ARHIVA VESTI ZA MART - OŽUJAK - MARCH, 2022. GODINE


Godina izlaženja: XXIV • Uređuje: Zlatko Milenković • email: stripvesti@gmail.com  
prethodni mesec - arhiva - sledeći mesec



Jubilarne Komikaze...      Press: Ivana Armanini
  ...na najuglednijem strip festivalu u Angoulemu 2022.

"4 extra uspješna dana komikaze festivalskog štanda (10 – 19h); 1000 komikaze femicomix tet-a-tet prezentacija, stotinu susreta & 1 konferencija ..."

link: https://komikaze.hr/angouleme-festival-2022/

strip festival u angouleme-u, na koji smo pozvani u sklopu nagrade 2020., je zbog korone pomaknut na mart, 2022. u jesen 2021. je izašlo tiskano izdanje komikaze albuma broj 20 a 2022. obilježavamo 20. godišnjicu komikaza. / gostovanje na najuglednijem strip festivalu je dio serije obljetničkih aktivnosti.

bd angouleme festival je među najvećima na svijetu i svakako najugledniji. godišnje ga posjeti 200 000 ljudi, uključujući između 7 i 8 000 profesionalaca i 800 novinara. ovih kriznih godina broj posjeta je pao na petinu ali je festival i dalje svjetski strip centar.

“nagrada za alternativni strip, angouleme 2020 / izjava komisije: uređivanje strip izdanja više sliči na maraton nego na kratkoprugaški šprint. to je rad uredničkog istraživanja i eksperimentiranja. komikaze su jedan od najboljih primjera za to, s glavnom urednicom ivanom armanini koja dosljedno, oštrim umjetničkim radarom, bira sadržaj svakog broja. komikaze album godišnjom periodikom nudi vrlo oštar izbor radova, djelomično poznatih i potpuno nepoznatih imena sa svjetske alternativne scene strip originala. komikaze su dugogodišnji i redoviti sudionik alternativne nagrade angoulême (od 2004.!) i komisija je 2020. nagradila dosljednost i fokus na autorima te otkrićima cijelih generacija iz istočne europe, scene koja je puno plodnija nego što bi to itko mogao i pomisliti.”

Objavljeno: 31.03.2022.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ...Živel strip! Živela animacija! 22 - rezultati natečaja i novi Tardi.

Zaključil se je natečaj Živel strip! Živela animacija 2022!

Živel strip! Živela animacija! 2022
razstava del z natečaja, projekcije animiranih filmov in podelitev nagrad
Trubarjeva hiša literature, Ljubljana
ODPRTJE: petek, 8. april 2022, ob 17.00
Odpiralni čas Trubarjeve hiše literature:
tor.–pet.: 10.00–18.00, sobote (izjemoma): 10.00–14.00
Razstava bo na ogled do 26. 4. 2022.

Živel strip! Živela animacija! je izviren in večplasten mednarodni projekt na področju stripa in animiranega filma, ki smo ga zasnovali skupaj z združenjem Vivacomix iz italijanskega Pordenona. Namen projekta je spodbujanje stripovske ustvarjalnosti in animacije, branja ter splošnega vizualnega izobraževanja, predvsem pa popularizacija stripa in animiranega filma med mlajšo publiko. Ob predstavitvi dvojice avtorjev iz Slovenije in Italije (letos sta to bila slovenski strip avtor, ilustrator in animator Igor Šinkovec ter mlada italijanska stripovska avtorica UPATA, katerih razstavo smo si lahko ogledali v metelkovski Galeriji Alkatraz)  predstavlja osrednji sklop projekta natečaj za mlade striparje iz Slovenije ter italijanske pokrajine Furlanija – Julijska krajina: poleg vseh prispelih del na natečaj bomo na razstavi v Trubarjevi hiši literature spoznali njegove zmagovalce in jim predali zaslužene nagrade. Ob odprtju se obeta krajši kulturni program z ogledom animiranih filmov za najmlajše iz zakladnice programa Slon, ki nastaja pod taktirko ljubljanskega mednarodnega festivala animiranega filma Animateka. Predstavniki Animateke so sodelovali tudi v izboru nagrajencev in prispevajo tudi nagrade za izbrane animatorje.

Veseli nas, da korona ni ustavila stripovskega virusa in zatrla animatorskih podvigov in da tudi ni bila prevladujoča tema prispelih del.

Na natečaj je letos prispelo 499 stripovskih del, ki jih je ustvarilo 449 učencev in 101 dijak iz Slovenije, sodelovalo pa je 43 osnovnih in 9 srednjih šol ter 5 posameznikov. Preko 100 osnovnošolcev in 2 srednješolca je ustvarilo 28 kratkih animiranih filmov.

Žirija se je sestala 25. marca 2022, izbrala glavne nagrajence in podelila (posebna) priznanja.

Več →

Vautrin/Tardi:
KRIK LJUDSTVA (II. DEL)

Izšel je drugi in zadnji del monumentalne stripovske mojstrovine in razburljive zgodovinske drame o pariški komuni priznanih francoskih avtorjev Jeana Vautrina in Tardija v izvrstnem prevodu Suzane Koncut!

Pomladi leta 1871 je Pariz temeljito pretreslo in predramilo revolucionarno vrenje, ki se je močno vrezalo tudi v usode številnih posameznikov. Kako je bila pariška komuna videti skozi oči komunardov, delavcev, obrtnikov, umetnikov, anarhistov, dezerterjev, kriminalcev in drugih malih ljudi ter čemu vse so bili priča v teh nekaj viharnih mesecih?
Če prvi del stripa Krik ljudstva, ki je izšel konec lanskega leta, obravnava vzpon pariške komune, drugi del prinaša upodobitev njenega krvavega konca, hkrati pa tudi brezčasno sporočilo, da je boj za pravičnejši, enakopravnejši in svobodnejši svet, boj brez konca.  Več →

»Odlika Krika ljudstva je, da boja za boljši svet ne predstavlja po šomoštrsko, abstraktno, v kunštnem jeziku modnih teorij, temveč gleda nanj z vidika ljudstva in pokaže, kako se je med ljudstvom rojeval in zorel in s kakšno odločnostjo in predanostjo ga je to ljudstvo, prikazano v polni človečnosti, potem bojevalo – do svojega konca.«  Tomaž Mastnak (iz spremne besede)

Prevod: Suzana Koncut
Spremna beseda: Tomaž Mastnak

Založba ZRC in Forum Ljubljana, zbirka Ambasada Strip #27, marec 2022, 160 čb strani, 23 €
https://www.stripburger.org/tardi-vautrin-krik-ljudstva-2-del/

POGOVOR IN ODPRTJE RAZSTAVE:
KRIK LJUDSTVA: UPOR V STRIPU, GLASBI IN FILMU
ponedeljek, 4. april 2022 ob 19.00

Atrij ZRC, Ljubljana
V ponedeljek, 4. aprila ob 19. uri vas skupaj s knjigarno Azil vabimo v Atrij ZRC na pogovor in odprtje razstave ob izidu 2. dela stripovskega albuma Krik ljudstva, ki nam bo služil za izhodišče razprave o upodobitvah upora v stripu, glasbi in filmu.

V pogovoru bodo sodelovali prevajalka stripa, francistka in literarna komparativistka Suzana Koncut, etnomuzikologinja in antropologinja Ana Hofman, ki se posveča proučevanju odnosa med glasbo, politiko in aktivizmom, ter filmski teoretik Andrej Šprah, ki se med drugim ukvarja s teorijo dokumentarnega, političnega in militantnega filma. Z gosti se bo pogovarjal Ciril Oberstar.
Pogovor bo pospremilo tudi odprtje stripovske razstave v Atriju ZRC.  Več →


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Objavljeno: 31.03.2022.
Leteći start...      Press: Čarobna knjiga
  ...Y, poslednji muškarac 2 i 3.

PREDSTAVLJAMO VAM NASTAVKE KULTNE SAGE BRAJANA K. VONA O ŽIVOTU POSLEDNJEG MUŠKARCA U SVETU ŽENA!

„Y, POSLEDNJI MUŠKARAC“ 2 i 3 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.810 dinara po tomu!

Kraj epohe muškaraca.
Godine 2002. svet se zauvek promenio. Svaki muškarac, svaki dečak, svaki sisar sa Y hromozomom na svetu iznenada se srušio i umro. Nakon gubitka više od polovine stanovništva na planeti, društvena mašinerija se raspala i svetu žena preostalo je da pokupi njene komadiće i pokuša da spreči potpuni kolaps civilizacije.
Međutim, taj „rodocid“ nije potpun. Iz nepoznatog razloga pošteđeni su mladić po imenu Jorik Braun i njegov ljubimac, mužjak majmuna Ampersand. Preko noći ovaj anonimni dvadesetogodišnjak postaje najvažnija osoba na celoj planeti – ključ, kako se nadaju, za rešavanje misteriozne rodne kuge.
Scenarista Brajan K. Von i crtačica Pija Gera oživljavaju onu drevnu hipotetičku situaciju: Šta bi se zapravo dogodilo s poslednjim muškarcem na Zemlji?

„Najbolji strip-roman koji sam ikada pročitao.“ – Stiven King

„U ravni sa ’Sendmenom’ Nila Gejmana i ’Čudovištem iz močvare Alana Mura’... ovaj serijal je stripsko remek-delo.“ – Los Angeles Times

Prelistajte ovo izdanje - tom 2.PORUČITE ODMAH
Prelistajte ovo izdanje - tom 3.PORUČITE ODMAH

„Y, POSLEDNJI MUŠKARAC“ 2 i 3 na Letećem su startu u striparnicama „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu i TC „Kalča“ u Nišu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.810 dinara po tomu, od srede, 30. marta, do nedelje, 03. aprila 2022. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2.000 dinara po tomu, a u ostalim knjižarama 2.699 dinara po tomu.
Objavljeno: 30.03.2022.
Nagrade ULUPUDS istaknutim striparima...      Press: USUS
  ...Mali striponoša — bilten Udruženja
  stripskih umetnika Srbije.

   Sadržaj:
   • Nagrade ULUPUDS istaknutim striparima
   • Stripologija o dobitnicima životnih dela ULUPUDS (1): Želјko Pahek

   Nagrade ULUPUDS istaknutim striparima

   Velika nam je čast obavestiti članstvo Udruženja stripskih umetnika Srbije da je kolegijalno Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) nakon epidemijske pauze proglasilo dugo pripremane odluke o Nagradama za životno delo, Velikoj nagradi i Godišnjim nagradama.
   Od ukupno 86 nagrada nagrada ULUPUDS u ovih pola decenije čak 10 nagrada (oko 12%) je dodelјeno velikim ili dolazećim imenima srpskog, jugoslovenskog i evropskog stripa (skoro svi su članovi USUS).
   Ovo, po nama, pokazuje više stvari: visoku stvaralačku i kulturnu važnost nagrađenih, oštre kriterijume komisije, značaj stripske umetnosti za našu kulturu (iako se nagrađeni bave i drugim polјima umetnosti), potrebu za monografijama i sabranim delima nagrađenih za životno delo, kao što ovo vidimo i kao poziv za prevrednovanje i novo sintetičko razumevanje naših istorija umetnosti i kulture.
   Centar za umetnost stripa Udruženja stripskih umetnika Srbije bio je na usluzi komisijama ULUPUDS dokumentacijom, bibliografijama i stručnim mišlјenjima.
   Čestitamo svim dobitnicima i našem kolegijalnom udruženju i pozivamo članove ULUPUDS i prijatelјe nagrađenih na Skupštinu ULUPUDS 27. marta (nedelјa, sutra) u 12 časova u Dečjem kulturnom centru u Beogradu.
   U ovom i sledećim brojevima našeg biltena donećemo ocene stripologije o nagrađenima za životno delo.

   Zoran Stefanović

   Stripari i članovi USUS koji su dobili nagrade ULUPUDS

   Nagrade za životno delo ULUPUDS
   • Nagradu slikarsko-grafičke sekcije za životno delo za 2018. godinu dobio je Želјko Pahek.
   • Nagradu slikarsko-grafičke sekcije za životno delo za 2019. godinu dobio je  Askanio Popović,
     kao i Bojana Ban i Predrag Todorović.
   • Nagradu slikarsko-grafičke sekcije za životno delo za 2020. godinu dobili su Jugoslav Vlahović i Bojan M. Đukić,
     kao i Ljilјana Stojanović, Ljilјana Bursać i Daca Marković.

   Velike nagrade ULUPUDS
   • Godišnju nagradu Slikarsko-grafičke sekcije za 2017. dobio je David Vartobedijan.
   • Godišnju nagradu Slikarsko-grafičke sekcije za 2019. dobila je Dragana Kuprešanin.

   Godišnje nagrade ULUPUDS
   • Godišnju nagradu Slikarsko-grafičke sekcije za 2016. dobila je Dragana Kuprešanin.
   • Godišnju nagradu Slikarsko-grafičke sekcije za 2017. dobila je Maja Veselinović.
   • Godišnju nagradu Dizajnerske sekcije za 2018. dobila je Anamarija Vartabedijan.
   • Godišnju nagradu Slikarsko-grafičke sekcije za 2020. dobila je Marica Kicušić.

    Kompletan spisak se nalazi ovde: Nagrade (295 KB)

   Stripologija o Želјku Paheku

   Želјko Pahek je jedna od središnjih ličnosti istočnoevropskog i srednjoevropskog stripa, u grupi malobrojnih autora koji su dali glavni pečat evropskoj umetnosti pripovedanja u slikama 1980-ih, što je odmah imalo masovnu recepciju i bilo poštovano širom sveta, a osobito u Sjedinjenim Američkim Državama, gde Paheka drže u krugu posebno zaslužnih za svetski strip.
   Kod Paheka se osobena lična filozofska vizija odrazila na likovni stil, vrstu humora, teme, narativne modele, oblikovanje likova, milјee koji se uzajamno prepliću, čineći umetnički mogući svet, u čijem je temelјu primetan etički angažman, kao i tanana sociološka analiza najvećih antropoloških i civilizacijskih problema.
   Iste elemente nalazimo i u umetnikovim slikanim i crtanim ilustracijama, ali ovog puta drugačije – bliže realističkom, introspektivnom, monumentalnom prosedeu. Pahek je na svojim kultnim naslovnicama koje su i danas sinonim za naučnu fantastiku u SFRJ  — osobito za biblioteku „Kentaur“ 1980-ih — pokazao uzvišenost krhkog čovekovog bića u situaciji kada mu je sudbina određena nemilosrdnim, značenjima bremenitim bubnjanjem Svemira.
   Iako je višestruko preštampavan u svom stripskom odelјku, Pahekov opus vredan je monografske sabranosti i u svim drugim aspektima, posebno u ilustracijama. Ne sumnjamo da će buduće akademsko istraživanje ovih posebnih odelјaka iznova opravdati Pahekovu reputaciju i kod čitalaca i kod stručnjaka, zbog čega publika i danas sa dozom posebnog zanimanja dočekuje svaki novi njegov rad.
   Geopolitička i istorijska dešavanja vezana za demontiranje SFR Jugoslavije delom su usporila recepciju rada ovog značajnog svetskog umetnika, ali nisu mogla da spreče da intelektualna proniclјivost i ubedlјiva likovna vizija jednog nadarenog duha daju pečat pop-kulturi epohe, kao što je retko koji umetnik u Evropi postigao.

   Zoran Stefanović,
   upravnik Centra za umetnost stripa pri USUS

   U Beogradu 17. 12. 2019.

Objavljeno: 29.03.2022.
Besplatna škola stripa...      Press: SKC BGD
  ...i ilustracije.

SKC-OVA BESPLATNA ŠKOLA STRIPA I ILUSTRACIJE
ZA POLAZNIKE UZRASTA OD 7 DO 15 GODINA

UPIS POLAZNIKA u SKC-ovu BESPLATNU ŠKOLU STRIPA I ILUSTRACIJE za drugo tromesečje kalendarske 2022. godine ZA POLAZNIKE UZRASTA OD 7 DO 15 godina starosti vršiće se od 2. i 3. aprila.

Nastava će se održavati u Studentskom kulturnom centaru Beograd (SKC, Kralja Milana 48, Beograd) u sledećim terminima:
1. SUBOTA 11.00 -13.00
2. SUBOTA 13.00 -15.00
3. NEDELJA 11.00 -13.00
4. NEDELJA 13.00 -15.00

Za PRIJAVLJIVANJE polaznika i sve dodatne informacije obratite nam se na srecnagalerija@gmail.com

 

 

Objavljeno: 28.03.2022.
Zapadno tržište gotovo hermetički zatvoreno, ali...      Autor: Ilija Bakić
  ...Ili  stripom povezao francusku, ameriku
  i kinu
 - Strip scenarista Marko Stojanović.

   Strip scenarista Marko Stojanović, predavač u Leskovačkoj školi stripa i agilni popularizator 9. umetnosti,  u 2021. godini objavio je desetak publikacija na dva najveća svetska tržišta, francuskom i američkom, ali je napravio i za evropske uslove pionirski poduhvat osvajanja kineskog čitalaštva koje se ne broju u milionima, već u milijardama. U jednom od najpoznatijih strip časopisa na svetu, američkom Heavy Metal Magazinu”, koji izlazi od 1977. godine, objavljen mu je strip kao prvom scenaristi iz Srbije posle više od decenije. U Francuskoj mu je izašao drugi album serijala Krvavi krst“ (“Croix Sanglante”) za jednog od najvećih francuskih izdavača, Delkur” (“Delcourt”). U izdanju Afteršoka” (“Aftershock”), jednog od većih američkih izdavača krenula je serija Nositi krst” (“Crossto Bear”) nastala u saradnji sa SinišomBanovićem i Aljošom Tomićem. Vrhunac uspešne sezone došao je krajem godine kada je u Kini objavljen strip Full Spectral Barrage Jamming”; u pitanju je veliki projekat u kome Stojanović, uz krem svetskog stripa - Francuza Kristofa Beka, Španca Rubena Peljehera, Belgijanca Suilvana RunbergaAmerikanca Dana Panosiana i drugih - pozvan od kineskog izdavačkog giganta FT Culture iz Pekinga da adaptira naučnofantastične romane Liju Cisina, pisca čiji tiraži idu od 60 miliona čitalaca samo u Kini. Stojanović kao scenarista i Milorad Vicanovic Maza i Desimir Miljić iz Bosnekao crtač i kolorista uradiili su naučno fantastičan strip o Trećem svetskom ratu koji nastaje napadom NATOa na Rusiju, pa ga trenutna geopolitička situacija čini izuzetno aktuelnim. Strip je privukao veliku pažnju širom sveta o čemu svedoči to što je već otkupljen za objavljivanje u čitavom nizu zemalja, a vode se pregovori za njegovo pojavljivanje i u Srbiji.

   O svojim izuzetnim uspesima Stojanović kaže:

   “Srbija jeste rasadnik strip talenata, ali je problem što i u stripu kao i u privredi mahom izvozi sirovine a uvozi gotove proizvode. Da pojasnim: Smatram da moje kolege crtači rade sjajnu stvar za srpski strip tako što našu domaću „školu“ stripa predstavljaju u tako lepom svetlu u svetu. Bane Kerac se predstavio kao crtač Zagorovih a Rajko Milošević Gera kao crtač Teksovih avantura za italijanski “Boneli”. Gera i Stevan Subić potpisuju Konana za francuski “Glenat” dok je Mirko Čolak autor Konanovih avantura za američki “Dark Horse”, Vladimir Krstić Laci je radio “Šerloka Holmsa” za francuski “Solel” i tako dalje. Spisak je dugačak jer preko 50 naših crtača radi za velike francuske, italijanske i američke izdavače, što je neosporno veliki uspeh ali je loša stvar to što na francuskom strip tržištu radi samo jedan naš scenarista. Na američkom takođe, a eto od skora i na kineskom, a to sve znači da na tim scenama gotovo da nema naših priča, naših glasova. Umesto toga, izvozimo strip crtača koji crta po scenariju stranog scenariste priču koja je relevantna njemu i stranoj publici, a ne nama ovde – a onda paradoksalno tom stranom izdavaču platimo prava da strip koji je crtao srpski crtač objavimo u Srbiji.

   Ono što bih ja jako voleo jeste da ne izvozimo sirovine, da ne budemo samo najamnici, već da naše stripove, priče nastale na ovim prostorima, plasiramo na Zapadu. To je puno teži put jer je zapadno tržište gotovo hermetički zatvoreno za naše priče, ali nije nemoguće. Sa Draženom Kovačevićem, Desimirom Miljićem, Rumunom Danom Janošem i Bojanom Kovačevićem francuskom “Delcourtu” već četvrtu godinu plasiramo našu, da tako kažem, vizuru četvrtog krstaškog pohoda i pada Carigrada - nešto što je bitno nama ovde a što su pristali da produciraju i objave oni tamo. Sa Sinišom Banovićem, Đorđetom Krajinovićem i Aljošom Tomićem smo takođe, kao kompletna domaća ekipa, “prodali” američkom “Aftershocku” priču o tome kako Džek Trbosek nije uhvaćen jer je zapravo pobegao na Divlji zapad. Izašli smo dakle na ta strana strip tržišta sa čitavim autorskim timovima, sa našim projektima i to smo, da stvar bude zanimljivija ali i upečatljviija, uradili u žanrovima koji važe kao matični u zemljama u kojima smo objavili. Francuska je prestonica istorijskog stripa, Amerika zemlja u kojoj je ponikao vestern, a Daleki Istok se diči svojom naučnom fantastikom, koju u dobroj meri i žive – a sad Franucuzi čitaju srpski istorijski strip, amerikanci srpski vestern a Kinezi srpsku naučnu fantastiku. Da me ne shvatite pogrešno, ali kad na policama velikih knjižara i specijalizovanih prodavnica, jer je strip tamo ne samo industrija već i legitiman deo kulture, na koricama uz naslov vidim samo imena sa tačno napisanim Ć, Ž i Š, budem poprilično ponosan jer se to čita MADE IN SERBIA. E, toga bih voleo da je mnogo više, jer je zasad knjiga, da tako kažem, nažalost na jednom slovu.”

(„Dnevnik“, 2022)
Objavljeno: 27.03.2022.
Strip: Noćni sud (208)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 27.03.2022.
Strip: Cane (454)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 26.03.2022.
Promocija...      Press: Nenad Savin
  ...kolekcionarskog izdanja „Pueblo“.

Dragi naši,

Pozivamo vas na promociju kolekcionarskog izdanja „Pueblo“, nove avanture Zagora, iz ruke Baneta Kerca u izdanje kuće  „Veseli četvrtak“.

Kako je Zagor došao i otišao iz Novog Sada, da li sluša blues i ostale detalje možete saznati na samoj promociji na kojoj će prisustvovati urednik izdanja Dušan Mladenović i autor stripa Bane Kerac.

Nakon druženja zainteresovani će imati priliku da kupe svoj primerak i dobiju posvetu od autora.

Best Moon Rising, Creedence Clearwater Revival, Banetov tribute band, nastupa nakon tribine sa specijalnim gostima!

Dobrodošli!

Mesto: SNP-Pozorišni klub Trema
Vreme: Nedelja 27 mart 2022.
19 h Promocija
21 h Muzički program

Organizatori:
Veseli Četvrtak
Pozorišni klub Trema
Klub kulture Crna Ovca

 

Objavljeno: 25.03.2022.
Leteći start...      Press: Čarobna knjiga
  ...OKO SOKOLOVO PROTIVU DEDPULA i APSOLUTNI MASAKR.

PREDSTAVLJAMO VAM „MARVELOV“ NAJMILIJI (I NAJIRITANTNIJI) DVOJAC!
JEDINI USLOV DA POBEDE NEGATIVCE JESTE DA SE NE POUBIJAJU MEĐUSOBNO, A TO NEĆE BITI LAK ZADATAK!

„OKO SOKOLOVO PROTIVU DEDPULA“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 940 dinara!

ŠTA JE TO ZAJEDNIČKO OKU SOKOLOVOM I DEDPULU?
Nekada davno, na scenu su stupili šampioni koji će se boriti protiv zla što tišti ljudski rod. Borili su se za sve najbolje na svetu. Behu milostivi, velikodušni i požrtvovani. Behu to pravi heroji.
Ali ovo nisu ti heroji.
U Noći veštica u Bruklinu, Oko Sokolovo i Dedpul utrkuju se s vremenom pokušavajući da razotkriju špijunsku misteriju vezanu za Štit. Ali nije sve onako kako na prvi pogled deluje! Zašto su zlice obučene kao dobri momci? I kakve to veze ima s Crnom Mačkom? Odgovore na to traži „Marvelov“ najmiliji (i najiritantniji) dvojac! Ali kad se zlikovci maskiraju u heroje, kome Dedpul i Oko Sokolovo uopšte mogu da veruju?
I ne, odgovor nije jedan drugome.
A dok najopasniji bruklinski batinaši urnišu grad, hoće li se Dedpul i Oko Sokolovo međusobno poubijati pre no što reše ovaj slučaj?

HAWKEYE VS. DEADPOOL #0–4

Prelistajte ovo izdanje.PORUČITE ODMAH
„OKO SOKOLOVO PROTIVU DEDPULA“ na Letećem je startu u striparnicama „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu i TC „Kalča“ u Nišu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 940 dinara, od srede, 23. marta, do nedelje, 27. marta 2022. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.050 dinara, a u ostalim knjižarama 1.399 dinara. 

MASAKR SE VRATIO I OKREČIĆE GRAD... U KRVAVOCRVENU! SPREMITE SE ZA JOŠ JEDAN UBITAČAN SUKOB KOJI ĆE PREPLAVITI ULICE NJUJORKA!

„APSOLUTNI MASAKR“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.270 dinara!

Masakr, psihotični potomak Venoma, vratio se i planira da pokolje sve osobe koje su ikada nosile Simbiote!
Klitus Kasidi mesecima je obilazio periferiju Marvelovog univerzuma, ali sada se sprema za veliki povratak u Njujork – moćniji no ikad! A da sve bude još gore, na scenu je stupio novi igrač, i to ne onaj koga biste očekivali!
Spajdermen i Venom moraju da se suoče s Masakrovim ludilom, ali im se crno piše. Jedva izvukavši živu glavu, ovi nevoljni saveznici nemaju drugog izbora nego da dovedu gomilu drugih heroja Masakru na nišan. A surova istina je da se iz ovog sukoba neće svi izvući u jednom komadu... Ukoliko se uopšte izvuku!

„Novi zlatni standard za ’Marvelove’ stripske događaje.“ – Newsarama

ABSOLUTE CARNAGE #1–5 i materijal iz FREE COMIC BOOK DAY 2019 (SPIDER-MAN/VENOM) #1

Prelistajte ovo izdanje.PORUČITE ODMAH

„APSOLUTNI MASAKR“ na Letećem je startu u striparnicama „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu i TC „Kalča“ u Nišu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.270 dinara, od srede, 23. marta, do nedelje, 27. marta 2022. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.400 dinara, a u ostalim knjižarama 1.899 dinara.

Objavljeno: 24.03.2022.
Duh sa sekirom...      Autor: Dušan Pavlović
  ...Kolekcionarsko izdanje "Zagor - Duh sa sekirom", od 2. decembra 2021.

   Popunjene praznine i nelogičnosti

   Izdavačka kuća Veseli četvrtak objavila je 2. decembra luksuzno, kolekcionarsko izdanje pod nazivom Zagor – Duh sa sekirom. Radi se o kolekciji šest strip-albuma o Zagorovom detinjstvu na 380 strana u boji. Epizode su u Italiji premijerno objavljene 2019. godine. Kolekcija predstavlja ponovnu izradu (remake) jedne od najvažnijih klasičnih epizoda Zagora (i nekoliko kasnijih o pojašnjenju mitosa Za-Gora Te-Neja), koji ne samo samo da postepeno menja originalnu priču, već unosi značajne crtačke izmene Zagora iz tzv. Zlatnog perioda, kada su ga crtali Galijeno Feri i Franko Donateli.

   Zagorovo detinjstvo predstavljeno je originalno u čuvenoj epizodi Zagor priča, koja je u Italiji objavljena 1970, a u bivšoj Jugoslaviji četiri godine kasnije u Lunov magnus stripu #99. Ovo je već dugo jedna od najvažnijih i najtraženijih epizoda Zagora. Broj 99 na srpskom tržištu stripova dostiže cenu između 12.000-25.000 dinara (100-220 evra), u zavisnosti od toga kako je očuvan.

   Osnovna ideja ovakvih projekata je dvostruka. Prvo, u originalnoj priči ostao je veći broj praznina i dramaturških nelogičnosti. Moreno Buratini, glavni urednik Zagorove edicije od 2007. godine, koji je napisao scenario za svih šest epizoda, objašnjava da je cilj ovog izdanja bio da se popune ove praznine i nelogičnosti. Tako u Duhu sa sekirom saznajemo da je Skitnica Fici naučio mladog Patrika Vajldinga da barata sekirom, a da je „letenje“ po drveću uz pomoć lijana naučio u cirkusko-akrobatskoj trupi s kojom je kao tinejdžer živeo nekoliko godina. Saznajemo i zbog čega Zagor izbegava žene, kako je dobio ovo ime, gde je sahranjen Skitnica Fici itd.

   Ovo, međutim, nije samo ponovo nacrtana epizoda, već i neka vrsta izmene originalne priče (tzv. reboot). U ovom izdanju se značajno menja objašnjenje Zagorove odluke da postane delilac pravde u Darkvudu. U Zagor priča, on samostalno zaključuje da želi da deli pravdu, ali u ovoj knjizi se objašnjava da je mladi Patrik Vajlding (Zagorovo pravo ime) za to bio predodređen nekom višom, teško razumljivom silom. Aluzija na biblijski prikaz Isusa Hrista je očigledna.

   Poseban izazov ovog kratkog serijala predstavljaju novine u crtežu. Svaku epizodu nacrtao je drugi crtač. Crtež (u smislu kadriranja) više liči na akcione heroje u Marvel ili DC Comics (Spajdermen, Supermen, Betmen itd) čime Boneli (italijanski izdavač Zagora) pokušava da se približi mlađoj publici.

[Objavljeno: Danas, 3.12.2022. str. 51-53.
https://www.danas.rs/kultura/popunjene-praznine-i-nelogicnosti/]

Objavljeno: 20.03.2022.
Strip: Noćni sud (207)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 20.03.2022.
Strip: Cane (453)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 19.03.2022.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ...Stripovski pomladi naproti.

NAPOVEDUJEMO IN VABIMO: ŽE JUTRI!

V petek, 18. marca ob 19. uri, na obletnico rojstva Srečka Kosovela, vabimo v kranjsko Layerjevo hišo na predstavitev knjige Ostri ritmi, najnovejše zbirke vizualnih kompozicij, kolažev in stripov Andreja Štularja, ki črpajo navdih iz Kosovelovih del.
»Njegova dela, pesmi, osnutki, utrinki … kipijo od energije in so včasih prav boleči v svoji mladostni neposrednosti. Iz njegovih zapisov sije resnica, osvetljuje svet, ljudi in njihove odnose. Kosovel ne občuti samo sočutja in otožnosti, pri njem so močno prisotni pravičnost, pogum, tudi predrznost.«
Z avtorjem se bo pogovarjala Ana Bogataj, piska uvodnega besedila v Ostrih ritmih in urednica revije Stripburger. Več →

PREDAVANJE
STRIP O PLEČNIKU OD TEMELJEV DO STREHE
Razlita Tinta | Kino Šiška, Ljubljana
torek, 22. marec 2022, ob 20.00
Prekaljeni stripar Zoran Smiljanić nas bo na predavanju povedel skozi zakulisje nastajanja odmevne stripovske biografije Plečnik (in pika). Na primerih iz stripa nam bo pobliže predstavil svoj delovni proces in potek nastanka stripa - od scenarija, ki ga je napisal zgodovinar Blaž Vurnik, skozi prve skice in do končnih stripovskih strani. Razkril nam bo tudi nekatere trike stripovske režije in kompozicije prizorov ter osvetlil največje izzive in ovire, s katerimi se je srečal pri stripovski upodobitvi Plečnikovega življenja in izrisovanju njegovih arhitekturnih mojstrovin.
Vse do 8. maja si lahko v Plečnikovi hiši v Ljubljani ogledate tudi razstavo, ki ponuja vpogled v zakulisje ustvarjanja stripa.

HOP ČEZ PLANKE
STRIPBURGER NA KNJIŽNEM SEJMU V BOLOGNI
21.–24. marec 2022

Bliža se mednarodni knjižni sejem otroške in mladinske literature v Bologni, ki bo letos potekal od 21. do 24. marca. Tokrat bo prvič zaživel tudi »Comics Corner«, poseben del sejma, namenjen stripovskim založnikom, ki ga bosta raziskovala tudi naša urednika David Krančan in Tanja Skale, na sejmu pa bo prisotna tudi Maja Kastelic, mednarodno uveljavljena ilustratorka, ki je leta 2020 pri Stripburgerju izdala tudi svoj stripovski prvenec Muren muzikant, izvrstno stripovsko predelavo slovenske ljudske basni.
Ob tej priložnosti smo izdali tudi svež predstavitveni katalog naših stripovskih izdaj na otroke in mlade v angleškem jeziku, namenjen tuji založniški javnosti in promociji slovenskih stripavtorjev v tujini, stripi pa bodo na ogled tudi na slovenski nacionalni stojnici. Več →

KMALU BOMO BRALI:
Ruben Gombač: AFRIKA JE V MENI
S pomladjo otvarjamo tudi našo letošnjo založniško sezono. Kot je že v navadi, bo prva izdaja mini stripovski prvenec enega od nadobudnih nagrajencev natečaja Živel strip! Živela animacija! Tokrat je to enajstletni Ruben Gombač, ki je ustvaril strip, kakršnega si do sedaj nismo znali niti predstavljati – narisal ga je namreč kar na svoje telo, v njem pa samemu sebi postavlja številna vprašanja o tem, kje v njem se skriva Afrika.
Izide konec marca!

Vautrin/Tardi: KRIK LJUDSTVA (II. DEL)
V sodelovanju z Založbo ZRC pa prihaja konec meseca na knjižne police tudi nadaljevanje stripovske mojstrovine Krik ljudstvapriznanih francoskih avtorjev Jeana Vautrina in Tardija v izvrstnem prevodu Suzane Koncut.
Če prvi del stripa, ki je izšel konec lanskega leta, obravnava vzpon pariške komune, drugi in zadnji del prinaša upodobitev njenega krvavega konca, hkrati pa tudi brezčasno sporočilo, da je boj za pravičnejši, enakopravnejši in svobodnejši svet, boj brez konca.
Izide konec marca!



Več o programu naših stripovskih izdaj in naročniških paketih za letošnje leto si lahko prebereš tukaj →
Za izbrane stripovske sladokusce s prefinjenim okusom!
www.stripburger.org/stripburger-2022-narocniski-paketi/


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). Razstavo Preobrazbe in program Petra Kupra na Tinti je podprlo Veleposlaništvo ZDA v Sloveniji. // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Objavljeno: 17.03.2022.
Leteći start...      Press: Čarobna knjiga
  ...„TALIČNI TOM“ 2 i 3.

SAMO JEDAN KAUBOJ POTEŽE REVOLVER BRŽE OD SVOJE SENKE! ČAROBNA KNJIGA DONOSI JOŠ DVA TOMA MNOGIMA NAJOMILJENIJEG JUNAKA U ISTORIJI STRIPA!

„TALIČNI TOM“ 2 i 3 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.540 dinara po tomu!

„Talični Tom“ jedan je od najpopularnijih evropskih stripova svih vremena i jedan od najčitanijih i najvoljenijih stripskih naslova na teritoriji bivše Jugoslavije.

Junak ovog stripa, upečatljivi usamljeni kauboj, koji na kraju epizode na svom konju odlazi u zalazak sunca, u sebi objedinjuje mnoge stereotipe klasičnog junaka Divljeg zapada – sposoban je i brz, inteligentan i uvek spreman za akciju, zaštitnik je nejakih, sa izraženim osećajem za pravdu i mesto ga ne drži. Ali pripovedanje o njemu je istovremeno sasvim jedinstveno, obojeno neponovljivim humorom, a podvizi koje doživljava retko se viđaju čak i u tako bogatom žanru kao što je vestern.

Odeven u prepoznatljivo odelo sa crvenom maramom i šeširom, lik Taličnog Toma u svojim pričama susreće se i suočava sa brojnim dobrim i lošim ličnostima, onim izmišljenim, ali i onim koje pripadaju američkoj istoriji i folkloru (braća Dalton, Kalamiti Džejn, Bili Kid, Roj Bin, banda Džesija Džejmsa, Sara Bernar...), i svedok je i učesnik raznih stvarnih događaja iz američke istorije. Ipak, ta težnja ka autentičnosti autore nikad nije sprečavala da u priče unesu živ i večito aktuelan humor, koji smelo parodira žanr kom „Talični Tom“ pripada.

TALIČNI TOM, KNJIGA 2: 1949–1952.
4 · POD NEBOM ZAPADA
5 · TALIČNI TOM PROTIV PETA POKERA
6 · ODMETNICI
PORUČITE ODMAHPrelistajte ovo izdanje - tom 2.

TALIČNI TOM, KNJIGA 3: 1949–1952.
7 · ELIKSIR DOKTORA DOKSIJA
8 · TALIČNI TOM I FIL NEFER
9 · PRUGA KROZ PRERIJU
PORUČITE ODMAHPrelistajte ovo izdanje - tom 3.

Radu na „Taličnom Tomu“ pridružuje se u trećem tomu genijalni Gosini, čiji dolazak pokreće najslavniji period ovog stripa.
Lik Fila Nefera u osmoj epizodi osmišljen je prema američkom glumcu Džeku Palansu i njegovoj izvedbi Džeka Vilsona u kultnom vesternu „Šejn“. Od ovog integrala sve će više biti slučajeva u kojima se pojavljuju stvarne i fiktivne legende Divljeg zapada.
Odajući priznanje jednom od najčuvenijih stripskih junaka, Čarobna knjiga pred čitaoce s ponosom donosi kompletnog „Taličnog Toma“, od Morisovih davnih početaka, do novijih ostvarenja autora koji su nasledili serijal.

„TALIČNI TOM“ 2 i 3 na Letećem su startu u striparnicama „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu i TC „Kalča“ u Nišu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.540 dinara po tomu, od srede 16. marta, do nedelje, 20. marta 2022. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.700 dinara po tomu, a u ostalim knjižarama 2.299 dinara po tomu.

Objavljeno: 16.03.2022.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...579. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 35 strana stripaSamoniklI korov strip, broj 579:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/579

Objavljeno: 14.03.2022.
O izgubljenim iluzijama i buđenju nade...      Autor: Ilija Bakić
  ...ili strip o (ne)običnoj svakodnevici
  –„Poslednja stanica“ Predraga Đurića,
  Franciska Maldonada, Tare Kerac i
  Zlatka Milenkovića;
  izdavač Moro System Comics, 2021.

   Predrag Đurić (1974) u protekloj deceniji predstavio se javnosti kao autor širokog spektra interesovanja i aktivnosti: od izdavača u kući Rosenkrantz“, strip scenariste, strip kritičara i teoretičara do romanopisca. Svoju veliku radoznalost i erudiciju Đurić je pretočio u raznovrsne stip scenarije u tematskom rasponu od alegorijsko-fantastičkih, preko istorijskih do onih koji se dešavaju u našoj svakodnevici. Đurić nije sklon klasičnim stripovskim avanturističko-akcijskim obrascima već radije traži i pronalazi vizure i doživljaje koji se, na prvi pogled, ne bi mogli smatrati preterano „stripovskim“. Ovakav način posmatranja i formulisanja „strip realnosti“ nudi brojne izazove ali pred autore postavlja i ozbiljne zahteve na koje ne postoje šablonski odgovori, što je, konačno, i razlika između umetnički ambicioznih dela i rutinskih, korporacijskih strip proizvoda namenjenih za jednokratno, instant konzumiranje koje rezultira lakim i ugodnim trošenjem vremena bez potrebe za dubljim intelektualnim angažmanom od strane potrošača koji imaju višak slobodnog vremena i nikakve ideje o kreativnom načinu njegovog korišćenja.

   Album „Poslednja stanica“, u izdanju “Moro d.o.o. System Comics”, 2021.  u stvari je svojevrsno drugo izdanje istog dela; u odnosu na prvo izdanje (“Rosenkrantz”, 2013) ovo je prošireno, dopunjeno i kolorisano (kolor Tara Kerac; obradu tabli i montažu uradio je Zlatko Milenković). Priča prati bračni par naših savremenika, Draganu i Elizabet, penzionere koji svoje dane provode u pograničnom vojvođanskom selu. Starost se lako uklapa u pitomost i tromost ravnice, usporeni i rutinirani ritam življenja, dobrosusedske odnose i život „danas za danas“. Naravno, kako ništa nije niti može biti idealno, tako i stari bračni par ima svoju veliku ranu – snaju i unuka iz inostranstva koji ih preziru i sina koji se, posle mlakih i manje-više formalnih pokušaja da izmiri dve strane, konačno, stavlja na stranu svoje uže porodice, ostavljajući roditelje bez utehe i uživanja u druženju sa unukom. Kao svojevrsna, nenadana, kompenzacija za taj gubitak pojavljuje se dečak Hamid, ilegalni izbeglica iz Avganistana, koga bračni par, izgladnelog, žednog i na kraju snaga, pronalazi u šupi a potom čuva do rešenja državnih organa o zbrinjavanju-slanju u izbeglički logor. Dečak, ispostaviće se, nema nikog svog u ovom njemu sasvim nepoznatom svetu koji ne razume. On, barem privremeno, dok se spori točak administracije i birokratije ne pokrene, nalazi dom u kome brinu za njega. Starci, pak, posebno Dragan, svoju frustraciju sinovljevom izdajom i nerealizovanu ljubav prema unuku usmeravaju na nemoćnog izbeglicu što im donosi neočekivani životni polet i elan. Kroz druženje sa dečakom kao da im se vraća barem deo mladosti, interesovanja i snova. Mada okruženje, počev od džangrizave komšinice, ne odobrava ponašanje i posvećenost starog bračnog para, izmišljajući opasnosti i probleme i tamo gde oni ne postoje, Dragan i Elizabeta ne odustaju od staranja; pokušavaju, čak, da dečaku nađu druga njegovih godina ali i taj susret završava loše po Hamida. Ipak, promena koju dečak donosi suviše je velika i bitna da bi starci odustali od nje. Izbeglica ih podstiče da shvate i prihvate greške koje su počinili u vaspitavanju sina, izazvane težnjama da ostvare svoje planove i ambicije. Njegovo prisustvo uzrok je njihove samospoznaje i sazrevanja. No, posle nagrade, dolazi kazna, ona konačna – smrt starca. Odlazak dečaka u izbeglički logor traži od starice da se otrgne iz pasivnosti i krene u borbu za ostvarenje svojih želja, za spasenje dečaka.

   “Poslednja stanica” funkcioniše kao univerzalna priča o dolasku stranca u zatvorenu, okoštalu sredinu koja odbija da prihvati svoje mane koje stranac razotkriva odnosno kao klasična, složena porodična priča, bogata emocijama ali i pritajenim sukobima. Iako su ovakvi sadržaji zahtevni i kao takvi, uz stalno insistiranje na uhodanoj svakodnevici, netipični za formu stripa Đurić je uspeo da ih ispriča efektno i uverljivo, bez pompeznih dijaloga i zaključaka. U tome mu je pomogao crtež delikatni Franciska Maldonada (1971) koji je jasan i varljivo jednostavan ali koji upravo svojom karikaturalnom “bezazlenošću” podcrtava tenzije i tako adekvatno nadograđuje tekstualni segment.

   Rečju, „Poslednja stanica“ se otkriva kao netipičan strip koji svojom višeznačnošću pleni i bogato nagrađuje pažnju koju će mu znatiželjni i iskusni ljubitelji priča u slikama svakako pokloniti.

(„Dnevnik“, 2022)
Objavljeno: 13.03.2022.
Strip: Noćni sud (206)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 13.03.2022.
Strip: Cane (452)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 12.03.2022.
Letter from London #42...      Autor: Žika Strip
Chris Ware – po sopstvenom mišljenju jajoglavi vanzemaljac
  ...Chris Ware: Rusty Brown - Dualizam
  jednostavnosti i kompleksnosti
.

   Uvod

   Chris Ware (1967, Omaha, Nebraska, USA) je stripski autor koga smatraju jednim od najznačajnijih stvaralaca u savremenom stripskom mediju. Za svoj grafički roman Jimmy Corrigan dobio je na početku stoleća (2001) literarnu nagradu The Guardian First Book Award, čime je napravljen presedan da je jedan strip po prvi put dobio ovu nagradu. Time je Chris Ware otvorio vrata svom uspehu, koji se nastavio sa novim knjigama i koji ne prestaje već sada duboko u novom stoleću.

   Biografija i stripografija

   Chris Ware je rođen i odrastao u Omahi. To je glavni grad države Nebraska, sa nešto od preko jednog miliona stanovnika, smeštenog po sredini USA, sa dobro razvijenom ekonomijom i finansijama, i na platou sa kontinentalnom klimom, koja je uslovljena hladnim naletima sa severa tako da je zimi sneg normalna pojava, ali i sa toplim letima, do 37 stepeni. Ware je tu živeo sa majkom koja je bila sklona umetnosti, bez oca koji je napustio porodicu, i pod snažnim uticajem babe i dede sa majčine strane.

   Ako možemo da kažemo da se Ware u svojoj umetnosti najviše bavi običnim ljudima, njihovim socijalnim okruženjem i psihološkim tenzijama, treba pomenuti jos jednog stvaraoca, filmskog režisera Alexander-a Payne-a (1961, Omaha, Nebraska), nešto starijeg i rođenog u istom gradu, koji se takođe bavi ovim temama u svojim filmovima. To su filmovi About Schmidt (2002), sa Jack-om Nicholson-om, gde jedan usamljeni otac pokušava da uspostavi odnos sa ćerkom, Sideways (2004), gde Paul Giamatti sa prijateljem degustira vina i preispituje sopstveni ljubavni život, The Descendants (2011), gde George Clooney na Hawaii-ima pokušava da uspostavi odnos sa svojom decom posle smrti žene preljubnice i konacno Nebraska (2013), gde Bruce Dern i njegov filmski sin kreću da naplate nepostojeću nagradu u potrazi za sopstvenim izgubljenim odnosom. Šta je to u Omahi što je tako slično oblikovalo i usmerilo ova dva stvaraoca je verovatno dobra tema za jedan od Ware-ovih stripova ili Payne-ovih filmova.

Ilustracija za The New Yorker - 6 April 2020

   Ware počinje da objavljuje stripove krajem 80-ih godina prošlog veka i prvo značajno ostvarenje je strip Quimby the Mouse, gde on preispituje poznati obrazac odnosa mačke i miša (Krazy Kat – George Harriman, Tom i Jerry – Hanna i Barbera). U ovom slučaju to je miš Quimby i mačak Sparky, gde Ware pre svega definiše svoj likovni pristup.

   Zatim, Ware počinje da objavljuje svoje savremene dramske priče u serijalu od 1994. godine sa nazivom Acme Novelty Library (“Fantagraphics” do 16. nastavka, a onda kao sopstveno izdavaštvo).

   Sledi knjiga Jimmy Corrigan, the Smartest Kid on Earth (2000), o usamljeniku sa zahtevnom majkom i bez oca koji je napustio porodicu, ali to je i šira, kompleksna priča o nekim ranijim članovima porodice, a konačno i o susretu oca i sina.

   Posle desetak godina napora, Ware završava novu knjigu koja je u stvari povelika kutija sa 14 stripova, različitih formata, koji se mogu čitati bilo kojim redom. Knjiga/kutija se zove Building Stories (2012), gde se donose priče o stanovnicima trospratne zgrade u Chicago-u, gradu u kome inače Ware već odavno živi, počevši od žene bez donje polovine leve noge koja je na trećem spratu, pa preko svih ostalih stanovnika zgrade do pčelica koje žive u podrumu i koje su ravnopravni deo priča.

   Najnovija Ware-ova knjiga je Rusty Brown (2019), koja pojašnjava život dečaka Rusty-ja koji je učenik u nekom od nižih razreda osnovne škole, ali i mnogih drugih karaktera iz njegovog okruženja.

   Osim objavljivanja stripskih knjiga, Ware je radio i na mnogim drugim uredničkim, ilustratorskim i dizajnerskim poduhvatima, višestruko je nagrađivan za skoro sve što je objavio (National Cartoonist Society, Eisner i Harvey nagrade) i definisao se kao jedan od vodećih stvaralaca, ali i mislilaca stripske industrije i medija.

   Rusty Brown

   Radi se o knjizi od oko 350 strana (strane nisu numerisane), položenog formata, 25.0x18.5 cm. Kao i kod Jimmy-ja Corrigan-a, postoji papirni omot koji se može razmotati i koji je prepun dijagrama, tekstova, kvazi ‘pojašnjena’, upustava, ukrasnih ornamenata, preseka, itd.

   Radnja se dešava u Omahi, 1975. godine, i prati dogadjaje oko Rasty-ja, dečaka od 8 godina, koliko je i Ware tada imao. Medjutim, osim što se Ware delom svakako otkriva kroz Rasty-ja, postavljen je još jedan karakter, socijalno čudni nastavnik umetnosti, Mr Chris Ware, koji je fizičko oličenje samog autora u sadašnjim godinama.

   Očigledno se radi o vrlo autobiografskom stripu, sa svim osobenostima stvaranja ovog umetnika, ali je neophodna ozbiljna analiza da bi se delo sagledalo i bar delimično protumačilo.  

Proticanje života i usamljenost jedne nastavnice (Rasty Brown)

   Stilizacija

   Likovni pristup koji Ware dosledno primenjuje već godinama izgleda kao vrlo jednostavan. Prizori su dati skoro isključivo u kvadratima ili pravougaonicima, debelih okvira, koji su pravilno geometrijski grupisani na stranici. Sam crtež je pod jakim uticajem evropske ‘čiste linije’ Herge-a, vrlo pregledan, bez senčenja, obojen živim bojama i lagan za praćenje. Stilizacija osoba je groteskna, a objekata realistična, negde između, da uporedimo sa nekim dobro poznatim stripovima, Pratt-ovog Corto-a (koji je više realističan) i Persepolisa od Satrapi (koji je više groteskan), a najviše liči na Seth-a (It's a Good Life, If You Don't Weaken), Tominea  (Killing and Dying: Stories) ili Clowesa (Ghost World). Osim toga, Ware pažljivo istražuje lokacije za svoja pripovedanja i pravi vrlo detaljne makete, a kasnije, na osnovu maketa, vrlo precizne crteže i preseke lokaliteta pod raznim uglovima posmatranja.

   Toliko što se tiče jednostavnosti crtačkog pristupa. Medjutim, izčitavanje stripa vrlo brzo postaje mnogo složenije. Prizori na strani se čitaju sa leva na desno, ali su grupisani u okviru manjih celina, koje se opet čitaju sa leva na desno. Nekada postoje strelice koje pojašnjavaju pravac čitanja, kada je odstupljeno od osnovnog pravila. Nekada se pojavljuju dijagrami vremenskih tokova, pa čak i više unakrsnih vremenskih tokova, koji zahtevaju pažljivo proučavanje da bi se razumeli. Ponekad je razmak između grupisanih prizora veći od uobičajenog što ukazuje da uspostavljena pravila o redosledu čitanja više ne važe. Skokovi u različita vremena, lokacije, uspomene, maštu ili misli karaktera su dati bez ikakvih najava ili crtačkih pomagala, tako da praćenje zahteva razvijenu vizuelnu sposobnost i napor. Neophodno je da se svaka strana prvo vizuelno odmeri kao celina, da bi se našao tačan način praćenja naracije.

   Najveći problem kod praćenja ove stilizacije su neki veoma sitni prizori. Neki od njih su zaista minijaturni, pa su čak i neki od tekstova jedva čitljivi. Verovatno ćete morati kod Rasty-ja da pribegnete bar jakim naočarima, ako ne i lupi, ako hoćete da sve vidite i razumete.

   Narativni pristup

   Ware često ističe da mu je uzor strip Peanuts, Charles-a Schulz-a, sa iskreno doživljenim i produbljenim dečijim karakterima, ali tu se ipak radi o bezazlenim, inteligentnim i veselim dosetkama, dok je Ware u Rasty-ju otišao pripovedački mnogo dalje.

   Na strani jednostavnosti je da možemo da kažemo da se radi o običnim likovima, u jednom gradu na srednjem Američkom zapadu, bez previše dramskih zaokreta, mada je svaki život drama po sebi. Sve na dalje u ovom pripovedanju postaje složeno.

   Knjiga se pre svega sastoji od nekoliko celina.

   U prvom delu, od oko pedesetak strana, dat je odlazak u školu dečaka Rasty-ja, koji pratimo u krupnijim prizorima na ¾ svake strane, ali takodje pratimo paralelno i odlazak u školu dečaka ’Chalky’-a White-a, novog đaka u Rasty-jevom razredu, u sitnijim prizorima, u najdonjem kaišu, odnosno četvrini svake strane. Ovo je omaž novinskim stripovima, sa početka prošlog veka, kada su često na ovaj način davana po dva stripa na velikoj novinskoj strani.

   Dalje, u drugom delu na oko opet pedesetak strana, tokom snežnog prepodneva, sledimo, ovoga puta jednostavnom linearnom naracijom preko cele strane, događaje u školi, gde upoznajemo i sve ostale likove.

   U trećem delu, na oko sedamdesetak strana, dat je život ‘Woody-ja’ Brown-a, Rusty-jevog oca, čoveka usamljenog, nesrećnog, nesposobnog za komunikaciju i neostvarenog pisca naučne fantastike. Ovde je linearna naracija totalno razbijena stalnim skokovima u vremenu pa čak i u samu Brown-ovu SF priču.

   U četvrtom delu, na oko 80 strana, dat je municiozno, ali i sažeto, život Jordan-a Lint-a, jednog od đaka u Rasty-jevoj školi, od zametka u majčinom stomaku do odlaska u oblivion smrti. To je čovek koji nije prežalio smrt majke, a porodični novac ga je učinio obesnim đakom, a zatim neodgovornim porodičnim i poslovnim čovekom i koji završava ostavljen od svih. Ovde postoji linearna narcija koja se meša sa Jordan-ovim sećanjima i osećanjima, pa čak i zadivljujućim prikazima njegovih najranijih stanja kao embriona i kasnije bebe.


Psihološko stanje usamljenosti dato vizuelnim jezikom (Jimmy Corrigan)

   Konačno, u zadnjem delu knjige, na oko 90 strana, pratimo život Joanna-e Cole, nastavnice crnkinje u Rasty-jevoj školi, koja je provela život povučeno, potišteno, suspregnuta strogom majkom i religijom, ali sa jednim malim dramskim obrtom koji ovaj deo knjige najviše približava klasičnom grafičkom romanu.

   Dakle, ova knjiga nije grafički roman čvrste narativne strukture, već je više obzervacija o nekim karakterima u Omahi. Sam Rasty Brown nije naročito dominantan lik u knjizi, ali je precizno dat kao dečak kakvog u Americi zovu ‘nerd’, što označava osobu koja je stidljiva, introvertna, nepopularna, čak možda pomalo i autistična. On skuplja plastične lutke super-heroja koje vidi kao veoma važne u svom životu i tako postaje neuklopljen u ektrovertnu socijalnu zajednicu oko njega. Takva osoba nervira većinu u zajednici, ali donosi i nezanemarljive psihološke traume takvom pojedincu koji se povlači u socijalnu izolaciju i emotivnu teskobu.

   Ware je narativno beskrajno zainteresovan upravo oko malih sudbina, trauma i težnji ovakvih pojedinaca. Svojim jedinstvenim crtačkim rukopisom, Ware ulazi u iskrena razmišljanja o ljudima koji su činili ili sasvim moguće činili njegov život. Kompleksnim narativnim pristupom (skokovi izmeđi stvarnog i maštovitog, prošlosti, budućnosti i sadašnjosti, dijagrami sudbina) pokušava da razume i objasni ove likove i time približi njihova ljudska stanja i medjusobne odnose. Tu postoje humor i neki veseli detalji, lepo nacrtani pejzaži i objekti ljudskog delovanja, ali u celini preovlađuju osećanja tuge i depresivnosti. Oseća se da je čak i sam autor duboko potrešen zato što njegovi likovi u ovoj knjizi nisu u stanju da socijalno komuniciraju i izađu iz svojih manjih ili većih psiholoških problema, koji su za njih ipak nepremostive prepreke prema nekom srećnijem i skladnijem životu.

   Potrebno je posebno naglasiti da autor pokreće veliki niz inovacija da vizuelnim jezikom prikaže protok vremena, misli i osećanja i da tako premosti prostore, vremenske periode, maštanja i razmišljanja prema smislenoj naraciji o psihološkim stanjima svojih junaka. Inovacija ima toliko mnogo, neke su već i pomenute, da bi oduzelo puno vremena da se one prepričaju i analiziraju, ali obzirom da one dolaze nekako spontano, mi ih vrlo brzo razumemo i prihvatamo za nešto normalno u pripovedanju, mada se nikada sa njima nismo ranije sreli.

   Ipak, evo dva primera, radi boljeg razumevanja novih vizuelnih rešenja.

   Prvi primer, autor uspeva da rasporedom slika i nizom sličnih slika na kojima se u suštini ništa ne dešava, osim što, na primer, ptičica odleti sa grane (na datom primeru iz Jimmy-ja Corrigan-a čak ni ptičica nije odletela), čime se prikazuje spori protok vremena i time dočarava usamljenost i izolovanost junaka.

   Drugi primer, autor uspeva da sa nizom slika koje su kombinacija prikaza bebe kako je mi vidimo i prizora kako beba vidi stvarnost, da pojasni najranije uspomene i traume ljudskog bića (na primeru iz života Jordana-a Linta iz Rusty-ja Brown-a).

   Ima zaista mnogo primera ovakvih inovativnih, pa čak i genijalnih, pomaka u vizuelnom izražavanju, ali sve to takođe otežava i usporava naraciju, a pomenuli smo i izuzetno sitne sličice, mada biste ostali uskraćeni za nove genijalnosti ako ih ne pročitate.

   Kakav je onda konačni utisak posle čitanja ove knjige? Preovladava utisak nekakvog potištenog i teskobnog ljudskog stanja u Omahi, mada ne možemo na kraju knjige da se prisetimo svih detalje iz bogate i prebogate narativne strukture. Ostaje utisak da je u pitanju složena knjiga koja nam je donela emotivno i psihološki nešto što nijedna knjiga pre nje nije uradila, osim nekih knjiga samoga Ware. Može se pretpostaviti da će i druga najavljena knjiga ostati na istim pripovedačkim postulatima ili će možda autor naći načina da nam pošalje još neke druge poruke o životima u srednjoj Americi.

   Mesto autora na stripskoj sceni

   Chris Ware ima specifično i istaknuto mesto u savremenom stripskom mediju. On je okrenut nekim temama koje nisu ranije detaljnije obrađivane (socijalna neuklopljenost, emotivna teskoba, duboka traumatizacija od ranog detinjstva) sa crtačkom stilizacijom koja pleni svojom jasnoćom na prvi pogled, mada je za potpuno razumevanje crteža potrebna razvijeno vizuelno razumevanje.

   Tako je Ware je stvorio osobeni dualizam jednostavnog i složenog u vizuelizaciji i pripovedanju, pa je time inspirisao mnoge druge autore (spomenimo samo Seth-a, Tomine-a i Thompson-a, izuzetno uspešne u sopstvenom stvaralaštvu) i pomerio granice stripova u pogledu likovnosti i narativnosti.

   U njegovom stvaranju osim dualizma ima i dijalektike jer je kod njega sve podložno kretanju i stalnim promenama, ali ostaju neizbrisive posledice u ljudima. To sve čini njega kao autora jednom kontemplativnom osobom, opčinjenu dubinama i tajnama ljudske psihe, ali i vrlo krtičnom prema sebi samome. On bi želeo da bude jednostavniji i manje depresivan u svojim knjigama i kaže: „Zavidim autorima koji ne pate od sumnje u sopstveno stvaralaštvo“. Dakle, on se pita koliko negov rad ima smisla i koliko dobrog donosi ljudima, ali progovara u delima na način na koji jedino može.


Neobičan papirni omot knjige koji se može razviti i čitati sa raznih strana (Jimmy Corrigan)
i Prednja tvrda korica sa naslovom u raznim stilizovanim fontovima (Rusty Brown)

   Ovakav autorski pristup i ostvarena stripografija neumitno otvaraju i neke kontraverze. One se javljaju jer imamo medijski proizvod koji je dualizam jednostavnog i kompleksnog, što ga čini ga vrlo interesantnim za kritičko praćenje i tumačenje, ali ne i za opušteno čitanje, čemu ipak teži većina stripske publike.

   U mnogobrojnim intervjuima Ware je ostavio i potvrde svoje misaonosti i intelekta. Na primer, njegov pogled na političku sutuaciju u Americi, sa Trump-om kao predsednikom: „Izbor Trump-a za predsednika nam je ukazao koliko je vrlina slaba u sukobu sa brutalnom snagom prevare i dominacije.“, The Guardian, 2019.  Ware je dao i neke izvanredne obzervacije o stripu kao mediju. Na primer: „Stripovi su magija jer vi nešto gledate i čitate a slike se kreću u vašoj glavi.“, The Guardian, 2013. Takođe: „Mi imamo izuzetnu moć kao ljudska bića da vidimo sa zatvorenim očima.“, ili: „Stripovi su jedinstveni vizuelni jezik gde možemo da dajemo istovremeno slike, uspomene i razmišljanja.“, The Guardian, 2019.

   U konačnom, radi se o stvaraocu koji je izuzetno hvaljen od kritike, ali ne i prihvaćen od najšire publike, koji je doneo neočekivane teme i potpuno originalna grafička rešenja i time pomerio granice medija, tako da ne možemo a da mu ne odamo priznanje za ono što je ostvario kao jedan od najvećih stripskih stvaralaca u ovom veku.

Živojin Tamburić
Beograd/London, decembar 2020.

[Tekst je izasao originalno na hrvatskom jeziku u magazinu Kvadrat broj 45, decembra 2021]
Objavljeno: 06.03.2022.
Strip: Noćni sud (205)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 06.03.2022.
Strip: Cane (451)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 06.03.2022.
Tematski strip konkurs...      Press: Tome Trajkov
  ...GIVE RECONCILIATION A CHANCE!.

Strip centar Makedonije-Veles u okviru programa REKOM (Mreža regionalnog pomirenja) realizuje projekat

All we are saying is "GIVE RECONCILIATION A CHANCE!"

Glavni cilj
- Razvijanje svesti o međusobnom pomirenju među stanovništvom više zemalja Balkana

Konkretni ciljevi
-Organizovanje kreativne kampanje na teme međusobnog pomirenja i razumevanja, korišćenjem kreativnog alata STRIP
- Mobilizacija mladih generacija iz različitih sredina za kreativno razmišljanje o uzrocima i posledicama navedenih problema

U okviru ovog projekta organizuje se međunarodni tematski strip konkurs

PROPOZICIJE

-Pravo učešća imaju svi učenici iz: Republike Severne Makedonije, Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine
a) Tema konkursa je: mirenje, Tačnije, ovo uključuje: perspektivu žrtve i pravda, regionalno pomirenje, poštovanje žrtava bez obzira na etničku pripadnost, očuvanje sećanja na žrtve, podsticanje mladih da uče, pamte i kritički razmišljaju o prošlosti, sudskih činjenica i za jačanje glasa žrtava, prihvatanje i otkrivanje činjenica o ratu i zločinima u lokalnoj zajednici, sećanje na žrtve i regionalno pomirenje...

-Dužina stripa treba da bude do 2 table i najmanje 5 slika u A4 formatu (min. 300 dpi ako se šalje elektronskim putem).

-Tema stripa je iz oblasti pomirenja,
Svaki autor (crtač, tuš, boja) može učestvovati samo sa jednim stripom; Postoji izuzetak za scenariste gde je jednoj osobi dozvoljeno da napiše scenario za više stripova.
Na jednom stripu može raditi više autora (da napiše ko ga je napravio: scenario, olovka, tuš...)

-Zajedno sa stripom poslati i ličnu biografiju (ime i prezime sa slikom, datum rođenja, adresa, mejl kao i godina kada je strip nacrtan.Takođe na svim stripovima treba navesti i autore kao naziv stripa Primljeni stripovi, bez ovih podataka, neće se uzeti u obzir za nagradu.

Stripovi mogu biti na službenim jezicima zemalja, kao i na engleskom.

Pristigle stripove će pregledati posebna međunarodna komisija koja će izvršiti selekciju i predložiti nagrade: Planirano je da se dodele sledeće nagrade: 1., 2. i 3. mesto za najbolji strip uopšte, (posebno za osnovnu i višu kategorija škola) nagrada za najbolji crtež, nagrada za najbolji scenario – poruka, nagrada za najmasovniju školu.

Svi pobednici će dobiti diplome, kao i komplet publikacija SCM-Veles. Svi učesnici će dobiti sertifikate o učešću.

Stripove će ocjenjivati međunarodni strip žiri

Rok za slanje stripova je 30.04.2022.

Stripovi će biti poslati na e-mail: stripkonkurs@gmail.com ili na
Tome Trajkov, ulica Bogdana Karakostev 11, 1400 Veles

Za više informacija pozvati na tel.Viber 0038978867327 u periodu od 10-12 do 16-19h kao i na gore navedeni mejl

OČEKUJEMO VAS

Objavljeno: 04.03.2022.
Promotivna izložba strip izdanja...      Press: SKCBGD
  ...izdavačka kuća „300 čuda Comics”.

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD –
SREĆNA GALERIJA

4 – 14.  MART 2022.
CIKLUS IZLOŽBI:STRIP I ILUSTRACIJA

PROMOCIJA NAJNOVIJIH STRIP IZDANJA IZDAVAČKE KUĆE
300 ČUDA COMICS, BEOGRAD

300 ČUDA COMICS: Mike Mignola, HELLBOY
promotivna izložba strip izdanja
Autor postavke: Ognjen Vučković

Izdavačka kuća „300 čuda Comics” iz Beograda, osnovana 2020. godine, specijalizovana je za objavlјivanje najaktuelnijih izdanja iz celoga sveta. Vizija ove izdavačke kuće je da bude pionir u izdavanju najbolјih ostvarenja iz sveta „devete umetnosti“, težeći da predstavi lјubitelјima stripa u Srbiji i regionu najbolјe scenariste, crtače, kao i njihove junake. Sarađujući sa najbolјim izdavačkim kućama iz sveta, 300 čuda je uspela da u dosadašnjem radu objavi brojna sjajna izdanja, pri čemu se u narednom periodu očekuju novi naslovi i novi junaci u čijim avanturama će moći da uživa domaća čitalačka publika.

Majk Minjola (Mike Mignola) jedan je od najpoznatijih autora u svetu stripa. Legendarni tvorac Hellboy-a je započeo svoju karijeru još daleke 1980. godine i u međuvremenu je radio za veliki broj izdavačkih kuća, ali svakako među najznačajnijim, su njegovi radovi za DC Comics na kreiranju jednog od mnogobrojnih prikaza Batman-a.

Ipak, najznačajniji je njegov rad na stvaranju lika Hellboy, kao i celog univerzuma u kojem se pojavlјuje veliki broj likova koji su u međuvremenu dobili svoje serijale u takozvanom Hellboy Universe-u.

Hellboy je istražitelј paranormalnog, sa gigantskom neuništivom desnom rukom. Novorođenče Hellboy su prizvali na Zemlјu vaskrsli Grigorij Raspućin i grupa nacističkih mistika u decembru 1944. godine. Ceremoniju prizivanja prekinule su savezničke trupe, a Hellboy-a je pronašao i usvojio britanski parapsiholog Trevor Brutenholm. Brutenholm je odgajao Hellboy-a da bude sila dobra, ali njegova stalna borba protiv njegove demonske prirode postala je karakteristika serije. Nјegove avanture su se prvenstveno odvijale u kontekstu njegovog zaposlenja kao agenta Biroa za istraživanje i odbranu paranormalnih pojava (B.P.R.D.), grupe koju je osnovao Brutenholm da istražuje i bori se protiv natprirodnog.

Kako je strip napredovao, otkrivali su se detalјi njegove prošlosti: rođen je u paklu od lјudske majke, njegovo pravo ime je Anung Un Rama, i njegova je sudbina da služi kao preteča apokalipse. Inače je trenutno i legitimni kralј Engleske.

Izdavačka kuća „300 čuda Comics“, do sada je objavila sledeće naslove: Hellboy, omnibus, prvi tom: „Seme uništenja“; Hellboy, omnibus, drugi tom: „Čudna mesta“; Hellboy, omnibus, treći tom: „Razuzdani lov“; Hellboy, kratke priče, prvi tom; Hellboy, kratke priče, drugi tom; B.P.R.D, „Najezda žaba“, prvi tom; B.P.R.D, „Najezda žaba“, drugi tom i B.P.R.D, „Najezda žaba“, treći tom.

Nakon ovih izdanja, planira se objavlјivanje i ostalih izdanja iz Hellboy univerzuma, uklјučujući i izdanja o junacima Lobster Johnson-u i Witchfinder-u.

Shodno propisima, izložba neće imati svečanu ceremoniju otvaranja, a biće otvorena za posetioce od 4. marta od 11.00 časova.

Objavljeno: 03.03.2022.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.