prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. NOVO STRIP IZDANJE - Marko Stojanović
2. ŠLIC JE OTKOPČAN - J. Jovanović
3. IZLOŽBA STRIPA U LESKOVCU - Marko stojanović
4. NOVI SUPERHEROJI - zmcomics
5. BAGER #6 - Strip Vesti
6. NEKE ISPRAVKE - KOMENTARI - Srećko Jovanović
7. DEBLOKIRANJE ENTROPIJE - Ilija Bakić
8. NOVI HEROJI - Srđan Aćimović
9. PARISKI SPLEEN (5) - Franc
10. JUŽNJAČKA UTEHA No 15. - Marko Stojanović
11. QMOVA KOLUMNA (65) - Bojan M. Đukić
12. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (75) - Darko Macan
13. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    - ITALIJANSKI STRIP NA NET-u
    - LOMBARD NA NET-u
14. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
15. PISMA ČITALACA - mail
16. LINKOVI - Strip Vesti
17. DATUMI - Strip Vesti

1.

NOVO STRIP IZDANJE

Marko Stojanović

Dobre vesti za sve ljubitelje stripa: iz stampe je izasao prvi (nadamo se ne i poslednji) broj Pressing stripa, specijalnog izdanja studentskog glasila grada Nisa. Na 64 strane, na kvalitetnom, punomasnom papiru i sa kartonskom opremom (sto ce reci s kartonskim koricama) donosi radove autora iz Nisa, Leskovca, Beograda, Novog Sada, uslovno receno mladje generacije. Casopis je glavno- tokovskog opredeljenja, sa primesama alternative i stripa socijalne tematike, a u njemu se takodje mogu naci i par ilustracija. Magazin takodje sadrzi i desetak stranica tekstualnih priloga, tri intervjua (od kojih jedan predstavlja ekskluzivitet: po prvi put u Jugoslaviji intervju sa Ticijanom Sklavijem!) i dve rubrike: strip fenomeni (Dilan Dog) i strip klasici (Princ Valijant). Mnogobrojnim zainteresovanima (kojima sam nesrecnim slucajem pogubio adrese) objavljujem Jugoslovensku premijeru serijala Pali andjeo u Strip pressingu; naime, magazin sadrzi dve kratke epizode sa Lukom Vranicem u glavnoj ulozi-NOCNE KRSTASE i TAJNU. Ovo strip izdanje nije savrseno (ja to onako posteno, kao kourednik) i barem ja jos uvek vidim savove, ali ukoliko publika iskaze interesovanje za ovaj prvi broj, svecano obecavam da cemo uraditi sve u nasoj moci da Strip pressing unapredimo i poboljsamo.

Cena ovog izdanja je skromnih 60 dinara (skromnih kad bi se salili; no, verujte mi na rec, i sa ovom cenom smo na gubitku!), a citaoci strip vesti i svi drugi zainteresovani ga mogu poruciti na sledecoj adresi (posto ce se prodavati iskljucivo u Beogradu, Nisu i Novom Sadu, i to u knjizarama)
Sumatovacka bb,
18000 Nis,
kao i na telefon 018/523-418,
fax: 018/523-120,
ziro racun: 42500-678-5-22823,
kao i na sledecoj adresi: henrih@ptt.yu

P.S. Nagradna igra za citaoce strip vesti; prva tri coveka koji se tacno odgovore na sledece pitanje dobice po primerak Strip pressinga: Koji se to Jugoslovenski politicar pojavio u stripu Alan Ford (pazite, ne kazem da je epizoda obavezno objavljena kod nas, ja cak zasigurno znam da to nije slucaj)? Propozicije nagradne igre su sledece: pravo ucesca imaju cak i kolumnisti strip vesti (da najedim Darka), osim, naravno, Darka Macana (ff) (da opet najedim Darka):)

sadržaj

2.

ŠLIC JE OTKOPČAN

Marko Stojanović

Slic, andergraund strip-magazin (SKC, Beograd) koji je u subotu uvece predstavljen u SKC-u, rezultat je rada strip radionice koja u SKC-u deluje od januara ove godine. Sve je krenulo od Fanzinijade koju je (SKC) organizovala grupa mladih ljudi nazvana Fusion of Confusion. U prvom broju Slica objavljuju strip autori koji su mahom pocetnici i koji ranije nisu objavljivali. Urednici Slica (ime je parodija na Blic) su Lazar Bodroza i Bambi, a redakciju cine Martina Masic, Goran Vasic - Burek, Zoran Jovic - Letac i Sasa Tomasovic, plus brojni saradnici. Vladimir S. Markovic - Luni, jedan od autora, u prici o andergraund stripu objasnio je da se radi o autorskom stripu, hermeticnom, u kome cesto ne postoji radnja i koji nije namenjen siroj publici. Zbog ogranicenih sredstava (a i svedenosti u izrazu) oni su mahom crno - beli a usled provokativnosti i sokantnosti podlozni su cenzuri.

Mada, kako kaze Luni, ova vrsta stripa je kod nas prilicno zastupljena i ima cak vise andergraund stripa nego onih koji pripadaju mejnstrimu. Nulti broj Slica se pojavio na Fanzinijani u januaru, posle ovog prvog broja planira se kontinuirano izlazenje, ali se jos ne zna u kom vremenskom intervalu. Slic je imao i jedan off projekat: Eko strip, a vecina autora iz ovog magazina je ucestvovala u (jos neobjavljenom) projektu "Kais". Slic se moze naci u SKC-u kao i u Stubovima kulture, Beopolisu...

J. Jovanovic

Prilog je preuzet iz dnevnika "Danas"

sadržaj

3.

IZLOŽBA STRIPA U LESKOVCU

Marko Stojanović

Sticajem cudnih okolnosti i pomalo (kao i obicno) na misice, i ove godine Leskocvacka skola stripa "Nikola Mitrovic Kokan" koja radi u okviru Doma kulture u Leskovcu organizovace svoju vec tradiocionalnu manifestaciju posvecenu mladim autorima stripa. Treca "Smotra skola stripa Srbije" (imali smo pauzu samo za vreme rata) ove godine evoluirala je u manifestaciju pod nazivom "Smotra mladih autora Srbije", iz prostog razloga da bi se prosirio opseg mogucnih ucesnika i eventualnim posetiocu izlozbe dao sto verniji prikaz podmlatka Srpskog stripa.

Smotra ce i ove godine biti nagradna, sto ce reci da ce troje po misljenju zirija najboljih u kategorijama strip crtaca, ilustratora i strip scenariste dobiti plakete sa likom Nikole Mitrovica Kokana, a troje "isto tako dobrih samo nesto manje" morace da se zadovolje diplomama. Diplomu ce dobiti i najbolji debitant, a (verovatno) ce se dodeliti i plaketa za doprinos Srpskom stripu; nagrade ni ovog puta nisu novcane, a da li ce ikada to postati ne zavisi od nas. Svi radovi bice izlozeni u velikoj galeriji Doma kulture u Leskovcu, dok ce se u manjoj galeriji i holu Doma kulture odrzati pratece izlozbe ciji mi sadrzaj u ovom trenutku nije poznat (lazem, ali imam dobar razlog; neke su stvari jos uvek u pregovorima, pa ne bih da nesto izbaksuziram ), a u sklopu same manifestacije koja ce trajati tri dana, 27. 28. I 29. jula odrzace se i brojne tribine i javni casovi crtanja.

Sto se propozicija za ucestvovanje u takmicarskom delu tice, one su sledece: pod terminom mladi autor podvode se svi oni autori mladji od tridest godina (mozda je i tacno da su mladi oni koji se tako i osecaju, ali pravila su pravila i sta da se radi), i svi koji ispunjavaju taj osnovni uslov slobodni su da svoje radove u bilo kojoj od tri kategorije podnesu na uvid ziriju, ili kao materijal za izlaganje. U kategoriji ilustracije moguce je konkurisati kako ilustracijom u boji, tako i crno belom ilustracijom, a strip scenarija treba slati otkucane, ili pak podneti gotove i zavrsene stripove koji su po njima nastali. Radi konkurisanja u kategoriji strip crtaca trebalo bi podneti najmanje dve table stripa, najbolje bi bilo podneti ceo strip. Sve ostale kreativne slobode su apsolutno ostavljene autorima, tako da je alternativa dobrodosala isto koliko i glavni tok.

Vazna napomena: Radove treba slati na sledecu adresu:
MARKO STOJANOVICA
NIKOLE SKOBALJICA 13\25
16 000 LESKOVAC

najkasnije do 20. JULA 2001. godine. Originali su pozeljni, ali je moguce slati I (kvalitetne) kopije.Da opet ponovim, manifestacija ce se odrzati 27. 28. I 29. jula. Zivi bili I u Leskovcu se videli,

Marko Stojanovic.

sadržaj

4.

NOVI SUPERHEROJI

zmcomics

Na kioscima, širom Jugoslavije, se odnedavno može kupiti novo vanredno izdanje Globusa, "Globus STRIP". I ovog puta je svesku kompletno nacrtao novosađanin Mladen Oljača. Nakon stripa o "Zlobi i Zlobici" na red su došli "Novi superheroji".

"Novi superheroji" donose 40 strana stripa, alanfordovskog formata (dva crteža po strani) i kao takvi bi trebali da se pojavljuju jednom mesečno. Po scenariju Saše Jovanovića je Mladen Oljača kreirao nove, savremene, srpske super junake kao što su: Bre-tmen, Crnogorix, Serboman i Lalix sa sve domaćim životinjkama, lepše rečeno ljubimcima, kao što su Pit-Srb terijer, Krmex i... i Pravdocioner, on je od treće fele.

Sveska košta 40 dinara i distribucija je dobra tako da verovatno lako možete doći do svog primerka, ako već niste. Sledeći broj... valda za mesec dana pa dokle Oljača uspe da izdrži.

Mladen Oljača, da podsetimo, ima svoju web stranicu na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/autori/oljaca

sadržaj

5.

BAGER #6

Strip Vesti

Nemojte se mnogo brinuti za Bager. On je izašao na vreme, samo nisam imao vremena da prekucam sadržaj i podsetim čitaoce Strip Vesti na ovo izdanje. Nemam baš ni danas nešto mnogo vremena ali kako su krenuli, ako sačekam morao bi da obrađujem dva broja...:)

Zato da podsetimo čitaoce i na sadržaj najnovijeg, od 1. juna, broja Bagera. Pre no što krenem sa sadržajem morao bih se pridružiti kritici čitaoca iz prošlog broja SVesti koji je zamerio na malom broju strana sa stripovima. Ako je koncepcija morala da se menja zbog profila koji su tražili čitaoci onda... OK. Ali ako je došlo do manjaka radova, to jest nezainteresovanosti autora, "uvek gladnih rada", onda bi trebalo da redakcija uputi ponovo apel autorima da se priključe izradi stripova za Bager. Oni dobro plaćaju, koliko znam, zato zavrnite rukave i pošaljite brdo radova, prisilite ih da prošire obim izdanja zbog količine STRIPOVA.

A sada sadržaj:
-Ilustracija na naslovnoj strani:
Siniša Radović
-EVERGREEN:
Ivo Kušanić
-UMRLICA:
Marko Somborac
-PORODIČNO BLAGO:
Marko Somborac-scenario; Steva Maslek-crtež
-BONTON:
Miša Marić - tekst; Vojislav Vasiljević-ilustracije
-BAGERMEDIA:
Miša Marić-tekst; Saša Arsenić-ilustracije
-BIZNI STUDIO PREDSTAVLJA:
Draško Roganović-tekst; Nikola Vitković-ilustracije
-PLATFORMA FEDERACIJE:
Marko Somborac
-PLIN CAFFE:
Aca Babić
-ANKETA - IDEALNI SRBIN I SRPKINJA:
Miša Marić - tekst; Vojislav Vasiljević-ilustracije
-LEGENDA O PARKIRALIŠTU:
Goran Rajšić-tekst; Nikola Vitković-ilustracija
-ART POLICE:
Goran Rajšić-scenario; Milan Jovanović-crtež
-NAVODNE UMOTVORINE:
Nikola Vitković
-POKRET OGLEDALA:
Goran Rajšić-scenario; Nikola Vitković-crtež
-U BEDAKU:
Miša Marić-tekst; Tihomir Čelanović-ilustracije
-YU FUDBAL - IN MEMORIAM:
Marko Somborac
-SAJBER FRANKENŠTAJN:
Dalibor Novak
-THE XXL FILES:
Milisav Banković
-DNEVNIK POSLANIKA:
Marko Somborac-tekst; Aca Babić-ilustracije
-ODŽAČAR:
Vladan Nikolić-scenario; Aleksandar Pavković-crtež
-SEXBOX:
Goran Rajšić-tekst; Tihomir Čelanović-ilustracije
-DOSIJE ESMEGADNA:
Marko Somborac

... i to je to.

Da, i još email adresa: zmah@yubc.net

sadržaj

6.

NEKE ISPRAVKE - KOMENTARI

Srećko Jovanović

NEKE ISPRAVKE - KOMENTARI NA INTERVJU NIKOLE MITROVIĆA - KOKANA U ČASOPISU "ARSENAL" IZ LESKOVCA, godina II, broj 2, februar 1998. godine:

U tekstu ima nekoliko grešaka, koje su nastale više zbog unapred smišljenog stava novinara, a manje zbog mišljenja Nikole Mitrovića. Može se reći da kod nas često novinari pišu onako kako bi želeli da bude, a ne onako kako jeste. Evo nekih zapažanja:

1. U uvodnom tekstu kaže se "... jedan od očeva Mirka i Slavka ...", a to nikako ne stoji. Prvo, Kokan je počeo da radi na tom stripu kada su Mirko i Slavko postali vrlo poznati i kada jedan crtač nije mogao da zadovolji ogromne potrebe produkcije. Može se reći da su Mirko i Slavko tada bili već dobro "odrasli". Drugo, na ovom stripu Kokan nije radio kao autor, već kao član veće ekipe, na poslu "drugog" crtača i u crtež je unosio samo deo svog autorstva koji često i nije bio potpuno kompatibilan sa ustaljenim i poznatim Buinovim manirom.

2. U intervjuu Kokan na jednom mestu kaže za Acu Lazarevića i Srećka Jovanovića: "Oni su tada išli po Srbiji i tražili saradnike. Našli smo se i tako je počelo to sa DEČJIM NOVINAMA". Nije tačno. Mi nismo "išli po Srbiji", a sa Kokanovim crtežima upoznao nas je neko u štampariji "Glas" u Beogradu. Koliko se sećam Kokanove crteže doneo nam je neko iz "Duge" i pokazao, znajući da izdajemo stripove. Bila je to ilustrovana priča Bore Stankovića - samo nekoliko početnih tabli.

3. Sasvim je nesigurno Kokanovo objašnjenje o tome kako su nastali likovi Mirka i Slavka, kada su i gde objavljivani. Takođe, ne uklapa se u grafičke parametre Kokanova informacija o broju stranica tog stripa (40, 90 pa 120 stranica).

4. Tačno je da je Kokan imao problema sa formatom i to je vrlo teško usvajao. Imali smo muke da mu objasnimo princip dijagonalnog povećanja crteža, kao i optimalne veličine da se pri reprodukciji ne bi gubile fine linije, izvučene perom. I pisanje teksta bila je slabija strana Kokanovog rada. On i sam priznaje da je vrlo malo čitao stripove pa nije imao iskustva prilikom konstrukcije i izrade detalja scenarija. Obično su stripovi, koje je sam radio kompletno, ostajali izvan izdavačke produkcije jer nisu odgovarali ni po sadržini, a ni po formatu osnovnoj koncepciji listova i časopisa. Kokan nije pisao scenario za strip "Vuk i Buk", a kao što obično i rade crtači stripa, i on ovde zanemaruje taj drugi, vrlo važan činilac u uspehu svakog stripa. Kada pominje "zeta nekadašnjeg vlasnika "Mike Miša", Kokan, svakako, misli na Radomira Dudu Milosavljevića, koji je vrlo zaslužan za razvoj i afirmaciju stripa u Jugoslaviji iako je pretežno radio u oblasti stranog stripa. O njemu bi trebalo da se posebno piše, kako bi se sačuvalo sećanje na ovog vedrog, optimističnog, energičnog i pre svega vrlo sposobnog čoveka. Sreća je za naš strip što je radio na tim poslovima .

5. Što se tiče stripa o takovskom ustanku, mislim da ima i tu dosta odstupanja od faktičkog stanja - razume se, ako Kokan misli na DEČJE NOVINE, jer su one ovu godišnjicu obeležile po posebnom planu, koji je pripreman znatno ranije. Plan je bio vrlo ambiciozan i mogao se ostvariti, ali je u to vreme bila u javnosti izražena bojazan od pojave nacionalizma pa je jubilej bio sveden na opštinske okvire. Objašnjenje je bilo - kao, drugi ustanak je bio logičan nastavak prvog pa ga zato i ne treba šire i značajnije obeležavati.

Mislim da je novinar, koji je razgovarao sa Kokanom slabo poznavao njegov raniji rad i da mu nije dao pravu dimenziju, već je, ponesen nekom euforijom, pokušao da Kokanovom radu da onaj značaj koji nije imao. Napravio je grešku - ono što je kod Kokana najbolje, najtrajnije i po čemu, zaista, spada u mali broj crtača stripa svog vremena, novinar nije ni pomenuo.

Potrebno je posebno proučiti čitav Kokanov stvaralački opus i sagledati delo ovog izuzetno vrednog, poštenog, sigurnog, talentovanog, ali nedovoljno i na pravi način neiskazanog umetnika.

U Beogradu
01. juna 1998. godine

Srećko Jovanović

sadržaj

7.

DEBLOKIRANJE ENTROPIJE

Ilija Bakić

STRIP

DEBLOKIRANJE ENTROPIJA

Osnovna tema stripova i kolaža Miroslava Lazendića je obesmišljenost savremenog urbanog života ugušenog reklamama, propagandom i ostalim medijskim manipulacijama

Miroslav Lazendić jedno je od imena iz generacije koja upravo stupa na jugoslovensku strip scenu. Rođen je 1980. u Novom Sadu, sa četiri godine se preselio u Suboticu da bi se u rodni grad vratio da studira tehničke nauke koje ubrzo menja za ekologiju. U Subotici je 1997. pohađao školu stripa Damira Šmita i Saše Marijanušića i likovnu školu "Art ateljea" slikarke Nevenke Grbić Bukvić gde se pripremao za polaganje prijemnog ispita na novosadskoj Akademiji umetnosti, ali ga "zbog korupcije naravno ne primaju".

Smrt fašizmu!

Strip je njegov stalni pratilac; već sa 4-5 godina razgledao je slike u njima da bi sa 15 godina čitao sve stripove do kojih dođe a najviše Alana Forda i Dilan Doga. Istovremeno je strip sve češće bio deo njegovih crteža i skica. Prvi preokret ka ozbiljnijem bavljenju stripom desio se kada je ukrao prvu svesku Roberta Kramba, koji mu je postao uzor i naučio ga da strip ne mora biti perfektno i klasično nacrtan. Kada je kasnije, kupio "Striper 1", "Patagoniju 3" i "Stripburger 3-4" otkrio je ogromnu raznolikost izraza a njegovi favoriti postali su A. Zograf i Wostok. Sledećeg leta počela je sa radom subotička stripa škola i okupila ljude koji su godinama crtali i potpune početnike. Tu je Lazendić naučio najosnovnija pravila stripovskog isražavanja, upoznao mnoštvo svetskih i domaćih stripova, nacrtao svoje prve table i, posle svega, odlučio da se aktivno bavi devetom umetnošću. Presudan uticaj na ovu odluku imali su andergraund autori jer su probudili želju da i on postane bar jedan mali deo tog (pod)sveta.

Prve stripove Lazendić je objavio u Katalogu škole stripa 1997. Sledeći put se publici predstavio tek 2000 kada je na konkursu "Srbija 2001", u organizaciji Reksa i Zoraa Penevskog, zajedno sa Zoranom Stojiljkovićem Kizom, osvojio prvu nagradu za strip "Giljotina", što je podrazumevalo i objavljivanje u izdanju "Grafička zavera 2 - Odiseja Srbija 2001". I "Grafička zavera 3 - Katarza" takođe sadrži njegov strip, kao i "Stripburger 28" i, uz još dva stripa u drugim publikacijama, to je sve što je do sada objavljeno od Lazendićevih radova. U najskorije vreme očekuje se pojavljivanje njegovih stripova u "Lavirintu" Dejana Đokovića i publikaciji koja prati konkurs "Smrt fašizmu". Decembra 2000. Lazendić je završio svoj prvi samostalni fanzin "Gnoj komiks" (50 primeraka u prvom izdanju) koji sadrži radove nastale od 1998. do 2000. "Gnoj komiks" će se pojavljivati jednom godišnje i sadržavati samo Lazendićeve stripove. I prvi broj kolažnog fanzina "Deblokiranje" činili su samo Lazendićevi radovi da bi mu se u drugom broju pridružili Damir Pavić - Septik i Nebojša Cicvara. Treći broj će okupiti još nekoliko autora kolaža. Lazendić i Septik rade i fanzin "Psyho creeps" koji uglavnom sadrži ilustracije posvećene "frikovima i lujkama koji nas okružuju". Lazendićev najozbiljniji projekat je fanzin za vizuelnu komunikaciju "Entropija" koji će izlaziti svaka 2-3 meseca i baviti se stripom, grafitima, ilustracijom. Deo projekta je i grafička radionica koja bi okupila autore radi zajedničkog stvaranja, a pod pokroviteljstvom subotičkih "postpesimista".

Brutalnost i primitivizam

Osnovna tema Lezendićevih stripova i kolaža je obesmišljenost savremenog urbanog života ugušenog reklamama, propagadom i ostalim medijskim manipulacijama čija svrha je brisanje samosvesti pojedinaca i njihovo pretvaranje u bezličnu masu voljnu da je neko oblikuje. Brutalnost situacija potencirana je "primitivnim" crtežom koji u potpunosti ogoljuje mračni ton radova. Kombinovanje ovakvih crteža i isečaka iz novina ili fotografija odnosno njihovo kolažiranje pokazuje se kao vanredno zahvalan postupak i izraz kojim kojim se autor približava i savremenim kretanjima u likovnoj umetnosti.


Objavljeno:"Dnevnik", Novi Sad, 15. maj 2001.godine.

sadržaj

8.

NOVI HEROJI

Srđan Aćimović

Reklo bi se da kod nas više ne može da se napravi humoristički strip bez uticaja "Alana Forda". Ovaj uticaj često doseže i do ne-humorističkog stripa, pa je tako u radu Mladena Oljače, još pre nego što se bacio u čeljusti komercijalnog stripa, ovaj uticaj bio i te kako primetan, pre svega u specifičnoj karikaturalnoj fizionomiji. Danas, Oljača radi nešto drugo u odnosu na ono po čemu smo ga isprva upoznali, ali "Alana Forda" nije odbacio kao uzora.

Zadnjih godina, Oljača je ostvario karijeru strip crtača sa mogućnošću da redovno objavljuje, a bez odlaska u inostranstvo. Nažalost, ta karijera se kanalisala kroz petparačke časopise kao što su "Svet" i "Zona sumraka" (a pitanje je da li je drugačije u ovakvoj situaciji i moguće), čije čitaoce zaista i ne zanima strip. Zanimaju ih ekstremni tračevi i seksualne afere, odnosno naivno sklopljene priče o natprirodnom, sa izrazitim paranoidno-ksenofobičnim predznakom, i jedini ugođaj koji mogu naći u stripu je prepoznavanje poznatih lica i događaja koje prate i u ostatku časopisa. Zbog toga je i kvalitet Oljačinog rada drastično opao: njegov pređašnji crtež sa punom linijom ustupio je mesto jednom grubom, nedorađenom crtežu, a scenariji su se sveli na bezopasno parodiranje pomenutih likova i događaja.

Strip "Novi heroji" koji se nedavno našao na kioscima (vanredno izdanje "Globusa", kako piše u logotipu), kad se nadoveže na prethodnika, strip "Sloba i Slobica", liči na Oljačin pokušaj da u maniru stripova iz "Sveta" uskoči u milje dnevne politike i tako se okoristi ovom, uvek popularnom temom. Ispostavlja se, srećom, da "Novi heroji" ima i vrline koje ga mogu odvojiti od stripova čiji je glavni akter Ruška Jakić. Pre svega, zato što je dnevna politika bačena u drugi plan, dok je oslikavanje lokalnih stereotipa iz gledišta stripa istaknuto. Ovo je donekle produžilo rok trajanja stripu i sprečilo njegovo banalizovanje do nivoa novinske karikature.

Otvorivši strip, vidimo da je crtež mnogo bliži onom neobrađenom iz "Sveta" nego Oljačinim ranijim radovima (prisećam se "Iskušenja Brajenovog"). Da li je to posledica stalnog rada u ovom maniru, većeg obima stripa ili jednostavno scenarija, teško je reći. Ipak, u crtežu je ostalo dovoljno "Alana Forda" da se može prepoznati. Da veza ne bi ostala na nivou uzora, tu je i dobro znani format italijanskog stripa od dva kadra po strani, pri čemu jedan kadar obuhvata više radnje nego što je to uobičajeno, kao i svesno preopširni dijalozi koji su "razvaljani" preko pozadine, a i naslovna strana unekoliko potseća na dobro poznatu prvu stranu svog uzora. Pored preuzimanja tolikih 'malih izuma' "Alana Forda", prozivanje grupe TNT od strane Bretmena deluje kao nepotreban i, pogotovo, prozaičan idolopoklonički izlet autora.

Junaci su, dakle, superheroji Serboman, personifikacija srpskog zemljoradnika sa šajkačom na glavi; Bretmen, autentični superheroj sa beogradskog asfalta; Crnogorix, iz redova direktora i funkcionera, i Lalix, portparol za štampu. Na mestu je pitanje, čemu ovako uočljivo ponavljanje u imenima. Isto tako, za razliku od "Alana Forda", koji je imao uvek veoma razuđenu dramaturgiju u funkciji satire, "Novi heroji" uopšte nema dramaturgiju, što je donekle zamaskirano time što se radi tek o prvom nastavku, ali ostaje žaljenje za četrdesetak stranica utrošenog rada, na kojima se ništa vredno pomena nije dogodilo.

Ipak, mane padaju u vodu kada se prisetimo kojoj publici je ovaj strip namenjen: gore pomenutoj publici koja će naći zadovoljstvo u prepoznavanju lokalnih karaktera, nekritički prelazećI preko nedostataka koje bi svakako primetio redovni čitalac stripova, izvežbanih čula za devetu umetnost. Tako posmatrano, Oljača je uspeo da napravi strip koji je privlačan za često pominjanu 'širu publiku', a koji ne vređa ukus ni one druge publike, već im se, naprotiv, može i dopasti. Pokazao je da nije potrebno biti morbidan da bi bio duhovit, što su ovdašnji stripari dobrim delom zaboravili. Na kraju svega, dao je svoj doprinos kontinuitetu izlaženja stripa, o kome se ovih dana već može govoriti.

Sve u svemu, onim autorima koji teže privlačenju šire publike svojim stripovima, Oljača je pokazao kako ti stripovi treba da izgledaju u današnjoj situaciji, u našoj zemlji. Na njima je da odluče da li im se taj pristup dopada.

sadržaj

9.

PARISKI SPLEEN (5)

Franc

Romandzija
(nesto, poput scenarija za strip)

Onaj visak zivota koji se osvaja citanjem ne pravi razliku izmedju velikih umetnickih dela i zabavne literature. Umberto Eko

Bilo je leto; sparno i vrelo, kristalno jasne, nedirnute, ciste plaveti. Suncan letnji dan kupan omorinom i mutnom, nejasnom, stlascu. Seo sam na jendek i zagrizao u prvu kajsiju, rumenu, punanu, socnu, seo i opustio se, grizao sam kajsije, pred kapijom dedine kuce, na soru, uzivao u slasnoj slatkoci vocki, bilo je podne a ja sam se upravo vratio nezadovoljan sa seoske poste, shrvan pomislju da vise nije bilo primeraka "Politikinog zabavnika" i da cu jos nekoliko dana provesti bez lektire i stripova, u dosadi, i iscekivanju sledece posiljke novina.

Vise ne pamtim koliko mi je bilo godina, dvanaest, mozda trinaest, nije mi bilo vise od trinaest godina, da, i tamanio sam stripove, preko leta, na selu, kod dede, krisom, jer nije voleo da ih citam, dok ja, pak, nisam ludeo za poljskim radovima, u Backoj, na beskrajnoj vojvodjansko-serbsko-hungarijskoj ravnici, nisam voleo motiku i poljski rad, bio sam gradski klinac na godisnjem odmoru, u Jugi, na selu, daleko od pariskih predgradja i skolskih obaveza, daleko od Pariza, bilo mi je dobro, na selu, ali mi je poljski rad bio mrzak, da, a bivalo je da sam ostajao sam, kod kuce, na ulici, po nekoliko dana, dok su drugari odlazili na kosidbe, vrsidbe, berbe. Kada ne bih lutao selom u potrazi za pustolovinom, sa drustvom, kada ne bih lutao seoskim drumovima ili se vozio, biciklom, do Tise - gde sam zamisljao da bi, na banatskoj, mocvarnoj strani, u gustoj prasumi biljaka, stabala i voda mogao da zivi i Zagor -te-nej -, sedeo sam kod kuce, pod tremom, i citao stripove.

Komsijini klinci, od kojih sam, vec bezuspesno, trazio takve lektire - nisu ih, o cuda, citali -, prisli su mi, on, stariji, sa svojim mladjim bratom iza sebe, rekavsi da znaju gde bih mogao doci do "romana". Nismo se redovno druzili, stanovali su preko puta ulice mog najboljeg druga, ali je ovakav povod bio izvanredan, i razlog krupan. Rekli su mi, u dve reci, kako su, sa jos jednim drugom, iz centra, obili uciteljevu kucu. Tako, doslo im, pa je obili. Ucitelj je na moru, kaze mi stariji Isakov, dodji da vidis, ako te zanima, ima "romana", sve smo pregledali, Zoran je nasao i pistolj, odneo ga ocu, ako hoces sa nama smesta polazimo.

Ustao sam i posao (u iskusenju sam da dodam, s obzirom na gornji napis, "kao apostol za Hristom" - no, dobro). U centru nas je docekao decak mladji od nas za godinu dve dana. Odmah sam shvatio, po njegovim skiljavim, sitnim ocima, da je rukovodio celokupnom stvari. Posli smo glavnom ulicom sela, hodali do crkve a zatim skrenuli nadesno, ka bregu, prosli kraj skole i, na praznom prostoru izmedju dvoje kuca, preskocivsi napola uruseni zid, uputili se ka bastama. Hodali smo pod krosnjama tankih jabuka i sljiva: vodio nas je Zoran. Usput sam, iz price, saznao da je on, prvi, provalio u kucu, pre desetak dana. U nju smo usli preko baste, kroz uski, kuhinjski prozor. Vlasnik, ili kucepazitelj, misleci da je mreza bila dovoljan zabran, nije ga zatvorio. Momci su, pri prvoj poseti, pocepali tu mrezu, i tako usli u kucu. Nije me zanimalo sta se nalazilo u njoj. Ulazio sam s ciljem da uzmem stripove i zbrisem. Ostalo su bile njihove price. Pokazali su mi tragove svojih prethodnih poseta, po kupatilu, kuhinji, dnevnoj i spavacim sobama. Fekalije nasred kade. Tamne mrlje po zidovima. Sve je, po kuci, bilo ispremetano, iscepano, razbijeno. Bacio sam pogled na Zorana, pogled koji je otprilike govorio : "ti si, brate, glupan". Spomenuo sam stripove. U trenutku kada mi je stariji Isakov, izvadiv ih iz regala, pruzao hrpu starih Blekova i Teksa Vilera, zacuo se glas, iz ulice, jedak, piskav, jasan zenski glas: "sad smo vas uhvatili, bitange!". Momci se prepadose. U mah nastade dreka i trka po stanu : srce mi naglo zalupa. Ostao sam ukopan, na mestu, dok su ostali, najednom, poceli bezumno da trce ka ulaznim vratima. Bacio sam pogled na stranu, kroz prozor : kroz zavesu, sa ulicne strane, nazirale su se dve postarije zene i jedan krupan muskarac. Uplasih se. Pribih, uza zid. Ostali su vec bezali, kroz ulazna vrata, niz kapiju, na drum, a Zorana se hitro docepa muskarac i poce silovito da ga bije. Usled pometnje, povukao sam se, kradom, natrag u kuhinju i prikrao se pod prozor. Posle nekoliko trenutka, nada mnom se zacuo muski glas: "ovuda su prosli". Cutao sam. Sacekao jos nekoliko minuta, oko sebe slusao kako su sve vise zamirali sumovi, a zatim se iskrao kroz prozor i poceo da trcim uz padinu, kroz bastu i zrele, visoke makove. Trcao sam dalje, sve dalje, kroz sumarak, ka visoravni, a suludi, nekontrolisani i plahi osecaj straha je poceo da me plavi, tek tad, sve jace. Najpre neosetan, zatim bolan i jak. Trcao sam, u grcu, probijao se kroz siprazje i zbunje sve do prvih redova mladog kukuruza, na proplanku. Tek tu sam zastao. Zadrzao dah. Polako se pribiruci, uz sve jasniju svest o onome sto se dogodilo i sto bi tek moglo da usledi. Okrenuo sam se. Pogledao nadole : selo je bilo tu, poda mnom, drzao sam ga, takoreci, na dlanu, selo mirno, tiho, vedro. Kupano u suncu i omami. Poda mnom je zivelo, treperilo, neovisno o onome sto se nama dogodilo, - kada bi moglo biti da se nista nije desilo, pomislih, u mah, dok me je, i dalje, plavio strah, u neverici smisljah nacin i mogucnost za povratak dole, a nisam stigao ni da uzmem stripove, Isakov ih je, smeten, bacio na pod, kada je, prestravljen, zacuo babinu dreku, sa ulice.

Hodao sam duz oranica, dugo, pod nemilosrdnim, jakim podnevnim suncem, hiljadu misli mi se rojilo po glavi, nisam znao sta da cinim, gde da idem, kuda, ka kome da se okrenem, kome da se obratim, premisljao sam se tako, usplahiren, uplasen, i srecan, beskrajno srecan sto sam ih nasamario, i pobegao, ponosan na to sto sam im, svima, izmakao, sve dok se ne shvatih da ce me odati, ti klinci, da, nije bilo sumnje da ce me odati, bio sam najstariji, tako ce bar da odluce njihovi stari, u to nema sumnje, te bitange ce me odati i oznaciti kao najveceg krivca, cetovodju, predvodnika, celnika, odlucih se da podjem, najpre, do ujne, nista mi drugo nije doslo na um, poceh da se spustam niz brdo, uputih se ka rodjacima u suludoj, nestvarnoj nadi da bi ovaj dan, ovo vrelo, mutno poslepodne moglo trajati sto duze, i zakucao na kapiju, domacin se ubrzo javio, usao sam, potrazio rodjake i seo u kujnicu. Vise ne pamtim o cemu se govorilo, secam se samo da sam zazirao od pomisli na povratak dedinoj kuci i da sam istovremeno zudeo za time da se sve zavrsi, sto pre zavrsi, posao sam, pred suton, zaobilaznim putem, ka dedi, i hodao tri cetvrt sata pre nego sam se ispeo, sa suprotne strane sela, ka glavnoj ulici, i krenuo, natrag, ka centru.

U daljini sam ugledao plavo-beli fiat lokalne murije parkiran pred dedinom kapijom. Do ulaznih vrata je stajao debeli, masni, zadrigli bacvanski murijas, pokrupan, ugojen, znojav, sto sam se vise blizio cinio mi se sve masniji i deblji, pogledali smo se, njegove su oci bile, u prvi mah, bezizrazajne, odavale su, cak, ravnodusnost, kako sam se blizio vratima tako sam ugledao svog dedu, sedeo je na jednoj samlici, pod kajsijom, u basti, tih, zaprepasten, povremeno bi pruzao ruku ka zemlji i po njoj prebirao pale vocke, basta je bila puna zrelih, krupnih, mirisavih kajsija, dok ovo pisem jos osecam miris kajsija, deda ih je uzimao, cistio prstima i otvarao, polako prinosio ustima i jeo, delovao je slomljeno, skruseno, tiho, samo me je pogledao, ni rec prekora mi nije uputio, samo je rekao da je policajac hteo da sam mnom porazgovara, o, u njegovoj kuci nije bilo pandura za poslednjih pedeset godina, i vise od sramote, to je bila tuga, nemusta, razocaranost, o, u njegovoj kuci nije bilo predstavnika vlasti jos od madjarske Racije kada su ga bili Hungari i kopali mu oci, pred kcerima, nagom, sred avlije, a spasla ga milosrdna zapovest madjarskog oficira, kalviniste, dok su mu oci bile vec izbodene, ispale, iscasene, iz svojih duplji, razrogacene, prestravljene, kupane u mlazevima vlastite, vrele krvi, devojcice su histericno vikale, jauk i lelek bez kraja, pricala mi je tetka, strah i bol i uzasnutost za koje nema reci, govorila je, dok su ga bicevali presavijao se od bolova i valjao po prasini posve obnazen, go, svaki seljan se tada drao kao pas, ko prase, dok su ga tukli, sekli, drali, klali, testerili, bila je Racija a nase su, Pozareve, komadali kao gamad, pustu, prepredenu, opasnu racku gamad, spasla ga je zapoved, hungarijska istovernikova zapoved, i otada vlast i uniforma nisu vidjene u kuci Rake Pozareva, coveka cije je postenje, u selu, bilo na glasu, coveka najcasnijeg, najvernijeg predstavnika jedne male verske zajednice koja u selu nije brojala vise od petnaestak dusa, coveka koga bi mestani, skoro, smatrali za sveca, da nije bio, kako se tad govorilo : novoverac. Nije mi uputio ni rec prekora. Tuzno me pogledao. Oborio glavu. Kajsije su, sve vreme, jako mirisale.

Bio je suton. I ja sam osetio glad.

Posao sam za policajcem. Seli smo u kola i odvezli se par kuca dalje i stali. "Ti znas da si u ovoj prici najstariji, na to ne moram da te podsetim, i da te zato smatram odgovornim. Ne. Ne reci nista. Sve znam. Znam, iako bi u to smeo i da posumnjam, da nisi bio cetovodja. Kako god da je, negde se u prirodi zagubio jedan pistolj, a njega moramo naci. Evo sta predlazem : ako do sutra na vece budes sakupio sve pokradene stvari - sve stvari, naglasio je on - zaboravicemo na celu pricu. Ukoliko ti se to ne dogodi, mogao bi nociti i kod nas, u stanici - jesi li ikad bio u Titelu?".

Krenuo sam do Isakova. Na vratima me je docekao otac, i primio u kucu. Spreman, za potragu. Znaci, pomislih, sve je unapred dogovoreno. Ocima sam sarao po dvoristu, u nadi da bih mogao da spazim decake, ali ih nigde nije bilo. Samo se, jednom, iza kuhinjskog zida, zacuo mukli, iskidani jecaj. Saznao sam kasnije da ih je otac tako prebio da su lezali, ugruvani, kod kuce, citavih nedelju dana, u modricama i ranama i zavojima od glave do pete, obojica.

U prvi mah, kod Zorana, baba nije htela da otvori vrata (da, ne rekoh da je stari Isakov bio predsednik lovackog drustva, clan T.O. i, na neki volsebni i samo seljanima objasnjiv nacin, predstavnik vlasti i pandurije kada ovih nije bilo u selu - pa sinovi bas njemu to da prirede !). Udarao je sve jace o vrata i pobesnelo psovao. Naposletku nam otvorise (culo se i babino gundjanje, protivljenje). Pred nas stupi tip, pracen psom, lepim, crnim, krupnim vucjakom, klasican razbijac, pomislih, i namah se prisetih reci Teksa Vilera; "nisko celo, tup pogled, idiotski izraz lica". Decakov otac. Poce da se dere na mene. Htede da me osamari. Isakov se prepreci i zapreti da ce on prebiti njega, njegovo kopile i polomiti im celu kucu, da sprere sramotu sa svoje. Svi zacutase. Na tremu se ubrzo pojavi i Zoran. Bacio mi je unezveren, iznenadjen pogled koji se ubrzo preobrazio u pogled iz kog je kiptela divljacka, neshvatljiva mrznja. Nisam mu ostao duzan : pogledah ga pravo u oci, ironicno mu se nasmesivsi, i rekoh: "gde bas na ulazna vrata!". Stari se zagledase, ne shvativsi, tek, on naglo pocrvene, i obori glavu. Utom ga otac posalje po stvari, i ovaj se ubrzo vrati sa belom vrecom u kojoj je bilo nesto predmeta odnesenih iz uciteljeve kuce. U jednoj ruci je drzao vrecu, a u drugoj pistolj. Sve vreme je lepi crni pas trckarao za njim. U trenutku kada je Isakov pruzio ruku da preuzme oruzje, nasta komesanje. Zoranov stari ga nije hteo dati, rece da ce ga sam predati, tako nesto, naglo ga otgrnu iz Zoranove ruke, i, kako je decak posrnuo, tako se zacuo pucanj. Odmah potom, i bolno, strahovito urlanje. Hitac je, nehotice, pogodio psa, koji je lipsao, sad, i kevtao, urlao, pred decakom, sledio sam se, ker se presavijao, tresao od bolova, iz boka je pistao visok mlaz krvi, da bi ubrzo, jednako naglo, i splasnuo. I uskoro se, da, pas sasvim primirio. Isakov, prenerazen, skoci na starog, oduze mu pistolj i odlepi mu samar. Pas nije kevtao ni minutu. Uginuo pred Zoranom, takoreci, na njegovim rukama. Decak je pao na kolena i poceo da dreci, hvarajuci psa za glavu. Ja sam, sve vreme, stajao kao ukopan. Prenu me, najednom, Isakovljev glas: "ajmo, Ivane".

Ostao sam, na ulici, sam. Bila je noc. Kuda da idem? kod kuce? drugara? ili prosto, niz ulicu, pa kud god stigo?

"Ej, romandzija", pozove me jedan stari, sa klupe, na ulici. "Ima l'romana, derane?", podsmesljivo, vrcavo dobacuje. Prosao sam cutke i otisao kuci. Ne pamtim da mi je deda, te veceri, niti ikad posle ista prebacio. Stvar se, vremenom, zaboravila. Proslo je i to leto, i sledece, i, od tada, mnoga druga. Isakovi, i onaj manji, iskupili su stvar tako, sto su otisli u popove. Da, u popove. Il je to bilo, samo, fingiranje. I ja sam, nekad, studirao bogosloviju. S vremenom sam, ipak, presao na poeziju, na price, romane. Negovao sam i grafiku, crtanje. Glas o meni i mom stvaralastvu procuo se do sela. A onaj stari, koji me je prozvao" romandzijom", umeo je, za zivota, jos da kaze: "ma znao sam ja to, vidis, ovaj, babuljin, romandzija !".

sadržaj

10.

JUŽNJAČKA UTEHA No 15.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

POD ZASTAVOM MARLJIVOSTI

Ovih dana glasovi razuma umeju da budu bas razumni. Jedan od njih, dovoljno glasan da bi bio saslusan i dovoljno tih da bi me naterao da razmislim, skrenuo mi je paznju na to kako moj tekst o blefu moze biti shvacen kao poziv na opstenarodni scenaristicki blef, kako mladi i nadolazecim autori mogu steci sasvim pogresne smernice i kako to sve ide na moju dusu. O, crne li pomisli, o zlokobnog trenutka, o zlohude sudbine...Nosen mracnim predosecanjem, ponovo pogledah objavljeni tekst i zaista...Moj se tekst zaista moze tako tumaciti, uprkos tome sto mi to ni u kom slucaju nije bila namera (cudo jedno kako reci kad ih jednom stavite na papir umeju da vode svoj zivot i svoju politiku potpuno nezavisnu od vaseg zivota i vase politike, zar ne?)! Pa onda, da spasemo sta se spasti da!

Gejman prica u korist blefa, kaze kako NJEMU ponekad blef dodje kao sasvim prirodno i legitimno sredstvo za pricanje svojih prica, i to je sasvim okej. Medjutim, postoji i jedno sasvim suprotno glediste, glediste koje bih ipak mnogo radje preporucio svima (a narocito onima koji tek ulaze u ovaj posao), glediste koje jeste mnogo zahtevnije, ali na duze staze ipak mnogo, mnogo sigurnije i isplativije za razvoj vaseg umeca pripovedanja od blefa.

Dzon Nej Reiber, igrom slucaja nastavljac jedne od upravo Gejmanovih kreacija, u predgovoru za treci tom BOOKS OF MAGIC-SUMMONINGS, prica o svojoj opsesiji detaljima i verodostojnoscu svega sto napise. Parafraziracu ga, ali on u tom predgovoru pise kako u njegovim stripovima pucnjava ne ispunjava sobu mirisom baruta ako je oruzije novije proizvodnje, i kako u njegovim stripovima Engleski prodavci pakuju namirnice svojim musterijama u papirne, a ne u najlonske kese. Posto se strip koji Reiber pise (gore pomenuti) odigrava u Londonu, a sam Reiber tamo ne zivi (pa ni u samoj Engleskoj, koliko sam shvatio), njemu se pocesto desava da ima muke da odrzi taj nivo dokumentaristicnosti koji on smatra neophodnom. I sta on tada radi, molim lepo? On bez obzira na doba dana ili noci telefonom poziva Nila Gejmana, koji mu daje neophodne podatke (ako ima srece, ako je nema, ta obavestenja mu pruza Gejmanova zena ili asistentkinja). I tako, kada je Reiber poslao Timotija Hatona i njegovu devojku Moli na sladoled sa ukusom pistacija u sladoledzisku radnju firme Baskin-Robins nije ni slutio da je sebe osudio na naporan dan sa ukusom razocarenja. Jer, kako mu je Gejman ljubazno skrenuo paznju, u Londonu, metropoli kakva on jeste, sladoled se uglavnom moze dobiti u samo tri arome...Od kojih ni jedna nije aroma pistacija. Da, dodao je jos ljubaznije, on se licno ne seca da je ikada u Londonu video ispostavu firme Baskin-Robins. I sta sad da radi istini verni i marljivi Reiber, kako da spasi svoj obraz? Sasvim prosto, da sedne na telefon i pozove sve svoje poznanike u Londonu, pitajuci ih samo jedno pitanje-Jeste li ikada, i gde, videli sladoledzijsku radnju firme Baskin-Robins? Medjutim, razocarenje za razocarenjem, niko se ne seca tako neceg, niko tojest osim jednog prijatelja kome se cini da je jednom, nekada davno, negde kod Trafalgar skvera video radnju koja Reiberu treba! I istini verni i marljivi Reiber, umoran, ali i neopisivo srecan, posalje Timotija Hatona na sladoled od pistacija, a Moli na sladoled od sasvim obicne jagode (i posle toga verovatno posalje sebe pravo u krevet na zasluzeni san).

I dok u potpunosti ne odobravam ovu vrstu fanatizma, mislim da svi uvidjamo neophodnost ovakvog pristupa u pisanju istorijskih i peudoistorijskih stripova, te bavljenju tudjim junacima unutar tudjih, u potpunosti izgradjenih i definisanih univerzuma (pitajte bilo koga ko je ikada pisao STAR WARS-e i nemojte se cuditi mrkim pogledima i jedva cujnom skripanju zuba). Takodje, dokumentaristicki pristup u pisanju scenarija uci mladog pisca strpljenju i sistematicnosti, onim vrlinama koje ce mu biti apsolutno neophodne u profesionalnom bavljenju stripom. Dok se afirmisanim i poznatim autorima blef potpisuje pod kreativnu drskost, za mladje autore nema opravdanja, i svaki blef ove vrste ide pravo u kategoriju propusta i nepaznje (a to vam, verujte mi, ne treba kad jednom dodjete do posla koji ste celog zivota jurili). Veliki mogu sebi i da dozvole takve ispade, mali zbog njih nikada ne postanu veliki.

Iako sve vec napisano o predanom i marljivom radu itekako stoji, blef ponekad nije moguce izbeci iz proste nuzde. Poznat je, na primer, slucaj neimenovanog kolumniste strip vesti iz Zagreba koji je u jednom svom istorijskom stripu napravio kraljevski blef suprostavljajuci Patonovim snagama koje su za vreme drugog svetskog rata vrsile invaziju na Siciliju Italijanske oruzane snage umesto Nemackih, koje su tu istorijski bile. No, kao sto rekoh, ovaj blef bio je jedan od onih koji se prastaju, upravo zato sto neke rane ne treba dirati, kao i zato sto je strip bio radjen za Nemacki list.

sadržaj

11.

QMOVA KOLUMNA (65)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com

BJUSEMA 3

sadržaj

12.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (75)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

STRIPOVA MALA VRATA

Kad već recepta za uspjeh nema, postoji makar savjet kojeg mogu dati crtačima što sanjaju o proboju na razna tržišta. Savjet je, štoviše, prilično dobar:

Budite Sudžuka.

Postoji, naime, svijet stripa i svijet izvan njega, i oni ne govore istim jezikom. Dok je nama, recimo, Eddy zakon - jer na prvi pogled vidimo što novo donosi stripu, koju živost i dragost i nadahnuće - dotle će se ljudi koji strip čitaju zbog rekreacije u Eddyevim kadrovima ponekad izgubiti. Neće znati kamo prije pogledati, a koreografije i perspektive će ih zbuniti. Čovjeku koji uzima strip u ruke, u biti je do Ripa Kirbya i Zagora: do kamere iz četrdesetih, krupnih planova govornika, preglednih srednjih planova tučnjave, totala juriša mongolske konjice. On više od igara svjetla i sjene voli na zidu u trećem planu vidjeti iscrtanu svaku ciglu; on stilizaciji (Hergéovoj, Tezukinoj, Kirbyevoj) pretpostavlja realizam jer samo u njemu vidi vještinu, samo tu prepoznaje ono što sam ne umije nacrtati.

Usudio bih se tvrditi da se svaki autorski rukopis iskazuje kroz stilizaciju, kroz vlastitost stvorenog svijeta, dok  je realizam - dogovorna crtačka stvarnost, presjek prosjeka i zajednički nazivnik talenta - u većini slučajeva plod narudžbe. Crtači koji, poput Sudžuke, sami od sebe razvijaju realizam rijetko su – sorry, Đuka! – autori. Iza njihove ruke ne stoji želja za neviđenim već puka vještina imitacije stvarnog, ponavljanja stvorenog. Oni crtaju sve bez želje da nacrtaju išta. Vole strip, ali ne toliko da bi ga ljubavlju ubijali i oživljavali na svakoj tabli.

Za njima je, zato, uvijek potražnja. Autorske vizije su opasne, tržišno neprovjerene, potencijalno lukrativne ali kronično nesigurne. Za Sudžuke uvijek ima posla. Ne znam izdavača koji nije nad njegovim portfoliom rekao da bi se za njega nešto moglo naći. Od jednog veterana preko jedne urednice do recenzija njegovog najnovijeg stripa, Outlaw Nation, svi kimaju s prešutnim divljenjem. "Dobar je." "Kako ovaj dečko to sve nacrta!" "Svi mu se likovi razaznaju."

Ako ste umjereno uporni, pristojni i bar malo marljivi te ako biste se rado, a bez jasne ideje, bavili stripom, recept vam je pred nosom. Ne oklijevajte!

Budite Sudžuka.

sadržaj

13.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

- ITALIJANSKI STRIP NA NET-u
Nekako se u zadnjih par dana pojavila gomila novih linkova vezanih za italijansku strip scenu pa bi ih trebalo lepo sortirati:
Festivali
-Treviso Comics www.trevisocomics.it
-Napoli ComiCon www.comicon.it
Magazini
Ultrazine www.ultrazine.org
Lo Sciacallo Elettronico www.assioma.com/sciacallo
Italian magazine for new creators www.medicinanucleare.net
Italian indipendent comics www.otro.it
Autori(i)
Giorgio Pezzin Italian Disney creator www.fumettiestorie.com




- LOMBARD NA NET-u
Nije prvi put da jedan strip doživi predpremijeru na internetu:
-Nova avantura Ric Hochet-a:
http://www.lombard.be/Prepub.cfm?Lang=Fr
-CD o kreiranju cow-boy priče...:) Van Hamme i Rosinski za Lombard:
http://www.imaginet.fr/universbd//infos/2001-5.html

sadržaj

14.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Pozdrav!

Moje ime je Dejan Sijuk i uredjujem strip u banjaluckom magazinu BUKA.Mjesecno objavljujemo 12-15 tabli stripa.O kakvom magazinu se radi mozete povjeriti na adresi www.6yka.com. Na sajt jos nismo postavili objavljene stripove (posto je sajt tek postavljen), ali mozete videti o cemu se radi.

Na jesen planiramo specijalno izdanje posveceno samo stripu.

Uslovi su slijedeci:
Stripovi moraju biti crno bijeli od 1-5 tabli.
Tema po izboru.
U obzir dolaze svi autori sa podrucja bivse Jugoslavije.

Radove slati na adresu:
ROMANIJSKA 4,
78000 BANJA LUKA

Radovi se mogu slati do 01.09.2001.

Nazalost nismo u mogucnosti da isplacujemo honorare. Imamo lovu samo za stampu, tako ako nekome to odgovara neka salje svoje stripove.Ukoliko neko ima nekih pitanja slobodno neka ih salje na dsijuk@yahoo.com ili buka@blic.net

* * *

From: Lord Ferdi the Despiser <ferdi@fastpromotion.com>
Subject: Poziv na saradnju

Postovani ljubitelji stripa,

Redakcija bi-lingualnog (Srpsko-Engleskog) kulturnog vodica kroz Beograd "Yellow Cab" poziva vas da nam saljete svoje najave novih strip izdanja, kulturno-drustvenih dogadja vezanih za strip u nas, kao i bilo kakve druge strip-zanimljivosti koje bi zahtevale besplatnu promociju, a koje bi trebale ugledati svetlost dana tokom svakog narednog meseca u godini.

Buduci da se kulturni vodic "Yellow Cab" priprema za svaki naredni mesec ponaosob, u ovom trenutku bili bismo zainteresovani za mesec juli. Takodje vas molimo da nam posaljete sto veci broj grafickih priloga (po mogucstvu crno-belih) i propratnih objasnjenja, kako bismo bili u prilici da priloge najavimo na sto verodostojniji nacin.

Priloge saljite:
e-mailom ferdi@ptt.yu
ferdi@fastpromotion.com
FAbbasher@publicis.co.yu
yellcab@eunet.yu

snail-mailom
Redakcija Yellow Cab,
LPT Publicis,
Kumanovska 17,
11000 Beograd,
Yugoslavia

Zahvaljujemo na saradnji i zelimo puno srece u daljem radu!

Ferid Abbasher
Urednik

* * *

Announcement of the Balmoral Fellowship 2002

The Künstlerhaus Schloß Balmoral, Bad Ems, an institution of the Foundation for Culture in Rheinland-Pfalz, is announcing 8 fellowships for 2002.

Balmoral is a place of artistic production, theoretical reflection and social and artistic contact. It promotes visual artists from around the world through allocation of residential fellowships, without restriction of nationality or age. Since its foundation in 1995, the work of artists here has covered the disciplines of painting, sculpture, installation, drawing, graphic art, design, photography as well as theory. The Künstlerhaus also has the objective of reaching the public through events such as lectures, seminars, concerts and exhibitions.

Bad Ems is a spa town of 15.000 inhabitants. It lies on the Lahn some 18 kilometers south-east of Koblenz and is connected by motorway to Frankfurt and Cologne.

The grant is of 2.000 DM per month. The residential fellowship is generally allocated for 11 months, starting by January 15th and ending by December 15th,  2002. The Künstlerhaus provides a bedsitting room with shower/WC and a studio fro each visual artist, as well as workshops, a photography laboratory, a library and PCs.

The application may only be sent with the application form provided by the Künstlerhaus Schloß Balmoral. The material to be submitted in support of your application is specified on the form. Those interested in obtaining an application form must address their request in writing to the secretary of the Künstlerhaus Schloß Balmoral or it can be downloaded from the website: http://www.balmoral.de/phil/balmoral-information.pdf

The deadline for the application for the scholarship 2002 is August 15, 2001 (date on the post stamp)

Künstlerhaus Schloß Balmoral
Villenpromenade 11
D-56130 Bad Ems
Telefon (02603) 9419-0
Telefax (02603) 9419-16
e-mail: info@balmoral.de
http://www.balmoral.de

* * *

Call for Artists

A Virtual Memorial - Memorial project against the Forgetting and for Humanity
www.a-virtual-memorial.org

is calling for artists:

Places of creativity are always spaces of memory, as well, like the working space of artists.

Dear artist,
where ever you live and in which artistic area ever you are working A Virtual Memorial invites you to participate in the project "The artist and his/her studio", a project which will be published online in October 2001 within "Features of the Month" the main project of A Virtual Memorial during the year 2001.

Please submit via email:
Name
Adress
Email;
URL (optional)
artistic area (some examples. visual art: painting, photography etc; netart; performing arts: acting, dancing, music etc)
CV/biography

Digital image:
One image of the artist within his/her studio or alternatively two images - the portrait of the artist and the studio separately, the original may be photography, but also painting or drawing.

Image format: .jpg (PC),
image size of one single image: maximum 200Kb and 800x600 pixels

All submissions which hit the conditions will be published.

Participating is free of charge. Deadline 31 August 2001.

Please send your submission to artiststudio@a-virtual-memorial.org

best regards from

Wilfried Agricola de Cologne
Editor in Chief


A Virtual Memorial - Memorial project against the Forgetting and for Humanity
www.a-virtual-memorial.org
info@a-virtual-memorial.org

corporate member of the NewMediaArtProjectNetwork URLs
www.le-musee-divisioniste.org
www.javamuseum.org
www.a-virtual-memorial.org
www.engad.org
www.agricola-de-cologne.de
www.nmartproject.net

sadržaj

15.

PISMA ČITALACA

mail

From: henri <henri@bankerinter.net>
Subject:

ovih dana u nisu se pojavio strip fanzin kosarka. na cetrdeset i nesto strana u tri epizode tada sedmogodisnji sasa je iso i davao koseve.sta mu se desavalo usput...

veoma zanimljivo i veoma decije, kako crtez tako i naracija. nastao 1988.

2001. posle malo nagovaranja dobijena su autorska prava i eto.

sasa danas ima dvadeset godina i nema veze sa stripom. preporucujemo.
D.
mailto:henri@bankerinter.net

sadržaj

16.

LINKOVI

Strip Vesti

Bill Grifith, jedan od pionira underground stripa, vec godinama objavljuje Zippy dnevne kaiseve u novinama sirom S.A.D. Netslaves.com su objavili intervju:
http://www.netslaves.com/comments/988183755.shtml
(Saša Rakezić)



Pod "search by name " idite na Bojan Redzic.
www.portsort.com

sadržaj

17.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 23. do 29. juna

28. juna 2000. Otvorena je izložba "Srpski strip u Ljubljani", klub SOT 24, Metelkova mesto, Ljubljana. Izloženi su bili radovi sledećih autora: Eugen Slavik, Danijel Savović, Ivan Grubanov, Milan Pavlović - Mr. Stocca, Nedim Hadžiahmetović, Miki Ršumović, Neda Dokić, Nikola Topuzović, Natalija Bogdanović, Zograf, Sale Mihajlović, Tromb i Nikola Vitković iz grupe MOMCI.

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad