Nije više prezren, ali se manje čita

     Naša kultura, organizirana institucionalno, dakle ograničeno na minijaturne interesne zone, ne mari za hrvatski strip, a naročito za strip baštinu nema posebnog zanimanja. Nemar se prenio i na mlađi  naraštaj ljubitelja stripa u Hrvatskoj koji glorificiraju i pamte Zagora i Alana Forda kao najveća dostignuća stripa u Hrvatskoj, pa se gotovo svaki festival stripa i bilo koji događaj u vezi sa stripom u nas redovito oslanja na te dvije „hrvatske uspješnice“.
     Što je još pogubnije, ni elitni tumači kulturnih potreba ne vide u stripu temu koju je potrebno podržavati. Strip je u Hrvatskoj odavno izgubio svoje zagovornike.
Hrvatski strip ima svoju bogatu originalnu povijest, svoje velikane, svoje autohtone vrijednosti i brojne uspješne radove. Piše li se o toj povijesti hrvatskog stripa? Mnogo je pisaca kandidata, a malo znalaca koji bi se uhvatili ozbiljnog teškog istraživanja i pisanja.
     Zbog čega je toliko breme na hrvatskom stripu? Vjerojatno je povijesno tako uvjetovano. Ipak je strip u posljednjih pedeset godina postao prihvatljiv. Nekada je bio problem što je shvaćen kao previše jednostavan, otvoren širokim masama, mislilo se da ga svatko može razumjeti, pa da je zbog toga trivijalna literatura. Onda se dogodilo nešto u šezdesetim, sedamdesetim godinama kad su se pojavile prve teorije stripa, izložbe i kad su se počeli analizirati likovni mehanizmi stvaranja stripa. Ozbiljni teoretičari likovne umjetnosti su zapravo otkrili da u trivijalnoj umjetnosti, pa i u stripu, ima vrijednih stvari.
     Nije da se o domaćem stripu ne pokušava pisati, pišu se čak i akademski radovi koji, nažalost, redovito površno recikliraju već davno napisane raščlambe istih stvari. Maurović, malo Novog kvadrata, Kordej, Mataković i Žeželj, pa opet Maurović i tako unedogled. Budući je riječ o kulturnom rezervatu, prijatelji pišu o prijateljima, tek povremeno se pojavi ambiciozni tumač medija (uglavnom na internetu) koji više promiče sebe nego strip koji je samo izlika za duhovni izlet (ego trip). Dakle, kritike ima, po internetu, možda više nego ikada, ali nema znalaca s autoritetom koji bi na nekom relevantnom mjestu iznosili svoja mišljenja koja mogu utjecati na promociju i prodaju vrijednih stripova.
     Danas su nam jasnije krize kulture, ispuhali su se mnogi ekstremizmi duha, nemoguće je uspostavljati autoritete, pa su nam ostali samo mikropokušaji revitalizacije jedne likovne forme. Jedan od tih stihijskih projekata je i Strip revija Večernjeg lista koja će sizifofski ustrajavati i u ovoj godini.
     Mladen Novaković.

• ABRAHAM STONE: Radix malorum (1/2) • Autor: Joe Kubert
  Slučajan susret u snijegom zavijenom Washingtonu odvest će Abrahama u blještavilo Hollywooda.
• PETER KAMPF JE ZNAO (1/2) • cenarij: Carlos Trillo · Crtež: Domingo R. Mandrafina
  Što bi bio da je karijera najvećeg svjetskog zločinca krenula drugim smjerom?
• ZRNO TIŠINE • Autor: Tomislav Košta
  Koliko janjetine treba za božićnu gozbu na bojišnici?
• PRIVADO: Cijena tišine • Autor: Alfonso Font
  Knjigovođa koji je pronevjerio mafijin novac skriva se u selu u Andama.
• ROMEO BROWN: Fifine ludorije • Scenarij: Peter O’Donnell · Crtež: Jim Holdaway
  Psihološki problemi na Rivijeri.
• TUPKO • Autor: Nedeljko Dragić
  Nevolje s linijama.
• O NJIMA I O NAMA • Autor: Zlatko Grgić
  Strip iz zlatnog doba Starta.
• ŠIC-MIC • Autor: Walter Neugebauer
  Zimske radosti nisu mimoišle niti Florijana.
• TATICA • Autor: Nob
  Muke s matematikom.
• PEANUTS • Autor: Charles Schulz
  Kada fikcija postane stvarnost.

    Skrećem Vam pozornost i na naše Facebook stranice, na kojima možete pratiti vijesti vezane za Kuću stripa.
www.facebook.com/Stripforum

     Čitajte nas, pišite nam, posjetite na www.stripforum.hr i Facebooku.

Finalni događaj prvog strip konkursa izdavačke kuće "Templum" iz Skoplja - izložba devet odabranih stripova koji su učestvovali na konkursu i dodela triju nagrada najuspešnijima.

Pod rdečo zvezdo
30. 1. 2019–24. 3. 2019

V resničnosti nikjer ni mirovanja. Umetniško delo se pomika bodisi proti prikazovanju resničnosti ali pa se skuša odmikati stran in izoblikovati svojo vzporedno resničnost, in strip je tako kot vsakovrstna likovna dela umeščen v ta osnovna razmerja prikazovanja kakršne koli stvarnosti.

Tako se v stripu slika osamosvaja in se zaganja naprej od sličice do sličice, beseda se osamosvaja in se zaganja dalje iz stavka v stavek, včasih prekipeva in preglasi vizualnost, spet drugič prav vizualnost zasenčuje besedo. Stripovska stran, vsak njen kader, gradi življenje, saj iz delčkov ali posameznih sličic stripa postopno nastaja celota in s tem tudi posebno stripovsko življenje. Pri ustvarjalcu stripov, predstavljenem na tej razstavi in v monografiji, je to življenje polno prepoznavnih podob, dinamičnih vibracij risb in kritične refleksije. Iztok Sitar (1962) s psevdonimom Ninel (gre za anagram, ki ga je mogoče prebrati tudi nazaj) spada med najpomembnejše stripovske ustvarjalce pri nas. Njegov opus je obsežen, večino serij ali ciklov je objavil v različnih knjižnih izdajah. Objavljal je v številnih revijah in časopisih doma in v tujini.

Na retrospektivni razstavi v Mestni galeriji Ljubljana je predstavljen njegov obsežni stripovski opus, kar pomeni do zdaj najtemeljitejši pregled petintridesetletnega ustvarjanja s premišljenim izborom osmih albumov, torej prav tistih stripovskih albumov, v katerih je ustvarjalec dosegel osebno likovno in besedno izpovedno zrelost, tisto dodelanost, h kateri že od začetka delovanja vztrajno, temeljito in potrpežljivo stremi. Razstavljeni stripovski albumi so: Sperma in kri (1990), Ženska, ki se ljubi z mačkom (1998), Črni možje, bele kosti(1999), 4000 (2001), Zgodba o Bogu (2004), Glave (2006), Dnevnik Ane Tank (2008) in Čudaki ljubijo drugače (2014).

Sitar pa ni znan le kot ustvarjalec stripov, je tudi ilustrator in karikaturist, predvsem pa je pronicljiv kritični zapisovalec stripovskega ustvarjanja in dogajanja v našem kulturnem prostoru. Sitarjev likovni jezik je avtorsko prepoznaven ter izhaja iz natančne risbe in sproščene slikarske poteze. Z raznovrstnim lazurnim koloriranjem dosega ekspresiven ritem, ta pa je stopnjevan tudi s poudarjanjem kontur in določenih barvnih ploskev.

KOLOFON
Produkcija: Muzej in galerije mesta Ljubljane Kustos: dr. Sarival Sosič Umetnik: Iztok Sitar Besedilo: dr. Sarival Sosič Oblikovanje: Ajdin Bašić Tehnična izvedba: Tehnična sližba MGML Projekt so omogočili: Mestna občina Ljubljana

Živel strip! Živela animacija! 2019 JUTRI vabi na razstavo in pogovor!

sreda, 30. jan. 2019, Ljubljana
pogovor, razstava stripov, risb in animiranih filmov

ob 18.00: pogovor s Carpinterijem in predstavitev njegove najnovejše knjige Aquatlantic,
                Italijanski inštitut za kulturo, Breg 12, Ljubljana
ob 19.00: odprtje razstave, Galerija DLUL, Breg 22, Ljubljana

Mednarodni projekt Živel strip! Živela animacija! – se pričenja z razstavo dvojice avtorjev. Slovenske barve tokrat zastopa stripar in avtor animiranih filmov GREGA MASTNAK. Razstavlja izbor starejših stripovskih del, pomemben del predstavitve obsega še njegove animirane filme za najmlajše iz cikla Princ Ki-Ki-Do ter serije Bizgeci za vse starosti. Ob Mastnaku bo galerijske stene zasedel italijanski stripar, ilustrator in slikar GIORGIO CARPINTERI, ki se je pri svojem delu pogosto spogledoval s tradicijo futurizma in neoavantgard: njegova predstavitev obsega izbor reprezentativnih del iz njegovega bogatega in raznovrstnega opusa. Uro pred odprtjem razstave bo v Italijanskem inštitutu za kulturo potekal pogovor z avtorjem in predstavitev njegove zadnje knjige Aquatlantic.
Giorgio Carpinteri: Polsi Sottili in Grega Mastnak: Nočna kronika

Več informacij ...
__________
Natečaj za strip in animacijo za osnovnošolce in srednješolce iz Furlanije – Julijske Krajine in Slovenije.
Rok oddaje del: 20. marec 2019.

На 18 јануари (петок) во 20 часот во Цреша Бар ќе се одржи промоција на графичката новела „ЦРНАТА АУРОРА“ од Ивица Дукоски (сценарио) и Владимир Благојевиќ – Владодлак (цртеж), во издание на Стрип Квадрат.

„ЦРНАТА АУРОРА“ ја содржи целосната хорор епопеја за темниот облак од ѕвездена прашина што мистериозно се појавува над Скопје. Никој нема објаснение за овој феномен („НЛО? Порта кон пеколот? Многу чуден кумулонимбус?“), освен Ален Корбин кој стравува дека Црната аурора е директно поврзана со неговите кошмари.

„ЦРНАТА АУРОРА“ е прва графичка новела на тандемот Дукоски – Благојевиќ, а воедно и прва нивна соработка со Стрип Квадрат. Авторите зад себе го имаат и СФ стрип серијалот „Неонски ноќи“. За Стрип Квадрат ова издание е 21-во по ред.

За време на промоцијата, авторите ќе зборуваат за делото кое ќе биде достапно по промотивна цена од 300 денари.

По промоцијата, „ЦРНАТА АУРОРА“ ќе биде достапна во стрип книжарницата Бункер и други книжарници низ Скопје.

    Utorak, 15. januar, 20.00, Klub Magistrala - Dom kulture Studentski grad u Beogradu
    Učesnici tribine: Ilija Mirović (izdavač), Sabahudin Muranović (autor)
    Vrlo interesantno izdavačko štivo, objavlјeno u avgustu 2018. godine u formi grafičke novele. Priča o našim narodima i lјudima koji ne trpe nepravdu, bez obzira kom nacionalnom i verskom milјeu pripadaju. Strip u kome su sjedinjene sve epske pesme o legendarnom junaku i jednom od najpoznatijih Duvnjaka i hajduka hercegovačkog kraja, Mijatu Tomiću. Sve to pretočeno je u uzbudlјivu akcionu avanturu.

    Program se odvija u okviru CIKLUSA TRIBINA O STRIPU OBLAČIĆI KOJI GOVORE: STO MU GROMOVA
    Urednik ciklusa: Marjan Matić, saradnik likovne redakcije DKSG
    Strip, medij vizuelne naracije i masovne komunikacije, tokom vremena je uobličio svoj jezik i sintaksu nametnuvši se kao autohton, zreo i slojevit oblik umetničkog izražavanja. U tom smislu, ovim ciklusom predavanja tokom 2019. godine, predstavićemo značajna strip ostvarenja iz prethodnog perioda i nova koja će biti premijerno prikazana javnosti, kao što je strip posvećen stogodišnjici od kraja Velikog rata. U okviru ciklusa obeležićemo 50 godina stripa Alan Ford koji je od početka izdavanja na prostorima bivše Jugoslavije ostavio dubok trag na tadašnju omladinu i kulturu izražavanja sedamdesetih godina prošlog veka. Nakon prvobitnog uspeha Alan Forda interesovanje koje je ovaj strip izazivao nije se smanjilo, što najbolјe dokazuje nekoliko desetina njegovih različitih izdanja do današnjih dana.

    Tuckomen i edicija bezobraznih stripova „Mrsno stripče“
    U skladu sa folklornom tradicijom bezobrazne umetnosti kao što su Vukove „posebne pesme“, ali i sa dugom linijom svetskih erotskih stripova, u Beogradu je na isteku 2018. godine započeta edicija „Mrsno stripče“ u izdanju preduzeća „Forma B“, koja će donositi stripove koji nisu za maloletnike, ali jesu za narod.
    Prva knjiga Tuckomen sa planete Mindžos u šest epizoda donosi provokativan spoj humora, naučne fantastike i erotike. Autor je doajen našeg stripa, novinarstva i popularne kulture Brana Nikolić, kome će u istoj ediciji izaći i drugi serijali slične vrste.
    U predgovoru redakcije se kaže: „Stigli su! Donose prosvetlјenje? Ma... Ne samo to! Da li smo sami u Svemiru? Gde su braća po kosmičkom razumu? Zaboravite Fermijeve paradokse i Drejkove jednačine, čekanje je gotovo! Prvi kontakt je ostvaren — na Balkanu, u Srbiji! A šta to donose posetioci iz Vaselјene, čega je na Zemlјi nedovolјno? Pa... Pitajte svastiku i omilјenu komšinicu. Majstor srpskog i jugoslovenskog stripa Brana Nikolić Braneli otvorio je skrivenu fioku sa radovima! Tajnu nad tajnama! Stigao je 'glavom' i bradom Tuckomen, srodna duša damama, junak za poznavaoce naučne fantastike i devojačke gimnastike! Idealan poklon za Dan žena i svaki drugi dan! Strip nije za maloletnice i gospođe sa slabijim srcem!“
    Ediciju „Mrsno stripče“ uređuje Ilija Mirović, a u redakciji su Predrag Roćenović, Svetozar Anđel i Stanoje Ćeranić.

    Ozbilјne avanture
    „Forma B“ je do sad bila poznata po objavlјivanju italijanskog fantastičkog stripskog serijala „Brendon“ iz pera čuvenog Klaudija Kjaverotija u produkciji Serđo Boneli Editore, kao i po serijalima iz iste škole „Morgan Lost“ i „Dečak sa Divlјeg zapada“. Od domaćih stripova objavili su 2013. prvi 3-D srpski strip Gradske priče Gorana Ugarčine.
    Preduzeće od 2018. godine počinje redovno da objavlјuje i domaći strip u više edicija. Počelo je sa knjigom satiričnih strip-karikatura Sabahudina Muranovića i Zorana Panovića „Juče Danas Sutra“ objavlјivanih izvorno u beogradskom dnevniku Danas, da bi zatim bio objavlјen i Muranovićev grafički roman Hajduci o legendarnom hercegovačkom hajduku Mijatu Tomiću, za šta je scenario napisao Borko Brajović, a dijaloge Marko Stojanović.
    Izdavač je objavio i tri knjige integrala „Velikog Bleka“ u crtačkom izvođenju Miodraga Ivanovića Mikice, za koje su scenarije 1980-ih pisali Petar Aladžić, Miodrag Milanović i Predrag Ivanović.

    „Karike i oblaci“ — kultni stripovi u formi knjiga
    „Forma B“ je na Beogradskom sajmu knjiga 2018. promovisala i početak kapitalne edicije posvećene srpskom i jugoslovenskom karikaturalno-humorističkom stripu „Karike i oblaci“ urednika Zorana Stefanovića. Prva objavlјena knjiga je kultno delo našeg humorizma, stripski album „Crne besmislice“ Božidara Milojkovića BAM-a, Dragana Lazarevića /de Lazarea/ i Lazara Odanovića. Ovo izdanje je „Forma B“ objavila zajedno sa kućom „Makondo“, u okviru projekta Centra za umetnost stripa u Beogradu pri Udruženju stripskih umetnika Srbije.
    U ediciji „Karike i oblaci“ najavlјeni su albumi najpoznatijih serija Brane Nikolića, Dušana Vukojeva, Radiča Mijatovića, Laze Sredanovića i drugih majstora našeg humora u stripu.

Še mlado leto 2019 kliče po svežih in drznih stripovskih zgodbah! Zatorej zavihajte rokave, ošilite svinčnike, naostrite peresa, priklopite grafične tablice in na delo: vaše kratkometražne stripovske stvaritve pričakujemo do 10. marca 2019 na: burger@mail.ljudmila.org.

NAVODILA ZA PRISPEVKE:
… FORMAT:
Format revije je 27 x 19 cm (pokončen).
… ČB vs. BARVNI STRIPI:
Na Stripburgerju še zmeraj prisegamo na črno-bele stripe (kaj nam bodo barve, če ni žmohtne zgodbe!), seveda pa nam lahko pošljete tudi barvne stripe. Zaradi omejenega obsega razpoložljivih barvnih strani, se na objavo v reviji lahko čaka nekoliko dlje časa. Tehnika je poljubna.
… PRIPRAVA DATOTEK:
Zaželjeni datotečni format za digitalizirane prispevke je TIFF ali PDF (600 dpi lineart za čb stripe oziroma 300 dpi grayscale za sivinske in barvne stripe).
V predogled nam pošljite datoteke z nizko ločljivostjo  v formatu JPG  ali PDF, za datoteke visoke ločljivosti vas bomo prosili naknadno.
… DOLŽINA:
Do 12 strani za črno-bele stripe, do 8 strani za barvne stripe. Daljše stripe sprejemamo le po predhodnem dogovoru.
… JEZIK:
slovenski / angleški.
… TEMA:
poljubna.
… ROK ZA ODDAJO:
10. marec 2019.
… POŠLJI NA:
burger@mail.ljudmila.org
Pripišite ime, priimek, lahko tudi spletno stran.

Uredništvo revije si pridržuje pravico, da odloči o objavi ali zavrnitvi vsakega prispevka. Izbrani prispevki so objavljeni v papirnati in elektronski obliki. Prispevki niso honorirani. Vsakemu objavljenemu avtorju ali avtorici pripada do pet brezplačnih izvodov revije.
Vas zanima še kaj? Vprašajte nas. Pišite nam na burger@mail.ljudmila.org.

Vaše stripe z zanimanjem pričakujemo! Še skriti in neziživeti stripovski talenti dobrodošli!

Edicija „Riznica Boneli omnibus“ agilne „Čarobne knjige“ objavljuje kompletirane „mini strip serijale“ italijanskog korporacijskog strip giganta „Sergio Bonelli Editore“-a što je za ovo tržište i dalje relativno novi profil izdanja. Tvrdo ukoričena izdanja Bonelijevih dugovečnih serijala već su duže prisutna na našoj sceni (Teks Viler, Zagor, Dilan Dog...) ali se ova edicija razlikuje po tome što sabira „mini serijale” za koje su se šefovi kompanije Boneli ugledali na američke strip korporacije, a sve u cilju proširenja ponude koja se do tada bazirala samo na beskrajnim, višedecenijskim serijalima. Rezultat ove odluke je niz serijala koji su u samom startu određeni klasičnim Bonelijevim formatom - sveske sa stotinjak crno-belih stranica koje izlaze u mesečnom ritmu - i predviđenim-planiranim rokom trajanja (čitaj, brojem svezaka koje će se pojaviti). Uprkos rezervama pa i otporima čini se da je to bio dobar potez koji je Boneliju doneo nove čitaoce i otvorio mnoge, drugačije stvaralačke prostore. Nakon više od dve decenije ovakvog rada, među brojnim junacima zaokruženih serija zapažena je pojava Jana Diksa, istražitelja umetnina, koga je stvorio crtač (radio na „Kenu Parkeru“, „Dilan Dogu“, „Teksu Vileru“, „Marti Misteriji“...) i scenarista Karlo Ambrozini (1954), poznat i kao autor serijala „Napoleone“ koji je izlazio od 1997. do 2006.g. u 54 sveske. „Jan Diks“ se pojavio maja 2008. i do svog zaključenja, jula 2010.g. „sakupio“, izlazeći svakog drugog meseca, 14 avantura.

Jan Diks je još jedan od heroja-istražitelja, u ovom slučaju umetnina. On je, kako to i treba, čvrst muškarac srednjih godina, neformalnog stava i ponašanja, obrazovan ali jak na pesnicama i - naoružan. Formalno je angažovan kao konsultant u Rajksmuseumu u Amsterdamu pošto je ekspert za starine i konzervaciju ali i rečiti likovni kritičar te terenski momak koji odrađuje svakovrsne „akcione“ poslove.  Diksov poslodavac je direktorka muzeja Anika sa kojom je on u turbulentnoj vezi koja se često prekida pošto Anika, kao jaka, samostalna poslovna žena, traži pažnju i želi da je u centru Diksovog života a on je, opet, ljubitelj pića i žena (kojima lako pada u naručje). Zbog ovako promenjive intimne situacije posao često trpi a ljubavnici su nervozni i svađalački nastrojeni i kad su zajedno i kad “pauziraju” u vezi. Diksov asistent je Gerita koji je uglavnom korisna logistička podrška. Četvrti član neformalne ekipe je penzionisani sudija Hilman koji po potrebi pribavlja informacije i umiruje ljubavnike a njegova „mana“ što okuplja stare, luckaste prestupnike. Diks „operiše“ širom Evrope (što je svakako egzotično u odnosu na „etablirana“ mesta za kriminal i misterije kakva su Engleska i Amerika) i susreće slikare, falsifikatore, kolekcionare i preprodavce kao redovne „stanovnike“ svetova likovne umetnosti; pored njih zu zalutaju i drugačiji živopisni tipovi. Zapleti najčešće započinju kao kriminalistički ali se lako u sve, kao dodatna ekskluziva, mešaju elementi fantastike i horora. Svaka epizoda je samostalna osim labave veze koja se ogleda u stanju ljubavi Anike i Diksa.

Drugi tom sabranih Diksovih avantura sadrži četiri epizoda (na čak 518 strana). Prva epizoda, “Američka tragedija” (crtež Emilijano Mamukari) zatiče Aniku i Diksa u dokonom smišljanju priče iza slike (reč je o  delu Edvarda Hopera): zaplet se dešava u SAD, u prvoj polovini XX veka a junaci su izneverena, trudna devojka i sentimentalni plaćeni ubica. No, ispostaviće se da njihovo pripovedačko nadmetanje ima i svoju realno-životnu verziji… “Zaboravljene staze” (crtež Gijez) vode Diksa u Kanadu sa zadatkom da za račun tajnovite žene na aukciji kupi delo slikara Van Derna (u stvari Džeksona Poloka). Iza ovog zahteva, otkriće se, stoji uzbudljiva i mračna priča o ubistvu, bračnom neverstvu, šikaniranju Indijanaca i jednom odbeglom grizliju. U “Ratu” (crtež Paolo Bačilijeri) prepliću se motivi sa slika slavnog Anrija Rusoa sa bizarnim ubistvima tri sestre. Razlog za ova nedela još bi se i mogao naći ali neobični izvršioci (žena na konju, klovnovi, Ciganka sa lavom) izmiču logici. Završna epizoda, “Peščani horizont” (crtež Dulio Kamanji) vodi Diksa u pustinju između Maroka i Alžira u kojoj treba da od otmiča otkupi Aniku. Plan, međutim, propada, Diks je izdan i ranjen, Anika prepuštena nemilosti terorista, pustinja je prazna i neumoljiva. Ali, pomoć stiže u liku usamljenog Tuarega švercera i duha genijalnog slikara apstrakcije, Hansa Kaspara (u stvari Hansa Hartunga), koji je bio i oficir Legije stranaca. Finale epizode je impozantno: kolona mrtvih legionara, sa oficirom Kasparom, maršira Amsterdamom i, dok im skitnice salutiraju, oni ulaze u vode kanala a onda, kad se voda umiri, na površinu ispliva Kasparova drvena noga!

Diksove avanture iz druge knjige sve su dublje uronjene u fantastično, začudno i mistično pa će se znatiželjni čitalac setiti atmosfere iz nekih, za horor manje vezanih, epizoda serijala “Dilan Dog”. Naravno, težište fantastike u “Janu Diksu” je u preplitanju umetnosti i života, od “zaustavljanja prizora” do otkrivanja tajne lepote kao esencije života. Diks, u epizodi “Rat”, objašnjava: “Umetničko delo krije u sebi život u latentnom stanju (…) ili bar sadrži esencijalni deo života svog autora, njegov genije, njegova osećanja… Naravno, da bi oživeo, potrebna je saradnja posmatrača…” 

Specifičnost serijala jesu i stalne promene crtača - svaku epizodu crta drugi autor - sasvim različitih stilova i tehnika što dodatno uvećava atraktivnost stripa jer u svakoj svesci Diks dobija novi (ob)lik što je još jedan iskorak iz uobičajenog manira za strip serijale.

„Jan Diks“ spaja nekolike krajnosti: realan je a, opet, egzotičan, dovoljno je „dobar“ i poželjno „nevaljao“, snažan je, snalažljiv ali i mudar. Njegove avanture na teritorijama koje nisu previše žanrovski „trošene“ atraktivne su i zabavne a u ovom tomu potencirana fantastika dobrodošli je “začin” koji otvara intrigantne stvaralačke horizonte i obećava nove, još uzbudljivije priče..

Konkurs za digitalni strip. Ima dobrih nagrada, no traže duge radove/epizode.  
Link - www.lezhin.com/en/contest/2018?fbclid...

     Od pre nekoliko dana na sajtu Strip vesti, na stranici gde se predstavljaju izdavačke kuće, imamo još dva izdavača. Tu su, osim ranije predstavljenih sada i Strip kvadrat iz Makedonije i Komikaze iz Hrvatske... Očekujem da i ostali izdavači pošalju svoje podatke, po uzoru na ono što mogu videti na stranici www.stripvesti.com/izdavaci/

     Takođe očekujem i da mi malo više pomognete i da uredimo stranice sa Festivalima, Striparnicama i linkovima...:)

Vaš izvršni urednik dočekuje 2019. u bolnici s bolesnim djetetom (za one koji prate njegove privatne drame: ne, nije stara vijest, Leonardo se vratio u bolnicu), pa opet nema entuzijazma za uvodnike...

Lijepo je bilo dočekati još jedan kraj sjajnog stripa (Zalem), a nadamo se i još pokojem svršetku u zadnjem broju.

Sve najbolje i ugodno čitanje (i nemojte zamjeriti ako se pri objavljivanju broja s mobitela potkrala kakva greškica)!

Adresa: www.mojstrip.com

Eh da, kilavo sam počeo ovu Novu. Nema tradicionalne čestike, niš' nacrtano, samo mali miks fontova... Ok, prolazila je ta 2018. a kraj godine sam sebi, tradicionalno, zakomplikovao. A da se ne lažemo, delom i s godinama sve manje primećujem da je Nova godina, pa se crtanja čestitke setim, recimo, 31.12. a tada stvarno bude kasno. Ma, može da prođe i ova, priložena...;)

Važnije je da sam tu, za mene prokletu, godinu zatvorio solidno. Da su malo i Strip vesti "popravljene"... Moj apel da se izdavači malo aktiviraju je uspeo, tako da je sada rubrika "Izdavači" solidno popunjena, još samo nekoliko izdavača da se javi, i to će biti TO. Kada dodam da je formirana i stranica Samonikli korov strip gde se objavljuju najnoviji brojevi istoimene edicije Franje Strake, lep je kraj godine bio i na sajtu. Sada krećem na sređivanje Striparnica, Festivala i Linkova... Ne obavezno baš tim redom.

Strip vesti ovu godinu završavaju i sa lepim skokom čitanosti. Dok sam pre godinu dana bio sretan kada na dnevnoj bazi imam preko osam stotina (ili dobacim do 900) individualnih poseta sajtu... Ovih dana sam nesretan kada padne ta cifra ispod 1000... Da, skoro svakodnevno smo četvorocifreni. Zbog onih koji nisu tu svakodnevni, mesečni skor je, kaže brojač, skoro trideset puta veći. Optimistično idemo na bolje...;)

Ušli smo u dvadeset prvu godinu života, povodom dvadesete je išao i intervju na sajtu Helly Cherry (klik da ovde skoknete tamo). Naravno, preneću ja to ovde, kada tamo zastari, a ja budem imao manjak ideja za "Piše mi se..."... Ah da, i to ću nastaviti... Imam puno obećanja i želja. Uglavnom sve to bude ispunjeno, samo ume da potrajeeeeee. Budite strpljivi, ili još bolje, pomozite svojim prilozima da Strip vesti budu sadržajnije i bogatije. Tako ćete i mene poterati da više radim, da češće nađem vremena da doteram i ostale rubrike...

Sve najbolje, od danas smo opet svakodnevni...

Čitamo se...

Z...