... kratko i jasno!!!

Na ODMORU sam od danas pa do 3.8. dakle nema Strip vesti narednih par nedelja... S poštovanjem... zm...

  ...25. Balkanska smotri mladih strip autora

   Na 25. Balkanskoj Smotri Mladih Strip Autora održanoj 29. Juna-2. jula 2022. godine u konkurenciji od 2786 učesnika iz 44 zemalja sa prostora Evrope, Azije, Afrike, Australije, Severne i Južne Amerike, internacionalni žiri u sastavu: predsednik žirija Milorad Vicanović Maza (strip crtač i ilustrator), Lasko Džurovski (strip crtač i ilustrator) i Marko Stojanović (strip scenarista i teoretičar) dodelio je sledeće nagrade. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana u kategoriji strip crtača dobio je Ljuboslav Gerasimov iz Bugarske. Diplomu za istu kategoriju dobile su Dimitra Nikolaidi iz Grčke i Andrada Baeš iz Rumunije. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za ilustraciju dobila je Đurđica Varela iz Makedonije. Diplomu za istu kategoriju dobila je Teodora Lucić iz Zrenjanina. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za scenario dobila je Olga Mihailović iz Beograda. Diplome za istu kategoriju dobili su Dora Kaštrun iz Slovenije i Vojdan Andonov iz Makedonije. Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za strip teoriju dobio je Lazar Gocić iz Leskovca. Diplomu za istu kategoriju dobio je Nikola Tasković iz Kragujevca. Diplomu za najboljeg debitanta dobili s Jantar Atanasov i Mia Mihajlova iz Bugarske.

   Plaketu “Nikola Mitrović Kokan”za doprinos srpskom stripu dodelio je organizator (Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“, ispred Leskovačkog Kulturnog Centra), nezavisno od žirija, i nju su ravnopravno dobili Ivana Filipović iz Kanade i Milorad Vicanović Maza iz Bosne i Hercegovine.

   U sklopu manifestacije dodeljuje se i memorijalna nagrada “Miodrag Veličković Mivel” za satirični strip. Žiri u sastavu: predsednik žirija Ninoslav Miljković (strip crtač i karikaturista), Predrag Stanković (strip teoretičar i književnik) i Jurica Dikić (strip crtač i karikaturista), dodelio je nagradu Kosti Milovanoviću iz Obrenovca.

   Priznanje Prijatelj stripa koje se dodeljuje osobi van sveta stripa koja je doprinela devetoj umetnosti u značajnoj meri dodelio je tročlani međunarodni žiri u sastavu: predsednik žirija Milorad Vicanović Maza (strip crtač i ilustrator), Dalibor Talajić (strip crtač i ilustrator) i Rumen Čaušev (strip crtač i ilustrator) i to Milosavu Pješčeviću iz Beograda i Udruzi Mostrip iz Bosne i Hercegovine. Od ove godine bratski gradovi po stripu Leskovcu, Sofija iz Bugarske i Brašov iz Rumunije, odlučili da sopstvene nagrade za ilustraciju i strip, pa je tako Odsek za strip pri udruženju likovnih umetnika Bugarske dodelio nagradu za najbolju ilustraciju Aleksi Drageljeviću iz Novog Sada, a Regionalni istorijski muzej u Brašovu nagradu CAN FOR BALKANS za istorijski strip Stjepanu Matiću iz Hrvatske. Sem toga, uspostavljena je i u regionu jedinstvena nagrada za doprinos stripu Balkana koju po prvi put dodeljuje tročlani međunarodni žiri iz Srbije, Rumunije i Turske. Žiri u sastavu: Vladimir Krstić Laci (strip crtač i illustrator), Marian Miresku (strip scenarista i teoretičar) i dr Koral Ilhan (strip crtač i ilustrator) dodelio je nagradu za doprinos stripu Balkana za 2023. godinu Petru Stanimirovu iz Bugarske.

   U sastavu Smotre održan je i konkurs za najbolji strip kaiš u organizaciji Leskovačke škole stripa, „Nove naše reči“, Učiteljskog društva Leskovac, Sindikata obrazovanja Srbije – Regionalnog centra Leskovac i Osnovne škole “Josif Kostić“. Žiri u sastavu Ivan Spirić (novinar i strip teoretičar), Aleksandar Anđlković (akademski grafičar i strip crtač) i Miloš Cvetković (akademski grafičar i strip crtač) nagradio je Viktoriju Ešukovu iz Rusije (kategorija do 10 godina), Stefanou Stamenović iz Leskovca (kategorija od 10 do 15 godina) i Maju Minić iz Beograda (kategorija od 15 do 19 godina), a specijalnu nagrade dobio je Strahinja Spasić iz Leskovca.

   Takođe u sklopu manifestacije elektronski časopis za decu “AKO MENE PITAŠ...” dodelio je nagradu za najboljeg mladog strip autora „Mlada velika nada“ Nikolini Mišić i Petri Radenković iz Leskovca. Studentsko informativno izdavački centar iz Niša dodelio je nagradu Toniju Masdionu iz Indonezije i Vlastimiru Mandiću iz Subotice a izdavačka kuća “Darkwood” iz Beograda nagradu za najoriginalniji stripa Jani Vasiljević iz Crne Gore i Vasilisu Gogtzilasu iz Grčke.

  ...stripa u Đakovu

   U organizaciji Doma kulture Gakovo, Srbija i Kluba ljubitelja stripa Sombor, u sredu, 05.07.2023. godine, sa početkom u 19 časova, svečano je otvorena izložba „Savremeni makedonski strip autori“, koja se održava u Domu kulture u Đakovu.

   Promoter i selektor izložbe je Tome Trajkov, programski koordinator Strip centra Makedonija-Veles, a izložba je postavljena u okviru 8. međunarodnog festivala stripa i fantazije u Somboru, koji je podržan kroz program švajcarske vlade „Kulturu za demokratiju“koji realizuju Fondacija Heartefact, kao i Grad Sombor.

   Na izložbi je postavljeno preko 40 strip panoa autora stripa iz Severne Makedonije, različitih žanrova, pa će posetioci imati priliku da se upoznaju sa svime što je trenutno najaktuelnije na makedonskoj strip sceni.

   Kako je pojasnio Tome Trajkov, radi se o istoj postavci koja je bila izložena tokom 8. međunarodnog festivala stripa i fantazije u Somboru, kojem je i sam prisustvovao. Predstavljeni su strip crtači iz cele Makedonije: Angela Petruševska - Skoplje, Damjan Šokev - Skoplje, Darko Bogdanov-Vinica, Đurgica Varela - Đevđelija, Ilko Stojanovski-Veles, Jana Buteska - Skoplje, Lazar Angelkov -Veles, Maksim Risteski - Skoplje, Metodije Stojanovski - Kumanovo, Oliver Cvetkovski - Veles, Slavica Kupenkova - Skoplje, Tode Blaževski -Skoplje i Canko Stefanov iz Demir Kapije.

   Scenaristi većine dela su: Aleksandar Stevanov iz Štipa, Vane Trajkov i Gjore Gelev iz Velesa, kao i Aleksandra Risteski i Vojdan Andonov iz Skoplja.

   U izradi plakata za ovu izložbu učestvovao je Metodije Stojanovski iz Kumanova.

   Na kraju, treba napomenuti da će u organizaciji Kluba ljubitelja stripa Sombor, Srbija biti organizovane još dve ovakve izložbe, a proširiće se i međunarodna saradnja Strip centra Makedonije kroz nove projekte, za koje će skoro strip javnost biti obaveštena.

  ...Jordana Manasijeskog

   Strip centar Makedonije Veles 06.07.2023. (četvrtak) u Ohridu u 19 časova održao je promociju stripa Jordana Manasijeskog „PUSTOLOVINE KIKA I VEKIJA“.

   Reč je o publikaciji Strip centra Makedonija-Veles u okviru Godišnjeg programa Ministarstva kulture Republike Severne Makedonije za 2023. godinu (izdavački sektor)

   Promocija ovog stripa održana je u Kulturno informativnom centru KIC "KULTURA 365" Ohrid u starom delu grada.

   Inace, autor kontinuirano od 1981. godine predstavljao se kao autor stripa "KIKO I VEKI I SVEMISKI PIRATI" koji je sada konačno objavljen kao zasebno izdanje.

   Jordan Manasijeski je rođen 1948. godine u Ohridu, a diplomirao je na Likovno-pedagoškoj akademiji u Skoplju. Ceo radni vek provodi u rodnom gradu. Za svoj rad dobio je najveće priznanje grada Ohrida.

  ...- petobroj #57-61!

   Za Balon #57-61 (332 strane, format 17x24 cm, ofset štampa), crtaju i pišu: S. Maslek, K. Kuznjecov, M.Lebović, Bam, Muran, A. Čurdinjaković, F. Straka, D. Pavasović i M. Milanović stripove: El Vertigo (Život o koncu), Knjaz Miloš, Čovek koji je ubio Liberti Valansa, Lun kralj ponoći (Lun u Njujorku), Veliki Blek (Tajna majora Finča), Lov, Vino veseli. Tu su redovne rubrike Howgh (pisma čitalaca) i Na devetom kanalu (stručna kritika).

   Balon je enciklopedijski strip magazin, objavljuje autorska dela domaćih stvaralaca nastala tokom devet decenija stripa na našim prostorima.

   Cena petobroja je 1.000 dinara, za knjižare 780. Naručite porukom u inbox, na telefon 062/306.033
ili na mejl balon.strip@gmail.com

  ...Stripburger 81, Stripburger v Rigi i
  Remix Comix v Pragi!

SVEŽE POSTREŽENO!

Stripburger #81

Vrhunska poletna stripovska požrtija
iz domače kuhinje in onkraj njenih meja.
Ker pač radi dobro jemo.
junij 2023, A4-, 120 str.,
naslovnica: Lukas Weidinger, 6 €

Privošči si strip!

V tokratni številki revije smo še posebej ponosni na prispevke številnih novih mladih stripovskih upov, ki so začinili naš poletni meni.

Vse skupaj smo podmazali z dvema intervjujema: zaslišali smo Paula Gravetta, britanskega stripovskega zgodovinarja in nasploh mega poznavalca globalne scene, ter se pogovarjali s slovenskim stripovskim ptičem Gašperjem Krajncem.

Vrhunsko pogostitev na naslovnici je zakuhal Lukas Weidinger, ki se v uvodniku sprašuje, ali so tudi stripovske zgodbe tako kot golaž - vedno boljše, čim večkrat jih pogrejemo. Da pa bo obrok popoln vas v Čitanki pogostimo še s poživljajočo dozo razmislekov in recenzij.

K vragu poletna dieta, nažrimo se stripov!

Več →

 

ČEZ PLANKE!
Stripburger v Rigi
Festival SĀBRS
8.– 9. julij 2023, Rīga, Latvija

Ekipa Stripburgerja se ta teden mudi v latvijski prestolnici na zinovskem festivalu SĀBRS, ki se posveča promociji zinovske kulture in neodvisnega založništva.
Stripburger se bo v sklopu festivala predstavil v galeriji Kalnciema Kvartāla z razstavo, posvečeno najnovejši mednarodni stripovski antologiji z naslovom Dirty Thirty: Trideset let na sceni. Odprtje razstave bo popestrilo še predavanje o zgodovini Stripburgerja.

Člani uredniške ekipe, Katja Štesl, David Krančan in Tanja Skale, se bodo udeležili tudi sejma zinovske in neodvisne založniške scene, kjer bo premierno predstavljena sveža številka Stripburgerja #81. Da bo bera polna, bo David Krančan kot gostujoči umetnik vse do konca  julija ustvarjal v sklopu stripovske rezidence, ki jo v Rigi organizira  in gosti revija kuš!. 

Več →

Remix Comix v Pragi

mednarodni rezidenčni program
1.– 15. julij 2023, Praga, Češka

V okviru mednarodnega projekta Remix Comix poteka med 1. in 15. julijem v Pragi rezidenčni program v organizaciji čeških partnerjev projekta, festivala LUSTR.
Rezidence se udeležujejo ilustrator Jakub Bachorík iz Češke, dramaturginja Indi Hoorweg iz Nizozemske, stripovska avtorica Jana Adamović in grafična oblikovalka Asja Komadina iz Srbije ter slovenska večmedijska umetnica Neža Jurman – Nez Pez.

V sklopu rezidence raziskujejo lokalno kulturno dediščino ranljivih in marginaliziranih družbenih skupin, natančneje problematiko mladih, ki prehajajo iz  institucionalnega varstva v samostojno življenje. Cilj projekta z naslovom Mezikrok je ustvariti skupinsko zidno poslikavo na omenjeno problematiko na fasadi znanega praškega lokala Vnitroblock café. Slovesno odprtje zidne poslikave bo v petek, 14. julija ob 18. uri.

Več →

---

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). Projekt Remix Comix je podprt s strani programa Ustvarjalna Evropa. // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

  ... „Bomba“ Alkant, Bole, Rodije;
  izdavač Čarobna knjiga, 2022.

   Pored kalendarskih datuma, epohe u ljudskoj istoriji često se određuju i prema pojedinim događajima koji su svojevrsne prekretnice u dotadašnjem nizanju generacija. Tako se početak Atomskog doba najčešće vezuje za uništenje japanskih gradova Hirošime i Nagasakija 1945. godine. Od tog je trenutka na svetsku pozornicu izašao moćni duh razaranja sposoban da uništi čitavu populaciju Homo Sapiensa; ova je pretnja obeležila drugu polovinu XX veka dobrano potisnuvši dobrobiti koje je atomska energija donela čovečanstvu. Naravno, bombardovanje japanskih gradova bilo je tek finale dugotrajnog procesa koji je započeo par godina pre toga i uglavnom se odvijao pod velom državnih i vojnih tajni. Stoga je priča o stvaranju A bombe, projektu Menhetn, njegovim učesnicima i mnoštvu pojedinosti vezanih za ta dešavanja uglavnom predstavljana u samostalnim/nepovezanim segmentima a retko ili nikako u svoj svojoj punoći i složenosti. Grafička novela jednostavnog (a zloslutnog) naslova “Bomba”, nastala iz pera Didijea Svajzena (1970) skrivenog pod pseudonimom Alkant i Lorana-Frederika Bolea (1967) i iscrtana perom Denisa Rodijea (1963), do sada je najpotpunije i najopsežnije (preko 470 strana!) stripovsko delo na temu atomske bombe nastalo 2020. godine povodom 75. godišnjice atomskog napada na Hirošimu, i samo u Francuskoj prodato u više od 120.000 primeraka. “Bomba” je dobitnik 13 međunarodnih nagrada za strip, među kojima se ističu Nagrada kritike Asocijacije stripskih kritičara i novinara na festivalu u Kvebeku 2020, nagradu za najbolji strani strip na međunarodnom festivalu stripa „Bućon“ u Seulu 2022, kao i nagradu za najbolji strip sa istorijskom tematikom na festivalu u Briselu 2021. godine. Ova impozantna knjiga promptno stiže i do ovdašnjih čitalaca zavaljujući “Čarobnoj knjizi” i njenoj biblioteci “Stari kontinent” koja predstavlja klasike evropskog stripa ali i aktuelnu, tekuću produkciju.

   Kako to i priliči epopeji širokog zahvata i zamaha, “Bomba” počinje mitsko-mističnim “Prologom” koji podseća na antičke tragedije i u kome se, posle višeznačnih iskaza (na potpuno crnoj pozadini) “U početku nije bilo ničeg. // Ali u tom ničemu već je bilo sve.”, i stvaranja Zemlje obznanjuje sila koju su ljudi nazvali Uranijum (mada ona više voli da je zovu Uran, po starogrčkom bogu nebesa), i koja čeka dolazak doba u kome će se prikazati u svoj svojoj snazi, energiji koja bije, grmi i ključa u njoj. I, posle istraživanja Marije Kiri na scenu, u Berlinu, 1933. godine, stupa Leo Silard, profesor fizike jevrejskog porekla sa Univerziteta „Fridrih Vilhelm“, koji studentima priča o entropiji, o nepovratnosti fizičkih procesa prilikom razmene toplote dok kroz prozor posmatra kolone svrstane pod zastavu sa kukastim krstom i planira da napusti zemlju. Jedan drugi naučnik, Italijan Enriko Fermi, 1938. godine, u Stokholmu dobija Nobelovu nagradu za fiziku, odbija da na ceremoniji uputi fašistički pozdrav i takođe planira beg u Ameriku zbog fašističkog režima. Ova dvojica se sreću 1939.g. na Menhetnu i raspravljaju o teorijskim osnovama lančanih reakcija atomskog jezgra. Iste godine, dok Hitler posmatra pobedničku paradu u Pragu, 150 kilometara dalje agenti SS-a tragaju za najvećim rudnikom uranijuma u Evropi. U dalekom Japanu, u Hirošimi, gospodin Morimoto dobija dozvolu da ode ranije s posla i dočeka sina koji služi u carskoj mornarici; vojnik govori o svom zadatku da učestvuje u svetskom ratu protiv Kine…

   Ratni sukob će naterati nekolicinu naučnika da razmišljaju o strašnom oružju koje bi okonačalo stradanja a potom te ideje predstave i državnim vlastima. Mada je administracija kruta i spora, plan o atomskoj bombi na strani SAD i Engleske se uobličava, menja, prilagođava i realizuje u najdubljoj tajnosti.   Istovremeno se preduzima akcija osujećivanja sličnih nacističkih planova… “Bomba” prati nizove događaja koji vode ka stvaranju atomske bombe, od rudnika uranijuma u Kongu, preko akcija i radova naučnika kakvi su Ajnštajna ili Openhajmera, organizovanja tajnog Projekta „Menhetn“ u Los Alamosu u Nju Meksiku, do učešća tada vodećih političara kao što su predsednici Ruzvelt i Truman, u čitavom dešavanju. Mesto u knjizi našli su i malo poznati podaci o zaverama, sabotažama nemačkih postrojenja i važnim pojedincima o kojima se do danas malo govorilo, o naknadnim kolebanjima naučnika koji su spoznali snagu oružja i strašnu pretnju koju to oružje nosi. Užasne su i stranice koje opisuju sudbine Amerikanaca, običnih ljudi-radnika, kojima su, bez svog znanja, ubrizgavane injekcije radioaktivnog materijala i beležene reakcije njihovog organizma. Etički i humani principi u eksperimentima na ljudima nisu gažani samo u nacističkim logorima već i u svetskoj perjanici demokratije i slobode! Ostaje i pitanje (ne)etičnosti i (ne)morala same odluke o bacanju bombi koje su sravnile sa zemlje čitave gradove a od jednog nesrećnika, gospodina Morimota, načinile neizbrisivu senku-fleku na stepenicama banke ispred koje se zatekao u trenu bombardovanja.

   Impozantna i stravična priča “Bombe” iscrtana je jasnim, čistim crtežom koji svojim belinama i kjaroskuro manirom i u naizgled običnim prizorima krije određenu dozu zle slutnje. Kao i kratki istorijski stripovi italijanskog velemajstora Dina Batalje, i ovaj gigantski strip svoje težište ima na ličnim sudbinama, idejama i dilemama aktera, bili oni vrhunski naučnici, političari, kruti vojnici ili radnici zahvaćeni vihorom istorije. Ta vizura priči daje nužno potrebnu humanu toplinu, pojačava utiske ali i otežava poražavajuće zaključke koji se nakon iščitavanja knjige neminovno nameću a zažeti su i u rečenici Roberta Openhajmera koja je citat iz indijske svete knjige “Bhagavad-gite” a glasi: "SADA SAM SMRT, UNIŠTITELJ SVETOVA". Katarza “Bombe” ravna je snažnom udarcu u stomak od koga se gubi dah a na oči naviru suze.

(“Dnevnik”, 2023)