prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. LA BETE NOIRE #4 - zmcomics
2. DIVLJE OKO - Dušan Gačić
3. MAJICE - Systemcomics
4. GHOST WORLD - FILM - Madja
5. PROPALA ŽENIDBA - Ilija Bakić
6. AAH! KOLIKO BUBA! - Srđan Aćimović
7. PARISKI SPLEEN (34) - Franc
8. JUŽNJAČKA UTEHA No 69. - Marko Stojanović
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (129) - Darko Macan
10. MOJ POGLED (16) - zmcomics
11. ŠTAMPA - štampa
12. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
13. LINKOVI - Strip Vesti
14. DATUMI - Strip Vesti

1.

LA BETE NOIRE #4

zmcomics

Sa nekih mesec dana zakašnjenja ipak stiže nova sveska serijala "5et životnih doba La Bete Noire" pod nazivom "doba 2rugo: talent" a sve to u ediciji Drugi pogled. Naslovnu stranu možete videti na LBN sajtu kao i par ilustracija uz literarni predložak sa unutrašnjih strana.

Autori su: Darko Macan (scenario) i Milan Jovanović (crtež). Ako ste nestrpljivo čekali novu svesku onda imate dobar razlog da se brzo spremite i odjurite do knižare kako bi je na vreme kupili. A u knjižarama će biti već od 15. jula.

Kao i kod prve tri sveske i ovu su pomogli:
MARKETPRINT, koji se u ovoj ediciji javlja kao suizdavač,
striparnica ALAN FORD kao glavni sponzor edicije i
KLUBA OBOŽAVALACA STRIPA koji je sponzorisao pripremu za štampu.

Čitaoci koji ne žive u Beogradu ili Novom Sadu svesku mogu da kupe tako što će na moju adresu poslati novac, poštanskom uputnicom ili keš u koverti. U tom slučaju je cena 75 dinara jer su uračunati i troškovi poštarine.
Moja adresa je: Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad

Knjižare u kojima možete kupiti "La Bete Noire":

Zainteresovani ljubitelji stripa iz Slovenije treba da se za kupovinu ove sveske obrate Katerini Mirović na telefone redakcije Stripburgera ili na mobilni 031/401-556 (između 11,00 i 20,00 časova).
Kupci iz Hrvatske treba da se obrate direktno Darku Macanu (darko.macan@zg.tel.hr) koji je jedina osoba u Hrvatskoj preko koje možete doći do primeraka La Bete Noire.
Svi kupci iz Bosne i Hercegovine mogu da se jave Marketprintovom predstavništvu u Banja Luci na sledeću adresu: Miljević Aleksandar, Ravnogorska 9, 78000 Banja Luka; Telefonski broj: 051/349-088

sadržaj

2.

DIVLJE OKO

Dušan Gačić

POŠTOVANI KOLEGICE I KOLEGE,
NA PRVI ROĐENDAN MULTIMEDIJALNE STRIP GRUPE
"DIVLJE OKO",
SA ZADOVOLJSTVOM VAS POZIVAM NA

www.divljeoko.hr

AUTOR SITEA JE NAŠ SJAJNI VLADO KONČAR!

POZDRAV, DUŠKO

sadržaj

3.

MAJICE

Systemcomics

System comics je za leto spremio malu kolicinu TECHNOTISE majica.

Iste su radjene u beloj boji, L i XL. Motiv sa majice moze biti napred ili nazad, po zelji.

Tiraz je jako mali i mogu se kupiti samo u Beopolisu i Darkvudu, a mogu se naruciti na Systemov telefon 328 18 06 ili 064 11 39 423

Cena - 550 dinara

www.systemcomics.co.yu

sadržaj

4.

GHOST WORLD - FILM

Madja

Pochetkom godine sam (nekoliko puta) gledao film Ghost World i nije mi palo na pamet da vecjina chitalaca Strip Vesti, tj. oni koji zhive u Jugoslaviji, necje biti u prilici da ga vide (bar mi je Zlatko pre mesec i kusur rekao da mu se chini da se nije prikazivao). Kako josh uvek nisam video nikakav (obimniji) tekst o filmu, i kako konachno imam (samo) pola sata da napishem tekst bicju kratak.

Film je radjen po stripu Daniel Clowes-a, scenario napisali Daniel Clowes i Terry Zwigoff, rezhirao Terry Zwigoff, u glavnim ulogama Thora Birch, Scarlett Johansson i Steve Buscemi, direktor fotografije Affonso Beato (spomenucju i Sophie Crumb koja je radila crtezhe u Enidinoj svashtari, ipak su ovo Strip Vesti).

Ono shto razlikuje ovaj film od svih drugih filmova radjenih prema stripu (koje sam ja gledao) je da je atmosfera prava stripovska i da su karakteri pravi stripovski.

Nisam imao prilike da prochitam originalni strip, ali po onome shto sam video na zvanichnoj prezentaciji, i poredecji film sa stripovima za koje ja mislim da su mu slichni mogu da pretpostavim da su karakteri verno preneseni u film. Izuzetak koji treba pomenuti je Seymour (Buscemi) kojega nema u stripu i koji nije toliko stripovski, ali obzirom da je filmski lik Seymour-a odlichan (Buscemi-jeva uloga zhivota, uostalom uloga je i pisana za njega konkretno), ne posmatram to kao manu.

No, nije stripovska atmosfera jedini kvalitet filma. Posmatrano samo kao film, nikako ga ne mozhete svrstati u kategoriju teen komedija kojoj realno po temi koju obradjuje pripada, ako ni zbog cheg drugog onda zbog toga shto ne mozhete da podnesete da ga stavite u isti kosh sa American Pie-om. Film na odlichan nachin prikazuje ('captures' je prava rech na engleskom) jedan momenat u zhivotu, zavrshetak srednje shkole, kada treba napraviti tu VELIKU odluku o tome kamo dalje. (takvih momenata, nauchite kasnije, ima vishe u zhivotu). Poslednja scena u filmu je malo vishe simbolistichka u odnosu na ostatak filma, ali savrsheno zaokruzhuje celinu, tj. daje neku vrstu odgovora na pitanje 'kamo i kako dalje' (nije to bash odgovor, vishe je skretanje teme). Glumce sam vecj pohvalio, i opet cju i opet cju, jer sam kao retko kada odushevljen glumom. Fotografija bash kakva treba da bi film bio igrani film a u isto vreme i strip. Muzika je odlichna ali to je neshto o chemu ne bi pisao sada. I naravno, sve to ne bi izgledalo tako da jedan (dva) chovek(a) koji vuche konce (rezhiser, je li, i scenarista) nije hteo da to izgleda tako.

Sve u svemu, film koji morate pogledati (naravno, ako budete u prilici).

Za kraj nekoliko linkova:
http://www.ghostworld-themovie.com - zvanichna prezentacija
http://us.imdb.com/Details?0162346 - IMDB strana
http://www.indiewire.com/film/interviews/int_Zwigoff_Terry_010720.html - intervju sa Terry Zwigoff-om za Indiewire

sadržaj

5.

PROPALA ŽENIDBA

Ilija Bakić

STRIP

PROPALA ŽENIDBA

Nova "Stripoteka" (broj 969) u izdanju novosadskog "Marketprinta" donosi avanture Majkla Stiva Donovana poznatijeg kao Bluberi

U svom burnom životu Majkl Stiv Donovan, poznatiji kao Bluberi, preturio je svašta preko glave, ratovao je širom Divljeg Zapada, po suncu, kiši i snegu, borio se sa Indijancima i svakojakim nevaljalcima, napredovao u službi, bio nepravedno optužen, postao odmetnik pa uspeo da dokaže svoju nevinost. Neprestano je imao posla sa opasnim, prgavim tipovima svih boja kože, veličina i pameti, sa desperadosima, revolverašima, raznim mutivodama i šljamom koji je puzao po širokim prostorima u kojima je kolt bio jedini pravi zakon; običan, bogobojažljivi svet koji teško radi, pokušava da sačuva porodicu i odgaja decu uglavnom je sretao usput, ponekad mu pomažući da opstane i odbrani se od onih koji su bili brzi, surovi i bez skrupula. Naravno, sledstveno društvu u kome se kretao, Bluberi je prevashodno sretao žene sumnjivih zanimanja, ideja i planova; ne može se reći da su one izbegavale ovog markantnog momka divlje kose i slomljenog nosa "a la Belmondo" baš kao što ni on nije ostajao imun na njihove čari. Ali, pucnjava, trka, potera i slične rabote ostale su njegova prva zabava a dame su imale status "odmora ratnika".


Prve varnice

No, vreme prolazi, priroda traži svoje dok kosa sedi i Bluberi, oslobođen svih optužbi a usto i poprilično bogat, reši da se - oženi. Izabranica je ambiciozna lepojka Perl sa kojom je nešto mutio (po pitanju očijukanja i pljačke) u nekim prošlim vremenima, posle kojih su im se putevi razišli, ali srce se nije slagalo s raskidom veze. I evo Bluberija, utegnutog i uglancanog, kako ulazi na konju u crkvu i prekida ceremoniju venčanja drage mu Perl i ružnog, mračnog tipa Stentona (devojka očito nije htela više da čeka i rešila je da svoje planove sprovede sa sledećim pogodnim, čitaj bogatim tipom). Sve u svemu, zaljubljeni Bluberi otima nesuđenu gospođu i odvodi je u tajno sklonište usred prerije, sa sve šampanjcem i svećama. Mladoženja, kako to i priliči, skuplja poteru da bi dostigao uljeza i osvetio čast. I šerif, pomalo trapavog izgleda ali bistrog uma, polazi za njima i prati razvoj situacije. U međuvremenu, posle strastvene noći, izbijaju prve varnice između ljubavnika jer Bluberi želi da kupi ranč a devojka da ode u civilizaciju i provodi se; pošto je mnogo razboritija Perl uzima pare i ostavlja privremenog dragog u preriji da ga tamo stigne potera...


Epska širina

Scenaristički zamah Šarlijea (kome sada pomaže i Žiro) poslednjih decenija je poznat po epskoj širini koja rezultira avanturama dugim po nekoliko albuma prekidanim usputnim doživljajima, što sveukupno poprilično otežava praćenje serijala a i sama priča se ume oteti kontroli. Ipak, ovaj tvrdi vestern "radi svoj posao" i nije lako odoleti iskušenju da se pročitaju nove muke kroz koje junak prolazi jer je Bluberi, za proteklih 30 i kusur godina, postao pravi strip kult. U uspostavljanju ovog mita udeo Žiroovog crteža je, čini se, ipak pretežan. NJegov rad se vremenom razvijao i menjao, odlazio u krajnosti redukovanja slike ili njenog pretrpavanja detaljima, da bi se ustalio u ravnoteži svih segmenata koja je nenametljiva, jasna, spremna na poigravanje (Žiro citira svoju drugu inkarnaciju, Moebiusa, pa jedan bandit ima lice SF detektiva Džona Difula) i, naizgled, vrlo lako izvedena (a upravo je ta lakoća odlika majstorstva). U svakom slučaju, posle srceparatelne korice za epizodu "Arizona love" slede nova Bluberijeva lomatanja na kraju kojih se on neće oženiti ali će se domoći dela novca i odjahati u sledeće avanture. Perl odlazi vozom sa lakovernim Stentonom ali to ne znači da se neće ponovo vratiti.

Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 4. jun 2002.godine.

sadržaj

6.

AAH! KOLIKO BUBA!

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Beogradske knjižare su konačno u prilici da na svoje police smeste pristojan broj izdanja domaćih strip-autora. Mogli bismo biti optimistični i videti u ovome prve naznake preporoda stripa u Srbiji, ali i običan srećan sticaj okolnosti. Kako god bilo, po prvi put nismo uskraćeni za stripove domaćih autora u dužoj formi, nešto čega zaista nije bilo zadnjih desetak godina.

Tihomir Čelanović se, opet, od ostatka scene izdvojio svojim elegantnim crtežom, stilizmom retkim u alternativnom ili bilo kom drugom stripu. Ova specifičnost najviše je došla do izražaja u "Bageru", gde se Čelanovićeva elegancija istakla nad utilitarizmom ostalik autora. Skoro objavljeni album "Svitanjem počinje zvuk", prvi je strip duže forme koji imamo prilike da čitamo, i, naravno, u pitanju je nagrađivana "Eudora".

Prva stvar koju sam primetio pri čitanju stripa, je da autor, u naporu da ispriča priču, nije zapostavio i značenjski sloj priče, njenu potencijalnu metaforičnost uspeo je da istakne u prvi plan. Ovo je stvaralački zadatak koji autori obično zapostavljaju, uglavnom zato što ga publika uglavnom ne zahteva od jednog masovnog medija kakav je strip. To je i razlog zbog koga me mnogi dobro nacrtani i zanatski vešto napisani stripovi razočaraju. I upravo je slojevitost pripovedanja ono zbog čega nisam ostao razočaran posle čitanja ovog stripa.

Iako se nastavak nagoveštava, strip "Svitanjem počinje zvuk" zaokruženja je Celina sa muzikom odnosno zvukom kao glavnim pozitivnim lajtmotivom. Ptica bez pevanja deluje nekako zlokobno, a razne sitne bubice provode svoje vreme igrajući se zvukom, zloupotrebljavajući ga čak, radi pukog trošenja slobodnog vremena. Stari komarac, naravno, nije uspeo da se domogne muzike, elementa goji bi ga učinio savršenim višim oblikom života, a taj element bezbrižno koriste dobrodušne bubice, nesvesne njegove vrednosti. Nespretnost likova je još jedan lajtmotim, koji ih čini još uverljivijim.

Prva stvar koju sam primetio ovlašnim prelistavanjem albuma bila je pomenuta elegancija: mikrosvet je bio logičan izbor, kao pogodan poligon za razmahivanje Čelanovićevog, tako reći, pronalazačkog crtačkog stila: jednostavno zbog toga što je u njemu svaki oblik dozvoljen. Mreže paučine i isprepleteno šiblje poput onog na naslovnoj strain, čine mizanscen koji je prosto očekivan ako poznajemo raniji rad ovog autora. Zatim, tu su kadrovi zamrznutih pokreta, skokova (pre svega Morcininih), letova i padova, kao i razni mehanizmi sučeljavanja različitih dimenzija, na primer izdvojeni kadar Morcine na strain 16.

Prva stvar koju sam primetio pri samom otvaranju albuma bila je boja, i to ne baš u pozitivnom smislu. Prve stranice stripa, one sa progonjenim mravom, arlekinski su šarene, sa mnoštvom različitih svetlih boja koje pokrivaju krupne planove buba, kratko rečeno prešareno. Ipak, kontrasti se vrlo brzo svode na odgovarajuću meru, ostvaruje se balans tonova, ali ostaje utisak da je kolorisanje moglo biti izvedeno bolje. Ovaj strip smo možda mogli pre zamisliti kolorisan vodenim bojama, ali odabir digitalnog kolorisanja svakako nije mana, pogotovo kad se zna koliko pojednostavljuje posao autora.

Rekavši sve to, izvinjavam se što sam listu utisaka naveo obrnutim redosledom. "Eudora" je jedno od najprijatnijih iznenađenja u knjižarama ovih dana, kratko rečeno, odličan strip!

sadržaj

7.

PARISKI SPLEEN (34)

Franc
bvlazic@EUnet.yu

RODOLF TEPFER, DALEKI RODONAČELNIK

Kontekst je, svakako, bitan. O romantizmu je reč. Između dvadesetih i pedesetih godina devetnaestog stoleća, u kalvinističkoj Ženevi, u jeku posvemašnjih estetskih i formalnih pomeranja koje je sobom doneo i izvodio romantizam, Rodolf Tepfer, sin švajcarskog slikara Tepfera i potomak izbeglih francuskih Hugenota - koji se i sam, do očnog oboljenja, pripremao za slikarski zanat -, razvija, u svojstvu pedagoga i javnog poslenika, novi vid likovnog izražavanja, postavljajući ujedno i njegove prve teorijske oznake : on će svoj rad nazvati "Literaturom u slikama".

Prvi strip se javlja kao groteskna, grafičko-narativna žaoka, burlsekna kritika skorojevićevstva i malograđanskog duha i time se, svakako, može dovesti u vezu sa drugim umetničkim pravcima koji takođe, kroz prizmu komike, zagovaraju kritičko čitanje društvene zbilje. Iz savramene perspektive, međutim, najbitnije u pojavi Tepfera - prvog crtača stripa i njegovog tvorca - jeste i to da je ovde reč o umetniku koji je, stvarajući novi obrazac grafičkog izražavanja, ujedno određivao, u svojim teorijskim osvrtima, i smisao nove prakse zahvaćene u njenom samom nastajanju.

Gete je, otkrivši Tepferove stripove, jedva mogao čitati do desetak stranica u sledu: bilo mu je nemoguće, govorio je, da "svari toliko ideja" najednom. Za Getea je novi oblik grafičkog izražavanja bio ni sa čim uporediv, prevazilazio je sva moguća očekivanja i bio izraz nečega posve novog. Vajmarski meštar je ujedno izrazio i suštinu Tepferovog postupka rekavši kako se nije moglo više reći na manje prostora i time prvi istakao Tepferovu sklonost ka konciznosti, odnosno elipsi i gnomičnosti izraza.

Tepfer se, na likovnom polju, oslanjao na novinarske radove Viljema Hogarta i njegove karikaturalne storije "Venčanje po modi" i "Rejkov put". Međutim, i pored činjenice da je novinarstvo i novinarska karikatura u osnovi pojave stripa (to su, uostalom, i litografija, gravira i uopšte štamparija), vrsta stripovne "pra-istorije", tačnije je reći da su ovaj medij i žanr pružili materijalnu osnovu za pojavu stripa po sebi, kao izdvojenoj umetničkoj vrsti od njenih samih početaka, od samoga Tepfera.

U svom teorijskom sagledavanju suštine stripa, Tepfer veli kako je crtež, koji nije praćen tekstom, komentarom ili dijaloškom formom, po sebi nejasan ili zatamnjenog značenja, dok bi tekst, koji bi bio lišen crteža - bio prazan označitelj. Ovim je sve bitno, o prirodi novog medija, jednom za svagda rečeno.

"Gospodin Žabo" je nadmen; pored prazne nadmenosti, on je i šeprtlja. Prvi Tepferov strip već postavlja tipski likovni, groteskni obrazac, koji će se redovno javljati i kod kasnijih crtača: telesni aspekti (anti)junaka izrazi su njegovog karaktera i određuju ga. Čovek spolja izgleda onako kakav je iznutra. Sintagmom " Il croit devoir ", "Smatra da treba", Tepfer kontekstualizuje socijalni položaj junaka. Crtač/scenarista, iz krvadrata u kvadrat, ponavlja tu sintagmu, svaki puta je smeštajući u drugačiji okvir konvencija, koje njegov junak pokušava uspuniti - komika nastaje zbog raskoraka između lakoće kojom društveni sloj ka kojemu teži gospodin Žabo ispunjava određene norme ponašanja i civilnosti, i same Žaboove neuglađenosti. "Alber" je, opet, snishodljivi glupan. Ova "glupost", koju Tepfer razobličava, u devetnaestom stoleću poneće razna, tipska imena: Floberovi "Buvar i Pekiše" predstavljaće sam vrh ledene sante gluposti koje su se gnušali umetnici i mislioci, a u kojoj su tavorili predstavnici trgovačkog, ćiftinskog građanskog sloja.

Na likovnom polju, Tepfer čitaoca iznanađuje poigravanjem kvadratom, figurama - prvi je on, i davno pre Frankena, stvarao šaljive figurice nadno kvadrata, prvi je dao nagoveštaj mogućnosti poigravanja okvirom kvadrata, pomno beleživši numeraciju kaiševa, posebno se isticavši veštim kadriranjem, sekvencijalnim nizanjem, prvi istraživši proizvodne, narativne draži sekvencijalnog imobilizma.

Postoje četiri središnja aspekta njegovog crteža, četiri oblika kroz koje se ostvaruje njegova izražajna moć: to su nerv, jasnoća (zbijenost), fantazija i aluzivnost. Nerv je utkan u Tepferov potez i izraz; prvi stripovi predstavljaju i likovne pandane karikaturi i odraz su onovremene stilistike i shvatanja groteske kakva je postajala i negovala se kroz celokupni devetnaesti vek. Dinamičnosti crteža doprinosi i eliptičnost, elongacija, izduženost figura i predmeta. U nekim savremenim francuskim crtačima najmlađe generacije prepoznajemo ovaj likovni pečat: i oni su, poput Bosnića u nas, bili na tragu prvih majstora; i oni su tragali za crtežom i karikaturom građanskog društva i njegovim grafičkim mogućnostima obogatili savremeni stripovni izraz.

Tepfer se usredsređuje na središnju misao i svodi crtež na njegove osnovne vizuelne koordinate: onaj, koji bude tražio čist vizuelni užitak pri čitanju prvih stripova sveta mogao bi i da se razočara. Nije Tepfer Makej, niti su njegove storije snoviđajni svetovi Maloga Nemoa i njegova tvorca. Druge su draži kojima Švajcarac pleni: one se, najpre, sastoje u čvrsto vođenoj fabuli i, verovatno, u figurativnoj naivi i lapidarnosti, u crtežu lišenom strožije stilizacije i složenosti. U Tepfera kao da je, doista, prvi puta progledala "čista linija" i sklonost ka izražavanju suštine predmeta onakva kakvu će je, stoleće kasnije, sam negovati, usložniti i usavršiti do klasicističkih merila Belgijanac Erže.

Fantazija zato, aluzivnost, tvore blistavi krug tema i predmeta kroz koje Tepfer pruža parabolični studij svog vremena i doba. Svojevrsni "napoleonizam" epohe, vekovečno uobličen u Balzakovom Rastinjaku žive na Tepferovim tablama i, kroz ironijski i samoironijski otklon pripovedaju o duhu jednog vremena. Stripovi Tepfera sećaju nas Onjegina, Junaka našeg doba, Rastinjaka, Žilijena Sorela, Raskoljnikova i svih onovremenih mladića zanesenih prostorima slobode koje je sobom donela Francuska revolucija i za sobom prokrčio bezobzirni Korzikanac Buonaparte.

U dva svoja eseja u kojima Tepfer, na tragu Horacija, di Bosa ili Didroa postavlja estetska merila svoga medija i pruža izrazito uspeli pokušaj određivanja žanra, Essais d'autobiographie, 1842 ; Essai de physiognomonie, 1845, svojoj vizuelnoj semiotici Tepfer, pored određivanja prirode medija kojega stvara i mehanizama kroz koje se ovaj ostvaruje, takođe ga podređuje - slika je vremena - didaktizmu i potrebi naučnog i moralnog uzdizanja radništva i građanstva. Iza ovakvih stavova, jasno, progovara pedagog, učitelj koji je Tepfer bio, ali i rigorozni kalvinista, protestant, što će reći zagovornik crkvenog utilitarizma koji se u devetnaestom stoleću sve većma preobražavao u društveni pragmatizam i socijalni program. No, i pored ovako jasno izrečenih namera, ničeg puritanskog, ničeg moralistički usiljenog u stripovima Tepfera nema. Ostao je humor i povremena crnohumorna slika katolicizma i ismevanje monaštva, kao nasleđena kritička praksa iz minulog osamnaestog veka kakvu su je negovali prosvetitelji a u nas dobroćudni Dositej, nekadašnji kaluđer; ostali su, u delu Tepfera, čije prezime znači Grnčar, vizuelni efekti, pretvaranje mišljenja, umovanja u animirani, vizuelni spektakl i grafički, kalgrafijski znak/označitelj jedne iskričavo kreativne, narativne funkcije crteža.

Gete ga je čitao. Gete ga je prvi čitao i divio mu se. Otac "Maksa i Morica", Viljhelm Buš ga je čitao, i njegovim radom bio nadahnut da stvori svoj svet: potom su svi čitali Buša. I Makeja, Prvog među Velikima. Danas, stavivši u stranu drage, večne romane jednoga doba, načas se okrećemo grafičkim pričama koje su njihov plahovit, groteskni pandan. I sada, otkrivši nanovo rodonačelnika, hoćemo li iznaći snage da za Grnčara izvajamo jasnije i trajnije i ne samo počasno mesto u našoj svesti o onome što jest stripovna baština?

sadržaj

8.

JUŽNJAČKA UTEHA No 69.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH STO (95): EUDORA, SVITANJEM POCINJE ZVUK

BUBANJE I INSEKTOIDNO PRIGOVARANJE

Da je Pedro ikada dosao do
fotoaparata i da je Morcini da ga
fotografise, onda bi to vjerovatno
ovako nekako izgledalo, ali posto
se to nikada nije desilo, jasno vam
je da je ovo najobicnija izmisljotina.

Na samom pocetku Eudore, Celanovicu kao da se zuri da iz sveta ljudi, sveta saobracajnih znakova i kamioneta, predje u njemu bliskiji, razigraniji i na kraju obiljem boja znatno bogatiji mikro svet insekta. Prvu priliku za tako nesto omogucice mu kisa, koju ce svet ljudi ignorisati jer je za njega beznacajna, iako ga umiva i iako mu daje novi, sveziji izgled. Svet insekata, sa svoje strane, je itekako svestan kise (mozda upravo zbog svoje velicine), svestan njenog znacaja, na sirem planu svestan znacaja zivotnog ciklusa koji vlada prirodom (kao sto podnaslov albuma kaze "svitanjem pocinje zvuk", a koji je ljudska civilizacija marginalizovala, zamenjujuci ga ritmom masina koje nas okruzuju i koje nam sve vise odredjuju zivot.

Celanovicevi dijalozi nisu najpametniji i najvestiji koje ste ikada videli (niti sam ja to od njih, da ne bude zabune ocekivao). Njegovi dijalozi su cak sturi, vrlo svedeni, sto ih stavlja u kontrast sa vatrometom boja i kadrova na kojima ocigledno pociva pripovedanje u Eudori. Upravo se na polju montaze iskazuje sva velicina Celanovicevog crtackog talenta - proslo je stvarno dugo od kada sam poslednji put video nekog crtaca sa dovoljno hrabrosti (i treba li dodati, vestine!) da pokusa da citave sekvence price (od krucijalne vaznosti za radnju albuma) isprica bez ijedne replike, bez ijedne reci. Album otvara nema sekvenca kise i jurnjave na sest strana koja nas vratolomno ubacuje u pricu, a Celanovic ce i nadalje u toku albuma dosta cesto iskljucivo putem kadriranje, dakle potpunom eliminacijom upotrebe reci, pricati svoju pricu kroz crtez. Razne scene vazdusnih naterivanja, urnebesne scene potere, karakteristicne kretanje i mimika svakog insekta (sasvim u skladu sa njegovim bioloskim svojstvima) praznik su za oko, a njihovoj efektivnosti svakako doprinosi to sto nisu upotrebljavane proizvoljno vec apsolutno u funkciji naracije jedne zaokruzene i smislene celine. Dame i gospodo, pripovedac je medju nama! Kolor je ziv, vrcav, potpuno odgovarajuci kako temi stripa tako i Celanovicevom crtezu… Kompjuterski efekti cije se prisustvo u danasnjem stripu ne moze izbeci znalacki su dozirani i doprinose leprsavom karakteru stripa.

Dodatno zadovoljstvo cini dizajn albuma, koji je prvoklasan. Sve je upakovano na sjajan i funkcionalan nacin, sasvim u skladu sa sadrzajem stripa. Samo izdanje, osim albuma, sadrzi i galeriju (iz koje je i pozajmljen citat kojim pocinje ovaj tekst), koja je duhovita na jedan deciji, opusteni nacin (kao sto je uostalom i ceo album), i koja nam pruza dodatan uvid u crtacko umece i stanje duha Tihomira Celanovica, sto cini i nadahnut pogovor Tihomirovog profesora sa fakulteta primenjenih umetnosti, gospodina Rastka Cirica.

Da li je Tihomir Celanovic humanizovao insekte za nas, dajuci im sklopove ljudskog uma, ljudsku hrabrost i ljudsku pohlepu? Ili je ljude samo za tren, za cetrdeset i osam strana kroz koje proletite za tili cas, pretvorio u insekte, ucinio da iz mikro sveta buba shvate koliko neke stvari koje zanemaruju u svom makro svetu mogu biti bitne? U Eudori svi imaju svoj cilj, svako necemu tezi. Muva Pedro u porazi je za novim zvukom za instrument Bluhalu, Buva Morcina nosi pletivo na festival pletiva u Selin, komarac Zbrobok zudi za tajanstvenim predmetom Obnozom, stanovnici Tohtoroka zude da se on nadje u njihovom vlasnistvu… Ne mozemo ni nagadjati cemu tezi njihov tvorac,Tihomir Celanovic. Ocigledno da je diplomski ispit, koji ovaj album predstavlja, samo povod, nikako ne svrha za sebe. Sta god to za cim Tihomir (ili bilo koji stvaralac, kad smo vec kod toga) traga bilo, nadam se da ce sam proces traganja nastaviti da bude kreativan, i da cemo biti pocasceni prilikom da budemo svedoci i konzumenti Celanovicevih kreacija.

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (129)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

SIVE LUBANJE SILO!

Koji je, trenutačno, najprodavaniji strip na američkom tržištu?

Transformersi!

Koji su ugovori potpisani, o čemu se raspravlja, što se naručuje, što se, po svemu sudeći, s nestrpljenjem čeka? Thundercats, Micronauts i ... i He-Man and the Masters of the Universe!

Ne znam kojoj generaciji pripadate pa stoga ne mogu ni procijeniti jeste li se gornjim vijestima obradovali ili se nad njima zgrozili. Moja je reakcija, priznajem, bliža ovoj drugoj. Masters of the Universe su bili točka na kojoj sam - na dobrih petnaest godina, sve do Batman Adventures, Dexter's Laboratory i Powerpuff Girls - digao ruke od američke televizijske animacije. Mastersi su uz to, kao i svi ostali gorenavedene naslovi, komitetski stvoreni da bi, prije svega, prodavali igračke. Svaki crtić bio je polusatna reklama, preko volje napisana i ispod svakih kriterija animirana.

Ali, klinci su Masterse popušili. Bili su premali da shvate ciničnost koncepta i nesavršenost izvedbe te su sve što je nedostajalo nadogradili maštom. Neki od tih klinaca danas su crtači koji su jedva dočekali priliku da zasjednu za Masterse i crtaju priče kakve su još davno vrtjeli u glavama. Drugi su se u dućanima predbilježili, čekajući novo izdanje s nadom da će im ispuniti prazninu koja je nastala kada su zaboravili sanjati. Ma kako mi malo do Mastersa bilo stalo, u ime ovih drugih ja se nadam da prvi imaju dovoljno mašte za sve njih, da će se ukoštac sa sivim demonom nostalgije uhvatiti spremni. Nadam se, ali sumnjam.

Nostalgija je, naime, gadan igrač. Kao kad na godišnjici mature sretnemo žene koje su ljepše nego što objektivno jesu, zbog načina na koji ih pamtimo, tako nam i neki stari favoriti - Veliki Blek meni, nekome drugome Zagor, nekome trećem Tex - ostaju zauvijek dragi, bez obzira što danas proziremo njihovu golotu, što se i naglas znamo podsmjehnuti sebi zbog ljubavi koja nije znala bolje. Kroz tu dragost pamtimo i sebe kakvi smo nekada bili, iz vremena dok nam je zrcalo pokazivalo snažna, bijela krila na plećima, a ne nacerenu i nepobjedivu sivu lubanju pod kožom.

sadržaj

10.

MOJ POGLED (16)

zmcomics

NIJE POSIPANJE PEPELOM

Sada, dok još nema reakcija na prošlonedeljno pisanje (doduše nisu svi prilozi još stigli) pokušaću da napišem još poneku o kratkim tj. dugačkim stripovima. Ne, kao što i sam naslov kaže, nije ovo neko posipanje pepelom već jednostavno pokušaj da objasnim kako nisam neko ko mrzi kratke stripove.

Jedna od stvari stoji, kratka forma je pogodna za brušenje pera mladih autora ili eksperiment onih koji su njemu skloni. Podržavam to, ali je ipak pravi podvig za mladog autora kad uradi storiju od dvadesetak strana (za mnoge je i to kratka forma), održi kvalitet crteža i dokaže autorsku zrelost.

Možda je za mene presudno bilo, kod pisanja prošle kolumne, to što mi je u nekom Vilajetu nedostajala barem jedna duža storija, barem jedan strip koji se može nazvati naslovnim. I pored ukupnog kvaliteta radova koji su tu našli svoje mesto, ne mogu reći da mi je ijedan strip tu posebno skrenuo pažnju. Jednostavno, gotovo svim tim stripovima mladih autora nedostaje širina koju daje velika priča.

Moje mišljenje da je, danas , kratka forma zgodnija za eksperiment ili underground stripove je, barem za mene, dokazao novi broj Lavirint-a. Ne kažem da mi se tu sve sviđa, ali tu kratka forma mnogo bolje funkcioniše, priče su originalnije i ima barem dva stripa koja mi se potpuno sviđaju. A ruku na srce ipak su meni nešto bliži klasičniji stripovi, Fantasy i SF koji dominiraju Vilajetom.

Slažem se da su kratke priče vredne pažnje, ali ne smeju da dominiraju, to je, siguran sam, pogrešan put. Na vama je da me razuverite, da napišete u čemu grešim. Pružite mi šansu da korigujem svoj stav pod pritiskom vaših argumenata. Rasprave o strip formama su svakako dobrodošle u nakom Strip časopisu, kao što su Strip Vesti.

sadržaj

11.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin je i ove nedelje krivac za sadržaj ove rubrike...:)

STRIP U SOMBORU

Slobodan Ivkov

U Somboru je otvorena prva izložba stripa u istoriji ovog grada. Izložba se održava u Kulturnom centru “Laza Kostić” i na njoj su izloženi, stripovi Slobodana Ivkova. Objašnjavajući kako je došlo do izložbe Ivkov kaže:

- Iako sam Somborac, nisam očekivao da ću uspeti da organizujem ovu izložbu jer sam smatrao da je ovo sredina koja strip smatra za nižu umetnost kojoj je mesto na kioscima a ne u galerijama. Obratio sam se centru i naišao na veliku i iskrenu otvorenost za nove ideje. Samim otvaranjem izložba je postigla svoj cilj - dokazala je da na strip treba gledati sa uvažavanjem jer se u svetu njime bave mnogi poznati umetnici čiji se rad i te kako ceni.


Objavljeno: NIN, Beograd, 04.07.2002. godine

Novi broj strip - fanzina

LAVIRINT

Novi (5/6) broj strip - fanzina "Lavirint" donosi mnoštvo radova gotovo svih potvrđenih autoriteta domaće komiks scene. Tako će čitaoci, pored nešto malo predstavnika stranih autora (npr. "One Night in Hell" Gabriele Ferero, tekst, i Alfonsa Kucinelija, crtež) u fanzinu pronaći nove, ali i nešto starije, do sada neobjavljene, radove nezaobilaznih Saše Mihajlovića, Zlatka Krstevskog, tandema Vostok - Grabovski, Mister Stoke...

Tu je i izvod "Iz mog dnevnika 5" stripovana scena iz života Lazara Bodrože Lepog, po tekstu Nabora Devolca, "Strip nuar" dvojca Opačić - Bodroža (tekst, R. Popović)... "Lavirint" izdaje Građanski parlament Srbije uz pomoć Fonda za otvoreno društvo.

I. S.

Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, 10.07.2002. godine

sadržaj

12.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: zvonimir petovic <sidewinder2001yu@yahoo.com>
Subject: New News from Strip Klub A.M. Kotor

Kotor Strip Party 2002: "The Underground Art Experience volume 4" Kotor Festival stripa

- Strip Klub & Skola Stripa: "Andrija Maurovic" Kotor, obavjestava sve zainteresovane ucesnke festivala stripa da svoje radove salju na adresu 454 stari grad kotor

kontakt e-mail: sidewinder2001yu@yahoo.com

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

ALEKSANDAR ZOGRAF LINKS # 9

-The web zine Substancezine.com has published Mark R. Mitchel's article "Comics and Sublime Experience". Among the authors whose work was analyzed are Jim Woodring, Art Spiegelman, Joe Sacco and Aleksandar Zograf.
http://www.substancezine.com/art/02.html

-Review of Hypnagogic Review #5:
http://www.paniscusrevue.com/reviews/print/2star/hypnagogic5.htm

-A Croatian web site has posted a selection of my Hypnagogic Visions:
http://www.jedinstvo.hr/~komikaze/aleksandar%20zograf/index.htm

-A list of "40 Cartoonists who are neato-keen". I was mentioned among the greats such as Harvey Kurtzman, Chester Brown and Julie Doucet! Would you believe that? Ha ha!
http://www.struat.com/justin/comicx.html

-Since recently, a selection of Zograf's comics was translated in Polish, and posted on a web site:
http://cogito.univ.gda.pl/~duskov/YU/Inne/komiksy/a.zograf.html

-I participated to a jam comics session, at Raja restaurant in Berkeley, CA, March 2002. The event was organized by Comic Relief, and present were fine cartoonists such as Eric Drooker, Chris Lanier, Fly, and quite many others. The results could be viewed at:
http://www.comicrelief.net/jams/friends.html

-Zograf was of the guests of Fanzinotheque from Poitiers. They organized Aleksandar Zograf/Stripburek exhibition which travelled around France. The info:
http://www.fanzino.com/Pages/stripburek.htm

-A review of Stripburek, Zograf got a nice mention...
http://www.comicbookgalaxy.com/reviews_archive_021502.html

-First edition of REFRACT (Belgrade's international festival of alternative art) hosted an exhibition of Zograf's Kitchen workshop. Gallery of photos was posted on:
http://www.crossradio.org/photo_refract_22.htm

-An article on the exhibition of The Kitchen in Belgrade. In Serbian.
http://www.krstarica.com/lat/magazin/kultura/index.php?clanak=kuhinja

-A review of (out of print now) The Kitchen CD release, from a Serbian web zine dedicated to local underground scene - Ispodzemlje.com.In Serbian.
http://www.ispodzemlje.com/recenzije.htm

-My essay on unauthorized Walt Disney products made in East Europe and Asia, and bought at the flea market in my town. Originally published in a magazine Balcanis. In Serbian.
http://www.balkanis.com/revija/stevilka1/originali/20

sadržaj

14.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 13. do 19. jula

Čitajte šta je bilo u prošlom broju...:(
Ko radi, taj i greši, a neko ide i ispred vremena...

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad