prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. DIVLJE OKO - Strip Vesti
2. BALKAN - Dušan Gačić
3. PRIČE ZA VELIKO I MALO - Rajko Radovanović
4. TEORIJA STRIPA NE POSTOJI! - Ilija Bakić
5. DRUGA STRANA STRIPA - Srđan Aćimović
6. PARISKI SPLEEN (9) - Franc
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 26. - Marko Stojanović
8. QMOVA KOLUMNA (76) - Bojan M. Đukić
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (86) - Darko Macan
10. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -EXPO 2001. ...
    -GOSCINNY.NET
11. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
12. PISMA ČITALACA - mail
13. LINKOVI - Strip Vesti
14. DATUMI - Strip Vesti

1.

DIVLJE OKO

Strip Vesti

Sajt zmcomics.co.yu je od danas na svojoj adresi ugostio i strip grupu "Divlje oko" koja na ovaj način koristi priliku da se predstavi čitaocima Strip Vesti i da vizuelno argumentuje svoju diskusiju.

U skladu sa težnjom Strip Vesti da predstavi što veći broj autora i grupa različitog senzibiliteta i poimanja stripa, grupa "Divlje oko" je dobila svoju web stranicu kao i kratku, jednostavniju za pamćenje, adresu:
www.zmcomics.co.yu/divljeoko

Na stranici su, osim priče o grupi i njenoj istoriji, predstavljeni svojim radovima sledeći autori: Franjo Anžlovar, Ivana Armanini, Magda Dulčić, Dušan Gačić, Irena Jukić-Pranjić, Helena Klakočar-Vukšić, Miroslav Nemeth i Zvonko Todorowski.

Stranica koju svakako morate pogledati!!!

sadržaj

2.

BALKAN

Dušan Gačić

Tko se potrudio pročitati što sam ovdje već napisao, sjetit će se da sam predvidio viku koja će po principu Pavlovljevog refleksa izazvati pjenu na ustima mnogih balkanskih glava, a nakon Macanovog zvonkog poziva na hajku. Usprkos tomu što do mišljenja takvih "sugovornika" držim malo ili ništa, kao ni onih iz Digitalne krčme i buvljaka pod nazivom "hr.rec.stripovi", (sve ih skupa najme, predobro poznajem), teško je sve to ne komentirati, jer ipak začuđuje žestina i količina te unisone dreke koja se digla oko "Divljeg oka" i moje malenkosti.

A ruku na srce, što se prije ovih napada zapravo zbilo?

Osnovana je jedna grupa, napravljene su dvije izložbe, dva kataloga (cca 120 stranica), i ja sam objavio dva teksta. Nije bio napadan nitko, a na sudjelovanje pozvani su svi.

Ja sam dakako danas, svoj toj gospodi mogao odgovoriti već prošli tjedan pripremjljenim tekstom u kojem citiranjem Marshalla Mc Luhana, Vere Horvat Pintarić, Velflina i još nekih teoretičara pokušavam objasniti utemeljenost (mojih) naših likovnih nastojanja i ukazati kako te ideje nisu tek fantazije nekolicine dokonih artista. Uporna nasrtljivost i način ovog čoporativnog napada, otkrili su međutim, gdje su pravi razlozi ove, unutar naše profesije, nezapamčene hajke te bi odgovor takve vrste bio besmislen. Ovdje treba napomenuti da nitko, (osim Macana) od onih koji se ovdje javljaju za riječ, nije vidio izložbe, pa ni katalog.

Odakle dakle, tolika napaljenost, bijes, netrpeljivost prema ove dvije-tri otvorene i konstruktivne "akcije" i zapravo poziva na dijalog; jer je to svaki otvoreni, javni nastup?

Ni jedno čisto estetsko ili profesionalno razglabanje, ne može proizvesti toliko žući, zapjenjenosti, podmetanja (krivih informacija) i zlobe. Lako bismo se mi složili ili tek "odmahnuli rukom" na neka pitanja tog tipa, kada uvu uzbuđenu ekipu ne bi izjedali neki sasvim drugi crvi. Zavisti, ljubomore, povređene taštine, želje za osvetom (čekanje "svog" trenutka) i naravno, strah.

Mi smo kao grupa u kratkom vremenu napravili nekoliko kreativnih, konstruktivnih stavari. Međutim, biti kreativan, poduzetan, oslobođen (od predrasuda, dogmi) bez strahopopštovanja prema tabu temama i svetim kravama, pa još i obrazovan, to je već previše. To Balkan ne oprašta. Ovdje vladaju drugi običaji. Kada se ne zuri u prazno, kako je već rečeno, onda se razara. Činiti drugačije, biti drugačiji, opasno je.

Ta ksenofobija, strah od "stranca", drugog i drugačijeg, prvi je uzrok je slijepom bjesnilu koje eto počinje usputnim pljuvanjem (Macan), tobož neobaveznim podsmjehivanjem, začinjenim s nekoliko dezinformacija i podmetanja (hr.rec.stripovi), prelazi na zapjenjeno režanje ortodoksnih (Štefek), uz skandiranje "živio" i "dolje", zbunjenih (Somborac). Nakon toga prelazi se naravno na fizičku "praksu" t.j. sve ono što smo imali prilike doživjeti i vidjeti oko nas proteklih deset godina. (Ovog posljednjeg se u ovom slučaju ipak ne treba bojati, jer svi ti virtualni karakteri hrabri su samo na papiru i u virtualnom prostoru.) To je toliko tipičan i toliko puta ponavljan obrazac na ovim prostorima da ga je nepotrebno spominjati. Kad n.p. Macan spominje "plemena" i "neprijatelja" ( "vanjskog neprijatelja", a onda postoji sigurno i unutrašnji…), jer se valjda osjeća ugroženim(?), to zvuči itekako poznato.

No, da ne dužim, jer imam barem tri pametnija posla nego se upuštati u edukaciju nekog napaljenog srednjoškolca iza čije mentalne onanije ostaje samo hrpa uskličnika, puno "HA" I "AH" i mutan, jalovi sadržaj koji se već iz pristojnosti ne komentira.

Kao što nemam vremena ni baviti se Macanom koji pišući o nama, zapravo obračunava sa samim sobom. A da u svoja uvjerenja temeljito sumnja, čist su dokaz kolumne u SV koje je pisao nakon tragedije svog najbližeg prijatelja i našeg kolege. (Pogledati!) To su bili rijetki trenuci prosvjetljenja u kojima mu se ukazalo kako se to rastače i obezvređuje autorski rad t.j. obezličuju, nestaju talenti onih koje on, uzimajući postotak, s(pro)vodi prema tvornici.

Takvu istinu, (pravu, a ne onu koja je toliko na zapjenjeniom jeziku onom srednjoškolcu), a koja u životu poprima i tragične poante, treba dakako pred sobom dobro oprati; za živjeti s njom naime, trebale bi čelične loptice i živci, svako jutro kad se pogleda u ogledalo. Dubina te frustracije objašnjava upornost i dugotrajnost njegovih napada.

I tu, i na tome, uz spomenutu ksenofobiju naravno, počinje i počiva Balkan. Na osobnoj neobrazovanosti i dubokim osobnim frustracijama. To je drugi uzrok slijepom bjesnilu kojim se ovdje uvijek napadaju talenat, slobodno mišljenje i rad.

Završavam ovaj tekst, (koji potpisujem sam), kao i svako daljnje javljanje povodom ovog "slučaja", citatom iz "Filosofije palanke" Radomira Konstantinovića, djela gdje svaka stranica, a već i naslov sam, objašnjavaju o čemu se ovdje radi.

"U svetu palanke, važnije je dobro se držati ustaljenog običaja nego biti ličnost. Sve što je pretežno lično, individualno (ma u kom pravcu) nepoželjno je pre svega zato što je obećanje "sveta", kao čiste negacije palanke, dakle obećanje stilske polivalencije, a ova polivalencija je, za palanački duh, čisto otelotvorenje kakofonije, muzika samog pakla."

Dušan Gačić

P.S. Podrazumjeva se da svi naši "estetski" argumenti jesu i bit će u našim radovima. Dio njih može se vidjeti na sajtu "Strip vesti" i uskoro na našem vlastitom koji je u pripremi.

sadržaj

3.

PRIČE ZA VELIKO I MALO

Rajko Radovanović

Jaime Hernandez: Locas in Love

Priče za veliko i malo

Kako ne bi znao sa stripom kad tako dobro zna sa djecom. Eto, to možete da se upitate nakon čitanja nove knjige stripova Jaimea Hernandeza.

I u drugoj post-Love & Rockets zbirci stripova, Jaime Hernandez, glamurozniji i popularniji crtač nego njegov brat Gilbert, bavi se praktično istim junacima kao i u seriji koja je proslavila Los Bros Hernandez. Ne čudi, međutim, mnogo da Jaime Hernandez ne želi da se odmakne od svijeta Maggie i Hoppey, svoje dvije junakinje čiji su doživljaji bili osnova njegovih priča u Love & Rockets, a to su i u stripovima nastalim poslije serije.

Riječ je o jedinstvenom i potpunom svijetu sa kojim malo toga može da se poredi, a autor snage Jaimea Hernandeza i te kako zna da nam pokaže brojne njegove aspekte. I da svi budu zadovoljni: autor jer ostaje na terenu i sa junacima koje dobro poznaje, a čitaoci jer stalno otkrivaju nova čudesa svijeta kojeg su mislili da tako dobro poznaju.

Locas in Love je zbirka u kojoj je na 120 tabli sadržano čak 28 stripova, od jedne do 22 table. Oni su, izuzev u jednom slučaju, objavljeni u prve četiri sveske serije Penny Century (dosada je izašlo sedam) i jedne posebne sveske u boji Maggie and Hopey Color Fun. Ipak, najviše je onih po tri do šest tabli. Takve dužine strip-priča nisu uobičajene u evropskom ni američkom mainstream strupu, ali za braće Hernandez jesu i njima su sasvim dovoljne da kažu ono što žele.

Jaimeov crtež je u Penny Century potpuno sazrio i sa malo krajnje jednostavnih poteza on zaista umije da pokaže mnogo toga. Tako jednostavne i životne su i njegove priče koje govore o uobičajenim stvarima kao što je sada više ne odrastanje nego život odraslih hispano žena u Los Anđelesu. Jaime nam, međutim, u podtekstu govori i o tako ozbiljnim stvarima kao što su međurasni odnosi u Americi, prožimanja različitih kultura, uticaju pop-kulture na američke mlade ili bijedu socijalne svakodnevice američkih predgrađa.

Ipak, u novoj zbirci koju je Fantagraphics Books objavio u oktobru prošle godine, najduži i najbolji strip je Home School (22 table), koji govori o mladosti Izzy i Maggie. Dodate li njemu priču 6 Degrees of Ray D. Ation (4 table) i još nekoliko kraćih stripova, dobijete pitanje na početku.

Nevjerovatno je, zaista, kako odrastao čovjek poput Jaimea zna da napravi krajnje uzbudljivu priču o djeci i u nju ubaci pomenuta značenja. Locas in Love je stoga dobra, uzbudljiva knjiga autora na vrhuncu karijere.


Objavljeno u sarajevskom dvonedjeljniku Walter, broj 32, 5. septembar 2001.

sadržaj

4.

TEORIJA STRIPA NE POSTOJI!

Ilija Bakić

STRIP

TEORIJA STRIPA NE POSTOJI!

Penevski i "Grafička zavera" (Samizdat B92, Beograd 2001)

Srpska strip scena ne prestaje da dokazuje svoju žilavost. Njeno postojanje konstantno je pod znakom pitanja, časopisa čas ima a najčešće nema, nema nikakve organizacije koja bi okupila autore (niti oni to traže), projekti uvek "imaju šansu da propadnu", a, opet, neprestano se nešto dešava, svetski uspesi su očiti, stasavaju nove generacije autora...

Novi dokaz za ove tvrdnje je "Grafička zavera 4" (izdanje "Samizdat B92, Beograd, 2001) u kojoj je strip bljesnuo u svoj svojoj zavodljivosti obzirom da je 70-tak (od ukupno 80) strana odštampano u koloru i to kvalitetnom. Tako je 26 autora dobilo retku priliku da predstave u punom sjaju svoje priče, vizije, fantazije, u rasponu od čudesnih ilustracija Bobana Savića Geta, preko raznih strip poetika (uglavnom temeljnih na andergraund iskustvu) do eksperimenata K. Zdravković, A. Lazara ili G. Josića i Z. Penevskog. Stripovima u "... zaveri" prethodni "Teorija grafičke zavere", analitički tekst urednika Zorana Penevskog (1967) u kome on razložno i argumentovano postavlja temelje ambicioznijeg sagledavanja samog medija stripa.


Crtanje kao način čitanja

Ovakav pokušaj izuzetno je redak domaćoj strip sceni, obzirom da se, nasuprot brojnosti autora, na prste mogu nabrojati oni koji se bave (poslužimo se književnim terminom) "sekundarnom literaturom" tj. da je na tom polju ovdašnji strip još u povoju. Stoga je angažovanje Penevskog izuzetno značajno, baš kao svaki pionirski poduhvat koji otvara nove horizonte za one koji će doći za njim. Kako se Penevski susreo sa stripom?

- Ne mogu da kažem da postoji prvi susret jer sam oduvek čitao stripove. Takođe, još uvek otkrivam granice ove umetnosti iako sam pokušao u poslednjem, četvrtom broju "Grafičke zavere" da dam odgovor na pitanje definicije stripa. Jedino je sigurno da je bitan deo poetike koja mi je bliska sekvencijalna naracija, dakle, neka vrsta diskretnog pripovedanja, slaganja malih celina ka potpunoj, hermetičkoj strukturi koja može da opstane sama za sebe. Naracija (u) slikama je oblik mog nagonskog očitavanja stvarnosti.

Vaš rad u stripu je višestruk, kao autora i urednika, propagatora, teoretičara...

- Crtanje je način čitanja, jezik je uvek primaran. Nekoliko prvih tabli objavio sam u omladinskom listu NON, zatim u nekoliko fanzina, radio sam stripove za sopstveni fanzin "Čevengur", i po tablu objavio u "Stripomaniji" i "Novom autorskom stripu u Srbiji". Još uvek sebe ne doživljavam kao crtača, teorijsko-kritičarska misao mi je bliža i važnija. Uređivao sam na Radiju B92 kratku emisiju 2Strip-hop" nešto više od tri godine neprestano, objavio sam više eseja o stripu ali mislim da sam tek na početku. Teorijska načela uvodim sam jer, jednostavno, teorija stripa praktično ne postoji ili je suviše plitka. Ja se, opet u segmentima, krećem ka potpunijem objašnjenju pojma grafičke naracije koji jeste deveta umetnost. Paralelno, sa serijalom "Grafička zavera", naročito brojem 4, koji je u punom koloru, trudim se da dokažem svoje ideje i stavove upravo radovima domaćih autora. Želim da domaći strip i teorija budu na najvišem mogućem nivou.


Budućnost - stvar ličnog fanatizma

S obzirom na aktivno učešće u strip dešavanjima, kako sagledavate trenutno stanje na sceni, šta je važno za njen razvoj?

- Pre svega ističem poziciju urednika u ovom periodu tranzicije jer je na njima da u strip scenu uvedu pravila, vrednosti i profesionalizam. REX - kulturni centar Radija B)" iz Beograda je uspeo da za proteklu godinu objavi četiri sveske "Grafičke zavere" - to je preko 40 autora na 250 stranica, od kojih 80 u boji - ali sve vreme nismo znali da li će se naredna (sveska) pojaviti. Budućnost je uvek stvar ličnog fanatizma i jedva vidljivih šansi. Jedino, dakle, što jeste u planu, to je novo izdanje "Grafičke zavere", bolje od prethodnog.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 31.07.2001.godine.

sadržaj

5.

DRUGA STRANA STRIPA

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Često sam prisustvovao raspravama na temu filma koje bi se ukratko mogle opisati kao: Da li je za kvalitet filma važniji dobar scenario, ili dobra režija? Da li je pravi autor filma scenarista ili režiser? Filmska industrija je dala svoj sud o tome, ali dovoljno je često do sad grešila, pa ga nećemo uzeti u obzir. Na osnovu primera ništa se ne može zaključiti, jer videli smo dovoljno filmova svu svoju snagu duguju režiji (npr. vesterni mog imenjaka Leonea), ali i onih koji su, krenuvši od dobrih scenarija, završili na stranputicama, kao loši, ili u krajnjem slučaju jednokratni filmovi (holivudska video-produkcija ih je puna).

Po autoru ovog teksta, podjednako su važni - ali na režiju treba više obratiti pažnju. Iz jednostavnog razloga, zato što je ovaj esencijalni element filma u laičkim tumačenjima uvek zapostavljen. Naime, tumačenje književnog teksta, a samim tim i filmskog scenarija, intuitivno je i samo se nameće, a i uči se u srednjim školama. Sa režijom nije tako, i zato analiza filma najčešće biva svedena na prosto tumačenje radnje, to jest scenarija. Uvek sam smatrao, a zapanjujuće je koliko puta sam čuo suprotna mišljenja, da se bez dobre osnove u vidu scenarija, ne može napraviti ni dobar film, niti strip, naš narod bi rekao: "temelj kuću gradi", ali od momenta kada preuzme tekst, režiser ima moć da film uništi ili ga pretvori u remek-delo. On, na kraju krajeva, ima završnu reč (ostavimo za ovu priliku po strani šefa kamere i montažera).

Podsetimo se, do pre jednog veka, osnovna (možda ću se nekome zameriti ako kažem - i jedina relevantna) umetnost narativnog karaktera bila je književnost. U međuvremenu pojavili su se njeni bliski rođaci, strip i film. I, kao što se moglo i očekivati, strip i film su počeli da se mere aršinima književnosti, što je daleko od logike, ali odgovara inertnosti kojoj je sklono čovečanstvo. Zapostavljeno je čak i to da ni književnost više nije ona stara; na primer, posmatrajmo tempo odvijanja radnje: brz životni stil rezultovao je kratkim i dinamičnijim književnim delima - za razliku od romana-reka dominantnih u prethodnim vekovima. I, kako nam inertno čovečanstvo od malena pokazuje masivne, spore romane kao uzor i provereno merilo vrednosti, ostajemo nenaviknuti na činjenicu da i sam tempo romana, oslobođen neprimerenih zastoja i 'kamenja na putu' može da bude jedna od njegovih vrednosti, a ne samo površinski šminkerski efekat.

Eto tako, na isti način, bivamo nenavikli da posmatramo i vizuelnu stranu filma, i vrednosti koje ona nosi - nesrećno je smatramo samo sredstvom koje pomaže da se tekst predstavi u što pitkijem obliku. Velika, velika greška; koliko samo propuštaju oni koji gledaju filmove na taj način.

Problem koji je, naravno, usko vezan i za stripove, sročio sam kroz priču o filmovima jer mi se činilo da ću tako bolje uspeti da kažem ono što sam hteo, a problem je u suštini isti: posmatranje kompleksnog dela samo kroz njegovu narativnu stranu - koja je, rekoh već, zaista bitna, ali svakako ne više od druge, vizuelne. Grafička naracija, kompozicija table, raspored masa, artistička stilizacija I ostale finese koje ova komponenta donosi, na kraju se svode na: "Uau, vidi kako je Žiro sitno nacrtao ono žbunje u dolini koju Bluberi posmatra sa planine", "Kakav udarac! Ala ga je odalamio!" i tako dalje. Zato nije iznenađujuća tvrdnja jednog mog prijatelja da su stripovi jednostavno simplifikacija filma, i da kao takvi, nisu ni neophodni.

U anahroničnoj školskoj lektiri nema ni mnogo očiglednijih stvari nego što su filmovi ili stripovi, i dosta će proći pre nego što se na tom planu išta promeni. Zato su neophodni klubovi koji će okupljati ne samo autore stripa, već i čitaoce koji žele da nauče da čitaju stripove na pravi način, da ne propuštaju ni jedan od segmenata dela. Klubovi, naravno, ne bi mogli ljude da nauče da osećaju nešto dok čitaju, ali bi mogli da im daju pravi putokaz. Zašto propustiti nešto oko čega se neko toliko trudio, a što nam može doneti samo zadovoljstvo?

Isto, naravno, važI i za film.


* * *
Nevezano za to, hteo bih da skrenem pažnju da se pojavio i četvrti trobroj "Torgala", sa 10., 11. i 12. epizodom, kao i četvrta kolekcija "Kalvina i Hobsa" izdata kod nas.

sadržaj

6.

PARISKI SPLEEN (9)

Franc
boris.lazic1@libertysurf.fr

FRANC - SA BALKANA

JOS JEDNOM O MARKU

Nebojsa Pejic, " Marko Kraljevic i Musa Kesedzija ", in : Strip Pressing, Nis, 2001.

Stripovna izvedba narodne pesme "Marko Kraljevic i Musa Kesedzija" autora Nebojse Pejica, objavljena u Niskom "Strip pressingu", predstavlja, u domenu naseg savremenog stripa, istinsko likovno osvezenje. Sam strip stvaran je 1998. godine, i sadrzi osam tabla. Na polju figuracije, Pejicev crtez je do kraja izveden i otkriva nam zrelog autora sigurnog u svoj medij i stil. Crtez, uproscen i ogoljen do svojih osnovnih vizuelnih postulata, oslanja se, kako na elemente karikaturalnog i simbolicnog, tako i na smisljenu figuralnu jednostavnost andergraunda, dok nam crni prostor medju kvadratima i kaisevima, kao i predilekcija rada sa tusem, otkrivaju sklonost autora ka radu na svetlo-tamnim kontrastima (sve grupne kompozicije - planovi bitaka, borbi, itd… ostvareni su upravo u ovom maniru).

Sarm Pejicevog stripa lezi u vestom prepletanju klasicnog i urbanog govora: naime, tok price se oslanja na pesmu Tesana Podrugovica, i vecina teksta predstavlja odlomke istoimene, cuvene narodne pesme, koju je zabelezio Vuk; komentari pak, kao i razgovori junaka, izraz su savremenog urbanog slenga i savremenog govornog jezika. Kroz ovakav kontrast blesne, ne jednom, sva lepota klasicnog vukovog jezika, sarm i lepota arhaizama, kao i junacka dimenzija epskog, svecanog diskursa; sa druge strane, upotreba oba jezicka medija vodi u neprestanu proizvodnju vrlo uspelih komicnih efekata, tipa: "razbi se Musa u krcmi bijeloj" - i Musa, nakon ostrascenog monologa, pada, razgolicen i pijan, preko stola ; "ima bre da razbijemo tog Musu" - komentar turskog vojskovodje na putu u sigurnu smrt; "udri", "to, to", "jao ! lebac ti poljubim", vice Marko, dok mu savremeno odeveni cigani (preplitanje starog i savremenog - nasledje francusko-belgijanske skole i Goscinnyjevih scenarijskih radova), uz trube i bubanj, sviraju, prateci ga u boj - a komentar pod crtezom glasi" sve se skita, a za Musu pita". Takvo, dijonizijsko oslikavanje Marka, nije bez podsecanja na glumacko ostvarenje Lazara Ristovskog u Kusturicinom filmu "Podzemlje": To je ista elementarnost, jarosnost, snaga; istovetna glad za zivotom i sladostrasce, koji gone Marka od pustolovina do kavana i natrag pustolovinama.

Uspeh Pejicev i jeste u tome sto je osetio komicne mogucnosti vizuelne prezentacije jednog epskog, po svojoj osnovi - tragicno-komicnog junaka. Njegov Marko - iz perspektive stripovne tradicije - stajao bi izmedju Buseminog Konana i Aragonesovog anti-Konana (oba su "Marvelova" ostvarenja); Konan je osamljen i turoban, silovit junak, i povremeno, cak - poput Marka - i komican: sa druge strane, karikaturalna i komicna likovna izvedba u Pejica, cistija je i preglednija nego u Aragonesa. Knjizevni je osnov, zato, na kome je stvoren ovaj Marko, klasika, srpska i juznoslovenska klasika. Stoga ova jezicka i literarna osnova i pruza mogucnost da se ostvari jedna bogata, viseslojna, uverljiva likovna, stripovna interpretacija epa: ono sto nam je Pejic, u ovih nekoliko tabla, pokazao, sugerise da bi ovaj autor mogao biti na tragu ostvarivaja domaceg klasicnog serijala.

Ostaje da su prve cetiri table stripa izvedenije, zanimljivije, bogatije, od poslednjih cetiri. Kao da je crtac crpeo vise gradje iz samog docaravanje Musinog odmetanja od cara i Markove pripreme za boj, negoli iz njihovog susreta i borbe. Najvaljaniji scenarijski, likovni, komicni efekti izgradjeni su, ne pri samom oslikavanju bitke (tu imamo svega dve-tri table sasvim osrednje fakture, koje ujedno predstavljaju i formalno-sadrzajni "pad" u stripu), nego pred borbu i neposredno po njenom zavrsetku (kvadrat sa nastupom zmije). I poslednja tabla, nazalost, gledana u celini, predstavlja puko otaljavanje posla: kao da crtac nije umeo da zavrsi, ili je zurio da zavrsi pricu; pocetna slozenost i bogatstvo ustupili su tako mesto banalnosti i osrednjosti. To se, ritmicki, upravo da osetiti izmedju cetvrte i pete table: tada je doslo da koncepcijskog loma i banalizacije prvobitnog, izvanrednog, poigravanja sa narativnim elementima originalnog teksta.

No, i pored ovakve kriticke ocene predocenog stripa - i upravo zato jer dolepotpisani kriticar prepoznaje izvanredne naratorske i likovne sposobnosti autorove, i jer veruje u njegov talenat -, ostaje da je strip "Marko Kraljevic i Musa Kesedzija" prvorazredno likovno stivo. Nadamo da postoje i nastavci, odnosno, adaptacije i drugih pesama o Marku, kako iz Vukovih zbirki, tako i iz antologija drugih skupljaca.


PS: Navodim, kao malu sugestiju, sledece delo: "Antologija Narodnih pesama o Marku Kraljevicu"; autori Milan Lukic i Ivan Zlatkovic. Antologija sadrzi preko pet stotina stranica srpskih, bugarskih, makedonskih, itd… pesama o Marku, tematski rasporedjenih - koja bi, pored Vukovih pesama, svakako mogla predstavljati odlicno literarno stivo za prikupljanje dalje scenarijske gradje.

PPS: Probni broj casopisa za devetu umetnost "Strip pressing", u izdanju Studentskog informativnog centra grada Nisa, predstavlja pokusaj lansiranja novog strip casopisa u Srbiji. Prevashodno orijentisan ka domacoj produkciji, magazin nudi pedesetak stranica crteza nekoliko autora, kao i desetak strana razgovora i eseja: tu su, pored temata o Dilanu Dogu autora Dejana Kostica, i intervju sa njegovim autorem, Ticijanom Sklavijem: razgovori sa Toni Radevom i Zoranom Stoiljkovicem Kizom, koje je vodio Marko Stojanovic; stripovi Toni Radeva, Kize, Dejana Vujica, Marka Stojanovica (dva stripa o glasovitom junaku Luki Vranicu pod naslovima "Pali andjeo: nocni krstasi" i "Tajna"); stripovi, table ili ilustracije Darka Pejcina, Milisava Bankovica, Dragana Lazarevica, Dusana Cvetkovica, Andrije Milojkovica, Dejana Stojiljkovica, Srdjana Nikolica Peke, Dragana Bozilova, Danijele Radosavljevic (veoma lepa, intimisticka lirska tabla naslovljena "(ne)obicna ljubav"), Nebojse Pejica… Pa, izvolite.

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No 26.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

VASAR TASTINE

Dozvolicu sebi (kad vec sebi dozvoljavam puno drugih stvari) da se ukljucim u raspravu gospode Gacica i Macana, te gospode Bartolica i Somborca, s tim sto bi se u ovoj kolumni ogranicio na deo o izlozbama i "tisku". Moje stanoviste cu odmah jasno naglasiti: Nisam protiv ulaska stripa u galerije, ne smatram da strip iskljucivo treba da egzistira kroz stampanu formu. Postoje tri razloga za moj stav.

Prvo, ponekad su galerije jedino mesto otvoreno mladom strip stvaraocu. Zaslugom izmastanih visokih standarda nekih dobro poznatih i stabilnih izdavaca i krutoscu nazora istih, mladi strip crtaci imaju puno problema da ugledaju svoje delo u stampanoj formi (izostavicemo ovom prilikom pricu o fenomenu samoizdata i o tome kako je forma fanzina cini se gotovo iskljucivo pogodna za radove koji podpadaju pod etiketu Alternativnog stripa, i o tome da posle pravog buma alternativnog stripa pre tri-cetiri godine ovde ima sve vise mejnstrim autora za objavljivanje cijih je radova fanzinska forma apsolutno nepogodna). Drugi, mnogo izrazeniji problem u Jugoslaviji devedesetih bilo je potpuno odsustvo bilo kakvih redovnih izdanja u kojima bi se radovi mogli kroz stampu prezentovati citaocima, pa su autori i sa te strane bili uskraceni da siru publiku upoznaju sa sobom. Kroz izlozbe neki od njih su barem dobili priliku da nesto siri krug ljudi upoznaju sa svojim stvaralastvom, da makar na cas izadju iz senke i oslusnu sta drugi misle o njihovim radovima, a to za svakog mladog autora zaista zlata vredi.

Kroz galerijske prostore strip moze doci do nove publike i povratiti staru. Svi cemo se sloziti da publika koja posecuje izlozbe nije ista ona publika koja sa svojih kioska pazari recimo najnoviji Bager ili Stripoteku, vecina njih verovatno cak strip smatra za sund. Ima li boljeg nacina da ih se razuveri nego da se zadje u njihov prostor i da im se na njihovom terenu dokaze da nije svaka slika umetnost bas kao sto i svaki strip nije kic? Osim toga, sva ta neredovnost strip izdanja i cak njihova potpuna odsutnost u proteklih desetak godina uzrokovala je gubitak stare publike i, sto je jos gore, propustanje nekoliko generacija klinaca koji su odrasli bez gotovo ikakvog kontakta sa stripom. Mozda je broj citalaca koji se moze pridobiti u galerijama mali, neko ce reci cak i zanemarljiv, ali da li se industrija koja je u krizi moze lisiti ma i jednog potencijalnog citaoca?

Treci razlog nije, priznacu, najargumentovaniji ali je zato ubedljivo najocigledniji i glasi: Zasto da ne? Sta strip moze izgubiti ulaskom u galerije? Nije kao da ce mu reputacija opasti, niti kao da ce izgubiti publiku koju vec ima, zar ne? Budimo otvorenog uma, pustimo autore koji to zele da zauzmu galerijske prostore ako je to ono sto zele. Strip od toga moze samo imati koristi.

sadržaj

8.

QMOVA KOLUMNA (76)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com

RASPROSTIRANJE PREMA GUBERU

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (86)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

ULOGA KRITIKE

Ugrubo podijeljeno, u domaćem medijskom prostoru nalazim tri vrste loše kritike: akademsku, novinarsku i getašku. Akademska rabi obredni vokabular floskula i jedina joj je svrha odati autorovu dužnu pokornost krugovima kojima je sebe davno na oltaru prinio. Novinarskoj kritici - najčešće filmskoj - cilj je istaći autorovo poznavanje minucioznih holivudskih nebitnosti, o kojima će tad ovisiti procjena. Takva se kritika piše s visoka te se, zbog čitanosti novina, takav antipatičan stil brzo i lako prihvaća te širi. Loša getaška kritika, pak, boji se stava.

Kada je Cecile Quintal, moj kritičarski alter ego, po prvi put zaživio u tisku, oprezno sam se bavio samo stranim stripovima. Domaći su, znao sam, minsko polje. Domaći autor, naime, prečesto ima indiferentnog izdavača i virtualnu publiku te mu je sav feedback onih par redaka koje neki volonter objavi u blagonaklonoj štampi. Budu li ti retci negativni... Pa, realna je opasnost da će nježna autorska biljka od stripa dići ruke. Getaška kritika (jer, realno, stripovskom se kritikom bave samo zaljubljeni, članovi uže kabale, naši) to zna i zato se počesto (prečesto?) odlučuje hvaliti sve. Za pohvalu se, znate, uvijek nađe nešto, makar obećavajuća mladost, volja, dobar papir izdanja, sjajne spajalice.

Nakon nekoliko godina, Quintalu su očvrsla krila i naraslo samopouzdanje. Alter ego mi je nabrekao i usudio sam se pisati o stripovima čije sam autore sutradan mogao sresti na ulici. Noćne li more! Zasjeći po zaslugama ili pohvaliti svaki penis? Napisao sam svoj udio getaških kritika, spustio se toliko nisko da kolekcionaru u meni dozvolim da na dar prihvati neko od izdanja na koje inače ne bih potrošio novce, u zamjenu za - umjereno blagonaklon prikaz. Riječju, bijeda.

U dvojbi što i kako dalje, spotakao sam se na tekst Grahama Greena koji je davno pisao filmske kritike i čiji je kredo bio jednostavan - uloga kritike jest onome koji film nije vidio ispričati kako si ga doživio. Što ti se svidjelo, što ne, i zašto. Predznanja o filmu, drugi filmovi ili profil budućeg čitatelja ne igraju tu nikakvu ulogu. Bitan je samo film kao proizvod i kritičar kao osoba.

Od tada, kada pišem, pišem kako vidim.

I ne treba mi Quintal, mogu i sam.

sadržaj

10.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-EXPO 2001. ...
Jedan od najznačajnijih strip festivala, posvećen malom izdalaštvu, SMEXPO 2001. koji je trebao da se održi od 14. do 16. septembra je iznenada odložena. Razlog su, sigurno svima poznata, dešavanja oko terorističkog napada na svetski trgovački tentar u Njujorku i na Pentagon. Zbog otkazivanja svih letova i nemogućnosti da, kako izlagači, tako i posetioci, dođu do mesta održavanja ovog festivala (Maryland) odlučeno je da se odustane od ovogodišnje (???) izložbe. U najkraćem mogućem roku će, i putem interneta, stići dodatne informacije o budućnosti festivala.
www.spxpo.com



-GOSCINNY.NET
Internet prezentacija posvećena jednom od najznačajnih strip autora sveta, Rene Gošiniju (René Goscinny), od nedavno funkcioniše na sledećoj adresi: www.goscinny.net
Na pomenutoj adresi ćete se upoznati sa detaljnim biografskim i bibliografskim podacima o ovom velikanu stripa, ocu Asteriksa, Taličnog Toma, Iznoguda,... Takođe ste u mogućnosti da pogledate neke zanimljive fotografije i saznate neke malo poznate detalje o njemu.

sadržaj

11.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Zahvaljujući Slobodanu Ivkovu do Vas je stigao sledeći poziv:

BEOGRADSKA FILHARMONIJA

RASPISUJE I ORGANIZUJE KONKURS
STRIP & FILHARMONIJA

TEMA : Filharmonija u stripu
(Napomena: tema se odnosi na filharmoniju i orkestarsku muziku uopste, a ne samo na Beogradsku filharmoniju)

PRAVO UCESCA: Svi koji koriste strip kao likovno-narativno izrazajno sredstvo.

LIKOVNA TEHNIKA: Preporucuje se crtanje (i upisivanje teksta ukoliko ga ima) na hamer papiru, crnim tusem, rol penom, flomasterom itd, ali se prihvata rad svake kombinovane crno-bele ili kolor tehnike (i kompijuterske), kao i foto stripovi.

NAPOMENA: Stripovi moraju biti originalna jos neobjavljena dela sa ili bez propratnog teksta (zaokruzene price).

FORMAT: od… pa do najvise 297 x 420 mm

JEZIK: srpski, engleski, svaki ex-yu...

OBIM: od 1 - 8 tabli / stranica

BROJ RADOVA: nelimitiran

OBAVEZNO: na poledjini svakog rada navesti licne podatke: ime i prezime, adresu, broj telefona i datum rodjenja.

ROK PREDAJE RADOVA: Konkurs je otvoren od dana objavljivanja do 30. septembra 2001. godine. Radovi se mogu slati postom ili ostaviti na portirnici Beogradske filharmonije.

Nagrade iznenadjenja…za prva tri mesta

BEOGRADSKA FILHARMONIJA, Studentski trg br.11, Beograd
Dopunske informacije na telefone: 011 3282 977, 187 533, 630 744.
e-mail: bgf@eunet.yu

Mozda inspiracija: obavezno obidjite sajt www.bgf.co.yu

sadržaj

12.

PISMA ČITALACA

mail

From: sh <henrih@ptt.yu>
Subject: pismo citaoca

Helo

Dobio sam katalog sa izlozbe divlje oko (hvala Ireni) i mogu reci da se uopste nisam razocarao. Meni odgovara ono sto se moze naci u njemu. Ali to je samo moj licni stav. Sve zavisi od toga ko sta voli i ocekuje od stripa. Mozda mi se neki drugi poduhvat divljeg oka ili neke druge grupe/pojedinca nece svideti ali niko ne sme da me natera da kazem da mi se svidja i obratno. Uglavnom pohvaljujem svaki (skoro svaki) poduhvat jer iz hiljadu njih rodice se barem jedan dobar i kvalitetan. S druge strane mozda nekim buducim klincima nece da se svidja strip koj je danas na ceni vec neka danasnja inovacija mozda preraste u mainstream buducnosti.

Nisam mnogo posecivao izlozbe stripova ali sam samo na jednoj iscitao sve table koje su bile izlozene.

Vazna stvar je da se barem medjusobno mi ( zainteresovani za strip) ne lazemo u izvestajima o izlozbama, kao je sve bilo lepo i fino i da krijemo los kvalitet radova od onih koji nisu posetili izlozbu. Iskljucimo sujetu i budimo realni.

Pisao bih jos po nesto ali drugi put...

dusan

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

Lambiek. Ovaj sajt je neka vrsta enciklopedije; predstavlja veliki broj autora iz celog sveta. Svaki autor je predstavljen kracom biografijom i bar jednom slikom iz svojih stripova. (alien)
www.lambiek.net

sadržaj

14.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 15. do 21. septembra

19. septembra 1999. Otvorena je izložba grafike i ilustracija Dušana Pavlića, sa temom i nazivom RHINOCEROS. Klub Andergraund, Beograd.

19. septembra 2000. Otvorena je izložba i održana promocija strip-izdanja "Odiseja: Srbija 2001", foaje bioskopa Kulturnog centra Beograda. Izdanje je nastalo na osnovu istoimenog konkursa, na koji se javio 61 autor sa ukupno 125 radova.

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad