...Časovnik sudnjeg dana i Klon!

SJAJNA VEST ZA SVE LJUBITELJE STRIPA!

Pokrenuli smo novu ediciju – DC Gold HOT, u okviru koje vam predstavljamo najnovije odabrane priče iz DC multiverzuma! U toj ediciji, na srpskom tržištu će se objavljivati stripovi koji su sad aktuelni u SAD, kao i oni što nisu stariji od tri godine. Tako omogućavamo svim stripofilima da prate DC produkciju kontinuirano sa čitaocima u Americi. Prvo izdanje – „Časovnik sudnjeg dana“ – stiže u naše knjižare samo mesec i po dana nakon američkog izdanja, i to baš ove nedelje, na Letećem startu od 28. novembra! Do kraja godine možete očekivati još dva „VRELA“ izdanja u novoj ediciji: „Mračne noći: Metal“ i „Betmen koji se Smeje“. Pozivamo vas da zajedno pratimo najnovija i najtraženija izdanja DC produkcije i da među prvima u svetu nabavite svoje primerke!

PRVO IZDANJE U NOVOJ EDICIJI DC GOLD HOT!
Svet NADZIRAČA sudara se sa DC univerzumom u ČASOVNIKU SUDNJEG DANA!
„ČASOVNIK SUDNJEG DANA“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.340 dinara!

NIŠTA ZAPRAVO NEMA KRAJ...
Sedam godina nakon zbivanja opisanih u NADZIRAČIMA, Adrijan Vejt je razotkriven kao ubica miliona. On je sad begunac, ali smislio je nov plan kako da se iskupi u očima celog sveta. Prvi korak? Pronaći će Dr Menhetna. S novim Roršahom i novim likovima, Pantomimičarem i Marionetom, on sledi Menhetnov trag sve do DC univerzuma, koji se nalazi na ivici propasti jer međunarodne tenzije pomeraju tzv. Časovnik sudnjeg dana sve bliže ponoći. Ali da li je za sve to kriv Dr Menhetn?
„Časovnik sudnjeg dana“ iz početka piše prošlost, sadašnjost i budućnost DC komiksa.

Epizode 1–6.• PRELISTAJTE OVO IZDANJE: issuu.com/carobnaknjiga2/docs/casovnik_sudnjeg_dana_1_low

„ČASOVNIK SUDNJEG DANA“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.340 dinara, od četvrtka, 28. novembra, do ponedeljka, 2. decembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.500 dinara, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara.

NOVO IZDANJE U RIZNICI BONELLI GRANDE!
„KLON“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 940 dinara!

Rim, bliska budućnost. U hladnom, tehnokratskom svetu, život programera ume da bude dosadan i težak... posebno ako patite od šizofrenije. Samotna i melanholična svakodnevica Roka Bazilea, međutim, doživeće nagli zaokret ka avanturi. Kad bude svedočio krvavom ubistvu, zateći će se u središtu globalne zavere, mračnog i nastranog zapleta u kojem budućnost miliona visi o koncu.

„Klon“ je Bonelijeva priča u boji koja bi se mogla opisati kao naučnofantastična. Međutim, to nije naučna fantastika ispunjena svemirskim brodovima, sukobljenim galaktičkim carstvima, vanzemaljskim vrstama koje prete univerzumu, svesnim mašinama i robotima. Umesto toga, njen autor Korado Mastantuono – koji uživa status popularnog ilustratora za Dizni, a sarađuje i sa izdavačkim kućama Boneli („Nik Rajder“, „Teks Viler“, „Dilan Dog“) i Hjumanoids – nudi nam psihološko-politički triler u kome je stalno prisustvo biotehnologije i kompjuterskih nauka pomešano s dimenzijama mentalne patologije.

PRELISTAJTE OVO IZDANJE: issuu.com/carobnaknjiga2/docs/klon

„KLON“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 940 dinara, od četvrtka, 28. novembra, do ponedeljka, 2. decembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.050 dinara, a u ostalim knjižarama 1.399 dinara.

  ...STRIPBURGER NA KNJIŽNEM SEJMU.

STRIPBURGER NA KNJIŽNEM SEJMU
35. Slovenski knjižni sejem, Cankarjev dom, Ljubljana
26. november–1. december 2019

Od jutri pa vse do nedelje bo v Cankarjevem domu potekal 35. Slovenski knjižni sejem, na katerem bo seveda prisoten tudi Stripburger. Našo mini stojnico z maksi ponudbo odličnega stripovskega čtiva po nadvse prijaznih cenah boste tudi tokrat našli v sklopu Bazarja malih založnikov v najglobljem podzemlju Cankarjevega doma, to je v 2. preddverju.
Pozor, za razliko od prejšnjih let se tokrat nahajamo na drugi strani 2. preddverja, to je v neposredni bližini Kulinartfesta. Zatorej, kar na nosom!

STRIPOVSKE POSLASTICE

Na naši stojnici boste našli tako najnovejše izdaje kot zimzelene hite, ki smo jih letos ponatisnili, saj ne smejo umanjkati na nobeni domači stripovski polici!
IZPOSTAVLJAMO:
Martin Ramoveš: Rob: zbadljivi poet v stripu in glasbi, 15 €
Udarna domača stripovska novost - spoznajte življenje in delo spregledanega satiričnega pesnika, pisatelja in zbadljivega šaljivca Ivana Roba (1908–1943) - v stripu in glasbi!
Blaž Vurnik & Zoran Smiljanić: Ivan Cankar: Podobe iz življenja, 15 €
Poglobljena in poučna, a tudi nebrzdana in zabavna stripovska biografija velikana slovenske moderne, na lanskem knjižnem sejmu ovenčana z nagrado Knjiga leta 2018!
Marijan Pušavec & Jakob Klemenčič: Alma M. Karlin, svetovljanka iz province, 15 €
Stripovski poklon življenju in delu pisateljice, svetovne popotnice, poliglotke in znamenite Celjanke! Mimogrede, na samotno in pogumno pot okoli sveta se je odpravila pred točno stotimi leti.
David Krančan: Pijani zajec, 10 €
Rezijanska pripovedka, o tem, kako zajec preživel božič, v mojstrski stripovski preobleki!
Marjan Manček: Hribci kremeniti, 15 €
Druga, dopolnjena izdaja Mančkovih zimzelenih stripov o zgodah in nezgodah prazgodovinske družine, ki prinaša tudi 8 dodatnih zgodb, ob katerih se boste zabavali tako najmlajši kot tudi starejši bralci!
Tomaž Lavrič: Rdeči alarm, 14 €
Lavričev hommage ljubljanski pankovski sceni & mojstrovina o odraščanju, uporništvu in nostalgiji - že tretji ponatis!

Seveda pa se bo naša stojnica šibila tudi pod težo drugih, nič manj odličnih izdaj iz našega programa.

POZOR, SEJEMSKE AKCIJE!
Ob nakupu nad 20 € - brezplačen strip iz zabojčka po 5 €!
Ob nakupu nad 30 € - brezplačen strip iz zabojčka po 7 €!
Privoščite si strip!

STRIPBURGERJEVI NAROČNIŠKI PAKETI

Ne dovolite, da vam zmanjka stripovskega čtiva tekom leta! Naročite se na Stripburger in bodite vedno na tekočem s stripovskimi novostmi.
STRIPBURGER 2019 -  9 publikacij za 35 €
Stripburger #73 in #74, Mark Štemberger: Popotnikov pobeg, Matevž Bervar: Knjiga od hudiča, Marko Kociper: Jazbec in tretji svet. Ogenj v očeh, , Martin Ramoveš: Rob - zbadljivi poet v stripu in glasbi, Olivier Schrauwen: Fant moj, Andrej Štular: Medved, Saša Kerkoš: Skrivalnice / Hiding
STRIPBURGER DELUXE 2020 - 8 publikacij za 35 €
2 redni številki revije (Stripburger #75 in #76) + 6 svežih knjižnih izdaj iz programa Stripburgerja
DVOJNI STRIPBURGER 2020 -  2 revijalni izdaji za 8 €
Stripburger #75 in #76 +  potiskana Stripburgerjeva malha iz nove serije
PAZI TO! Novi naročniki prejmejo tudi darilo  - knjižno izdajo iz zbirke Ambasada Strip ali dve številki revije po lastni izbiri!

To je to.

STRIPBURGER V ŽIVO!
IVAN ROB (1908–1943): ODKRIVANJE POZABLJENEGA LITERATA
pogovor v sklopu Debatne kavarne na 35. Slovenskem knjižnem sejmu
nedelja, 1. december, ob 16.00, Cankarjev dom, Ljubljana

Poznate Ivana Roba? Kaj pa njegove šaljive predelave Jurčiča, Prešerna in drugih literatov, v katerih je s kritično ostjo in humorjem dregal v probleme svojega časa? Vas zanima več o njegovih delih in o tem, zakaj je njegovo življenje zanimivo za stripovsko upodobitev in kako njegova poezija odmeva v glasbi?
Potem ne zamudite pogovora, ki ga pripravljamo v nedeljo, 1. decembra, ob 16. uri v sklopu Debatne kavarne. Skupaj z zanimivimi gosti bomo odkrivali tega pozabljenega satirika in literata, ki je letos postal tudi stripovski junak!

GOSTI: literarna zgodovinarka dr. Vita Žerjal Pavlin, pisateljeva sorodnika Ivan in Lavra Rob, stripar in glasbenik Martin Ramoveš. Pogovor bo moderirala Ana Bogataj, članica uredništva revije Stripburger.

Prijazno vabljeni!

---

SLOVENSKI STRIP NA TUJEM

Vesela vest: medtem ko je pri nas Rdeči alarm, kultni strip Tomaža Lavriča, dočakal  že tretji (!) ponatis, je še domala svež francoski prevod, ki je septembra izšel pri Éditions çà et là, nominiran za nagrado Prix du patrimoine na najprestižnejšem stripovskem festivalu v Angoulêmu! Oi! Oi! Oi!

---

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram!

  ...od Zagreba do Beograda i natrag,
  dokumentarna izložba !

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD –
SREĆNA GALERIJA

28. NOVEMBAR – 09. DECEMBAR 2019.

CIKLUS IZLOŽBI: STRIP I ILUSTRACIJA
NEDELЈKO DRAGIĆ (HR): OD ZAGREBA DO BEOGRADA
I NATRAG, DOKUMENTARNA IZLOŽBA

Autor izložbe:
Veljko KRULČIĆ, Zagreb, Hrvatska

Grafičko oblikovanje eksponata:
Hrvoje BRONIĆ, Zagreb, Hrvatska

Ova dokumentarna izložba stripa, ilustracija, filmskog materijala i karikatura Nedeljka Dragića je izvod iz godišnjeg programa Srećne galerije sa poslednjeg po redu održanog, 17. međunarodnog salona stripa SKC Beograd 2019. godine. Izložba donosi reminiscentni pregled opusa ovog izuzetnog umetnika i vredi je još jednom pogledati.

„Nedeljko Dragić rođen je 1936. u Paklenici kraj Novske. Godinu dana kasnije, njegova porodica se seli u Slavonski Brod. Odatle će Nedeljko, 1955. otići na studije prava u Zagreb.

U gimnazijskoj klupi nastala je njegova prva objavljena karikatura u Kerempuhu, ali i prvi strip Miša Sos u Holivudu koji je izašao u sarajevskom humorističkom listu Čičak 1954/55 (...) Jedan je od najvećih živih autora iz zlatnog doba Zagrebačke škole crtanog filma... Istovremeno, reč je o genijalnom strip umetniku (Tupko, Brbljanje o geometriji), autoru Zagija - maskote Univerzijade u Zagrebu 1987, autoru Leksikona za nepismene, jednom od autora likovnog oblikovanja motiva sarajevske Olimpijade 1984, briljantnom karikaturisti i ilustratoru, sjajnom grafičkom dizajneru.

Od svog prvog neposrednog kreativnog dodira sa crtanim filmom, u proleće 1956. godine kada se kao fazer priključio ekipi Dušana Vukotića koja je radila Nestašnog robota, preko svog prvog autorskog filma (scenarista, crtač, reditelj) Elegija iz 1965. pa zaključno sa 1989, kada će premijeru imati Slike iz sjećanja, ispod Dragićeve ruke i u njegovoj mašti nastaće jedan od najbriljantnijih i najoriginalnijih opusa umetnosti animacije druge polovine 20. veka.

Krotitelj divljih konja, Možda Diogen, Idu dani, Tup-tup, Dnevnik, Dan kad sam prestao pušiti, njegovi su najpoznatiji filmovi. U kategoriji za najbolji kratkometražni animirani film, Tup-tup je bio 1972. nominovan za Oskara, a sledeće godine Dragić je postao član Američke filmske akademije.

Za svoje autorske crtaće dobio je niz nagrada na najvažnijim festivalima animacije: Oberhauzen, London, Beograd, Zagreb, Čikago, San Francisko...

U italijanskom gradu Luka 1995. godine dobija nagradu za životno delo - za doprinos animiranom filmu, stripu i karikaturi.

U Hrvatskoj je 2002. godine dobio nagradu za životni doprinos filmskoj umetnosti Krešo Golik; na Motovunskom festivalu 2009. godine nagradu Pedeset godina; 2013. godine nagradu Andrija Maurović za životno delo na području hrvatskog stripa i najvažniju nacionalnu nagradu Vladimir Nazor. Iste godine dobija i Trepetalo iz Trogira - regionalnu nagradu za medije Ranko Munitić.

Od 1991. godine Nedeljko Dragić živi u Minhenu.“

Veljko Krulčić, izvod iz teksta

  ...v Cankarjevem domu!

Spoštovani!
Strip.art.nico Buch lahko od torka do nedelje obiščete tudi na Knjižnem sejmu v Cankarjevem domu. Še vedno nas boste našli v 2. preddverju (2. kleti) na Bazarju malih založnikov, vendar na drugi strani kot doslej, pri Kulinarfestu.

  ...Darko Kreč!

U petak, 22. studenog 2019. u 17 sati, predavaonica 8, ALU Sveučilišta u Zagrebu, Jabukovac 10.

Darko Kreč (1958.) profesionalno se bavi stripom, animiranim filmom i ilustracijom od 1984. godine. Karijeru je započeo u Zagreb-filmu u kojem je ostvario niz autorskih filmova i u kojem je surađivao s najvećim imenima hrvatske animacije. Predaje klasičnu animaciju na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu i Banja Luci. Ilustrirao je brojne knjige i časopise. Stripove objavljuje od 1997. godine radeći na serijalima namijenjenima djeci od kojih su najdugovječniji Boduljko i Žbunika, Kvark i Kruno, Kiki, Karlek, Kloksići i Mačak Pipo.

Predavanje je organizirano kao dio programa i aktivnosti vezanih uz izborni predmet Strip; ovim putem nastavljamo graditi mostove između generacija, povezujući studente koji tek započinju svoju avanturu u stripu s iskustvima profesionalnih autora koji su svojim radom stvorili bogatu tradiciju domaćeg strip-stvaralaštva.

Gostovanje je otvoreno za sve zainteresirane. Radujemo se vašem dolasku.

 

  ...ili ima li izlaza iz sveta haosa i bede? –
  „Džeremaja, deveti tom“ Hermana Ipena;
  izdavač Čarobna knjiga, 2019.

Istrajno nastavljajući objavljivanje strip serijala „Džeremaja“ scenariste i crtača Hermana Ipena (1938) - u tvrdom povezu, punom koloru i vrhunskoj štampi - agilna „Čarobna knjiga“ upravo je stripoljubcima ponudila deveti tom koji, kao i prethodni, sadrži tri epizode: epizodu 25 - „A ako jednog dana zemlja...“ (originalno objavljena 2004), 26 - „Luka u senci“ (2005) i 27 - „Elzi i ulica“ (2007). Nakon gotovo tri decenije od započinjanja serijala (prva epizoda se pojavila 1979) Herman, koji je kompletni autor „Džeremaje“, i dalje prati avanture dvojca Džeremaja i Kurdi koji krstari širom Amerike razorene međurasnim sukobom koji je uništio centralnu državu i otvorio veliku arenu opstanka ili propasti. Civilizacija ustupa mesto nasilju, pljačkama i ubistvima mada manje zajednice uspevaju da se organizuju i uspostave institucije koje obične ljude brane od kriminalaca odnosno osiguravaju, kako se to političko korektno formuliše, zadovoljavanje osnovnih životnih potreba - naravno za određenu (visoku) cenu uz sve „prateće“ karakteristike (korupciju i zloupotrebu vlasti). Isprva svet liči na novu verziju Divljeg zapada ali se situacija postepeno menja u korist obnove tehnologija i tržišne ekonomije. Sledeći taj trend Džer i Kurdi će promeniti „prevozna sredstva“ i jahanje konja i mazge zameniti jahanjem motora - što ume da ubrza putovanja ali i da ih poprilično oteža posebno kad ponestane „čorbe“ kojom „poje“ motore.

Upravo će nestašica benzina naterati dvojac da, u epizodi „A ako jednog dana zemlja...“, nađu angažman kao obezbeđenje transportu čiji učesnici ne ulivaju poverenje jer očigledno kriju bizarne tajne. Usto ni predeo kroz koji voze nije ni malo pitom a, konačno, Džera i Kurdija prati i osvete željan nevaljalac koja nisu eliminisali par epizoda ranije. Tenzije između putnika dovešće do otvorenog obračuna među golim stenama pod okriljem magle...

Pejzaž umnogome određuje ton i sledeće epizode „Luka u senci“: osim par početnih prizora na osunčanoj morskoj obali i poslednje table na kojoj Džer i Kurdi odlaze, čitava se priče odvija u lici prekrivenoj oblacima i maglom što je savršena pozadina za mračna dešavanja u rigidnoj zajednici verskih fanatika koju će uništiti upravo oni koji treba da je preuzmu i dalje razvijaju - dakle deca pokornih vernika. Kako će izgledati to novo društvo posle međugeneracijskog rata (u kome mnogi stradaju) znatiželjni čitaoci neće saznati jer naši junaci odlaze dalje; u stvari se vraćaju u gradić Longton gde živi Džeremajina tetka Marta (koja se povremeno pojavljuje još od prve epizode) i kojoj Džer ima nameru da poveri na čuvanje Milovu, mladu devojku-otpadnicu iz verske zajednice. Plan, ipak, nije ostvariv jer je tetka Marta postala džangrizava, večito nezadovoljna starica. Situaciju komplikuje pojava Elze, ambiciozne devojke koja je, pošto su je izbacili iz lokalne bande, spremna da zarad svojih planova o bekstvu opljačka lokalnog političara, zavede Kurdija i „obrlati“ Milovu.

„Džeremaja“ se od svojih početaka izdvojio iz tekuća strip produkcije nekolikim specifičnostima: pomešao je naučnu fantastiku i vestern, dozvolio je junacima da odrastaju, sazrevaju i stare, nije insistirao na redovnim pobedama glavnih junaka; uz sve rečeno ide i izuzetan crtež i fantastičan osećaj za montažu tabli. Od 19. epizode Herman je novotarijama dopunio način crtanja (pored uobičajenih crteža koji se naknadno kolorišu, pojedine epizode su rađene kao akvareli, svaki kvadrat je mali akvarel sa minimumom crtačkih linija) te promenio paletu boja (intenzivan kolor za koji je bio zaslužan Frejmond i kojim dominiraju čiste boje sada je zamenjen tamnijim i upadljivo „izbledelim“ tonovima) što sveukupno stvara utisak „teže“ atmosfere. No, čini se da ove promene nisu kozmetičke odnosno „egzercirne“ (kao dokaz Hermanovih likovnih veština). Naime, pažljivi pratilac serijala lako će zapaziti da se Džer i Kurdi neretko nalaze u situacijama koje liče na neke iz njihove prošlosti (bizarne grupe, verske sekte, zajednice u kojima su vlast i kriminal spojeni). Ali, u ovom „drugom krugu“ poznatih tema junaci su stariji i ozbiljniji pa je i sagledavanje ljudskih interakcija dublje i sadržajnije. Otuda i izostanak katarzičnih, „lakih“ razrešenja problema odnosno, čak, izostanak „konačnih odgovora“ što sugeriše da iz sveta haosa i bede nema izlaza.

Rečju, Hermanov „Džeremaja“ je strip koji se ne „troši“ u ispraznom recikliranju ranijih epizoda već, naprotiv, produbljuje vizure i ustrajno pomera kvalitativne granice samog serijala ali i celokupnog korpusa naučnofantastičnog stripa.

(„Dnevnik“, 2019)

  ...Nastavak avantura čuvenog komesara!

„KOMESAR RIČARDI 6“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 940 dinara

Knjiga koja je pred vama donosi četiri priče o komesaru Ričardiju, uz tekstove u kojima se njegov tvorac priseća rada na svakoj priči.

To su priče:
ŽIVI I MRTVI – Luiđi Alfredo Ričardi istražuje veliki požar sledeći glasove mrtvih;
KAD TI JE SUĐENO – mlada Enrika na plaži sluša ispovest ribareve udovice;
POSLEDNJI KORAK U TANGU – laž i preljuba zapečatiće sudbinu tenora Arnalda Vecija i njegove supruge Livije;
MAMICA – u jednoj zatvorenoj kući počinjen je krvav zločin.

Sve priče u ovoj knjizi izlaze u crno-belom, kao što su i originalno objavljene u Il Commissario Ricciardi Magazine 2019.
Format: 14,5x20,5 • Br. str.: 168 • PORUČITE ODMAH

„KOMESAR RIČARDI 6“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, u striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 940 dinara, od srede, 20. novembra, do subote, 23. novembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.050 dinara, a u ostalim knjižarama 1.399 dinara.

  ...prema stripu.

   U redu, vreme je za rezime našeg odlaska u Leskovac, Srbija gde smo Tasos Zafeririadis, Efi Theodoropolou, Alexandros Tsakanos, Anestis Mavromantis-Prasidas, Thanasis Karampalios, Eirini Karampalios, Periklis Koulifetis, Sofia Spirlidau i ja posetili 21. BALKANSKU SMOTRU MLADIH STRIP AUTORA. Ovaj strip festival je nešto poput urbane legende među ljubiteljima stripa iz Soluna i kada sam konačno prisustvovao, shvatio sam i zašto. Prelepi grad sa ljubaznim ljudima i festival organizovan od strane strip autora za strip autore, ne zaboravljujući pritom posvećene čitaoce. Da, bez figurica i bez kospleja u Leskovcu - samo osećaj da smo svi na istoj strani, kao i da su naši trbusi puni pljeskavica.

   Izložen u gradskom kulturnom centru je odabir nekih od najneverovatnijih svetskih umetnika koje sam ikada video, a Boga sam ih se nagledao. Umetnost za kojom biste zaplakali i stvari koje bi hteli da ukradete (ja sigurno). Voleo bih da mislim je grčka grupa ostavila neki utisak s obzirom na to da su neki od nas pobedili u kvizu o Franko-Belgijskoj strip sceni (MAMOY Comics su igrali ulogu tu - ili nase provedeno vreme sa Orestixom Ermeidisom svih tih godina).

   Uzgred, oni koji su se našli na tribini o grčkom stripu ne pokušavajući da izvrdaju istu (govorim vama, Efi i Anestis) posvedočili su jednom od najurnebesnihih trenutaka u istoriju predavanja o stripu. Neću da zalazim u detalje, ali ću reći da je bilo smešnije od anegdote vezane za Franka Milera na Atinskom Comic Con-u 2018. godine.

   Nameravao sam da razgovaram o Marku na kraju i to ću i učiniti. Marko Stojanović je neverovatan domaćin, neumoran, topao i otvoren, smešan/zanimljiv i ljubazan. Definitivno jedan od onih ljudi s kojim želite imati razgovor o stripovima i o još mnogo toga. Dobio sam album "Vekovnika" pre nego da sam se vratio za Solun. Likovna strana je zapanjujuća (ima dosta toga da se ukrade ovde), dok su reči van mojih sposobnosti da razumem - ali definitivno možete da pohvatate o čemu se radi i to je odlika pravog pripovedača.

   Sofia me pitala da napišem nešto lepo o festivalu u njeno ime. Sve što ću reći je da je iskoristila reč “istinito” da ga opiše i bila je u pravu! Mnogo hvala Marku i Milošu na društvu! Nadam se i planiram da nastavimo da se viđamo u budućnosti. Ostanite iskreni i nastavite da stvarate dobre stvari!

   Dimitros Kamenos
   Prevod: Nikola Momirović

  ...Strip – KAIŠ 2019.

   Dečji kultruni centar Beograd

   Raspisuje

   Međunarodni konkurs
   Strip – KAIŠ 2019

   Na konkursu mogu učestvovati pojedinci, škole, dečji likovni atelјei, dečji kulturni centri i slične dečje ustanove i asocijacije iz celog sveta
   - Pravo učešća imaju deca i mladi od 5 do 18 godina.
   - Izbor teme je slobodan
   - Tehnika rada je potpuno slobodana
   - Potrebno je ispuniti formu stripa - kaiša
   - Radovi ne smeju biti opremlјeni, niti uramlјeni
   - Format radova je slobodan
   - Individualni učesnici mogu da pošalјu do tri rada u različitim likovnim tehnikama, a ustanove i asocijacije do 30 radova različitih autora
   - Radovi moraju biti originalni i rađeni samostalno, nastali u 2018. ili 2019. godini.
   - Prispeli radovi se neće vraćati.
   - Rok za prispeće radova je do 9. decembra 2019. godine.
   Radove slati na adresu: Dečji kulturni centar Beograd, Takovska 8, 11 000 Beograd, Srbija

   Stručni žiri će odabrati radove za izlaganje i dodeliti nagrade u pojedinačnoj i grupnoj konkurenciji, u četiri starosne kategorije.
Žiri će dodeliti i veći broj pohvala.

   Biće dodelјena posebna priznanja likovnim pedagozima za inovativne metodičke pristupe  u negovanju i razvijanju dečjeg likovnog stvaralaštva, kao i u negovanju strip stvaralaštva.

   Potrebno je na poleđini svakog poslatog rada čitko popuniti i zalepiti formular koji možete preuzeti OVDE!

   Izložba i bogat prateći program biće realizovani u decembru 2019.

   Za sva pitanja i informacije:
   Lidija Seničar, urednik likovnih programa;
   Tel: 011/3237360  0601673345;
   E -mail: lidija.senicar@dkcb.rs

  ...Strip-arheologija.

   S ozbirom da se strip smatra mladom umetnosću i da je, u formi kakvu danas prihvatamo, tokom decenija nakon svog zvaničnog rođenja, bio prvenstveno vezan za štampu, ne deluje previše očekivano da se strip i arheologija mogu povezati. Izuzetak, naravno, čine razni proto-stripovi, sve do prvog strip-časopisa, škotskog Glasgow Looking Glass, pa i nakon njega, do pojave masovne produkcije početkom XX veka. O čemu se radi?

   Tretiranje stripa kako od mnogih autora, tako i od izdavača, čitalaca, izdavača, zakonodavaca, itd. kao jeftine i lake zabave za jednokratnu upotrebu uslovilo je i odnosnom prema ovom vidu kulturnog nasleđa. Strip je za mnoge bio tu samo da popuni prostor u novinama, da nasmeje i zabavi, po percepciji bliži, recimo, ukrštenim rečima i rubrikama tipa Jeste li već čuli da i Da li znate. U vreme sveprisutnosti štampanih medija tokom XX veka, i strip je bio prisutan svuda – u dnevnim novinama, u periodičnoj štampi, u štampi za decu i omladinu, u promotivnim, edukativnim i ko zna kakvim sve publikacijama. Mnogi autori su pisali scenarije, crtali table, tuširali ih i bojili, ne vodeći naročitog reda ni koliko, ni šta rade. I stripovi su se objavljivali, često nepotpisani, čas u dnevnom listu, čas u njegovom nedeljnom izdanju, sa različitim brojem kaiševa ili strana.

   A onda su se promenile najmanje dve stvari. Strip je sve manje ostajao vezan za dnevnu štampu i revijalna izdanja i sve više se vezivao za specijalizovana strip-izdanja, koja su, pak, dovela do pojave strip-kolekcionarstva. Uz to, pojedini stripovi, koji su u međuvremenu nastali, svojim umetničkim kvalitetom izmenili su percepciju stripa. O stripu je počelo da se ozbiljno piše i da se diskutuje. Nametnula su se imena autora koji su se svojim delima izdvajali i predstavljali predmet divljenja, ali i uzor drugim autorima. Postalo je bitno ko je autor određenog stripa, šta je, kad i gde objavio. I kolekcionari, i ljubitelji stripa, i oni koji su strip proučavali, poželeli su da prate razvoj određenog autora i njegovog dela.

   Kada je u pitanju Jugoslavija, još pred Drugi svetski rat javili su se kolekcioari stripova. Međutim, tek sedamdesetih godina prošlog veka o stripu je počelo da se ozbiljnije piše, često odmah o aktuelnom stripu, Novom kvadratu, Beogradskom krugu 2, tzv. „trećoj generaciji“. Pojavio se Pegaz, a Zdravko Zupan, Žika Bogdanović, Slavko Draginčić i drugi proučavali su istoriju domaćeg stripa, dok su neki otišli i korak dalje (Svetozar Tomić), pišući o stripu bez geografskih ograničenja. Listaju se prašnjavi predratni stripovi, sklapaju se biografije novootkrivenih autora, reizdaju se njihovi stripovi. Međutim, sav ovaj trud prvenstveno je zasnovan na entuzijazmu pojedinaca i institucionalno istraživanje i proučavanje stripa izostaje uglavnom izostaje.

   U međuvremenu dolazi do novog zlatnog doba domaćeg stripa ili, preciznije govoreći, strip-izdavaštva. Strip je prisutan svuda, od sveščica na kioscima, sa lošim papirom i još lošijom štampom, do stripa (i dalje) u dnevnim novinama, revijama, dečjim i omladinskim listovima, studentskoj, radničkoj i fabričkoj štampi, u štampi ne jezicima narodnosti... A zatim se javlja i strip u elektronskom obliku, pa naši autori počinju da objavljuju u inostranstvu, itd. I niko više ne zna ko je, šta i gde objavio.

   U novom milenijumu institucionalni odgovor nije se nimalo promenio i strip je i dalje prisutan samo na kulturnoj margini. Ali, upravo na toj margini doći će do još jedne nove pojave. Pojava interneta i umrežavanje ljubitelja stripa sa područja Jugoslavije (uključujući i one koji su je prethodnih decenija napustili) učiniće da strip doživi svoju renesansu. Nema sumnje da su internet i internetski forumi najviše doprineli da se brojni nekadašnji čitaoci „vrate“ stripu i da se „na mreži“ započne intenzivan stripski aktivizam. Sve one diskusije koje bi se trebale voditi u institucijama, s obzirom da su tamo izostale, pojavile su se na stripskim onlajn forumima. Ove aktivnosti išle su u dva smera. S jedne strane, oživljavanje interesa za strip dovelo je do pokretanja strip-izdavaštva i intenzivne komunikacije izdavača sa čitaocima (pa su upravo i pokretači strip-foruma postali i najveći izdavači stripa), a s druge stranem poraslo je interesovanje za stripove objavljene tokom prethodnih decenija. Ovo drugo nije isključivo uzrokovano kolekcionarstvom, već i olakšanim nabavljanjem strip-izdanja putem internet berzi i sve većim brojem striparnica i strip-festivala, kao i dostupnošću skeniranih strip-izdanja.

   Problem koji se pojavio kako pred ljubiteljima stripa, tako i pred malobrojnim istraživačima i istoričarima stripa su poteškoće sa identifikovanjem autora pojedinih stripova koje izdavači nisu potpisivali (a verovatno da ni sami to nisu znali), kao i utvrđivanjem u kojim izdanjima i kada su pojedini stripovi, strip-junaci ili stripovi određenih autora objavljeni. Neki od konkretnih problema koji se javljaju su sledeći:
1. Pojedini stripovi ili strip-magazini su veoma retki, skupi i do njih se teško dolazi. Neretko su u posedu samo malog broja kolekcionara;
2. Bibliotečki fondovi uglavnom ne sadrže strip-izdanja (sem, možda, onih nabavljenih tokom poslednjih nekoliko godina). Izuzetak su nacionalne biblioteke, ali je i tamo odnos prema stripu uglavnom maćehinski – ili pojedini stripovi nikad nisu ni završili u bibliotečkim fondovima (nekad i krivicom izdavača koji nisu dostavljali obavezne primerke), ili su, hm... „udaljeni“ iz tih fondova;
3. Pretraživanje stripskih izdanja i druge štampe u kojoj su objavljeni stripovi, čak i kad su dostupni, zahteva mnogo vremena;
4. Mnogi autori se ni sami ne sećaju (a neki ni ne mare) gde su, šta i kad objavljivali;
5. Najveći izdavači stripa pre 1991. godine uglavnom više ne postoje ili su njihove arhive uništene;
6. Mnogi stripovi su objavljeni nepotpisani ili potpisani pseudonimom;
7. Ne postoji definisana metodologija za ovaj vid istraživačkog rada.

   Međutim, ono što ipak olakšava ovaj arheološko-istraživački rad je činjenica da ljubitelji stripa u Jugoslaviji nisu usamljeni – i u drugim zemljama postoje brojni entuzijasti koji se sa istom strašću bave ovim vidom istraživačkog rada, sve brojnija skenirana izdanja čine inače retke i nedostupne stripove dostupnim. Samim tim, sve je više stripova-siročadi, koji su „vraćeni“ svojim roditeljima, tj. ponovo smo saznali ko su im autori. I sve je više stripskih izdanja za koje saznajemo ko je u njima, šta i kad objavio, što nam omogućava da utvrdimo i „stripografije“ pojedinih autora.

   Neko će, s pravom, pitati a zašto je to bitno? Šta će to ozbiljnim ljudima, da preturaju po starim časopisima i popisuju pojedine epizode, broje strane i godine objavljivanja? Razloga je nekoliko. Strip-arheologija daje nam odgovore na više pitanja koja su od značaja za kulturu i strip-umetnost:
1. Kroz „stripografije“ možemo da pratimo kako se u društvu menjala percepcija stripa;
2. Mogu se pratiti i trendovi u izdavaštvu, odnosno kako se izdavačka politika menjala u pogledu stripa i kako se sve to odrazilo na „produkciju“ stripa i njegov kvalitet;
3. Kakva je bila percepcija različitih stripskih žanrova, „škola“ i autora u određenim istorijskim periodima;
4. Identifikovanje preovlađujućih trendova u stripu i njihova promena;
5. Uticaj koji su pojedini stripovi i stripske „škole“ imali na domaće autore, ali i umetnost, pa i društvo  celini (npr. fenomen Alan Forda).

   Trenutno na području Jugoslavije postoji nekoliko pokušaja da se napravi „inventar“ stripova. Jedan od njih je i pokušaj zagrebačke striparnice Asteroid B612. Najveća prednost baze podataka na vebsajtu ove striparnice je mogućnost pretraživanja prema autoru i ediciji. Međutim, za mnoga izdanja nedostaju informacije, kao i podaci o autorima brojnih stripova.

   Portal Stripovi.com omogućava pretraživanje edicija, uključujući njihove naslovne strane, kao i nekoliko biografija autora i prikaza strip-junaka. U okviru foruma na ovom portalu brojni entuzijasti sastavljaju i objavljuju spiskove kako edicija, tako i junaka stripa. I vebsajt Stripzona.com ima sekciju posvećenu spiskovima pojedinih edicija. Ovi spiskovi su, verovatno, i najdetaljniji, ali se čini da je početni entuzijazam poslednjih meseci splasnuo.

   Jedan od pokušaja da se sastavi bibliografije domaćih autora bio je i vebsajt Vojvođanski strip, na kojem je tridesetak autora bilo predstavljeno detaljnim bibliografijama (i biografijama). Nažalost, vebsajt je pre nekoliko godina ugašen.

   I u svetu postoje slični pokušaji da se „popiše“ sve što se od stripa objavljivalo, pa tako postoje solidni spiskovi izdanja stripova u Francuskoj, Italiji, SAD, skandinavskim zemljama, Španiji... Svi oni, sa manje ili više dostupnim propratnim materijalom, omogućavaju istraživačima iz sveta da lakše sprovode i sopstvena istraživanja.

   I kakve sad veze sve ovo ima sa Strip zabavnikom? Bez pomoći strip-arheologije bilo bi nemoguće pisati o Strip zabavniku, kao ni o stripovima koji su u njemu bili objavljeni. Strip zabavnik samo je jedan od primera izdanja koje je imalo veliki značaj za domaći strip, ali čija to primarna svrha nije bila. Pokretanje i uređivanje Strip zabavnika, kao i većine drugih časopisa i edicija, najčešće ima primarno komercijalni motiv. Čak i kada to nije slučaj, uređivačka politika se u jednom momentu mora prilagoditi tržišnim okolnostima ili se edicija mora ugasiti. Ipak, dejstvo koje pojedini stripovi imaju na čitaoce često prevazilazi osnovne motive pokretača strip-izdanja. Tako, na primer, spremnost Dnevnikovih urednika da Banetu Kercu ustupe prostor u Strip zabavniku dovela je do verovatno najboljih epizoda Velikog Bleka koje smo videli. Iz ko zna kojih razloga, namernih ili ne, na stranicama Strip zabavnika čitali smo stripove Topija, Batalje, Prata još dok su ovi autori bili prilično nepoznati širem krugu domaćih čitalaca. Bez strip-arheologije ostali bismo uskraćeni informacija odakle potiču stripovi koje smo čitali, ko su autori i kako se konkretni stripovi uklapaju u njihov celokupni opus, kakva je bila percepcija njihovih dela u drugim zemljama.

   Strip-arheologija je, dakle, jedna paradoksalna disciplina, vezana za jedan relativno mlad segment kulture i danas je prvenstveno vezana za internet. Ostaje nam da se nadamo da u narednom periodu neće prvenstveno zavisiti od entuzijazma pojedinaca, već da se naći svoje mesto u institucijama (ali, opet, sa podjednakim entuzijaznom, a ne samo kako neka nebitna birokratska stavka). Krajnji rezultat trebao bi da bude javno dostupan i metodološki uređen onlajn katalog – baza podataka o svim stripovima objavljenim na području Jugoslavije, kao i o autorima ovih stripova, te o stripovima koje su autori poreklom iz Jugoslavije objavljili širom sveta.

  ...NOVI STRIP ALBUM KOMIKAZE #18!

komikaze album je dvojezična međunarodna strip antologija koja izlazi kontinuirano od 2002.

info: novosti/ stripoteka
naruči mejlom: komikaze5001@gmail.com
uskoro u zagrebu, ljubljani, puli, ... > https://komikaze.hr/distribucija/
komikaze album 2019.  je podržan od grada zagreba

strip autori: miro župa/ hr | ivan marušić/ hr | damir stojnić/ hr | smelly feet dog/ hr | hrvoje šebić-gaz/ hr | stipan tadić/ hr | agata lučić/ hr | luka čačić/ hr | ena jurov/ hr  | ivana armanini/ hr | iva atoski/ rs | danica dedić/ rs | radovan popović/ rs | francisco sousa lobo/ pt | robert zant/ s. america | štěpánka jislová/ cz | zlatko kristevski/ mk | bambi kramer/ it | vittorino curci/ it | ferraglia/ it | harukichi/ jp | jelle kindt/ be | nils bertho/ fr|

sadržaj: 120 stranica stripova (80 u boji!) 23 autora/ica iz 11 zemalja: hrvatska, belgija, srbija, portugal, italija, sj. makedonija, j. amerika, japan, češka, italija, francuska.  naslovnica: radovan popović

facebook / instagram

info o autorima
smelly feet dog aka marin r. – umjetnik mlađe generacije iz zagreba, hrvatska. fokus: ilustracija, tetovaža, animacija. www.instagram.com/smrdljivi_marin_ilustracije/
ivan marušić – r: 1973. živi u splitu. završio je srednju školu za primjenjenu umjetnost i dizajn & akademiju likovnih umjetnosti u zagrebu, hrvatska. fokus: strip, slikarstvo. www.facebook.com/sbimko/
jelle kindt– rođen i živi u belgiji. završio umjetničku školu sint-lukas u brisselu. fokus: strip, tisak. jellekindt.blogspot.be/
francisco sousa lobo – portugalski strip-autor koji zadnjih 14 godina živi u engleskoj, gdje radi i predaje ilustraciju. franciscosousalobo.com
stipan tadić – r: 1986. u zagrebu, hr. završio je akademiju likovnih umjetnosti u zagrebu. pohađa magisterij na likovnoj akademiji, columbia, new york (2018. – 2020.). fokus: strip, ilustracija, slikarstvo. stipantadic32.blogspot.com/
miro župa – r: 1978. živi  u splitu i zagrebu, hr. diplomirao je kiparstvo na alu u zagrebu. fokus: haiku strip, kiparstvo, kolaži. www.instagram.com/zupacuts/
damir stojnić – r: 1972. živi u rijeci, hr. završio je umjetničku akademiju u zagrebu. stripove crta od 1990. ali ih do sada ne objavljuje. izlagao na preko sto grupnih i samostalnih izložbi u hrvatskoj i šire (atena, kairo, venecija, london…). fokus: strip, ilustracija, konceptualna umjetnost, kuriranje. www.facebook.com/damir.stojnic.79
robert zant je sretan da je ovdje. nekad je u los angelesu, nekad u buenos airesu a ostalo vrijeme u chicagu. pozdrav! www.robertzant.co
nils bertho – r: 1987. živi u francuskoj. fokus: crtanje, underground stripovi, punk, raw art, malo izdavaštvo, galerija le mat.  www.nilsbertho.com
harukichi – r: 1973. u hokaidu. živi u japanu. fokus: strip, skladanje, pisanje. gosshie.blogspot.com
vittorino curci – r: 1952. živi u noci, italija. fokus: pjesništvo, muzika (slobodna improvizacija), slikarstvo, doodle. vittorinocurci.tumblr.com
radovan popović –  r: 1969. živi u beogradu, srbija. strip autor i izdavač. član je grupe kosmoplovci, osnivač studiostrip platforme, inicijator i izdavač striper izdanja (fabrika knjiga), inicijator i izdavač brojnih alternativnih strip događanja i fanzina u srbiji i široj regiji. www.kosmoplovci.net
agata lučić  – r: 1995. živi u zagrebu. završila je srednju školu za primjenjenu umjetnost i dizajn i studira grafiku na akademiji likovnih umjetnosti u zagrebu. fokus: crtež, strip. www.behance.net/agatalucic
štěpánka jislová  – živi u češkoj republici. diplomirala je na fakultetu za dizajn i umjetnost. fokus: strip, ilustracija. www.jislova.com
ferraglia – r. 1996. u napulju, italija. pohađala je akademiju likovnih umjetnosti u napulju, sada je na alu u bologni. fokus: grafika, ilustracija, deformacija. www.facebook.com/ferraglia0
danica dedić –  r: 1999. u leskovcu, srbija. studira na medicinskom fakultetu u nišu. fokus: strip, doodle. facebook.
iva atoski  – iva je umjetnica mlađe generacije iz srbije. strip “uzaludan posao” (2019) – art: iva atoski, scenarij: iva modli. www.facebook.com/ivaatoski
hrvoje šebić gaz – r. 1980. i živi u pakracu, hrvatska. diplomirao je na građevinskom fakultetetu. fokus: strip, streetart, ilustracija. gmazgaz.blogspot.com
luka čačić – rođen 1989. u hrvatskoj. diplomirao na akademiji likovnih umjetnosti u zagrebu, hrvatska. fokus: strip, slikarstvo www.behance.net/lukacacic
zlatko kristevski– r: 1969. u prilepu, makedonija. živi u prilepu, makedonija & krakowu, poljska. završio fakultet za likovne umjetnosti, skopje. fokus: slikarstvo, strip, kustostvo. ex urednik “vizant comix” edicije; vodi centar za vizualne umjetnosti “bizant”. www.facebook.com/krstevski.zlatko
bambi kramer– rođena & živi u italiji. umjetnost upotrebljava da bi slala slike iz paralelnog svijeta u kom stvarno živi u post-boschovskom opustošenom krajoliku. fokus: strip, tisak. www.bambikramer.ink
ivana armanini– zagrebačka autorica. član je hzsu. završila je srednju školu za primjenjenu umjetnost i dizajn & akademiju likovnih umjetnosti u zagrebu, hrvatska. voditeljica komikaze projekta od 2002. fokus: strip, ilustracija. ivanaarmanini.net

  ...zimzeleni uspešnici,
   festivalska jesen v Lizboni ...

Jesensko eklektičen nabor stripovskih novic od tu in tam: sveže in zimzeleno stripovsko čtivo, razgledi na tuje, iztekajoče se razstavne poslastice ter prihajajoči knjižni sejem!

S KNJIŽNIH POLIC:

STRIPBURGER #74: sodobno stripovsko življenjepisje
v teoriji in v praksi
revijalna izdaja, sept. 2019, 120 str., 4 €,
naslovnica: Olivier Schrauwen

V jesenski in TEMATSKI številki Stripburgerja #74 smo pod drobnogled vzeli vse obsežnejšo in aktualnejšo produkcijo BIOGRAFSKIH STRIPOV! Predstavljamo vam izbran nabor raznolikih stripovskih življenjepisov, v Čitanki pa najdete recenzije in premisleke o stripovskem mediju nasploh.

Z intervjujem sta nas tokrat počastila Martin Ramoveš, ki nam je razgaljal svoj odnos do risanja in glasbe (plus še nekaj malega o svojem novem stripovskem albumu Rob: zbadljivi poet v stripu in glasbi), ter Olivier Schrauwen, niti-ne-tako-sveže odkriti belgijski mojster iskanja novih izraznih možnosti in raziskovanja absurdnosti ter humorja v stripovskem mediju, obenem tudi avtor stripa Fant moj, ki je pred kratkim izšel v naši zbirki Ambasada Strip.

Privoščite si obilo krepkega stripovskega čtiva za sofisticirane okuse kot tudi hranilnega teoretsko-kritiškega branja o stripu. Bolj zares kot tako res ne gre. Naj vam bo v slast!

Več tukaj ...

MARJAN MANČEK: HRIBCI KREMENITI
zbirka Minimundus, druga, dopolnjena izdaja,  nov. 2019, 104 str., trde platnice, 15 €

Druga, dopolnjena izdaja Mančkovih zimzelenih stripov o zgodah in nezgodah slavne prazgodovinske družine, prinaša tudi 8 dodatnih zgodb, ob katerih se bodo zabavali tako najmlajši kot tudi starejši bralci. Hribci so zakon!

Več tukaj ...

TOMAŽ LAVRIČ: RDEČI ALARM
zbirka Republika Strip, druga, dopolnjena izdaja, 3. ponatis: nov. 2019,  96 čb str., mehka vezava, 14 €

Brezčasna klasika par excellence - tretji ponatis Lavričevega kultnega stripa o zlatih časih ljubljanske scene z začetka osemdesetih let, ko je uporna generacija "otrok socializma" prekrokala mladost ob hladnih ženskah, mlačnem pivu in vročih ritmih panka. Rdeči alarm za vedno! Oi! Oi! Oi!
Več tukaj ...

EPP KOTIČEK: Vse stripe iz našega programa lahko naročite v naši spletni striparni ali nam pišete na: burger@mail.ljudmila.org, najdete pa jih tudi v vseh striparnicah ter knjigarnah, ki dajo kaj nase.

ČEZ MEJO:

STRIPBURGER NA ČETRTI EDICIJI FESTIVALA RAIA V LIZBONI!
16. in 17. november 2019, Lizbona, Portugalska

Stripburger se ta vikend predstavlja v portugalski prestolnici, kjer ga bo v goste sprejel mlad festival RAIA, ki se posveča neodvisnemu založništvu in umetnosti tiska. Srčiko festivalskega dogajanja predstavlja dvodnevni razstavni in prodajni sejem za stripe, zine, grafike ter druge samozaložniške projekte, program pa dopolnjujejo še razstave, predstavitve, koncerti in drugi dogodki.

Stripburger bo s svojimi 74 številkami na festivalu že pravi gospod, a ne, ne namerava se le hvalisati s svojimi izdajami na sejemski stojnici - rad bi razširil svojo mrežo, spoznaval kreativno mladež ter jim ponudil zapolnitev kakšne strani v prihajajočih številkah, predstavil pa se bo tudi z razstavo grafik iz svoje dolgoletne produkcije.

Stripburgerjeve barve bosta v Lizboni zastopala člana uredništva David Krančan in Katja Štesl.

PROGRAM:
Raia #4: sejem malih  in neodvisnih založnikov, 16. in 17. november 2019, 14.00–20.00, Anjos 70,  Lizbona, Portugalska
Razstava 'Stripburger in Print', 16.–30. november 2019, Galeria do Aposentadoria, Lizbona, Portugalska

NE SPREGLEJTE:

Še je čas, da si ogledate trojico stripovskih razstav!

ANDREJ ŠTULAR: Tretji tir • samostojna razstava • NA OGLED: do 22. novembra 2019, Galerija Meduza, Koper

SOSLEDJA • skupinska prodajna razstava • RAZSTAVLJAJO: Mina Fina, Igor Hofbauer (HR), Dunja Janković (HR), Nez Pez, David Krančan, Zoran Pungerčar in Leon Zuodar • NA OGLED: do 22. novembra 2019, DobraVaga, Ljubljana

MARTIN RAMOVEŠ: Po robu • samostojna stripovska razstava • NA OGLED: do 29. novembra 2019, Galerija K18, Maribor

---

BLIŽNJI OBETI:

STRIPBURGER NA 35. SLOVENSKEM KNJIŽNEM SEJMU 2019
od 26. novembra do 1. decembra 2019, Cankarjev dom, Ljubljana
Privoščite si stripovsko čtivo! Našo mini stojnico z maksi ponudbo boste tudi tokrat našli v sklopu Bazarja malih založnikov v podzemlju Cankarjevega doma (2. preddverje).

IVAN ROB (1908–1943): ODKRIVANJE POZABLJENEGA LITERATA
pogovor ob stripu Rob: zbadljivi poet v stripu in glasbi v sklopu Debatne kavarne na 35. Slovenskem knjižnem sejmu
nedelja, 1. december, ob 16.00, Cankarjev dom, Ljubljana
Gosti: literarna zgodovinarka dr. Vita Žerjal Pavlin, pisateljeva sorodnika Ivan in Lavra Rob, stripar in glasbenik Martin Ramoveš. Pogovor bo moderirala Ana Bogataj, članica uredništva revije Stripburger.
Pridite in spoznajte - tudi s pomočjo stripa - svojevrstnega literarnega ustvarjalca z roba literarne zavesti!

---

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram!

  ...novi broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima tako da je postavljen još jedan broj Samoniklog korov stripa, 560. broj:
     www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/560

  ...“Vekovnici X - Baron i Teror” Marka
  Stojanovića i drugih; izdavač Udruženje
  ljubitelja stripa i pisane reči “Nikola Mitrović
  Kokan”, Leskovac 2019.

Strip serijal “Vekovnici” u prvoj godini druge decenije postojanja beleži novi album, deseti po numeraciji - u izdanju Udruženja ljubitelja stripa i pisane reči “Nikola Mitrović Kokan”, Leskovac 2019. (u stvari, reč je o jedanaestom albumu po redu pošto postoji i “nulti album”). Za znalce domaćih strip (ne)prilika ovo je istinski fascinantna činjenica jer takav kontinutet stvaranja (što pisanja scenarija što koordinacije par stotina crtača) i objavljivanja nije lako postići ni u stripu naklonjenim sredinama a kamoli u zemlji Srbiji. Ipak, za Marka Stojanovića, koji je zahvaljujući vanrednoj snazi i fanatičnoj upornosti, serijal smislio i kroz bezbrojne “staze i bogaze” uveo u drugu deceniju postojanja, “nemoguća misija” očito ne postoji. Istorija ovdašnjeg stripa (u raznim inkarnacijama Jugoslavije i u Republici Srbiji) beleži kraće ili duže strip serijale ali je reč o - izuzecima; domaće strip pravilo kaže da se stripovi teško pojavljuju a (o)lako nestaju “zahvaljujući” svakojakim okolnostima, od društvenih (šund tržišni maltretman stripa, akademistički prezir, ratovi, sankcije, hiperinflacija), preko nestalnih izdavačkih kuća do nerešenog profesionalnog statusa autora. Ni “Vekovnike” prilike nisu mazile: zamišljeni su kao serijal koji će izlaziti u “Politikinom zabavniku” (kao najstabilnijem izdanju koja objavljuje stripove) pa silom neprilika i nerazumevanja premešteni u albumski format uz sporadično pojavljivanje u periodici. Usput su se “Vekovnici” čak i “razgranali” u “spin off” serijal “Beskrvni”. Rečju, “Vekovnici” su postali samosvojna kategorija na savremenoj nam strip sceni.

Serijal ima nekoliko uporišta: prijateljstvo (vampira Čena i prgavog, alkoholu sklonog, besmrtnika Kraljevića Marka), bratsku mržnju i sukob (Čena sa vampirskom sabraćom, Marka sa izdancima Kainovog soja, koji se ne trpe i međusobno tamane), ljubav (Markovu strasnu ljubav sa amazonkom Aleom). Zadatak koji su Čen i Marko prihvatili na početku priče - da čuvaju tajanstvenu mapu-ključ mogućeg smaka sveta - vodi ih kroz niz sukoba sa onima koji bi da se dokopaju mape (psoglavaci, krstaši, vampiri…). “Oslobađanje” od mape nije (naravno) kraj nevoljama. Dvojac kroz prolaz u drugu dimenziju stiže u zemlju čuda kojom se šetaju akteri bajki i priča, od Kapetana Kuke i gusara u letećem jedrenjaku, belog zeca sa satom, kralja i kraljice (sa pripadajućim vojnicima) iz “Alise u zemlji čuda”, Tila Ojlenšpigela (koji liči na Robina Huda) do Limenka, Strašila i Lava iz “Čarobnjaka iz Oza”... Posle urnebesnih jurnjava Markose sukobljava, na život i smrt, sa KapetanomKukom koji je ustvari moćni, zli besmrtnik-vukodlak koji će, zahvaljući neopreznosti Čena (bačenog u ponor) i Marka, ući u naš svet s namerom da ga pokori! Marko sa brodom pada s neba u duboki klanac odakle - na početku ovog albuma - stiže u planinskom seoce i tu biva angažovan da seljane oslobodi terora strašnog barona koji je  zauzeo - krčmu. Marko se slaže da je to nehumano i odlazi da barona onesposobi (nanošenjem teških telesnih povreda a možda i ubistvom). No, ispostavlja se da je pomenuti baron glavom i brčićima baron Minhauzen koji (pošto je star i nemoćan) predlaže da se nesporazum reši dvobojem - u pripovedanju sopstvenih zanimljivih doživljaja!

Slede dva kruga pripovedanja. Baronovi doživljaji (boj sa besnim psom i neverovatna pobeda nad Turcima), ma koliko groteskni u svojoj bezgraničnoj narcisoidnosti i samoljublju, zaostaju za Markovim pričama (o borbi sa moćnim Dakarom pre 200 godina te o ljubavi i bolnom rastanku sa Aleom). Čini se da se desilo nemoguće - da je baron izgubio - ali pre proglašenja pobednika pojavljuje se, glavom, bradom i mačem, Dakar (koji nije umro već bio zaleđen) nameran da se, pošto usput ubije barona, razračuna sa Markom. Ipak to mu ne uspeva pa Marko odlazi sa bojnog polja a baron, iako na samrti, trijumfalno konstatuje da je Marko pričao istinu što znači da je on, baron, i dalje “najbolji lažov na sve…” Baron ostaje hvalisavac do poslednjeg daha a istina (opet) gubi od masnih laži.

Priča je svojevrsna “stilska vežba” na poznatu temu sa nizom duhovitih dosetki i apsurdnim krajem koji čitavoj postavci daje neočekivano značenje. Stojanović, na veliko zadovoljstvo čitalaca, nastavlja svoja poigravanja mitologijom, fantastikom, istorijom, literaturom i popularnom kulturom gradeći alternativnu/paralelnu stvarnost utemeljenju na duhovnoj baštini čovečanstva; njegovo se delo time nadovezuje na dela Filipa Hoze Farmera (njegov  ingeniozni “Vold Njutn Univerzum”) i “Ligu izuzetnih džentlmena” Alana Mura. Ostajući takođe dosledan svom maniru “vizuelizacije” priče od strane nekoliko autora Stojanović je u ovom albumu sarađivao sa crtačima Stevanom Subićem, Bojanom Debenakom, Bojanom Vukićem, Borislavom Maljenovićem, Milanom Jovanovićem i Ivanom Šainovićem dok je crteže kolorisao Aljoša Tomić. Dodajmo da album sadrži i kratku priču o ranim avanturama Amazonke-ratnice Alee što može biti još jedan krak univerzuma “Vekovnika” a da je autor predgovora poznati SF pisac Dragan R. Filipović.

“Baron i Teror” su u postojeći amalgam “Vekovnika” (parodijskog odmaka i karikiranja fantastičkog, misticizma i horora, pseudoistorijskog, pustolovnog i borilačkog stripa) dodali novi dopadljivo-veseli segment, potvrđujući svežinu i vitalnost serijala koji je već postao reper-etalon za ovdašnje strip stvaraoce i čitaoce.

(„Dnevnik“, 2019)

  ...Oliver Schrauwen in Živel strip! Živela animacija! 20.

Hej! Sem Oliver Schrauwen
Galerija Alkatraz, Ljubljana
samo še jutri

V četrtek, 7. nov., je še zadnji možni dan za ogled na ogled izsek iz raznolikega ustvarjalnega opusa dela strip avtorja, ilustratorja, grafika in animatorja, ki ga hvalijo avtoritete svetovnega stripa, kot sta Chris Ware ali Art Spiegelman, neobičajnost njegovega likovnega izraza in drzna igrivost pa sta razlog, da je dosegel izjemno popularnost tudi med sledilci neodvisne stripovske ustvarjalnosti.

Galerija je odprta med 11. in 19. uro.

natečaj za strip in animacijo

za osnovnošolce in srednješolce iz Furlanije - Julijske Krajine in Slovenije

Združenje Vivacomix in revija Stripburger iz Ljubljane v okviru projekta ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 20 razpisujeta nagradni natečaj za strip in animacijo.

Natečaj v Sloveniji podpirata Ministrstvo za kulturo, MOL − Oddelek za kulturo, partnerji projekta pa so revije Ciciban, Cicido in Pil, Društvo 2 koluta ter Društvo za izvajanje filmske vzgoje SLON, RogLab, Klub Marindolus Kranj in Trubarjeva hiša literature.

PRAVILNIK
Na natečaj se lahko prijavijo šolarji in dijaki iz Furlanije - Julijske krajine in iz Slovenije.
Natečaj je razdeljen v dve kategoriji:
‒ strip,
‒ animacija.

V navdih ponujamo ilustracije slovenske ilustratorke Maje Kastelic ter lik Jingle Robota italijanske stripavtorice, ilustratorke in oblikovalke Rosanne Murello.

LEVO. risba: Maja Kastelic, pesem: Milena Batič, Cicido, 2019
DESNO: Rosanna Murello: SCI-Jingle Robot
Več v priponki in na www.

---

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram!

  ...Prijavite se!

Prijaviti se na jubilarno deseto 24-satno crtanje stripa 2019. možete do četvrtka 07.11.2019. putem poveznice na Google Form:
https://forms.gle/6wva3cVUHEvh8E3x6

Facebook mobilna aplikacija možda neće otvoriti poveznicu, ali putem bilo kojeg internet pretraživača možete popuniti svoju prijavu.

Galeriju radova i djelić atmosfere od prošle godine pogledajte na našoj internet stranici www.24satnocrtanjestripa.com, a ove godine pripremili smo i malu proslavu povodom desete godine maratona.

Vidimo se uskoro!

  ...Topi, Batalja, Prat

   Da je Strip zabavnik na lošem glasu u određenim stripskim krugovima, potvrđeno je na nedavno održanom Međunarodnog salona stripa u Beogradu. Naime, urednici Salona ove godine obeležili su ravno dvanaest različitih godišnjica, uključujući tu i časopis Šaljivi astronom, biblioteku Lale, nastanak stripa Zigomar, itd. Za četrdesetogodišnjicu Strip zabavnika, međutim, u Beogradu ove godine nije bilo mesta.

   Šta je problem Strip zabavnika? Upravo njegova popularnost ili neselektivno objavljivanje? Čini se, ipak, da se značaj Strip zabavnika, pa i Dnevnikovih izdanja uopšte, minimalizuje i svodi na uske regionalne okvire (pa bi se, shodno tome, samo tamo trebale i obeležavati godišnjice). No, prisetimo se da je u Strip zabavniku i njegovim vanrednim i specijalnim izdanjima svoje stripove objavljivalo preko trideset domaćih autora. Upravo u Zabavniku neki domaći autori su debitovali, a neki dostigli svoj autorski vrhunac. Zabavnik je dao priliku domaćim autorima da stvore svoje stripske serijale, a uz Zabavnikove škole stripa i tekstove o stripu stasavale su generacije budućih čitalaca, pa i autora. Činjenica je da Zabavnik nije objavljivao ni Bluberija, ni Komanču i da su Autostoperke, Svea i Suzi Strajk možda ipak ne i neki stripovi koji su zaslužili jubilej. Možda to ne zaslužuju ni Marčelo, Šere, Romero, Miton, Frenk Belami, Martin Esburi ili Dezuniga. Ali, ipak… Svrstati Prata, Batalju ili Topija u prezira vrednu „B“ produkciju ipak nije u redu…

   Krenimo redom. Serđa Topija (Sergio Toppi) naša publika upoznala je prilično rano, već 1974. godine kada su u Caku objavljena dva njegova stripa. Prvi strip je Džo Frezijer (premijerno objavljen svega godinu ranije u Corierre dei Ragazzi), prema scenariju Franka Manokije (Franco Manocchia, 1926-2012), sa kojim je Topi uradio i neke druge stripove, a koji je sarađivao i sa autorima kao što su Alesandrini i Mikeluci. Drugi strip je Džeki Stjuart: Leteći Škotlanđanin. Scenario je napisao Roberto Renci (Roberto Renzi, 1923-2018). Usledila je pauza do 1979. godine, kada Strip zabavnik objavljuje tri Topijeva stripa. Prvo je u broju tri objavljen strip Dve zakletve (I due giuramenti) iz 1973. godine. Strip je nastao prema scenariju Guljelma Mina Milanija (Guglielmo „Mino“ Milani, 1928). Već u sledećem broju pojavljuje se strip Život jednog vojnika  (La vita di un soldato) iz 1974. godine, takođe prema Milanijevom scenariju (ali pod pseudonimom Pjero Selva). U sedmom broju objavljen je i strip Dvorski zabavljač kralja Viljema (Il giullare di re Guglielmo) iz 1971. godine. Scenarista stripa je Alberto Ongaro (1925-2018) pod pseudonimom Niceks Darkman.

   Serđo Topi se rodio u Milanu 1932. godine. Pedesetih godina dvadesetog veka bavio se ilustracijom. Ako izuzmemo strip od jedne table Mago Zurli objavljene 1960. godine (scenario Karlo Triberti), moglo bi se reći da relativno kasno počinje da se bavi stripom – 1966. godine, kada mu je bilo 34 godine. Radilo se o stripovanoj biografiji Pjetra Mike nastaloj prema Milanijevom scenariju. Sledi trogodišnja pauza, pa zatim ponovna saradnja sa Milanijem. Njih dvojica u periodu 1969-1971. godina stvaraju dvadesetak stripova (među kojima je i spomenuti Dvorski zabavljač), ali uglavnom kratkih priča. Naredne, 1972. godine, Topi započinje saradnju sa Rencijem i Manokijom, nastavlja da radi sa Milanijem, a crta i stripove prema scenarijima Pjera Karpija (Pier Carpi, 1940-2000) i Alfreda Kastelija (Alfredo Castillo, 1947), potonjim scenaristima stripa Marti Misterija. Saradnja sa različitim scenaristima traje sve do 1974. godine. Tokom svih ovih godina svi stripovi koje crta Topi izlaze u Il Corriere dei Piccoli, odnosno u Il Corriere dei Regazzi, kako se ova revija zvala od 1972. godine. Radilo se o stripovima od dve do 14 strana.

   Nakon ovoga Topi završava desetu epizodu Bonelijevog serijala Protagonisti Divljeg zapada (koja je ostala nedovršena nakon smrti autora Rina Albertarelija (Rino Alberltarelli, 1908-1974), a čije smo tri epizode mogli da čitamo u Dnevnikovoj ediciji Marti Misterija) počinje da objavljuje u Il Giornalino, ali sada stripove nastale prema sopstvenim scenarijima (istina, nakon petnaestak godina i prema scenarijima drugih autora). Za Boneli će uraditi i tri epizode serijala Jedan čovek jedna avantura (dve prema scenarijima Decija Kancija (Decio Canzio, 1930-2013) i jednu prema sopstvenom), a između ostalog, za ovog izdavača uradiće i jednu epizodu Nika Rajdera prema scenariju Đina Dantonija (Gino D’Antonio, 1927-2006), kao i jednu epizodu stripa Julija prema scenariju Đankrala Berardija (Giancarlo Berardi, 1949). Tokom narednih decenija sarađuje sa brojnim drugim časopisima i izdavačima, a našoj publici je poznat njegov rad na Larusovoj seriji Otkriće sveta u stripu. Topi je nacrtao tri priče, od kojih dve prema scenariju Fransoa Lambera (Francois Lambert) i jednu prema scenariju Mišela Pjera i Žan-Marka Delonea (Michel Pierre, Jean-Marc Delaunay). Stripovi su premijerno objavljeni u Francuskoj u periodu 1978-1980. godina, a kod nas tokom pretposlednje decenije XX veka.

   Spomenimo još da su Topijevi stripovi u Jugoslaviji osim u Caku i Strip zabavniku izlazili i u Strip magazinu (1981) i u RS magazinu (1983-1987), da bi usledila višedecenijska pauza. Tek poslednje decenije imamo priliku da se ponovo susretnemo sa Topijem na BCHS jeziku i to u izdanjima Fibre (Kelekcionar, Solitudinis morbus i Colt Frontier), Makonda (Priče iz Velikog rata) i Darkvuda (takođe Kolekcionar).

   O delu Serđa Topija Nikola Dragomirović kaže: „U zaista impresivnom opusu Serđa Topija, koji se sastoji uglavnom od nezavisnih priča, može se pratiti evolucija autora u istraživanju medija, posebno u kompoziciji koja s vremenom postaje njegova opsesija. Kompoziciona rešenja Topijevih stripova su u najmanju ruku fascinantna i već na prvi pogled se vidi da autor sve češće i odlučnije probija okvire kadrova, zadirući u belinu koja spaja razgraničene scene. Sam Topi je često priznavao da njegove kompozicije narušavaju fluidnost radnje, ali to je žrtva na koju je bio spreman u korist lepote njegovih table” (Vreme br. 1308, 2016.). A Zoran Stefanović u predgovoru Pričama iz Velikog rata (Makondo, 2015) napominje: „Sedimo u gustoj tišini posle čitanja ove zbirke, jer Topi nije bio samo majstor grafičkog filigrana, čarobnjak kompozicije i stripske režije, već i profinjeni pesnik svega ljudskog. Objektivni vidilac čovečanskog od kojeg zaziremo“.

   U tri priče koje je objavio Strip zabavnik pre četrdeset godina upoznajemo Topija iz vremena kada je radio za Il Corriere. Dvorski zabavljač je strip od osam strana, originalno objavljen u dve boje, koji nas vraća u 1040. godinu. To je vreme borbi za prevlast u vojvodstvu Normandije i pokušaja mladog vojvode Viljema, budućeg engleskog kralja poznatijeg kao Viljem Osvajač, da sačuva vlast. Lociranje priče istorijski je netačno, jer je Viljem 1040. imao samo 12 godina, a do navedenih sukoba došlo je osam godina kasnije. No, u glavnoj ulozi Ongarove i Topijeve priče nije sam Viljem, nego njegov verni dvorski zabavljač Golet. Sledeća priča, Dve zakletve, na sedam strana prikazuje priču koja bi se mogla povezati sa nastankom Međunarodne organizacije crvenog krsta i crvenog polumeseca, odnosno nastojanja vojnog lekara Ferdinanda Palašana da ostane veran i Hipokratovoj zakletvi, kao i zakletvi koju je dao svom vladaru. U trećoj priči Život jednog vojnika, na deset strana pratimo kako se sudbina poigrava životom Orseta, vojnika italijanske vojske, na dan kada je austrijska vojska probila italijansku liniju kod Kaporeta. U sve tri priče dominira perspektiva malog čoveka koji pokušava da se snađe u teškim okolnostima. Spomenimo još da su priče iz ove Topijeve faze objedinjene u dva izdanja – Samuraj i druge priče (Samurai e altre storie, Fabbri Editori, Milano 1980) i Veliki u žutom (I grandi nel giallo, Ivaldi Editore, Đenova 1982).

   Kao što je to bio slučaj sa Topijem, Strip zabavnik je 1979. godine objavio i tri stripa koja je nacrtao Dino Batalja. Radi se o stripovima Pariski top (Il cannone di Parigi) iz 1969. godine, Bitka za Midvej (La battaglia delle Midway) iz 1968. godine, te priči Beli špijun (La spia vestita di bianco, bolji prevod bi bio Bela špijunka) iz 1972. godine.  Sve tri priče su prvi put bile objavljene u Il corriere dei Piccoli/Ragazzi i deo su serijala Ljudi u ratu (kasnije objedinjene u izdanju iz 1979. godine). Scenarista je bio Milo Milani.

   Dino Batalja je rođen u Veneciji 1923. godine i činio je Venecijansku grupu, zajedno sa Hugom Pratom i Albertom Ongarom. Počeo je da se bavi stripom odmah po završetku Drugog svetskog rata i u tom periodu zapažen je njegov strip Ljudi iz džungle. Tokom pedesetih crta uglavnom za italijanske i britanske izdavače, uključujući i nekoliko stripova prema scenariju Đanluiđija Bonelija, kao što je bio El Kid, da bi šezdesetih započeo saradnju sa Il corriere. Upravo tokom saradnje sa Il corriere nastaće neki od njegovih najpoznatijih stripova – adaptacija književnih dela. Sedamdesetih godina za Bonelijev serijal Jedan čovek jedna avantura stvara dve priče – Legionar i Čovek iz Nove Engleske. Preminuo je 1983. godine.

   Zadranka Laura de Veskovi (1928-2018) bila je Bataljina supruga od 1950. godine, ali i više od toga – Laura je napisala scenarija za brojne stripove koje je Dino nacrtao, ali isto tako je i obojila mnoge, uključujući i one urađene za Boneli.

   Batalja je radio i objavljivao mnogo. Sasvim je moguće da su se njegovi stripovi pojavljivali i Jugoslaviji i pre nego što su tri navedene priče objavljene u Strip zabavniku, ali to, u odsustvu ozbiljnih bibliografija, autor ovog teksta nije mogao da potvrdi. Tako, barem za sada, možemo tvrditi da je naša publika upoznala Batalju upravo putem Strip zabavnika. Već narednih godina objavljuju se i druga Bataljina dela – prvo katolička crkva u Zagrebu i u Novom Sadu objavljuje albume Brat Franjo (1981) i Brat Antun (1982), a zatim RS magazin objavljuje priče Prema izvorima Nila (1983) i Propast kuće Ašer (1984), te Politikin zabavnik 1985. godine stripove Bitka u Ardenima i Ponovo rođena. Dnevnikova edicija Otkriće sveta u stripu objavljuje dva Bataljina stripa za koje su scenarija napisali Žan Olivije i Žan Bastijan. U poslednjih nekoliko godina Bataljini stripovi su doživeli tri albumska izdanja na području Jugoslavije – Legionar (Fibra i Darkvud), Čovek iz Nove Engleske (Darkvud) i Priče tajanstva i mašte (Makondo).

   I dok strip Bitka za Midvej na osam strana prikazuje čuvenu bitku iz 1942. godine između SAD i Japana i daje priliku Batalji da se zabavlja crtajući bezbrojne avione i brodove, Beli špijun (osam strana) donosi zanimljivu špijunsku priču iz Prvog svetskog rata. Evgenija Josipovna je Poljakinja koja špijunira za Nemačku. Hrabra i odvažna, strada u misiji. Pariski top (sedam strana) u dosta detalja opisuje bombardovanje Pariza pred kraj Prvog svetskog rata iz velikog topa koji je pogrešno nazvan Velika Berta i koji je bio izgrađen u Krupovoj fabrici, kao jedna od poslednjih šansi da tok rata preokrene u korist Nemačke.

   U tekstu posvećenom strip-albumu Priče tajanstva i mašte, Zoran Đukanović ovako govori o Batalji: „Kod Batalje možemo govoriti o snažnom uticaju nemačkog nemog ekspresionističkog filma, pravaca Art Nouevau, Art Deco, francuskog simbolističkog slikara Odilona Redona, Egona Šilea i Gustava Klimta, japanskih slikara, italijanskog slikara Đovanija Fatorija, u pogledu opsesije uniformama uticaj francuskog slikara akademiste Eduara Detaja, poluzvaničnog umetnika francuske armije, i u istom duhu Pola Grolerona, engleskog ilustratora bajki u viktorijanskom stilu Artura Rakama... Bataljin pristup stripu je jedan od najreferencijalnijih pristupa koje znam. Međutim, za razliku od eksplicitno citatnih stripova kojih danas ima sve više, Bataljinom karakteru, kulturi i osećaju za ironiju mnogo su više odgovarale diskretnije reference, ‘pa ko uhvati, uhvati’. S obzirom na samosvojnost i crtačku zrelost Bataljinog rukopisa, najčešće možemo govoriti o njegovom konstantnom, ali tihom slanju signala i referenci na druga dela kulture. A gore nabrojani uticaji su sve vreme prisutni u njegovom delu, svareni u neponovljivom i savršeno prepoznatljivom Bataljinom crtačkom rukopisu” (Vreme 1187, 2013).

   Za razliku od stripova Topija i Batalje, stripovi Huga Prata su na području Jugoslavije doživela brojna izdanja tokom poslednjih 30 godina, uključujući i brojna piratska. Pratov Korto Malteze jedan je od najpoznatijih likova stripa uopšte. Međutim, sve do kraja sedamdesetih godina prošlog veka, Prat je ostao gotovo nepoznat domaćim čitaocima. Prvo zabeleženo objavljivanje jednog Pratovog stripa bilo je 1966. godine u Strip magazinu. Pet godina kasnije strip Erni Pajk pojaviće se u dva broja još jedne Dnevnikove edicije – Lunov magnus strip, a strip Viling pojaviće se tek na stranicama Eks almanaha 1976. godine, a zatim i Korto Malteze u Strip artu 1979. godine i Narednik Kirk u Strip zabavniku 1982. godine. Objavljivanje Korta Maltezea preuzeće Stripoteka, koja će objavljivati i stripove Erni Pajk, Pustinjske škorpije i Ana iz džungle, dok će Spunk novosti objavljivati Ljude iz džungle, a Politikin zabavnik strip Senka.

   Hugo Prat je rođen u Riminiju 1927. godine, a umro je u Lozani 1995. godine. Nakon završtetka Drugog svetskog rata sa kolegama iz Venecijanske grupe aktivno se bavi stripom, ali već krajem te decenije odlazi u Argentinu, gde sarađuje sa Hektorom Hermanom Oesterheldom (1919-1977) na stripovima Erni Pajk i Narednik Kirk. Tokom naredne decenije kao kompletan autor radi stripove Ana iz džungle, Kapetan Kormoran i Viling. Sledio je kratak period rada za britanski Flitvej, pa povratak u Italiju i rad na Kortu Maltezeu. Kao scenarista sarađuje sa Milom Manarom (1945), pa tako nastaju stripovi Indijansko leto i El Gaučo.

   Narednika Kirka kreirali su Oesterheld i Prat 1953. godine (dakle, 26 godina pre nego što se pojavio kod nas) za reviju Misteriks, u kojoj je strip izlazio do 1957. godine. Tokom naredne četiri godine strip je izlazio u izdanjima Oesterheldove izdavačke kuće. Sem Prata, a strip su crtali i Horhe Moliterni (Jorge Luis Moliterni1939-1979), Horacio Poreka Giordano Horaco Porreca, 1929-1995) i Gizela Dekster (Gisela Dexter), a 1973. godine pojavila se i jedna epizoda koju je nacrtao Gustavo Trigo (1940-1999). Strip zabavnik je, tokom perioda 1982-1984. godina objavio 11 nastavaka ovog stripa.

   Il messagero (2009) ovako opisuje strip: „Narednik Kirk je ’plava bluza’ američke konjice u vreme osvajanja Zapada u drugoj polovini devetnaestog veka. Već u prvoj epizodi ’Lov na Komanča’ odmah razumemo kakvoj vrsti ljudi pripada kada kaže ’Ne razumem ovu mržnju prema Indijancima’, odgovarajući lukavom i tipičnom oficiru koji govori o istrebljenju Indijanaca. I nekoliko vinjeta kasnije vidimo ga zamišljenog, mučenog sumnjom i sećanjem na napad na logor u Komu koji je kulminirao masakrom: ’Šta ja znam zašto se sada borim?’ Kirk se oseća duboko nelagodno učestvujući u besmislenim krvavim borbama, sve više pati zbog sukoba dužnosti vojnika s njegovim otvorenim i nezavisnim idejama pravde i ljudskosti... I tada narednik Kirk odluči da pođe svojim putem, postaje dezerter, pridružuje se Indijancima, postaje pobratim mladog Indijanca“.

   Ovih jedanaest epizoda bilo je sve što smo videli od Narednika Kirka. I dok je Korto Malteze doživeo brojna reizdanja, čini se da ostali Pratovi stripovi tek čekaju da ponovo „budu otkriveni“.

   Dakle, ako ostavimo po strani popularnost Strip zabavnika, kao i tridesetak domaćih autora koji su u njemu objavljivali, nisu li Topi, Batalja i Prat bili dovoljan razlog da se na još uvek vodećoj jugoslovenskoj stripskoj manifestaciji obeleži i godišnjica Strip zabavnika? Nadam se da se sledeće godine sličan propust neće desiti sa 45-godišnjicom Zlatnog klikera…

  ...ili dalje, dalje, u belu, zaslepljujuću
  pustoš –„Ken Parker 5“ Berardi i Milaco;
  izdavač “Darkwood” 2018.

Vestern priče i osvajanje zapada budućih Sjedinjenih Američkih Država dva su lica istog novčića. Ruku pod ruku sa doseljenicima (bili oni zemljoradnici, stočari, zanatlije ili svakovrsni pustolovi i prestupnici) išli su izveštači koji su, manje ili više spretno, opisivali događanja i, po potrebi, “ukrašavali” ih za čitaoce širom sveta koji su rado čitali priče sa “divlje granice”. Popularnost u svim masovnim medijima (novine, magazini, stripovi, radio i TV emisije, filmovi) nastavila se i pošto je Divlji zapad (odavno) nestao. Tu popularnost i atraktivnost iskoristili su i Đankarlo Berardi (1947), scenarista, i Ivo Milaco (1949), crtač, stvarajući 1974.g. strip junaka Kena Parkera (najpre u magazinskom pa u knjiškom formatu). Početna priča građena je pod uticajem filma „Džeremaja Džonson“ iz 1972.g. u kome usamljenog, pravdoljubivog trapera igra Robert Retford (pa Ken pomalo liči na njega), na šta su se nadovezala iskustva „špageti vesterna“ i američkog „antivesterna“. Serijal započinje posle Građanskog rata a na početku poslednjih velikih ratova vojske SAD i Indijanaca. Parker je  traper, naoružan dugom puškom kremenjačom (koju je nasledio od dede) i velikim nožem; njegovi stavovi primereniji su dobu Dejvija Kroketa, pravdoljubivosti i solidarnosti pionira-graničara; navikao je na teškoće i odricanja dok su njegovi protivnici skloni bahatom rasipanju, nepromišljenosti, lakim rešenjima i nekontrolisanom pucanju. Zbog razlika u životnim svetonazorima Ken je u sukobu sa novim vremenom i ljudima koji prljaju sve kutke nekada čiste, nevine zemlje.

Posle raznih edicija koje su ovaj strip objavljivale na prostorima SFRJ i njenih naslednica (od legendarnog Dnevnikovog „Lunov magnus stripa“), agilni „Darkwood“ je započeo izdavanje kompletnog serijala u knjigama koje sadrže po dve epizode. Peti tom, sa epizodama “Lov na moru” i “Bela zemlja”, prati Parkerove doživljaje nakon uspešne potere za ubicom Donaldom Velšom. Pošto okonča prepoznatljivu vestern avanturu Ken bukvalno upada u sasvim drugi žanr - na prevaru biva “regrutovan” na jedrenjak “Nova Engleska” koji odlazi u lov na kitove, tačnije na njihovo salo od koga topi ulje kao, u to vreme, izuzetno važnu sirovinu. Priča o životu posade, prijateljstvu i sukobima, fizičkim kaznama (bičevanje), mukama plovidbe i teškog rada dopunjena je živopisnim likom harpuniste Nanuka (što je omaž istoimenom junaku dokumentarnog filma o životu Eskima iz 1922.g; ovaj Nanuk, pak, ima crte lice još jednog literarno-filmskog heroja - Dersu Uzale, lovca iz Sibira, najpoznatijeg po filmu Akire Kurosave ali i filmu A. Babajana odnosno knjizi istraživača V. Arsenjeva); jedna od pripovednih linija prati konfliktni odnos kapetana Čejsa i njegove nervno rastrojene supruge Lore. U finalu priče brod razbija ranjeni kit a preživeli (Nanuk, Ken, Čejs i Lora) uspevaju da se domognu obale.

Epizoda “Bela zemlja” (odnosno Aljaska) prati ovu četvorku u njihovim naporima da prežive nemilosrdnu hladnoću, oluje i glad tragajući za hranom i spasenjem. Nanukove veštine pokazuju se kao vrlo korisne ali ne mogu da donesu spasenje. Slomljena ogromnim telesnim i umnim naporima Lora potpuno ludi i umire a njen suprug gubi razum i odaje se kanibalizmu. Samo nadljudska upornost Nanuka i Kena gone ih dalje u belu zaslepljujuću pustoš, u susret sa izgladnelim belim medvedom i fatalni sukob sa pomahnitalim kapetanom. Da bi preživeli Nanuk i Ken moraju da prođu kroz ledeni pakao sve dok ne sretnu Eskime…

Berardi je vrlo vešto varirao vestern obrasce da bi sa ove dve epizode hrabro iskoračio u, za serijal, nove “teritorije”, menjajući prepoznatljiv milje i rizikujući da razočara čitaoce. No, ponuđene priče u ovoj knjizi (i još jedna u narednoj koja se događa među Eskimima) sasvim su korektne “vežbe” koje barataju prepoznatljive elemente primerene za ove (mornarske odnosno ekspedicijske) teme. Odstupanje od znanog Kena unekoliko je potcrtano i promenom standardnog crtača: “Lov na moru” je nacrtao, uglavnom vrlo solidno, Đankarlo Alesandrini; to se, na žalost, ne može reći sa Bruna Marafa čiji crtež, na momente krajnje nevešt, više kvari nego što dopunjuje “Bele zemlje”. No, Berardijev scenario, ipak, uspeva da privuče i zadrži čitaoce i u ovoj epizodi.

Rečju, peti tom „Kena Parkera“ i svojim iskorakom iz dotadašnje matrice učvršćuje ugled ovog serija (znanog i kao „vestern sa dušom“) koji, iz epizode u epizodu, usložnjavanja i produbljuje početnu postavku što ga čini nezaobilaznom lektirom za svakog radoznalog ljubitelja „priča u slikama“.

(„Dnevnik“, 2019)

  ...strip albuma Maršal Bas!

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD –
SREĆNA GALERIJA

07 - 25.11.2019.
Ciklus izložbi: Strip i ilustracija

četvrtak, 07.11.2019. (19:00) Srećna galerija SKC
Darko MACAN, Igor KORDEJ: MARŠAL BAS,
(Lokomotiva, Beograd, 2019)
IZLOŽBA STRIP TABLI IGORA KORDEJA
IZ ISTOIMENOG IZDANJA

Izložba traje do 25.11.2019.

četvrtak, 07. 11. 2019. (19:30), Velika sala SKC
Darko MACAN, Igor KORDEJ: MARŠAL BAS, promocija strip albuma (Lokomotiva, Beograd, 2019)
Na promociji govore: Igor KORDEJ, strip autor; Igor MARKOVIĆ, urednik izdanja; Pavle ZELIĆ, teoretičar stripa

Igor Kordej, rođen 1957. godine u Zagrebu, jedan je od najplodnijih i najuspešnijih svetskih strip autora i ilustratora. Radovi su mu objavljivani širom Evrope i u obe Amerike i nalaze se u mnogim javnim i privatnim kolekcijama. Od brojnih izdavača sa kojima je sarađivao tokom godina treba spomenuti Heavy Metal magazin, Marvel, DC Comics, Dark Horse u Americi, a od evropskih Dargaud, Les Humanoides Associes, Toutain, Silvester Strips i Algoritam. Zadnjih desetak godina radi kao „kućni autor” za francuski Delcourt. Na više izdanja radi sa scenaristom Darkom Macanom, a jedno od izvanrednih ostvarenja te saradnje je i ovo delo, za koga je Kordej u posveti albuma napisao da je „Posvećeno Andriji Mauroviću, čiji su strip-junaci Stari Mačak i Polagana smrt najoriginalniji i najbizarniji likovi u žanru vesterna.“

U crno-beloj štampi, tvrdog poveza 24x32 cm, na 304 stranice sa dodacima, beogradska izdavačka kuća Lokomotiva donosi, na srpskom jeziku, četiri epizode albuma Maršal Bas. Ovaj svojevrsni vestern serijal Macana i Kordeja je priča čija je radnja smeštena u Arizonu, SAD 1875. godine i koja govori o Riveru Basu prvom tamnoputom zameniku maršala, mirnom porodičnom čoveku i farmeru, ali čoveku koji sve to postaje nakon preživljenih perioda života bivšeg roba, vojnika i skitnice. Svu surovost sveta oko sebe kao i ličnu usamljenost River Bas će osetiti tek sada, kada prihvati značku.

Ovaj serijal je veoma dobro prihvaćen u Francuskoj a kako je reč o dvojici prestižnih hrvatskih autora, premijerne epizode ovog serijala u Hrvatskoj je objavila izdavačka kuća Fibra.

  ...Nova knjiga!

Nova, upravo objavljena knjiga iz biblioteke „Fra-Ma-Fu“ (nakladnik – zagrebačka udruga „Art 9“) donosi kraći roman  „Mrtvačka trojka“, ali i pripovijest „Lutalica Chagos“. Da postoji roman „Mrtvačka trojka“, po kojem je Andrija Maurović crtao istoimeni strip, koji je - zbog ukidanja dnevnog lista „Novosti“ u travnju 1941. godine – ostao nezavršen, bile je više-manje poznato širem krugu čitateljstva i ljubitelja stripa. „Mrtvačka trojka“ izlazila je u tjedniku „Mickey strip“ u nastavcima krajem 1938, a njen autor je za junake opet uzeo likove koje je osmislio u svom prethodnom romanu „Brod bez kompasa“, kojeg su čitatelji lista obožavali.

Međutim, da postoji pripovijest „Lutalica Chagos“ do sada nije bilo poznato. Njeno postojanje otkrio je Veljko Krulčič, urednik i priređivač izabranih djela Franje Fuisa. Pripovijest je objavljena 1934. u tjedniku „Kulisa“, dok je sam strip „Lutalica Chagos – brod smrti“ nastao dvije godine kasnije, a to je zapravo bila prva zajednička strip suradnja Fuisa i Maurovića. Sam strip – premijera u tjedniku „Oko“ -  nije adaptacija pripovijesti, ali se služi njezinim motivima, pogotovo motivom „ukletog broda“.

Uopće, ova knjiga u cjelini gledano u neku ruku predstavlja i presjek scenarističkog univerzuma Fra-Ma-Fua. Veljko Krulčić donosi njegovu stripografiju s tridesetak ostvarenja, daleko više nego što se dosad vezivalo za njegov doprinos stripu. Zanimljivo da je Krulčić u stripografiju uvrstio i tjedne verzije stripova koje je Maurović crtao po scenarijima Krešimira Kovačića „Vjerenica mača“, „Podzemna carica“ i „Ljubavnica s marsa“, a koje su u „Mickey stripu“ izlazile pod novim naslovima („Tajanstveni mušketir“, „Put u pakao“ i „Kći Svemira“), s premontiranim sličicama i s unekoliko „izmjenjenom“ radnjom i dijalozima.

Osim toga, knjiga donosi pretisak Fuisova feljtona „Kako se crtaju stripovi“, prve strip-škole na području nekadašnje jugoslavenske države, koja je isto objavljena u „Mickey stripu“. Krulčić u studiji kojom je popraćen pretisak iznosi tezu kako to „nije samo škola stripa, nego i jedna vrsta medijske opservacije, pa i sociološkog pristupa fenomenu stripa“, te mišljenje da je upravo Andrija Maurović bio Fuisu konzultant „iz sjene“ (ghost-writer) prilikom pisanja škole.

Knjiga „Mrtvačka trojka &  Lutalica Chagos“ po prvi put donosi i još desetak dosad nepoznatih Fuisovih pripovijesti (uglavnom iz „Kulise“), prigodne ilustracije čiji su crtači Ferdo Bis i Andrija Maurović, te stručni predgovor „Mali prilog rekonstrukciji i obogaćivanju saznanja o Fuisovu opusu kao literata i stripaša“. Opseg knjige je 244 stranice, tvrdi uvez, a po cijeni od 150,00 kn može se nabaviti u striparnicama i knjižarama. Detaljnije o knjizi: www.art9.hr.