...Kapice, Glupci i Vučine

STRAVA #63 - U ovom broju predstavljamo Sonju Gašperov i njen strip - “KAPICA.”

Kapica većinu vremena provodi kod prijatelja vuka u šumi. Prvi put se pojavljuju kao likovi u kratkim gegovima za online serijal "Glupci". Vremenom strip „Kapica“ postaje detaljniji fulkolor jednotabloid koji za čitanje funkcioniše i u nastavcima. Kako "staza u šumi nije ravna" lik Kapice iz table u tablu varira od manipulativnog deteta do proračunatog kolekcionara. Vuk je umetnik, strip autor. Vodi borbu s depresijom. Želi da crta u miru, stvara, što je uz Kapicu gotovo nemoguće. Ipak, jedno bez drugog ne mogu! Razdvojeni nikad ne bi stvorili dobru dinamiku stripa.

U ostatku fanzina je kulminacija prvog poglavlja “Fantoma Zeke”, Aleksandra Jeremića, nastavci “Blood Bound”, Marte Todorović, sa “Spiral Highway” i “Witches’ Quarter.”

Zapratite naš bilten kako biste ostali u toku.

  ...zaboravljenog junaka

   Kad mi je autor poklonio/poslao tek odštampan primerak „Laramija“ moram priznati da sam bio pomalo i zatečen. Da ne grešim ono malo duše koja mi je ostala, pre štampe bio sam u prilici da isčitam Čelikovićev predgovor i shvatio sam da će ovo izdanje biti nešto za šta bi Vojvođani rekli „štogod“.

   U samom predgovoru, tj.razgovoru koji je sa g-dinom Miletićem vodio Borisav (ne Borislav, kako ga često krste) popularni Čelik je konstatovao: „Kočiz je tvoj prvi strip u žanru vesterna. Čini mi se da ti je bio veliki izazov i da si se oko njega baš potrudio. Objavljivao si ga u „YU stripu”,a kasnije je jedan epizoda objavljena u formi albuma u reviji „Profil”. Ja sam se u prvom trenutku začudio otkuda u reviji domaćeg stripa delo stranog autora. Naime potpisivao si se pod pseudonimom – Dore Is…”. Da, i naterao me je da ponovo uzmem u ruke taj broj „Profila” i da konstatujem koliko je bila loša štampa te 1986-te godine. A da je album „Laramija” objavljen 1987 toliko loše odštampan u koloru da se linije crte-ža uopšte ne prepoznaju. Ali tih godina mi sve to nije bilo bitno. Mene je, lično, tih godina interesovalo samo da bude bilo kakvih izdanja u obliku albuma. A danas priznajem da pripadam generaciji razmaženih čitalaca naviknutih na prelepe otiske i vrhunsko koričenje… da, sve to sam i dobio u novoj Miletićevoj knjizi.

   Već u samom uvodu fascinirala su me dva portreta. Da, to je Miletić - slikar čija monografija krasi moje police. Slikara čije se slike nalaze u prestižnim galerijama. Otisak ta dva portreta me je fascinirao. Čelika sam više puta pitao da li je siguran da to nije ulje na platnu. A sâma knjiga je prepuna informacija koje su mi probudile sećanja. Sećanja na dva (i za to vreme) veoma loše štampana kiosk izdanja novosadskog Dnevnika: „Strip zabavnik” i „Novi strip zabavnik”.Promena formata nije imala uticaja na umrljanost linije svakog odštampanog primeraka. A linije i fantastični crteži konja su ono što krasi Miletićev opus. Kako je g-din Vasa Pavković napisao u svojoj knjizi „Konjanici”: „...Apači i pripadnici američke konjice u strip pričama se susreću, progone, bore a sve to je od Milana Miletića zahtevalo da se u odgovarajućim trenucima bavi figurama konja i njihovih jahača u stanju mirovanja ili pak u momentima laganog kasa odnosno nešto bržeg galopa itd. U svakoj od te tri osnovne situacije naš crtač se odlično snalazio.Njegovi crteži konja ubedljivo predstavljaju moćne četvoronošce u svoj njihovoj snazi, ali i u prirodnosti složenog kretanja njihovih tela...”

   Kao izdavač je potpisan „Grafoprint” iz Gornjeg Milanovca u tiražu od 500 primeraka; sa dimenzijama mat plastifikovanih korica 23,0 x 30,5cm i kroz 167 stranica knjige je odštampano pet epizoda: „Pakao u Sijeri”, „Dolina rančeva”, „Tragom Apača”, „Zakon stočara” i „Put za Oregon”. Sve epizode u albumu su hronološki sortirane. I teraju me da zavapim: „KADA ĆE BITI OBJAVLJEN SLEDEĆI INTEGRAL?!”

  ...U 73. godini preminuo istaknuti bh.
  strip izdavač Ervin Rustemagić.

   Urednik "Strip Arta"

   U 73. godini preminuo istaknuti bh. strip izdavač Ervin Rustemagić

   Bosanskohercegovački strip izdavač i urednik strip revije "Strip Art" Ervin Rustemagić preminuo je ove subote u 73. godini.

   Njegov saradnik i crtač Senad Mavrić posvetio mu je tekst kojim je obuhvatio najvažnije detalje njegovog djelovanja.

   Ervin Rustemagić i njegov angažman i rad u oblasti 9. umjetnosti je ostavio neizbrisiv trag ne samo u domaćem strip izdavaštvu i promociji strip umjetnika sa ovih prostora, nego i u području svjetskog izdavaštva čiji je bio dio od svoje rane mladosti.

   Iza sebe je ostavio suprugu Edinu, sina Edvina i kćerku Maju. Domaća javnost će Ervina Rustemagića najviše pamtiti kao urednika sada već kultne strip revije "Strip Art" koju je Ervin, još kao 19-godišnjak pokrenuo u Sarajevu sa IK Oslobođenje.

   "Dogodilo bi se to i ranije, kako mi je jednom pričao Ervin, ali tadašnje zakonske regulative nisu dozvoljavale maloljetnicima da budu urednici", poručuje Mavrić.

   Pokretanjem Strip Arta Ervin je zakoračio krupnim koracima u svijet svjetskog izdavaštva koje je tih godina i čitave te decenije, prolazilo kroz svojevrsne zlatne godine. Ubrzo potom, 1973. godine, Ervin Rustemagić je postao član organizacionog odbora Festivala u Angoulêmeu u čijem žiriju je bio takom prvog i drugog izdanja (1974 i 1975) Festivala. Kasnije je taj Festival, koji se još uvijek održava svake godine zadnjeg vikenda januara, izrastao u najveću evropsku strip smotru.

   Uz razvoj strip izdavaštva, Strip Art postaje veoma tražena i poznata izdavačka kuća pod imenom Strip art Features (SAF). Pod okriljem SAF-a, osniva se i biblioteka Safir u kojoj 1974. Ervin Rustemagić objavljuje svoju knjigu "Profesionalne tajne stripa", a godinu dana kasnije i "Čudesni svijet stripa" (ova prva je doživjela i svoju re-ediciju 2011.).

   Ervin uspijeva da pridobije zastupništvo za neka od poznatijih imena iz strip stvaralaštva kao što su Hermann Huppen, Martin Lodewijk, Arthuro Del Castillo, Don Lawrence, John M. Burns, Joe Kubert, Alberto Breccia, Giorgio Cavazzano, Francois Corteggiani i mnogi drugi, dok je paralelno promovirao i domaće autore kao što su Mirko Ilić (autor logotipa STRIP ART revije), Jules Radilović, Goran Delić, Nikola Listeš, Branislav Kerac i mnogi drugi.

   Revija Strip Art dobija svoje prvo veliko priznanje na Festivalu u italijanskom gradu Lucca 1984. godine, a to je bila nagrada "Yellow kid", Grand Prix za najboljeg izdavača.

   "Otprilike tada, možda godinu dana kasnije, sa svojim prijateljem Slavišom, pun entuzijazma odlazim kod Ervina da mu pokažemo svoje crteže. Nikada neću zaboraviti taj prijem u studio Strip Art Features u tadašnjoj ulici Georga Dimitrova u aerodromskom naselju. To je za nas bilo kao da smo ušli u neku drugu dimenziju: stripovi posvuda, originalne table najvećih strip umjetnika na zidovima… Ljubazno nas je posavjetovao i rekao da možemo doći kad god želimo. To je nama bio poziv da visimo po cijele dane u studiju, a ponajviše gledajući silne originale umjetnika poput Hal Fostera, André Franquina, Alberta i Enriquea Breccie, Hermanna Huppena", navodi dalje Mavrić.

   Biblioteka Safir nastavlja sa radom sa izdavanjem strip albuma "Tornjevi Boa Morija" 1 i 2 te "Torpedo 1936." tako da smo sve više i više ostajali, radili šta god je trebalo i bili u žiži zbivanja strip izdavaštva i svih noviteta što je bilo neprocjenjivo.

   Tako je bilo sve do izbijanja rata kada je tokom razaranja aerodromskog naselja, studio Strip Art Features, zajedno sa oko 16.000 originalnih crteža i tabli stripa izgorio. Na zgarištu studija je kasnije pronađen i poluotopljeni Yellow Kid, kao svjedok velike tragedije.

   Ervin je teškom mukom uspio izbjeći sa svojom porodicom iz aerodromskog naselja na Dobrinju (a potom i u centar uzaludno čekajući najavljenu evakuaciju). Sve vrijeme, uz ogromne napore je ostajao u kontaktu sa svojim suradnicima. Iz te korespondencije nastaje i strip "Fax from Sarajevo", proslavljenog američkog strip autora Joe Kuberta koji postaje svojevrsna priča o preživljavanju.

Ervin Rustemagić sa nagradom Yellow Kid u drustvu sa Burne Hogarthom i Lee Falkom

   "Ervina sam ponovo sreo kao svog prvog posjetitelja u dobrinjskoj bolnici gdje sam ležao poslije ranjavanja u julu 1992. On je i tada marljivo skupljao dokumentaciju o svemu što se zbivalo. Ista ta dokumentacija, zajedno sa onom što smo prikupili Karim i ja, poslužila je Hermannu da napravi još jedan strip o ratnom Sarajevu pod nazivom 'Sarajevo Tango', koji je izašao u oktobru 1995", kaže Mavrić.

   Ervin je nakon mnogobrojnih pokušaja da sa svojom porodicom izađe iz opkoljenog Sarajeva napokon uspio, te se seli u Sloveniju. U Celju ponovo osniva Strip Art Features i nastavlja sa svojim izdavačkim radom sve do svoje smrti.

   "Nikada nisam ni pomislio da ću ja biti taj koji će pisati ovaj In Memoriam, baš kao što je Ervin napisao dirljivu oproštajnu poruku našem dragom, nikad prežaljenom prijatelju Karimu Zaimoviću, objavljenom u Slobodnoj Dalmaciji 19.08.1995. U ovom moru tragičnih vijesti, za bosansko-hercegovačku javnost odlazak Ervina Rustemagića je još jedan u nizu gubitaka istaknutih ličnosti ove zemlje. Ja sam izgubio mnogo više od toga. Izgubio sam mentora, prijatelja i čovjeka koji mi je uvijek pomogao kad mi je trebalo i kojem dugujem puno. Možda i sam život", zaključuje Senad Mavrić.

   Piše: N. O.

[Objavljeno: Klix magazin, Sarajevo, 27.07.2025]

  ...– “Habemus Bastard” Silvena
  Valea i Žaki Švarcmana;
  Izdavač: Čarobna knjiga, 2025.

   Agilna „Čarobna knjiga“ objavila je, kao specijalni novitet za letnju “Stripomaniju - Mangamaniju”,  pravu gozbu ovdašnjih ljubitelje stripa, u prestižnoj  biblioteci „Stari kontinent“ album “Habemus Bastard” crtača Silvena Valea (1972) i scenariste Žaki Švarcmana (1972). Album je “vruć” i aktuelan: originalno ga je 2024. godine objavila jedna od najboljih francuskih strip izdavačkih kuća “Dargo”. Dva albuma, “Neophodno biće” i “Srce pod mantijom”, sabrana su u izdanju “Čarobne knjige” koja i ovom knjigom (tvrdih korica, kvalitetne kolor štampe) nastavlja da “hvati i drži korak” sa tekućom produkcijom evropske 9. umetnosti.

   Znatiželjni čitalac zastaće već prilikom razgledanja korica i prvih strana albume jer će utvrditi da je originalan naslov preuzet i u našem izdanju. U osnovnom prevodu sa latinskog naslov bi glasio “Imamo uljeza (kopile)” (obzirom na skorašnje događaje naslov može asocirati i na uzvik “Habemus Papa”). Kako će se čitaoci brzo uveriti, naslov itekako opisuje sadržaj priče. Naime, izvesni Lisijen, “momak za sve” (čitaj, sve prljave) poslove velikog kriminalnog bosa dobija poverljiv posao - da bosovog bratanca uveri da batali slatki život i vrati se svešteničkom poslu - ali stvari krenu naopako pa bratanac Filip završi mrtav na pločniku a Lisijen, u Filipovoj mantiji, postaje lokalni sveštenik u Crkvi uspenja blažene device u varošici Sen Klod. U tom trenutku Licijenu se ovaj ‘trik’ učinio kao dobro privremeno rešenje (barem dok niko ne otkrije Filipovo telo zakopano u šumi). Ali, nema ničega trajnijeg od privremenih rešenja… Pošto svaki valjani sveštenik mora da obavlja svoje radne obaveze (od formalnih misa ili krštenja beba do usputnih razgovora sa pastvom) ni otac Filip ih ne može izbeći; njegove jadne a ponekad i bogohulne improvizacije (kakve su neurotično ispijanje oltarskog vina i neumereno grickanje hostija), međutim ‘prolaze’ jer starci ono što ne razumeju objašnjavaju novim pristupima (sem poneke nezadovoljne babe). Otac Filip će zaista unaprediti propovedi ne samo neformalnim rečnikom nego i slobodnim ubacivanjem ideja o tamnoj materiji i energiji svemira o kojima je slušao u naučnim emisijama na televiziji. Sveštenikove blefove ‘provaljuje’ (sa sve pištoljima ispod oltara) devojčica Eva koju maltretira otac alkoholičar ali obe strane sklapaju dogovor o nenapadanju. S druge strane, Lisijen u Renou, sinu njegove domaćice, uhvaćenom u dilovanju droge, prepoznaje sebe u mladosti ali njuši i izvor dodatne zarade. Kao i svaki vuk među ovcama Lisijen lako otkriva načine da sebi pribavi malo (i malo više) luksuza i telesnih zadovoljstava. Sve u svemu, Lisijenu/ ocu Filipu baš je krenulo pa radi ono što je i do tada (malo krade, puno laže…). No, nevesele stvari odvijaju se van Sen Kloda: velike bande su se ozbiljno zakrvile, telo pravog Filipa je otkriveno a Meril, laka dama zbog koje je mrtvi Filip hteo da se odrekne mantije i koja je prisustvovala Filipovom padu, u velikoj je materijalnoj krizi pa rešava da potraži Lisijena (ne znajući da je kriminalci prate). To će dodati još problema Lisijenovom malom ‘carstvu’ (Reno otkriva da ga sveštenik vara pa Lisijen rešava da ga ubije ali ubija policajca…). Konačno, računi moraju da se izravnaju: Lisijenov bos dolazi da se obračuna s njim posle propovedi, suparnička banda dolazi da se osveti bosu. Sledi vatreni obračun i malo čudo koje spasava živote glavnih junaka koji sklapaju mir i – nastavljaju saradnju u unosnoj raboti dilovanja droge!

   Krimi priče u kojima su glavni junaci ‘loši momci’ atraktivne su jer nude drugačije vizure i vrednosne skale u kojima su plaćene ili serijske ubice, silovatelji ili surovi lopovi prekršili sve moralne i religijske zapovesti i tabue (prednja korica albuma upravo sugeriše te principe: Lisijena steže sveštenički okovratnik koji bi on da olabavi okrvavljenom rukom a takva je i manžetna košulje). Švarcmanova priča pretežno se bavi opisima svakojakih, manjih i većih zlodela dok su ‘dobri’ ispravni ljudi predstavljeni kao naivni i bezazleni, zaokupljeni trivijalijama, i zato su lake mete svakojakih kriminalaca. Ipak, ova nimalo prijatna istina ne iznosi se direktno već je ublažena sveprisutnim humorom koji dolazi kroz dijaloge i groteskne situacije i uvek je bez deklamatorskih pouka koje bi poništile spontanost i duhovitost. Otuda je ovo vrlo delikatna priča bez forsirane pompeznosti ili brutalnosti (koje bi otkrivale korupciju crkve, divljanje bandi, apatiju vlasti, tupost širokih masa i slične ‘šokantne’ istine). Ovom blagom tonu dobrano je doprineo i Valeov crtež kojim, sred eksterijera i enterijera, kao da dominiraju karikaturalno baburasti nosevi različitih oblika i boja! Crteži su razigrani i lepršavi a tako su montirane i table čime se dinamika priče dodatno potcrtava. Vale vrlo rado crta slike koje prelaze na drugu stranu a epizode iz prošlosti obavezno smešta u crne okvire.

   Zaključimo da je “Habemus bastard” zanimljiva i zabavna priča obogaćena i dubljim, gorčim značenjima i da, kao takva, zaslužuje punu pažnju ljubitelja 9. umetnosti.

(„Dnevnik“, 2025)

  ...u Somboru.

Ove godine, u subotu, 26. jula, nastavljamo sa održavanjem tradicionalne manifestacije "Letnji strip dan u Somboru" u organizaciji Kluba ljubitelja stripova Sombor i Centra PEB, na novoj lokaciji u Somboru, ul. Kralja Petra I br. 24. Sve posetioce koji dođu od 12,00 do 20,00 sati na Glavnoj ulici očekuju promotivno/prodajni štandovi izdavačke kuće "Forma B comics" iz Beograda i "Pele stripovi", kojima će se pridružiti somborski strip zaljubljenici. U pasažu pokraj Adiko banke, na istoj adresi, svi koji budu želeli moći će sesti za sto i ponešto nacrtati, a pribor i materijal za crtanje je obezbeđen. Takođe, za sve posetioce biće otvorena i Čitaonica stripova, u kojoj će ljubitelji 9. umetnosti moći da pogledaju i pročitaju stripove koji se nalaze u našem knjižnom fondu!

Dođite da se družimo i uživamo u čarobnim svetovima 9. umetnosti!

VIDIMO SE u subotu!

Više informacija: www.facebook.com/events/1280005520455501

  ...za prijave za Međunarodni strip
  konkurs „Veles 2025“.

   Objavljen je poslednji poziv za učešće na tradicionalnom međunarodnom strip konkursu Strip centra Makedonije u Velesu. Mogu učestvovati autori iz celog sveta, bez obzira na pol i godine. Rok za prijavu je 08.08.2025.

   Prema rečima koordinatora centra, Tome Trajkova, broj dosadašnjih prijava je već dostigao prošlogodišnji rekord od 351 registrovanih strip autora. Bez lažne skromnosti, ovo je dostojno najstarije i najpriznatije strip manifestacije u zemlji. To je takođe odraz sistematskog rada kako unutar Makedonije, tako i očuvanog ugleda i rejtinga na međunarodnom nivou.

   -Prema kriterijumima, dužina stripa treba da bude od 1 do 6 strani, i u A4 formatu (min. 300dpi ako se šalje elektronski). Ako je strip jednostrani, treba da ima najmanje 5 slika, a ako je strip u boji, preporučuje se slanje poštom ili lična dostava. Tema stripa je besplatan. Svaki autor (bilo da je karikaturista, crtač tušem, kolorista) može učestvovati samo sa jednim stripom. Prema rečima organizatora, postoji izuzetak za scenariste gde je jednoj osobi dozvoljeno da napravi scenario za više stripova. Više autora može raditi na jednom stripu (uz to pisanje ko je šta uradio: scenario, olovka, crtač tušem...).

   Klikom na sličicu otvoriće se uvećani prkaz sa čitljivim informacijama propozicijama konkursa na makedonskom i engleskom jeziku.

   Sve prijavljene radove će pregledati međunarodni žiri, a neki od njih će biti izloženi na svečanom otvaranju 22. Međunarodnog salona stripa u Velesu, koji finansiraju Ministarstvo kulture Makedonije i opština Veles, zaključuje Trajkov.

   Radovi se mogu poslati preko e-pošte: stripkonkurs@gmail.com
   Za više informacija možete pitati na navedeni email kao i pozvati +389 78 867327
   www.facebook.com/events/1015559610419853/

  ...stripski pobratimi

Ovogodišnja Balkanska smotra mladih strip autora, 27. po redu, za promenu nije u znaku rekorda u broju učesnika – iako nas je najstariji festival stripa na Balkanu od šezdesetak trenutno postojećih ni ovaj put nije razočarao sa sa 3172 učesnika iz 51 zemlje sveta sa 6 kontinenata, nadmašivši prethodni rekord u brojnosti izlagača koji je 26. Balkanka smotra postavila 2024. godine postavila sa 3121 učesnikom. No, ovaj regionalni praznik stripa, koji se održava od 27. do 29. juna u Leskovcu, je 2025. godine u znaku balkanskih povezivanja i jubileja Leskovačke škole stripa.

Centralno dešavanje 27. Balkanske smotre mladih strip autora biće stripovsko pobratimljenje Leskovca i Soluna, koje će se desiti na otvaranju festivala 27. juna u Leskovcu. Leskovačka škola stripa je 2014. godine inicirala stripovsko pobratimljenje između Leskovca i prestonice Bugarske, Sofije, da bi se 2018. Leskovac pobratimio po stripu sa Herceg Novim iz Crne Gore a 2022. sa Brašovim u Rumuniji. U pitanju je jedinstvena pojava kad je reč o devetoj umetnosti u Evropi, a ovogodišnje bratimljenje na bazi stripa između Leskovca i Soluna desiće se potpisivanjem Protokola o saradnji između Leskovačke škole stripa i najstarijeg strip festivala u Grčkoj, solunskog Comic `N` Play-a (Komik EN Pleja) koji postoji od 2002. godine. Da ovo unikatno kulturno umrežavanje donosi rezultate najbolje pokazuje to što će 28. juna u Narodnom Muzeju u Leskovcu biti otvorena izložba „Bugarski istorijski strip“ koja stiže upravo iz Sofije. U pitanju je izložba koja je realizovana u saradnji sa Odsekom za strip Udruženja likovnih umetnika Bugarske i koja sadrži radove preko 100 bugarskih strip crtača od tridesetih godina prošlog veka pa do danas. Iz drugog bratskog grada, Brašova u Rumuniji, stiže izložba „Drakula u rumunskom stripu“, koja će takođe 28. juna biti otvorena u Narodnoj Biblioteci „Radoje Domanović“ u Leskovcu. Radi se o izložbi koja okuplja pedesetak najpoznatijih rumunskih strip crtača svih generacija kroz stripove o jednom od najpoznatijih Rumuna, Vladu Cepešu poznatijem kao Drakula. Druga tema koja obeležava ovogodišnju smotru jeste jubilej od 30 godina Leskovačke škole stripa, koja je počela sa radom daleke 1995. godine u Leskovcu. Ovaj jubilej obeležen je sa dve izložbe, od kojih je jedna velika dokumentarna izložba sastavljena od izbora plakata izložbi i festivala te naslovnih strana izdanja i nagrada dodeljenih Leskovačkoj školi stripa za tri decenije njenog postojanja. Druga izložba posvećena tridesetogodišnici Leskovačke škole stripa nozi naslov Balkans` best: Kokan, i prikazuje retrospektivu radova jednog od osnivača Škole stripa, po kome ona danas novi ime, Nikole Mirovića Kokana (1933-1997). Brojku od pet izložbi nadopunjava centralna izložba konkursa Balkanske smotre u Leskovačkom kulturnom centru, koja sem nagrađenih radova najboljih mladih strip autora Balkana izloženenih u papiru ostale radove sa konkursa donosi digitalnim putem.

U okviru festivala u Leskovcu, koji se i ove godine održava uz pokroviteljstvo Grada Leskovca, desiće se čak 34 događanje za 5 dana trajanja. Posetioci će imati prilike da, uz otvaranja 5 strip-izložbi, prisustvuju i brojnim drugim dešavanjima koji će se odvijati u Leskovačkom kulturnom centru, Narodnom muzeju i Narodnoj biblioteci „Radoje Domanović”. U organizaciji škole stripa „Nikola Mitrović Kokan” i uz suorganizaciju i podršku Leskovačkog kulturnog centra posetiocima će biti omogućeno da posete raznovrsne tribine, promocije, projekcije, demonstracije crtanja, predavanja, masterklasove i okrugle stolove. U okviru Međunarodne strip-konferencije koja se odigrava u sastavu Balkanske smotre, predstaviće se i nacionalne strip scene Mađarske, Rusije, Turske, Belgije, Severne Makedonije, Slovenije, Bugarske, Crne Gore, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Grčke i Srbije. Tradicionalni fokus festivala je na stvaralaštvu strip-autorki pa će se tako odigrati i okrugli sto „Umrežavanje strip autorki na Balkanu – povezivanje, podrška i stvaranje” u kome će učeće uzeti autorke iz Srbije, Slovenije, Rumunije, Bugarske, Kanade i Rusije. Smotri će lično prisustovati 73 gosta, uglavnom strip-autora, iz Kanade, Holandije, Rusije, Blegije, Turske, Rumunije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bugarske, Slovenije, Grčke, Bosne i Hercegovine i Srbije. Neka od najvećih imena su ruski autor Artjom Trakhanov, poznat po svom radu za američke izdavače, mađarski internacionalac Đula Nemet koji radi za francuske i američke izdvače, organizator strip festivala u Lilu Piter Bolen, poznati turski strip autor Temer Demiralp, jedan od najpoznatijih slovenačkih strip autora Iztok Sitar, jedna od najnagrađivanijih bugarskih autorki mlađe generacije Ralica Aleksieva, eminentni bosanskohercegovački strip crtač Milorad Vicanović Maza, jedan od najperspektiovnijih strip autora i izdavača iz Crne Gore Andrija Vujović, naš proslavljeni strip crtač i autor animiranih filmova Aleksa Gajić, poznati srpski strip internacionalci Dejan Nenadov i Jovan Ukropina, kao i mnogi drugi…

Budući da su Balkanske smotre jedini stripski festival koji pokriva čitav region, na njemu se shodno tome dodeljuju raznovrsne nagrade. Kao strip manifestacija sa pedagoškim karakterom, Balkanska smotra dodeljuje nagrade mladim autorima u kategorijama crtača, ilustratora, scenarista i teoretičara u nameri da se mladi autori ohrabre da nastave sa daljim bavljenjem devetom umetnošću. Smotra takođe dodeljuje i prvu nagradu za doprinos srpskom stripu „Nikola Mitrović Kokan“, a njeni dobitnici ove godine jesu Rajko Milošević Gera iz Barselone i Zoran Đukanović iz Amsterdama. Biće dodeljena i internacionalna nagrada „Miodrag Veličković Mivel“ za satiričan strip, koja ovom prilikom ide našem proslavljenom ilustratoru i karikaturisti Jugoslavu Vlahoviću. Već sedmu godinu za redom godinu dodelje se i nagrada „Prijatelj stripa“ osobi koja nije iz sveta devete umetnosti, ali toj istoj devetoj umetnosti nesebično doprinosi i pomaže, a njeni ovogodišnji dobitnici su istoričar dr Aleksandar Uzelac iz Beograda i izdavač Zoran Pejić iz Banja Luke. Bratski gradovi po stripu Leskovcu uzimaju aktivnu ulogu i u dodeljivanju nagrada, pa tako svoje nagrade na Balkanskoj smotri dodeljuju Brašov iz Rumunije, Herceg Novi iz Crne Gore i Sofija iz Bugarske dodeljuju svoje nagrade na Balkanskoj smotri. Na festivalu se, jedino u regionu, dodeljuje i priznanje za doprinos balkanskom stripu. Članovi žirija za pomenute nagrade su eminentna imena devete umetnosti iz Turske, Severne Makedonije, Hrvatske, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Srbije i Bugarske.

Na pitanje kako je i zašto došlo do stripovskog pobratimljenja sa Solunom, Marko Stojanović objašnjava: “Mi smo krenuli sa stvaranjem internacionalne stripovske mreže još sa samim osnivanjem Balkanske smotre mladih strip autora 1998. godine, ali smo 2014. godine osetili da je došlo vreme da sve to podignemo na jedan viši nivo. Tad smo se stripovski pobratimili sa Sofijom, a u međuvremenu smo u svoje bratske gradove po stripu dodali i Herceg Novi i Brašov. U godini kad spisaku svojih stripovskih pobratima dodajemo i Solun, srećan sam što mogu da kažem da to stripovsko bratimljenje nije mrtvo slovo na papiru, neki medijski spin, marketinški trik. Tako od pre nekoliko godina svi naši bratski gradovi dodeljuju svoje nagrade na našem festival, a ove godine imamo dve izložbe iz dva bratska grada, pa nam iz Sofije stiže Bugarski istorijski strip, a iz Brašova Drakula u rumunskom stripu. Ono što mene još i više raduje jeste što su naši bratski gradovi preko nas stupili u međusobnu saradnju, pa je tako izložba Bugarskog istorijskog stripa postavljena u Brašovu, a Sofija bila domaćin izložbe CAN FOR BALKANS, dok su i Sofija Brašov, ali i Solun, ugostili izložbu 15 godina Vekovnika. Na tridesetu godišnjicu Leskovačke škole stripa možemo, dakle, mirne duše da pričamo o Balkanskoj strip sceni kao o nečemu sasvim konkretnom – dobrim delom i zaslugom upravo te škole stripa.”

  ...mora da umre!

STRAVA #62: Ibrahim Kojl slavi svoj deseti rođendan, i krajnje je vreme da umre! 

Zato ako neko ne umire, već naprotiv, to su “Fantom Zeka”, čiji je autor Aleksandar Jeremić, povratak Darka Macana sa serijalom “Uliks, animiran”, nastavci “Blood Bound”, Marte Todorović, kao i “Spiral Highway” i “Witches’ Quarter.”

Zapratite naš bilten kako biste ostali u toku.

  ...Titogradsko stripovanje Slobodana Boba Lalovića

U ponedjeljak, 23. juna u 20:00 sati u Itaka library baru (Ex Lira, Karver, Banja) je upriličena promocija prvog crnogorskog SuperBook-a “Titogradsko stripovanje”. Riječ je o Specijalnom izdanju serijala Prvi Podgorički / Titogradski comic-strip “Titogradsko stripovanje”.

Super book sadrži najbolje po izboru autora od svih dosadašnjih brojeva Titogradskog stripa (4) u lux izdanju. Na ovom kulturno–umjetničkom događaju, pored autora, govorili su umjetnici kao što su: Duda Duletić, Vuk Mišurović, Igor Šćekić, Simon Vučković, Goran Šćekić...

Ovaj jedinstven događaj na kulturno–umjetničkoj sceni Glavnog grada, obilježen je uz titogradske /podgoričke razgovore.

---

(Foto) Titogradsko stripovanje: Bobo mladima pokazao da je crtež način da se ostane svoj

U prostorijama Omladinskog centra "Pomorandža" održana je trodnevna radionica stripa pod vođstvom jednog od najprepoznatljivijih autora crnogorske alternativne scene – Slobodana Boba Lalovića.
Učesnici, pažljivo odabrani mladi crtači, imali su priliku da u dva intenzivna dana rade po dva školska časa, dok je završni dan bio rezervisan za pripremu izložbe, zaokružene nastupom podgoričkog pank benda MaramituMintinu.

Maksimalan broj učesnika ograničen je na deset, što, prema riječima samog Lalovića, omogućava "efikasan produktivan rad". Radionice je, kako kaže, organizovao "u saradnji s NVO ili institucijama". Izbor polaznika nije bio slučajan – preduslov je bilo prethodno poznavanje crtanja.
– Primjetno je da djevojčice više naginju manga i anima stripu, a dječaci Marvelu ili DC strip školi – zapaža Lalović, dodajući da je "potencijal prisutan, ali da u radu s mladima uvijek treba imati adekvatan pristup".

Tematski, polaznici su se kretali od likova iz svakodnevice do klasičnih vestern motiva. Kroz individualan rad, Lalović je mlade usmjeravao, ali ih nije ukoravao – tehnika je bila u službi izraza, a ne obrnuto.

U svom osvrtu na rad Boba Lalovića, podgorička vajarka i muralistkinja Dubravka Duda Duletić, autorka skulptura "Moji ljudi" na mostu Blaža Jovanovića, ne ostavlja mjesta dilemi:
"Bobo Lalović nije samo autor stripova, on je gerilac svakodnevice, hroničar sa margine i čuvar Titograda, grada koji polako blijedi iz sjećanja."
Ona u Lalovićevom stvaralaštvu prepoznaje urgentnost – liniju koja ne čeka, koja se kreće brže od vremena. Kao da "ruka hvata duh ulice prije nego što ga neko izbriše". Njegova brzina nije površna, već iskonska – nema uljepšavanja, nema "plastike", već "prljavštine, dima, graje, smijeha i psovki".

To je Lalovićev Titograd – opipljiv, iritantan, stvaran. Bobo Lalović, autor kultnog "Titogradskog stripovanja", predstavio je najnovije izdanje ovog urbanog strip-dnevnika u podgoričkom Itaka librari baru, mjestu gdje se literatura susreće s buntom. O njegovom stripu Duda Duletić je zapisala da "glavni junaci nisu izmišljeni, to su stvarni likovi, autentični Podgoričani, Titograđani… Bobo im vraća glas i daje im super moći, ali ne da lete, već da opstanu."

Taj urbani realizam nije lišen stavova. Naprotiv – njegovi likovi nisu žrtve već otpornici. A Lalović, kroz svoje radionice, taj otpor prenosi dalje - "klincima sa stavom" koji, poput njega, žele da "kažu nešto svoje, bez šminke i bez laži".
"Strip kod Boba nije hobi već otpor, prostor slobode."

I u tom prostoru, koji nije nimalo udoban, već nužan, Bobo Lalović ostavlja trag. Njegovi radovi ostaju urezani u "mentalni asfalt" grada koji pamti. Dokle god postoje oni koji ga crtaju, Titograd živi.

Bobo je među prvima u toj liniji. I, kako se čini – ne namjerava da stane.

[Objavljeno: Dan, Podgorica, 03.07.2025]

  ...V KAO VENDETA - kolekcionarsko izdanje - u prodaji!!

U PRODAJI KOLEKCIONARSKO IZDANJE remek-dela devete umetnosti „V KAO VENDETA”

Ovo luksuzno izdanje od danas je dostupno ljubiteljima stripa u klubovima čitalaca Čarobne knjige i na našem sajtu, po ceni od 14.999 dinara.

Kolekcionarski tiraž strogo je ograničen na samo 199 PRIMERAKA!

Svi primerci su numerisani i imaju Sertifikat o autentičnosti!

Osiguraj svoj primerak na vreme!

Više o ovom izdanju i šta sve ono sadrži, možeš pogledati na našem sajtu:
https://carobnaknjiga.rs/v-kao-vendeta-kolekcionarsko-izdanje

  ...613. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 613:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/613