...Изложбата „Стрипот во Штип, стрипот од Штип“

   Од 6 до 14 јули во Домот на млади – Штип е поставена изложбата „Стрипот во Штип, стрипот од Штип“, на која се изложени осумдесет стрип-табли. Автор на изложбата и на сценаријата на речиси сите изложени стрипови е Александар Стеванов, а покрај него како илустратори се застапени и уметниците Дарко Богданов, Весна Ничевска, Катерина Николовска-Тери, Мирко Бојаџијевски, Наташа Коњевиќ и Стефан Коцевски.

   Меѓу изложените дела има и неколку кратки стрипови на автори од постарата генерација – Миле Топуз, Методи Андонов, Ристо Петковски, Ванчо Ристов и Драган Ристов – своевремено објавени во некогашните штипски периодични публикации „Македонка“, „Астибо“, „Штипски весник“ и „Патент“. Со по еден стрип, изработен на стрип-школата одржана еден месец претходно во Дино паркот во Штип, на изложбата се застапени и младите таленти Клеа Рунтева и Хана Стаменков.

   На отворањето на изложбата, на 6 јули во 20 часот, присуствуваат четириесетина посетители, при што бесплатно се поделени речиси исто толку копии од публикацијата „Стрипот во Штип, стрипот од Штип (1958 – 2025)“ на Александар Стеванов, објавена претходната година.

  ...i Konkurs za strip

   Drugi Kikindski festival održava se u Novim Kozarcima 21. i 23. avgusta u Umetničkoj galeriji „Zdravko Mandić“, a u Kikindi 22. avgusta u Kulturnom centru.

Svi ste dobrodošli. Ulaz je besplatan.

Poster uradio: Zoran Aladžić Bill AZ Torreno

---

KONKURS ZA STRIP

II Kikindski i Novokozarački festival stripa
Tema: slobodna
Forma: strip kaiš ili tabla
Obim: 1 do 4 strane

Radove slati na:
Kulturni centar, Trg srpskih dobrovoljaca 23, 23300 Kikinda
Mejl: tanjanozica63@gmail.com
Mobilni: +381604695789
Krajnji rok za slanje: 07.08.2026.
Tri najbolja rada biće NAGRAĐENA!

KULTURNI CENTAR KIKINDA

Više informacija:
www.facebook.com/kikindskiportal/photos/...
kikindski.rs/u-susret-drugom-festivalu...
www.facebook.com/kckikinda/photos/konkurs...

  ...10. 7. 2026 / 20h /
  Ulična galerija Mezanin /
  Balkanska 2, Niš

   Čaj...Odličan je dinamična i inovativna niška umetnička grupa koja još od 2001. godine stvara na prelazu izmedu strip umetnosti i kontrakulture. Grupu su osnovali Dušan Cvetković, Toni Radev, Vladimir Pavlović i Predrag Stamenković, a grupa okuplja istomišljenike koji dele strast za promociju čiste alternative kroz različite medije.

   Čaj...Odličan nije samo umetnički kolektiv, već i kulturni pokret koji pokreće značajne događaje u Nišu i regiji. Njihove aktivnosti obuhvataju organizaciju raznih kulturnih inicijativa koje privlače veliki broj stvaralaca, strip autora, ilustratora i ljubitelja animacije.

   Ova grupa je mesto susreta i inspiracije za sve one koji žele da potraže nove, nestandardne izraze u svetu umetnosti.

   Ovom prilikom predstavljamo selekciju radova Dušana Cvetkovića i Predraga Stamenkovića.

   Ulična Galerija Mezanin
   https://www.facebook.com/ugmezanin

  ...mladih strip autora

   Žiri u sastavu: predsednik žirija Lasko Đurovski (strip-crtač i ilustrator), Milorad Vicanović Maza (strip-crtač i ilustrator) i Marko Stojanović (strip-scenarista i teoretičar) dodelio je sledeće nagrade:

   Memorijalnu plaketu „Nikola Mitrović Kokan” za najboljeg mladog strip-crtača dobila je Gaja Pekošak iz Slovenije, dok su diplome u istoj kategoriji dobili Mina Janjić iz Leskovca i Uroš Milinčić iz Niša.

   Memorijalnu plaketu „Nikola Mitrović Kokan” za najboljeg mladog ilustratora dobio je Ognjen Pavković iz Beograda, dok su diplome u istoj kategoriji dobili Milan Nestorović iz Niša i Ivan Avramovski iz Severne Makedonije.

   Memorijalnu plaketu „Nikola Mitrović Kokan” za najboljeg mladog strip-scenaristu dobila je Anamarija Kvas iz Hrvatske, a diplomu u istoj kategoriji dobila je Sara Novaković iz Kragujevca.

   Memorijalnu plaketu „Nikola Mitrović Kokan” za najboljeg mladog strip-teoretičara dobio je Danilo Otašević iz Niša, dok je diplomu u istoj kategoriji dobio Aleksandar Kostić iz Velikog Gradišta.

   Diplome za najboljeg debitanta dobili su Martin Hristov Trenev iz Bugarske i Momčilo Odažić iz Požarevca.

   Plaketu „Nikola Mitrović Kokan” za doprinos srpskom stripu dodelio je organizator (Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan”, pri Leskovačkom kulturnom centru), nezavisno od žirija, a ravnopravno su je dobili Darko Perović iz Aranđelovca i Geza Šetet (1953–2025) iz Tavankuta.

   U okviru Smotre održan je konkurs za najbolji strip-kaiš u organizaciji Leskovačke škole stripa, „Nove naše reči”, Učiteljskog društva Leskovac, Osnovne škole „Josif Kostić” i Sindikata obrazovanja Srbije – Regionalnog centra Leskovac. Bilo je 2.267 učesnika iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Hrvatske, Rumunije, Rusije, Turske i Jordana.

   Žiri su činili predsednik žirija Nikola Milićević (novinar i strip-teoretičar), Aleksandar Anđelković (akademski grafičar i strip-autor) i Nebojša Stojković (akademski grafičar i predstavnik umetničkog kolektiva „Autorski pristup”). Emilija Stamenković, III-3, OŠ „Josif Kostić” u Leskovcu, osvojila je nagradu u kategoriji I–IV razreda; Lena Radosavljević, V-1, OŠ „Josif Kostić” u Leskovcu, osvojila je nagradu u kategoriji V–VIII razreda; Ognjen Vasić, IV-7, Gimnazija Leskovac, osvojio je nagradu u kategoriji I–IV godine srednje škole, a Nađa Veselinović, III godina, „TehnoART” iz Beograda, osvojila je specijalnu nagradu.

   U okviru manifestacije dodeljuje se i Memorijalna nagrada „Miodrag Veličković Mivel” za satiričan strip. Žiri u sastavu: predsednik žirija Nikola Milićević (strip-teoretičar i novinar), Predrag Stanković (strip-teoretičar i književnik) i Jurica Dikić (strip-crtač i karikaturista) dodelio je nagradu Petru Kuntariču iz Slovenije.

   Priznanje „Prijatelj stripa”, koje se dodeljuje osobi van sveta stripa koja je u značajnoj meri doprinela devetoj umetnosti, dodelio je tročlani međunarodni žiri u sastavu: predsednik žirija Milorad Vicanović Maza (strip-crtač i ilustrator), Dalibor Talajić (strip-crtač i ilustrator) i Marijan Miresku (strip-scenarista i teoretičar), a dobitnici su Nikola Milićević iz Leskovca i Željko Stefanović iz Beograda.

   Dodeljuje se i nagrada za doprinos stripu Balkana, koju dodeljuje tročlani međunarodni žiri u sastavu: Vladimir Krstić Laci (strip-crtač i ilustrator), dr Koral Ilhan (strip-crtač i ilustrator) i Rumen Čaušev (strip-crtač i ilustrator), a dobitnik za 2026. godinu je Marijan Miresku iz Rumunije.

   Bratski gradovi po stripu gradu Leskovcu – Sofija (Bugarska), Herceg Novi (Crna Gora), Brašov (Rumunija) i Solun (Grčka) – dodeljuju sledeće nagrade:

   Odsek za strip pri Udruženju likovnih stvaralaca Bugarske dodelio je nagradu za najboljeg ilustratora festivala Svetoslavu Petrovu iz Bugarske.

   Hercegnovski strip festival dodelio je nagradu za najbolji grupni nastup strip-radionici „Makstripovi” iz Severne Makedonije.

   CAN for Balkans dodelio je nagradu za najbolji istorijski strip Milisavu Bankoviću iz Leskovca.

   Festival COMIC N' PLAY dodelio je nagradu za najbolji scenario Nicolasu Krizanu iz Švedske.

   Takođe, u okviru manifestacije, žiri u sastavu: Vladimir Popov (strip-crtač i kolorista), Miloš Cvetković (strip-crtač i ilustrator) i Ivan Berov (strip-crtač i ilustrator), ispred elektronskog časopisa za decu „AKO MENE PITAŠ...”, dodelio je nagradu „Ninoslav Miljković” za mladu veliku nadu Tadiji Stošiću i Jani Pavlović iz Leskovca.

   Izdavačka kuća „Darkwood” iz Beograda dodelila je nagrade za izuzetno dostignuće u devetoj umetnosti Henriku Kimu Rehru iz Danske i Igoru Kurilinu iz Ukrajine.

   Izdavačka kuća „Makondo” dodelila je nagrade za najbolju likovnost Wanderu Antunesu iz Brazila, Vladimiru Nenovu iz Rusije i Nicku Marinkovichu iz Kanade.

   Magazin „Strip Pressing” dodelio je nagrade za najbolji strip Branku Jovanoviću iz Šapca i Diani Tivu iz Rumunije.

   Udruženje „Mika Miš” dodelilo je nagrade za najboljih strip učenika osnovne škole Eleni Ikonić iz Bosne i Hercegovine i Deliji Ungureanu iz Rumunije.

  ...njegova djela Krulčiću, povodom umjetnikove izložbe u Galeriji HDD (srpanj ’26.)

   Osamdesetak ljubitelja likovne umjetnosti i općenito kulturnog stvaralaštva okupilo se u petak, 3. srpnja 2026. u ugodnom i rashlađenom prostoru Galerije HDD-a (Hrvatskog dizajnerskog društva) na otvaranju  izložbe ANDRIJA MAUROVIĆ: PLAKATI, REKLAME, NASLOVNICE 1921 – 1979.

   Prostor nije velik, taman za taj broj posjetitelja.

Na fotki (s lijeva): Zlatko Grgić (dizajner), Enes Kišević, Marko Golob (voditelj galerije HDD) i Veljko Krulčić

   Ova izložba u neku ruku je “nastavak” one prethodne “Andrija Maurović, strip (1925.-1980.)”, istog autora, koja je bila postavljena tijekom travnja u galeriji "Kraluš" u Svetom Ivanu Zelini.

   Izložbu je priredio Veljko Krulčić kao autor postava i teksta i Marko Golob, voditelj galerije.

   Vrhunski dizajner Zlatko Grgić, budnim, iskusnim i znanjem pomogao je da izložba dobije na dodatnoj vrijednosti.

   Otvaranje je na stepenicu više “dignuo” pjesnik Enes Kišević sa svojom recitacijom vlastita soneta “Na krovu svijeta” posvećenom Andriji Mauroviću.

   "Samo jedan čovjek može donijeti novu kvalitetu" - citiram samoga sebe.

   Stoga bih, prije svega istaknuo, pohvalio i zahvalio se Veljku Krulčiću. Nekako je samozatajan, ne ističe svoje znanje, rad i vrijeme koje je posvetio istraživanju cjelokupnog kreativnog opusa Andrije Maurovića. Njegova je zasluga što se Maurović ponovo otkriva i u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Andrijinoj rodnoj Crnoj Gori i ponovo u Hrvatskoj.

   Imam solidan uvid u promociju i publicistiku u regiji, a Veljko se kvalificirao u "ligu enciklopedista" i povijesničara stripa u posljednjih sto godina. O ovoj temi Veljko zna najviše, trudi se, putuje, upoznaje nove ljude istih ili sličnih afiniteta. Zaslužio je svako poštovanje i bez njegovih istraživanja i veliki Andrija Maurović, ostao bi prekriven prašinom u kutku ili podrumu neke galerije, biblioteke ili arhiva.

   Ova izložba prikazuje Maurovićev cjelokupni opus, uključujući i dio u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, od 1941. pa do njegovog odlaska u partizane 1944. godine.

   Taj dio je bio skrajnut, čak i prešućivan.

   Još za života Maurović je postao mit, živa i hodajuća leganda, što zbog kreativne likovnosti, a nešto i zbog osebujnog izričaja, načina života i tema, sadržaja koje je slikao. Veljkova temeljitost učinila je da Maurović živi i dalje, zbog svoje vizualne originalnosti, crtačke genijalnosti, jedinstvenosti, autentičnosti i hrabrosti da prelazi, to tada nevidljive, ali dobro nam znane granice umjetničke "prihvatljivosti".

   Maurović nije bio baš omiljen u akademskim krugovima, bio je svjetonazorski "neprilagođen", a dosljedan u svom naumu da bude svoj, drugačiji kad se suočio i stao nasuprot bijelog platna ili čistog papira.

   Rođeni Kotoranin, plivao je suprotno od matice i obrasca izražavanja koja su bila dominantna.

   Promijenio je pet država, dva suprotstavljena politička sistema, ali to ga nije omelo da bude svoj, da bude dosljedan.

   Vrijeme se promijenilo i nadati se još više istraživanja, osvrta, akademskih rasprava i simpozija o njegovom stvaralaštvu.

   Prvu izložbu imao je s nepunih devetnaest godina, naslovnu novinsku stranicu objavio je 1921. u listu "Jež", dok je svoj zadnji plakat nacrtao za kazališnu predstavu "Život na dražbi" postavljenu na pozornici teatra "&TD" u zagrebačkom Studentskom centru 1979.

   Njegova zadnja "porno tabla" objavljena je "Studentskom listu" (1980), koju sam ja tada potpisao kao odgovorni urednik izdanja.

   Ako budete u centru Zagreba, pa i ako ne budete, dođite u galeriju, razgledajte izložbu.

   Bit ćete ugodno iznenađeni, uvjeriti se u genijalnost Andrije Maurovića kao što smo se i mi iznenadili i mi koji smo mislili da znamo sve o Mauroviću.

   Pokazalo se da ne znamo, zato vrijedi razgledati ovu izložbu. Vrata Galerije HDD-a za razgled Maurovića otvorena su zaključno s 17-tim srpnjem.

   Ona je samo još jedan kamenčić u pokušaju slaganja mozaika stvaralaštva jednog takvog slikara kao što je bio Andrija Maurović.

   Nikola Gamilec – novinar, publicist i medijski djeltanik. Tijekom svoje višedesetljetne karijere ostavio je značajan trag u hrvatskom medijskom prostoru, posebice kao jedan od bivših direktora  legendarnog zagrebačkog  “Radija 101”.

  ...o stripu u Vlasotincu

   U okviru manifestacije „Leto u Vlasotincu“, u Kulturnom centru priređeno je veče posvećeno stripu, koje je okupilo ljubitelje devete umetnosti, učenike, nastavnike i brojne posetioce. Program je obeležila izložba radova nastalih na javnim časovima stripa i premijerno prikazivanje dokumentarnog filma „Zacrtano“, autora Nebojše Ilića Ilketa.

   U holu Kulturnog centra otvorena je izložba „Izbor radova sa javnog časa stripa u Vlasotincu“, koja predstavlja pažljivo odabrane radove učenika nastalih tokom dva javna časa crtanja stripa, održana prošle i ove godine. Selekciju radova izvršila je Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“.

   Izloženi radovi svedoče o prvim stvaralačkim koracima najmlađih autora, ali i o maštovitosti, kreativnosti i entuzijazmu koji su pokazani tokom javnih časova, radeći uz podršku profesionalnih strip autora i predavača iz Leskovca.

   Poseban značaj javnog časa ogleda se u tome što je prvi put realizovan van Leskovca, u okviru obeležavanja tri decenije postojanja Leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“. Tom prilikom Vlasotince je bilo domaćin stotinama učenika, predavača i saradnika škole.

   Nakon otvaranja izložbe prikazan je dokumentarni film „Zacrtano“, koji kroz arhivsku građu i svedočanstva osnivača, predavača, polaznika i saradnika prikazuje tridesetogodišnji razvoj Leskovačke škole stripa i njen doprinos afirmaciji srpskog stripa u zemlji i inostranstvu.

   Pre projekcije publici su se obratili autor filma Nebojša Ilić Ilke i jedan od predavača Leskovačke škole stripa Marko Stojanović.

   „Film govori o tradiciji i nečemu što traje kroz generacije. Počeli smo snimanje tamo gde je sve počelo, a završili ga u Vlasotincu, u Osnovnoj školi „8. oktobar“. Prati razvoj škole i stripa kroz generacije, a večeras se prvi put prikazuje u Vlasotincu“, rekao je Ilić.

   O značaju stripa kao umetničke i obrazovne forme govorio je Marko Stojanović, naglasivši da je rad sa decom i mladima najvažniji segment delovanja škole.

   „Leskovačka škola stripa postoji od 1995. godine. Osnovali su je pokojni Nikola Mitrović Kokan i Mija Kulić. I sam sam bio jedan od prvih polaznika, a već posle godinu dana postao sam predavač i ta uloga traje više od tri decenije. Kroz školu je prošlo više od 2.500 polaznika. Za našu školu vezana je i Balkanska smotra mladih strip autora, najstariji festival te vrste na Balkanu. Organizujemo i javne časove stripa, a ove godine održanisu u Vlasotincu, Babušnici, Leskovcu i selu Turekovcu, u osnovnim školama. Sarađujemo i sa gradovima poput Sofije, Soluna, Herceg Novog i Brašova sa kojima smo se pobratimili po stripu“, istakao je Stojanović.

   On je podsetio da je pre nedelju dana u Leskovcu održana do sada najveća Balkanska smotra mladih strip autora, koja je okupila više od 3.200 učesnika iz 53 zemlje.

   Govoreći o samom stripu, Stojanović je naglasio da je reč o univerzalnom jeziku koji prevazilazi govorne barijere.

   „Smatram da je strip najstariji oblik likovnog izražavanja. Pećinske slike su, na neki način, prvi stripovi, jer kroz niz slika pripovedaju jedan događaj. Za razumevanje stripa nije neophodno poznavanje jezika – slike same pričaju priču. Danas se strip svrstava u devetu umetnost, ali je on u suštini jedan od najstarijih oblika ljudskog sporazumevanja“, rekao je Stojanović.

   Tokom večeri slikar Vlastimir Stojanović Šilja poklonio je Narodnoj biblioteci u Vlasotincu svoj portret Nebojše Ilića Ilketa. Portrete godinama daruje ovoj ustanovi i time obogaćuje svoju zbirku „Moji prijatelji“.