STRIP VESTI
Broj:
143
16.11.2001. Godina III

prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

  1. IZLOŽBA STRIPA - mcn
  2. CRTANI ROMANI ŠOU 2001. - crš
  3. STRIPBUREK 2 - StripCore
  4. MARKETPRINT NEWS - Marketprint
    -Komanča 7
    -Bernard Prins 3
    -Stripoteka 963
    -Konan 16
  5. DOKTOR MEBIJUS I MISTER ŽIR - Aleksandar Manić
  6. VANZEMALJCI IZ PODSVESTI - Ilija Bakić
  7. MARKETING - Srđan Aćimović
  8. PARISKI SPLEEN (13) - Franc
  9. JUŽNJAČKA UTEHA No 35. - Marko Stojanović
  10. QMOVA KOLUMNA (84) - Bojan M. Đukić
  11. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (95) - Darko Macan
  12. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -BIG NUMBERS (B.M.Đukić)
    -DON MURPHY (B.M.Đukić)
  13. POZIVI NA SARADNJU - mail
  14. LINKOVI - Strip Vesti
  15. DATUMI - Strip Vesti

Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora), u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.

Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/svesti


 

Debris do Maxa!!!

Stigoh i do pisanja o Maxu Debrisu, albumu prvencu domaćih autora. Mladih dakako, drugih u domaćem stripu i nema, što srećne čini nas koji smo prebacili trideset godina a zbog prethodnih desetak još nismo stigli k'o svet da se dokažemo. No, nije ovo kuknjava za godinama što su ih zli dedaci pojeli već tekst o jednom izuzetnom projektu.

Pod kapu Strip Pressinga je stavljen prvi album Maxa Debrisa "Ispovest pravog krivotvoritelja" koga je nacrtao Tony Radev po scenariju Đorđe Milosavljevića (od 1-20) i Marka Stojanovića (od 21-50). Album, k'o što red nalaže, ima kvalitetnu opremu, sjajnu hartiju, dobru štampu, i za naše uslove standardni broširan povez. Cena, sitnica, 220 dinara, bar je tako bilo na sajmu.

Reč je, prvenstveno, o stripu odličnih mladih autora, što je u ovoj situaciji možda najvažnije. Tony Radev je pokazao svoj talenat i crtačko znanje. Ako mu se nešto može zameriti to je nervoza, to jest brzina, kojom je to radio i to očigledno u "talasima" jer je ipak strip rađen u rasponu od šest godina. Mada, sve to u albumu malo ko može primetiti. Lično sam imao prilike da gledam njegove polutable kopirane na A4 formatu i tu se to da uočiti. Umanjenje je pojelo sve nedoslednosti i album je crtački sasvim korektan i pokazuje veličinu Tonijevog talenta koji će se, sigurno, još više iskazati u nekom narednom projektu, kada bude imao prilike da uradi kompletan strip u jednom dahu.

Scenario? Pa, to je sada jedna kompleksnija stvar, naime strip je započeo Đorđe Milosavljević koji je, na žalost svih potencionalnih budućih strip projekata, prestao da se bavi pisanjem scenarija za stripove jer mu je uspeh na istom poslu za filmsku industriju pružio mnogo bolju finansijsku satisfakciju, a što ne i kreativnu. Njegovo mesto je zamenio mladi momak Marko Stojanović koji je trebao da smisli način da se u započetu priču uključi i da je završi na najbolji mogući način.

Da li je Marko uspeo? Jeste, u svakom slučaju. Čak mislim da je uspeo da strip napravi, u svom delu, pitkijim. Kod njega priča teče ležerno i pored toga dovoljno dinamično da zadrži pažnju čitaoca. Da je Marko, nakon pisanja za Arsenal pre par godina, uznapredovao stoji kao i to da je on očigledno jedan od budućih scenarističkih oslonaca domaćeg stripa.

Pogotovo je to rad vredan hvale jer stripovi tog senzibiliteta i miljea nisu imali podršku na našem podneblju i samo retki su se upuštali u slične poduhvate. Uzore i učitelje nisu mogli tražiti među domaćim autorima i time je bilo teže uraditi ovako zanimljiv strip.

S poštovanjem,

Zlatko Milenković

 

sadržaj

1.

IZLOŽBA STRIPA

mcn



Utorak, 20.11. 2001,

Galerija "Prozori", knjizznica "S. S: Kranjccevicha"
na zagrebacckoj Pessccenici
(dvije minuta Ivanichgradskom od tramvaja prema sjeveru)
u 19 h

otvaranje samostalne izlozzbe stripa i ilustracija
Tihomira Tikulina - Tice


Izlozzba ostaje otvorena do pojmanemam,
dva tjedna iza, valjda.


sadržaj

2.

CRTANI ROMANI ŠOU 2001

crš



međunarodni festival stripa
"Crtani romani šou" 2001.

Program


22.11.2001. Četvrtak
18:00 h - otvorenje festivala i otvorenje izložbe "Made in cro 4" (galerija PU)
19:00 h - promocija strip fanzina "Endem" (MM dvorana)
20:00 h - predavanje o strip scenariju - Darko Macan (MM dvorana)
21:00 h - filmska projekcija "Mistery men" (MM dvorana)

23.11.2001. Petak
17:00 h - promocija strip albuma "Komarac" - Štef Bartolić i Darko Macan (MM dvorana)
18:00 h - promocija izdanja izdavačke kuće Egmont (MM dvorana)
19:00 h - predavanje o strip crtežu - Štef Bartolić (MM dvorana)
20:00 h - otvorenje izložbe festivalskog gosta Angela Stana (galerija SC)
21:00 h - projekcija filma "Super special" (MM dvorana)

24.11.2001. Subota
16:00 h - promocija albuma Dubravka Matakovića (MM dvorana)
17:00 h - promocija izdanja izdavačkih kuće Strip agent i Book Globe (MM dvorana)
18:00 h - otvorenje natječajne izložbe (predvorje MM dvorane)
19:00 h - predavanje o strip uredništvu - Tihomir Tikulin (MM dvorana)
20:00 h - predavanje festivalskog gosta Angela Stana (MM dvorana)
21:00 h - projekcija filma "Della morte e dell' amore" (MM dvorana)

25.11.2001. Nedjelja
15:00 h - filmska projekcija "X-men" (MM dvorana)
17:00 h - otvorenje izložbe "Bruh" (Galerija PU)
18:00 h - promocija albuma Danijela Žeželja (MM dvorana)
19:00 h - promocija strip časopisa "Bruh" (MM dvorana)
20:00 h - dodjela nagrada i zatvorenje festivala (MM dvorana) (ovo bi trebalo biti gotovo do 22:00 h)

"Crtani romani šou" se održava u prostorijama Studentskog centra, Savska 25, Zagreb. U predvorju kina će se svaki održavati sajam stripova na kojem će posjetitelji moći kupovati i razmjenjivati stripove što rabljene što nove.


Ulaz na sva festivalska događanja je BESPLATAN!

sadržaj

3.

STRIPBUREK 2

StripCore


STRIPBUREK
Comics from the Other Europe (strip iz drugačije Evrope)

Format: B5
Obim: 216 str. + Yoghurt (poster)
Cena: 2.000 SIT

Godine 1996 je uredništvo jedine slovenačke strip revije Stripburger izdalo prvu antološku zbirku strip autora i autorki iz Istočne i Srednje Evrope. Projekat je bio pionirski i prvi te vrste u svetu. Veoma teško je bilo naći autore iz država iza bivše gvozdene zavese, tako da su u tom izdanju prevladali, kako po kvalitetu tako i po kvanitetu, stripovi sa područja bivše Jugoslavije i veoma zanimljiva selekcija stripova iz Češke. Nakon pet godina i mnogih medjunarodnih iskustava, smo se u Stripburgeru odlučili, da ponovno pročešljamo geografsko područje od Baltika do Albanije, pogotovo, što se u međuvremenu dosta stvari promenilo na području stripa te imamo mogućnosti pristupa široj javnosti. Cilj tog zahtevnog projekta nije samo sakupiti dela strip stvaralaca sa tog područja i objaviti ih u zajedničkoj publikaciji, već i da podstakne komunikaciju među autorima, izdavačima i organizacijama te predstavi to strip stvaralaštvo, tamo gde se retko sreću dela autora iz "drugačije" Evrope.

Zbog činjenice, da je u većini predstavljenih država strip kultura nezrela i slaba u poređenju sa inostranom, specifičnost Stripburgerove antologije na engleskom jeziku Stripburek - Comics from the Other Europe, je grafička raznolikost i originalnost te tematsko šarenilo. Autori pripovedaju autobiografske, socijalno angažovane, surealistične i poetske priče, koje su u velikoj meri začinjene satiričnim notama. Pored u Stripburgerovim izdanjima objavljivanih autora (Zograf, Žeželj, Baranko, Guljašević, Krstić, Feniks, Wostok, Mr. Stocca, Mihajlović…), su u ovom izdanju prvi put predstavljeni rumunski autor Roman Tolici, bugarski Vova, estonski Veiko Tammjarv, veterana ruskog stripa Ascold Akishin i veći broj poljskih (Tomaszewski, Fras, Kaluszka, Misiak…) i čeških talenata (Prokupek, Kakalik, Wladimir, Čech, Markvartova…). Novina je priča prispela od jedinog albanskog strip autora Shpend Bengu. Najveći broj autora se odazvao iz Srbije, među kojim su nova otkrića Vladimir Kuzmanov, Vladan Nikolić, Wuk i Kiza. Hrvatsku ovog puta zastupaju pre svega autorke (Armanini, Gašparić, Guljašević, Klakočar), dok mušku čast brani anarhoidni Emil Jurcan. Raduje učešće brojnih mladih slovenačkih autora i autorki (Koco, Saša Kerkoš, Olmo Omerzu, Andreja Kladnik, Ivan Mitrevski, Janja Gedrih), su se uz bok sa iskusnijim (Klemenčič, Lavrič, Štrakl, Kociper, Horjak, Lavrenčič, Lunaček), dokazali zrelim autorskim izrazom. Specijalna gošća antologije stripova iz drugačije Evrope je kazakhstanska autorika Dilka s pričom o angelu.

Strip zbirka zaslužuje poseban prostor na knjižnim policama i zbog autorskog eseja o istočnoj i srednjeevropskoj strip sceni ispod pera priznatog hrvatskog scenariste, crtača i esejiste Darka Macana. Knjiga sadrži kontakt adrese autora, revija, fenzina i festiva te adrese internet stranica s dodatnim tekstovima o stanju strip kulture u pojedinačnim državama. Posledica ogromnog odziva na projekat Stripburek (na poziv se odazvalo preko 150 autora) je posebni prilog u obliku plakata pod imenom Yoghurt, na kojem su adrese i isečci iz stripova ostalih autora učesnika. Fragmente Stripbureka možete pogledati na web stranici www.ljudmila.org/stripcore/burek2/.

Pošto je ovo projekat šireg značaja, mi smo u uredništvu pripremili putujuću izložbu sa odgovarajućim programom. Prva postavka u smanjenom obsegu će biti u Ljubljani. Otvaranje izložbe originalnih strip tablu autora objavljenih u Stripbureku će biti u utorak, 27. novembra u 21. čas u prostorijama KUD France Prešeren. Izložba će biti otvorena do 11. decembra 2001, svaki dan od 11. do 01. časova. Gosti projekta će biti: Shpend Bengu, jedini albanski strip autor, bivši dekan i profesor na Akedemiji likovnih umetnosti u Tirani, Tomaš Prokupek, strip stvaralac iz Češke i urednik revije Aargh!, Aleksandar Zograf, strip autor, publicist i vođa strip radionice Kuhinja te Darko Macan, strip autor, scenarista i publicista. Autori će u sredu, 28. nov. od 11. do 20. časova te u četvrtak, 29. nov. od 11. do 15. časova voditi strip radionicu u prostorijama kluba SOT241/2 u Metelkova mestu (info i prijave: 01 4344094), u četvrtak, 29. nov. i učestvovati u razgovoru na temu Paralele u Istočnoevropskom stripu, koji će početi od 18. časova u Mestni knjižnici Otona Župančiča - Središče za mlade v Ljubljani. Pozvani ste na strip party, koji će biti u sredu, 28. nov. od 21. časova u Menzi pri Koritu (Metelkova mesto). Program sadrži izbor animiranih filmova, štand sa inostranim strip izdanjima, DJ i VJ program grupe CODE.EP (DJ Nu i VJ Nashii).

Novinare zainteresovane za intervjue sa gostima, molimo, da nam se jave.

Posebno se zahvaljujemo:
- Tekstopiscima, koji su dali bazično gradivo za Macanov tekst: Vladimiru Nedialkovu iz Bugarske, Tomašu Prokupku iz Češke, Mari Laaniste iz Estonije, Ivanki Apostolovi i Zlatku Krstevskem iz Makedonije te Zlatku Milenkoviću iz Jugoslavije. Njihove eseje možete naći na Stripburekovoj internet stranici (http://www.ljudmila.org/stripcore/burek2/)
- grupi Triceps iz Budimpešte,
- University of Arts and design Praha
- Slovačkom i Češkom Veleposlanstvu u Ljubljani
- SCCA centrom
- Iliji Kitupu

Sufinansijeri projekta: Ministarstvo za kulturo RS, Zavod SCCA - program Cultural Link, MOL - Oddelek za kulturo, ŠOU v Ljubljani

Producent i izdavač: Stripburger/Forum Ljubljana


sadržaj

4.

MARKETPRINT NEWS

Marketprint



-KOMANČA 7
Sredinom oktobra je izašao i sedmi album serijala Komanča, pod nazivom ĐAVOLJI PRST. Kao i kod prethodnih albuma scenario je uradio Greg, dok je za crtež zadužen legendarni Hermann Hupen.



-BERNARD PRINS 3
Ovih dana je iz štampe izašao i treći album iz serijala Bernard Prins. Naziv epizode je BEKSTVO IZ SUONG BAJA. Scenario je uradio Greg, dok je za crtež zadužen Hermann Hupen.

Kao i svi prethodni albumi i ova dva se mogu naći u sledećim knjižarama:

Striparnica
ALAN FORD
Blok 24, Novi Beograd
Tel.: 011/134-758
mimim@EUnet.yu
www.alanford.co.yu


STUBOVI KULTURE
Trg Republike 5
11000 BEOGRAD



BEOPOLIS
Makedonska 22
Hol doma omladine
11000 BEOGRAD

PLATO
Akademski plato br.1
11000 BEOGRAD
Info@plato.co.yu
www.plato.co.yu
PAPIRUS
Terazije 12
11000 Beograd
SOLARIS
Sutjeska 2
21000 NOVI SAD

Podsećamo da smo omogućili prodaju svih naših izdanja u Sloveniji gde za sve narudžbine treba da se obratite Katerini Mirović na telefone redakcije Stripburgera ili na mobilni 031/401-556 (između 11,00 i 20,00 časova). Vaše narudžbine će biti isporučene najdalje za dve nedelje.
Svi kupci iz Bosne i Hercegovine treba da se jave našem predstavništvu u Banja Luci na sledeću adresu: Miljević Aleksandar, Ravnogorska 9, 78000 Banja Luka; Telefonski broj: 051/349-088
Kupci iz Hrvatske treba da se obrate našem saradniku u Zagrebu na sledećoj adresi: Bernard Radovčić, Brane Busića 14, 10020 Zagreb. Telefon kod kuće: 01/66-36-680. Email: bradovcic@hotmail.com



-STRIPOTEKA 963
U 963, novembarskom, broju Stripoteke našim čitaocima smo predstavili sledeće stripove:
-Lutka od slonovače, "Divlje noći", crta i piše: Franz
-Torpedo, "Nova godina, nova smrt", scenario: E. S. Abuli, crtež: J. Bernet
-"Delirijum apsurda", autori: Tha i Tp. Bigart
-Hogar strašni, autor: Dik Browne
-Džoe BAR Tim, autor: Christian Debarre



-KONAN 16
U novembarskom broju edicije Konan smo objavili kompletnu priču pod nazivom "Zvezda Tamazua" koju je po scenariju Larry Yakata nacrtao Pablo Marcos. U ovom broju je objavljeno i šesto poglavlje epizode "Kći božanskog kralja" pod nazivom "Užas u jami". Cena ovog broja je 65 dinara.


sadržaj

5.

DOKTOR MEBIJUS I MISTER ŽIR

Aleksandar Manić



Na sasvim ccudan naccin Zzan Zziro je uspostavio odnos izmedju Zzira i Mebijusa, dva lica i dva mentalna sveta istog umetnika. Izvanredan crtacc heterogenog i ekspresivnog stila, on je istovremeno stvarao svetove poruccnika Bluberija, Majora Grubera, Arzaka i Dzona Difula. Uprkos razliccitosti stila, njegov grafizam je prepoznatljiv u toj meri da se on smatra za jednog od najvazznijih stvaraoca slika 20. veka. Njegov uticaj se vidi u stripu, crtanom i igranom filmu, ilustraciji, publicitetu, modi, video igrama i u svim svetovima koji che tek dochi.

Izlozzba 180 originalnih tabli stripova i ilustracija priredjena u opsstini pariskog predgradja Monruzza, svedocci nam o neverovatnim svetovima legendarnog francuskog strip majstora. Okosnicu izlozzbe saccinjava serija crtezza posvechena futuristicckoj viziji zgrade opsstine Monruzz, inacce umetnikovog susedstva i table iz "Sra", najnovijeg albuma u serijalu Edena. Ilustracije Monruzza odlikuje duhoviti pristup i jasnocha stila, dok je "Sra", zagonetniji album, zaccinjen poezijom koja je odlikovala poccetak serijala i misticcnim razmissljanjima zrelih godina. Ezotericcna iskustva nagnala su Mebijusa da nacrta "40 dana u pustinji", fascinantan album magijskog znaccaja, u kome se njegov unutrassnji svet messa sa snovima, odvodechi barokni crtezz na ivicu nadrealizma.

Crtezzima i serigrafijama iz Starvoccera, pridruzzujuju se ilustracije za Koeljovu knjigu "Alhemiccar" i Danteovu "Bozzanstvenu komediju". Dvadesetak Zzirovih tabli poruccnika Bluberija izdvajaju se iz Mebijusovog oniricckog sveta samo na prvi pogled. Pazzljivijim posmatranjem vidi se u kojoj meri se dva naizgled razliccita sveta prozzimaju. Sliku o majstoru dopunjavaju vitrine u kojima su izlozzeni njegovi blokovi i svessccice prepune krokija, crtezza, analiza i razradjenih ideja.

Mebijusova oktobarska izlozzba u Monruzzu, scenografski skromnija nego prosslogodissnja angulemska ccarolija, prikazuje na vrlo lep naccin u ccemu je tajna velikog strip majstora. Prozori i vrata su uvek poluotvoreni, a u daljini uvek ima nekog, ccime se gledaocu sugerissu drugi svetovi i dogadjaji. U Mebijusovom crtezzu, ccak i prostor izmedju linaja nosi peccat Mebijusa.


sadržaj

6.

VANZEMALJCI IZ PODSVESTI

Ilija Bakić


STRIP

VANZEMALJCI IZ PODSVESTI

U galeriji junaka italijanskog strip scenariste Serđa Bonelija za "zonu sumraka" zadužen je Dilan Dog, istraživač natprirodnih pojava

U galeriji junaka Serđa Bonelija, italijanskog izdavača i strip scenariste, za "zonu sumraka" zadužena su dva momka: Marti Misterija, detektiv nemogućeg, i Dilan Dog, istraživač natprirodnih pojava. Ovog potonjeg stvorio je 1986. Ticiano Sklavi kao crnokosog Londonca, neobavezno, ali elegantno odevenog u crni sako, crvenu košulju, farmerice i "spenserice". Njegov prvobitni crtač je bio Klaudio Vila.

Dilan je bivši policajac-bobi koji se, što svojevoljno - što sticajem okolnosti, (pre)često susretao s mračnim tajnama psihe, sumanutim ubicama, monstrumima, vampirima, bukodlacima, zombijima, vanzemaljcima... tako da je, konačno, napustio službu i posvetio se nesigurnom privatnom biznisu istraživača/detektiva, u čemu mu pomaže i odmaže Gručo Marks (jedan od braće iz crno-belih komedija).

U stotinak epizoda Dilan uspeva da razreši ili tek nasluti mnoge tajne, usput zavodeći svoje klijentkinje, svirajući klarinet i slažući maketu starog jedrenjaka, trpeći uvrnute Gručove viceve. Često su njegovi slučajevi revije nasilja, krvi i prosutih utroba, ali ima i onih punih skrivene jeze na mračnim, bizarnim mestima. Kvalitet priča varira - od intrigantnih do predvidivo rutinskih, ali serijal uspeva da izgradi i održi prepoznatljivu atmosferu koja ga je ustoličila kao jedan od uspešnijih proizvoda Bonelijeve agencije.

Od 1987. g. Dilan Dog je objavljivan kod nas u izdanju novosadskog "Dnevnika", da bi u inflacionim godinama nestao zajedno sa ostalim stripovima. Nakon nekoliko kratkotrajnih pokušaja da se na kioske ponovo startuje od prvog broja, ovog puta u izdanju "Edicije Vanini". U "Užasu beskonačnosti" Dilan Dog pokušava da pomogne Vitliju Dejvisu u susretu sa vanzemaljcima koje niko drugi ne vidi. Nakon psihijatrijskog tretmana otkrivaju se mračne tajne Vitlijevog detinjstva ali i potvrđuje postojanje vanzemaljaca. Dilan se, na kraju, pita ne nalazi li se beskrajni svemir iz koga dolaze leteći tanjiri u umovima svih nas.

"Edicija Vanini" ekspozitura je Serđa Bonelija, matične kuće Dilan Doga, objavljuje i avanture Martija Misterije, Mr Noa i Zagora. Predviđeno je da se novi doživljaji Dilan Doga pojavljuju svakog četvrtog u mesecu u sveskama sa tvrdim koricama i na kvalitetnom papiru.


Objavljeno: "Dnevnik", Novi Sad, 12.10.2001.godine.

sadržaj

7.

MARKETING

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net



Naizgled, stvari izgledaju jednostavno: imamo robu, razmenimo je za novac, ovaj opet za drugu vrstu robe, i time se krug zatvara. Kod intelektualne svojine, ili, da tako kažemo, intelektualne, robe, ne sledi sve logiku, a pogotovo ne onaj deo koji kaže da su najkvalitetniji proizvodi najtraženiji. Tako, na primer, imamo strip. Izdavši ga i prodavši, trebalo bi da dobijemo zasluženi profit. Zbog mnogih uticaja koje je teško objasniti, stvari ne idu ovim tokom ne samo kod nas, već ni u Francuskoj, Americi ili Španiji. Strip postaje slabo tražena roba i mnoga izdanja ne mogu ekonomski opravdati svoje postojanje, tj. Ostvariti profit. Tu na scenu stupaju firme druge vrste, profitabilne, koje su voljne da kupe reklamni prostor i tako ubiju dve muve jednim udarcem.

Privatne televizije sav svoj profit izvlače iz prodaje reklamnog prostora (ako ne računamo, na primer, organizovanje nagradnih igara, ali i ono je najčešće pod striktnom kontrolom neke državne organizacije). Štampa, opet, nije tako moćan medij kao televizija, pa štampanim izdanjima reklame tek pokrivaju deo budžeta. Nas čitaoce reklame umeju propisno da iznerviraju, mada se mora (i preko volje) priznati da malo reklame nikome ne škodi, naravno umereno i ukusno izvedeno. Tako, na primer, imamo:

1. Reklamu koja preseca našu omiljenu seriju. Serije, pogotovo humorističke, u stvari su pravljene po šablonu koji treba za obezbedi gladak prekid, ponekad čak i dobrodošao od strane gledaoca koji mora da sabere utiske, osveži se, napravi sendvič. Sa ili bez onog poznatog: "We'll be back after these messages", ove serije uglavnom imaju početnu i završnu scenu odvojene od ostatka blokom reklama, kao i, na primer, još jedan blok reklama ubačen na uobičajenom mestu. Gledalac se tako navikne na određeni tempo, i prestane da mu smeta. Prekidanje filmova je, opet, za filmofile neoprostivo (s čim se uglavnom slažem) dok mnogima uglavnom ne smeta, ako nije prečesto.

2. Na web-stranici našeg omiljenog on-line stripa javlja se rotirajuća reklama koja mnoge korisnike izluđuje. Iskreno, ne vidim zašto. Jer toj sličici ili jednostavnoj animaciji obično ne treba dugo da se učita, a doslovno je jedino što finansijski spašava naš omiljeni sajt od propasti.

3. Za unutrašnjoj korici našeg omiljenog strip-magazina umesto Hogara ove nedelje šepuri se reklama za preparat za jačanje mišića ili za naki drugi magazin. Krajem osamdesetih ovo je kod nas bila praksa, dok ovih dana nije... verovatno zbog toga što u uredništvima časopisa ovaj put sede ljudi motivisani pre svega ljubavlju prema stripu.

Ovo su primeri pre svega pozitivnog, produktivnog (ili barem podnošljivog) korišćenja prodaje reklamnog prostora, i nerviranje zbog njih može se samo protumačiti kao konformizam bez osećaja za realnost (u kojoj uglavnom ništa nije besplatno), ali kad se počne preterivati, kad se stvar otme kontroti, kad urednici izgube svako poštovanje prema čitaocu, javlja se sledeće:

1. Serija se prekida tamo gde je predviđeno, kao i tamo gde nije. Tako reklama uskače u sred scene, kvareći njen smisao, film biva prekidan na svakih pet minuta (poznajem ljude koji su merili štopericom) i, osim što se vreme trajanja emisije rastegne na duplo, samo gledanje postane nepodnošljivo. Ko se od nas nije iznervirao zbog uzastopnog, drskog prekidanja "Simpsonovih" predugačkim kič-reklamama? (Ako se dobro sećam, ta praksa se kod nas prvi put pojavila, doneta iz inostranstva, za vreme emitovanja tada izuzetno popularne serije "Bolji život"... do tada su reklame bile striktno namenjene emitovanju između emisija.)

2. Učitavanje nekih stranica rezultuje automatskim startovanjem drugih, nezanimljivih, reklamno-orijentisanih stranica koje propisno iznerviraju kada moramo da posetimo više stranica na nekom sajtu, a svaka od njih povlači gore opisanu reakciju. Vrhunac bezobrazluka su reklamne stranice koje se ne daju zatvoriti sve dok ne prelistamo njihov sadržaj.

3. Strip-izdanja, da pomenem samo najočigledniji primer: američke strip-sveske, postaju zakrčena reklamama koje se nalaze na svakih pet do šest stranica, kvareći dinamiku stripa, čitljivost, pa i kolekcionarsku vrednost.

Da se razumemo: tu se više ne radi o profitu, o zaradi, o zatvaranju ekonomskor kruga; radi se samo o pohlepi, praćenoj gotovo smejanjem u lice konzumentu, koji bi trebao da proguta sve uvrede samo zbog sadržaja koji, ovako predstavljen, ume i da izgubi svoju vrednost. Nažalost, zbog slabog izbora koji nam je ponuđen, ova taktika pali: čitamo i nerviramo se, škrgućemo zubima i pamtimo reklamu u najnegativnijem svetlu. Ali poznati marketinški zakon veli da je bolja reklama koju mrze, nego ona koju ne primećuju.


sadržaj

8.

PARISKI SPLEEN (13)

Franc
bvlazic@EUnet.yu



OTPOR PRITISKU, OTPORASI

Trenutni skandal koji potresa suboticku javnost, onaj, vezan za inkriminisanu strip tablu u kojoj je podvrgnut podsmehu patrijarhov lik i, kroza nj, sam hriscanski nauk, recito govori o percepciji nevoljnih junaka (crkve i vere), u delu naseg gradjanstva. Nakon poraznog odnosa crkve, ili pojedinih crkvenih glavara, prema minulim ratnim dogadjajima te nerazjasnjenoj prirodi odnosa SPC sa prethodnom vlasti, jedna laka poruga ideala "simfonije" (predpostavljenog, "skladnog" suvladanja izmedju crkvene i svetovne vlasti u drzavnim pitanjima u doba feudalizma - no, sta bi o tome imali reci blazenopocivsi Bogumili), od strane marginalnog strip casopisa, u dalekom gradu na severu Backe, preti da preraste u " veliku " aferu i ne manji skandal. Rekli bismo, mozda i s pravom.

Demokratija, to je znano, predpostavlja dijalog i bit parlamentarizma jeste u suceljavanju oprecnih shvatanja. "Bez slobode da se kudi ne moze biti istinite pohvale": ovo Bomarseovo shvatanje slobode govora stoji, svakog dana, odstampano u zaglavlju pariskog "Figaroa". Zaista; osnovni preduslov za izgradnju slobodnog drustva jeste slobodna javna rec. U okviru takve slobode nalazi se i sloboda izrazavanja pokuda kao i sloboda ismevanja. Ironija, po sebi, jeste blagotvorna; oduvek je bila odlika jakih duhova. Na koncu, ne valja se ni plasiti smeha. Ne moze biti slobode ni bez slobode ismevanja; groteska ili satira, kao vrste komike, delovi su stvarnosti koliko i blasfemija, kojom se povremeno sluze kao izrazom otvorenog protesta protivu (moguceg) krivotvorenja osnovnih obelezja jedne ideje, ili, u slucaju koji nas zanima, jedne institucije (moguce naravoucenije: nije zgoreg da oni koji sve druge, hriscanske zajednice u Srbiji, zigosu kao sektaske, osete na vlastitoj kozi kako to izgleda biti prozvan).

Dakle, nije toliko bitno zgranuti se pred manje ili vise uspelom sagacenju sa likom jednog velikodostojnika (sta li sve ne rade sa papom na Zapadu), koliko zamisliti se pred upitnoscu takvog segacenja. Sledstveno, ne bi bila toliko "strasna" blasfemija po sebi, koliko moguce zatvaranje ociju pred njenim uzrocima. Svaka etablirana vrednost podlozna je kvalitativnom preispitivanju. Tim bolje, ukoliko je to radjeno sa umecem kakvo je pokazao mladi suboticki crtac.

Jer njegovo britko pero je ne manje vesto pri crtanju i komponovanju koliko je to pri pisanju. U redu. Stvar je bila na ivici neukusnog. Ali, moze li s provokacijom uopste biti drugacije? Tabla, radjena u duhu Sulcovih ili Stanojevicevih likovnih obrazaca, predstavlja uprosceni lik svestenikov i glas off koji mu se obraca poput novinar intervjuisanoj osobi na tv ekranu. I to nekoliko britkih pitanja o savremenoj socijalnoj i drustvenoj stvarnosti u Srbiji, likovno besprekorno predocenih, u duhu groteske, kao i nemusti i nevoljni odgovori svestenikovi, bilo je dovoljno da podigne buru negodovanja u jednoj varosi, zigose autora i iz temelja potrese razloge postojanja omladinskog pokreta "Otpor". Eh, kud se dede demokratska svest sredine koja naprosto kipti od "slobodarskih tradicija"?

I zato: otpor pritisku, otporasi. Stanite uz mladjeg kolegu, mi danas gradimo sebe svesnu Srbiju i vise ne trpimo lazi. Ne dajte se slomiti sada, kada smo slobodni. Glavu gore. Decko je bio bezobrazan. Ako. Sve ono sto nam je radjeno u poslednjih trinaest godina ni izdaleka se ne bi dalo svesti pod tako bezopasnu rec.

Nego, bi li autor bio rad da pokloni original?


sadržaj

9.

JUŽNJAČKA UTEHA No 35.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu


KREATURE I CENZURE

Mogao bi da pisem u ovom clanku o Comic code-u i kako je nastao, i kako su Americki strip izdavaci sami sebe cenzurisali da bi predupredili eventualnu cenzuru socijalne sredine. Mogao bih da pisem koliko je smesan bio taj Comic code, i o tome kako autorima niposto nije bilo smesno kreativno ogranicavanje koje su morali da podnose i kojem su morali da robuju toliko dugo. Mogao bih da pricam o krstaskom ratu Frenka Milera protiv svakog pomena cenzure u stripu (i hocu, samo ne sada), i o tome koliku je prasinu podigao skorasnji potez Marvela kojim je svoje stripove lisio oznake Comic code authority, mogao bih… Ali necu.

Necu, zato sto mi je namera da se ovde pozabavim mladim autorom, njegovim stripom i burom koji je ovaj izazvao u javnosti. Da nesto bude odmah jasno, pomenuti strip ne nalazim toliko skandaloznim koliko ga smatram neukusnim. Poenta onakvog sprdanja sa covekom koji to nicim ne zasluzuje i sa institucijom koju predstavlja mi izmice, i pored najbolje volje da je pronadjem. Medjutim, kao sto vec rekoh, stvar je u ukusu, a jos su Stari Rimljani znali da o ukusima ne treba raspravljati. Pa o cemu onda? O reakciji javnosti. O drvlju i kamenju koje je poletelo ka mladom autoru stripa i ka listu koji je njegov strip objavio. O osudama koje su pljustale od "pozvanih i nepozvanih", o okretanju ledja Otporasa, o uniformnosti primedbi prozivaca i pozivima na linc. Izgleda da su svi iz ovog naseg malog strip plemena zgrozeni primedbama. Nazivaju to cenzurom, a ja se sa njima ne slazem.

Mladi autor (cuj mene, mladi! A ja sam mnogo star…) je imao potpunu slobodu u izboru tematike kojom ce se baviti, svog pristupa istoj, tehnike koju ce upotrebiti (ako pricamo o momkovom crtezu, on predstavlja sasvim prihvatljivu stilizaciju i tu nema mesta primedbama). Njemu je omogucena apsolutna sloboda u procesu rada na stripu, data mu je sansa da nesto kaze, i da putem objavljivanja to kaze javnosti. Javnosti se to nije dopalo. Javnost je to stavila na znaje autoru i ljudima oko njega mozda ne na najbolji nacin, ali na jedini nacin na koji to javnost zna. Svako ko objavljuje mora da izdrzi sud javnosti, jer to je njegova publika. Treba li kriviti ljude, pa makar oni bili i politicari, zato sto su reagovali kako su reagovali jer im je ukus bio povredjen? Ili treba reci kako su uskih shvatanja, nazadni, optereceni nazadnom zaostavstinom prethodnog rezima? Ja ne mislim tako. Nisam za cenzuru, ali nisam ni protiv toga da autorovo delo izdrzi sud javnosti - ponekad, samo ponekad stvari u umetnosti nisu cisto estetske. I ponekad, samo ponekad (jer ja se zaista ne secam da je u skorije vreme neki strip bio izlozen ovolikim i ovakvim kritikama sredine) javnost smatra da ima prava da se umesa i kritikuje.

I da zavrsim: Sustina stvari je da svaki umetnik ima puno pravo da svojim delom kaze sta zeli (inace, cemu umetnost?), ali za uzvrat mora biti spreman da primaoci tog njegovog dela mogu da njemu kazu sve sto zele o njegovom delu. Sloboda funkcionise u oba smera, zar ne?


sadržaj

10.

QMOVA KOLUMNA (84)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com



OČIGLEDNOST I PRIVID

TEK JE PROŠLO nešto malo više od dva sata od kako sam sa TV-a saznao da je Nju Jork po drugi put pretrpeo katastrofu, na dan više od dva meseca od kako je američki metropolis napadnut uz prestonicu (Vašington) najveće - i jedine - supersile.

Ovog puta - kažu proverene informacije - NIJE u pitanju planiran i izveden napad. Jednostavno, džinovski er-bas Ameriken Erlajnza je uzleteo prema Santo Domingu u Dominikanskoj Republici, 4 minuta po uzletanju izgubljen je svaki radio-kontakt i ubrzo potom 246 putnika i 9 članova posade našlo je smrt srušivši se u gusto naseljeno predgrađe Kuins (Queens), nedaleko od aerodroma Dž.F. Kenedi, a prekoputa ostrva Menhetn.

Ne zna se koliko je ljudi stradalo na zemlji nakon rušenja letilice, za koju očevici tvrde da je prvo izgubila jedan od svoja dva mlazna motora, da bi se odmah zatim i sama obrušila na naselje u kojem obitavaju obični građani - poštari, policajci, vatrogasci... mnogi od kojih su pre dva meseca i jedan dan učestvovali (i gubili živote) u nastojanjima da se nešto učini na 'nultom tlu' (ground zero) strahote koja je zbrisala dva nebodera i na hiljade života.

Bi mi žao što prilikom svoje redovne posete nedavno mojoj striparnici COMIC SHOWCASE (kada jedamput mesečno 'obiđem parohiju' i pokupim stripove i ostala izdanja koja pratim) nisam pazario i MARVELov magazin HEROES. Nisam ni predpostavljao da će ovako nesto da se desi (ponovi..?), barem ne tako brzo... Nisam ni hteo da pridonosim tom brzopoteznom nastojanju da se iskoristi emotivni naboj za prikupljanje dobrovoljnih priloga za postradale u urbanoj kataklizmi. Kao i većina od Zlatka intervjuisanih za SVesti, nisam rad da podržavam akcije u stripu tipa 'Stop AIDS', prenemaganja povodom problema sa drogom i svim ostalim što vuče na nabacivanje veće 'specifične težine' stripu nego što mu priliči. Kao, strip zna da bude 'angažovan', 'aktuelan', 'u dosluhu sa tekućom stvarnošću' i šta sve ne. Za to nije potrebno na brzu brzinu okupiti 'izvikana' imena da preko noći zgotove tablu ili ilustraciju tematski povezanu sa tragedijom, sa super-herojima koji plaču nad ruševinama ili mrtvima, koji pomažu vatrogascima i policiji ili jednostavno mašu napadno američkom zastavom. Dovoljna je i nenamerna slučajnost da strip nehotice prati 'realni život' kao u slučaju par meseci ranije napisane, nacrtane, obojene i titlovane epizode DC-ovih SUPERMENOVIH AVANTURA (Adventures of Superman - scenario Joe Casey/Džo Kejsi, crtež Mike Wieringo/MajkUiringo) - znači, PRE tragedije od 11. septembra 2001.godine. U dotičnoj epizodi broj 596 koja je izašla na tržište 12. septembra, prikazan je teroristički napad na dva nebodera-blizanca koja su krasila imaginaran Supermenov grad Metropolis!

Dokle bi nas odvelo nabrajanje svih mogućih podudarnosti ili 'dalekih sličnosti' u drugim stripovima ili filmovima ('Kolateralna Šteta' sa Švorcenegerom koji je do daljnjeg 'bunkerisan', kao i foršpan za 'Spajdermena' u kome vrlo očigledno figuriraju sada više nepostojeće njujorške zgrade-bliznakinje Svetskog trgovinskog centra, ili nedavno povučen iz distribucije Travoltin film sa Hju 'Uolverin' Džekmenom i Hejl 'Storm' Beri - "Lozinka 'Sabljarka' "/Password Swordfish i td.).

Mislim da bi mi sada značilo da kao neki suvenir imam taj strip-magazin HEROJI, zapravo časopis-kolekciju ilustracija trenutno najpoznatijih crtača stripova koji su na sebi svojstven način brzometno odreagovali na američku tragediju sa svetskim posledicama.

Uveren sam da Steranko nije ostareli, zaboravljeni i (polu)izlapeli desničar, 'bivši velikan' koji je svojim besnim otvorenim pismom-reakcijom na određene moderne trendove u stripu hteo da privuče pažnju na sebe i na neki način 'uzburka već uzavrelu javnost'. Slažem se sa mišljenjem izrečenim prošle sedmice da je moj skromni čin prevođenja dotičnog otvorenog pisma na određeni način slaganje sa izrečenim stavovima, osudama i pozivima na akciju. Evo zašto: stripovi su i u svom najčednijem obliku pošteđenom senzacionalizma, težnje za angažovanošću i sl. u neka ranije vremena bivali prozivani od stručnjaka, 'stručnjaka' i svakojakih dušebrižnika i optuživani da podrivaju, indoktriniraju, propagiraju, navode na ovo ili ono i šta sve ne. Legendarne su bile televizijski direktno prenošene sednice pod-komiteta Senata, tzv. Kefauverove Komisije, koje su polovinom pedesetih godina u američkoj javnosti stvorile nezamislivu plimu anti-stripovske histerije, od slobodoumnih kreatora, urednika i izdavača monstrume, a od psihijatra Frederika Uertema i armije prosvetnih radnika, brižnih roditelja, psihologa, vaspitača i td. i sl. heroje.

Senzacionalizam takve vrste nije potreban stripu, ni u formi prepričane televizijom inspirisane harange protiv njega, niti u vidu bombastično najavljenog serijala scenariste Elisa, olovkarke Konerove i tušera Palmiotija. Ne, ne plašim se da može doći vreme da strip 'opet zabranjuju' i kreativno štroje. Ali najčvršće verujem da je moguće da bude - ignorisan, do saterivanja u još irelevantniji geto alternative, kontra-kulture, bizarnosti i trivijalnosti. Tu mu neće biti od pomoći ni incestuozna fanatična privrženost najvernijih fanatika, od kojih većinu čine bilo već aktivni stripari-profesionalci, bilo oni koji to žarko žele da to postanu, po svaku cenu, zarad stripa samog, kao medija.

Postavio sam nedavno pitanje da li se zapravo neko ili nešto napada zbog toga što u stvari nije u stanju da se brani..? Ili zato što ne ume, neće ili - ne može..?

Mislim da strip danas nema snagu, energiju niti zaleđinu da se brani. Jedno je DC iza koga je moćni Warner Bros (iza koga je, opet, internetski gigant AOL), drugo je MARVEL vazda na ivici bankrotstva (to je već nekoliko godina svakodnevica za tu kompaniju), Imidž, Dark Hors (kome sutra mogu da tek tako okrenu leđa moćni udelitelji lukrativnih filmskih i TV licenci za adaptacije ako iz ko zna kog razloga više ne nađu motiv za dalju saradnju) i da ne nabrajamo sve ostale srednje i male kompanije-izdavače koji se bore za prostor na tržištu koje sve više teži vašarskom larmanju i galamdžijskoj luna-park atmosferi (čitaj: jeftinim sredstvima privlačenja pažnje i još jeftinijem senzacionalizmu) da bi se samo - opstalo.

A bila su nekad vremena kada je, uz sve negativne epitete koji su pratili strip, kao i degradirajuća (polu)prihvaćenost ili ignorisanje 'oficijelnog kulturnog establišmenta', isti (strip, razume se) bez problema uspevao ne samo da opstaje, već i da dostiže (pogotovo za današnje prilike) enormne tiraže i profite za svoje izdavače.

Jeste, scenaristi i crtači su bili polu-anonimni ili nepoznati širem pučanstvu, a njihov tretman od strane izdavača bio je ravan polu-robovlasništvu.

Uz sve izvikane kreativne prebogate super-starove danas, strip kao medij i tržišni faktor može samo da sanja o vremenima kao što behu četrdesete, pedesete ili rane šezdesete godine prošlog veka.

I što je najgrđa ironija u celoj priči, TV, kompjuteri, DVD, video i 'igrice' ni iz daleka nisu krivac za takvo stanje.

Ako je iko krivac, onda je to izdavačko-kreativna stripovska bratija - ili da uopštimo, strip sam po sebi. Kad hoće da bude 'angažovan', 'aktuelan', saglasan sa stvarnošću i sl. - ispada pretenciozan; kad hoće da beži u eskapizam, fantastiku i trivijalnost ili da povlađuje trendovima ili karikaturi od (fenovskog) tržišnog ukusa - zna da bude realističniji nego što se nadao da može ikada da bude.

Zato sam za nostalgiju. Ne nasilno vraćanje unazad, povlađivanje trenutno modernom 'retro-trendu', već izvlačenje najpozitivnijih iskustava iz nedavne bolje prošlosti koja treba usaglasiti sa aktuelnim napretcima u tehnologiji štampe, izdavaštva, marketinga i - tretmana stvaralaca. Nemoguće je da X-Ljude, Betmena i tolike druge (uspešne) filmske adaptacije stripova žele da vide milioni gledalaca širom sveta koji NIKAD nisu ni privirili unutar korica bilo kog strip-izdanja a da sami stripovi mnogo sporije dolaze do publike. Znam da će mnogi da mi sakrastično zamere da sam naveo primere tzv. 'superherojskih', žanrovski usko određenih ostvarenja, no učinio sam to namerno, bez egzempliranja evropskih ili bilo kojih drugih žanrovskih traženja pošto je doskorašnja 'mantra' među medijskim znalcima bila da 'nad-junačenje' ne komunicira sa medijskim konzumentima izvan getoiziranog i specifičnog (anglo-američkog..?) strip-obora.

Šta stvarno mislim o najavljenom serijalu o natprirodnim moćima obdarenoj 'dromfulji-trotoarki'?

Neka je. Što da ne postoji? Valja se - ALI STRIKTNO U KONTEKSTU PORNOGRAFSKOG STRIPA kome senzacionalizam bilo koje ili kakve vrste uopšte nije potreban (pa ni super-herojskog tipa!) pošto spada u produkte koji se oduvek izuzetno dobro prodaju.

Nikada nisam krio svoju sklonost posebno prema tom žanru u svakom mediju, uključujući i strip.

Ali PORNOGRAFSKI, jasno definisan strip. Ne volim kada se zarad senzacionalizma ili bilo kog drugog razloga pribegava nasilnim transplantacionim zahvatima sa kratkoročnim efektom.

Seća li se iko PRINSA (Prince-a), ili (rastom, a nikako talentom) malenog Umetnika Ranije Znanog Kao Prins? Ne pamtim inovativnijeg, uzbudljivijeg, interesantnijeg i spektalkularnijeg pop-muzičkog pregaoca. Svet mu je bio pod majušnim nogama, tiraži ploča astronomski, uspeh na scenama i među ženskim svetom nemerljiv a turneje vanzemaljski doživljaji. Onda mu je iznenada došlo iz dupenceta u glav(ic)u da je - rob; patetično je paradirao pred javnošću sa natpisom SLAVE markerom na obrazu, pozirao je sa robijaškom kuglom optočenom dijamantima, zlatnim lancem i platinastim okovom vezanom za nogu, krešteći o eksploataciji od strane Warner Bros-a, gušenju stvaralačkih sloboda, svom talentu koji bi TEK procvetao da mu nije korporacijski nametnutih ograničenja i šta sve ne...

... i prođe rok ugovoru, Umetnik Sada Znan Kao Rob postade slobodan, osnova svoju disko-kuću, okupi po svom nahođenju saradnike i organizova sve - ali SVE - što mu duša zaiska onako kako on misli da treba i valja. I..?

Ne znam ja ništa više od vas. Malopre na TV-u videh jedan njegov spot sa početka 90-tih. Ne pamtim kada sam čuo i video nešto VREDNO novo. Trebalo je da nedavno održi turneju u Britaniji, ali nije uspelo zbog nezainteresovanosti publike. Iste one koja mu je do prekjuče padala na kolena obožavajući ga, britanski mediji su mu prostirali crveni tepih obožavanja a Njegova Malenkost se znala žaliti da isti nije dovoljno čist i crven. Sada pravi javne ispade i skandale, sablažnjen što ga više niko ne prepoznaje na londonskim trendi-mestima.

U prvoj polovini 90-tih jedan od najprodavanijih stripova svih vremena bio je DC-ov magazin (dva izašla broja, sa naslovnjarama koje je naslikao naš drugar Brajen Bolend) o Prinsovim fiktivnim junačkim avanturama. Danas to izdanje čami po prašnjavim kutijama u striparnicama i ljudima se ne može ni platiti da ga samo nose.

Da bi se išlo u izvesnu budućnost, ponekad valja biti zagledan u iskustva prošlosti, i to malo dalje od zadnjeg pomodnog trenda koji je doneo kratkoročne profite da bi koliko prekosutra bio zaboravljen.

- - - - -

Pisali mi neki ljudi skoro, čudeći se zašto nisam 'ozbiljnije' ili 'ličnije' prokomentarisao njujoršku tragediju od 11. septembra o.g. pošto sam je već spominjao; 'nekako uzgred', rečeno mi je.

Neću da donosim sudove ili sugerišem neke 'epohalnosti', samo ću glasno da se zapitam povodom dve stvari:

(1) OPŠTE - da li nam svima (uključujući i američki narod) premili Gospod Bog daje neke sigale..?
Recimo, da ono što ide u krug, isto tako i stigne (na početno mesto - moje slobodno tumačenje izreke WHAT GOES AROUND, COMES AROUND)... Razmislite sami o implikacijama.

(2) POSEBNO - da li sam jedini kome je palo na um da je 11. septembra njujorška tragedija nekako...
...previše dobro snimljena..? Ne bih da zalazim u bespotrebne širine, samo prizivam u sećanje dva momenta: prvi je grupa vatrogasaca pored svog kamiona, koja razgovara, puši... kamera ih snima na ulici u trenutku dokolice (?!?) koju iznenada prekida grmljavina i zvižduk nisko nadlećućeg mlaznjaka - što par sekundi kasnije i vidimo kada kamera 'odšvenkuje' naglo ulevo i mi se osvedočavamo prvim samoubilačkim udarom u prvi neboder Svetskog trgovinskog centra. Pred očima celog sveta Menhetn je zagušen dimom i od tog momenta budućnost sveta se menja inačin života više nikada neće biti onakav kakav je do tog trenutka izgledalo da će da bude...
Sledeća sekvenca me zbunjuje još više - pogađate, to je video-kamerom uhvaćen trenutak drugog samoubilačkog avionskog udara u drugi neboder (dok se prvi još uvek puši i niko ne pojmi da Svetskog trgovinskog centra uskoro više neće biti). Rakurs je donji, vidimo odozdo nekog muškarca koji kao da stoji i čeka nekog na ulici ili sedi na trotoaru ispred kafea, sa naočarima za sunce (da nezaboravimo, tik ispod nebodera pored nebodera-blizanca u koji se malopre zabio putnički avion). Vidimo i taj neboder u koji se uskoro zabija i drugi putnički avion, dok odozdo snimani muškarac šokantno reaguje i naglo skida naočari za sunce, gledajući uvis prema novoj eksploziji i oblaku dima.
NE BIH DA se pravim pametan i upućeniji u neke stvari nego što jesam (a uopšte nisam). Samo se mislim - kako to da se kamere nameste baš tamo i tu, bez povoda i očiglednog razloga - praktično, tek tako; kao da iščekuju da se NEŠTO desi par blokova od grupe dokonih vatrogasaca pored svog kamiona, ili iznad pažljivo ukadriranog muškarca u donjem rakursu, ispod još uvek celog drugog nebodera-blizanca.
'Legendarne' srpske ektremiste, vazda na televiziji pominjane u vestima kad god se desi neka teroristički izazvana tragedija (bombaški napadi po Londonu i drugim britanskim gradovima, u pariskom metrou, u Atlanti, Oklahomi i opet Nju Jorku kada su muslimanski fanatici 1993. hteli da dignu u vazduh Svetski trgovinski centar), pa se posle bez izvinjavanja zbog tendenciozne 'omaške' navedu pravi krivci, ovog puta niko nije pominjao.
Dojučerašnji miljenici i štićenici pokazaše najzad svoje pravo lice i ujedoše ruku koja ih je hranila.



sadržaj

11.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (95)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr


HAHA

Iako postoje dobrohotne šale - "iz dječjih usta" i slične - onaj pravi humor, vicevi koji pamtimo i prepričavamo, je nužno gadan.

Bilo da je riječ o majci koja se se popela na krov, utovarivanju dojenčadi u kamion ili šestotoj varijaciji o tome kako je netko zguzio Muju, pravog humora nema bez patnje. Nikad se ne smijemo tek tako, uvijek se smijemo nekome. Tuđa nesreća, zato što je tuđa, zato što je mogla biti naša pa nije, najsmješnija je stvar na svijetu točno onoliko koliko je tragična. Smijemo se da ne bismo plakali.

Prvorazredni humoristi nisu veseli ljudi. Oni su barem zabrinuti, posudim li izraz Joška Marušića iz jednog davnog eseja, a često i kronično depresivni poput velikog Franquina, oca jednog od najbezbrižnijih i najradosnijh stripovskih figura, šeprtlje Gastona. Čovjek kojemu je dobro ne zbija šale. Pogledajte mladog Johna Cleesa i nemojte mi reći da je taj gnjev glumljen, samo zato što je preusmjeren u komediju. Humor je slamka spasa onih koji su progledali postojanje, stali ispred crnog beskraja besmisla te, da se u njemu ne bi utopili, uzeli kist u ruke i počeli crtati male, bijele sličice. Uzeti im tu mogućnost - cenzurom, tabuom, prijekorom - okrutno je.

Humoristu, jedinom, ništa ne smije biti sveto. On je naša dvorska luda kojoj je dano da govori istinu jer - bijedna - ne zna drukčije. Humorist smije caru reći da je glup ili patrijarhu da je out of touch, svima nam pokazati da smo ispod kože krvavi, smiješne beštijice sami sebi prevažne. On mora reći ono što mislimo i ono što se ne usudimo, on mora reći istinu jer nije tako strašna kada se čuje koliko kada nas jede iznutra. On se mora žrtvovati, živjeti bez iluzija, za naše zdravlje. Jer, pomislite koliko bi nam bilo gore da nam, tri dana nakon pada njujorških tornjeva, nije stigao prvi SMS s Mujom koji izlazi iz ruševina, otresa prašinu i govori "Jeb'o vas 'vaki aerodrom!"

Smijeh? Humor, pa i crni? Radost?

Da. Uvijek.

Cenzura? Tabui? Strogost?

Ne. Nikada.

sadržaj

12.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti



-BIG NUMBERS (Bojan M. Đukić)
IZGLEDA DA NI jedan strip vise nije [pre]obskuran da bi bio adaptiran za veliki ili mali ekran, saznadoh nedavno na sajtu comicbookresources.com (comics2film). Konkretan dokaz za ovaj primer jeste nezavrseno remek-delo Alana M[o]ora (vec preterano dugo od nasih 'znalaca' nazivanog 'Mur') 'Veliki brojevi' (Big Numbers). Strip zapocet sa crtacem Bilom Sjenkijevicem (Bill Sienkiewicz) trebalo je da bude Morov veliki iskorak iz domena stripovske fantastike i super-junacenja, koji se bavi ukrstajucim sudbinama cetrdesetoro obicnih ljudi.
U skorasnjoj izjavi, Alan Mor je otkrio da je njegovo nezavrseno delo u procesu pretvaranja u - TV-seriju i da je rukovodilac na projektu Aleks Azborn (Alex Usborne) iz kompanije Picture Palace Prodctions koja je stajala iza filmske adaptacije knjige Irvina Uelsa (Irvine Welsh) The Acid House. Ta firma je upravo platila opciju za televizijsku verziju 'Velikih brojeva'. Originalna strip-serija nikada nije kompletirana, no Mor i dalje tvrdi da je cela storija razradjena do kraja. "Imam cele 'Velike brojeve' koncipirane", rekao je. "Uzeo sam ogroman list hartije formata A1, velikog kao carsav, koji sam podelio na 40 redova vertikalno i 12 redova vodoravno. Jedna kolona je za svaki od 12 predvidjenih nastavaka/svezaka, 40 redova je za svaki od cetrdeset likova koji se pojavljuju. Potom sledi ispunjavanje pomenute 'resetke' mojim uzasno minijaturnim necitkim rukopisom hemijskom olovkom, sto deluje kao dnevnik umobolnika od koga se dobija glavobolja samo gledanjem, bez citanja. To je ono sto se desava svakom od 40 junaka u svakom od predvidjenih 12 nastavaka stripa. To je mapa celokupnog sadrzaja. Nikad ranije nisam tako postupio ni sa jednim svojim projektom, zbog toga sto je to prosto ludacka stvar da se uradi. No, ja u svakom slucaju imam u glavi sve sto treba u vezi 'Brojeva', jedini razlog za postojanje malopre navedenog pisanija je da impresioniram i zaplasim ljude".
Stari, dobri Alan..! Uvek covekoljubiv, prijazan i spreman za salu. No, navedeni metod planiranja serijala nije uopste za bacanje - cak stavise! Da se kojim slucajem aktivno bavim stripovskom ili televizijskom scenaristikom, najozbiljnije bih razmislio o primeni ovog ili slicnog metoda.
Naravno, ipak postoji i te kakva upotrebna vrednost ovog postupka sa velikim koncept-listom. "Zbog toga sto postoji jasan koncept, ovako mozemo da vizuelno rekonstruisemo plan za svih 12 epizoda televizijske dramske serije", zavrsavao je Mor svoje izlaganje. "Da li ce zbilja ikada stici na ekrane - ne znam. Radije sve prepustam Aleksu".
Na zalost, veliki scenarista i mag je potvrdio da nema sanse da se 'Veliki brojevi' ikada kompletiraju u formi stripa.



-DON MURPHY (Bojan M. Đukić)
Don Merfi je producent ovogodisnje filmske adaptacije stripa broj jedan, zahvaljujuci cijem uspehu je produzio svoj lukrativni ugovor sa Sonijevom (Sony) kompanijom Columbia Pictures. Prema tom ugovoru, Merfijeva kompanija 'Angryfilms' radice za Soni i sledecih 15 meseci.
Uspesan 'stripovski film' koji je malopre pomenut ima naslov 'Iz pakla' (From Hell) i u njemu nastupa izmedju ostalih i Dzoni Dep (Johny Depp), debitovao je smesta na prvom mestu rang-liste, proslog meseca je zaradio 26 miliona dolara na bioskopskim blagajnama i nastao je kao adaptacija Alan Morovog istoimenog stripa/grafickog romana koji je ilustrovao Edi Kembel (Eddie Campbell).
Merfi trenutno producira nekoliko drugih filmova baziranih na stripovima; radi istovremeno na 'Gvozdenom coveku' (Iron Man), 'Tudjinskoj legiji' (Alien Legion), 'Domu'-u, izvikanom Nil Gejmenovom prenemaganju za Vertigo'Smrt: visoka cena zivljenja' (Death: High Cost of Living) i - 'Ligi izuzetnih dzentlmena' (The League of Extraordinary Gentlemen) - ponovo i opet stripu koji je scenaristicki osmislio Alan Mor (Moore) a ilustrovao ga je Kev O'Nil (O'Neill). Svi navedeni projekti su u raznim fazama pred-produkcije u razlicitim studijima. Za Kolumbiju Merfi je rezervisao adaptacione strip-poslastice u vidu 'Spona 2' (Spawn 2), 'Astroboja' (Astroboy) i 'Dr. Strejndza' (Dr Strange). Javno je pohvalio Kolumbiju da je za njega 'poput druge porodice', kao i ljude iz uprave, rekavsi za njih da su 'pametni i talentovani rukovodioci' koji dele njegovu strast prema filmovima.
Kolumbijin predsednik produkcije Piter Slesl (Peter Schlessel) je uzvratio komplimente izjavivsi kako kompanija ceni Donov entuzijazam i ogromno poznavanje svega u vezi stripova, te da svi u firmi nestrpljivo iscekuju saradnju sa njim u nadolazecoj godini na 'interesantnim idejama koje je on doneo'.


sadržaj

13.

POZIVI NA SARADNJU

Mail



Postovani(a)

Nas katalog ilustracija Illustration World 1 je pred izdavanjem.

I dalje trazimo ilustratore iz HR,YU,BIH i MK trzista sa kojima cemo dugorocno raditi na izdavanju serije kataloga ilustracija Illustration World.

Ako radite sa kojim od kvalitetnih ilustratora ili ako sami ilustrirate molimo Vas, da nas kontakirate ili nam javite /ime,adresu,mail,.../ na mail: mario@fotospring.com

Zahvaljujemo se za svaku pomoc,

Foto Spring dia, film & video
Mario Pusic


---------------
Mario Pusic
Foto Spring d.o.o.
Ruska ulica 10, p.p. 821
2001 Maribor, Slovenija

E-mail: mario@fotospring.com
WWW: http://www.fotospring.com
Tel: +386 2 450-24-79
Fax: +386 2 450-24-77


sadržaj

14.

LINKOVI

Strip Vesti



-Matakovićeve stranice u fazi izgradnje prve petoljetke...
http://www.webart.hr/matakovic


-Riste Sekuloski, strip autor i ilustrator iz Makedonije.
http://www.geocities.com/remayo_art

sadržaj

15.

DATUMI

Strip Vesti


Datumi od 17. do 23. novembra

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

...
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i tako upiše na mailing listu.

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad

STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.