STRIP VESTI
|
Broj:
143
16.11.2001. Godina
III
|
prošli
broj - arhiva
- sledeći broj
SADRŽAJ
- IZLOŽBA STRIPA
- mcn
- CRTANI ROMANI ŠOU
2001. - crš
- STRIPBUREK 2
- StripCore
- MARKETPRINT NEWS
- Marketprint
-Komanča 7
-Bernard Prins 3
-Stripoteka 963
-Konan 16
- DOKTOR MEBIJUS I MISTER
ŽIR - Aleksandar Manić
- VANZEMALJCI IZ PODSVESTI
- Ilija Bakić
- MARKETING - Srđan
Aćimović
- PARISKI SPLEEN (13)
- Franc
- JUŽNJAČKA UTEHA No 35.
- Marko Stojanović
- QMOVA KOLUMNA (84)
- Bojan M. Đukić
- KVINTALOVA TJEDNA
KARTICA (95) - Darko Macan
- VESTI IZ SVETA
- Strip Vesti
-BIG NUMBERS (B.M.Đukić)
-DON MURPHY (B.M.Đukić)
- POZIVI NA SARADNJU
- mail
- LINKOVI - Strip
Vesti
- DATUMI - Strip
Vesti
|
Svi prilozi su vlasništvo autora.
U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo
Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis
će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora),
u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su
to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate
stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za
strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/svesti
Debris do Maxa!!!
Stigoh i do pisanja o Maxu Debrisu, albumu prvencu
domaćih autora. Mladih dakako, drugih u domaćem stripu i nema,
što srećne čini nas koji smo prebacili trideset godina a zbog
prethodnih desetak još nismo stigli k'o svet da se dokažemo.
No, nije ovo kuknjava za godinama što su ih zli dedaci pojeli
već tekst o jednom izuzetnom projektu.
Pod kapu Strip Pressinga je stavljen prvi album Maxa
Debrisa "Ispovest pravog krivotvoritelja"
koga je nacrtao Tony Radev po scenariju Đorđe Milosavljevića
(od 1-20) i Marka Stojanovića (od 21-50). Album, k'o
što red nalaže, ima kvalitetnu opremu, sjajnu hartiju, dobru
štampu, i za naše uslove standardni broširan povez. Cena,
sitnica, 220 dinara, bar je tako bilo na sajmu.
Reč je, prvenstveno, o stripu odličnih mladih autora, što
je u ovoj situaciji možda najvažnije. Tony Radev je
pokazao svoj talenat i crtačko znanje. Ako mu se nešto može
zameriti to je nervoza, to jest brzina, kojom je to radio
i to očigledno u "talasima" jer je ipak strip rađen u rasponu
od šest godina. Mada, sve to u albumu malo ko može primetiti.
Lično sam imao prilike da gledam njegove polutable kopirane
na A4 formatu i tu se to da uočiti. Umanjenje je pojelo sve
nedoslednosti i album je crtački sasvim korektan i pokazuje
veličinu Tonijevog talenta koji će se, sigurno, još više iskazati
u nekom narednom projektu, kada bude imao prilike da uradi
kompletan strip u jednom dahu.
Scenario? Pa, to je sada jedna kompleksnija stvar, naime strip
je započeo Đorđe Milosavljević koji je, na žalost svih
potencionalnih budućih strip projekata, prestao da se bavi
pisanjem scenarija za stripove jer mu je uspeh na istom poslu
za filmsku industriju pružio mnogo bolju finansijsku satisfakciju,
a što ne i kreativnu. Njegovo mesto je zamenio mladi momak
Marko Stojanović koji je trebao da smisli način da
se u započetu priču uključi i da je završi na najbolji mogući
način.
Da li je Marko uspeo? Jeste, u svakom slučaju. Čak mislim
da je uspeo da strip napravi, u svom delu, pitkijim. Kod njega
priča teče ležerno i pored toga dovoljno dinamično da zadrži
pažnju čitaoca. Da je Marko, nakon pisanja za Arsenal
pre par godina, uznapredovao stoji kao i to da je on očigledno
jedan od budućih scenarističkih oslonaca domaćeg stripa.
Pogotovo je to rad vredan hvale jer stripovi tog senzibiliteta
i miljea nisu imali podršku na našem podneblju i samo retki
su se upuštali u slične poduhvate. Uzore i učitelje nisu mogli
tražiti među domaćim autorima i time je bilo teže uraditi
ovako zanimljiv strip.
S poštovanjem,
Zlatko Milenković
sadržaj
|
1.
|
IZLOŽBA
STRIPA
|
mcn
|
Utorak, 20.11. 2001,
Galerija "Prozori", knjizznica "S. S: Kranjccevicha"
na zagrebacckoj Pessccenici
(dvije minuta Ivanichgradskom od tramvaja prema sjeveru)
u 19 h
otvaranje samostalne izlozzbe stripa i ilustracija
Tihomira Tikulina - Tice
Izlozzba ostaje otvorena do pojmanemam,
dva tjedna iza, valjda.
sadržaj
|
2.
|
CRTANI
ROMANI ŠOU 2001
|
crš
|
međunarodni festival stripa
"Crtani romani šou" 2001.
Program
22.11.2001. Četvrtak
18:00 h - otvorenje festivala i otvorenje izložbe "Made
in cro 4" (galerija PU)
19:00 h - promocija strip fanzina "Endem" (MM dvorana)
20:00 h - predavanje o strip scenariju - Darko Macan (MM
dvorana)
21:00 h - filmska projekcija "Mistery men" (MM dvorana)
23.11.2001. Petak
17:00 h - promocija strip albuma "Komarac" - Štef Bartolić
i Darko Macan (MM dvorana)
18:00 h - promocija izdanja izdavačke kuće Egmont (MM dvorana)
19:00 h - predavanje o strip crtežu - Štef Bartolić (MM
dvorana)
20:00 h - otvorenje izložbe festivalskog gosta Angela Stana
(galerija SC)
21:00 h - projekcija filma "Super special" (MM dvorana)
24.11.2001. Subota
16:00 h - promocija albuma Dubravka Matakovića (MM dvorana)
17:00 h - promocija izdanja izdavačkih kuće Strip agent
i Book Globe (MM dvorana)
18:00 h - otvorenje natječajne izložbe (predvorje MM dvorane)
19:00 h - predavanje o strip uredništvu - Tihomir Tikulin
(MM dvorana)
20:00 h - predavanje festivalskog gosta Angela Stana (MM
dvorana)
21:00 h - projekcija filma "Della morte e dell' amore"
(MM dvorana)
25.11.2001. Nedjelja
15:00 h - filmska projekcija "X-men" (MM dvorana)
17:00 h - otvorenje izložbe "Bruh" (Galerija PU)
18:00 h - promocija albuma Danijela Žeželja (MM dvorana)
19:00 h - promocija strip časopisa "Bruh" (MM dvorana)
20:00 h - dodjela nagrada i zatvorenje festivala (MM dvorana)
(ovo bi trebalo biti gotovo do 22:00 h)
"Crtani romani šou" se održava u prostorijama Studentskog
centra, Savska 25, Zagreb. U predvorju kina će se svaki održavati
sajam stripova na kojem će posjetitelji moći kupovati i razmjenjivati
stripove što rabljene što nove.
Ulaz na sva festivalska događanja je BESPLATAN!
sadržaj
|
3.
|
STRIPBUREK
2
|
StripCore
|
STRIPBUREK
Comics from the Other
Europe (strip iz drugačije Evrope)
Format: B5
Obim: 216 str. + Yoghurt (poster)
Cena: 2.000 SIT
Godine 1996 je uredništvo jedine
slovenačke strip revije Stripburger izdalo prvu antološku zbirku
strip autora i autorki iz Istočne i Srednje Evrope. Projekat je
bio pionirski i prvi te vrste u svetu. Veoma teško je bilo naći
autore iz država iza bivše gvozdene zavese, tako da su u tom izdanju
prevladali, kako po kvalitetu tako i po kvanitetu, stripovi sa
područja bivše Jugoslavije i veoma zanimljiva selekcija stripova
iz Češke. Nakon pet godina i mnogih medjunarodnih iskustava, smo
se u Stripburgeru odlučili, da ponovno pročešljamo geografsko
područje od Baltika do Albanije, pogotovo, što se u međuvremenu
dosta stvari promenilo na području stripa te imamo mogućnosti
pristupa široj javnosti. Cilj tog zahtevnog projekta nije samo
sakupiti dela strip stvaralaca sa tog područja i objaviti ih u
zajedničkoj publikaciji, već i da podstakne komunikaciju među
autorima, izdavačima i organizacijama te predstavi to strip stvaralaštvo,
tamo gde se retko sreću dela autora iz "drugačije" Evrope.
Zbog činjenice, da je u većini predstavljenih država strip kultura
nezrela i slaba u poređenju sa inostranom, specifičnost Stripburgerove
antologije na engleskom jeziku Stripburek - Comics from the Other
Europe, je grafička raznolikost i originalnost te tematsko šarenilo.
Autori pripovedaju autobiografske, socijalno angažovane, surealistične
i poetske priče, koje su u velikoj meri začinjene satiričnim notama.
Pored u Stripburgerovim izdanjima objavljivanih autora (Zograf,
Žeželj, Baranko, Guljašević, Krstić, Feniks, Wostok, Mr. Stocca,
Mihajlović…), su u ovom izdanju prvi put predstavljeni rumunski
autor Roman Tolici, bugarski Vova, estonski Veiko Tammjarv, veterana
ruskog stripa Ascold Akishin i veći broj poljskih (Tomaszewski,
Fras, Kaluszka, Misiak…) i čeških talenata (Prokupek, Kakalik,
Wladimir, Čech, Markvartova…). Novina je priča prispela od jedinog
albanskog strip autora Shpend Bengu. Najveći broj autora se odazvao
iz Srbije, među kojim su nova otkrića Vladimir Kuzmanov, Vladan
Nikolić, Wuk i Kiza. Hrvatsku ovog puta zastupaju pre svega autorke
(Armanini, Gašparić, Guljašević, Klakočar), dok mušku čast brani
anarhoidni Emil Jurcan. Raduje učešće brojnih mladih slovenačkih
autora i autorki (Koco, Saša Kerkoš, Olmo Omerzu, Andreja Kladnik,
Ivan Mitrevski, Janja Gedrih), su se uz bok sa iskusnijim (Klemenčič,
Lavrič, Štrakl, Kociper, Horjak, Lavrenčič, Lunaček), dokazali
zrelim autorskim izrazom. Specijalna gošća antologije stripova
iz drugačije Evrope je kazakhstanska autorika Dilka s pričom o
angelu.
Strip zbirka zaslužuje poseban prostor na knjižnim policama i
zbog autorskog eseja o istočnoj i srednjeevropskoj strip sceni
ispod pera priznatog hrvatskog scenariste, crtača i esejiste Darka
Macana. Knjiga sadrži kontakt adrese autora, revija, fenzina i
festiva te adrese internet stranica s dodatnim tekstovima o stanju
strip kulture u pojedinačnim državama. Posledica ogromnog odziva
na projekat Stripburek (na poziv se odazvalo preko 150 autora)
je posebni prilog u obliku plakata pod imenom Yoghurt, na kojem
su adrese i isečci iz stripova ostalih autora učesnika. Fragmente
Stripbureka možete pogledati na web stranici www.ljudmila.org/stripcore/burek2/.
Pošto je ovo projekat šireg značaja, mi smo u uredništvu pripremili
putujuću izložbu sa odgovarajućim programom. Prva postavka u smanjenom
obsegu će biti u Ljubljani. Otvaranje izložbe originalnih
strip tablu autora objavljenih u Stripbureku će biti u utorak,
27. novembra u 21. čas u prostorijama KUD France Prešeren.
Izložba će biti otvorena do 11. decembra 2001, svaki dan od 11.
do 01. časova. Gosti projekta će biti: Shpend Bengu, jedini
albanski strip autor, bivši dekan i profesor na Akedemiji likovnih
umetnosti u Tirani, Tomaš Prokupek, strip stvaralac iz
Češke i urednik revije Aargh!, Aleksandar Zograf, strip
autor, publicist i vođa strip radionice Kuhinja te Darko Macan,
strip autor, scenarista i publicista. Autori će u sredu, 28.
nov. od 11. do 20. časova te u četvrtak, 29. nov. od 11.
do 15. časova voditi strip radionicu u prostorijama
kluba SOT241/2 u Metelkova mestu (info i prijave: 01 4344094),
u četvrtak, 29. nov. i učestvovati u razgovoru na temu
Paralele u Istočnoevropskom stripu, koji će početi od 18.
časova u Mestni knjižnici Otona Župančiča - Središče za mlade
v Ljubljani. Pozvani ste na strip party, koji će biti
u sredu, 28. nov. od 21. časova u Menzi pri Koritu (Metelkova
mesto). Program sadrži izbor animiranih filmova, štand sa
inostranim strip izdanjima, DJ i VJ program grupe CODE.EP (DJ
Nu i VJ Nashii).
Novinare zainteresovane za intervjue sa gostima, molimo, da nam
se jave.
Posebno se zahvaljujemo:
- Tekstopiscima, koji su dali bazično gradivo za Macanov tekst:
Vladimiru Nedialkovu iz Bugarske, Tomašu Prokupku iz Češke, Mari
Laaniste iz Estonije, Ivanki Apostolovi i Zlatku Krstevskem iz
Makedonije te Zlatku Milenkoviću iz Jugoslavije. Njihove eseje
možete naći na Stripburekovoj internet stranici (http://www.ljudmila.org/stripcore/burek2/)
- grupi Triceps iz Budimpešte,
- University of Arts and design Praha
- Slovačkom i Češkom Veleposlanstvu u Ljubljani
- SCCA centrom
- Iliji Kitupu
Sufinansijeri projekta: Ministarstvo za kulturo RS, Zavod SCCA
- program Cultural Link, MOL - Oddelek za kulturo, ŠOU v Ljubljani
Producent i izdavač: Stripburger/Forum Ljubljana
sadržaj
|
4.
|
MARKETPRINT
NEWS
|
Marketprint
|
-KOMANČA 7
Sredinom oktobra je izašao i sedmi album serijala Komanča,
pod nazivom ĐAVOLJI PRST. Kao i kod prethodnih albuma scenario
je uradio Greg, dok je za crtež zadužen legendarni Hermann
Hupen.
-BERNARD PRINS 3
Ovih dana je iz štampe izašao i treći album iz serijala Bernard
Prins. Naziv epizode je BEKSTVO IZ SUONG BAJA. Scenario je
uradio Greg, dok je za crtež zadužen Hermann Hupen.
Kao i svi prethodni albumi i ova dva se mogu naći u sledećim knjižarama:
Striparnica
ALAN FORD
Blok 24, Novi Beograd
Tel.: 011/134-758
mimim@EUnet.yu
www.alanford.co.yu
|
STUBOVI
KULTURE
Trg Republike 5
11000 BEOGRAD
|
BEOPOLIS
Makedonska 22
Hol doma omladine
11000 BEOGRAD
|
PLATO
Akademski plato br.1
11000 BEOGRAD
Info@plato.co.yu
www.plato.co.yu
|
PAPIRUS
Terazije 12
11000 Beograd |
SOLARIS
Sutjeska 2
21000 NOVI SAD |
Podsećamo da smo omogućili prodaju
svih naših izdanja u Sloveniji gde za sve narudžbine treba
da se obratite Katerini Mirović na telefone redakcije
Stripburgera ili na mobilni 031/401-556 (između 11,00 i
20,00 časova). Vaše narudžbine će biti isporučene najdalje za
dve nedelje.
Svi kupci iz Bosne i Hercegovine treba da se jave našem
predstavništvu u Banja Luci na sledeću adresu: Miljević
Aleksandar, Ravnogorska 9, 78000 Banja Luka; Telefonski
broj: 051/349-088
Kupci iz Hrvatske treba da se obrate našem saradniku u
Zagrebu na sledećoj adresi: Bernard Radovčić, Brane
Busića 14, 10020 Zagreb. Telefon kod kuće: 01/66-36-680. Email:
bradovcic@hotmail.com
-STRIPOTEKA 963
U 963, novembarskom, broju Stripoteke našim čitaocima smo predstavili
sledeće stripove:
-Lutka od slonovače, "Divlje noći", crta i piše: Franz
-Torpedo, "Nova godina, nova smrt", scenario: E. S. Abuli,
crtež: J. Bernet
-"Delirijum apsurda", autori: Tha i Tp. Bigart
-Hogar strašni, autor: Dik Browne
-Džoe BAR Tim, autor: Christian Debarre
-KONAN 16
U novembarskom broju edicije Konan smo objavili kompletnu
priču pod nazivom "Zvezda Tamazua" koju je po scenariju
Larry Yakata nacrtao Pablo Marcos. U ovom broju
je objavljeno i šesto poglavlje epizode "Kći božanskog kralja"
pod nazivom "Užas u jami". Cena ovog broja je 65 dinara.
sadržaj
|
5.
|
DOKTOR
MEBIJUS I MISTER ŽIR
|
Aleksandar
Manić
|
Na sasvim ccudan naccin Zzan Zziro je uspostavio odnos izmedju
Zzira i Mebijusa, dva lica i dva mentalna sveta istog umetnika.
Izvanredan crtacc heterogenog i ekspresivnog stila, on je istovremeno
stvarao svetove poruccnika Bluberija, Majora Grubera, Arzaka i
Dzona Difula. Uprkos razliccitosti stila, njegov grafizam je prepoznatljiv
u toj meri da se on smatra za jednog od najvazznijih stvaraoca
slika 20. veka. Njegov uticaj se vidi u stripu, crtanom i igranom
filmu, ilustraciji, publicitetu, modi, video igrama i u svim svetovima
koji che tek dochi.
Izlozzba 180 originalnih tabli stripova i ilustracija priredjena
u opsstini pariskog predgradja Monruzza, svedocci nam o neverovatnim
svetovima legendarnog francuskog strip majstora. Okosnicu izlozzbe
saccinjava serija crtezza posvechena futuristicckoj viziji zgrade
opsstine Monruzz, inacce umetnikovog susedstva i table iz "Sra",
najnovijeg albuma u serijalu Edena. Ilustracije Monruzza odlikuje
duhoviti pristup i jasnocha stila, dok je "Sra", zagonetniji album,
zaccinjen poezijom koja je odlikovala poccetak serijala i misticcnim
razmissljanjima zrelih godina. Ezotericcna iskustva nagnala su
Mebijusa da nacrta "40 dana u pustinji", fascinantan album magijskog
znaccaja, u kome se njegov unutrassnji svet messa sa snovima,
odvodechi barokni crtezz na ivicu nadrealizma.
Crtezzima i serigrafijama iz Starvoccera, pridruzzujuju se ilustracije
za Koeljovu knjigu "Alhemiccar" i Danteovu "Bozzanstvenu komediju".
Dvadesetak Zzirovih tabli poruccnika Bluberija izdvajaju se iz
Mebijusovog oniricckog sveta samo na prvi pogled. Pazzljivijim
posmatranjem vidi se u kojoj meri se dva naizgled razliccita sveta
prozzimaju. Sliku o majstoru dopunjavaju vitrine u kojima su izlozzeni
njegovi blokovi i svessccice prepune krokija, crtezza, analiza
i razradjenih ideja.
Mebijusova oktobarska izlozzba u Monruzzu, scenografski skromnija
nego prosslogodissnja angulemska ccarolija, prikazuje na vrlo
lep naccin u ccemu je tajna velikog strip majstora. Prozori i
vrata su uvek poluotvoreni, a u daljini uvek ima nekog, ccime
se gledaocu sugerissu drugi svetovi i dogadjaji. U Mebijusovom
crtezzu, ccak i prostor izmedju linaja nosi peccat Mebijusa.
sadržaj
|
6.
|
VANZEMALJCI
IZ PODSVESTI
|
Ilija
Bakić
|
STRIP
VANZEMALJCI IZ PODSVESTI
U galeriji junaka italijanskog strip scenariste Serđa Bonelija
za "zonu sumraka" zadužen je Dilan Dog, istraživač
natprirodnih pojava
U galeriji junaka Serđa Bonelija,
italijanskog izdavača i strip scenariste, za "zonu sumraka"
zadužena su dva momka: Marti Misterija, detektiv nemogućeg, i
Dilan Dog, istraživač natprirodnih pojava. Ovog potonjeg stvorio
je 1986. Ticiano Sklavi kao crnokosog Londonca, neobavezno, ali
elegantno odevenog u crni sako, crvenu košulju, farmerice i "spenserice".
Njegov prvobitni crtač je bio Klaudio Vila.
Dilan je bivši policajac-bobi koji se, što svojevoljno - što sticajem
okolnosti, (pre)često susretao s mračnim tajnama psihe, sumanutim
ubicama, monstrumima, vampirima, bukodlacima, zombijima, vanzemaljcima...
tako da je, konačno, napustio službu i posvetio se nesigurnom
privatnom biznisu istraživača/detektiva, u čemu mu pomaže i odmaže
Gručo Marks (jedan od braće iz crno-belih komedija).
U stotinak epizoda Dilan uspeva da razreši ili tek nasluti mnoge
tajne, usput zavodeći svoje klijentkinje, svirajući klarinet i
slažući maketu starog jedrenjaka, trpeći uvrnute Gručove viceve.
Često su njegovi slučajevi revije nasilja, krvi i prosutih utroba,
ali ima i onih punih skrivene jeze na mračnim, bizarnim mestima.
Kvalitet priča varira - od intrigantnih do predvidivo rutinskih,
ali serijal uspeva da izgradi i održi prepoznatljivu atmosferu
koja ga je ustoličila kao jedan od uspešnijih proizvoda Bonelijeve
agencije.
Od 1987. g. Dilan Dog je objavljivan kod nas u izdanju novosadskog
"Dnevnika", da bi u inflacionim godinama nestao zajedno
sa ostalim stripovima. Nakon nekoliko kratkotrajnih pokušaja da
se na kioske ponovo startuje od prvog broja, ovog puta u izdanju
"Edicije Vanini". U "Užasu beskonačnosti"
Dilan Dog pokušava da pomogne Vitliju Dejvisu u susretu sa vanzemaljcima
koje niko drugi ne vidi. Nakon psihijatrijskog tretmana otkrivaju
se mračne tajne Vitlijevog detinjstva ali i potvrđuje postojanje
vanzemaljaca. Dilan se, na kraju, pita ne nalazi li se beskrajni
svemir iz koga dolaze leteći tanjiri u umovima svih nas.
"Edicija Vanini" ekspozitura je Serđa Bonelija, matične
kuće Dilan Doga, objavljuje i avanture Martija Misterije, Mr Noa
i Zagora. Predviđeno je da se novi doživljaji Dilan Doga pojavljuju
svakog četvrtog u mesecu u sveskama sa tvrdim koricama i na kvalitetnom
papiru.
Objavljeno: "Dnevnik", Novi Sad, 12.10.2001.godine.
sadržaj
|
7.
|
MARKETING
|
Srđan
Aćimović
achim@bitsyu.net
|
Naizgled, stvari izgledaju jednostavno: imamo robu, razmenimo
je za novac, ovaj opet za drugu vrstu robe, i time se krug zatvara.
Kod intelektualne svojine, ili, da tako kažemo, intelektualne,
robe, ne sledi sve logiku, a pogotovo ne onaj deo koji kaže da
su najkvalitetniji proizvodi najtraženiji. Tako, na primer, imamo
strip. Izdavši ga i prodavši, trebalo bi da dobijemo zasluženi
profit. Zbog mnogih uticaja koje je teško objasniti, stvari ne
idu ovim tokom ne samo kod nas, već ni u Francuskoj, Americi ili
Španiji. Strip postaje slabo tražena roba i mnoga izdanja ne mogu
ekonomski opravdati svoje postojanje, tj. Ostvariti profit. Tu
na scenu stupaju firme druge vrste, profitabilne, koje su voljne
da kupe reklamni prostor i tako ubiju dve muve jednim udarcem.
Privatne televizije sav svoj profit izvlače iz prodaje reklamnog
prostora (ako ne računamo, na primer, organizovanje nagradnih
igara, ali i ono je najčešće pod striktnom kontrolom neke državne
organizacije). Štampa, opet, nije tako moćan medij kao televizija,
pa štampanim izdanjima reklame tek pokrivaju deo budžeta. Nas
čitaoce reklame umeju propisno da iznerviraju, mada se mora (i
preko volje) priznati da malo reklame nikome ne škodi, naravno
umereno i ukusno izvedeno. Tako, na primer, imamo:
1. Reklamu koja preseca
našu omiljenu seriju. Serije, pogotovo humorističke, u stvari
su pravljene po šablonu koji treba za obezbedi gladak prekid,
ponekad čak i dobrodošao od strane gledaoca koji mora da sabere
utiske, osveži se, napravi sendvič. Sa ili bez onog poznatog:
"We'll be back after these messages", ove serije uglavnom
imaju početnu i završnu scenu odvojene od ostatka blokom reklama,
kao i, na primer, još jedan blok reklama ubačen na uobičajenom
mestu. Gledalac se tako navikne na određeni tempo, i prestane
da mu smeta. Prekidanje filmova je, opet, za filmofile neoprostivo
(s čim se uglavnom slažem) dok mnogima uglavnom ne smeta, ako
nije prečesto.
2. Na web-stranici našeg omiljenog on-line stripa javlja se
rotirajuća reklama koja mnoge korisnike izluđuje. Iskreno, ne
vidim zašto. Jer toj sličici ili jednostavnoj animaciji obično
ne treba dugo da se učita, a doslovno je jedino što finansijski
spašava naš omiljeni sajt od propasti.
3. Za unutrašnjoj korici našeg omiljenog strip-magazina umesto
Hogara ove nedelje šepuri se reklama za preparat za jačanje
mišića ili za naki drugi magazin. Krajem osamdesetih ovo je
kod nas bila praksa, dok ovih dana nije... verovatno zbog toga
što u uredništvima časopisa ovaj put sede ljudi motivisani pre
svega ljubavlju prema stripu.
Ovo su primeri pre
svega pozitivnog, produktivnog (ili barem podnošljivog) korišćenja
prodaje reklamnog prostora, i nerviranje zbog njih može se samo
protumačiti kao konformizam bez osećaja za realnost (u kojoj uglavnom
ništa nije besplatno), ali kad se počne preterivati, kad se stvar
otme kontroti, kad urednici izgube svako poštovanje prema čitaocu,
javlja se sledeće:
1. Serija se prekida
tamo gde je predviđeno, kao i tamo gde nije. Tako reklama uskače
u sred scene, kvareći njen smisao, film biva prekidan na svakih
pet minuta (poznajem ljude koji su merili štopericom) i, osim
što se vreme trajanja emisije rastegne na duplo, samo gledanje
postane nepodnošljivo. Ko se od nas nije iznervirao zbog uzastopnog,
drskog prekidanja "Simpsonovih" predugačkim kič-reklamama?
(Ako se dobro sećam, ta praksa se kod nas prvi put pojavila,
doneta iz inostranstva, za vreme emitovanja tada izuzetno popularne
serije "Bolji život"... do tada su reklame bile striktno
namenjene emitovanju između emisija.)
2. Učitavanje nekih stranica rezultuje automatskim startovanjem
drugih, nezanimljivih, reklamno-orijentisanih stranica koje
propisno iznerviraju kada moramo da posetimo više stranica na
nekom sajtu, a svaka od njih povlači gore opisanu reakciju.
Vrhunac bezobrazluka su reklamne stranice koje se ne daju zatvoriti
sve dok ne prelistamo njihov sadržaj.
3. Strip-izdanja, da pomenem samo najočigledniji primer: američke
strip-sveske, postaju zakrčena reklamama koje se nalaze na svakih
pet do šest stranica, kvareći dinamiku stripa, čitljivost, pa
i kolekcionarsku vrednost.
Da se razumemo: tu
se više ne radi o profitu, o zaradi, o zatvaranju ekonomskor kruga;
radi se samo o pohlepi, praćenoj gotovo smejanjem u lice konzumentu,
koji bi trebao da proguta sve uvrede samo zbog sadržaja koji,
ovako predstavljen, ume i da izgubi svoju vrednost. Nažalost,
zbog slabog izbora koji nam je ponuđen, ova taktika pali: čitamo
i nerviramo se, škrgućemo zubima i pamtimo reklamu u najnegativnijem
svetlu. Ali poznati marketinški zakon veli da je bolja reklama
koju mrze, nego ona koju ne primećuju.
sadržaj
|
8.
|
PARISKI
SPLEEN (13)
|
Franc
bvlazic@EUnet.yu
|
OTPOR PRITISKU, OTPORASI
Trenutni skandal koji potresa suboticku
javnost, onaj, vezan za inkriminisanu strip tablu u kojoj je podvrgnut
podsmehu patrijarhov lik i, kroza nj, sam hriscanski nauk, recito
govori o percepciji nevoljnih junaka (crkve i vere), u delu naseg
gradjanstva. Nakon poraznog odnosa crkve, ili pojedinih crkvenih
glavara, prema minulim ratnim dogadjajima te nerazjasnjenoj prirodi
odnosa SPC sa prethodnom vlasti, jedna laka poruga ideala "simfonije"
(predpostavljenog, "skladnog" suvladanja izmedju crkvene i svetovne
vlasti u drzavnim pitanjima u doba feudalizma - no, sta bi o tome
imali reci blazenopocivsi Bogumili), od strane marginalnog strip
casopisa, u dalekom gradu na severu Backe, preti da preraste u
" veliku " aferu i ne manji skandal. Rekli bismo, mozda i s pravom.
Demokratija, to je znano, predpostavlja dijalog i bit parlamentarizma
jeste u suceljavanju oprecnih shvatanja. "Bez slobode da se kudi
ne moze biti istinite pohvale": ovo Bomarseovo shvatanje slobode
govora stoji, svakog dana, odstampano u zaglavlju pariskog "Figaroa".
Zaista; osnovni preduslov za izgradnju slobodnog drustva jeste
slobodna javna rec. U okviru takve slobode nalazi se i sloboda
izrazavanja pokuda kao i sloboda ismevanja. Ironija, po sebi,
jeste blagotvorna; oduvek je bila odlika jakih duhova. Na koncu,
ne valja se ni plasiti smeha. Ne moze biti slobode ni bez slobode
ismevanja; groteska ili satira, kao vrste komike, delovi su stvarnosti
koliko i blasfemija, kojom se povremeno sluze kao izrazom otvorenog
protesta protivu (moguceg) krivotvorenja osnovnih obelezja jedne
ideje, ili, u slucaju koji nas zanima, jedne institucije (moguce
naravoucenije: nije zgoreg da oni koji sve druge, hriscanske zajednice
u Srbiji, zigosu kao sektaske, osete na vlastitoj kozi kako to
izgleda biti prozvan).
Dakle, nije toliko bitno zgranuti se pred manje ili vise uspelom
sagacenju sa likom jednog velikodostojnika (sta li sve ne rade
sa papom na Zapadu), koliko zamisliti se pred upitnoscu takvog
segacenja. Sledstveno, ne bi bila toliko "strasna" blasfemija
po sebi, koliko moguce zatvaranje ociju pred njenim uzrocima.
Svaka etablirana vrednost podlozna je kvalitativnom preispitivanju.
Tim bolje, ukoliko je to radjeno sa umecem kakvo je pokazao mladi
suboticki crtac.
Jer njegovo britko pero je ne manje vesto pri crtanju i komponovanju
koliko je to pri pisanju. U redu. Stvar je bila na ivici neukusnog.
Ali, moze li s provokacijom uopste biti drugacije? Tabla, radjena
u duhu Sulcovih ili Stanojevicevih likovnih obrazaca, predstavlja
uprosceni lik svestenikov i glas off koji mu se obraca poput novinar
intervjuisanoj osobi na tv ekranu. I to nekoliko britkih pitanja
o savremenoj socijalnoj i drustvenoj stvarnosti u Srbiji, likovno
besprekorno predocenih, u duhu groteske, kao i nemusti i nevoljni
odgovori svestenikovi, bilo je dovoljno da podigne buru negodovanja
u jednoj varosi, zigose autora i iz temelja potrese razloge postojanja
omladinskog pokreta "Otpor". Eh, kud se dede demokratska svest
sredine koja naprosto kipti od "slobodarskih tradicija"?
I zato: otpor pritisku, otporasi. Stanite uz mladjeg kolegu, mi
danas gradimo sebe svesnu Srbiju i vise ne trpimo lazi. Ne dajte
se slomiti sada, kada smo slobodni. Glavu gore. Decko je bio bezobrazan.
Ako. Sve ono sto nam je radjeno u poslednjih trinaest godina ni
izdaleka se ne bi dalo svesti pod tako bezopasnu rec.
Nego, bi li autor bio rad da pokloni original?
sadržaj
|
9.
|
JUŽNJAČKA
UTEHA No 35.
|
Marko
Stojanović
misto83@ptt.yu
|
KREATURE I CENZURE
Mogao bi da pisem u ovom clanku
o Comic code-u i kako je nastao, i kako su Americki strip izdavaci
sami sebe cenzurisali da bi predupredili eventualnu cenzuru socijalne
sredine. Mogao bih da pisem koliko je smesan bio taj Comic code,
i o tome kako autorima niposto nije bilo smesno kreativno ogranicavanje
koje su morali da podnose i kojem su morali da robuju toliko dugo.
Mogao bih da pricam o krstaskom ratu Frenka Milera protiv svakog
pomena cenzure u stripu (i hocu, samo ne sada), i o tome koliku
je prasinu podigao skorasnji potez Marvela kojim je svoje stripove
lisio oznake Comic code authority, mogao bih… Ali necu.
Necu, zato sto mi je namera da se ovde pozabavim mladim autorom,
njegovim stripom i burom koji je ovaj izazvao u javnosti. Da nesto
bude odmah jasno, pomenuti strip ne nalazim toliko skandaloznim
koliko ga smatram neukusnim. Poenta onakvog sprdanja sa covekom
koji to nicim ne zasluzuje i sa institucijom koju predstavlja
mi izmice, i pored najbolje volje da je pronadjem. Medjutim, kao
sto vec rekoh, stvar je u ukusu, a jos su Stari Rimljani znali
da o ukusima ne treba raspravljati. Pa o cemu onda? O reakciji
javnosti. O drvlju i kamenju koje je poletelo ka mladom autoru
stripa i ka listu koji je njegov strip objavio. O osudama koje
su pljustale od "pozvanih i nepozvanih", o okretanju ledja Otporasa,
o uniformnosti primedbi prozivaca i pozivima na linc. Izgleda
da su svi iz ovog naseg malog strip plemena zgrozeni primedbama.
Nazivaju to cenzurom, a ja se sa njima ne slazem.
Mladi autor (cuj mene, mladi! A ja sam mnogo star…) je imao potpunu
slobodu u izboru tematike kojom ce se baviti, svog pristupa istoj,
tehnike koju ce upotrebiti (ako pricamo o momkovom crtezu, on
predstavlja sasvim prihvatljivu stilizaciju i tu nema mesta primedbama).
Njemu je omogucena apsolutna sloboda u procesu rada na stripu,
data mu je sansa da nesto kaze, i da putem objavljivanja to kaze
javnosti. Javnosti se to nije dopalo. Javnost je to stavila na
znaje autoru i ljudima oko njega mozda ne na najbolji nacin, ali
na jedini nacin na koji to javnost zna. Svako ko objavljuje mora
da izdrzi sud javnosti, jer to je njegova publika. Treba li kriviti
ljude, pa makar oni bili i politicari, zato sto su reagovali kako
su reagovali jer im je ukus bio povredjen? Ili treba reci kako
su uskih shvatanja, nazadni, optereceni nazadnom zaostavstinom
prethodnog rezima? Ja ne mislim tako. Nisam za cenzuru, ali nisam
ni protiv toga da autorovo delo izdrzi sud javnosti - ponekad,
samo ponekad stvari u umetnosti nisu cisto estetske. I ponekad,
samo ponekad (jer ja se zaista ne secam da je u skorije vreme
neki strip bio izlozen ovolikim i ovakvim kritikama sredine) javnost
smatra da ima prava da se umesa i kritikuje.
I da zavrsim: Sustina stvari je da svaki umetnik ima puno pravo
da svojim delom kaze sta zeli (inace, cemu umetnost?), ali za
uzvrat mora biti spreman da primaoci tog njegovog dela mogu da
njemu kazu sve sto zele o njegovom delu. Sloboda funkcionise u
oba smera, zar ne?
sadržaj
|
10.
|
QMOVA KOLUMNA
(84)
|
Bojan
M. Đukić
bonjy@comicartist.com
|
OČIGLEDNOST I PRIVID
TEK JE PROŠLO nešto
malo više od dva sata od kako sam sa TV-a saznao da je Nju Jork
po drugi put pretrpeo katastrofu, na dan više od dva meseca od
kako je američki metropolis napadnut uz prestonicu (Vašington)
najveće - i jedine - supersile.
Ovog puta - kažu proverene informacije - NIJE u pitanju planiran
i izveden napad. Jednostavno, džinovski er-bas Ameriken Erlajnza
je uzleteo prema Santo Domingu u Dominikanskoj Republici, 4 minuta
po uzletanju izgubljen je svaki radio-kontakt i ubrzo potom 246
putnika i 9 članova posade našlo je smrt srušivši se u gusto naseljeno
predgrađe Kuins (Queens), nedaleko od aerodroma Dž.F. Kenedi,
a prekoputa ostrva Menhetn.
Ne zna se koliko je ljudi stradalo na zemlji nakon rušenja letilice,
za koju očevici tvrde da je prvo izgubila jedan od svoja dva mlazna
motora, da bi se odmah zatim i sama obrušila na naselje u kojem
obitavaju obični građani - poštari, policajci, vatrogasci... mnogi
od kojih su pre dva meseca i jedan dan učestvovali (i gubili živote)
u nastojanjima da se nešto učini na 'nultom tlu' (ground zero)
strahote koja je zbrisala dva nebodera i na hiljade života.
Bi mi žao što prilikom svoje redovne posete nedavno mojoj striparnici
COMIC SHOWCASE (kada jedamput mesečno 'obiđem parohiju' i pokupim
stripove i ostala izdanja koja pratim) nisam pazario i MARVELov
magazin HEROES. Nisam ni predpostavljao da će ovako nesto da se
desi (ponovi..?), barem ne tako brzo... Nisam ni hteo da pridonosim
tom brzopoteznom nastojanju da se iskoristi emotivni naboj za
prikupljanje dobrovoljnih priloga za postradale u urbanoj kataklizmi.
Kao i većina od Zlatka intervjuisanih za SVesti, nisam rad da
podržavam akcije u stripu tipa 'Stop AIDS', prenemaganja povodom
problema sa drogom i svim ostalim što vuče na nabacivanje veće
'specifične težine' stripu nego što mu priliči. Kao, strip zna
da bude 'angažovan', 'aktuelan', 'u dosluhu sa tekućom stvarnošću'
i šta sve ne. Za to nije potrebno na brzu brzinu okupiti 'izvikana'
imena da preko noći zgotove tablu ili ilustraciju tematski povezanu
sa tragedijom, sa super-herojima koji plaču nad ruševinama ili
mrtvima, koji pomažu vatrogascima i policiji ili jednostavno mašu
napadno američkom zastavom. Dovoljna je i nenamerna slučajnost
da strip nehotice prati 'realni život' kao u slučaju par meseci
ranije napisane, nacrtane, obojene i titlovane epizode DC-ovih
SUPERMENOVIH AVANTURA (Adventures of Superman - scenario Joe Casey/Džo
Kejsi, crtež Mike Wieringo/MajkUiringo) - znači, PRE tragedije
od 11. septembra 2001.godine. U dotičnoj epizodi broj 596 koja
je izašla na tržište 12. septembra, prikazan je teroristički napad
na dva nebodera-blizanca koja su krasila imaginaran Supermenov
grad Metropolis!
Dokle bi nas odvelo nabrajanje svih mogućih podudarnosti ili 'dalekih
sličnosti' u drugim stripovima ili filmovima ('Kolateralna Šteta'
sa Švorcenegerom koji je do daljnjeg 'bunkerisan', kao i foršpan
za 'Spajdermena' u kome vrlo očigledno figuriraju sada više nepostojeće
njujorške zgrade-bliznakinje Svetskog trgovinskog centra, ili
nedavno povučen iz distribucije Travoltin film sa Hju 'Uolverin'
Džekmenom i Hejl 'Storm' Beri - "Lozinka 'Sabljarka' "/Password
Swordfish i td.).
Mislim da bi mi sada značilo da kao neki suvenir imam taj strip-magazin
HEROJI, zapravo časopis-kolekciju ilustracija trenutno najpoznatijih
crtača stripova koji su na sebi svojstven način brzometno odreagovali
na američku tragediju sa svetskim posledicama.
Uveren sam da Steranko nije ostareli, zaboravljeni i (polu)izlapeli
desničar, 'bivši velikan' koji je svojim besnim otvorenim pismom-reakcijom
na određene moderne trendove u stripu hteo da privuče pažnju na
sebe i na neki način 'uzburka već uzavrelu javnost'. Slažem se
sa mišljenjem izrečenim prošle sedmice da je moj skromni čin prevođenja
dotičnog otvorenog pisma na određeni način slaganje sa izrečenim
stavovima, osudama i pozivima na akciju. Evo zašto: stripovi su
i u svom najčednijem obliku pošteđenom senzacionalizma, težnje
za angažovanošću i sl. u neka ranije vremena bivali prozivani
od stručnjaka, 'stručnjaka' i svakojakih dušebrižnika i optuživani
da podrivaju, indoktriniraju, propagiraju, navode na ovo ili ono
i šta sve ne. Legendarne su bile televizijski direktno prenošene
sednice pod-komiteta Senata, tzv. Kefauverove Komisije, koje su
polovinom pedesetih godina u američkoj javnosti stvorile nezamislivu
plimu anti-stripovske histerije, od slobodoumnih kreatora, urednika
i izdavača monstrume, a od psihijatra Frederika Uertema i armije
prosvetnih radnika, brižnih roditelja, psihologa, vaspitača i
td. i sl. heroje.
Senzacionalizam takve vrste nije potreban stripu, ni u formi prepričane
televizijom inspirisane harange protiv njega, niti u vidu bombastično
najavljenog serijala scenariste Elisa, olovkarke Konerove i tušera
Palmiotija. Ne, ne plašim se da može doći vreme da strip 'opet
zabranjuju' i kreativno štroje. Ali najčvršće verujem da je moguće
da bude - ignorisan, do saterivanja u još irelevantniji geto alternative,
kontra-kulture, bizarnosti i trivijalnosti. Tu mu neće biti od
pomoći ni incestuozna fanatična privrženost najvernijih fanatika,
od kojih većinu čine bilo već aktivni stripari-profesionalci,
bilo oni koji to žarko žele da to postanu, po svaku cenu, zarad
stripa samog, kao medija.
Postavio sam nedavno pitanje da li se zapravo neko ili nešto napada
zbog toga što u stvari nije u stanju da se brani..? Ili zato što
ne ume, neće ili - ne može..?
Mislim da strip danas nema snagu, energiju niti zaleđinu da se
brani. Jedno je DC iza koga je moćni Warner Bros (iza koga je,
opet, internetski gigant AOL), drugo je MARVEL vazda na ivici
bankrotstva (to je već nekoliko godina svakodnevica za tu kompaniju),
Imidž, Dark Hors (kome sutra mogu da tek tako okrenu leđa moćni
udelitelji lukrativnih filmskih i TV licenci za adaptacije ako
iz ko zna kog razloga više ne nađu motiv za dalju saradnju) i
da ne nabrajamo sve ostale srednje i male kompanije-izdavače koji
se bore za prostor na tržištu koje sve više teži vašarskom larmanju
i galamdžijskoj luna-park atmosferi (čitaj: jeftinim sredstvima
privlačenja pažnje i još jeftinijem senzacionalizmu) da bi se
samo - opstalo.
A bila su nekad vremena kada je, uz sve negativne epitete koji
su pratili strip, kao i degradirajuća (polu)prihvaćenost ili ignorisanje
'oficijelnog kulturnog establišmenta', isti (strip, razume se)
bez problema uspevao ne samo da opstaje, već i da dostiže (pogotovo
za današnje prilike) enormne tiraže i profite za svoje izdavače.
Jeste, scenaristi i crtači su bili polu-anonimni ili nepoznati
širem pučanstvu, a njihov tretman od strane izdavača bio je ravan
polu-robovlasništvu.
Uz sve izvikane kreativne prebogate super-starove danas, strip
kao medij i tržišni faktor može samo da sanja o vremenima kao
što behu četrdesete, pedesete ili rane šezdesete godine prošlog
veka.
I što je najgrđa ironija u celoj priči, TV, kompjuteri, DVD, video
i 'igrice' ni iz daleka nisu krivac za takvo stanje.
Ako je iko krivac, onda je to izdavačko-kreativna stripovska bratija
- ili da uopštimo, strip sam po sebi. Kad hoće da bude 'angažovan',
'aktuelan', saglasan sa stvarnošću i sl. - ispada pretenciozan;
kad hoće da beži u eskapizam, fantastiku i trivijalnost ili da
povlađuje trendovima ili karikaturi od (fenovskog) tržišnog ukusa
- zna da bude realističniji nego što se nadao da može ikada da
bude.
Zato sam za nostalgiju. Ne nasilno vraćanje unazad, povlađivanje
trenutno modernom 'retro-trendu', već izvlačenje najpozitivnijih
iskustava iz nedavne bolje prošlosti koja treba usaglasiti sa
aktuelnim napretcima u tehnologiji štampe, izdavaštva, marketinga
i - tretmana stvaralaca. Nemoguće je da X-Ljude, Betmena i tolike
druge (uspešne) filmske adaptacije stripova žele da vide milioni
gledalaca širom sveta koji NIKAD nisu ni privirili unutar korica
bilo kog strip-izdanja a da sami stripovi mnogo sporije dolaze
do publike. Znam da će mnogi da mi sakrastično zamere da sam naveo
primere tzv. 'superherojskih', žanrovski usko određenih ostvarenja,
no učinio sam to namerno, bez egzempliranja evropskih ili bilo
kojih drugih žanrovskih traženja pošto je doskorašnja 'mantra'
među medijskim znalcima bila da 'nad-junačenje' ne komunicira
sa medijskim konzumentima izvan getoiziranog i specifičnog (anglo-američkog..?)
strip-obora.
Šta stvarno mislim o najavljenom serijalu o natprirodnim moćima
obdarenoj 'dromfulji-trotoarki'?
Neka je. Što da ne postoji? Valja se - ALI STRIKTNO U KONTEKSTU
PORNOGRAFSKOG STRIPA kome senzacionalizam bilo koje ili kakve
vrste uopšte nije potreban (pa ni super-herojskog tipa!) pošto
spada u produkte koji se oduvek izuzetno dobro prodaju.
Nikada nisam krio svoju sklonost posebno prema tom žanru u svakom
mediju, uključujući i strip.
Ali PORNOGRAFSKI, jasno definisan strip. Ne volim kada se zarad
senzacionalizma ili bilo kog drugog razloga pribegava nasilnim
transplantacionim zahvatima sa kratkoročnim efektom.
Seća li se iko PRINSA (Prince-a), ili (rastom, a nikako talentom)
malenog Umetnika Ranije Znanog Kao Prins? Ne pamtim inovativnijeg,
uzbudljivijeg, interesantnijeg i spektalkularnijeg pop-muzičkog
pregaoca. Svet mu je bio pod majušnim nogama, tiraži ploča astronomski,
uspeh na scenama i među ženskim svetom nemerljiv a turneje vanzemaljski
doživljaji. Onda mu je iznenada došlo iz dupenceta u glav(ic)u
da je - rob; patetično je paradirao pred javnošću sa natpisom
SLAVE markerom na obrazu, pozirao je sa robijaškom kuglom optočenom
dijamantima, zlatnim lancem i platinastim okovom vezanom za nogu,
krešteći o eksploataciji od strane Warner Bros-a, gušenju stvaralačkih
sloboda, svom talentu koji bi TEK procvetao da mu nije korporacijski
nametnutih ograničenja i šta sve ne...
... i prođe rok ugovoru, Umetnik Sada Znan Kao Rob postade slobodan,
osnova svoju disko-kuću, okupi po svom nahođenju saradnike i organizova
sve - ali SVE - što mu duša zaiska onako kako on misli da treba
i valja. I..?
Ne znam ja ništa više od vas. Malopre na TV-u videh jedan njegov
spot sa početka 90-tih. Ne pamtim kada sam čuo i video nešto VREDNO
novo. Trebalo je da nedavno održi turneju u Britaniji, ali nije
uspelo zbog nezainteresovanosti publike. Iste one koja mu je do
prekjuče padala na kolena obožavajući ga, britanski mediji su
mu prostirali crveni tepih obožavanja a Njegova Malenkost se znala
žaliti da isti nije dovoljno čist i crven. Sada pravi javne ispade
i skandale, sablažnjen što ga više niko ne prepoznaje na londonskim
trendi-mestima.
U prvoj polovini 90-tih jedan od najprodavanijih stripova svih
vremena bio je DC-ov magazin (dva izašla broja, sa naslovnjarama
koje je naslikao naš drugar Brajen Bolend) o Prinsovim fiktivnim
junačkim avanturama. Danas to izdanje čami po prašnjavim kutijama
u striparnicama i ljudima se ne može ni platiti da ga samo nose.
Da bi se išlo u izvesnu budućnost, ponekad valja biti zagledan
u iskustva prošlosti, i to malo dalje od zadnjeg pomodnog trenda
koji je doneo kratkoročne profite da bi koliko prekosutra bio
zaboravljen.
- - - - -
Pisali mi neki ljudi skoro, čudeći se zašto nisam 'ozbiljnije'
ili 'ličnije' prokomentarisao njujoršku tragediju od 11. septembra
o.g. pošto sam je već spominjao; 'nekako uzgred', rečeno mi je.
Neću da donosim sudove ili sugerišem neke 'epohalnosti', samo
ću glasno da se zapitam povodom dve stvari:
(1) OPŠTE - da li nam svima (uključujući i američki narod) premili
Gospod Bog daje neke sigale..?
Recimo, da ono što ide u krug, isto tako i stigne (na početno
mesto - moje slobodno tumačenje izreke WHAT GOES AROUND, COMES
AROUND)... Razmislite sami o implikacijama.
(2) POSEBNO - da li sam jedini kome je palo na um da je 11. septembra
njujorška tragedija nekako...
...previše dobro snimljena..? Ne bih da zalazim u bespotrebne
širine, samo prizivam u sećanje dva momenta: prvi je grupa vatrogasaca
pored svog kamiona, koja razgovara, puši... kamera ih snima na
ulici u trenutku dokolice (?!?) koju iznenada prekida grmljavina
i zvižduk nisko nadlećućeg mlaznjaka - što par sekundi kasnije
i vidimo kada kamera 'odšvenkuje' naglo ulevo i mi se osvedočavamo
prvim samoubilačkim udarom u prvi neboder Svetskog trgovinskog
centra. Pred očima celog sveta Menhetn je zagušen dimom i od tog
momenta budućnost sveta se menja inačin života više nikada neće
biti onakav kakav je do tog trenutka izgledalo da će da bude...
Sledeća sekvenca me zbunjuje još više - pogađate, to je video-kamerom
uhvaćen trenutak drugog samoubilačkog avionskog udara u drugi
neboder (dok se prvi još uvek puši i niko ne pojmi da Svetskog
trgovinskog centra uskoro više neće biti). Rakurs je donji, vidimo
odozdo nekog muškarca koji kao da stoji i čeka nekog na ulici
ili sedi na trotoaru ispred kafea, sa naočarima za sunce (da nezaboravimo,
tik ispod nebodera pored nebodera-blizanca u koji se malopre zabio
putnički avion). Vidimo i taj neboder u koji se uskoro zabija
i drugi putnički avion, dok odozdo snimani muškarac šokantno reaguje
i naglo skida naočari za sunce, gledajući uvis prema novoj eksploziji
i oblaku dima.
NE BIH DA se pravim pametan i upućeniji u neke stvari nego što
jesam (a uopšte nisam). Samo se mislim - kako to da se kamere
nameste baš tamo i tu, bez povoda i očiglednog razloga - praktično,
tek tako; kao da iščekuju da se NEŠTO desi par blokova od grupe
dokonih vatrogasaca pored svog kamiona, ili iznad pažljivo ukadriranog
muškarca u donjem rakursu, ispod još uvek celog drugog nebodera-blizanca.
'Legendarne' srpske ektremiste, vazda na televiziji pominjane
u vestima kad god se desi neka teroristički izazvana tragedija
(bombaški napadi po Londonu i drugim britanskim gradovima, u pariskom
metrou, u Atlanti, Oklahomi i opet Nju Jorku kada su muslimanski
fanatici 1993. hteli da dignu u vazduh Svetski trgovinski centar),
pa se posle bez izvinjavanja zbog tendenciozne 'omaške' navedu
pravi krivci, ovog puta niko nije pominjao.
Dojučerašnji miljenici i štićenici pokazaše najzad svoje pravo
lice i ujedoše ruku koja ih je hranila.
sadržaj
|
11.
|
KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA (95)
|
Darko
Macan
darko.macan@zg.tel.hr
|
HAHA
Iako postoje dobrohotne
šale - "iz dječjih usta" i slične - onaj pravi humor, vicevi koji
pamtimo i prepričavamo, je nužno gadan.
Bilo da je riječ o majci koja se se popela na krov, utovarivanju
dojenčadi u kamion ili šestotoj varijaciji o tome kako je netko
zguzio Muju, pravog humora nema bez patnje. Nikad se ne smijemo
tek tako, uvijek se smijemo nekome. Tuđa nesreća, zato
što je tuđa, zato što je mogla biti naša pa nije, najsmješnija
je stvar na svijetu točno onoliko koliko je tragična. Smijemo
se da ne bismo plakali.
Prvorazredni humoristi nisu veseli ljudi. Oni su barem zabrinuti,
posudim li izraz Joška Marušića iz jednog davnog eseja, a često
i kronično depresivni poput velikog Franquina, oca jednog od najbezbrižnijih
i najradosnijh stripovskih figura, šeprtlje Gastona. Čovjek kojemu
je dobro ne zbija šale. Pogledajte mladog Johna Cleesa i nemojte
mi reći da je taj gnjev glumljen, samo zato što je preusmjeren
u komediju. Humor je slamka spasa onih koji su progledali postojanje,
stali ispred crnog beskraja besmisla te, da se u njemu ne bi utopili,
uzeli kist u ruke i počeli crtati male, bijele sličice. Uzeti
im tu mogućnost - cenzurom, tabuom, prijekorom - okrutno je.
Humoristu, jedinom, ništa ne smije biti sveto. On je naša dvorska
luda kojoj je dano da govori istinu jer - bijedna - ne zna drukčije.
Humorist smije caru reći da je glup ili patrijarhu da je out
of touch, svima nam pokazati da smo ispod kože krvavi, smiješne
beštijice sami sebi prevažne. On mora reći ono što mislimo i ono
što se ne usudimo, on mora reći istinu jer nije tako strašna kada
se čuje koliko kada nas jede iznutra. On se mora žrtvovati, živjeti
bez iluzija, za naše zdravlje. Jer, pomislite koliko bi nam bilo
gore da nam, tri dana nakon pada njujorških tornjeva, nije stigao
prvi SMS s Mujom koji izlazi iz ruševina, otresa prašinu i govori
"Jeb'o vas 'vaki aerodrom!"
Smijeh? Humor, pa i crni? Radost?
Da. Uvijek.
Cenzura? Tabui? Strogost?
Ne. Nikada.
sadržaj
|
12.
|
VESTI IZ
SVETA
|
Strip
Vesti
|
-BIG NUMBERS (Bojan M. Đukić)
IZGLEDA DA NI jedan strip vise nije [pre]obskuran da bi bio
adaptiran za veliki ili mali ekran, saznadoh nedavno na sajtu
comicbookresources.com (comics2film). Konkretan dokaz za ovaj
primer jeste nezavrseno remek-delo Alana M[o]ora (vec preterano
dugo od nasih 'znalaca' nazivanog 'Mur') 'Veliki brojevi' (Big
Numbers). Strip zapocet sa crtacem Bilom Sjenkijevicem (Bill
Sienkiewicz) trebalo je da bude Morov veliki iskorak iz domena
stripovske fantastike i super-junacenja, koji se bavi ukrstajucim
sudbinama cetrdesetoro obicnih ljudi.
U skorasnjoj izjavi, Alan Mor je otkrio da je njegovo nezavrseno
delo u procesu pretvaranja u - TV-seriju i da je rukovodilac
na projektu Aleks Azborn (Alex Usborne) iz kompanije Picture
Palace Prodctions koja je stajala iza filmske adaptacije knjige
Irvina Uelsa (Irvine Welsh) The Acid House. Ta firma je upravo
platila opciju za televizijsku verziju 'Velikih brojeva'. Originalna
strip-serija nikada nije kompletirana, no Mor i dalje tvrdi
da je cela storija razradjena do kraja. "Imam cele 'Velike brojeve'
koncipirane", rekao je. "Uzeo sam ogroman list hartije formata
A1, velikog kao carsav, koji sam podelio na 40 redova vertikalno
i 12 redova vodoravno. Jedna kolona je za svaki od 12 predvidjenih
nastavaka/svezaka, 40 redova je za svaki od cetrdeset likova
koji se pojavljuju. Potom sledi ispunjavanje pomenute 'resetke'
mojim uzasno minijaturnim necitkim rukopisom hemijskom olovkom,
sto deluje kao dnevnik umobolnika od koga se dobija glavobolja
samo gledanjem, bez citanja. To je ono sto se desava svakom
od 40 junaka u svakom od predvidjenih 12 nastavaka stripa. To
je mapa celokupnog sadrzaja. Nikad ranije nisam tako postupio
ni sa jednim svojim projektom, zbog toga sto je to prosto ludacka
stvar da se uradi. No, ja u svakom slucaju imam u glavi sve
sto treba u vezi 'Brojeva', jedini razlog za postojanje malopre
navedenog pisanija je da impresioniram i zaplasim ljude".
Stari, dobri Alan..! Uvek covekoljubiv, prijazan i spreman za
salu. No, navedeni metod planiranja serijala nije uopste za
bacanje - cak stavise! Da se kojim slucajem aktivno bavim stripovskom
ili televizijskom scenaristikom, najozbiljnije bih razmislio
o primeni ovog ili slicnog metoda.
Naravno, ipak postoji i te kakva upotrebna vrednost ovog postupka
sa velikim koncept-listom. "Zbog toga sto postoji jasan koncept,
ovako mozemo da vizuelno rekonstruisemo plan za svih 12 epizoda
televizijske dramske serije", zavrsavao je Mor svoje izlaganje.
"Da li ce zbilja ikada stici na ekrane - ne znam. Radije sve
prepustam Aleksu".
Na zalost, veliki scenarista i mag je potvrdio da nema sanse
da se 'Veliki brojevi' ikada kompletiraju u formi stripa.
-DON MURPHY (Bojan M. Đukić)
Don Merfi je producent ovogodisnje filmske adaptacije stripa
broj jedan, zahvaljujuci cijem uspehu je produzio svoj lukrativni
ugovor sa Sonijevom (Sony) kompanijom Columbia Pictures. Prema
tom ugovoru, Merfijeva kompanija 'Angryfilms' radice za Soni
i sledecih 15 meseci.
Uspesan 'stripovski film' koji je malopre pomenut ima naslov
'Iz pakla' (From Hell) i u njemu nastupa izmedju ostalih i Dzoni
Dep (Johny Depp), debitovao je smesta na prvom mestu rang-liste,
proslog meseca je zaradio 26 miliona dolara na bioskopskim blagajnama
i nastao je kao adaptacija Alan Morovog istoimenog stripa/grafickog
romana koji je ilustrovao Edi Kembel (Eddie Campbell).
Merfi trenutno producira nekoliko drugih filmova baziranih na
stripovima; radi istovremeno na 'Gvozdenom coveku' (Iron Man),
'Tudjinskoj legiji' (Alien Legion), 'Domu'-u, izvikanom Nil
Gejmenovom prenemaganju za Vertigo'Smrt: visoka cena zivljenja'
(Death: High Cost of Living) i - 'Ligi izuzetnih dzentlmena'
(The League of Extraordinary Gentlemen) - ponovo i opet stripu
koji je scenaristicki osmislio Alan Mor (Moore) a ilustrovao
ga je Kev O'Nil (O'Neill). Svi navedeni projekti su u raznim
fazama pred-produkcije u razlicitim studijima. Za Kolumbiju
Merfi je rezervisao adaptacione strip-poslastice u vidu 'Spona
2' (Spawn 2), 'Astroboja' (Astroboy) i 'Dr. Strejndza' (Dr Strange).
Javno je pohvalio Kolumbiju da je za njega 'poput druge porodice',
kao i ljude iz uprave, rekavsi za njih da su 'pametni i talentovani
rukovodioci' koji dele njegovu strast prema filmovima.
Kolumbijin predsednik produkcije Piter Slesl (Peter Schlessel)
je uzvratio komplimente izjavivsi kako kompanija ceni Donov
entuzijazam i ogromno poznavanje svega u vezi stripova, te da
svi u firmi nestrpljivo iscekuju saradnju sa njim u nadolazecoj
godini na 'interesantnim idejama koje je on doneo'.
sadržaj
|
13.
|
POZIVI
NA SARADNJU
|
Mail
|
Postovani(a)
Nas katalog ilustracija Illustration World 1 je pred izdavanjem.
I dalje trazimo ilustratore iz HR,YU,BIH i MK trzista sa kojima
cemo dugorocno raditi na izdavanju serije kataloga ilustracija
Illustration World.
Ako radite sa kojim od kvalitetnih ilustratora ili ako sami ilustrirate
molimo Vas, da nas kontakirate ili nam javite /ime,adresu,mail,.../
na mail: mario@fotospring.com
Zahvaljujemo se za svaku pomoc,
Foto Spring dia, film & video
Mario Pusic
---------------
Mario Pusic
Foto Spring d.o.o.
Ruska ulica 10, p.p. 821
2001 Maribor, Slovenija
E-mail: mario@fotospring.com
WWW: http://www.fotospring.com
Tel: +386 2 450-24-79
Fax: +386 2 450-24-77
sadržaj
|
14.
|
LINKOVI
|
Strip
Vesti
|
-Matakovićeve stranice u
fazi izgradnje prve petoljetke...
http://www.webart.hr/matakovic
-Riste Sekuloski, strip autor i ilustrator iz Makedonije.
http://www.geocities.com/remayo_art
sadržaj
|
15.
|
DATUMI
|
Strip
Vesti
|
Datumi od 17. do 23. novembra
. . .
Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa"
Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka
Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".
sadržaj
|
... |
Ako znate nekog ko bi
bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite
mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi
i tako upiše na mailing listu.
Zlatko Milenković
zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu
Zlatko Milenković,
Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad
|
STRIP
VESTI SU BESPLATNE
|
Ako ne želite da ubuduće
dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu
(subject) napišite ODJAVA. |
|