kao što u poslednjoj šali ''Beogradski trougao'' autor loša skraćenja u stripu o super-herojima pravda korektnim prenošenjem poza momaka s anatomskim anomalijama, Redžić je dosledno lojalan stvarnosti: pošto su sve varijante moguće u okviru zadatih postavki, on je samo realista licemernog sveta, hroničar svakodnevice koja se guši u sopstvenim nepravilnostima. Redžić je moralista u civilizaciji koja je još pre njega prokockala propisane vrednosti. Zbog toga se on smeje gorko, on je zgađen nad farisejstvom koje dotiče običan, radni svet, on podmeće obesno svoj profesionalizam u točak sveopšteg amaterizma.

Šteta je samo što boljim tekstovima i zapletima, te neiskorišćenim potencijalom kolorisanja, Bojan Redžić ne poentira kao vrhunski predstavnik ironijskog diskursa koji se neće potrošiti nakon prvog čitanja.

Zoran Penevski

Objavljeno: VREME #614, Beograd, 10. oktobar 2002. godine
http://www.vreme.com

sadržaj

10.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Darko Macan <darko.macan@zg.tel.hr>
Subject: Guide to small-press comics

Od Paula Gravetta, proslijedite zainteresiranima:

At SPX last month I met Alban Rautenstrauch again, the quiet genius behind Stereoscomic productions, in particular their big, quality anthologies, in French and that essential SPX 2001 special, in English, 280 pages (Jean-Paul Jennequin brought a few to Caption last year).

Now he wants to put out a bi-lingual Guide to Small Press Comics, to be called: 'The International Small Press Conspiracy', giving contacts for creators, titles, publishers, stores, websites.

Here's what you can send him if this interests you (which, if you're a small press comics creator/publisher/promoter/retailer, it definitely should):

Send Alban BY THE END OF NOVEMBER 2002!!
at steroscomic@club-internet.fr
or: 98 - 100 Avenue de la Republique
77340 Pontault-Combault
France

- one or two sentences to describe your work (Alban will do the translation - misli se s engleskog)
- a panel from one of your comics to represent your work (or tell him which one you'd like used, if he has it)
- a brief and essential 'bibliography' of your available work
- your email address (preferably) or postal address, and your website address.

OR send him your authority to let him write the text, choose the panel, and publish your info in the Guide.

He wants all this by end of November latest please! And a website will follow with all this info too.

Do take part - and do spread the word. This could be a great way to build more contacts between creators and publishers in different countries.

mcn

sadržaj

11.

PISMA ČITALACA

mail

Čoveku treba pomoći, neko ko je veštiji sa engleskim...:)


From: Gérard BOIRON <GEP.BOIRON@wanadoo.fr>
Subject: search Bob Morane

Hello.
I am French.
I am in the search of reviews published in Yugoslavia which published comic strips "Bob Morane", drawn by William Vance or Coria.
I know that that exists, but I do not know the name of the reviews. In have?
In the affirmative, can you let me know it and indicate the methods of forwarding to me.
Thank you for your answer.
Gérard BOIRON

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti

-ALEKSA GAJIĆ, nova super yu-strip adresa:
http://www.aleksagajic.com
(anavladimir)


-Tabla stripa "Kako proci jeftino" (How To be Cheap), ciji je autor Joe Matt, jedan od najcuvenijih predstavniuka kanadske skole autobiografskog stripa, moze se downloadowati na:
http://www.drawnandquarterly.com/images/howtobecheap.jpg
(Zograf)

sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 19. do 25. oktobra

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad