...papirnato Komikaze izdanje br. 23.

NOVI / NEW KOMIKAZE ALBUM # 23

Link: https://komikaze.hr/novi-komikaze-album-23/

- Omot: Agata Lučić

Novi papirnati strip album Komikaze #23 predstavlja 31 strip autora_ica na 128 stranica (21 autorica). Album je kolekcija stripova suvremenog autorskog, art i alternativnog stripa, različitih stilova, nacija i generacija. Autori dolaze iz Hrvatske (14), Italije (4), Francuske (3), Slovenije (2), Srbije, Švicarske, Austrije, Ukrajine, Turske, Urugvaja, Japana & SAD.

... kao i do sada, stripovi novog albuma #23 su dostupni na Komikaze webu a uskoro i u: hrvatskim nacionalnim knjižnicama (na posudbu); knjižarama Što čitaš, Zagreb; Azil, Ljubljana; na festivalima: Sa(n)jam knjige u Puli, Animateka festivalu u Ljubljani, ...; a najbolje se javiti direktno na komikaze5001@gmail.com.

Naklada: 500 | Format: 128 Str. | Papir: Munken, High Point | Issn: 1845-8041 | Više: https://komikaze.hr/print_issue/album-komikaze-strip-album-broj-23/

31 AUTOR_ICA: - KOMIKAZE LINK / INSTAGRAM LINK: (ukr) bohdana zaiats / @my_pet_spider (usa) nicole_rodrigues / @lost.mirage (tr) ekin çifter / @ekincifter; (uy) arinović / @arin0vic; (jp) harukichi / #djcatgosshie; (at) marie vermont / @marievermont666; (fr) raniero / @raniero_droz; leo quievreux / @leoquievreux; nils bertho / @nilsbertho; (slo) borut cigale / @cholko_; petja kolenko / @pitja.x; (ch) könig lü. q / @lukas.mannhart; (it) ferraglia / @archiviodiferro; christina gardumi / @cristina_gardumi luca scandurra / @lucascan___; elena rapa / @elenarapa90210; (srb) tribef tribe / @tribeftribe; (hr) agata lučić / @lucic.agata apolonija lučić / @apolonija.lucic; iva bolfek/ @gingerka_art; kora rogina / @korakrugina; sonja pavin / @debulecaa/ ; janis beletić / @rotkvica___; ena jurov / @enajurov; matija meštrić / @le_meetje; goran pećanac / @traumaxglave; luka čačić / @luka_van_cacic; borna ivanuša / @borna_ivanusa; cella anita celić / @cellaanitacelic; marie solange – antonić / @cizibe; ivana armanini / @ivana_armanini

Komikaze časopis za autorski, art i alternativni strip je podržao Ured za kulturu, međugradsku i međunarodnu suradnju i civilno društvo grada Zagreba.

  ...Leskovačka škola stripa "Nikola Mitrović Kokan":

Strip serijali "Vekovnici" i "Do pakla i nazad" scenariste Marka Stojanovića i većeg broja crtača biće, na poziv organizatora, specijalni gosti na 22. festivalu Comic N`Play 29.11-1.12. u Solunu. Najstariji još uvek postojeći strip festival u Grčkoj koji okuplja preko 100 strip autora i izdavača iz čitave Grčke baciće fokus na srpski strip a za tu priliku odabrani su Stojanovićevi stripovi "Do pakla i nazad" i "Vekovnici".

Serijal "Do pakla i nazad" biće predstavljen na tribini koju će voditi vodeći grčki strip scenarista Tasos Zaferiadis, a "Vekovnici" na tribini koju će voditi poznati grčki strip autor Dimitris Kamenos. "Vekovnici", koji su imali i svoje grčko izdanje u izvedbi izdavača "Jemma Press" biće predstavljeni i izložbom "15 godina Vekovnika", koja će biti prema rečima organizatora i jedina izložba na festivalu. Ovo gostovanje je zbog procenjene važnosti poziva iz Soluna i činjenice da se srpski strip po prvi put predstavlja u Grčkoj na ovaj način pomoglo je Ministarstvo Kulture republike Srbije.

  ...Čelični alhemičar 26 i Muzej 2

POČINJE EPSKA, POSLEDNJA BITKA ČELIČNOG ALHEMIČARA!

Dok homunkuli povlače poslednje poteze i aktiviraju transmutacijski krug oko celog Amestrisa, braća Elrik i njihovi saveznici pokreću svoj plan da ih osujete.

„ČELIČNI ALHEMIČAR” 26 na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara.

Novi broj „ČELIČNOG ALHEMIČARAˮ možete naručiti putem sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Novi broj možete poručiti putem sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Prelistajte OVDE • PORUČITE ODMAH

DOK SLUČAJ SERIJSKOG UBICE POSTAJE SVE MRAČNIJI I SLOŽENIJI, SAVAMURA SE SUOČAVA SA SVOJIM NAJDUBLJIM STRAHOVIMA...

Otkrijte mračnu misteriju koja će vas držati budnima do poslednje stranice.

„MUZEJ: SERIJSKI UBICA SE SMEJE NA KIŠI” 2 na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara!

„Muzej" je vrhunski detektivski triler sa elementima horora o potrazi za serijskim ubicom. Rjosuke Tomoe je elegantno i vešto nacrtao jedno od najjezivijih ostvarenja ovog žanra, u kome svako novo otkriće i preokret dodatno skreću pažnju na ponor koji vreba ispod svakog aktera.

Novi broj možete poručiti putem sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Prelistajte OVDE • PORUČITE ODMAH

  ...u novom formatu i terminu!

Poštovani!

pozivamo Vas na 16. salon stripa u periodu od 12 do 20 časova.
Galerija: JU "Centar za kulturu i obrazovaanje" Laktaši

Ulaz slobodan

Strip radionice; Izložbe stripova; Berza stripa

Svečano otvaranje 29.11. 2024. godine u 19 časova

www.devetadimenzija.com/posts/16-salon-stripa-laktasi

---

Salon stripa u Laktašima u novom formatu i terminu, ali sa istom misijom: Druženje, crtanje i promocija stripa

Ovogodišnji Salon stripa u Laktašima, 16. po redu, biće održan u petak od 12 do 20 časova u Galeriji JU "Centar za kulturu i obrazovanje" u Laktašima.

Tradicionalni Salon stripa u Laktašima u prethodnih deceniju i po održavan je tokom proljeća, ali ove godine ljubitelji stripa nisu imali priliku da okupe na staroj lokaciji tokom aprila, kako je to bio slučaj posljednjih godina.

Razlog za to je rekonstrukcija Galerije JU "Centar za kulturu i obrazovanje" u Laktašima, prostora na kojem se pomenuti salon održava. Ipak, organizatori su odlučili da u 2024. godini ipak organizuju Salon stripa, i to 16. po redu, ali u nešto izmijenjenom formatu i terminu.

Ovogodišnji Salon stripa biće održan u petak, 29. novembra od 12 do 20 časova, dakle tokom samo jednog dana, a ne dva kako je to bilo ranije. Svečano otvaranje zakazano je za 19 časova, a na salonu će tradicionalno biti postavljene izložbe, zatim strip radionica, kao i berza stripa, na kojoj će zainteresovni moći da kupe stripove.

"Ovogodišnji Salon stripa biće održan u neobično vrijeme, u odnosu na prethodne godine, zbog rekonstrukcije Galerije gdje se salon održava, tako da je odlučeno da ove godine bude organizovana jednodnevna izložba i radionica, kako bi se održao kontinuitet samog salona. Ove godine ne očekujemo goste iz regiona, tu će biti autori iz okoline, koje smatramo domaćim, ali bez obzira na sve vjerujemo da će odziv ljubitelja stripa biti veliki. Nadamo se da će doći veliki broj djece i ostalih koji će pogledati izložbu, možda kupiti neki strip na berzi, pa da se družimo kao i svake godine", rekao je za MONDO Milorad Vicanović Maza, organizatorom Salona.

Već od naredne godine, u planu je da dvodnevni Salon bude ponovo održavan u aprilu, za gostima iz okoline i regiona.

"Misija Salona ostaje ista - druženje, crtanje i promocija stripa. Sve je prilagođeno našem okruženji i mislim da je to sasvim dovoljno", dodao je Maza.

Pogledajte kako je to izgledalo u Laktašima prethodnih godina:
https://mondo.ba/Magazin/Kultura/a1341667/16-salon-stripa-u-laktasima-29-novembra.html

  ...u subotu, 30. novembra!

A sad, nešto sasvim novo i drugačije u stripskom svetu!

U subotu, 30. novembra od 10 do 15h, u prostoru OŠ „Gornja Varoš“ u Zemunu, održava se PRVI MUNZE STRIP FEST!

Na ogromnom prostoru, uz obezbeđen parking, MUNZE STRIP FEST će okupiti gomilu domaćih strip izdavača, kao i druge relevantne činioce domaće strip scene. Naravno, računajte i na festivalske cene ponuđenih izdanja kao i druga iznenađenja!

MUNZE STRIP FEST je nastao iz želje da konačno i prestonica dobije pravu, veliku i REDOVNU strip manifestaciju, mesto za okupljanje i druženje svih domaćih stripofila. U organizaciji izdavačkih kuća FORMA B comics i  Golconda, 30. novembra 2024. je tek prvi u nizu datuma održavanja ovog festivala – MUNZE STRIP FEST će se ubuduće održavati REDOVNO, SVAKE POSLEDNJE SUBOTE U MESECU, svakog meseca osim septembra i oktobra!

Prva izdanja biće primarno bazirana na berzi stripova, ali očekujte da, kako MUNZE STRIP FEST bude rastao, budu dodavani i drugi sadržaji, tribine, gostovanja, promocije i još mnogo, mnogo zanimljivih stvari!

Sve u svemu, mnogo je razloga da poslednje novembarske subote svratite do Zemuna i OŠ „Gornja Varoš“ (Dobanovačka 72) – dođite da se družimo i zajedno stvaramo novo centralno mesto na stripovskoj mapi Srbije!

Vidimo se!
https://www.facebook.com/muNZeSF

  ...–„Lovci na nektar“ Ristorčelija i
  Ženfora; Izdavač: Čarobna knjiga, 2023.

   Agilna „Čarobna knjiga“ u Biblioteci „Stari kontinent“ donosi dela 9. umetnosti stvarana u Evropi; koncepcija biblioteke podrazumeva da se objavljuju kako stripovi iz prethodnih decenija,  kojima je protok vremena „priznao“ kvalitet, tako i stripovi koji su aktuelni odnosno novoobjavljeni u zemljama izdavanja. Jedan od takvih stripova-grafičkih novela je i „Lovci na nektar“ crtača Ristorčelija i scenariste Ženfora; strip se u Francuskoj pojavio 2023. godine i u istoj godini je postao dostupan i domaćim stripoljubcima. Tako se, posle decenija kašnjenja, uzrokovanih sankcijama i ratovima u 1990-tim, ovdašnja strip scena vraća na stanje iz davnih 1980-tih kada je ubrzano „hvatan priključak“ na aktuelna evropska i svetska strip dešavanja na veliko zadovoljstvo čitalaca ali i domaćih strip crtača i scenarista.

   „Lovci na nektar“ nastali su po literarnom predlošku, istoimenom romanu (iz 1994) Lorana Ženfora (1968), zapaženog, produktivnog pisca naučne i epske fantastike, autora više od 50 romana od kojih je dobar broj svrstan u nekoliko ciklusa. Na početku „Lovaca na nektar“ mesto dešavanja se određuje kao planeta Jeisažar, planeta  tipa 3.92 m-s, u vlasništvu Akree&Co, na kojoj je u toku teraformiranje; planeta je pod tehnološkom restrikcijom a populaciju čine ljudi/postljudi i 0,7% regulatornih individua. Nakon ovako nedvosmisleno naučnofantastičnog početka do kraja albuma nema gotovo nikakvih za priču značajnih elemenata ovog žanra (osim neobjašnjenog pojavljivanja ogromnih natpisa na nepoznatom jeziku i na neočekivanim mestima). Radnja se sagledava i razvija iz vizure aktera za koje se njihov svet zove Arhea, drvosvet, na kome, na granama, žive različita plemena, okrenuta svakodnevnom opstanku, posvećana sopstvenim verovanjima u bogove... U toj organizaciji Pirg je, u svom plemenu, nalazač nektara, najvažnije materije koja teče kroz grane. Sa drugom, pisarom Mazirom, on pokušava da shvati šta to nije u redu sa tokovima nektara a na šta ih već neko vreme upozorava lišće. Vraćajući se iz istraživanja oni otkrivaju da je njihovo selo napadnuto i zapaljeno a napadači nemilosrdno ubijaju stanovnike. Videvši smrt voljene devojke Pirg uskače u borbu ali biva onesvešćen i zarobljen a Maziru odsecaju glavu. Umesto da i njega pogube, napadači, pleme Lovaca na nektar, mu nudi da se priključi ekspediciji koja treba da otkrije šta se dešava sa drvetom i da ga izleči. Pirg pristaje i bira da spase drvo a ne da se osveti zbog pokolja. Družinu predvodi ratnica Reve a sa njom su Askel i Žiza. Međusobno nepoverenje ustupa mesto toleranicji dok se probijaju kroz nepoznate predele, zone zaraženosti, sklanjaju od zveri, susreću druga plemena, ulaze u deblo... Posle niza egzotičnih i opasnih peripetija ali i pogibija, tragači otkrivaju da njihov drvosvet nije jedini, već tek jedan od mnogih, kao i da na površini tla takođe žive ljudi odnosno da njihovo drvo odumire pa moraju naći drugo. Pirg odlazi da ovu vest raširi ali mu niko ne veruje...

   Ženforova priča funkcioniše na više nivoa: kao uvek interesantna i uzbudljiva istraživačka storija u kojoj se otkrivaju novi svetovi, kao akciona, ljubavna odnosno antropološko-sociološka priča. Junaci romana-stripa su bića sazdana od uverenja, strahova i nada i nije im lako da se snađu u situacijama koje prevazilaze njihova iskustva. Ni odvažni Pirg nije lišen dilema i sumnji. Nad sve se nadvija slutnja a potom i izvesnost da je životu koji poznaju došao kraj, da im dolaze ogromne, nezamislive promene koje će iskušavati sve njihove snage i sposobnosti. Opstanak u promenjenim okolnostima prilagođavanjem i dovijanjem ispostavlja se kao krucijalna odlika ljudskih bića. Po ovim stavovima odnosno po ovakvim postavkama „Lovci na nektar“ direktno se oslanjaju na jedan od klasika naučne fantastike – na roman Džejmsa Bliša „Zvezdane spore“ iz 1958. godine u kome je pisac varirao ideju „pantropije“, genetske mutacije pomoću koje se ljudi prilagođavaju novim planetama ali zbog koje bivaju toliko izmenjeni da više i ne liče na svoje pretke. Ljudi odnosno postljudi na planeti Jeisažar su produkti tih mutacija tako da poneki više liče na čovekolike majmune neko na moderne ljude. Ipak, u suštini oni su i dalje bića čiji je predak Homo Sapiens sa jedne, ko zna koliko udaljene, male plave planete.

   Aleksandar Ristorčeli (1972) iskusni je ilustrator i strip crtač koji je svojim likovnim rešenjima dodatno potcrtao neobičnost sveta u krošnji ogromnog drveta, sa bizarnom florom i faunom, istovremeno prepoznatljivim fizionomijama, mimikom i telesnim pokretima „vezujući“ čitaoca/gledaoca za znani mu svet. S druge strane, izuzetno dinamična montaža tabli, sa slikama koje se preklapaju i prostiru do ivice stranica, potpomognuta sugestivnim kolorom, zaokružuje atmosferu, podržava brzinu priče i „tera“ odnosno „mami“ čitaoca da otkriva nove i nove avanture junaka.

   U konačnom sabiranju utisaka, „Lovci na nektar“ se predstavljaju kao valjano zamišljeno, zaokruženo i realizovano delo prepuno začudnih pejzaža i brze akcije kao i pomešanih emocija koje postavlja zanimljiva pitanja o granicama ljudskosti na nekim drugačijim, nepoznatim i egzotičnim svetovima.

(„Znak Sagite“, 2024)

Objavljeno: 24.11.2024.

  ...Otkrij svoju kreativnu stranu!

Da li voliš da crtaš i interesuju te stripovi? Onda ne propusti jedinstvenu priliku da 24. novembra od 11 časova učestvuješ na strip radionici u Manga Caffe-u (Zmaj Jove Jovanovića 18)!

Časopis KUŠ! organizuje ovu radionicu za sve zaljubljenike u crtanje, bez obzira na pol, godine ili nivo iskustva, s ciljem da zajedno istražimo svet devete umetnosti i podstaknemo kreativnost lokalne zajednice. Projekat je podržan od strane Lokalne fondacije Pančevo kroz program "Naš kraj, naša ideja".

Kroz radionicu ćete, uz stručno vođenje ispraksovanog autora Borisa Stanića, naučiti kako se ideje pretvaraju u kadrove i kako nastaje strip. Kreativno okruženje potpomognuto pravim smernicama pomoći će vam da na najbolji način izrazite svoje ideje i stvorite nešto jedinstveno.

Osim crtanja, imaćete priliku da prisustvujete tribinama o strip kulturi i saznate više o razvoju devete umetnosti u Srbiji i inostranstvu. Na licu mesta, biće dostupno i letnje izdanje časopisa KUŠ! za sve ljubitelje stripa, filma, pozorišta i kulture uopšte.

Pridruži nam se u kreativnoj avanturi i postani deo strip zajednice! Vidimo se u nedelju, 24. novembra, u Manga Caffe-u!

Autorka plakata: Maria Bramasole

  Sjaj pomorandže na stolu biblioteke
  Radoslav Petković

TAJNA VRATA

“Zoranu,
kao predujam za istorijskog (ili: povijesnog) Korta,
prijateljski
Vava Petković”
Beograd, 30. mart 1988.

Neposredno pošto smo počeli da se družimo, Radoslav Petković (1953–2024) mi je poklonio primerak svog romana „Senke na zidu“ i u posveti pomenuo Korta Maltezea. Radoslav je potom napisao roman „Sudbina i komentari“, poetičkog brata ideje iz Pratove „Priče o Veneciji“ da, kada se umoriš od nečije vlasti, možeš otvoriti tajna vrata i otići u drugu priču. Primenio sam Pratov i Radoslavov savet u vlastitom životu.

Radoslav Petković (foto - Aleksandar Anđić)

Veliki romanopisac, briljantan esejista i prevodilac, Radoslav je osećao, razumeo i voleo strip, neke od najboljih stripova. Njegova dva eseja o Gilbertu Kidu Čestertonu, „Red i pustolovina“ i „Otac Braun i čudo“, objavljenih u Čestertonovim knjigama koje je i preveo („Čovek koji je bio Četvrtak“ i „Tajne oca Brauna“), smatram među najboljim u našoj esejistici. 12. oktobra 1990. objavio sam u NIN-u razgovor s Radoslavom, Vavom. Nije se previše razlikovao od razgovora koje smo inače tih godina vodili. Poslednji put smo se sreli pre nekoliko godina na beogradskom Sajmu knjiga. Nedavno je preminuo. Evo tih razgovornih razmišljanja u celini:

„Savremeni istorijski trenutak idealan je za kataklizmičnu literaturu...
Postoje obećanja jedne lepe lokalne apokalipse, a onima koji se nađu
u apokalipsi nije nikakva uteha što je ona lokalna“

Mnogi pisci dele se na vernike romana i vernike kratke forme. Mada nije uobičajeno da to čini laureat pripovetke, pozivam romanopisca u tebi: pokušaj, ako si raspoložen za tu vrstu igre, prvo da optužiš kratku formu, da bih ti u sledećem pitanju pružio priliku da je odbraniš!
— Ne mislim da treba bilo optuživati, bilo braniti jednu ili drugu formu. Verovatno je u pitanju varijanta posebnog talenta zašto se ljudi opredeljuju za kratku ili dugu formu, kao što u atletici postoje ljudi koji trče kratke staze i oni koji trče maraton. Niko još nije uspeo da ustanovi koja je disciplina zapravo teža. I jedna i druga zahtevaju sopstveni kvalitet. Kratka priča, dok se radi, traži veću preciznost. Prednost kratke forme nad romanom je da pisac može uraditi knjigu priča od kojih je jedna sjajna, nekoliko osrednjih, a poneka čak i loša i - ona sjajna priča ostaje. Ali, ako napišete roman u kojem ima dobrih delova, ali se u celini ne može oceniti kao takav, onda svi dobri delovi propadaju. Roman, kao negde i maraton, zahteva umeće taktiziranja, oprašta sitnije nepreciznosti koje kratka forma ne oprašta.

Izgleda, po tvojim dosadašnjim knjigama, da si privrženik šireg manevarskog prostora?
— Jesam i ostao sam. I dalje mislim da mi on više leži.

Ima li pisac isti onaj hendikep koji i majstor iz pripovetke ,,Graditelj vešala“? Piše u sobnoj tišini; čitan je u drugoj sobnoj tišini - odsutan je čas susreta majstora i posmatrača. Nije mu dato ono što imaju i najjeftiniji zabavljač i operski majstor.
— Meni lično kao piscu zapravo odgovara što nisam prinuđen da se preterano susrećem sa svojom publikom. Pretpostavljam da je dosadnije biti slikar bez galerista; dolaze ljudi da kupuju slike direktno kod tebe i čovek je primoran stalno nešto s njima da razgovara i da se nagađa. Ipak, tačno je da postoji apsolutni osećaj usamljenosti pri pisanju. Kada sam imao osamnaest godina, kolebao sam se da li bih nešto u životu pokušao sa filmskom režijom. Kasnije, ponekad nešto radeći za televiziju, prijao mi je dožialjaj rada sa drugima. Bez obzira na to da li je čovek glavna kreativna ličnost tog procesa, on umanjuje - možda je to privid, ali svakako umanjuje - osećaj usamljenosti koji pisac ima pred hartijom ili pred kompjuterom, svejedno.

Kad već pominjemo usamljenost, koliko veruješ u suvislu mogućnost razgovora između pisca i kritičara?
— Naravno, zavisi šta se podrazumeva pod suvislim razgovorom. Uvek su mogući nesporazumi i šumovi. Kad je književnost, i čini mi se kad je uopšte umetnost u pitanju, nije reč o direktnom razgovoru. Onaj koji stvara delo, daje nekakav prostor mogućnosti. Naravno, on sam ima jedno viđenje, jedno tumačenje tog prostora. Ako samo to delo išta vredi, vrlo je verovatno da tumač, bio kritičar ili čitalac, svejedno, pronalazi neke druge mogućnosti koje se piscu čak ne moraju dopadati, ali nisu manje legitimne od njegovih zamisli. Onog trenutka kada delo odlazi, kada je završeno, ono zapravo više ne pripada onom koji ga je napravio.

Pišeš, takođe, i eseje. Postoje tri opšta odgovora na pitanje o prirodi eseja. on je ,,parazitska forma“ u odnosu na literaturu; on je „druga božanska forma“, jednako vredna koliko i literatura i treći da je on „forma između“, ni teorija ni literatura. Kome od tih odgovora bi se privoleo?
— To zavisi od doživljaja onog koji piše esej. On nije ni teorija ni literatura; on je pokušaj kreativne interpretacije. Kritičarima se zamera da obično pišu pozitivne kritike. To uopšte nije slučajno, jer knjiga koja mu se dopadne, potiče čoveka na pisanje. Knjiga koja nam se ne sviđa, podstiče nas pre na podsmeh.

Već si izrekao deo svog ličnog redosleda prioriteta: prvenstveno si romanopisac, pa tek onda pisac pripovetki. Koliko ostaje „unutrašnjeg prostora“ za esej?
— Čini mi se da sam tek na trećem mestu esejist. Naravno da ne mislim da je to neki opšti vrednosni poredak. Trudim se da primenjujem elemente eseja u svom pisanju, ali uključene u neku literarnu funkciju. Nisam uvek siguran koliko čovek stoji iza svojih eseja. Mislim, koliko vernički stoji; koliko i to nije jedna igra trenutka dok čovek piše. U nekom kraćem vremenskom razmaku možemo napisati dva eseja sa dosta suprotnim stavovima. Upravo dok piše esej, čoveku se može desiti da oseti koliko je malo potrebno da promeni svoje tvrđenje.

I ljubav je igra trenutka, pa ipak se i prema njoj možemo vernički odnositi.
— Da. Ljubav je dobar primer. Ljubav je najklasičnija situacija u kojoj se to dešava, ti obrti. Neko od francuskih klasičnih pisaca reče da kad nekog jako volimo, to je dobar preduslov da ga kasnije mrzimo.

U pripovedačkom postupku, još od romana „Put u Dvigrad“, ponašao si se kao neka vrsta fikcionog istoričara. Fasciniranost istorijom možda je mogla da se učini kao tradicionalizam senzibilnosti i time priguši komponentu igre istorijskim ljušturama. Tek knjiga  priča ,,Izveštaj o kugi“ ogoljava postupak koji postoji još u romanima „Put u Dvigrad“ i „Senke na zidu“.
— On u „Dvigradu“, mada je to moja prva knjiga, postoji više nego u „Senkama na zidu“. Neke odrednice modernog istorijskog romana u „Senkama“ nisu bitnije narušene. To je priča koja se zbiva početkom stoleća, vezana za istoriju kinematografije. „Dvigrad“ ima više igre sa istorijom, preko centralne priče o spomeniku i njegovom autoru, da bi se ispostavilo kako je zapravo sve jedna fikcija. I ličnost kojoj je spomenik podignut, i lik na tom spomeniku, i da je sam autor spomenika problematičan. U tom smislu „Izveštaj o kugi“ je vraćanje motivu prvog romana. Nisam toga do sada bio previše svestan. To jeste igra, odnosno ima elemente igre. Zato i počinje prvom pričom koja je čista igra sa istorijom gde se zamišlja jedna istorija koja se mogla zbivati.

Nije li sadašnji jugoslovenski trenutak idealan za euhronijske poduhvate? Svi naveliko kuju planove od kojih će se mnogi, po prirodi stvari, pokazati euhronijskim, fiktivnim, paralelnim istorijama čije će mogućnosti moći da odživljava samo naučno-fantastnčna literatura.
— Savremeni istorijski trenutak pre me vodi pomisli da je idealan za kataklizmičnu literaturu, bremenitiji je kataklizmičnim obećanjima. Postoje obećanja jedne lepe lokalne apokalipse, a onima koji se nađu u apokalipsi, nije nikakva uteha što je ona lokalna.

Junak iz naslovne pripovetke u „Izveštaju o kugi“ govori o sećanju na strašne prizore kuge po gradovima. Onda, međutim, dodaje da jednako dobro pamti i sjaj pomorandže na stolu biblioteke. Šta za pisca znači taj sjaj?
— Znači smirenost, toplinu, opojne mirise. Oni stvaraju svet male, lične čulnosti koji se suprotstavlja nasilju sveta grube čulnosti u raspadu. Ova druga čulnost smrdi na trulež, bol i smrt.

Posveta u 'Senkama na zidu' - Odlomak razgovora iz NIN-a - Rok kritičar Žikica Simić sa kultnom knjigom 'Senke na zidu'

Ako je euhronija neka vrsta paralelne istorije u odnosu na ono što se stvarno desilo, pripovest ,,Prizori iz petstogodišnjeg rata“ zasejao si elementima masovne kulture kojim si poklonio stvarnosni status.
— Pa, zar Flaš Gordon nije deo istorije? Negde četrdeset treće-četvrte godine u Sjedinjenim Državama bila je prilična panika da je velik broj nemačkih špijuna infiltriran u američke vojne strukture. Tad je izrađen sistem komplikovanih testova za proveru. Jedan general je imao užasnih problema pošto na testu nije znao da odgovori ko je Flaš Gordon. Činilo im se neverovatno da neko u Americi ne zna ko je to.

Prevodio si Čestertona i Tolkina, pisao si eseje o Čestertonu i kriminalističkom žanru; pojavljuješ se kao pisac euhronije i naučne fantastike; koristiš junake iz stripa... Kakav je tvoj odnos prema onim žanrovima i medijima za koje neosnovano ili s razlogom vezuju reči zabavno, trivijalno, šablon...?
— Što se stripa tiče, njemu sam se vratio pre izvesnog broja godina. Bilo je to sasvim slučajno, kad sam naleteo na Hermanov strip „Komanča“. Fasciniran sam bio nekom vrstom precizne filmske montaže u crtežu, koju, naravno, čitajući stripove kao mnogo mlađi, nisam opažao. Drugi strip koji me je opčinio svojom bajkovitošću je Pratov „Korto Malteze“. Pisci koje volim iz roda naučne fantastike su Filip K. Dik, Ursula Legvin, Rej Bredberi... Dik je izuzetno umeo da ostvari složene igre sa vremenom, množinom i vremenskih tokova, sa svim onim što smatramo stvarnim i onim što smatramo fiktivnim. Žanr kakav je naučna fantastika krajnje neosnovano se svrstava u trivijalnu literaturu. Povremeno dosta rado čitam izvesne kriminalističke romane. Za njih bih se, međutim, složio da su žanrovski određeni kao trivijalna literatura. Kriminalistički roman mora da ima zaplet sa relativno jasnim rešenjem. Upravo taj odnos zaplet-rasplet čini ga ponešto trivijalnim, tu krši nešto što kvalitetna književnost traži: bogatstvo značenja, napor od čitaoca da sam učestvuje u raspletu. Kriminalistički roman ipak u osnovi mora da da ubicu na kraju. Onog trenutka kada to ne radi, on više nije kriminalistički roman. Čestertonova književnost, naročito roman „Čovek koji je bio četvrtak“, zapravo nije kriminalističkog žanra, svakako ne po raspletu.

Neki postmoderni tumači kulture vide gubljenje jasnih granica između elitne i masovne kulture, neku vrstu proširenja Vavilonske biblioteke u Vavilonsku kulu svekolike kulture.
— Te granice se stalno gube i uspostavljaju. Neke stvari koje su jednog momenta priznavane kao deo više kulture, kasnije „padaju“ u masovnu kulturu. Ništa ređe, proces je bivao i obrnut. Kriminalistički roman je, recimo, primer da se poetika grada pre javila u nekim trivijalnim žanrovima. Trebalo je da prođe izvesno vreme da „viša“ književnost otkrije poetiku u urbanom miljeu. Tome je u ovom slučaju, bar kad je Engleska u pitanju, verovatno vrlo jednostavan razlog – trebalo je da prođe vreme dok su pisci elite postali oni koji su pripadali i živeli u gradu.

Možda se uživanje u stripu, naučnoj fantastici i kriminalističkom žanru javlja i zbog toga što oni, svako na svoj način, nadoknađuju potrebu za pričom. Književnost je preterano zaboravila na priču, možda je suviše počela da se bavi sama sobom, a toga mi je malo preko glave, bez obzira koliko i ja sam bio krivac za to.

- - - - - -

Roman “Sudbina i komentari” (glava 26)

Maltežanin ga pogleda i osmehnu se: ne. Bar za sada. Ali sećam se jedne priče koja bi vas mogla zanimati. Čuo sam je u Veneciji; tamo tvrde da postoji jedan skriveni vrt – neugledan, obrastao u korov – i u dnu toga vrta su vrata. Kada nekom Venecijancu dosadi ona priča u kojoj je – u kojoj mu se život zbiva – on ode tamo, prođe kroz ta vrata i promeni priču. Pitam se samo da li su ta vrata uvek otvorena. I da li za njih treba imati ključ.

Da li ste pronašli taj vrt, upita Volkov.

Ne. Bar za sada, ponovi Maltežanin.

Objavljeno: 17.11.2024.

  ...Strip revija Večernjeg lista

Ima već par nedelja kako je ozvaničen kraj Strip revije, jedinog strip magazina na našim prostorima. Više od deset godina branila je i održavala jedan koncept koji je većinu nas uveo i održao u svetu stripa. Posebno je vredna bila Strip revija zato što se trudila da predstavi i domaće strip autore, kako radove starih majstora tako i najnoviju produkciju. Nadam se da će se neko ponuditi da nastavi ovu misiju, da ćemo dobiti nove doze stripova na kioscima. Informacije, kao i intervju sa urednikom, slede kao podsetnik na ovo izdanje i poslednji broj. Hvala Mladenu na uloženom trudu i zadovoljstvu koje nam je pružao svih ovih godina.

* * *

U ponedjeljak, 28. listopada, na kioscima ćete pronaći posljednji broj Strip revije Večernjeg lista. Nakon više od jednog desetljeća i 134 broja došao je trenutak prestanka.

Uredništvo zahvaljuje svim čitateljima, suradnicima, urednicima i Večernjem listu koji su doprinijeli da budemo dio stripske povijesti.

* * *

Strip revija Večernjeg lista br. 134, listopad 2024

Ovo je posljednji broj Strip revije Večernjeg lista

S današnjim brojem Strip revija Večernjeg lista prestaje izlaziti.

Nakon više od jednog desetljeća i  134 broja došao je trenutak prestanka.

Uredništvo zahvaljuje svim čitateljima, suradnicima, urednicima i Večernjem listu koji su doprinijeli da budemo dio stripske povijesti.
Za uredništvo

Strip revije Večernjeg lista
glavni urednik
Mladen Novaković

Intervju s Mladenom Novakovićem u emisiji Katapultura Hrvatskog radija
Mladen Novaković razgovarao je s Josipom Grozdanićem o Strip reviji Večernjeg lista na Prvom programu Hrvatskog radija u emisija Katapultura 1.11.2024.
www.stripforum.hr/strip-revija-vl/intervju-s-mladenom-novakovicem-u-emisiji-katapultura-hrvatskog-radija/

  ...1955 + 30 = 1985 + 40 = 2025

DESINIH 70

1955 + 30 = 1985 + 40 = 2025

Spoštovani,

Desa Muck je v svojem 70. letu in 40 letih pisateljevanja uspela pridelati 70 knjig, zato Vas vabimo na slavnostni dogodek DESINIH 70

s predstavitvijo izvirnega slovenskega stripa
DESOVILA – PRVI SLOVENSKI SUPERMAN ŽENSKA

avtorice Dese Muck in slikarja Marka Derganca – Dergija
v Strip.art.nico BUCH v MURGLE Center (Cesta v Mestni log 55) v Ljubljani v

TOREK 19. NOVEMBRA 2024 ob 18.30 uri

Dogodku bodo poleg slavljenke DESE MUCK prisostvovali ilustratorji njenih knjig MARKO DERGANC – DERGI (Desovila), ANA KOŠIR (serija Anica in serija Pavlina, Hči lune), IGOR RIBIČ (prva serija Blazno resno) , MATEJ DE CECCO (druga serija Blazno resno), ANA IZA SAJKO (Kokoš velikanka), GORAZD VAHEN (Miklova Zala), UROŠ HROVAT (Oli iz dežele vulkanov), , PETER ŠKERL (Ko se želva izgubi), MARTIN MEJAK (Kakšne barve je svet), ki bodo tudi podpisovali knjige.

Na kratko o stripu DESOVILA : Strip je izhajal v reviji PIL v šolskem letu 1985/86, ko sta Desa in Dergi začenjala svoji samostojni literarni poti. Desa je v tistem obdobju med drugim za TV Slovenija vodila oddajo VIDEOGODBA in prejela TV Viktorja, ki so ga takrat podelili šele

drugič. Marko je snemal legendarne reklame in je bil sijajen filmski komik. Zgodba o DESOVILI, hrabri a nerodni ženski supermanu, ki skrbi za planet Zemljo, za ljudi in živali, je namenjena otrokom od 10 do 15 let starosti ter vsem ljubiteljem stripa. Končno bo po 40 letih prvič izšel v samostojni knjigi. Strip je nastal na predlog Mance Košir kot stranski

produkt scenarija Dese Muck in Polone Sepe za prvi slovenski mladinski film, ki bi ga režirala ženska. Po tednu dni snemanja je Viba film ustavil snemanje.
Dogodek bomo izpeljali v sodelovanju s Strip.art.nico BUCH – specializirano trgovino s stripi in Založbo MUCK BLAŽINA.

Veselimo se snidenja!

Lep pozdrav,

Strip.art.nica Buch
www.stripi.si

Založba MUCK BLAŽINA
www.desa.si

  ...Stripovanje

U organizaciji Narodne biblioteke Budve, u kojoj se odvija Škola stripa i ilustracije posljednjih 7 godina, u utorak, 12. novembra će biti održan festival stripa- Stripovanje, a program će početi u 16 časova u prostorijama Biblioteke na Akademiji znanja.

U utorak, 12. novembra sa početkom u 16 časova gostujući strip autori će crtati i razgovarati sa polaznicima Škole stripa i ilustracije.

Na programu festivala Stripovanje u 17 časova je otvaranje godišnje izložbe Škole kao i izložbi gostujućih strip autora a govoriće predavači Škole stripa i ilustracije - Simon Vučković i Miloš Albijanić.

Zvaničan prijem mlade strip autorke Jane Vasiljević u stripovsku zajednicu biće ozvaničen u sklopu Festivala u 17.20 časova, nakon čega će u 17.30 biti održana promocija strip izdanja Sajber sa Sajberom u izdanju Agencije za audiovizuelne medijske usluge (AVU) na kojoj će govoriti Damir Nikočević i Milica Kašćelan.

Promocija izdanja Titogradsko stripovanje u izdanju Nove Pobjede i fanzina Proces - kraj, po istoimenom romanu Franca Kafke, na programu festivala Stripovanje je u 18 časova a o ovom izdanju govoriće strip autori Slobodan Lalović i Jana Vasiljević. Razgovor sa gostujućim strip autorima Goranom Šćekićem i Miodragom Spasojevićem povodom otvaranja njihovih izložbi biće upriličen u 18.30 časova, dok ćemo ovogodišnje Stripovanje okončati programom koji će početi u 19 časova i 15 minuta, a organizuje se u čast i povodom NJegoševog dana - promocijom stripovanog izdanja Lažni car Šćepan Mali po djelu P. II Petrovića NJegoša, u izdanju izdavačke kuće Forma B komiks iz Beograda, o kojem će govoriti urednik Ilija Mirović.

Podsjetićemo da se svakog četvrtka u terminu od 16 do 18 časova u prostorijama Narodne biblioteke Budve održava popularna radionica za djecu i mlade koja je pokrenuta 2017. godine - Škola stripa i ilustracije koju vodi strip majstori Simon Vučković i Miloš Albijanić.

Cilj ove radionice je edukacija o likovnim disciplinama ilustrovanja književnog teksta, časopisa, slikovnica, stripova, kao i upućivanje u ostale segmente dizajna kao što su: oblikovanje knjige, scenario (dramaturgija), kadriranje, montaža, studija i kreiranje likova, kostimografija, scenografija, anatomija, storibord, tehnike, materijali za rad, kao i teorija i istorija likovne umjetnosti s fokusom na dizajn.

Škola stripa i ilustracije za djecu i mlade se odvija u okviru partnerske saradnje sa NVU Udruženje afirmacije stripa.

[Objavljeno: RTVBudva.me]
Foto: Narodna biblioteka Budve
https://www.facebook.com/events/607153874977045

  ...u izdanjima "Politike"

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD
– SREĆNA GALERIJA

SREĆNA GALERIJA Studentskog kulturnog centra Beograd (SKC) i DRUŠTVO LJUBITELJA STRIPA MAKSIM imaju čast da pozovu Vas i Vaše prijatelje na predavačko-prezentacioni i tribinski program na temu 90 GODINA STRIPA U IZDANJIMA „POLITIKE“, u četvrtak 14. novembra 2024. godine u 19.00 u Velikoj sali SKC Beograd.

Istoimena izložba u Srećnoj galeriji SKC-a biće na raspolaganju posetiocima do 23. novembra 2024.

Radno vreme Srećne galerije:
ponedeljak - petak 8.00 - 20.00 / subota 8.00 - 15.00

* * *

14. NOVEMBAR 2024. 19.00, Velika sala SKC Beograd
CIKLUS PREDAVANjA: STRIP I ILUSTRACIJA
DRUŠTVO LJUBITELJA STRIPA „MAKSIM”:
90 GODINA STRIPA U IZDANJIMA „POLITIKE“, tribina

90 godina stripa u POLITICI - Kratak osvrt na uticaj
izdavačke kuće Politika na razvoj stripa u Srbiji

Strip u Srbiji postoji duže od devedeset godina. Možemo pronaći njegove pretke u našem fresko-slikarstvu srednjeg veka, ili Vereščaginovim proto-stripovima u časopisu Nova Iskra iz XIX veka, a njegove početke u stripovima iz Nevena i sličnih časopisa tog doba. Ali svi se slažu da je datum kada je strip ušao na velika vrata u svest i srca srpskih čitalaca 21. Oktobar 1934. Kada je u dnevnim novinama Politika izašao prvi nastavak stripa Tajni agent X-9 Dešajela Hemeta i Aleksa Rejmonda. Da li su ljudi iz Politike znali šta će nastati nakon objavljivanja tih kaiševa, ili je to bio „utorak kao i svaki drugi“ za njih, nećemo nikad saznati, ali ono što sa sigurnošću možemo reći je da je taj događaj usmerio naše autore u pravcu koji do tada nisu uzimali u razmatranje, barem ne u tom obliku. Ono što zasigurno možemo reći je da sam naziv „strip“ koji danas koristimo kada govorimo o tom mediju dugujemo uredniku Dušanu Dudi Timotijeviću, koji je, ispravno shvativši koji deo američke kovanice Comic Strip treba da iskoristi, dao ime novom vidu likovnog (i literarnog) izražavanja.

Eksplozija koja je usledila na domaćoj sceni donela je neverovatnu produkciju stripova koji su, zahvaljujući svom kvalitetu, uskoro objavljivani u evropskim listovima, kao što je Princeza Ru Đorđa Lobačeva ili Grofica Margo Konstantina Kuznjecova. Đuka Janković crta Maksima, Nikola Navojev crta Tarcanetu, Zigomara, Sergej Solovjev Carevog štitonošu, Ajvanhoa, tu su Ivan Šenšin, Vsevolod Guljevič, Moma Marković sa scenaristkinjom Ljubinkom Bobić pravi Ristu sportistu, Vlasta Belkić parodira Tajnog agenta H-9 u stripu Šaljivi doživljaji detektiva Hari Vilksa... Spisak autora je podugačak, a stripova koje su uradili mnogo duži.

Politika je, u svojim izdanjima, od početka imala domaće autore. Od Brane Cvetkovića, Vladimira Žedrinskog i Đorđa Lobačeva u Politici za decu, preko predratnih i posleratnih autora u Politikinom zabavniku poput Novice Kruljevića, Bože Veselinovića, Ludviga Fišera, Brane Jovanovića, Laze Sredanovića, Dušana Dude Vukojeva, Miomira Tomića, do novijih vremena i autora kao što su Aleksa Gajić, Milan Jovanović ili Toni Radev. Izdanja poput časopisa Zdravo ili TV Revija su donosila radove Nenada Milićevića i TV Radojicu Dejana Nastića. U Ekspres politici svoje rane radove objavljuje Rajko Milošević – Gera. U vreme sankcija, Mikijev zabavnik postaje Mali zabavnik i donosi radove Nikole Mitrovića – Kokana, Bojane Dimitrovski i Bobana Savića Getoa. I tako je sve do danas, gde Politikin zabavnik donosi stripove domaćih autora, dobitnika nagrada na Salonu stripa u Studentskom kulturnom centru Beograd.

Borivoje Grbić

  ...enciklopedijski strip magazin

16-ti tom (#77-81,332strane) enciklopedijskog strip magazina Balon otvara epizoda serijala Veliki Blek iz pera Mikice Ivanovića. Na licencnom stripu Veliki Blek, za Dnevnik iz Novog Sada počinje da radi 1982. godine. Uradio je jedanaest epizoda, od kojih je devet objavljeno, a dve epizode su izgubljene. Paralelno na serijalu Veliki Blek, radi i kratke vestern priče, kao dodatni strip, u legendarnim edicijama Zlatna serija i Lunov Magnus Strip. Uradio je više od 100 naslovnica za ove dve edicije.

Balon premjerno kreće sa objavom serijala Crni Roko scenariste Ive Štivičića i crtača Jelka Peternelja. Serijal je rađen na osnovu popularne tv serije 80-ih godina prošlog veka Kuda idu divlje svinje I. Štivčića.

Vraća se serijal Larami, idejna kreacija Milana Miletića, akademskog slikara i vrsnog crtača. Pored čitalaca iz regiona (ovo je eufemizam za Jugu), Larami je objavlјivan u Nemačkoj, Skandinaviji i nekoliko epizoda u Francuskoj i Engleskoj. Scenarista je bio Miodrag Milanović. Jedna epizoda Laramija poslužila je kao inspiracija Kventinu Tarantinu da snimi vestern čija se radnja odvija u diližansa-postaji gde dolazi do obračuna sa fatalnim posledicama.

Dragan Pavasović, rok gitarista, furešt majstor, meštar od crnjaka i lozomicina je dokazani strip autor, nagrađen na festivalima u Skoplјu i Prizrenu (neka se spreme Laktaši) koji, uglavnom, sam piše scenarija za svoje izuzetne, rado čitane stripove. Balon objavljuje intrigantnu storiju Do kraja sveta.

Jedan čitalac 2005. piše u vezi serjala Smogi boj Gorana Delića sledeće: Meni je ovaj strip bio pravo otkrovenje,pesnica u glavu, vrh vrhova! Može li mi neko informisaniji reći šta je sve izašlo jedna, dve kompletne epizode? Šta je uopšte izašlo od ovog junaka i da li je Delić zaokružio priču ? Nemoguće ju je objavit...razlozi nisu za forum jer je tema previše osjetljiva za moderatore. Čovjek je otišao iz Hrvatske početkom devdesetih,živi i uspješno radi u Kanadi (mislim u Torontu), crta nešto za filmsku industriju. Povremeno navrati do rodnog kraja (Lika), i nema prava na svoj strip...vjerojatno je bio "nagao" u mladosti..."a kad si mlad,oće da jedeš,oće da ebeš,a to košta"!... uglavnom, žalosna štorija!....inače,priča iz tog stripa nikada nije zaokružena(barem ne objavljana)“. Nakon gotovo tri decenije Balon objavljuje prvu kompletnu epizodu nikad završenog serijala Smogi boj.

Rad Đorđa Lobačeva nije potrebno posebno predstavljati. U ovom petobroju zastupljen je sa stripom Čardak ni na nebu ni na zemlji.

Danijel Žeželj još početkom devedesetih počinje uklanjati kvačice sa svog prezimena, odlazeći nakratko u London te zatim u Italiju, skrasivši se u Montepulcianu kao redoviti autor mesečnika Il Grifo, u čijoj ediciji izdaje prvi album, Ritam srca (ujedno i njegov prvi domaći ukoričeni naslov, u izdanju Comicona), za koji predgovor piše Federico Fellini. Žeželjev šesti domaći strip-album Kuga, odlazi korak dalje, pričajući priču toliko čvrstu u svojoj razlomljenosti da prvo čitanje nije dostatno za postizanje njezine željene snage. Prodiranjem u samu bit te tragične strip bilješke, režirane u maniri art-noira, s primesom Antonina Artauda (koja ovde zasenjuje do sada često korištenu poetiku Toma Waitsa), jasno je da je reč o još jednom nenadmašno slojevitu i snažnu remek-delu.Ovu storiju objavljuje 16-ti tom enciklopedijskog strip magazina Balon.

Izgubljeni u svemiru, strip u jednom kaišu, jedan je od dugovečnijih u novinskom sazvežđu Srbije, izlazio je u Galaksiji od 1995 do 2002. i to je bio plodan početak saradnje crtača D. Pavasovića i scenariste M. Milanovića. Balon #77-81 objavljuje izbor kaiševa iz ovog stripa koji se odvija malo u vasioni malo u jednom srpskom selu.

Ko je Franja Straka? Ne znam da kažem – nije za štampu!... Čovek koji pokušava svoj život da stavi u strip. Svaki trenutak! Mene prvenstveno interesuje koliko malo je dovoljno da se ispriča priča, a da ona bude prihvatljiva. Samo minimum otvaranja, a posle ako neko hoće u tome da traži smisao… U prvom Korovu kaže: „Imam toliko stripova i dajem ih vama, pa se vi mučite da shvatite neshvatljivo“. Balon #77-81 (332 strane, 1.000 din) objavljuje nešto duži strip ovog samostojnog autora. Enciklopedijski strip magazin Balon, čuvar je stogodišnje tradicije domaćeg stripa, borac protiv zaborava i, rezervišite vaš primerak na vreme.

https://www.facebook.com/balonstripmagazin
Enciklopedijski strip magazin,
est. 1993. Gospodar Jovanova 21/4,
11158 Beograd, tel. 062/306.033
balon.strip@gmail.com

  ...Moja lutka za oblačenje 3 i Tokijski osvetnici 31

NA VAKANINIM VRATIMA POJAVLJUJE SE ČUVENA KOSPLEJERKA KOJOJ SE MARIN DIVI! IMA POSEBAN ZAHTEV ZA VAKANU, ALI PITANJE JE – HOĆE LI PRISTATI NA ZAJEDNIČKI KOSPLEJ I NAPRAVITI USTUPAK?

„MOJA LUTKA ZA OBLAČENJEˮ 3 na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara.

„Moja lutka za oblačenjeˮ je šarmantna tinejdžerska romantična komedija. Duhovit i provokativan odnos dvoje tinejdžera razvija se u ljubavnu igru, dok nas autorka vodi kroz detaljno proučen svet supkulture kospleja.

Novi broj možete poručiti putem sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Prelistajte OVDE • PORUČITE ODMAH

VELIKO FINALE U POSLEDNJEM TANKOBONU JEDNOG OD NAJPOPULARNIJIH MANGA SERIJALA U SVETU!

Sve Takemićijeve patnje, borbe, krv i suze vodili su ka ovom trenutku – poslednjoj borbi, gde će konačno saznati kako je stekao moć da skače kroz vreme!

POSLEDNJI BROJ vaših omiljenih „TOKIJSKIH OSVETNIKAˮ na LETEĆEM STARTU po ceni od 370 dinara.

Novi broj možete poručiti putem sajta ili kupiti u klubovima čitalaca Čarobne knjige.

Prelistajte OVDE • PORUČITE ODMAH

  ...ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 2025...

ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 2025
mednarodni mladinski natečaj za strip in animacijo za osnovnošolce in srednješolce iz Furlanije - Julijske Krajine in Slovenije
www.zivelstrip.net

Revija Stripburger in združenje Viva Comix tudi letos v okviru projekta ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! razpisujeta nagradni mladinski natečaj za strip in animacijo.

Vsako leto za natečaj izberemo dela predstavnikov slovenskega in italijanskega stripa, ki lahko služijo tudi kot navdih mladim ustvarjalcem. Tokrat sta to lik iz stripa Smrt in čevljar slovenskega stripavtorja Jureta Engelsbergerja ter Kintara, deček z nadčloveško močjo in glavni junak stripa italijanske avtorice Elise Menini.

Rok za oddajo del je 13. marec 2025. Več →

BESEDILO NATEČAJA S PRIJAVNICO →

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK).

  ...u Evropskom domu u Velesu

U petak, 1. novembra 2024. godine, sa početkom u 13 časova, u Evropskom domu u Velesu otvorena je samostalna izložba umetnice Slavice Kupenkove. Na otvaranju i narednih desetak dana posetiocima je izložena dela iz sfere tradicionalne i digitalne umetnosti, kao i strip, po kojem je Kupenkova poznata poslednjih godina.

Prema rečima same umetnice, njen rad je ukorenjen u jednostavnosti, fokusirajući se na male, ali moćne trenutke. Njene slike hvataju emocije koje često ostaju neprimećene, omogućavajući svakom delu da ispriča tihu, ali ubedljivu priču. Kroz svoj rad, Kupenkova istražuje teme lepote, snage i izdržljivosti, posebno u svojim portretima žena.

Inače, Slavica Kupenkova je crtačica, autorka i ilustratorka dečijih knjiga i časopisa. Crtež i ilustracija su uvek bili prisutni u njenom životu. Počela je da se bavi ilustrovanjem 2020. godine i odlučila je da se bavi svojom novopronađenom strašću kao karijerom od 2021. godine – kada objavljuje zbirku poezije „Magični točkovi“ kao autor i ilustrator.

Na 18. Međunarodnom salonu stripa „Veles 2021“, Kupenkova je dobitnica nagrade – Najbolji debitantski strip za strip „Janove školske avanture“ gde se pojavljuje kao kompletna autorka.

Kupenkova je dobitnica jedne od pet specijalnih nagrada koje dodeljuje međunarodni žiri projekta CAN FOR BALKAN za strip „Odiseja”.
U 2022. godini je autor glavnog stripa iz kataloga u okviru granta – Za naše komšije i prijatelje, a član je i žirija povodom konkursa Makedonskog Strip centra sa oficom u Velesu.

Takođe, 2022. godine dobila je specijalno priznanje italijanskog ambasadora povodom manifestacije „Dani italijanskog stripa” za izradu plakata.

  ...607. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 607:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/607

  ...–„Frankenštajn: U ime oca“ Marka
  Konava i Korado Roia; Izdavač: Čarobna
  knjiga, 2024.

   Nakon zanimljivog i, u evropskim razmerama, aktuelnog albuma „Drakula“ scenariste Marka Konava (1974) i crtača Korado Roia (1958), koji je naišao na lep prijem i kod domaćih stripoljubaca, „Čarobna knjiga“ je u prestižnoj  biblioteci „Stari kontinent“ objavila album „Frankenštajn: U ime oca“ novo delo ovog dvojca. Album je takođe “vruć” i aktuelan; originalno ga je 2023. godine objavila izdavačka kuća “Lo skarabeo” i pobrala brojne pohvale mada je album, kao i “Drakula”, bio predmet razbuktalih diskusija fanova i kritičara. Na ‘našoj strani’ ovim izdanjem “Čarobna knjiga” nastavlja da “hvati i drži korak” sa tekućom produkcijom 9. umetnosti. Zabeležimo da je, kao i u slučaju albuma “Drakula”, pojava “Frankenštajna” zanimljiva i iz drugog ugla: naime “Čarobna knjiga” je 2021. godine objavila album “Frankenštajn” Žorža Besa. Identična interesovanja trojice strip umetnika za klasične horor romane svakako je vrlo indikativno jer možda najavljuje talas novih preispitivanja žanrovske zaostavštine. Naravno, stripovi koji za polazište imaju „adaptaciju“ proslavljenih, klasičnih ali i dalje popularnih romana nisu nikakav izuzetak. U krajnjem slučaju to su neka od ključnih dela za istoriju horora kao literarnog žanra ali i temelji ikona popularne kulture XX veka koje su ušle u brojne umetničke forme (od filma i stripa do pozorišta, TV serija i kompjuterskih igrica), u svakodnevni govor odnosno fundus pojmova čije značenje je opšte poznato. Nesporno je da postavke „Drakule“ i “Frankenštajna” čini niz elemenata i obrazaca čija je intrigantnost vanvremena. S druge strane, sama struktura romana kao i stilistički manir kazivanja i danas ih dobrano dižu iznad rutinske, konfekcijske horor (para)literature. Kako god bilo, popularnost romana neminovno je donela brojne „prepravke“ i vulgarizacije originala koji su ponekad menjani bezmalo do neprepoznatljivosti.

   Ideju za „Frankenštajna“ Meri Šeli (1797-1851) je dobila 1816. godine dok su ona i pesnik Persi Šeli (tada njen ljubavnik, kasnije suprug) boravili na Ženevskom jezeru, u društvu lorda Bajrona i Džona Polidorija. Bajron je predložio prijateljima da prekrate kišno (ne)vreme tako što će svako napisati „priču o duhovima“. Meri je sročila prvu verziju svog dela i dve godine kasnije „Frankenštajna“, sa podnaslovom “Moderni Prometej”, objavila anonimno; ubrzo se proneo glas da je autor romana žena i ocene knjige su zahvaljujući tome bile pretežno negativne. Ipak, godine 1831. izlazi dorađena, konačna verzija romana. Prvi film po romanu snimljen je 1910.g. a najpopularniji Frankenštajni (u romanu bezimena kreacija je dobila prezime svog tvorca) bili su Boris Karlof, Bela Lugoši i Lon Čeni.

   Po pitanju ‘stripovanja’ romana Besova “adaptacija” i delo Konava i Roiapredstavljaju dva moguća načina praćenja literarnog predloška. Besova odluka da u medij 9. umetnosti pretoči roman tako što će se “strogo” držati predloška svakako je bila hrabra ako se ima u vidu da knjiga nosi duh XIX veka, koji je blaži i skloniji pompeznosti u odnosu na prve decenije XXI veka. Konavo je, pak, kao i u slučaju “Drakule”, bio drugačijeg mišljenja pa stoga na početku albuma jasno piše „Slobodna adaptacija romana Meri Šeli“ u šta se znatiželjni čitaoci mogu uveriti vrlo brzo jer priča odlazi u smeru koji je poprilično neočekivan i na tragu je već dugo prisutne tendencije “osavremenjavanja klasike” odnosno akcentovanja i produbljivanja nekih elemenata originalne priče. Naime, mladi Viktor Frankenštajn, kombinujući medicinu XVIII veka sa spisima Paracelzusa stvara, od mrtvih tela, novo biće koje oživljava Galvanijevim strujama. Ali, umesto da, kao u romanu, prestravljen rezultatom, odbaci novo biće on ga poverava svojoj verenici koja pokušava da ga socijalizuje. Biće dobija i ime – Prometej (što je, imajući u vidu grčki mit, neprikladno; podnaslov romana se, pak, odnosio na naučnika i njegov čin a ne na biće koje je stvoreno). Prometej uspešno uči i Frankenštajn ga predstavlja naučnom skupu koji se, međutim, izruguje i naučniku i Prometeju. Ismejani Prometej ubija provokatora i odmeće se u šume… Kasnije  se javlja svom ‘ocu’ i traži da mu ovaj stvori družbenicu. Naučnik, mučen dilemama, počini grešku koja će naterati Prometeja da otme Viktorovu suprugu. Posle godina traganja naučnik nalazi Prometeja. U trenu konačnog obračuna Prometej otkriva da ima ženu i sina na šta Viktor tvrdi da on ne veruje u čuda. Ali Prometej mu odgovara “Ja sam sin nauke i čarolije, u jednakoj meri. Prema tome, govoriti o čudu nije takvo svetogrđe.” Pošto se obračuna sa ocem Prometej sa svojim malim sinom odlazi kući!

   Moralne i etičke dileme “Frankenštajna” u korenu kojih je nedoraslost čoveka da izigrava Boga, Marko Kanavo je ‘razrešio’ postupcima stvorenog bića koje je prikazao sposobnim da se izdigne iznad netrpeljivost ljudi i nađe svoje mesto pod suncem. Ovaj neočekivani obrt na kraju priče ima potencijal koji bi scenarista mogao da iskoristiti u eventualnom nastavku koji bi opravdao (i razvio) izmene koje je uneo u originalnu priču. S druge strane, majstorstvo Korada Roia apsolutno je neupitno. Ponovo se srećemo sa njegovom fascinantnom sposobnošću dočaravanja atmosfere a grafizam, valeri, montaža tabli, brze promene rakursa i formata crteža ostavljaju gledaoce bez daha. Dodatni aduti oneobičavanja su odbijanje da Prometej uopšte liči na popularnu predstavu iz filmova sa Borisom Karlofom odnosno povremeno ‘probijanje’ Roijevih skica ispod valera (na jednom kvadratu se čak nazire skica rama slike na zidu koji nije ‘potvrđen’ u tušu)! Hteo to ili ne Roi je stvorio duh-strip u ovom albumu.

   Album zatvara pogovor Marka Grasoa koji je instruktivni vodič kroz istorijat “Fraknenštajna” u literaturi i filmu.

   Rečju, “Fraknenštajn” Konava i Roia je vanredno zanimljivo delo koje kombinuje znanu priču i nove elemente tvoreći intrigantan amalgam oživljen sjajnim gotskim crtežom izašlim ispod pera i četkice vrhunskog crtača!

(“Dnevnik”, 2024)

Objavljeno: 03.11.2024.