...Zdravko Mićanović: „Bijela pčela“

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD / SREĆNA GALERIJA

2. NOVEMBAR 2023. 19.00, Velika sala SKC Beograd
CIKLUS IZLOŽBI I PREDAVANJA: STRIP I ILUSTRACIJA
ZDRAVKO MIĆANOVIĆ: „BIJELA PČELA“, tribina povodom dvadeset godina saradnje sa Listom za svu djecu „Bijela pčela“, (Srpsko kulturno društvo Prosvijeta Zagreb-pododbor-Rijeka, Hrvatska)

Govore: Ljubomir KLJAKIĆ, Rastko ĆIRIĆ, Dragana
KUPREŠANIN, Gordana MALETIĆ i Zdravko MIĆANOVIĆ

2 - 13. NOVEMBAR 2023. Srećna galerija SKC Beograd
„BIJELA PČELA“ - RETROSPEKTIVNA IZLOŽBA AUTORSKIH
RADOVA STRIPA I ILUSTRACIJE ZDRAVKA MIĆANOVIĆA

Dr Zdravko Mićanović je redovni profesor FPU u penziji. Diplomirao 1977, na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu - Slikarski odsjek. Magistrirao 1998. na FPU u Beogradu, oblast grafički dizajn – plakat. Doktorirao 2020. na FPU u Beogradu, Studijski program Primenjene umetnosti i dizajn. Na FPU predavao predmet Plakat od 2004. do 2018. godine. Od 1978. do 1998. radio kao grafički dizajner, likovni urednik i art direktor: Grafičar Tuzla i SM Saatchi&Saatchi/BSB Beograd. Samostalni umetnik je od 1998. do 2001. godine. Od 2001. do 2014. godine predavao kao honorarni saradnik na sledećim fakultetima: Akademija lepih umetnosti Beograd, FILUM, Univerzitet Kragujevac, Univerzitet Slobomir, Bijeljina/Doboj, Akademija umetnosti, Odsek za dizajn i grafiku i Akademija umjetnosti Banja Luka, studijski program Likovne umjetnosti.

Aktivno se bavio oblastima: grafički dizajn-plakat, crtež kao likovna disciplina, primenjena grafika (ilustracija, karikatura, strip). Tokom studija na ALU u Sarajevu, sa Milanom Soklićem i Mladenom Bratićem, studentima filozofije, kao scenaristima, realizovao strip „Filozofska zezistika“ na trideset tabli (neobjavljen). Sa Milanom Soklićem, kao scenaristom, takođe realizovao stripove „Voz“, Jim Cregan i Sacama (neobjavljeni). Za teoretski deo diplomskog rada opredelio se za strip s temom  „Kako strip vizuelno jeste“. Redakcija Forum-Marketprinta iz Novog Sada organizuje razgovor o stripu na jugoslovenskom nivou 1978. godine,  iskoristivši naziv teoretskog diplomskog rada „Kako strip vizuelno jeste“ za naziv skupa. Tokom 1981. i 1982. godine realizovao Radio školu stripa na Radio Tuzli. Od 1981. do 1983. scenaristički i crtački realizuje četiri stripa u jednom kaišu za list Front Slobode i lokalne listove u Tuzli, sa dnevno aktuelnim temama. Početkom osamdesetih povremeno pišem za Spunk na temu stripa. Stripove u nekoliko navrata objavljivao u Mladosti i Ježu. Izlaže ilustracije ili stripove na međunarodnom bijenalu ilustracija „Zlatno pero“, Majskim izložbama ULUPUDS-a i godišnjim izložbama ULUPU-a, BiH.

Ilustrovao oko pedeset, pretežno knjiga za decu za izdavače iz Srbije, Hrvatske i BiH.

Od 1992. godine počinje saradnju s dečijim listom „Zmaj“, koji uređuje Mira Alečković, a od 2003. godine sa dečijim listom „Bijela pčela“ iz Rijeke, u izdanju Prosvjete, Srpskog kulturnog društva iz Zagreba, pododbor Rijeka.

Samostalno izlaže strip, ilustraciju i crtež od 1982. godine. Dobitnik je više nagrada iz oblasti stripa, ilustracije i crteža.

„Rad na stripu, za mene je uslovno bio sekundarna delatnost, ili aktivnost u slobodno vreme, s obzirom da sam tokom te strip avanture (koja srećom i dalje traje) na FPU u Beogradu, na odseku Grafički dizajn predavao predmet Plakat, istovremeno baveći se i profesionalno grafičkim dizajnom. Već nekoliko godina sam u penziji. To mi organizaciono i vremenski omogućava da vlastiti strip rad učinim vidljivijim, nalazeći za to pravi povod i u ovom jubileju.

List „Bijela pčela“ izlazi devet puta godišnje tokom školske godine, s tim da je poslednji broj dvobroj. Namenjen je učenicima osnovnih škola. U podnaslovu ima slogan: LIST ZA SVU DJECU. Za svaki broj radim dve a u dvobroju četiri table stripa. S školskom godinom, 2022-23, navršava se dvadeset godina saradnje i 400 urađenih tabli stripa. Tokom dve decenije u mom strip fokusu bile su teme izabirane prema vlastitim afinitetima i koncepciji lista koja je uključivala i popularizaciju srpske kulture i umetnosti. Realizovani stripovi su na sledeće teme: Zanimanja, prema stihovima Olivere Cvetić; Istorija merenja vremena „Satolije“, prema više izvora; Istorija grada „Gradovanje“, prema Luisu Mamfordu (Praistorija, Egipat, Mesopotamija, Grčka i Rim); Adaptacija basni Dositeja Obradovića; Adaptacije stihova Duška Radovića, Branka Ćopića i Zmaj Jove Jovanovića; Samostalan scenarističko/crtački rad  strip „Dživdžan“, i Strip na temu ekologije „Eko“.“

  ...596. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 42 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 596:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/596

Objavljeno: 29.10.2023.

Objavljeno: 29.10.2023.

  ...četrnaesto izdanje

Prijava: 24-satno crtanje stripova 2023

14. izdanje održava se u subotu, 11. 11. 2023. od 12 sati

Prijave za sudjelovanje otvorene su od 24. 10. 2023. do 9. 11. 2023. do 12:00 sati.
www.24satnocrtanjestripa.com

O projektu 24 satno crtanje stripova
24-satno crtanje stripova, pri čemu svaki sudionik ima cilj nacrtati 24 stranice stripa, vježba je (ili disciplina) koju je smislio Scott McCloud kao test i analizu vlastitih mogućnosti. Crtajući tom brzinom ne dobijaju se, jasno, uvijek produkti profesionalne razine, ali je svakom sudioniku omogućeno da vidi kako radi pod pritiskom i rezultat je nerijetko oslobađajući: spontani, jasni, čisto ispripovijedani stripovi. Vježba je, usto, jednako korisna profesionalcima kao i početnicima ili potpunim amaterima pa ne treba čuditi što su je kroz godine prihvatile i prošle tisuće ljudi, neki i više puta.

Ove godine crta se uživo na lokacijama:
GOSPIĆ - Pučko otvoreno učilište dr. Ante Starčević, Galerija LU Likovne udruge Lika, Ulica dr. Franje Tuđmana 5, Gospić.
HERCEG NOVI - Tehnovi, Trg Nikole Đurkovića 2.
LJUBLJANA - Striparna Stripolis, Poljanska cesta 11.
OSIJEK - Udruga Slama, Kamila Firingera 3.
RIJEKA - Udruga DIP, Wenzelova 2.
SPLIT - Udruga za kulturu Beat / Galerija Studio - 21, Velebitska ul. 66.
SPLIT - Škola likovnih umjetnosti, Fausta Vrančića 17 (za studente).
ZAGREB - ALU Sveučilišta u Zagrebu, Jabukovac 10.
CRTANJE OD DOMA: Možete crtati od doma i postaviti gotov strip na našu online platformu.

www.24satnocrtanjestripa.com

  ...na Sajmu knjiga 2023

66. MEĐUNARODNI BEOGRADSKI SAJAM KNJIGA 2023.

SAJAM OBRAZOVANjA – MINISTARSTVO PROSVETE RS
UČINIMO SVET BOLJIM!
21-29. OKTOBAR 2023.
Subota, 28. oktobar 2023. 15.00, Hala 2, nivo C, Štand Ministarstva prosvete RS

Tema: Učenički i studentski standard
Radionica - SKC Beograd: predstavnjanje Škole stripa za polaznike do 15 godina
Prof. Miloje Mitrović predstaviće najuspešnije polaznike škole na interaktivnoj radionici sa posetiocima Sajma.

  ...“Dosta je sa ćutanjem” na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga

Jedinstveni autorski strip "Dosta je sa ćutanjem" inspirisan pričama interseks osoba, premijerno je predstavljen publici u sredu 25. oktobra, u okviru 66. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, na štandu Francuske.

Ovo nesvakidašnje izdanje, prvo ovakve vrste u Srbiji, čiji je inicijator udruženje XY spektrum - Organizacija za polno i rodno varijantne osobe, donosi nam četiri autentične, samostalne priče i umetnička dela sa ključnim porukama i informacijama suptilno utkanim u tkivo stripa – kadrove, table i dijaloge.

Pored Kristiana Ranđelovića, predsednika Udruženja XY Spektrum, koscenariste i prve vidljive interseks osobe u Srbiji, u  izradi stripa učestvovali su i poznati autori/ke domaće strip scene: koscenarista Pavle Zelić i strip autorke Jana Adamović, Dragana Radanović, Danica Jevđović i Ana Milojković Omi. Izdavač je System Comics iz Beograda.

Aleksandr Lansa iz Fonda Metis koji je pokrovitelj projekta, istakao je zadovoljstvo što učestvuje u promociji ovog izdanja: „Fond Metis nastao je 2021. je njegov cilj je da doprinosi Francuskoj agenciji za razvoj koja je prisutna širom sveta, da kroz kulturu spaja aktere koji se bave razvojem, umetnike, i društvo. Iz tih susreta nastaju veoma snažne veze svih aktera koji učestvuju u projektima. Ovom prilikom podržali smo remek-delo koje se bavi izuzetno važnom temom – interseks osobama.“

Kristian Ranđelović, inicijator i ko-scenarista stripa „Dosta je sa ćutanjem“, osvrnuo se na inicijalnu ideju čitavog projekta. „Pošao sam od toga da je francuska škola stripa jedna od najpoznatijih u svetu, i od ideje da upravo u ovom formatu možemo da napravimo zanimljiv strip na jednu vrlo neobičnu i skrivenu temu. Interseks osobe, njihovi varijeteti i iskustva se ne vide ni u Srbiji ni u regionu. Zajedničkim snagama napravili smo nešto što će biti prvi korak ne samo u Srbiji već i šire“.

Pavle Zelić, ko-scenarista stripa, na promociji ovog izdanja je istakao: „Ovo je mnogo više od zdravstvene teme. Ma koliko da sam smatrao da ponešto znam zahvaljući mom medicinskom i farmaceutskom obrazovanju, shvatio sam da o interseks osobama nisam znao ništa. Zapanjio sam se time i upravo tim krugovima ćiutanja o kojima pričamo ovde, u pogovoru, i kroz sve priče. Ti krugovi su nešto što pokušavamo da razbijemo. Kada smo počeli da radimo, ovo je delovalo kao veliki zalogaj. Ali strip ima veliku moć, ima tajnu formulu da dopre do najrazličitijih publika“.

Jana Adamović, jedna od četiri strip autorke iz kolektiva Stripotetke, koje su učestvovale u kreiranju stripa, o procesu rada na ovom projektu je rekla: „Kada nam je predloženo da učestvujemo na ovom projektu, odmah smo prepoznale njegovu vrednost, potencijal i važnost. Saradnja sa našim scenaristima je bila fantastična i oni bili su otvoreni za sugestije, ali i pružali divne konstruktivne kritike. Nama je najveći izazov bio kako da podelimo priče, a kasnije kako da ono što smo naučile iz literature primenimo u stripu, tako da ne bude nametljivo već da čini neodvojiv deo vizuelne naracije koju smo stvarali“.

Ana Milojković Omi je naglasila kako je joj je posebno drago što je sarađivala sa Pavlom Zelićem. „Imali smo jako lepu i otvorenu saradnju, lepo smo se dopunjavali i ostvarili lepo grafičko rešenje za koje mislim da će se publici dopasti. Ovo je delo za široku publiku i nadam se da će ove priče doprinetio edukaciji, empatiji, da ćemo širiti svest o toleranciji, ali i o stripu kao alatu koji treba da govori važnim socijalnim pitanjima“.

Danica Jevđović je naglasila sjajnu saradnju svih aktera na ovom projektu: „Udruženje Stripotetke postoji relativno kratko i drago nam je da je jedan od naših prvih projekata ovako veliki i značajan. To je zaista bitna stvar“.

Igor Marković, urednik izdavačke kuće System Comics je o radu na ovom izdanju rekao: „Nisam znao ništa o interseks osobama, ali sam mnogo naučio spremajući ovaj strip. Dopada mi se i mislim da ima snagu da dođe do šire publike. Siguran sam da će se svideti svima koji budu otvoreni da ga pročitaju i ubeđen sam da će imati lepu budućnost, i za nas kao izdavača“.

Monika Husar, direktorka agencije Komunikart koja učestvuje u koordinaciji i promociji projekta, zahvalila se najpre autorskom timu zaslužnom za sjajno umetničko delo. „Ovo jeste angažovani strip, tema kojom se bavi je vrlo ozbiljna, neophodna i važna za naše društvo i region. Drago mi je da je odabran autorski tim koji čine četiri žene, iskusne strip autorke koje su radile na ovom projektu. Važno je pomenuti i ulogu Igora Markovića jer nije lako u Srbiji naći izdavača zainteresovanog za nekomercijalne teme. I naravno, pored Francuskog instituta koji je zaista uvek otvoren za projekte koji neguju različitost i manjine, a umetnost pre svega, zahvaljujemo se našim partnerima koji su pružili finansijsku podršku, AFD-u i Fondu Matis“, zaključila je Monika Husar.

Trenutno se 1,7% ljudi u svetu smatra interseks osobama. Interseks varijacije se mogu utvrditi ili u vreme rođenja, tokom adolescencije, ili čak kasnije u životu. Sama tema je tek nedavno postala prisutna u domenu ljudskih prava i još uvek učimo o životima osoba koje su rođene sa različitim polnim karakteristikama, hromozomima i/ili hormonima. Ali, to je nešto o čemu se interseks osobama savetuje da ne razgovaraju, ni sa našim lekarima, ni sa našim porodicama, a ponekad se čak i čuva kao tajna od osobe kojoj se sve ovo dešava. U ovim okolnostima, interseks je osnova za diskriminaciju, stigmatizaciju, nasilje i stanja vezana za pogoršano mentalno zdravlje uzrokovana spoljnim faktorima.

Strip “Dosta je sa ćutanjem” se bavi nedostatkom informacija za roditelje, za osobe koje su možda preispitivale svoj pol, kao i za one profesije koje utiču na živote interseks osoba. Strip ima za cilj da podigne svest i otvori dijalog koji će doneti više uvida u temu, osnažiti roditelje interseks dece da podele svoja iskustva, da promoviše autonomiju tela i integritet u kulturi, da pomogne stručnjacima iz srodnih oblasti da budu inkluzivniji i svesniji postojanja interseks osoba i učiniti da se više poštuju njihove potrebe i prava.

Strip je nastao kao rezultat višemesečne saradnje koscenarista i strip autorki, u partnerstvu sa Francuskim institutom u Srbiji, Agencijom Komunikart, Udruženjem “Stripotetke” i Goethe-Institutom u Beogradu, i uz podršku Fonda Metis, Francuske agencije za razvoj (AFD) i  fondacije Heinrich Böll Stiftung Beograd.

  ...STRIPTOKOK 2

Pozivamo sve ljubitelje hrvatskog stripa koji ne propuštaju priče o antijunacima, apsurdima i raznim arhetipovima da svrate i podrže zagrebačkog dizajnera, umjetnika i autora stripova - Davora Schunka

Petak, 27.10.2023. • 20.00 sati • Promocija strip albuma STRIPTOKOK

Program vodi: Mario Kovač nakon čega preuzima miksetu i baca se u ulogu DJ-a!!

O ovom genijalnom autoru stripova Davor Schunk je rođen 30. travnja 1970. godine u Virovitici gdje je završio srednjoškolsko obrazovanje. Nakon Studija dizajna na Arhitektonskom fakultetu u Zagrebu, radi kao senior dizajner i mentor ilustratorima u izdavačkoj kući Školska knjiga. Stripove je počeo crtati u ranom djetinjstvu, a crta ih i danas. Inicijator je i urednik strip fanzina Striptokok. Objavljivao je stripove, ilustracije i pjesme u dječjim časopisima. 2014. godine osvojio je nagradu Kiklop za knjigu Palac sim i palac Tam (ilustracije i dizajn).

O vašem svestranom DJ-u Mario Kovač je glumac, redatelj, scenograf, doktor teatrologije i dramaturgije koji je do sada režirao više od 80 predstava! Osim svega spomenutog, aktivan je i kao glazbenik – s raznim bendovima objavio je desetak glazbenih albuma (od cabaret punka do radikalne eksperimentale), a svira klavijature, teremin i razne elektronske naprave. U ulozi DJ-a nikada mu ne manjka teatralnosti, a niti doktorske glazbene selekcije!

Nama ova kombinacija dvojice umjetnika koji spajaju strip i glazbu zvuči jednako spektakularno kao što će zasigurno biti i na licu mjesta!
Sejvajte si datum, a mi vam sejvamo stol!

Za rezervaciju stola zvrcnite na broj 099/377-25-15.

Vidimo se!

  ...Đorđa Lobačeva

U petak, 27.10.2023 na štandu Russian Book Union broj 2221, a u hali 2A u periodu 17:00-17:45 biće održana promocija SABRANIH dela (Đorđa) Jurija Lobačeva.

Vredi doći i odslušati. Progam vodi prof. Irina Antanasijević, direktorka Ruskog naučnog instituta.

  ...Povodom Dana oslobođenja Novog Sada

Povodom Dana oslobođenja Novog Sada od fašističkog okupatora 1944. Antifašistički front 23. oktobar vas poziva na izložbu plakata partizanskog filma, u utorak 24.oktobra od 19č u CK13 . Pozivamo vas na druženje i razgovor, da saznamo nešto novo o partizanskom stripu i gledamo (prilično aktuelan) partizanski film “Kad čuješ zvona” Antuna Vrdoljaka.

19č Počinjemo sa razgovorom koji će moderirati Nenad Savin. Gosti su naši poznati strip crtači, ljubitelji i poznavaoci (partizanskog) stripa: PREDRAG ĐURIĆ Novosađanin, prve strip scenario napisao je još sa devet godina. Sa nepunih 16 godina pristupa grupi Princ Valijant – B4 i intenzivno radi na strip scenariju. Urednik je magazina Vojvođanski strip i istoimenog veb portala. Autor je dve izložbe – “Tarzan u Novom Sadu” (Kulturni centar Novi Sad, 2012) i “Strip u vojvođanskoj štampi na nemačkom jeziku između dva svetska rata” (Muzej savremene umetnosti Vojvodine, 2015). Saradnik je lista za decu “Neven” za oblast stripa. U ovom časopisu objavljivao je tekstove iz istorije stripa i vodio školu stripa. Autor je više tekstova iz oblasti stripa, a uradio je i brojne intervjue sa vodećim strip autorima.

Od 2012. do 2016. godine radi scenarija za izdavačku kuću „ROSENCRANTZ“…

BANE KERAC Novosađanin, crtač stripa, scenarista, ilustrator. Bio je jedan od prvih domaćih crtača stripova koji je bio zaposlen sa punim radnim vremenom u novosadskom Dnevniku.

Stripovi mu se objavljuju širom sveta, a istoričari stripa ga smatraju za najuticajnijeg srpskog i jugoslovenskog crtača modernog doba.
Dobitnik je Specijalnog priznanja za doprinos srpskom stripu 2005. na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu…

20č Projekcija filma “Kad čuješ zvona” Antuna Vrdoljaka

Nema torte al biće kokica – sve za dž!
Hvala partizanima!
Smrt fašizmu!

  ...Stripovi u Dnevniku sedamdesetih godina
  XX veka i kasnije

   Kao što smo videli, nakon što je novinski strip u novosadskom dnevnom listu Dnevnik dostigao svoj vrhunac početkom šezdesetih godina prošlog veka, tokom druge polovine decenije dolazi do postepenog smanjenja stripskog sadržaja. Tako je 1970. godina počela sa dva kaiša stripa – Džef Kob (Jeff Cobb) Pita Hofmana (Pete Hoffman, 1919-2013) i Džef Houk (Jeff Hawke) Vilijama Patersona (William Patterson, 1929-1986) i Sidnija Džordana (Sidney Jordan, 1928). Tokom te godine izašle su još dve epizode Garta (Garth) Dona Frimena (John Henry Gordon 'Don' Freeman, 1903-1972) i Džona Alarda (John Allard, 1928-2018) – „Ponovo u drugom svetu“ i „Ukleti brod“, zatim epizoda „Ljubav pod crnom magijom“ stripa Abbie an’ Slats Eliota Keplina (Elliot „Cap“ Caplin, 1913-2000) i Riberna Van Burena (Reaburn Van Buren, 1891-1987), jedna epizoda stripa Vajat Erp (Wyatt Erp), zatim epizoda Modesti Blejz „Deveto nebo“ Pitera O’Donela (Piter O’Donnell, 1920-2010) i Džima Holdaveja (Jim Holdaway, 1927-1970), te epizoda „Krzno i dijamanti“ stripa Tifani Džons (Tiffany Jones) Dženi Batervort (Jenny Butterworth) i Peta Tureta (Pat Tourret, 1929-2018) i još jedna epizoda stripa Apartman 3G dr Dalisa (Nicholas P. Dallis, 1911-1991) i Aleksa Kockog (Alex Kotzky, 1923-1996).

   U narednoj, 1971. godini dominirale su epizode stripa Gart: „Nova Gartova avantura“, „Izgnanici“ i „Velika igra“. Romeo Braun (Romeo Brown) O’Donela i Holdaveja pojavio se poslednji put na stranicama Dnevnika u epizodi „Gigantska kletva“, a premijerno su objavljena i dva francuska stripa: Lusi nepoznatih autora i Inspektor Leroa (Inspecteur Leroy) Marika (Raymond Chiavarino ’Maric“, 1927-2005), epizoda „Strogo poverljivo“. Ponovo smo se susreli i sa stripom Met Meriot (Matt Mariott) Džima Elgara (Jim Edgar, 1919-2001) i Tonija Vira (Tony Weare, 1912-1994) u epizodi „Priča o Vili Hornu“. Tu si u kaiševi Nedeljka Ubovića i Milenka Kosanovića.

   U 1972. godine Dnevnik objavljuje dve epizode Taga Trensoma (Tug Transom) O’Donela i Alfreda Sindala (Sindall, 1900-1973) – „Falsifikator“ i „O’Rajli priča“, jednu epizodu Apartmana 3G i Garta („Ratnik sveta“). Epizodom „Afera Talija“ vratio nam se Pol Templ (Paul Temple) Frensisa Darbidža (Fancis Durbridge) i neutvrđenog crtača, a prvi put se susrećemo sa stripom Meri Vort (Mary Worth) Alena Sondersa (Allen Saunders, 1899-1986) i Kena Ernsta (Kenneth Frederic Ernst, 1918-1985) – epizoda „Lepi invalid“. Vojinović i Mlinarić objavljuju svoje karikature u kaiševima.

   Meri Vort je najčešće objavljivani strip u 1973. godini – epizode „Pljačkaši“, „Mlađa sestra“ i jedna epizoda bez naslova. Dnevnik objavljuje dve epizode Meta Meriota – „Neobično venčanje“ i „Put za Gilu“, kao i jednu epizodu Pola Templa – „Uvek četvrtkom“. Krajem godine Dnevnik će preći sa dva kaiša stripa na samo jedan, a već polovinom 1974. (tokom koje izlazi samo strip Meri Vort bez naslova epizode) strip nestaje sa stranica Dnevnika (ako izuzmemo retko pojavljivanje kaiševa karikaturista Budimira Vojinovića (1932-2009), B. Radoševića, Ignjata Gatala i drugih.

   Narednih godina stripa na stranicama Dnevnika neće biti, sve do 1980. godine, kada počinje da izlazi strip Emi (Amy) u jednoj slici. Autor je je Džek Tipit (Jack Tippit, 1923-1994). U to vreme jedan od ilustratora Dnevnika postaje i Gradimir Smuđa (1956). Ne samo što su njegove karikature osobite, tako da po svom kvalitetu nadmašuju karikature svih dotadašnjih Dnevnikovih karikaturista, već su često one i kratke priče ispričane u jednoj, neretko veoma kompleksnoj slici. U okviru Dnevnikovog TV dodatka izlazi i rubrika TV humor i za nju prvenstveno crta Gatalo, ali ponekad srećemo i autora stripa Milana Bukovca (1947). Krajem 1983. Dnevnik objavljuje jedan kaiš stripa Vučko Nedeljka Dragića (1936).

   Tipitovu Emi zameniće 1985. godine Smuđina Tijana i izlaziće redovno, uglavnom dva puta nedeljno, sve do kraja osamdesetih. Iste godine na stranicama Dnevnika pojavljuje se strip Save Bujandrića. Radi se o stripovima povezanim sa Dnevnikovim nagradnim igrama i uglavnom imaju marketinški karakter. Strip se pojavljivao i 1986. godine, a i kasnije kao karikatura od jedne slike.

   Naredna, 1986. godina, značajna je po tome što Dnevnik, posle mnogo godina, ponovo pokreće svoj dodatak Dečji dnevnik, u kome strip zauzima značajno mesto. Pre svega su to redovni kaiševi stripa – 1986. i 1987. strip Toša (La famille Lakoutche) Marika i Kloda Šebija (Claude Chebille „Gen Clo“, 1949), a zatim strip Kiki i Riki Svetozara Obradovića (1950-2020) i Pavela Koze (1964), koji će izlaziti sve dok se Dečji dnevnik nije ugasio krajem 1990. godine. Pored toga, Dečji dnevnik je povremeno objavljivao i strip-table. Tokom 1986. godine to su bili uglavnom stripovi veoma mladih autora – na prvom mestu Saše Jovanovića (1972, potonji Max von Fafner) (stripovi „Propali izum“, „Invazija“, „Gospodar“, „Opomena“, kao i strip Predraga Džalića Duel u kosmosu. Tokom 1987. godine to je bio strip u nastavcima „Anđelko“ Dušana Dimitrova (1949), a strip istog autora „To sam ja“ pojavljuje se u nastavcima 1988. godine. U 1989. godini Dečji dnevnik objavljuje strip u nastavcima „Neko“ Tihomira Mraovića (1961) i Đorđa Milovića (1960), dok u 1990. godini izlazi u nastavcima strip Đorđa Milovića „Aut“. Dodajmo još da je podlistak objavljivao kolumne Toze Obradovića u formi škole stripa, gde su se posebno isticali podsticajni komentari mladim autorima.

   Spomenimo još da je u 1986. godini Dečji dnevnik objavio dva kaiša stripa Riki Aleksandra Botića (1972), a 1988. kaiš Mačak Velizar Božidarevića (1974). Nevezano za ovaj podlistak, Dnevnik je tokom 1988. godine od jula do oktobra objavljuje dnevne kaiševa strip Yupi stars Nikole Maslovare (1946) i Brane Nikolića (1936). Radi se o licencnom stripu, verovatno poslednjem u nizu na kojem su radili Dnevnikovi autori.

   Kraj 1990. godine Dnevnik se od pristojnog, informativnog i zanimljivog dnevnog lista pretvorio u militantno glasilo Miloševićevog režima, a mnogi i to oni najvrsniji Dnevnikovi novinari, ilustratori i autori stripa napuštaju Dnevnik. Nakon demokratske revolucije, zahvaljujući agilnosti Toze Obradovića, pokrenut je ambiciozan projekat D strip, kao nedeljni podlistak Dnevnika. Izašlo je ukupno 20 brojeva od oktobra 2002. do februara 2003. godine, da bi bio ugašen jer nije bio „tržišno isplativ“ (Dnevnik se tih dana kada je u njemu izlazio D strip nije bolje prodavao nego ostalih dana). Kako god, u tih 20 brojeva imali smo priliku da se susretnemo sa brojnim domaćim stripovima. Bili su to sledeći stripovi: Kobra Obradovića i Branislava Kerca (1952), epizode „Ratna kraljica“ i „Zmajevi spasavaju princezu“, Troje nesalomivih i Poručnik Tara („Signal u noći“ istih autora, Maslovarini Kralj Mrka, Ungl Gungl i Fijuksi, Kočiz („Kapetan Džefords“) Milana Miletića (1950), Gile Gulić i još jedan kratak strip Dragana Lazarevića (1964), Šušumige Milorada Žarića (1962), Vitez Vozier Saše Milutinovića i Franje Strake (1952), dve epizode stripa Nindža („Povratak iz mrtvih“ i „Novi saveznik“) Obradovića i Miodraga (1959) i Predraga Ivanovića (1963), kao i niz kratkih stripova koje su po Tozinim scenarijima crtali različiti crtači – „Plamenjača“ (Igor Lazarević, 1976), „Oči upozorenja“ (Dražen Kovačević, 1974), „Slučaj Dominik Kejlovic“ (Miloš Slavković), „Veliki i mali“ (Goran Đukić, 1956-2021), „Osveta mrtvaca“ (Pavel Koza), „Novi saveznik“ (Miodrag Ivanović), „Čuvar ptica“ (Goran Đukić). Objavljen je i strip Barba Plima Miodraga Milanovića (1956) i Maslovare („Kako je potonuo nepotopivi“), kao i strip Pali anđeo („Noćni krstaši“) Dejana Vujića (1979).

Objavljeno: 22.10.2023.

  ...66. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu

BESNA KOBILA NA 66. MEĐUNARODNOM SAJMU
KNJIGA U BEOGRADU

Na ovom Sajmu knjiga izdanja Besne kobile biće izložena i moći će da se kupe po izuzetno povoljnim cenama na dva štanda: našem, koji se nalazi u Hali 1 (onoj glavnoj, okrugloj) kao i na zajedničkom štandu Srpskog udruženja izdavača stripa (SUIS), u Hali 4 koja je u produžetku glavne hale.

Međunarodni sajam knjiga traje od subote, 21. oktobra pa do nedelje, 29. oktobra. Biće nam veoma drago da nas posetite!
Štand Besne kobile (broj 1417) nalazi se desno od glavnog ulaza u Halu 1, na sredini Venca Milorada Pavića.

Zajednički štand Srpskog udruženja izdavača stripa (SUIS) nalazi se na kraju Hale 4.

Katalog svih dosad objavljenih naslova izdavačkog preduzeća Besna kobila za 2023. godinu i 66. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu.
...besna-kobila-katalog-online-2023-3.pdf

Kompletan info
...besna-kobila-na-66-medunarodnom-sajmu-knjiga-u-beogradu/

  ...Stripburger v Frankfurtu, Remix Comix v Pančevu in druge novice

TA TEDEN ČEZ PLANKE:
STRIPBURGER V FRANKFURTU
Festival COZI

20.– 22. 10. 2023 / studio in galerija MARS (Ginnheimer Landstr. 35), Frankfurt, Nemčija

Revija Stripburger se ta vikend predstavlja v Frankfurtu na stripovskem in zinovskem festivalu COZI, ki poteka ob boku Frankfurtskega knjižnega sejma, na katerem je Slovenija letos častna gostja.

Poudarek festivala je na predstavitvi aktualne produkcije na področju sodobne neodvisne stripovske in zinovske ustvarjalnosti. Letošnji COZI, ki se odvija med 20. in 22. oktobrom v produkcijskem in razstavnem prostoru MARS, prinaša stripovske razstave, projekcije animiranih filmov, pogovore, predavanja in branja stripov.

Stripburger bo na festivalu zastopala urednica Tanja Skale, ki bo v soboto, 21. oktobra ob 16. uri na predavanju predstavila jubilejno stripovsko antologijo Dirty Thirty ter bogato zgodovino izdajateljstva in široko pahljačo dejavnosti revije Stripburger, ki si je v 30 letih pridobila kultni status na evropski neodvisni stripovski sceni.

V okviru programa častnega gostovanja Slovenije na Frankfurtskem knjižnem sejmu predstavljata svoje delo tudi stripovska ustvarjalca Jakob Klemenčič in Zoran Smiljanić. Nemška prevoda njunih izvirnih biografskih stripov Alma M. Karlin: svetovljanka iz province ter Plečnik (in pika) sta izšla pri dunajski založbi Bahoe Books.

REMIX COMIX V PANČEVU
mednarodni rezidenčni program
10.– 24. 10. 2023 / Pančevo, Srbija
odprtje zaključne razstave / četrtek, 19. 10. 2023, ob 14.00

Zadnja postojanka mednarodnega projekta Remix Comixje Pančevo v Srbiji. Rezidenčnega programa, ki poteka med 10. in 24. oktobrom v organizaciji KomunikArt, se udeležuje tudi slovenski stripar in vizualni umetnik Andrej Štular.

V sklopu rezidence raziskujejo lokalno kulturno dediščino ranljivih in marginaliziranih družbenih skupin, natančneje starejših prebivalcev Pančeva. Na zaključni razstavi z naslovom Skupaj osamljeni, ki bo od četrtka, 19. oktobra 2023, na ogled na štirih lokacijah v Pančevu, bodo prikazani avtorski stripi rezidenčnih umetnic in umetnikov, ki so jih navdihnile zgodbe iz intervjujev s pripadniki starejše genaracije, ki so nastali v okviru projekta. Več →

---

NASLEDNJI POSTAJI NA STRIPBURGERJEVI MEDNARODNI TURNEJI:
→ Sit+Read Artbook Fair, 26.–29. 10. 2023 / Timisoara, Romunija
→ FRAME Prague Comics Art Festival, 4.–5. 11. 2023 / Praga, Češka

NA OGLED V LJUBLJANI:
REMIX COMIX NA METELKOVI
nova umetniška dela v javnem prostoru
AKC Metelkova mesto, Ljubljana

V okviru mednarodnega rezidenčnega programa projekta Remix Comix, ki je med 20. 9. in 8. 10. 2023 potekal v Ljubljani, so rezidenčni umetniki na območju AKC Metelkova mesto ustvarili več novih umetniških del, ki tematizirajo in hkrati tudi soustvarjajo dediščino in pomen avtonomnih kulturnih prostorov, neodvisne ustvarjalnosti in ustvarjalnih skupnosti.

Metelkovsko obzidje poleg novih stripovskih poslikav češke striparke in ilustratorke Terezie Unzeitigove, srbskega striparja Borisa Stanića in libanonskega umetnika Mazena Kerbaja krasi tudi nova skulptura, ki sta jo ustvarila srbska umetnika, Konstantinos Petrović in Vladimir Ilić.

Na Strip Core TV oz. našem YouTube kanalu pa si lahko ogledate video Kristine Kokalj o zgodovini AKC Metelkova mesto, ki je tudi služil za inspiracijo rezidentom projekta Remix Comix. Več →

LE DERNIER CRI: MONDO DC
razstava tiskov in stripov
do 3. 11. 2023 / Galerija Alkatraz, Ljubljana

V Galeriji Alkatraz si do 3. novembra lahko ogledate razstavo Mondo DC, ki predstavlja pisan nabor del iz bogate umetniške zapuščine kultne francoske underground grafične založbe Le Dernier Cri. Več →

Odpiralni čas galerije Alkatraz: pon.–pet.: 11.00–19.00, galerijalkatraz.org

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Soorganizatorji: KUD Mreža, Knjigarna Azil/ZRC SAZU, Center urbane kulture Kino Šiška
Medijski sponzorji: Mladina d. d., Radio Student, DPG
Sofinancerji: Evropska unija, Javna agencija za knjigo, Ministrstvo za kulturo, Ministrstvo za javno upravo, Mestna občina Ljubljana

  ...„Dosta je sa ćutanjem” na
  Međunarodnom beogradskom
  sajmu knjiga

Jedinstveni autorski strip "Dosta je sa ćutanjem" inspirisan pričama interseks osoba, biće premijerno predstavljen publici u okviru 66. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, 25. oktobra u 16 časova na štandu Francuske.

Ovo nesvakidašnje izdanje, prvo ovakve vrste u Srbiji, čiji je inicijator udruženje XY spektrum - organizacija za polno i rodno varijantne osobe, donosi nam četiri autentične, samostalne priče i umetnička dela sa ključnim porukama i informacijama suptilno utkanim u tkivo stripa – kadrove, table i dijaloge.

Pored Kristiana Ranđelovića, predsednika Udruženja XY Spektrum, koscenariste i prve vidljive interseks osobe u Srbiji, u izradi stripa učestvovali su i poznati autori/ke domaće strip scene: koscenarista Pavle Zelić i strip autorke Jana Adamović, Dragana Radanović, Danica Jevđović i Ana Milojković Omi. Izdavač je System Comics iz Beograda.

Kristian Ranđelović je o nastanku ovog stripa rekao: “Strip je nastao sa idejom da se interseks osobe i otkrivanje varijacija koje ih čine posebnim, kroz strip formu, pojasne i približe najviše mlađoj populaciji. Važno mi je bilo da se ispričane priče povežu sa realnim situacijama i osećanjima koje izazivaju kod svih učesnika/ca”.

Trenutno se 1,7% ljudi u svetu smatra interseks osobama. Interseks varijacije se mogu utvrditi ili u vreme rođenja, tokom adolescencije, ili čak kasnije u životu. Sama tema je tek nedavno postala prisutna u domenu ljudskih prava i još uvek učimo o životima osoba koje su rođene sa različitim polnim karakteristikama, hromozomima i/ili hormonima. Ali, to je nešto o čemu se interseks osobama savetuje da ne razgovaraju, ni sa našim lekarima, ni sa našim porodicama, a ponekad se čak i čuva kao tajna od osobe kojoj se sve ovo dešava. U ovim okolnostima, interseks je osnova za diskriminaciju, stigmatizaciju, nasilje i stanja vezana za pogoršano mentalno zdravlje uzrokovana spoljnim faktorima.

Pavle Zelić, koscenarista stripa, o radu na ovom projektu je rekao: “Kao magistar farmacije i neko ko je veoma aktivan u široj sferi javnog zdravlja u Srbiji i na međunarodnom planu, mislio sam da znam dosta toga o interseks osobama. Posle razgovora sa Kristianom shvatio sam da u stvari ne znam ništa. Pišući neretko provokativne, a često duboko emotivne i lične priče, stripove i filmove, mislio sam da znam mnogo o tome kako pretočiti sirova osećanja na papir. I opet je sledila spoznaja da na ovakvom zadatku, mogu i moram bolje. "Dosta je sa ćutanjem" je delo za koje mi je čast i odgovornost da sam na njemu radio i da sam kroz njega ja učio... i naučio - kako se, timski i u harmoniji sinergije, jedna ovako teška tema može izneti iz ponora ličnog i opšteg neznanja na pijedestal komunikativne i prosvetljene umetnosti”.
Strip “Dosta je sa ćutanjem” se bavi nedostatkom informacija za roditelje, za osobe koje su možda preispitivale svoj pol, kao i za one profesije koje utiču na živote interseks osoba. Strip ima za cilj da podigne svest i otvori dijalog koji će doneti više uvida u temu, osnažiti roditelje interseks dece da podele svoja iskustva, da promoviše autonomiju tela i integritet u kulturi, da pomogne stručnjacima iz srodnih oblasti da budu inkluzivniji i svesniji postojanja interseks osoba i učiniti da se više poštuju njihove potrebe i prava.
Strip autorke Jana Adamović, Dragana Radanović, Danica Jevđović i Ana Milojković Omi, članice Udruženja “Stripotetke”, kroz četiri priče opisale su živote interseks osoba različitih uzrasta, porekla i životnih okolnosti, sagledavajući temu stripa na raznovrstan i slojevit način.

Jana Adamović je autorka prve priče u ovom strip albumu: “Priča na kojoj sam ja radila se bavi roditeljima koji po rođenju dece saznaju da su njihove bebe interseks, i samim tim stavljeni su u situaciju da moraju doneti neke teške odluke i kasnije živeti sa posedicama tih odluka. Budući da sam i sama mama, duboko sam se povezala sa likovima radeći na ovom stripu, i želela sam da prenesem tu njihovu životnost čitaocima”.

Dragana Radanović istakla je izazove u radu na ovom stripu: “Iako sa svojim studentima na fakultetu često radim na pričama koje u svom centru imaju temu identiteta, i rodnog identiteta, ovo je bio prvi put da radim na stripu o interseks osobi. Najveći izazov je bilo prikazivanje ogromne krhkosti i neizmerne snage koja istovremeno čuči u glavnoj junakinji. Nadam se da će čitaoci uspeti da vide obe strane u junakinji i razumeju koliko nevidljivih izazazova i prepreka društvo postavlja ispred onih koji nisu birali u kakvom telu će da se rode”.

Dragana Radanović, Ja samo volim patike patike za trčanje

Danica Jevđović radila je na priči o bračnom paru koji pokušava da dobije dete i u tome nailazi na poteškoće. O svom iskustvu na ovom projektu je rekla: “Imala sam priliku da se upoznam sa, do tada, nepoznatom temom koja se tiče interseks ili međupolnih osoba. Sve priče su u potpunosti ljudske i mogu se desiti bilo kome. Za mene značaj ovog projekta leži u razbijanju pogrešnih ideja o tome šta je međupolni varijetet”.

Ana Milojković Omi se osvrnula na reči Džina Rodenberija, tvorca kultne serije “Zvezdane staze”, koji se jednom prilikom zapitao – ako ne naučimo da prihvatamo međusobne razlike, kako ćemo se suočiti sa beskrajnom raznolikošću koja nas čeka u svemiru. “Nadam se da će naša umetnost izbrisati neke od tih granica i svojom empatijom približiti ovu temu ljudima koji se do sada nisu susreli sa njom. I značiti onima kojima su te priče potrebne”, zaključila je Ana Milojković.

Strip je nastao kao rezultat višemesečne saradnje koscenarista i strip autorki, u partnerstvu sa Francuskim institutom u Srbiji, Agencijom Komunikart, Udruženjem “Stripotetke” i Goethe-Institutom u Beogradu, i uz podršku Francuske agencije za razvoj (AFD) kroz Metis fond i fondacije Heinrich Böll Stiftung Beograd.

  ...Stripovi u Dnevniku tokom šezdesetih godina XX veka

   Pedesetih godina Dvadesetog veka novosadski dnevnik list Dnevnik, naslednik Slobodne Vojvodine, počeo je redovno da objavljuje stripove. Uglavnom se radilo o američkim novinskim stripovima, ali značajno mesto je imao i strip koji su stvarali autori zaposleni u Dnevniku. Tokom te decenije Dnevnik je pokrenuo i nekoliko magazina koji su delimično (Panorama) ili potpuno (Panorama strip, Mikijeve novine) bile posvećene stripu. Naredna decenija – šezdesete godine Dvadesetog veka, predstavljaće zlatnu dekadu Dnevnikovog novinskog stripa.

   Novu 1960. godinu Dnevnikovi čitaoci su dočekali sa stripovima Karol Dej (Carol Day) Dejvida Rajta (David Wright, 1912-1967), epizoda „Dva slikara“, Džoni Hazard (Johnny Hazard) Frenka Robinsa (Frank Robins), epizoda „Ptičice na grani“ i sa Diznijevim Švrljom. Jednom nedeljno u dodatku posvećenoj ženama objavljivan je jedan prikladan kaiš u okviru edukativnog teksta (danski distributer). Sledila je epizoda Karol Dej „Klub na brani“, a tokom godine objavljene su još i sledeće epizode sa ovom junakinjom: „Vrednost lica“, „Nečista savest“, „Ljubav i mržnja“, „Testament“, „Poslednji potomak“ i „Sve za novac“. Džoni Hazard se ponovo pojavio u epizodama „To je snimak“, „Zatočenik“, „Smrt u operi“ i „Nigde skloništa“. (Koristimo uglavnom originalnu Dnevnikovu transkripciju engleskih imena, koja se ponekad razlikuje od danas prihvaćene transkripcije, npr. danas bismo rekli Kerol, ne Karol.)

   Kuriozitet za 1960. godinu je pojava Teksta Vilera, najpopularnijeg junaka italijanske kuće Serđo Boneli, na stranicama Dnevnika, čitavih osam godine pre nego što će se pojaviti u Zlatnoj seriji u Lunovom magnus stripu. Autori su Đanluigi Boneli (Gian Luigi Bonelli, 1908-2001) i Aurelio Galepini (Galeppinni, 1917-1994). Strip je objavljen pod nazivom Teks Ston, a naslov epizode je bio „Ugrabljena pošiljka“.

   I naredna, 1961. godina, počela je sa nastavnicama stripova Karol Dej i Džoni Hazard i Švrljom. Tokom godine, nakon završetka spomenute epizode „Sve za novac“, objavljene su još tri epizode Karol Dej: „Iza kulisa“, „Opasnost“ i „Zarobljenici“, dok su, po završetku epizode Džonija Hazarda „Nigde skloništa“, tokom godine objavljene i epizode „Smrt na skijanju“, „Najlepša živa žena“, „Krađa u Taueru“ i „Pazi, ptičica!“

   Tokom godine na stranice Dnevnika vratila se Divljakuša (Long Sam) Eliota Keplina (Elliot Caplin, 1913-2000) i Boba Labersa (Bob Lubbers, 1922-2017) u epizodama „Tajanstvena zvezda“, „Opasna ljubav“ i  „Grad smeha“, a objavljeni su Dejv Džons (Dave Jones) Sema Lefa (Sem Leff, 1916-1981) i Ala Mekvilijamsa (Alden Spurr McWilliams, 1916-1993), epizoda „Ronilački zadaci“, dve epizode stripa Pati (I’m Patti) Dženi Batervort (Jenny Butterworth) i Aleksa Hamiltona (Alex Hamilton) – „Kavez“ i „Iznenađenje kod kuće“, dok su u sportskom dodatku Dnevnika objavljena i dva tematski prikladna stripa – Kerli Kej (Curly Kayoe) Sema Lefa i strip Veliko finale.

   I to nije sve. Tokom godine objavljeno je 37 nastavaka stripa od po dva kaiša Robot raketa Ozrena Bačića (1931?-?), a još šest nastavaka objavljeno je početkom 1962. godine. Bilo je to poslednje pojavljivanje ovog Dnevnikovog autora stripa i ilustratora.

   I naredna, 1962. godina, bila je u znaku Karol Dej, Džonija Hazarda, kao i nekoliko drugih stripova čiji su glavni junaci žene. Epizode Karol Dej bile su „Zarobljenici“ i „Nečista posla“, a Džonija Hazarda „Krađa bisera“, „Lovac na senzacije“, „U pristaništu“ i „Sastanak u oblacima“. Pati se pojavila u pet epizoda: „Pati hita u pomoć“, „Majk i ja“, „S novcem u ruci“, „Pronalazač“ i „Voljeni čovek“. Premijerno je objavljen strip Džejn (Jane) Dona Frimena ((John Henry Gordon 'Don' Freeman, 1903-1972) Majka Habarda (Ernest Alfred Hubbard, 1902-1976), epizoda „Idealne mere“, kao i strip Marta Vejn (Marta Wayne) Vilsona Skragsa (Wilson Scruggs), epizode „Male ljubavi“ i „Ljubav i moda“. Sem navedenih stripova, u 1962. izlazili su i stripovi Popaj (Popeye) Ralfa Stajna (Ralph Stein 1909-1994) i Bele Zabolja (Bella Zaboly, 1910-1985), strip Pol Templ (Paul Temple) Frensisa Darbridža (Francis Durbridge, 1912-1998) i, moguće, Bila Bejlija (Bill Bailey), epizoda „Element X“, kao i Švrlja. Jednom nedeljno išao je i ilustrovani prilog Čuda vasione, kao i Praktična domaćica.

   U 1963. godini dominiraju stripovi Džoni Hazard, Marta Vejn i Karol Dej. Hazard se pojavljuje u epizodama „Smrtonosni prtljag“, „Lovac“, „Misteriozni nestanak“ i „Zmaj tatu“, Marta Vejn u epizodama „U kandžama smrti“ i „Tuđa deca“, a Karol Dej u epizodama „Prorok“ i „Pismo“. Uz redovnog Švrlju, premijeru doživljava strip Dr Gaj Benet (Dr. Guy Bennett) dr Majkla Antonija Petija (Michael Anthony Petti, 1919-?) i Frenka Torna (Frank Thorne, 1930-2021). Izlaze epizode „Heroin se sveti“, „Silom alkoholičar“ i „Kapriciozna bolesnica“. Romeo Braun Alfreda Mazura (Alfred Mazure, 1914-1974) se vratio u epizodi „Dvostruka opasnost“. Autori stripa Zemlje bliznakinje (Twin Earths) su Oskar Lebek (Oskar Lebeck, 1903-1966) i Al Mekvilijams, a premijerno izlazi i strip La Redo (odnosno Laredo) Boba Šenkea (Bob Schoenke, 1921-?). Od nekoliko kratkih kaiševa jedan potpisuje Dušan Pataković (1941-2019).

   Naredna, 1964. godina, u znaku je Džonija Hazarda i Romea Brauna. Prvi junak se pojavljuje u epizodama „Sve ili ništa“, „Pijavice“ i „Velika igra“, a Romeo u epizodama „Finglova revija“, „Nova avantura“, „Bezobzirni Romeo“, „Devojčica i duh“ i „Tajna kupinovog vina“. Autori ovih, kao i svih narednih Romeovih epizoda koje će izaći u Dnevniku su Piter O’Donel (Peter O’Donnell, 1920-2010) i Džim Holdavej (Jim Holdaway, 1927-1970). Tokom godine objavljena je jedna epizoda stripa Ben Kejsi (Ben Casey) Džerija Keplina (Jerry „Cap“ Caplin) i Nila Adamsa (Neal Adams, 1941-2022) – „Uspešna operacija“, kao i epizoda „Mesec Azije“ stripa Suz (Suzie) Ala Fagelija (Al Fagaly, 1909-1963) i i „Putnik kroz vreme i prostor“ stripa Gart Dona Frimena Stiva Daulinga (Stephen P. Dowling, 1904-1986) i Džona Alarda (John Allard, 1928-2018). U nekoliko navrata čitaoci Dnevnika mogli su da se susretnu sa karikaturalnim stripom Dovitljivi Cule (Henry) Karla Tomasa Andersona (Carl Thomas Anderson, 1865-1948). Više karikaturista crta karikature od po jednog kaiša „bez reči“, uključujući tu i Zorana Jovanovića, Budimira Vojinovića (1932-2009) i J. Samardžića. Kontinuirano izlaze i kaiševe Švrlje.

   Hazard i Romeo dokazuju da, uz nezaobilaznog Švrlju, spadaju među najpopularnije junake i u 1965. godini. Tako su čitaoci Dnevnika imali priliku da čitaju epizode „Skupocene podvezice“, „Na Divljem zapadu“, „Avantura Fifi“, „Nevolje sa Tanjom“, „Snežne devojke“ i „Gospodar ognjenog zmaja“ sa Romeom, te epizode „Misteriozni prijatelj“, „Poklon“, „Ucenjivač“ i „Trgovci smrću“ sa Hazardom u glavnoj ulici. Te godine srećemo se sa još dva poznata junaka – Dejvom Džonsom u epizodama „Poruka“ i „Potera za blagom“ i Markom Trejlom (Mark Trail) Eda Doda (Ed Dodd, 1902-1991) u epizodama „Suparnici“ i „Put na Aljasku“. Sa po komičnim kaiševima javljaju se Dejan Pataković, D. Milanović i Budimir Vojinović.

   Većinu junaka srećemo i u 1966. godini. Pored Švrlje, tu su i Romeo Braun (epizode „Među Amazonkama“, „Opasna kletva“, „Kralj bitnika“, „Žiži“ i „Kritične trke“), Džoni Hazard („Operacija Bardsli“, „Napoleonov sat“ i „Mnogo lica Hari Kleja“) i Mark Trejl („Veliki šetač“, „Tajna divlje močvare“, „Potraga za ljubimcem/Potraga za prijateljem)“. Novinu čini strip Cisko Kid (epizoda „Potraga“) Roda Rida (Rod Reed, 1910-1989) i Hozea Luisa Salinasa (Jose Luis Salinas, 1908-1985), a u dva navrata tu su i kaiševi Vojinovića i L. Dovnikovića. Dnevnik počinje da objavljuje i „strani humor“ gde se ponegde, među karikaturama, susrećemo i sa karikaturalnim kaiševima.

   Slična situacija je i u 1967. godini. Švrlji, Džoniju Hazardu (epizode „Točkovi i poslovi“, „Oči „uperene u nebo“/“Pogled uperen u nebo“ i „Operacija kobra“), Romeu Braunu („Arapski vitez“, „Romeo među boemima“, „Admiralova unuka“, „Nestanak gospođe Peč“ i „Naslednici“) i Marku Trejlu (epizode „Potraga za Barbarom“ i „Raj za pecaroše“) pridružuje se i Rip Kirbi  (Rip Kirby) Freda Diksona (Fred Dickeson, 1909-1989) i Džona Prentisa (John Prentice, 1920-1999) u epizodama „Sirena“, „Fotomodel u nevolji“ i „Lepotica Južnog mora“), kao i strip Lepa Nanet. Srećemo se i sa kratkim radovima Dejana Patakovića, M. Stojanovića, Sl. Srdića, Vl. Mlinara…

   U 1968. godini čitaoci Dnevnika oprostili su se od Švrlje, a broj redovnih stripova smanjio na dva dnevna kaiša. Samim tim i broj objavljenih stripova bio je znatno manji. Objavljena je jedna epizoda Romea Brauna („Biro za sklapanje brakova“), kao i jedna epizoda Bena Kejsija („Povratak u život“), ali i pet premijernih stripova. Prvi među njima bio je Apartman 3G Nikolasa Dalisa i (Nicholas P. Dalis, 1911-1991) i Aleksa Kockog (Alex Kotzky, 1923-1996), zatim je objavljen i Džems Bond (James Bond) Džona Meklaskija (John McKlusky, 1923-2006), kao i stripovi Ucenjivač (Judge Parker) Dalisa i Dena Hajlmena (Dan Heilman, 1922-1966) i Tag Trensom (Tug Transom), britanski ratni strip Pitera O’Donela i Alfreda Sindala (Alfred Sindall, 1900-1973). Sa današnje tačke gledišta, svakako je najinteresantniji strip Met Meriot (Matt Mariott) Džima Edgara (Jim Edgar, 1919-2001) i Tonija Vira (Tony Weare, 1912-1994), koji se kasnije pojavljivao i u Zlatnoj seriji. U Dnevniku je objavljena epizoda „Bankareva priča“. Karikaturalne kaiševe objavljivali su Pataković, Nedeljko Ubović, Milić, Srdić…, a čitaoci Dnevnika mogli su i dalje da se upoznaju sa radovima inostranih karikaturista, neretko u formi kaiša.

   Gart (Garth) se vraća na stranice Dnevnika 1969. godine u epizodi Život na drugom svetu, a ponovo srećemo i stripove Džems Bond i Pol Templ. Premijerno se objavljuju tri stripa: Karolina Beker (Caroline Baker) Vilijama Patersona (William Patterson, 1929-1986) i Hozea Ortiza (Jose Ortiz Moya, 1932-2013), Džef Kob (Jeff Cobb) Peta Hofmana (Pete Hofman, 1919-2013) i Džef Houk (Jeff Hawk) Patersona i Sidnija Džordana (Sidney Jordan, 1928). Tu su i karikaturalni kaiševi Patakovića, Vojnovića i Ubovića i zanimljiv i prikladan novogodišnji prilog Jugosloveni u kosmosu (Vojinović).

   Kada pogledamo deceniju u celini, možemo primetiti nekoliko pojava. Pre svega, decenija je počela sa rekordnim brojem stripova koji su izlazili na stranicama Dnevnika. Gotovo da je svaka rubrika imala svoj strip – od dečje, sportske i one za žene, do popularnog humorističkog dodatka Koprive, i sve to uz redovna četiri kaiša dnevnih stripova. Primećuje se da britanski strip postaje vremenom dominantan. Nažalost, odlaskom Bačića, domaći strip praktično nestaje sa stranica Dnevnika, ako izuzmemo pojedinačne kaiševe koje su crtali karikaturisti. Tokom šezdesetih godina izdavačka kuća Dnevnik je objavljivala Veseli svet – zabavni časopis koji je u raznim fazama vrveo od stripa; ipak, to su, možda sa izuzetkom Dejva Džonsa i delimično Tarzana, ipak bili različiti stripovi u odnosu na one koji su izlazili u dnevnom listu. Međutim, tokom ove decenije Mitar Milošević (1924-1995), u prethodnoj deceniji terenski reporter, uspeo je da se izbori za poseban tretman stripa, što je bilo krunisano početkom objavljivanja Zlatne serije i Lunovog mangus stripa. U prvih sto ili dvesta brojeva koncept ovih izdanja bio je sličan onom prisutnom u dnevnom listu Dnevnik i Veselom svetu (a deceniju ranije i u Panorami), te zaista neke od već dobro poznatih stripova čitamo i u dve novopokrenute edicije. Ipak, ostaće upamćene po nečemu drugom – po italijanskim stripovima, naročito onim izdavačke kuće Serđo Boneli. Uticaj ovih stripova bio je toliki da i danas, pedeset pet godina kasnije, oni i dalje dominiraju tržištem i neprikosnoveni su po svojoj popularnosti. Dakle, zabeležimo da su ipak svoju premijeru imali u dnevnom listu Dnevnik 1960. godine.

   Primetno je, ipak, da krajem decenije količina stripa u Dnevniku polako počinje da se smanjuje – na kraju su od četiri dnevna kaiša i nekoliko kaiševa u specijalnih podliscima ostala svega dva dnevna kaiša. Iako će strip još narednih godina biti redovno prisutan u Dnevniku, ipak nikad više neće dostići svoj zenit sa početka decenije.

Objavljeno: 15.10.2023.

  ...izdavač Propolis Books

Autor: Majk Majhak
Prevod: Draško Roganović
Tvrdi povez, kolor, 96 strana.

Ljubimci su se okupili! Jurnjava počinje! Njujork je izložen nepoznatoj pretnji. Superjunaci moraju da se odazovu izazovu i spreče ko-god-to-bio-od-zločinaca da svoje naume ostvari. Jedan po jedan, odlaze u Central park. A svako od njih ima kućnog ljubimca kojeg ne može da povede sa sobom. Srećom, tu je Spajdermen. Iako se nada odgovornijem zadatku od čuvanja kućnih ljubimaca, na primer, da će ga neko pozvati u Central park, da im se pridruži u savladavanju zločinca, svi superjunaci smatraju da je baš Spajdermen najbolji za ovako odgovoran posao.

Jer, njegov posao jeste najvažniji: svi ljubimci Osvetnika moraju biti bezbedni. I tako je on sada odgovoran za: Ajron Menovu zlatnu ribicu, macu Kapetana Marvela, kucu Oka Sokolovog, morsko prase Nika Fjurija, sokola Kapetana Amerike, Torovog žapca, Cica-Veveričinog veverca, zeku Doktora Strejndža, mrava Čoveka-Mrava, Osinu osicu, pravog-pravcatog-i-nimalo strašnog pantera Crnog Pantera i Hulkovog amfibijskog aksolotla koji je očito ozračen gama-zracima. Uz velike moći dolazi i veliki ljubimac kojem treba dadilja. Zbog psa koji se kijanjem teleportuje, čitava menažerija obrela se u Central parku. A tamo…

propolisbooks.com/product/spajdermen-okuplja-ljubimce/

www.facebook.com/mikemaihack

  ...Matine strip-žurka OSTRVO LJUBAVI

Pozivamo vas na matine strip-žurku Ostrvo ljubavi, koja će se održati u subotu, 14. oktobra od 14.00 do 19.00 u Galeriji Bate Mihailovića (Žarka Zrenjanina 1) u Pančevu, a koja se organizuje u okviru Nova Festivala 2023.

Program počinjemo otvaranjem internacionalne izložbe stripa i ilustracije „Ostrvo ljubavi“, u okviru koje će svoje radove izložiti više od 50 strip autora/ki i ilustratora/ki iz čitavog sveta, po pozivu festivalskih selektora Jane Adamović (Yana) i Saše Rakezića (Aleksandar Zograf).

Publika će biti u prilici da pogleda i radove strip autora/ki nastale u okviru izložbi „Kod kuće“, strip kolektiva Stripotetke, „Rani austrijski strip i ilustracija“ autora Nicolasa Dostala i Ivana Petrovića (AT) nastale u partnerstvu sa Austrijskim kulturnim forumom u Beogradu, kao i radove nastale u okviru projekta „Present Past“ Goethe Instituta u Beogradu.

U 16h održaće se promocija izdanja „Kod kuće – antologija kratkog stripa o radu od kuće i sa kućom“ . Govoriće koizdavač Goran Lakićević, urednice i osnivačice kolektiva Stripotetke, Jana Adamović, Dragana Radanović, Danica Jevđović i Ana Milojković, kao i autorke Ana Petrović i Biljana Mihajlović. Razgovor će moderirati Marija Samardžić. Ljubitelji stripa imaće priliku da kupe svoj primerak!

Prvi put u Pančevu biće organizovan mini-sajam strip izdavača, u okviru kojeg će svoja strip izdanja predstaviti izdavačke kuće Komiko, System Comics, Besna kobila, Darkwood, Makondo, Beli put i Lokomotiva.

Sa nama će biti i specijalni gosti, učesnici programa Ukrštene strip rezidencije Srbije i Fransuke (Dragana Radanović, Ilija Jakovljević, Léopold Prudon, Madlen Pereira i Boris Stanić), kao i učesnici projekta Remix Comix podržanog od strane programa Kreativna Evropa Evropske Unije – Vuk Palibrk, Lucie Lučanská, Andrej Štular i Lidija Krnjajić.

Muziku će puštati DJ Aneri / Irena Ljubanović, uz Cocktail party powered by HEINEKEN Srbija.

  ...fantastike in stripa 2023

Tretja edicija Grossmannovega festivala fantastike in stripa bo potekala od 13. do 15. oktobra v Ormožu.

Glavna tema letošnjega festivala, ki ga bo kot vedno gostil fantastični ambient ormoškega gradu, bo alternativna zgodovina, eden najbolj fascinatnih podžanrov znanstvene fantastike.

Na obisk prihajajo striparji Darko Perović, Matija Pisačić, Marko Dješka, Zlata Vojnić Kortmiš in Danilo Milošev Wostok.

Svoje poglede na alternativno zgodovino bodo predstavili pisatelji Marko Vidojković, Goran Skrobonja, Dejan Stojiljković in Marjan Šiško.

Za dodatni vpogled bodo s predavanji poskrbeli Marko Fančović, Silvestar Mileta, Danilo Bogdanović, Aljoša Harlamov, Riva Zmajoki, Simon Habjan in Borut Cerkovnik.

Glasbeni program bo v soboto ponudil koncert skupine Koala Voice.

Prekrasni plakat za letošnji festival je ustvaril Miodrag Mikica Ivanović, prejemnik častnega hudega mačka za izreden prispevek k stripovski umetnosti na lanskem festivalu.

Pričakujejo vas še otroške in mladinske delavnice, okrogla miza z gosti festivala in fantastični kviz! Se vidimo v Ormožu!

Celoten program je na voljo na spodnji povezavi:
http://www.grossmann.si/sl/grossmannov-festival-fantastike-in-stripa/program/

  ...“Pun Džak, El Jakk”!

Moja karijera strip autora je počela tako što sam jednog vrelog julskog dana 2016. godine slučajno otkrio andergraund strip scenu. Bio sam toliko inspirisan tom energijom i količinom slobode, da sam morao da uzmem olovku u ruke i počnem da crtam svoje stripove. “Pun Džak, El Jakk” je zbirka odabranih radova iz tog perioda, kad sam vođen “Zvezdama podzemlja” tražio svoj glas i mesto na sceni. U 50-tak strana ovog izdanja sam pokušao da ubacim radove za koje smatram da su bili značajan iskorak na mom stvaralačkom putu. Tokom vremena su mi se menjali afiniteti, nalazio sam inspiraciju i na drugim mestima, narativni i likovni izraz su evoluirali, ali uticaj andergraund stripa se i danas oseti u mojim radovima. Voleo bih da ovo izdanje inspiriše novu generaciju autora, da pokaže da su za ulazak u svet stripa potrebni samo papir, olovka i malo hrabrosti da se načini prvi korak.

“Pun Džak, El Jakk” se može naručiti direktno od mene preko poruke (Instagram: @el_jakk). Cena je 800 dinara + PTT. Pretprodaja traje od 7. do 17. oktobra, nakon tog perioda više neće moći da se naruči. Svaki primerak dolazi sa potpisom i skicom iznenađenja.

Zdravo! Zovem se Ilija Jakovljević (Nekima poznat i kao EL JAKK), i ja sam strip autor iz Beške, Srbija. Rođen sam 1995. godine u Novom Sadu. Nemam formalno umetničko obrazovanje, ali sam, inspirisan alternativnim stripom, mangom i animacijom, odlučio da počnem i sam da crtam stripove. Od 2016. godine objavljujem samizdate, najčešće u formi mini stripa. Teme mojih stripova variraju - Od bizarnih avantura još bizarnijih likova na dalekim planetama, do kratkih dnevnih stripova o mojoj običnoj, često dosadnoj svakodnevici. 2021. godine u okviru programa ukrštenih umetničkih rezidencija u oblasti stripa između Srbije i Francuske odlazim na 2
meseca u Angulem i dobijam priliku da među kolegama iz celog sveta radim na svom stripu "Big Rock Energy".

Izdanja:
• Vrag & Sin (2016)
• Oktobarfest #1 (2017)
• Oktobarfest #2 (2017)
• Septička Jama (2017)
• Sataniko (2017)
• Psiho Delija (2019)
• PKZB Comix (2019)
• Slepac (2020)
• Slepac Specijal (2020)
• Big Rock Energy: Chapter 1 (2021)
• Big Rock Energy: Chapter 2 (2022)
• Big Rock Energy: Chapter 3 (2022)
• Gajzer (2023)
• Luzer Robo (2023)

Grupne izložbe:
• Festival Srpskog Podzemlja (Novi Sad, 2019);
• NOVA Festival (Pančevo, 2020, 2021, 2022 i 2023);
• Horizons, l'exposition des auteurs en residence Angouleme (Angulem, 2021);
• Balkanska smotra mladih strip autora (Leskovac, 2022);
• CAN for Balkans (Brasov, Tirana, Brisel, Leskovac i Veles, 2022);
• Trois ans de Residences croisees dans le domaine de la bande dessinee France-Serbie (Pariz i
Subotica, 2023).

  ...Gornji Milanovac – Čačak!

  ...Galerija Biblioteke šabačke

Promocija Strip-magazina Eon, koji u kontinuitetu izlazi već 22 godine, održaće se u Galeriji Biblioteke šabačke u ponedeljak, 9. oktobra 2023. godine, u 12 časova.

Intenciju osnivanja Eona kao podrške mladim autorima, naročito možemo očitavati u poslednjih nekoliko brojeva. Tako smo i stranice ovog broja obogatili novim imenima, srednje i mlađe generacije. Izgleda da je izazov razotkrivanja tajni stvaranja priče u slikama sve prisutniji među mladima.

Kroz više od dve decenije izlaženja pokazalo se da je, uz finansijsku podršku Gradske uprave, entuzijazam autora i organizatora bio okosnica opstanka magazina. Svi posetioci će dobiti na poklon po jedan broj Eona. Dobro nam došli!

 

  ...učenika Srbije

CENTAR ZA LIKOVNO VASPITANJE DECE I OMLADINE VOJVODINE

RASPISUJU KONKURS ZA 36. IZLOŽBU
AUTORSKOG STRIP AUČENIKA SRBIJE

Strip kao mogući vid stvaralaštva, izražavanja i komunikacije našao je sigurno mesto u nastavi likovne kulture i izložbeno-instruktivnoj delatnosti Centra. U želji da nastavimo ovu akciju i pretvorimo je u stalnu izražajnu potrebu mladih, naglašavamo neophodnost za još adekvatnijim odnosom prema nizu problema zakonitosti likovnih umetnosti, specifičnosti medija stripa i programu nastave likovne kulture.

Konkurs se nalazi u kalendaru takmičenja i smotri Ministarstva prosvete.

USLOVI KONKURSA:
-Maksimalan format stripa može biti 50h70cm.
-Strip mora biti originalno i samostalno rešenje učenika – Autorski strip.
-Eventualna upotreba boje treba da bude u funkciji crteža i ideje.
-Prispele radove će pregledati stručni žiri i dodeliti tri prve, tri druge i tri treće nagrade u pet kategorija. Posebno priznanje biće dodeljeno likovnom pedagogu za kolekciju radova.

Na konkursu mogu učestvovati sva deca individualno ili preko predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, kao i privatnih škola, likovnih radionica ili ateljea za decu i omladinu.

Ukoliko se iz jedne ustanove šalje više grupa radova, različitih vaspitača, učitelja, nastavnika odnosno mentora - svaka grupa radova (jednog mentora) mora biti fiziči odvojena - posebno zapakovana sa svim neophodnim podacima, i nakon toga spakovana u jedinstveni paket. Na ovo posebno skrećemo pažnju predškolskim ustanovama ali i mentorima koji rade u dve ili više škola.

Radovi se ne vraćaju već ostaju u zbirci Centra za likovno vaspitanje. Organizator zadržava pravo da sve pristigle radove bilo da su odabrani za izlaganje ili ne, koristi za druge neprofitabilne izložbe, u dobrotvorne svrhe, da ih reprodukuje u štampi ili koristi za eventualnu promociju Centra.

Molimo Vas da ne šaljete radove koji sadrže organske materije (plodove prirode, začine, testeninu, itd., niti bilo koji drugi materijal koji otpada sa radova).

Radove poslate u rolni ili radovi koji su presavijeni žiri neće uzimati u razmatranje. Molimo da se radovi propisno upakuju između čvršćih kartona, jer se radovi oštećeni tokom transporta takođe neće uzimati u razmatranje, ovo se posebno odnosi na pojedinačne pošiljke ili pošiljke sa malim brojem likovnih radova, kao i radove većih dimenzija.

• Tehnika ili vrsta papira su slobodan izbor mentora/ učenika (dozvoljeni su radovi svih crtačkih, slikarskih, grafičkih i vajarskih tehnika).
• Likovni radovi koji su rađeni u tehnici suvog pastela moraju biti propisno fiksirani.
•Format radova je slobodan.

Radovi moraju biti samostalna dečija ostvarenja, GRUPNI RADOVI DECE – neće ulaziti u kategoriju za nagrađivnje, ali mogu biti od strane žirija odabrani za izlaganje.

Na poleđini svakog rada treba  obavezno zalepiti karticu sa podacima popunjenim na kompjuteru:
---------------------------------------------------------------------------- 
Ime i prezime deteta:___________________________ 
Razred/ uzrast:_______________________________
Naziv teme:__________________________________
Naziv škole:__________________________________
Mesto i adresa škole:__________________________
Ime i prezime
nastavnika/likovnog pedagoga:__________________
Kontakt telefon:______________________________
Adresa elektronske pošte:______________________
Godina nastanka rada: ________________________
----------------------------------------------------------------------------

Sve podatke isključivo popuniti na kompjuteru. Podaci ili pojedinačni podaci napisani rukom neće se uzeti u razmatranje.
Ukoliko šaljete objekte, molimo Vas da karticu sa podacima čvrsto prikačite, a paket propisno upakujete.
Molimo da uz radove posebno na papiru dostavite i tačan broj radova koje šaljete.
Osnovne i srednje škole ukoliko šalju radove više različitih razreda, neophodno je napisati broj radova za svaki od uzrasta.
 Ukoliko u jednoj koverti šaljete radove više mentora, potrebno je napisati imena svih mentora čiji su radovi u koverti kao i tačan broj radova.
Molimo da radove dece mlađeg školskog uzrasta fizički odvojite od radova dece starijeg školskog uzrasta.

ROK ZA SLANJE RADOVA: 27. novembar 2023. godine

Radove slati na POŠTANSKI FAH Centra za likovno vaspitanje sa naznakom likovnog konkursa:
Za likovni konkurs: „Autorski strip“
Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine
POŠTANSKI FAH  328
21101 Novi Sad

mob. 064/47-37-363

centarzalikovnovaspitanje@gmail.com  www.likovnicentardece.org
https://www.facebook.com/centarzalikovnovaspitanje/

  ...13.10. - 16.10.2023. Banja Luka

GOSTI SALONA:
Tommaso Bianchi, Italija
Giovanni Bruzzo, Italija
Zdravko Mićanović, Beograd, Srbija
Zoran Stefanović, Beograd, Srbija
Predrag Milić, Bratunački strip festival
Nikola Ćurčin, Hercegnovski festival stripa
Jovan Subotić, Hercegnovski festival stripa
Nebojša Mandić, Hercegnovski festival stripa

PROGRAM SALONA

PETAK 13.10.2023.
15:00 Berza stripa – cijeli dan
17:00 Dolazak gostiju, okupljanje
19:30 Svečano otvaranje salona i pratećih izložbi, najava gostiju salona

SUBOTA 14.10.2023.
11:00 Berza stripa – cijeli dan
11:30 „Parabellum JUNIOR“ - Izbor za najbolji dječiji rad
12:00 Strip radionica sa najmlađima – cijeli dan
12:00 Predstavljanje strip autora Zdravka Mićanovića i izložbe „Osamdesete“
13:00 Predstavljanje italijanskih strip crtača Tomaso Bianchi i Giovanni Bruzzo
14:00 Predstavljanje strip salona iz okruženja: Hercegnovski strip festival, Salon stripa Laktaši i Salon stripa Bratunac
15:00 Predstavljanje strip izložbe Zdravko Zupan: „Lobačev: Čardak ni na nebu ni na zemlji“, izvršni kustos: Zoran Stefanović
15:30 "Sloboda! jednakost! Strip!: Srpsko-francuski odnosi u umetnosti vizuelnog pripovedanja" - promocija francuskog i srpskog izdanja knjige Zorana Stefanovića i Vladimira Topolovačkog
17:00 Promocija strip albuma i knjige „Gluvo doba“ Ninoslava Mitrovića
18:00 Promocija strip albuma „Stripovijetke – Branko Ćopić“ grupe autora

NEDJELJA 15.10.2023.
11:00 Berza stripa – cijeli dan
12:00 Strip radionica sa najmlađima – cijeli dan
17:00 Zatvaranje salona

Dodatne informacije:
https://www.facebook.com/events/859747072189983

  ...Danes se začenja mednarodna konferenca Remix Comix: Strip in skupnost

REMIX COMIX: STRIP IN SKUPNOST
mednarodna konferenca

TINTA 2023 | FESTIVAL STRIPA LJUBLJANA
ČET in PET, 5. in 6. 10. 2023, Atrij ZRC
SOB, 7. 10. 2023, Kino Šiška

Vabljeni, da se nam danes ob 18. uri pridružite v Atriju ZRC na odprtju mednarodne konference Remix Comix: Strip in skupnost, ki poteka v sklopu festivala stripa Tinta.

Za vas smo pripravili raznolik program predavanj, pogovorov in masterclassov, na katerih bomo z različnimi raziskovalci, kuratorji in umetniki iz mednarodnega področja raziskovali moč stripa, njegove raznovrstne pojavne oblike in izraze ter razmišljali o veljavi in pomenu stripa v sodobni kulturi in družbi.

Konferenco bo otvorilo predavanje Paula Gravetta, legendarnega britanskega stripovskega zgodovinarja in izvrstnega poznavalca svetovnega stripa. Ob tem bo v Atriju ZRC na ogled tudi priložnostna razstava stripov, nastalih na Stripburgerjevih delavnicah s starejšimi občani (Center Aktivnosti Fužine – CAF, DCA Tabor) ter učenci OŠ PP Levstikov trg – Center Janeza Levca. Poleg tega si bo moč ogledati še izbrane stripe in knjižne izdaje sodelujočih na konferenci.

1. DAN | MOČ STRIPA
četrtek, 5. 10. 2023, Atrij ZRC
18.00–18.15 | Odprtje konference
18.15–19.00 | Paul Gravett (UK): Stripovski medij je sporočilo, predavanje
19.00–19.15 | Debata
19.15–20.00 | Pop-up razstava Strip in skupnost
2. DAN | ZGODBE Z OBROBJA IN MOČ SKUPNOSTI
petek, 6. 10. 2023, Atrij ZRC
16.00–16.10 | Uvodni nagovor
16.10–16.50 | Erwin Dejasse (BE): Alternativni stripi, art brut in punk stripi: hvalnica naredi sam kulturi, predavanje
17.00–17.40 | Mazen Kerbaj (LB): Ujeti čas, predstavitev
18.00–19.15 | Moč sodelovanja in soustvarjanja stripovskih skupnosti, okrogla miza

3. DAN | POGLED OD BLIZU: STRIP, DRUŽBA, DEDIŠČINA
sobota, 7. 10. 2023, Kino Šiška
14.00–14.45 | Katarina Šeme, masterclass (v slovenščini)
15.00–15.30 | Philip Waechter (DE), pogovor z avtorjem
15.45–16.15 | Sanna Hukkanen & Inkeri Aula (FI): V zavetju dreves, predstavitev stripa
16.30–17.15 | Mikael Ross (DE), masterclass
17.30–18.00 | Ivan Mitrevski: Nevidna življenja, predstavitev stripa(v slovenščini)
18.15–19.00 | Winshluss (FR), masterclass
19.15–19.45 | Strip in dediščina: zgodbe za novo občinstvo, debata (v slovenščini)

Konferenca bo potekala v angleščini, razen kjer je navedeno drugače.
Podrobnejši program in biografije govorcev si lahko preberete tukaj: PROGRAM REMIX COMIX KONFERENCE (pdf, v angleščini).

NE ZAMUDITE:

PETEK, 6. 10. 2023
ob 20.30 / AKC Metelkova mesto • REMIX COMIX NA METELKOVI • razstava in performans v javnem prostoru
ob 21.00 / Galerija Alkatraz • LE DERNIER CRI: MONDO DC • odprtje razstave
ob 22.00 / studio Grejpfrut • VASJA RIS LEBARIČ: VASIJONA • večmedijski dogodek

SOBOTA, 7. 10. 2023
10.00–20.00 / Kino Šiška • STRIPOVSKI SEJEM • stojnice, otroški program, masterclassi, pogovori, podrisovanja ...
ob 16.00 / Kino Šiška • ZA BOLJŠI JUTRI • stripovska delavnica za otroke
ob 16.30 / Kino Šiška • MIKAEL ROSS • masterclass in podpisovanje stripa

NEDELJA, 8. 10. 2023
ob 11.00 / Vodnikova domačija Center • TA LJUDSKE V STRIPU • pripovedovalski dogodek in stripovska delavnica za otroke (6+)
ob 11.00 / AKC Metelkova mesto • REMIX COMIX: AKC METELKOVA NEKOČ, DANES, JUTRI • javno vodstvo

Festival stripa Tinta soorganizirajo Center urbane kulture Kino Šiška, Stripburger/Forum Ljubljana in Zavod Stripolis.

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Soorganizatorji: KUD Mreža, Knjigarna Azil/ZRC SAZU, Center urbane kulture Kino Šiška
Medijski sponzorji: Mladina d. d., Radio Student, DPG
Sofinancerji: Evropska unija, Javna agencija za knjigo, Ministrstvo za kulturo, Ministrstvo za javno upravo, Mestna občina Ljubljana

  ...30.09. - 01.10.2023. Mostar

Ovo nije na vreme objavljeno, informacije nisam dobio (c-c-c) a meni je bila predsajamska gužva, pa je nažalost ostalo bez najave. Pa barem da bude zabeleženo da je festival održan... (zmcomics)

http://www.mostrip.ba/ • https://www.facebook.com/KLUBMOSTRIP/

  ...novi petobroj!

Novi petobroj Balona #62-66 (332 strane, format 17x24 cm, ofset štampa, 1.000 din) je izašao iz štampe. Za njega crtaju i pišu S. Maslek, S. Solovjev, M. Ivanović, M. Krnjetin, D. Žižović, L. Sredanović, F. Straka, D. Pavasović, M. Jovanović, M. Stojanović i M. Milanović stripove Lun kralj ponoći (Dva minuta panike), Carev štitonoša, Veliki Blek (Crni sombrero), Strašni O' Stoja, Dikan (Praznik mimoze), Beskrvni (Some like it not), Dodo, Dostavljači, Mirko i Slavko (Voz neizvesnosti i druge priče).

Naručite porukom u inbox, na telefon 062/306.033 ili mejlom balon.strip@gmail.com

https://www.facebook.com/balonstripmagazin

Balon je neprofitni enciklopedijski strip magazin, namenjen negovanju gotovo stogodišnje tradicije strip stvaralaštva u nas, nastoji da pruži presek autorskih dosega od tridesetih godina prošlog veka do danas na kulturnom prostoru od Triglava do Đevđelije. Prvi brojevi Balona su izašli još 1993/94, njih šest ukupno. 2021. je izdanje obnovljeno i krenuo je kao petobroj na 332 stranice, štampan na najkvalitetnijoj ofset hartiji sa zaštitnim plastificiranim koricama.

Miodrag Milanović,
kontakt: 062/306.033,
balon.strip@gmail.com

  ...Tinta 2023, Festival stripa LJubljana!

TINTA 2023 | FESTIVAL STRIPA LJUBLJANA
www.tinta.si
4.–8. oktober 2023 / več prizorišč, Ljubljana

Vznemirljiva stripovska odkritja!
razstave, mednarodna konferenca, pogovori, masterclassi, delavnice, otroški program, sejem stripov

Mednarodni festival stripa Tinta, ki letos obeležuje okroglih deset let jesenskih stripovskih druženj, med 4. in 8. oktobrom 2023 na različnih prizoriščih po Ljubljani znova predstavlja vrhunske dosežke sodobne stripovske ustvarjalnosti in vznemirljive avtorske glasove!

V goste prihajajo razvpiti francoski stripar in animator Winshluss, znamenita francoska grafična underground založba Le Dernier Cri, mednarodno uveljavljeni finski stripovski kolektiv Kutikuti, večkrat nagrajena nemška avtorja Mikael Ross in Philip Waechter ter mednarodni projekt Remix Comix: strip za dediščino, ki v Ljubljano poleg umetniškega rezidenčnega programa, več razstav in dogodkov v AKC Metelkova mesto prinaša tudi konferenco Strip in skupnost, posvečeno mnogostranskim vlogam in pomenu stripa v najširši družbi.

Festival ponuja pisano paleto dogodkov za ljubiteljice in ljubitelje stripa vseh generacij – od razstav, predavanj, pogovorov, masterclassov, delavnic in programa za otroke, do že tradicionalnega sobotnega stripovskega sejma v Kinu Šiška.  Celoten program letošnje Tinte si lahko ogledate na festivalski strani www.tinta.si.

Se vidimo na Tinti!

https://www.tinta.si/

Festival soorganizirajo Center urbane kulture Kino Šiška, Stripburger/Forum Ljubljana in Zavod Stripolis.

---

STRIPBURGER NA TINTI / NAPOVEDNIK DOGODKOV

V okviru festivala Stripburger znova pripravlja kopico dogodkov v družbi naših avtorjev in avtoric ter znamenitih tujih imen iz širnega sveta stripa.

REMIX COMIX: STRIP IN SKUPNOST
mednarodna konferenca
Atrij ZRC, Ljubljana
četrtek, 5. 10. 2023, 18.00–20.00
petek, 6. 10. 2023, 16.00–19.15
Kino Šiška, Ljubljana
sobota, 7. 10. 2023, 14.00–19.45

Na mednarodni konferenci Remix Comix: Strip in skupnost bomo skupaj z različnimi raziskovalci, kuratorji in umetniki raziskovali moč stripa, njegove raznovrstne pojavne oblike in izraze ter razmišljali o veljavi in pomenu stripa v sodobni kulturi in družbi.  Kako stripovske pripovedi pomagajo pri osmišljanju sveta, razumevanju družbenih pojavov in sprememb?

Konferenco bo v četrtek v Atriju ZRC otvorilo predavanje Paula Gravetta, legendarnega britanskega stripovskega zgodovinarja, kuratorja in izvrstnega poznavalca svetovnega stripa, v petek pa se bodo zvrstili prispevki in pogovori z različnimi pomembnimi akterji (neodvisne) evropske stripovske scene. Sobotni program v Kinu Šiška se pridružuje že tradicionalnemu obsejemskemu programu festivala stripa Tinta, ki prinaša predstavitve aktualnih stripovskih izdaj, masterclasse in pogovore s priznanimi domačimi in tujimi stripovskimi avtorji.
Ob tem bo v Atriju ZRC na ogled tudi priložnostna razstava razstava stripov, nastalih na delavnicah s starejšimi občani ter učenci OŠ PP Levstikov trg – Center Janeza Levca. Poleg tega si bo moč ogledati še izbrane stripe in knjižne izdaje sodelujočih na konferenci.

Več →

Sodelujejo: Paul Gravett (UK), Erwin Dejasse (BE), Mazen Kerbaj (LB), Le Dernier Cri (FR), Kutikuti (FI), LUSTR (CZ), Treviso Comic Book Festival (IT), Mikael Ross (DE), Winshluss (FR), Philip Waechter (DE), Sanna Hukkanen (FI), Inkeri Aula (FI), Katarina Šeme, Ivan Mitrevski, Goran Lukić, Marijan Pušavec, Zoran Smiljanić, Blaž Vurnik …
Konferenca bo potekala v angleščini.
Podrobnejši program in biografije govorcev si lahko preberete tukaj: PROGRAM REMIX COMIX KONFERENCE →

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Soorganizatorji: KUD Mreža, Knjigarna Azil/ZRC SAZU, Center urbane kulture Kino Šiška
Medijski sponzorji: Mladina d. d., Radio Student, DPG
Sofinancerji: Evropska unija, Javna agencija za knjigo, Ministrstvo za kulturo, Ministrstvo za javno upravo, Mestna občina Ljubljana

  ...Стрип-работилница во Штип

На 26 септември, со почеток во 12:00 часот, во Американско катче – Штип ќе се одржи работилница за изработка на стрипови. Неа ќе ја води Александар Стеванов, наградуван стрип-автор и хроничар, со досега објавени девет книги на тема историја на стрипот.

На стрип-работилницата учесниците ќе имаат можност да се запознаат со основите на оваа уметност – нејзината полисемичност, дефинирање, особеностите и главните градивни елементи од кои се состои – по што ќе изработат свој краток стрип.

Работилницата ќе трае околу еден час, а учеството на неа ќе биде бесплатно. На иницијатива на Благој Трајков, координатор при Американското катче - Штип, таа се организира по повод американскиот национален ден на стрип-публикациите.

 

  ...20. Međunarodni salon stripa SKC Beograd

Iz kataloga 20. Međunarodnog salona stripa u organizaciju Studentskog kulturnog centra Beograd. Tekst je napisao Slobodan Ivkov.

25 GODINA INTERNETSKOG ČASOPISA STRIP VESTI

Na e-adrese nas dvadesetoro, 25. decembra 1998. godine, uz obećanje „da će taj broj do Nove godine biti veći od 50“, neočekivano je stigao mejl. Napisao nam ga je Zlatko Milenković (Novi Sad, 1969), koga sam do tada znao samo po njegovim stripovima, a i godinama potom nisam ga lično upoznao, čak ni kada sam povodom jubilarnog 150. broja napisao tekst (eno ga i danas u rubrici SpecArhiva na sajtu http://www.stripvesti.com) u počast ovog, svake hvale prvog srpskog stripskog internet časopisa kojeg nam je uporno (ni danas ne znam kako je uspevao!) jednom nedeljno mejlovima slao od petka 1. januara 1999, čak i za vreme NATO bombardovanja Srbije (od marta do juna), sve do broja 402. od 2. marta 2007. Ogroman broj rubrika, kolumni, komentara, polemika, najava, konkursa, kritika, promocija... Menjao je nekoliko puta i dizajn. Onda je 15. marta 2007. napisao: „Strip vesti su mrtve - živele Strip vesti!”, pa je napustio nedeljno slanje formiranih brojeva i postavio sajt koji je svakodnevno ažurirao...

(Foto: Vasilije Marinković)

  ...Stripovi u Slobodnoj Vojvodini i Dnevniku pre 1960. godine

   Prošle godine navršilo se 80 godina od pojave prvog broja Slobodne Vojvodine. Te, 1942. godine pokrenuli su u Novom Sadu ovaj list Svetozar Marković Toza (1913-1943), Branko Bajić (1911-1942) i Nikola Petrović (1910-1997). Nakon provale i pogibije Markovića i Bajića, štamparija se seli u Stari Vrbas, a zatim u Parage i, 1943. godine, u Surduk, gde je Slobodna Vojvodina izlazila sve do oslobođenja Banata i Bačke. Nakon što je kratko redakcija prebačena u Zrenjanin, u novembru 1944. godine vraća se u Novi Sad. Sve do kraja 1952. godine list izlazi pod istim imenom, da bi od 1. januara 1953. godine promenio ime u Dnevnik. Spomenimo još da je od 1944. godine Slobodna Vojvodina imala i svoje izdanje na mađarskom, koje je kasnije promenilo ime u Magyar Szo.

   Tokom ilegalnog izlaženja, Slobodna Vojvodina je umnožavana na geštetneru i prvi brojevi bili su sačinjeni od teksta otkucanog na pisaćoj mašini. Razumljivo je da su tehničke mogućnosti bile minimalne. Tek od novembra 1943. godine (1942. godine pojavio se samo jedan broj, a tokom 1943. godine tri broja i dva dvobroja) i prelaska u Surduk, te nabavke kvalitetnije štamparske mašine i kvalitet štampe se značajno popravio. Tako se prva ilustracija (Josip Broz Tito) pojavila u broju 24 od 28. oktobra 1944. godine. Prva karikatura se pojavljuje 23. februara 1945. godine. Autor je bio poznati akademski slikar iz Obrovca kod Bačke Palanke Đurđe Teodorović (1907-1986), koji je i u narednom periodu bio vodeći karikaturista Slobodne Vojvodine. List je takođe objavljivao i pojedine sovjetske karikature.

   Kada je u pitanju strip, važno je spomenuti da je već od 1943. godine urednik Slobodne Vojvodine postao vojvođanski pisac i revolucionar Jovan Popović (1905-1952). Popoviću se pripisuje ključna uloga u napadu na strip, naročito kroz tekst objavljen 5. januara 1946. godine u Borbi pod nazivom Crnoberzijanska erzac-roba na književnom tržištu. Treba naglasiti da prethodnom uredniku Slobodne Vojvodine nije smetao strip kao vid izražavanja, već njegova komercijalna strana, koja je bila usmerena na jeftinu i brzu zabavu, odnosno široku popularnost koja donosi ekonomski profit. Kako god, ne treba da čudi, da, iako je brzo po oslobođenju Jovan Popović otišao na novu dužnost, stripa u Slobodnoj Vojvodini prvih posleratnih godina nije bilo. Ipak, tu su bile Teodorovićeve karikature, uključujući i onu iz dva dela iz 1946. godine – „Nekad i sad“, što je predstavljalo surogat stripa, kao i karikature i ilustracije drugih autora, među kojima će se sve više isticati Budimir Vojinović (1932-2009). Vojinović će decenijama biti najprepoznatljiviji karikaturista Dnevnika (sa svojim legendarnim junakom Živom Žežinim), a kao osamnaestogodišnjak počeo je 1950. godine da radi za Slobodnu Vojvodinu u kojoj je 28. avgusta iste godine objavio jedan kaiš pod nazivom Jalov trud pariske informbirovske filijale. I zaista, karikaturisti su često svoje karikature gradili u formi stripa (za „pričanje priče“ odnosno dostizanje poente neophodan je narativni tok, kontinuitet, što nije moguće ostvariti u jednoj slici), isto kao što su i pojedini autori stripa pričali svoje stripske priče – anegdote u jednom prizoru (nrp. Denis ili Tipitova Ejmi). Tako i nepoznati autor 28. avgusta 1951. godine objavljuje karikaturu u dva pričom povezana prizor-polja pod nazivom Kad sportski reporter prenosi fudbalsku utakmicu.

   Već naredna, 1952. godina, značajno je bogatija. Prvo u okviru, najverovatnije uvozne, edukativne serije o životinjama Iz životinjskog carstva, koja izlazi u nastavcima od marta te godine, u svakom nastavku javlja se po jedan kaiš koji kroz niz prizora prikazuje scene iz života životinje kojoj je posvećen nastavak (polarni medved, lav, kondor, škorpion…). Iako se ovde ne radi o stripu, jer prikazane slike nisu povezane i nedostaje im narativni tok, već je pre povezani niz ilustracija za prateći tekst, po svojoj formi imitiraju strip-kaiš.

   Prvi strip u pravom smislu pojavio se u Slobodnoj Vojvodini 8. maja 1952. godine kao jedan kaiš sa četiri prizor-polja i naslovom „Bez reči“. Iako je ovaj naslov tipičan za karikature, nesumnjivo se radi o stripu, najverovatnije američkom predratnom novinskom stripu. Objavljen je u podlisku Dečja Slobodna Vojvodina. Dvadeset drugog juna u podlisku je objavljen još jedan strip-kaiš od tri prizor-polja Kad je čovek rasejan, takođe najverovatnije inostranog porekla.

   Već 14.8. 1952 Dečja Slobodna Vojvodina objavljuje prvi domaći strip. Radi se o stripu u jednom kaišu autora skromnih mogućnosti. Kaiš je označen brojem jedan, očigledno ukazujući na planiranu serijalizaciju, pa se tako i drugi kaiš pojavljuje sedam dana kasnije, sada sa naslovom Glupi tigar. U narednom broju Dečje Slobodne Vojvodine, pojavljuje se, međutim, novi strip – Mišić Micko i mačak Šicko kao kaiš sastavljen od četiri prizor-polja praćena stihovima ispod polja. U potpisu stoji „Čika Čeda“, a u naslovu „Izbegao miš nesreću, a upao u još veću“. Pojaviće se još tri nastavka ovog stripa u 1952. godini (i dva 1955. godine), mada bez teksta. Ko se krije iza imena „Čika Čeda“ teško je reći, ali je vrlo moguće da se radi i novinaru Slobodne Vojvodine i svestranom umetniku Čedomiru Mihajloviću.

   Od prvog januara 1953. godine Slobodna Vojvodina menja ime u Dnevnik. Ova godina predstavlja godinu kada je, nakon skromnih i stidljivih pokušaja Slobodne Vojvodine, strip ušao na velika vrata. Prvih nedelja objavljeni su stripovi u jednom kaišu „priče bez reči“, da bi prvi strip sa svojim stalnim junakom i nastavcima bio objavljen 2. aprila 1953. Radi se o stripu Zgode i nezgode čika Sime (Herman) Klajda Lemba (Clyde Lamb, 1913-1993), da bi mu se tri dana kasnije pridružio strip Doživljaji Zeke Zekana (nama poznatiji kao Duško Dugouško). Stripovi su izlazili dnevno tokom naredne tri nedelje.

   U broju od osmog maja svoju premijeru imali su stripovi Vesela družina (Little people) Volta Skota (1894-1970) koji je išao u dva kaiša, kao i strip Miško i Biško (Huckleberry Hollow) istog autora, koji je išao u jednom kaišu. Oba stripa su izlazila jednom nedeljno, sve do 10. jula te godine. Svega dva dana nakon premijere Vesele družine i Miška i Biška, čitaoci su obradovani sa još dva stripa – jedan od njih je pompezno najavljivani Bufalo Bil Freda Migera, a drugi je Kamenko i Kremenko (nema veze sa stripom Hane i Barbere) Vinsenta Trauta Hemlina (Vincent Trout Hamlin, 1900-1993). Epizoda Bufalo Bila „Najzad kod svojih“ izlazila je dnevno sve do kraja septembra, a Hemlinov strip (epizoda „Neželjeni putnik“) do kraja jula. Po završetku Bufalo Bila, a do kraja 1953. godine svega nekoliko puta pojavio se strip Kakav otac, takav sin, o kome nismo uspeli ništa da saznamo.

   Jedan od mogućih razloga što je nakon pompeznog objavljivanja stripa sredinom 1953. godine strip u drugoj polovini godine gotovo zamro treba tražiti u činjenici da je u julu 1953. godine Dnevnik krenuo sa objavljivanjem ilustrovane revije Panorama, pa su se Vesela družina, Miško i Biško i Bufalo Bil preselili na stranice ove strip-revije. Krajem 1953. Dnevnik pokreće i Panoramu strip, koja donosi avanture Bufalo Bila, a naredne godine pokreće i Mikijeve novine.

   Osim stripa Doživljaji male Ane (Little Annie Rooney) Brendona Volša (Brandon Walsh) i Darela Meklura (Darrell Craig McClure, 1903-1987) objavljenog u novogodišnjem broju, strip u Dnevniku tokom prve polovine 1954. godine nije bio prisutan. Izuzetak su proširene karikature – „priče bez reči“ koje se povremeno objavljuju, kao i strip u dva kaiša Letovanje Zdravka i nespretnog Slavka koji je objavljen drugog jula. Strip nije potpisan, ali sagledavajući njegov stil i sadržinu ne može se isključiti da je autor stripa Miroslav Antić. Objavljivanje ovog stripa poklopilo se sa prelaskom Antića iz Pančevca (u kome je objavljivao stripove Lala iz Banata i Doživljaji Lale Reportera) u Dnevnik. Možda je došao u najnepogodnijem trenutku, kada je strip više bio usmeren na Panoramu i na uvozni strip, pa Mika ubrzo počinje da bude lutajući reporter po Sremu i Bačkoj (kao što je bio lutajući reporter po Banatu dok je radio za Pančevac). Nesumnjivo kvalitetne reportaže, uz intenzivan rad na poeziji (prvu zbirku objavio je četiri godine ranije kao osamnaestogodišnjak) uz brak u koji je ušao, verovatno su ga trajno udaljili od stripa kao autora. Ipak, Mikina ljubav prema stripu ostaviće trajni trag u Dnevniku. A tu Mika sreće već spomenutog Čedu Mihajlovića (Čeda će kasnije igrati glavnu ulogu u Mikinom filmu Sveti pesak), kao i godinu dana starijeg Ozrena Bačića (1931?-?). Možemo samo da zamislimo kako ovi mladići razmenjuju svoje stvaralačke ideje. Treba li dodati da je upravo Čeda bio urednik Mikijevih novina, koje su kratko izlazile 1954. godine? Ozren Bačić je nekako u isto vreme postao ilustrator Dnevnika i upravo će on obeležiti kraj 1954. godine, ali i naredne godine kada je strip u Dnevniku u pitanju. Konačno, u Dnevnik je godinu dana ranije stigao Mitar Milošević (1924-1995) da bi radio kao terenski izveštač.

   Prvog oktobra Bačić debituje stripom Doživljaju malog Žarka i njegovog mačka Marka. Strip izlazi u dva kaiša u pet nastavaka (jednom nedeljno), da bi se nastavio stripom Tarzan Žarko („Novi Tarzan mali Žarko, majmun Čita, mačak Marko“). Ukupno je izašlo trinaest nastavak do kraja januara iduće godine.

   Spomenimo još da je tokom 1954. godine izlazio u nastavcima i Diznijev strip Mikijev čarobni prsten, kao i epizodu „U Atlantidi“ Flaša Gordona Harvija Kurcmana (Harvey Kurtzman, 1924-1993) i Dena Berija (Dan Barry, 1923-1997).

   Naredna, 1955. godina bila je godina kada se strip u Dnevniku ustalio. Od februara se Flašu Gordonu pridružuju naizmenično uvozni stripovi Ajvanho i Ivica i njegova čarobna kapa, da bi Flaša Gordona zamenila Divljakuša (Long Sam) Eliota Keplina – „Al Kepa“ (Elliot Caplin, „Al Capp“, 1913-2000) i Boba Labersa (Robert Bartow Lubbers, 1922-2017), koja izlazi u nastavcima sve do sredine naredne godine. Strip je prekinut samo tokom novembra i decembra da bi ustupio mesto stripu u nastavcima Napad na banku.

   Od oktobra do decembra izlazi u nastavcima poznati Bačićev strip Leteća viljuška. Te godine dva puta se sa jednim kaišem javlja i strip Čika Triva zgoda živa, kao i više karikatura u kaiševima. Posebno se ističu i priče u nastavcima Novosadski akvarijum karikaturiste koji se potpisivao kao Tif, te jedna ilustrovana strana pod nazivom Običan novosadski dan koju potpisuju poznati novosadski novinar i humorista Đorđe Fišer (1933-1993) i R. Krstić kao crtač. Spomenimo još da se u pet navrata javlja i Ozren Bačić, ovaj put sa po jednim kvadratom posvećenom njegovom junaku Mačku. Među ostalima, ističu se dva kaiša nepoznatog autora, koja ilustruju odgovarajuće stihove.

   Naredne, 1956. godine, Divljakuši se pridružio strip Ljilja u epizodi „Ljilja u zemlji lavova“. Radi se o popularnom francuskom stripu Lilly Bernadete Ijeri (Bernadette Hiéris 1910-?) i Aleksandra Žerara (Alexandre Gérard 1914-1974). U aprilu Divljakušu je zamenio Ben Bolt Eliota Keplina i Džona Kalena Marfija (John Cullen Murphy, 1919-2004) epizodom „Obračun posle deset godina“, a njega Tarzan Dika Van Burena (Dick Van Buren) i Džona Selarda (John Celardo, 1918-2012).

   Tokom jula i avgusta u pet nastavaka od po dva kaiša izlazi strip Gospodar šume, verovatno domaćih autora (sličan prvim stripovima koji su se pojavili u Slobodnoj Vojvodini), a od avgusta jedan od stripova koji će tokom narednih godina biti redovan gost Dnevnika, kao i drugih Dnevnikovih izdanja. Radi se o stripu Romeo Braun Alfreda Mazura, epizoda „Izgubljeni testament“. Njega u oktobru smenjuje još jedan strip koji će godinama redovno izlaziti u Dnevniku – Diznijev Švrlja (odnosno Švrća kako je kasnije bio poznatiji). Spomenimo i da tokom čitave godine izlaze kaiševe karikaturista, od kojih su najčešći oni Vojinovićevi, kao i pojedini ilustrovani stihovi Jovanke Toplice.

   U 1957. godini prostor za strip uglavnom pripada Švrlji, kome se pridružuju Ferdinand Heninga Dala Mikelsena (Henning Dahl Mikkelsen, 1915-1982) i Keri Drejk Alena Sondersa (Allen Saunders, 1899-1986) i Alfreda Andriole (Alfred Andriola, 1912-1983). Domaćim karikaturalnim kaiševima pridružuju se i inostrani, uglavnom iz socijalističkih zemalja. Od 1957. pa sve do 1960. najčešće jednom nedeljno u Dnevnikovom dodatku posvećenom ženama u okviru teksta Praktična domaćica pojavljuje se i po jedan kaiš koji ilustruje određenu problematiku, a koji distribuira danski distributer. Isti distributer potpisuje i kaiševe edukativnog sadržaja Da se upoznamo…

   Prvog januara 1958. bila je jedinstvena prilika da u Dnevniku vidimo kaiš stripa Giletov mačak (Cicero’s cat) Ala Smita (Al Smith, 1902-1986), a tri nedelje kasnije i jedan kvadrat Kiće – radi se zapravo o Denisu Napasti Henka Kečama (Hank Ketcham, 1920-2001). Sredinom godine izlaze četiri, odnosno tri kaiša stripa Klikeri (danas poznatiji kao Čarli Braun i Snupi) Čarlsa Šulca (Charles M. Schultz, 1922-2000), a jednom prilikom objavljen je i kaiš stripa Hendikep (Andy Capp) Rega Smajta (Reg Smythe, 1917-1998).

   Ipak, ovu godinu obeležiće nekoliko stripova. Prvi je Doživljaji Marka Trejla, veoma popularan strip u to vreme autora Eda Doda (Ed Dodd, 1902-1991). Pored epizode „Priča o slepom ždrebetu“, Dnevnik je te godine objavljivao u nastavcima i strip edukativni strip Tajne prirode iz albuma Marka Trejla. Sledeći strip je Cisko Kid Roda Rida (Rod Reed, 1910-1991) i Hoze Luisa Salinasa (Jose Luis Salinas, 1908-1985), a zatim i Žil Blas Žana Aša (Jean Huet „Jean Ache“, 1923-1985) nastao prema poznatom Lesažovom delu. Poslednji meseci 1958. godine obeleženi su foto-stripom Aleksandra Bizetića Nikoletina Bursać, nastalim na osnovu istoimenog filma.

   Ako izuzmemo dva pojavljivanja strip Bim i Bum (The Katzenjammer Kids) Rudolfa Dirksa (Rudolph Dirks, 1877-1968), nastavak Tajni prirode Majka Trejla, te redovnu pojavu Švrlje i Praktične domaćice i manje redovnu Ferdinanda, mogli bismo reći da je 1959. godina bila obeležena pojavom tri stripa. Prvi je od svakako najpoznatijeg (ali i najtajnovitijeg) Dnevnikovog autora stripa tokom pedesetih godina XX veka Ozrena Bačića. Radi se o stripu Mačak Marko opet na Veneri. Objavljeno je 19 tabli stripa od marta do jula te godine. Drugi strip je Džoni Hazard (Johnny Hazard) Frenka Robinsa (Frank Robins, 1917-1994). Tokom 1959. godine u Dnevniku su objavljene tri epizode: „Umetnost i razbojnici“, „Rimski cirkus“ i „Kako se zovem“, dok je epizoda „Priča ptičice sa grane“ počela 1959, a završila se naredne godine. Treći strip je Karol Dej (Carol Day) Dejvida Rajta (David Wright, 1912-1967) – tokom 1959. godine objavljeno je 356 kaiševa (bez naslova).

   Postavlja se pitanje šta je doprinelo relativno nagloj ekspanziji stripa tokom pedesetih godina Dvadesetog veka, kako u Dnevniku, tako i u drugim listovima i časopisima. S jedne strane sigurno je da su predratni ljubitelji stripa, koji su dospeli u novinske redakcije i sami težili da se bave stripom, imali značajan uticaj da se baš u određenim redakcijama tog doba pojavi strip. Miroslav Antić, prvo u Pančevcu, a zatim u Dnevniku, najbolji je primer za to. Drugi faktor je bilo prisustvo kvalitetnih, pre svega mladih umetnika, angažovanih kao ilustratori ili karikaturisti, koji su bili spremni (ili su težili) da se upuste u izazove vezane za stvaranje stripa. Ekonomski momenat takođe se ne sme ignorisati. Raskid sa Sovjetskim Savezom vodio je do odustajanja od planske/državne ekonomije, barem u određenom obimu, a opredeljenje državnog vrha bilo  je da porast standarda mora biti jedan od vodećih prioriteta. Sve ovo je svakako dovelo do tržišnog načina poslovanja i borbe za profit, čime su se u osnovi poništavali tek nedavno uspostavljeni ekonomski principi. Stoga i ne čudi što se na partijskim forumima početkom pedesetih moglo čuti da se strip, uz sve svoje mane, prihvata kao tržišna nužnost (Jovan Popović se verovatno prevrtao u grobu), jer rukovodstva izdavačkih kuća putem njega značajno uvećavaju dobit. Tako je na sednici predsedništva CK Narodne omladine Srbije u junu 1953. godine zaključeno: „Strip, kao pojava, već je u znatnoj meri uhvatio korena kod omladine. Sprečavati njegovu pojavu bilo bi teško, ali bi se moglo učiniti da on ipak unekoliko vaspitno deluje na omladinu, naročito onu nižeg uzrasta“. Odjek ovog izlaganja stiže već sledećeg meseca u uvodniku uz prvi broj Panorame. Uredništvo, između ostalog, kaže: „Uredništvo Panorame imalo je u vidu i našeg najmlađeg čitaoca. Njemu su namenjene zabavne stranice našeg listaotiscima savremenih stripova čiji je sadržaj daleko od toga da kvari dečju maštu, već da je razvija, uzdiže i oplemenjuje, dajući u isto vreme i odgovor na želju za za uzbudljivim i zanimljivim“.

   Ne bi trebalo negirati ni spoljni faktor. Početkom pedesetih Jugoslavija postaje potpisnica Maršalovog plana, a osim pomoći u hrani i naoružanju ne bi iznenadilo da je deo pomoći dolazio i u stripovima. Otuda možda gotovo isključiva prisutnost američkog novinskog stripa u jugoslovenskim listovima i revijama, a nešto kasnije su im se pridružili britanski novinski stripovi. Jedan od najupečatljivijih primera propagandne uloge stripa u to vreme je epizoda „Sabotaža u Iranu“ stripa Baz Sojer (Buz Sawyer) Reja Krejna (Ray Crane, 1901-1977), koji je kod nas izlazio u Crtanom magazinu i koji prikazuje pokušaj Sovjeta da osujete američki humanitarni projekat u Iranu.

   Kao što smo videli iz palete stripova koji su izlazili u Dnevniku tokom pedesetih godina, francuski strip je bio prisutan gotovo kao presedan, a italijanskog stripa nije ni bilo, što je potpuno različito od onoga što će se dešavati dve ili tri decenije kasnije. Misteriju predstavlja prisustvo materijala koji je distribuirala firma iz Kopenhagena. Ne treba ovde negirati činjenicu da je jugoslovensko rukovodstvo tokom perioda sukoba sa Informbiroom bilo posebno ogorčeno na italijansku i, naročitu, francusku komunističku partiju. Ova potonja je često sprovodila prljave kampanje protiv Jugoslavije u svom glasilu Imanite.

   Početak pedesetih godina bio je i period intenzivne privatizacije (već je donekle zaboravljeno da podržavljenje imovine se nije desilo 1945. godine u celini, već je to bio proces koji je trajao petnaestak godine – privatna lekarska praksa ukinuta je tek krajem pedesetih godina). Poznat je značaj i uticaj Aleksandra J. Ivkovića (1894-1969), a kasnije i njegovog zeta Radomira Dude Milosavljevića (1930-1988) na izdavaštvo stripa. Međutim, upravo se Ivković našao na udaru vlasti nakon objavljivanja Tri ugursuza, pa iznenađuje kako se, nakon zabrane koji je njegov poratni strip-magazin doživeo, brzo ponovo snašao i kao vlasnik, odnosno zastupnik Univerzum presa započeo saradnju sa vodećim jugoslovenskim izdavačkim kućama. Teško je pretpostaviti da se bez saglasnosti, a možda i bez inicijative vlasti, mogla uspostaviti takva saradnja. Pre deluje prihvatljivo da se radilo o određenoj simbiozi (danas bi se za to reklo „javno-privatno partnerstvo“).

   Još jedna bitna karakteristika vezana za Dnevnik je davanje prilike sopstvenim autorima da stvaraju strip. I dok će neki, verovatno prvi, a možda i manje uspešni, zauvek ostati anonimni, Ozren Bačić se izdvojio kvalitetom svojih stripova, ali i redovnim prisustvom, kao i prvim „strip-albumom“ (celokupnoj epizodi stripa objavljenoj u jednoj svesci) koji je objavio Dnevnik. Ostaje samo žal što je Bačićeva karijera u Dnevniku bila relativno kratka i što je nestao bez traga (prema nezvaničnim informacijama emigrirao je u SAD početkom 1960-ih). Sem njega isticao se naročito Miodrag Miša Nedeljković (1927-2004), čiji stripovi su izlazili u Panorami, dok su se ostali autori stripom bavili kratkotrajno ili bi samo povremeno iz karikature prelazili na jednostavne komične kaiševe. Ipak, u takvoj sredini su stasavali Miroslav Antić i Mitar Milošević. I dok se Mika brzo gotovo sasvim udaljio od stripa, da bi tek više od dve decenije kasnije, kao urednik Nevena dao puno prostora i slobode novoj generaciji vojvođanskih autora, za Miloševića je samo bilo pitanje kada će od terenskog reportera prerasti u urednika i biti u prilici da u napravi pravu stripsku revoluciju. Ali, to će se desiti u deceniji koja predstoji – šezdesetima…

Objavljeno: 01.10.2023.