prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. GRAFIČKA ZAVERA 5 - Strip Vesti
2. MOJE IME JE REKS - Aleksandar Manić
3. "LA BETE NOIRE" - Slobodan Ivkov
4. MONSTRUMKA I SVINJA S ANĐEOSKIM KRILIMA - Ilija Bakić
5. FOL - KAKO TO AKBAROVSKI ZVUČI - Srđan Aćimović
6. PARISKI SPLEEN (22) - Franc
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 50. - Marko Stojanović
8. QMOVA KOLUMNA (99) - Bojan M. Đukić
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (110) - Darko Macan
10. STRIP AUTOR, DALIBOR STUPAR - STUPS - Strip Vesti
11. ŠTAMPA - štampa
12. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -ALAN MOORE ZA FILM
    -CHUCK JONES
13. PISMA ČITALACA - mail
14. LINKOVI - Strip Vesti
15. DATUMI - Strip Vesti

1.

GRAFIČKA ZAVERA 5

Strip Vesti

Promocija Grafičke zavere 5
REX, Jevrejska 16. Beograd
ponedeljak, 4. mart 20 časova

Grafička zavera 5

Peti broj "Grafičke zavere" predstavlja vrhunac ovog projekta kojim REX želi da uspostavi nove standarde u publikovanju stripova i podrži inovacije na polju devete umetnosti. Novo izdanje na 94 stranice (polovina u crno-beloj tehnici, polovina u punom koloru), kao i prethodno, svojevrsna je mala antologija savremenog srpskog stripa jer sadrži radove više od 20 domaćih autora, kako afirmisanih (A. Gajić, B. Redžić, D. Pavlić), tako i debitanata (I. Tabaković, N. Stefanović, M. Nenadić).

Obraćajući posebnu pažnju na likovne kvalitete, narativne modele, nudeći presek mogućnosti "pripovednih slika" – od klasičnog, komercijalnog do eksperimentalnog, "Grafička zavera 5" pruža i teorijske i praktične argumente za redefinisanje stripa. Takođe, u novom izdanju "Grafičke zavere", REX donosi i nagrađene radove (I. Stevanović, M. Pavlović, S. Mihajlović) sa prošlogodišnjeg konkursa "Muškarac, žena, grad", koji je organizovan u saradnji sa Francuskim kulturnim centrom povodom gostovanja Enki Bilala u Beogradu.

Na promociji će biti izložen i deo objavljenih radova.

Izdanje je realizovano uz pomoć Ministarstva kulture Republike Srbije.

Urednik izdanja je Zoran Penevski.

sadržaj

2.

MOJE IME JE REKS

Aleksandar Manić

Bil Orlovski, superpolicajac, sluzzi kao zzrtva korumpiranim politiccarima i dospeva u zatvor. Tamo ga saccekuju svi kriminalci koji su njegovom zaslugom dopali iza ressetki, te mu vrachaju milo za drago. Pobegavssi iz zatvora, on menja ime u Reks. Cilj mu je osveta, ali i ljubav sa davno napusstenom devojkom.

Strip album "Reks" (Moskito) poznatog hrvatskog autora Danijela Zzezzelja, izassao je u Francuskoj pred angulemski festival i publiku iznenadio pre svega vechim formatom. Objavljivan do sada u manjim formatima nedovoljno prilagodjenim lepoti i kvalitetu Zzezzeljevog crtezza, "Reks" daje ccitaocima moguchnost da uzzivaju u izvanrednom grafizmu i nesvakidassnjem kadriranju. Veran crno belom izrazzavanju, Danijel na vrlo vesst naccin uspeva da spoji slikarski pristup sa zahtevima stripa. Crtezz nije organizovan linijski, nego u velikim tamnim i svetlim masama, ponekad u kontrastima, a ponekad spojenim kroz ccitavu paletu sivih boja u kojima se vide namazi belog gvassa. Posedujuchi izrazzajnost argentinskog majstora Alberta Breccije, Zzezzelj na sliccan naccin prikazuje ljudske rane, nadajuchi se da da one visse neche postajati. Pomessavssi romantizam sa klasiccnim krimichem, autor je sebi dao moguchnost stvaranja tragiccnog junaka, nadccoveka i osvetnika.

"Reks" je odliccno nacrtan album, malo baroknog grafizma, ali po ccistochi i britkosti zaostaje za "Kongo Bilom", maestralno uradjenim stripom, objavljenim u Francuskoj prossle godine. Inacce, u ovom trenutku, Danijel Zzezzelj u saradnji sa odliccnim zagrebacckim scenaristom Darkom Macanom priprema tri krache strip sveske u kojima je glavni junak Kapetan Amerika, popularni super heroj nastao iz kista velikog Dzzeka Kirbija. Strip sveske che tokom prolecha izachi u izdanju americcke kuche Marvel Komiks.

sadržaj

3.

"LA BETE NOIRE"

Slobodan Ivkov

"LA BETE NOIRE"

Scenario: Darko Macan, crtež: Milan Jovanović
Izdavač Zlatko Milenković, Novi Sad, 2001 - 2002. godine

Život je strip, rekao je jedan poznati srpski filmski režiser.

I, kao što i u životu i u filmu čekamo kraj, e da konačno vidimo na šta će sve ovo naše izaći, tako čitamo i stripove.

Od početka ka kraju.

No, ponekad, ne baš često, za razliku od naših života, u stripovima doživimo i iznenađenje.

Takav je slučaj i sa delom "Crna zver" scenariste Darka Macana i crtača Milana Jovanovića koji se publikuje u nastavcima, što i nije neka novost.

Ali novost je da je prvo odštampan kraj, peti i poslednji nastavak, od koga se ide ka početku, prvom nastavku. Zanimljiva ideja.

Jovanović je rođen 1971. i živi u Zemunu. Darko Macan je rođen 1966. u Zagrebu, gde i danas živi i radi.

Već ovi podaci pokazuju da se ovde radi o nesvakidašnjem spoju, ali i potencijalno dobrom rezultatu tog spoja. Imao sam zadovoljstvo da, kao urednik stripa u listu "Mladost" ovom stripskom tandemu objavim i njihov prvi zajednički strip. Prvi Jovanovićev koji je uopšte objavljen, a jedan od prvih Macanovih. Bilo je to još 1988. (časopis "Mladost" br. 76, 12. decembar 1988, Beograd, str. 51). Od tada do danas, oni su, bez obzira na sve što se u bivšoj Jugoslaviji događalo, bili i jesu u kontaktu i sarađuju.

Ali i deluju samostalno. Kako god, postigli su visoke domete.

Macan je, koliko znamo, u zajedničkom nam inostranstvu pisao scenarija za glavnotokovske, visoko komercijalne stripove "Zvezdani ratovi", "Tarzan", "Kapetan Amerika", kao i još mnoge druge (serija sa Evinom Biukovićem)... I crtao je za hrvatske časopise svoje samostalne stripove. Jovanović je u Srbiji objavio album "Kalokagarti" i mnoštvo zasebnih ilustracija i stripova u časopisima "Politikin zabavnik", "Tron"... I takođe je kreirao stripove po svojim zamislima.

U jednoj nedavno prikazanoj (repriziranoj?) TV emisiji na RTS povodom njegovog albuma "Tehnotajz", Aleksa Gajić se vajkao što kod nas nema valjane stripske kritike i kritičara koji bi se, da slobodno prepričam njegove reči, dovoljno udubili u stripove i detaljno ih analizirali.

Kako je donedavno ovde postojala klima u kojoj je bilo skoro nemoguće objaviti album, po mišljenju potpisnika ovih redova, logično je što je stripska kritika bila suptilnija i nije na tapet iznosila očigledne mane albuma koji su na tržište izlazili samo neverovatnim zaslugama samih autora ili zaljubljenika u strip; tolikim ekvilibristikama da su samo za taj napor morali da dobiju najviše ocene.

Nije samo ovaj kritičar u pola glasa govorio o slabostima tih dela i nije samo on izbegavao da bude stroži u proceni predočenog kvaliteta, da bude oštriji u obeležavanju mana i da sebe dovede u poziciju da na nekoga deluje destimulativno. Obratite malo pažnju i na osvrte njegovih kolega iz prethodnih deset, pa i više godina.

Mnogi stripari i njihova dela ne bi se dobro proveli na iole ozbiljnijoj kritičkoj proveri, a ova Gajićeva izjava može malo da liči na otvaranje Pandorine kutije. Možda je signal koji je Aleksa dao kritičarima taj da je doba ekstremne krize prošlo i da vreme "zatvaranja jednog oka" treba da se završi.

Verovatno je Gajić u pravu.

Po mojoj evidenciji, tokom 2001. godine u Srbiji je, po različitim osnovama i na različitim mestima, od fanzina, preko časopisa, pa do dnevnih novina publikovano bar 700 domaćih stripova. Između ostalih, objavljeno je i 8 stripskih albuma. Svaki je po nekom svom aspektu NAJ, jedina nevolja je što nijedan od njih, po svojim kompletnim dostignućima, nije NAJ.

"Točak" scenariste Gorana Skrobonje i crtača Dražena Kovačevića je najbolje reprodukovan i odštampan, ali deluje još uvek početnički. "Badi kukavica" Željka Paheka je (u toj konkurenciji, što je veoma relativno) najduhovitiji, ali je prosečan. U "Aarona" Bojana Kovačevića je uloženo najviše truda i rada, ali je očajno napisan. Prva sveska "Crne zveri" ("La Bete Noire") scenariste Darka Macana i crtača Milana Jovanovića je najprovokativnija, najneobičnija i najinovativnija (što nije uvek i pozitivna osobina) stripska sveska, pa ćemo se, primereno tome, prema njoj tako i odnositi.

Druga sveska "Crne zveri" je objavljena početkom 2002. godine.

Projekat je po mnogočemu antipod žanrovskom stereotipu, gorepomenutom "Aaronu".

Izdavač je Novosađanin Zlatko Milenković, inače osnivač i urednik "Strip vesti", prvog srpskog i eks jugoslovenskog elektronskog nedeljnog stripskog časopisa koji se distribuiše putem interneta. Pošto je 1999. osmislio "Strip vesti" i iz Novog Sada ih emitovao pune tri godine, uključujući i neprestano slanje tokom celog trajanja bombardovanja, odlučio je da se okrene i klasičnom izdavaštvu. Ovo mu je prvo izdanje. U realizaciji mu je pomogao "Marketprint", stripska kuća u kojoj se Milenković nedavno zaposlio, a koja inače izdaje časopise "Stripoteka", "Konan" te još mnoštvo uglavnom prevedenih albuma.

Posle prvobitnog oduševljenja vizuelnom komponentom onoga što sam ugledao kada sam uzeo sveske u ruke, počeo sam i da ih čitam. Valjda su mi ta, posle čitanja naglo urušena, prvobitna neumerena egzaltacija likovnim i dizajnerskim aspektima svesaka i ogromno razočarenje koje je nastupilo posle iščitavanja, proizveli utisak kako se tu radi samo o jednom narcisoidnom ego - tripu, o ispraznoj mistifikaciji i, rečju, o jednoj ordinarnoj budalaštini.

Kako ne bih prebrzo donosio ovako oštar sud, a znajući dotadašnje opuse i dostignuća ove dvojice izuzetno talentovanih stripara, još dva puta sam sve pročitao, i unapred i unazad, kao su nam oni u svojim sveskama sugerisali.

Utisak mi se nije izmenio.

Opet i iznova: samo lepo upakovana ispraznost, bezidejnost, egocentričnost, solipsizam...

Sažeto: mnogo truda nikočega.

Zatim sam uzeo da iščitam i sve što se do sada pisalo o ovim sveskama. Da nije možda već neko Carevima rekao kako su goli?! Ili se možda snebivao i zbog nečega zazirao od otvorene ocene...

Izuzetno mi se dopala kvalifikacija koju je ovim povodom u "Strip vestima" napisao kritičar Marko Stojanović. Autore je sasvim ispravno okarakterisao kao: DVOJAC BEZ KORMILARA. Sjajno! Stojanovićevom ocenom sve je rečeno.

A zatim sam pročitao intervju koji su povodom izlaska stripa u javnost autori dali "Strip vestima" i "Stripoteci". Odgovori su me samo učvrstili u prvobitnom utisku. Ispostavilo se da je, što gotovo nikada u stripu nije izlazilo na dobro, ideja za seriju - crtačeva. Scenarista je morao da razrađuje neke njegove zadate rečenice. Uostalom, evo šta kaže crtač:

"... Darko je pristao na izazov da napiše album od 6 epizoda po 8 strana koje čine smislenu celinu, s tim da za svaku epizodu dobije rečenicu koja određuje okosnicu zapleta. Za prvu je to glasilo otprilike ovako: - La Bete Noire dolazi na groblje Reda Sedefne Duše da poseti grob tetke Nektarine gde od njene služavke dobija nasledstvo koje čine četiri bilijarske kugle -. Tako je nastao album OMLET APOKALIPSE o kojem će..."

Mila majko...

"I zaista, serijal smo u startu namenili samo sebi i publici"

Sebi, to je u redu, ali KOJOJ PUBLICI? U nekoj instituciji za mentalno obolele? Ako se na nju cilja, ta publika uglavnom nema dovoljno koncentracije za čitanje, a i kada je pribrana, opsednuta je svojim problemima, kojih ima dovoljno i bez "Crne zveri". A tražnja stripske publike kreira izdavačku politiku. Stvari mnogo ređe stoje obrnuto.

"...nacrtaću, ali pod uslovom da La Bete Noire bude serijal u kome možemo da radimo šta hoćemo bez obaziranja na bilo kakve stilske ili izdavačke trendove."

Sada je već sve jasnije, kada se govori iskrenije i otvorenije. Pošteno!

"Dakle, ako se za koju godinu budemo i dalje bavili stripom, možete očekivati i OMLET APOKALIPSE i..."

Scenarista Macan se tokom ovog intervjua mudro povukao u drugi plan. I ono jedino što je bitno rekao, bilo je na svom mestu:

"Ovaj serijal 'Pet životnih doba' i tako je smešten oko nekih priča koje nas dvojica znamo i koje smo započinjali, tako da pravo pitanje nije ŠTO? nego ČEMU?"!

Pravo pitanje!

Pa pošto sam zaključio da je scenarista, inače moj dobar poznanik, očigledno savršeno svestan konteksta i dometa ostvarenja na kojem je radio, postavio odlično pitanje, javio sam mu se lično e-mailom u nadi da ću od njega nešto više saznati o celoj ideji. Ni posle njegovih odgovora nisam promenio mišljenje, što će se malo kasnije i videti.

* * *

Prve dve sveske "Crne zveri" su izvanredno odštampane, kao uostalom i sve ostalo što izlazi u albumskoj produkciji "Marketprinta", cena je izuzetno popularna, dakle pristupačna najširoj publici.

Jedino tema i sadržaj nisu.

Projekat ima podnaslov "Pet životnih doba". Prva objavljena sveska, odnosno peta po redu i poslednja po najavljenoj logici naracije, naslovljena je sa "Ravnoteža", naziv druge, odnosno četvrte je "Ludilo", a srednja, treća, nosiće naslov "Dužnost".

Prve dve su na unutrašnjim stranicama korica imale po jedan fiktivni fragment iz nekog nepostojećeg literarnog ostvarenja autorima omiljenih književnika, pa će se ova praksa verovatno nastaviti. U "Ravnoteži" je to odlomak iz tobože neobjavljenog zapisa Tomana Mana iz četrdesetih. U njemu "Crna zver" inače lik ljudskog oblika i siluete, samo potpuno crne kože, tobože posećuje Mana, o čemu ovaj navodno pravi belešku. Na koricama "Ludila" scenarista Macan, inače izvrsno oponašajući literarne stilove navedenih pisaca, e da bi nam predstavio novi lik Mokadera, koristi tobožnji odlomak iz romana "U prašumi Mato Grosa" Džeka Londona.

Ovi izolovani literarni pasaži sa korica su inače najkvalitetniji deo celog teksta koji je scenarista uložio u stripski projekat. Dakle, bolji su i od nedopustivo improvizovanih dijaloga (prepunih prikrpljenih im citata) i od didaskalija u tabaku unutar korica.

U "Ravnoteži", sudeći bar po nacrtanim likovima, sami autori stripa su se zatekli na Himalajima gde traže i nalaze "Crnu zver". Posle ispraznog razgovora odlaze odatle i valjda bi to trebalo da bude kraj serije. U "Ludilu", u nekoj egzotičnoj zemlji koja je imaginarna smeša Bliskog Istoka, "Mediteranske" Afrike i Indijskog potkontinenta, "Crna zver" prodaje nekakvu kapu i oslobađa iz zarobljeništva tog Mokadera, živu naduvanu lutku od kaučuka.

I to je sve.

Veoma lako bi se, s obzirom na opisani okvir koji mnogo obećava i pruža mnoštvo mogućnosti za usložnjavanje ili duhovito raslojavanje, povodom ovog solipsističkog stripskog dela moglo upasti u zamku pripisivanja mu i učitavanja značenja i nivoa kojih ovde nažalost - nema.

Očigledno je scenarista Macan, zasićen višegodišnjim konvencionalnim pričama i komercijalnim serijama, svojevrsnom konfekcijom kojom su njegovi inostrani naručioci želeli da privuku što više kupaca i čitalaca, ovde sebi dao oduška.

Priča je hermetična, slabo komunikativna. Reč je o stripskoj mistifikaciji bez valjane podrške, razrade i cilja ka kome je sve usmereno.

Na primer, u izolovanoj kući "Crne zveri" na Himalajima, usred njene sobe je Budino drvo saznanja (spoznaje) koje je navodno - šljiva. Ima nekog smisla. Sjajan potencijal. No, dijalozi i pre i posle te scene su čist larpulartizam na granici besmislene budalaštine koju komotno prelaze.

I talentovanom crtaču Jovanoviću, koji je uglavnom vrlo dobro, povremeno čak i odlično, izveo svoj likovni deo posla, očigledno je prijala sebi dozvoljena potpuna stripska sloboda transformisana u anarhizam, preteranu improvizaciju, razulareno iživljavanje, preslobodne asocijacije i instinktivni breinstorming (brainstorming).

Rečju - tehnički sjajno realizovana somnabulija.

Autori su okrenuti samo sebi i u slaboj su povratnoj vezi sa publikom. U svojoj nekritičkoj, ekstremnoj samoljubivosti nisu hajali ni za prosečnog, ni za onog drugog čitaoca. Verovatno tu ima mnogo intimnih reminiscencija, citata i asocijacija. Neke sam i prepoznao, ali, ne želeći da budem uvučen u suptilno ponuđenu igru kritičarske sujete i samozaljubivog zadovoljstva jer bi, kao, trebalo da sam bogznakoliko mudar čitalac što sam prepoznao ovo ili ono, a rizikujući da mi se pripiše kako NISAM RAZUMEO, otvoreno kažem: sve te sitne cake nešto znače samo autorima i nemaju opštiji značaj.

Niti su od kakvog interesa, niti su zanimljive nikom drugom osim njima dvojici.

Ni to nije problem.

Da su crtali samo za sebe i da sa tim svojim preokupacijama nisu izlazili u javnost, niko ne bi imao ni prava, a ni razloga da im se nešto meša u posao. Pogotovo da ih javno kritikuje. Uostalom, ne bi ni mogao da zna da neko novo ostvarenje iz domena kojim se bavi postoji. U svom stanu možemo da radimo šta nam je volja, da neprestano hodamo na rukama, obučeni ili nagi, kako nam drago, ako to drugima ne smeta i ako ne postoji opasnost da time u naše preokupacije uključujemo ili pokušavamo da tim idejama pridobijemo nekog drugog. Nevolja je što stvaraoci, a psiholozi su utvrdili da je svim umetnicima nadprosečna sujeta osnovni pokretač delatnosti, sa svojim delom kad - tad moraju, na bilo kakav način, da se pojave pred publikom. Pa, pošto su izašli iz privatne kućne radionice i ponudili nam svima svoje ideje, ovi autori su podložni i našem sudu. Dakle:

"Crna zver" poseduje dobru inicijalnu ideju, ali je ona, neiskorišćena i razvodnjena, upropašćena. Iskompromitovana.

Izgleda da su Jovanović i Macan pisali i crtali samo ono što im se u nekom trenu dopadne ili im padne na pamet. Ovakav, nazovimo ga, "strip unutrašnjeg toka svesti" ili "strip slobodnih asocijacija" ima dobar pandan u "Bernaru Panasoniku" Zorana Janjetova, jedino što je Janjetov dosledan u svojoj ekstremnoj orijentaciji, ne pokušava da povremeno ziheraški pravi narativne kompromise i ne koketira sa "zašećerenim" komercijalnim likovnim izrazom.

"Crna zver" ne pripada samo jednom žanru.

Najsimpatičnije mi je što je ovo i zanimljiv primer nekakve podvrste "hermetični on the road strip" u koju, na primer, kod nas spada i Wostokov album "Popošak i cveće", kao i mnogobrojna kraća dela različitih stripara.

I "advertajzingovski" (marketinški) brejnstorming je, kao zamisao primenjena u stripu (nazovimo ga: "breinstorming strip"), izvanredan potencijal, ali on, kao ekstremna improvizacija, ne samo da ne može, kao takav, autorima da bude izgovor za konačni oblik ostvarenja, već obavezuje na detaljnu razradu i, kao krajnji rezultat, na visok stepen razumljivosti, uspešne komunikacije sa korisnicima, publikom, u ovom slučaju - čitaocima.

A veliko je pitanje: interesuju li uopšte njih dvojicu, bar u slučaju projekta "Crna zver", čitaoci?

Ako - ne, vrlo brzo će se uveriti da stvari stoje i obrnuto.


OCENA

Protivnik sam jednostavnog kritičarskog ocenjivanja, pri kojem se "na vagu stave" dobre i loše osobine, pa se donese jedna jedina ocena, u zavisnosti od karakteristika koje pretegnu. U tom slučaju, ocena "Crne zveri" bila bi - LOŠE.

Dajem prednost pristupu pri kojem bih, posle prethodnog obrazlaganja, zainteresovanima sažeto i pregledno predočio sve najvažnije, i dobre i loše, apostrofirane osobine, pa time pokazao šta mi se dopada, a šta ne. Ponešto je tu ipak dobro, čak odlično.

* * *

Kada je po mnogima najveći živi teorijski fizičar Stiven Hoking želeo da napiše knjigu kojom je i drugima, nama običnim smrtnicima, želeo da objasni ono što i sam zna o nastanku univerzuma i svega što nas okružuje, zarekao se da neće upotrebiti nijednu formulu. A onda je, da bi razbio baksuz, u samom uvodu napisao E = mc2. Dalje je sve bilo lakše i održao je reč.

Ja ću sada reći ključnu reč koju sam do sada izbegavao i koju neću ponavljati: POSTMODERNIZAM.

No, uprkos nemalog broja bezrezervnih apologeta, glasova intelektualnih snobova i salonskog prenemaganja, ta reč nema baš uvek pozitivne konotacije i njen metod ne donosi uvek dobre rezultate.

Štaviše.

Evo pred nama dobrog primera za to.

Rečju, ako postoji "teatar apsurda", onda postoji i "strip apsurda".

Ovo je jedan od takvih stripova.

I to ne od onih boljih.

On je to i - ništa više.

sadržaj

4.

MONSTRUMKA I SVINJA S ANĐEOSKIM KRILIMA

Ilija Bakić

STRIP

MONSTRUMKA I SVINJA S ANĐEOSKIM KRILIMA

"Dilan Dog": TAJNA RAMBLINA, br. 4; ZVER IZ PEĆINE, br. 5; Bonelli Comics / Edicije Vannini, Beograd 2001/2002

Žene obožavaju Dilan Doga, to je već notorna činjenica. Kako su devojčice i tinejdžerke buduće žene, pravilo važi i za njih. Izvesna Katinka piše Dogu pisma o svojoj kući, roditeljima i svom selu na kraju sveta, Ramblinu, ali ne pominje da je za dve godine iz sela nestalo 18 devojaka i mladića, što istraživača natrpirodnih pojava definitivno natera da se uputi onamo (u odluci mu pomaže i Katinkina slika). Međutim, na Katinkinoj adresi živi par koji tvrdi da nema dece. I zaostale meštane teško da se može reći drugo do da su gomila čudaka, od krčmarice s povezom preko oka, iako joj ono sasvim dobro služi, i željom da izmlati sina osuđenog na dugogodišnju robiju, vojnički nastrojene policajke i dragog joj koji redovno golišav zavija kao vuk s krova policijske stanice, do kamiondžije koji vozi desnom stranom (!) usred Engleske i svog krmka Gvinifreda (koji pati od proliva) ustupa, kao životinju izuzetnog njuha, vlastima za potrebe potrage za monstrumom koji je željan preživeti napad čudovišta ali zahvaljujući snovima i košmarima otkriva mračnu tajnu uzorne porodice i identitet monstruma - ona je tajanstvena obožavateljka! U konačnoj avanturi koja od groblja vodi do pećina u dubini brda, Dilan se sreće oči u oči sa pravom Katinkom pre nego što upadne policija pucajući iz sve snage.

Za ovu priču bile su potrebne dve sveske (skoro 200 strana), no jedino tako se zaplet mogao razviti/ zapleti, a potom i rasplesti a da sve teče nesmetano, bez skraćivanja ili zbrzavanja. Scenarista Sklavi bio je svestan poprilične istrošenosti horor obrasca o selu čudaka u kome se dešavaju strašne stvari, pa je pribegao nekolikim trikovima da što je više moguće izbegne šematizovanost. Stoga je parodirao bizarnosti čudnovatog, da postigne preklapanja radnje efektno montirao linije priče; ipak, osnovno oružje mu je humor koji nose Gručo i Dženkins (tupavi policajac iz pratnje inspektora Bloka) ali i ostali likovi imaju zapažen udeo u britkim upadicama.

Ni poneke nepreciznosti kakva je da monstrumka (na početku priče, da se čitaoci ne bi dosetili, o sebi priča u muškom rodu) ni ne baš primeran crtački rad Monanaria i Grasinia, ne mogu da pokvare dobar utisak, jer je "Tajna Ramblina! u nepretencioznosti, parodiji, vicevima i Gvinfredu koji očas posla pusti koju suzicu.


Uvrnute situacije

Kada se na smeh i parodiju nadovežu namerno uvrnute situacije rezultat je potpuno kempovski i upravo zbog njega ova epizoda Dilan Doga zaista radi svoj posao sa sve biserima kakav je Gvinifredovo šetkanje uokolo s anđeoskim krilima na leđima ili to što policijski par, on vuk, ona militantkinja, dobija sina vučjaka i nadeva mu ime Dilan.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 1. februara 2002.godine

sadržaj

5.

FOL - KAKO TO AKBAROVSKI ZVUČI

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Postoje ljudi koji tvrde da su sve dobre pesme, svi dobri romani, pa i svi dobri stripovi, već napisani. Prepoznaćete ih po tome što kažu: "Dajte nam Rejmonda i Kenifa, proverene majstore, a ne njihove neuspešne kopije - neka se mladi čitaoci obrazuju na starim, priznatim stripovima". Najočiglednija kontradikcija ovakvom stavu je to što strip, da bi uopšte postao stari i priznat, mora prvo da bude objavljen, što će se sleđenjem pomenutog načina razmišljanja teško desiti. Ova konstatacija možda izgleda kao preuveličavanje, ali u našem okruženju svaki problem se i zaista javlja u gigantskim proporcijama. Zato će autor ovog članka radije dati glas stripu novijeg datuma nego reprizi, čak i kad je reč o promašaju kakav je album "Fol" Patrika Prunjea.

Ovaj album je, posle "Petra Pana" i "Točka", treće ne-reprizno delo u ediciji specijalnih izdanja "Marketprinta", relativno neočekivano. Sam naziv albuma pre svega asocira na legendarne "Ratnike sa Akbara". Pogled na sam strip potvrđuje utisak - mizanscen i crtački stil predstavljaju pojednostavljenu varijantu karikaturalnog Loazelovog crteža, međutim, nedostaje im ležernost i kompleksnost pomenutog. Moj utisak je da se radi o pokušaju transkripcije ovog crtačkog stila, teško uporedivog sa ijednim drugim, prema standardima francusko-belgijske škole humorističkog stripa i uklapanja u njih, dakle standardizacije; otprilike kao kad bi Žiže ili Greg crtali "Ratnike". Da li je ova kombinacija nefunkcionalna ili Prunje jednostavno nije dovoljno spretan za taj zadatak, ne znam, tek, smatram crtež u "Folu" pre svega neuspelim.

Idući redom po izdanju prvo nailazimo za osam strana beležaka i skica u kojima je dobrim delom prepričan album, ali, srećom, i njegov nastanak. Nisam pažljivo razgledao ove stranice - nisu mi bile zanimljive. Ne isključujem mogućnost da drugima jesu - radi se ipak o stvaralačkom svedočanstvu, mada bi veću vrednost imalo da se radi o nekom poznatijem autoru. Zatim sledi sam strip, sa svojim drastičnim usponima i padovima.

Sam početak albuma (2 - 9 stranica) je vrlo uspešno uvođenje glavnih likova u priču, jedan zanimljiv sled događaja uverljivih dijaloga, bez preinformativnosti, nesuvislosti, neubedljivosti koja se često javlja kad treba upoznati čitaoca sa likovima. Odatle, nažalost, kola kreću nizbrdo i ređa se niz klišeiziranih, već stotinu puta viđenih, a pre svega izveštačenih situacija: svi oni motivi i situacije koji su kao simboli preneseni u "Ratnike sa Akbara" iz "fantasy" literature, ovde su nezgrapno nabacani, samodovoljni i nadasve predvidljivi (devojka-ratnik koja se svojom hrabrošću izdvaja iz celog sela, "Moramo vratiti čarobno pero ili će vilinsko carstvo zauvek nestati!!!").

Već od polovine albuma javljaju se neoprostive nedoslednosti ionako jednostavnih likova (a zašto je taj mrzovoljni klinja tako nesebično skočio u vodu da spase devojku?), a vrhunac je verovatno kržljavi začetak melodrame između dvoje glavnih junaka: takav je iz dva razloga: prvi je naravno završetak albuma u standardnom obimu od četrdesetak albuma, a drugi nekakva iracionalna odbojnost koju strip-autori često pokazuju prema tome da njihovi junaci iskazuju suptilne emocije, valjda ozloglašenosti koju je žanr melodrame stekao. Sve se završava na vikanju, borbi i besomučnoj jurnjavi, te zbog toga kad je lik u romanu neubedljiv i površno karakterisan, kritičari vole da kažu da je "stripski lik". Zasluženo ili nezasluženo?

Sam kraj je po meni (a to je opet diskutabilna teza) malo popravio konačan utisak: pažljivom čitaocu mogao je biti predvidljiv, a to je dobro jer je upravo takav završetak ono što je autor pokušavao da naznači kroz detalje (kakav je sličnost dvojice junaka iz prve scene sa junacima "Pinokija"). Pa, kad se presaberemo, znači, početak i kraj valjaju. Čemu onda sredina? Zašto onda ne nacrtati strip od nekih desetak strana, sa samo dva junaka? To bi trebalo pitati autora.

Završetak ne ostavlja vidnu mogućnost nastavka.

Na početku sam dao svoj glas ovom albumu i u svako doba ću ga radije dati nego reprizama stripova iz četrdesetih i pedesetih koji su čak i u protekloj deceniji izdavačke strip-apstinencije bili dosadno česti. Međutim, u pojavi albuma "Fol" ponovo imamo optimističku naznaku boljih vremena za ljubitelje stripa, ali opet je je pravi kvalitet izostao.

sadržaj

6.

PARISKI SPLEEN (22)

Franc
bvlazic@EUnet.yu

OD SETE I SMEHA:
POSLEDNJI STRIP, POSLEDNJI MORRISOV OPROSTAJ

Lucky Luke : La légende de L'Ouest / Legenda Divljeg zapada

Crtez: Morris
Scenario: Nordmann
Izdavac: Lucky productions

Pre nekoliko meseci, iznenadno, tiho, napustio nas je Morris, tvorac Talicnog Toma (i tvorac blistave formulacije fenomena stripa oznacenog kao "deveta umetnost"). Ono, sto citalacka publika tada nije znala, to je da je majstor, pred smrt, dovrsio i poslednju epizodu Talicinih pustolovina. Taj album, naslovljen "Legenda Divljeg zapada", upravo se pojavio pred nama. Rec je o stripu klasicne fakture, radjen u uobicajenom Morrisovom maniru. Ipak, prepoznatljive stilske (likovne koliko i jezicke) osobenosti stripova o Talicnom Tomu karakterise, u ovom slucaju, i stvaraoceva namera da ponudi sinteticki pogled na imaginarni svet Divljeg zapada i nase, i svoje, predstave o njemu.

Glavni junak price, u ovoj poslednjoj avanturi, ne bi toliko bio Buffalo Bill, kao istorijska licnost, koliko sama predstava o svetu Divljeg zapada koju nudi njegov cirkus. U ovom smislu, i sire gledano, poslednje tri pustolovine Talicnog Toma ("Prorok", "Slikar", "Legenda divljeg zapada") predstavljale bi katalog scena, karakteristicnih, tipskih obrazaca, i svojevrsni triptih tematsko-motivskih palimpsesta koji bi u sebi sazimali celokupni prethodni Morrisov crtacki i pripovedacki rad usmeren na poetizaciji likovnih i mitsko-poetskih prostora Zapada.

Ono, sto preostaje, nakon svega, bile bi slike: predstave o Divljem zapadu kao vremensko-povesnom prostoru epskog dogadjanja. Ovakvu rekapitulaciju Morris je obavio tim uspelije sto je to ucinjeno kroz same price, nenasilno (autoreva namera nigde nije eksplicitno naznacena), tako da je u karakernu motivaciju i oblikovanje svoja poslednja dvaju junaka udahnuo vlastiti katalogizacijski rad. Na ovaj nacin smo dobili, kako rekoh, skoro enciklopedijski pregled jednog sveta i jednoga stripa.

Osecamo, doduse, jos jednom, kada je rec o Morrisovom radu na predstavljanju americkog prodora na Zapad, zjapeci nedostatak dubinskog, kritickog osvrta na istorijsku ulogu pojedinih likova ili drzavne administracije kao takve. Morris je fasciniran zivotom i delom pionira, i iz takve perspektive stvara svoj strip. Ono sto mi je, jos kao detetu, smetalo u Talicnom Tomu, bila je predstava Indijanaca kao gomile krelaca (sto je osobito naglaseno u prvim epizodama). U tom smislu, Morrisov strip je, nazalost, zadrzao sve predstve o americkim starosedeocima kakve ih poznajemo iz klasicnog americkog westerna i njegovih epigona Forda i Waynea.

Dvojak je, viseslojan, zato pristup svetu Show businessa u ovoj prici. Sa jedne strane je rec o zigosanju komercijalizacije slike, predstave (o stvaraocu, o glumcu, o umetniku kao takvom). Rec je o ismevanju projektovanog samoljublja (Tom je zaprepasten nedostatkom ili gubitkom smisla kritickog rasudjivanja gledalastva i njegovim divljenjem pred prosecnoscu - simbolizavanoj u psu Rantanplanu i Daltonima). Sa druge strane, rec je i o pogledu na umetnike i umetnost, iznutra. U nekoliko navrata je Morris stvarao price ciji su glavni protagonisti bili cirkusanti i glumci : ocito nije bez razloga za predmet svog poslednjeg stripa uzeo Buffalo Billov show. Glumci, njihovi agenti (iliti pisci, crtaci i njihovi izdavaci) : uspon, glumacka slava i trijumf, pad u zaborav, tavorenje, beda (Averell je odlican u ulozi ofucanog, propalog glumca), svi ovi elementi nas navode i na misao da je Morris, svojim poslednjim stripom, zeleo i da se oprosti od pozornice i publike putem price koja bi izravno govorila o njima.

Sama prica je, inace, jednostavna : Talicni, koji sebe ne smatra za ime, za legendu ("zato ja jesam", odvraca Jolly Jumper) odbija da ucestvuje u Billovom Showu, ali mu preporucuje bracu Dalton. Ovi, medjutim, saznavsi za komercijalizaciju njihovih biografija, ne prihvataju da Buffalo Bill lazno predstavlja njihove likove i (zlo)dela. Beze iz zatvora i postavljaju vlastiti Show koji, posle uspeha, dozivljava debakl nakon sto ih je Talicni zavadio. Zavrsnica je klasicna: Tom ih hapsi, oni se vracaju u CZ, dok on napusta scenu u prepoznatljivom, osamljenickom maniru (Jolly Jumper ga upozorava da ne smeju promasiti suton - simbolicni, poslednji suton). I na tom, simbolicnom polju, kraj epsko-lirske balade, zavrsnica price, opsta je slika smrti koja dolazi po kraju price i koja se, u toku naracije, ocitovala u predominaciji belih boja (estradne uniforme brace Dalton najocitiji su primeri toga), belih povrsina, kao i prociscenog, uproscenog efektnog mise-en-scenea (oba elementa nas, ne bez razloga, secaju Hergéovog "Tintina na Tibetu"). Poslednji odlazak Talicnog Toma, neumitna junakova osamljenost, i suton, nagovestaj tame kao nagovestaj smrti, pad zavese nad poslednjim aktom: sve ide ka tome da steknemo utisak kako je ovaj kraj i konac predstave i poslednji Morrisov oprostaj.

U tom smislu shvatam i dvosmislenu opasku koju Talicni upucuje Daltonima, pred kraj stripa: "La grande famille du spectacle s'éclate?" / "Velika porodica estrade se rastura?". Rasturila se, da, ali ne (samo) od smeha. To je ona setna, tanka, melanholicna nit koja ostaje, po citanju poslednje price o Talicnom i braci Dalton.

Morrisa vise nema.

Talicni ostaje.

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No 50.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

ZASTO STRIP…

Kad sve zbrojim, jedna stvar mi nije bas najjasnija (zar samo jedna, pita neko od vas ko smatra da je duhovit) - zato se ja uopste bavim stripom? Zasto crtam stripove (doduse retko), zasto ih pisem (mnogo, mnogo cesce)? Zasto?

Ima podosta razloga koji mogu da figuriraju kao onaj pravi. Razlog mog bavljenja stripom mogao bi biti moja opsesija da budem bolji od drugih, i jos vaznije bolji od sebe u svemu sto radim, svakom sledecem projektu, svakoj sledecoj recenici scenarija ili kadru stripa. Kao i uvek, volim sebi da zadam okvir (u ovom slucaju strip kao medij), i u tom okviru pokusam da dam sve od sebe.

Podjednako legitiman razlog je raspon izrazajnih mogucnosti koje strip pruza. Da, tacno je da je puno toga receno za ovih stotinak godina, tacno je da je izuzetno tesko reci nesto novo u bilo kom aspektu strip stvaralstva, ali je podjednako tacno da ja licno smatram da se tu ima jos puno toga novog (ili bar svezeg) reci i ispricati.

Lova za slova (i slike) nikada nije bila iole ozbiljniji razlog. Tacno je, lepo se zaradjivalo piskarajuci za Amere i za Bager, ali to je nekako tek slag na torti, pokazatelj da neko toliko ceni vas rad da je spreman da plati (relativno pristojne) pare za njega. Svako voli novac, i svakako je tacno da je lupanje po tastaturi ili mazanje cetkom po tabli hamera laksi (a ako ne laksi, onda bar lepsi) posao od utovara uglja, ili, u mom slucaju, predavanja u skoli, ali da sam zbog toga usao u strip, odustao bih u onih prvih sest godina u kojima od stripa nisam video ni cvonjka.

Da li mom egu trebaju pohvale? Da. Da li sam spreman da zbog njih radim na sebi i budem bolji? Da. Da li su one glavni razlog zbog koga se bavim stripom? Ne.

Volim o tome da mislim kao o necemu sto dugujem onima sto dolaze. Nemojte se smejati, ali kad sam odrastao uvek sam razmisljao kako bih voleo da jednog dana neko zbog mojih stripova krene da se bavi stripom, da bas neka moja kreacija bude ona inicijalna kapsula koj ce ga gurnuti u pravom smeru. Uvek se sa nekom setom setim (aliteracija cini cuda, to svako ko profesionalno barata recima zna!) kako sto sam se ja svojevremano upecao na Kerca, i ne znam kog jos, i kako me evo ovde, delimicno njihovom zaslugom…

Nijedan od ovih razloga nije pravi - svaki od njih je tek jedna komponenta u mehanizmu koji me non stop tera dalje. Ali postoji nesto prilicno blisko pravom razlogu mog bavljenja stripom. Razlog je,verovatno na vase razocarenje, prilicno sebican. Naime, ja u bavljenju stripom zaista, zaista uzivam. Uzivam da vidim nove svetove kako se pojavljuju na ekranu kompjutera, uzivam kad "uhvatim" onaj kadar koji sam toliko zeleo da nacrtam. Bavljenje stripom me ispunjava zadovljstvom, jednostavno me ispunjava. Dok god je tako (a fala bogu drzi me vec sedam godina!), bavicu se stripom.

…ZATO STRIP

sadržaj

8.

QMOVA KOLUMNA (99)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com

DAKLE - STOTKA

DA MI NIJE cinjenica pred ocima, ne bih bio u stanju da poverujem kako sam sposoban da srocim ista obimnije, pogotovo sto kolicinski 'mirise' na knjigu - pa jos stoput zaredom. Qmlumna je nastala na osnovu obimnih pisama koje sam 'emajlovao' svom vencanom kumu Slobodanu Ivkovu (tokom razmena informacija ukljucujuci i one stripovske), tituliranog sa QM posto mi s svidela simpaticna afektacija mladjahnog i talentovanog Nikole Vitkovica sa upotrebom slova "Q". Dakle, Ivkov je 'kriv' sto mi je data ideja da postanem Zlatkov saradnik.

Jedan drugi saradnik SVesti me je podsetio u nasem skorasnjem dopisivanju na moju crtacku proslost koju sam maltene potisnuo iz secanja. Naime, kada sam mu pomenuo u svom e-pisamcetu kako nikad nisam napravio sto komada necega, pa jos u [koliko-toliko] redovnim nastavcima, podsetio me je na vreme kada sam jos u 'starom kraju' (dok je bilo one zajednicke drzave...) redovno iz meseca u mesec bio prisutan u i u domacoj i stranoj stampi sa stripovima koje sam crtao, za poneke i scenario srocio ili makar dijaloge.

Ali to je bilo na MESECNOJ osnovi, ne u nedeljnoj frekvenciji.

No, dosta je bilo zavitlavanja; jasno je da Qk-ina stotka 'pada' iduce nedelje ali bas zbog toga ne bih da se prenemazem 'povodom skromnog jubileja' kad je vreme nego cu da iskoristim priliku da to obavim sada, zahvalim se SVIM citaocima na strpljenju, ponekima na dopisivanju, retkima na poznanstvu a vrlo malom broju na novouspostavljenim prijateljstvima. U pisanju ove rubrike uzivam vise nego u svom vremenu provedenom u crtanju (iako se radi volonterski i u najvaljanijem smislu amaterski, iz ljubavi), kao i u spoznaji da sam na neki nacin prisutan koliko-toliko redovno u zavicaju makar na posredan nacin.

Hvala, Zlatko.

Dakle, sretan jubilejcic i meni i vama koji mi cinite cast obracanjem paznje na ono do cega dodjem i smesta podelim sa svim citaocima SVesti, poput mog deset godina starog intervjua sa Majkom Mignolom koji spremam za...

... U-u-ups..!

Izlajah se; ovo niste procitali.

Do iduceg petka svako dobro i sve najbolje - a ponajpre zdravlja.

Cika-Boki

-------------

A sada - ono sto NISTE trazili, ali reda i ravnoteze radi valja da se navede! Dakle:

A ZASTO SU STRIPOVI BOLJI OD MUSKARACA? (Dame biraju..?)

• Stripovi ne rade do kasno uvece
• Stripovi ostaju cisti onoliko koliko VI to zelite
• Strip uvek ima vremena za vas
• Stripovi nikada ne gledaju televiziju
• Stripovima nije potrebno da se briju i ne rastu im dlake po ramenima i ledjima
• Stripovi ne hrcu
• Stripovi ne prave nered po kujni i kupatilu
• Slobodno mozete da isprobate koliko god hocete raznih stripova pre nego sto izaberete onaj koji vam se svidi
• Stripovi se NIKAD ne svadjaju sa vama. Vi ste UVEK u pravu
• Strip se nikada ne budi usred noci, iz bilo kog razloga
• Stripovi se ne iskradaju napolje da bi bili sa drugim stripovima
• Strip nije briga kako izgledate i koliko vam je godina
• Strip nije briga da li, koliko i na sta trosite vas novac
• Strip nije briga ako morate da radite do kasno uvece
• Strip nikada ne morate iznova da uveravate da je sasvim dovoljno krut (tvrdih korica, je li) i dovoljno debeo (sa solidnim brojem strana)
• Ne morate da hvalite strip naglas posto ste ga procitali
• Vas strip nije briga ako su vasi drugi stripovi veci ili deblji i kruci (tvrdjih korica!)
• Strip vas nikad nece ostaviti pred drugima zarad potencijalno zanimljivijeg drustva
• Strip nikada nece nastojati da vas promeni kada ga jednom kupite
• Stripovi nisu ljubomorni na vase muske kolege * Polovni stripovi se ne hvale svojim ranijim vlasnicima
• Polovni stripovi ne odlaze prethodnim vlasnicima kad ste odsutni na duze vreme
• Stripu ne morate da se pravdate ako vam bas te veceri nije do citanja
• Stripovi vas nikada nece ostaviti kao sto vi mozete njih, kad god vam se prohte, cak i usred citanja
• Strip nece da se duri zato sto ste odlucili da nosite 'tradicionalniju' odecu
• Stripovi NEMAJU ego; stripari da
• Stripovima ne trebaju daljinski upravljaci
• Vi odlucujete da li, koliko dugo I KOLIKO CESTO cete da citate strip; VI uvek zadrzavate kontrolu
• Vas strip nikada nece pre vas da svrsi SA CITANJEM
• Nikada nece da vam se utrpava sa bespotrebnim savetima i tricama majka vaseg stripa
• Strip nikad nece da kuka kako ste nabacili suvisne kilograme
• Vas strip nikada nece da prima vecu platu za isti posao samo zato sto je strip a vi zensko
• Vas strip se nikada ne vraca ranom zorom posle noci 'provedene u lunjanju sa ostalim sveskama i albumima' sa cudnim osipom na koricama
  

--------------
I kraj. Nema vise dvocifrene Qk-e. Od iduceg nastavka idemo trocifreno i jos manje politicki korektno.

Ziveli!

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (110)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

"OVO JE PRAVA STVAR, VELIKI HIT!"

Tamo gdje u stripu ima više para, ovakve scene se dešavaju češće. Ali ima ih i kod nas: priđe vam na kakvom strip događanju tip - obično muškarac, obično srednjih godina, ponekad zapušten, ponekad pijan - i zavjerenički vam, u trenutku kad vas uspije izdvojiti, šapne kako ima odličnu ideju za strip.

Strateški, tada je pravi trenutak za ljubazan, ali hitar uzmak. Kažite čovjeku kako je to sjajno i neka vam svakako pošalje strip kad izađe (ne dajte mu, pritom, nikako adresu!), te mu objasnite da, na žalost, smjesta morate razgovarati s hidrantom na drugom kraju sobe pa zbrišite prije nego što vam predloži povoljno poslovno partnerstvo - njegova ideja, vaš rad; zarada popola, pošteno.

Zbrišite, ma kako vas možda mučila znatiželja, jer samo su tri stvari sigurne kad je riječ o ljudima koji vam nude ideju kao da vam nude dječju pornografiju: da nemaju pojma o kreativnom procesu, da je njihova zamisao poštene podjele posla smiješna i da je njihova ideja bezvrijedna.

Njihova ideja nije bezvrijedna samo zato što, vrlo vjerojatno, idejom zovu jednu scenu ("Zamisli, kužiš, pacifički otok, kužiš, palme u prvom planu, kužiš, sunce zalazi, kužiš, i onda, onda jebote, u ocean padne svemirski brod!") ili tek vrlo općenitu naznaku sižea ("Imam super ideju, su-per i-de-ju! Strip o Janici Kostelić." "Da?" "Pa, strip o Janici, čovječe! Toga nema! Kak ne kužiš, jebote!"), već zato što su - triput potcrtano - sve ideje bezvrijedne.

Razmislite o tome. Kada bi ideje išta vrijedile, moglo bi ih se zakonom zaštititi. A ne može. Zakon štiti samo konkretnu izvedbu ideje - uobličenu priču, napisan scenarij, gotov strip. Jer, ideje ima svatko. Ideja poput one o stripu/filmu o Janici istovremeno iznenadi tisuće što sjede pred TeVeom ("U, čovječe, imam ideju... Jebote!"). Nije teško imati ideju, teško je znati što i kuda s njome, teško ju je uobličiti na način na koji samo vi to možete učiniti, teško je uzeti univerzalno i od njega načiniti posebno. Jedna ideja je ništa, jedna ideja je tek početak.

Ali kako to objasniti čovjeku koji tko zna koliko godina tetoši svoju jedinu ideju kao mrtvo mače u naručju. Nikako, eto kako. Zbrišite dok je vremena; razgovor s hidrantom je, vjerujte mi, zanimljiviji.

sadržaj

10.

STRIP AUTOR, DALIBOR STUPAR - STUPS

Strip Vesti

DALIBOR STUPAR - STUPS
Novi Sad , 03.05.1976.

Prvi strip sam nacrtao 1996, iako sam oduvek ponesto zvrljao. Teme koje obradujem, uglavnom su moji utisci o nekim stvarima, kao i neka moja razmisljanja.

Uglavnom sam pisem scenarija, ali sam uradio nekoliko stripova po pricama i pesmama svojih drugara. Radio sam parodije i politicke price, a za sve moje radove je karakteristicna mracna atmosfera.

Objavljivanja:
- Jutarnji urlik- fanzin 1997
- “Bunkerbuster-Klub belih miseva” knjiga Ivana Glisica, naslovna strana 1999
- “Nase reci” glasilo Novosadske Novinarske skole 2001
- Zinfan trips- strip fanzin 2001



Dalibor Stupar - Stups od sada ima svoju web stranicu, gde možete pogledati i jednu njegovu strip tablu, na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/autori/stups

sadržaj

11.

ŠTAMPA

štampa

Cak Dzons

Oskarovac i tvorac crtanih junaka Pere Kojota i Ptice Trkacice, Cak Dzons umro je u svojoj kuci u kalifornijskom mestu Korona del Mar, u subotu (23.02.2002.) u 90. godini. U sezdesetogodisnjoj karijeri, Dzons je uradio vise od 300 animiranih filmova. Za tri filma nagradjen je Oskarom za reziju, a Americka akademija za film mu je, 1996. godine, dodelila nagradu za zivotno delo. Dzons je dobio i pocasno dozivotno clanstvo u Udruzenju americkih rezisera. Radio je za Vorner bros, posebno na crtanim filmovima o Dusku Dugousku i Peri Kojotu i Ptici Trkacici. Dzons je producent, reziser i scenarista animiranog televizijskog klasika "Dr. Seuss’ How the Grinch Stole Christmas", a Oskara je dobio za reziju filmova "Frigid Hare", "So Much, So Little" i "The Dot and the Line". Jedan od filmova, "What’s Opera, Doc?", uvrsten je 1992. u Nacionalni filmski registar.

Rodjen 1912. godine u mestu Spokejn, drzava Vasington, Cak Dzons je diplomirao na umetnickom institutu Cuinard, danasnjem Kalifornijskom institutu umetnosti. Za kompaniju MGM radio je na crtanom filmu "Tom i Dzeri". Sopstvenu kompaniju "Cak Dzons enterprajziz", otvorio je 1962, i poceo da snima 30-minutne animirane filmove. (Beta-AP)

* * *

MARVELOVI JUNACI: "poslednji put" - kompanija "Marvel Comics" razmatra realizaciju serije ostvarenja koja bi se bavila hipotetickim varijantama na temu kako bi izgledale poslednje epizode njihovih najpopularnijih serijala. Piter Dejvid i Dejl Keon vec rade na "Poslednjoj prici o Hulku". Nece postojati vremensko ogranicenje u stvaranju ovakvih prica. Glavni urednik Dzo Kuesada je izjavio da bi voleo da Kris Klarmont uradi "Poslednju pricu o X-Menu". (V. T.)


Prilozi su objavljenu u dnevniku Danas, 25. februara, a za nas su ih našli Dušan Banjanin i Damir Smith.

sadržaj

12.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-ALAN MOORE ZA FILM
Ponovo je rad strip scenariste Alan Moore-a bio inspirativan za filmsku industriju. Već se priča o Sean Connery-ju (Šon Koneri) u vezi njegovog novog stripa, o kom ste i u Strip Vestima čitali, "The League of Extraordinary Gentlemen". Više možete naći na sledećoj adresi: www.alanmoorefansite.com



-CHUCK JONES
Chuk Jones (Čak Džons) proslavljeni animator, dobitnik oskara, je preminuo 23. februara u 89. godini života. Ovog puta nećemo ponavljati podatke koji se već nalaze u SVestima već samo dati link ka njegovom zvaničnom web sajtu:
http://www.chuckjones.com

sadržaj

13.

PISMA ČITALACA

mail

From: "Sasa Rakezic" <zograf@panet.co.yu>
Subject: pismo citaoca!!!

Moram da kazem da me je clanak A.Manica o stripu "Safe Area Gorazde" Joe Sacco-a prilicno iznervirao, sto zbog dovodjenja u vezu ovog crtaca sa sudjenjem Slobi Milosevicu, sto zbog (isto tako smesnog) uporedjivanja Sacco-a sa CNN-om... Naime, razumljivo je da ce sudjenje Milosevicu da dovede do interesovanja zapadnjacke javnosti za literaturu koja obrajuje tematiku sukoba na Balkanu, ukljucujuci i stripove na tu temu ciji je autor Joe Sacco, ali to je samo jedna suva cinjenica, u kojoj ne znam zasto bi trebalo neko da vidi nekakvu dijabolicnu pozadinu. Drugo, uporedjivanje dela kao sto je "Safe Area Gorazde" sa CNN produkcijom je u najmanju ruku nategnuto (s naporom se ustezem da ne upotrebim neku tezu rec!). Naime, Joe Sacco se bavi nezavisnim "terenskim" beleskama, a ponekad i pravim malim esejima, koje pretace u autorske stripove. Treba reci da je akcenat njegovih radova upravo na sudbini obicnih ljudi, koji su se zatekli ili su mozda i sami (ko zna?) doprineli kreiranju citavog ratnog ludila. To je i po formi i po duhu prilicno daleko od svega onog sto proizvodi CNN u svojim programima, koji - buduci da predstavljaju perjanicu zapadnjackog, narocito americkog mainstreama - reflektuju i svu povrsnost i pristrasnost koju bi neko mogao da im zameri....

Medjutim, ono sto me je mnogo vise iznerviralo je ton Manicevog clanka... Njegov tekst kao da tek povrsinski ima veze sa stripom - mnogo vise para usi njegova zelja da istakne valjda kako su srpski zlocini u tim nesretnim ratovima prosto izmisljotina?! Na zalost, hiljade mrtvih i unesrecenih su realnost o kojoj je strasno usuditi se govoriti na uopsten nacin, ko god sve snosio krivicu sto je do svega toga doslo... Do jedne slojevite istine se sigurno ne moze doci tako pausalno izmitraljiranim tvrdnjama, a narocito mislim da je rogobatno i nepristojno to udenuti na E-Mail listu koja bi trebalo za temu da ima strip...

Zato me cudi da niko od citalaca iz Srbije nije reagovao, nego je trebalo Igor iz Ljubljane da podstice diskusiju?! Da jos napomenem da Fantagraphics Books, izdavacka kuca iz Seattle-a koja je izvorno objavila "Safe Area Gorazde", u svom katalogu poseduje i radove jednog srpskog autora, to jest dolepotpisanog. Dakle, nije to bas neka zaverenicka organizacija...

Moji stripovi, kada govore o turobnoj temi sukoba na Balkanu, jesu mozda drugaciji od naglasenije zurnalistickog pristupa kojeg koristi Sacco, ali mislim da je i jasan moj stav, po kojem su sve nacionalne elite i sve raspojasane mase koje su upletene u ovaj sukob zapravo odigrale svoju monumentalnu, ali ipak tragicnu ulogu nepatvorenih budalcina. I to, svako iz svojih razloga, jer ne zaboravite - da sve bude zamrsenije - svako je tu u neku ruku bio u pravu, i svako se debelo ogresio o druge, mnogo smo mi bre tvrdoglavi i blesavi... Mislim, nisam ja sad nesto uzdignut i nadmocno nasmejan, nego mi je iskreno zao, jer ja te ljude poznajem i volim, i svo vreme sam proveo ovde u nekakvom Pancevu.... S druge strane, nisam se bas trudio da idem uz dlaku Zapadnjacima, cak sam na njih mozda i vise besan, jer oni su kao neki mozak, motorna snaga danasnjeg sveta, oni su i policajac i intelektualni zamajac, a gledaj kako su amaterski brljavili na Balkanu... Malo su mnogo ovu zivu ranu cackali, da i ne spominjem bacanje pametnih bombi. Jednom recju, niko se u ovoj stvari nije bas nesto proslavio, poceo sam i na sebe da sumnjam.

Sto se tice srpskih zlocina i slicnih stvari, mislim da bi ovde moralo o tome da se govori sto vise, i sto glasnije... Jer kako cete da govorite o onome sto su drugi ucinili vama, ako prvo ne rasvetlite sta ste vi to drugima skrivili? I ko su ti likovi koji su pucali u nase ime? Kakvo je to stanje svesti koje je nekoga dovelo u situaciju da ubije, a da o tome mozda nije ni razmisljao? Sve su to velika pitanja, nemoj da se zavaravamo. Joe Sacco mozda nije Dostojevski, ali mislim da ima kapaciteta bar da vas natera da razmislite jos jednom... Licno sam zazalio sto Safe Are Gorazde nije prevedeno na srpski jezik, u clanku kojeg sam napisao za katalog retrospektivne izlozbe koju je tokom februara Sacco imao u Ravenni, u Italiji, gde je boravio i ucestvovao u radionici. Tekst je dostupan na engleskom: http://bugpowder.com/words/sacco.html i na italijanskom: http://www.granbaol.org/dahome/num56/joe_sacco.htm

- pored ovoga, da kazem da sam o radovima Joe Sacco-a pisao u vise navrata u domacoj periodici, na primer - o ediciji "Palestine" (Vreme, 5.12.1994.), prevod table stripa i kratka biografija ( Nasa Borba, 11.1. 1996.), clanak o storiji " Christmas with Karadzic" ( Vreme, 8.3. 1997.), itd.

Pozdrav svima -

Sasa Rakezic alias Aleksandar Zograf

* * *

From: elena77 <elena77@net.hr>
Subject: prodaja Zagor extra stripova

Prodajem kvalitetno očuvane Zagor extra stripove brojeve 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41.

Cijena po komadu je 8 kuna ili 1 EUR.

Ako ste zainteresirani PONUDU MOŽETE DOSTAVITI NA E-MAIL: elena77@net.hr

S poštovanjem

* * *

From: tihomir <m.vrac@lycos.com>
Subject: trazim

trazim staro izdanje sarajevskog strip arta, veliki format
m.vrac@lycos.com

* * *

From: Vecolast <vecolast@EUnet.yu>
Subject: stripberza

kupujem patak br.1, aster blistok iz eks almanaha

sadržaj

14.

LINKOVI

Strip Vesti

TV serija Jeremiah (Džeremaja), koja kreće 3. marta, na američkoj televiziji je svakako nešto najzanimljivije što se u svetu dešava ovih dana, vezano za strip. Ovde ćete, zahvaljujući linku koji je našao Bane Kerac, moći da dođete do svih relevantnih informacija o seriji, stripu kao i autoru stripa.

Sve je počelo stranicom na kojoj se nalazi intervju sa Ervinom Rustemagićem povodom početka emitovanja serije:
http://www.comics2film.com/StoryFrame.php?f_id=322

Tu se nalaze sledeći linkovi:

-Zvanična web stranica TV serije Jeremiah:
http://www.jeremiah.tv

-ShowTime:
http://www.Sho.com/Jeremiah

-Zvanična web stranica Hermanna Huppena, autora stripa:
http://www.hermannhuppen.com

-Platinum Studios - U.S.Publishers of Jeremiah
http://www.platinumstudios.com


-Strip Art Features - Ervin Rustemagic's publishing house
http://www.safcomics.com

sadržaj

15.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 1. do 8. marta

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad