Press: SKC BGD

10. MEĐUNARODNI SALON STRIPA
27 – 30. 09. 2012. Srećna Galerija,  SKC BEOGRAD
KONKURS 10. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2012.
ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 20. AVGUSTA 2012.

---

10th INTERNATIONAL COMICS FESTIVAL
Happy Gallery SKC Belgrade, September 27th – 30th , 2012
10th INTERNATIONAL COMICS FESTIVAL CONTEST 2012
APPLICATION DEADLINE:  AUGUST 20th, 2012

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Lavirint

     Obzirom da strip izdavaštvo postaje sve skuplji (i uzaludniji) sport, već duže vreme vagamo kako da obrnemo situaciju u našu korist.
     Glodur (poznati strip trendaš) se zalagao za smanjenje broja stranica čime bi se zakinulo na cifri štampe i honorara te tako isplivalo koji santimetar bliže površini pozitivnog minusa. 
     Scenarista mu se u facu nasmejao.
     Scenarista predložio podizanje tiraža, smanjenje cene te slanje izdanja na kioske. 
     Glodur odbio bez mikrosekunde premišljanja. 
     Prvo zato što je to zaludan posao a drugo(znatno bitnije) - zato što bi magacin neprodatih primeraka završio kod njega u stanu.
     Treća, zajednička, ideja je bila da tražimo od trenutnih poslodavaca povećanje plate za oko 50 posto što bi onda pokrpilo najgrđe rupe. 
     Nažalost, i potpuno šokantno - kod istih nismo naišli na razumevanje...
     Srećom - onda je naš brilijanti Glodur došao na onu dobitnu - obzirom da nam fali otprilike 7 puta više prodatih primeraka da bi bili na minusnoj nuli - zašto jednostavno ne bi odradili jedan broj sa 8 različitih naslovnica?!

     I bi tako(and then some*):

     Da ne bude spolja gladac a unutra jadac, uspeli smo da, uz manje ili više truda i napora(ćao, Tonči!) iscimamo sve naslovnjačare da odrade i jednu kratku pričicu unutar samog broja, pa smo ovu svezčicu najmnogostraničnijeg domaćeg strip serijala XXI veka - s razlogom i ponosom podnaslovili kao All Stars! številku.

     Ako zaskrolate dobrano mišem, na ovom linku možete šmeknuti privjue i pohvatati sve potrebne informacije:
     forum.stripovi.com/topic.asp?TOPIC_ID=40421&whichpage=6

     Rezime:
     ZZCP 25, 7 autora, 26 strana, 10 naslovnica, (svaka po)150 dinara, Darkwood/Alan Ford/Dekarina Gajba.

     Ovim putem bi iskoristili priliku i zahvalili se svim autorima, kupcima i probranim striparnicama koji i koje su nas u ovih 5 godina rada i cca700(objavljenih) strana ZZCPa podržali i trpeli.
     Nadamo se da ćete (nas) izdržati barem još toliko:)

Press: Stripburger

     Leila Marzocchi in Matej de Cecco: Preobrazbe
     razstava stripov, risb, ilustracij
     Galerija Kresija, Ljubljana, čet., 19. april 2012, ob 20.00
     V Galeriji Kresija si boste tokrat lahko ogledali ustvarjalni svet stripavtorjev Leile Marzocchi iz Italije in Mateja de Cecca iz Slovenije. Kaj se je razvilo iz Pupe in kaj se dogaja s Šnofijem?
     Leila Marzocchi je zaključila študij umetnosti in filozofije. Izobraževala se je tudi na tečajih stripa na šoli Zio Feininger v Bologni (1984/85). Na njeno ustvarjanje so vplivali Edward Gorey in Dino Buzzati pa tudi Karel Thole, Bruno Munari, italijansko in flamsko slikarstvo (XV-XVI stol.), Segar, Walt Kelly, Tomi Ungerer, Sto in Gilbert Hernandez. Vizualno in pripovedno je zelo blizu avtorski skupini Valvoline (Igort, Mattotti, Jori, Carpinteri, Crumb).
     Konec 80-ih njena dela objavi več časopisov (Reporter, Il Manifesto, L’Unità) in revij (Zoom, Accaparlante, Consumatori, Dolcevita). V 90-ih z drugimi avtorji ustanovi revijo Fuego!, kjer objavi serijo Pasion, ki se leta 93 preseli v Comic Art. Leto kasneje začne sodelovati z revijo Morning japonskega založnika Kodanshe, ki ji kasneje ponudi nagradno bivanje v Tokiu. Japonska izkušnja je v njej vzbudila predvsem raziskovanje vsakdanjosti, kompleksnosti in odtenkov realnosti, ki jo v mnogih njenih pripovedih ponesejo proti domišljiji. Nariše serijo Bagolino Monogatari (delno objavljena pri Centru Fumetto Andrea Pazienza, 1999) in Eunice (delno objavljeno v Mondo Naif, 2000). Za italijansko založbo Coconino Press je med drugim ustvarila album L’Enigma (2002), seriji Niger z začetkom v letu 2006 in La Ballata di Hambone po besedilih italijanskega stripavtorja Igorta (2009/2010). Ta je izšla tudi pri francoski založbi Futuropolis, Niger pa pri ameriški Fantagraphics. Poleg stripa ustvarja risbe in objekte za otroke, ilustracije za knjižno opremo, story-boarde za kratke filme in scenografijo za gledališke predstave. Ustvarja v tehniki praskanke (scratchboarda). V letu 2007 za svoje delo prejme italijansko nagrado Lo Straniero. Njena najnovejša knjiga, Il diario del verme del pino (Dnevnik borovega črva), je lansko leto izšla pri Coconino Press.
     Leila Marzocchi bo razstavila dela vezana na eden njenih najbolj priljubljenih likov, Pupo.

     MATEJ DE CECCO (1979, Kranj) je začel risati v osnovni šoli, da bi se prikupil sošolkam in močnejšim sošolcem. Po neuspešnem vpisu na akademijo za likovno umetnost, spodletelem študiju japonščine in predčasnim koncem služenja vojske je pristal na prevajanju in tolmačenju. Kot prevajalec in urednik je sodeloval pri reviji Stripburger. V letih 2006–2008 je risal pasice za revijo Plus; v Glavnem odmoru je zaživel pankovski najstnik Črt. Od leta 2008 z Boštjanom Gorencem - Pižamo ustvarja strip za mesečnik Pil, v katerem nastopa Šnofi. Študira vizualne umetnosti na Inštitutu A.V.A. (Akademija za vizualne umetnosti). Ilustrira prenovljeno zbirko Dese Muck Blazno resno, ob njegovih ilustracijah pa lahko vsrkavate znanje tudi iz učbenikov.
     Na razstavi bo Matej de Cecco poustvaril Šnofijev svet. Predstavili pa bomo tudi svežo stripovsko izdajo Pilko in Čopka v Narobniji, ki sta ju soustvarila Matej de Cecco (risba) in Boštjan Gorenc – Pižama (scenarij). Strip, v katerem eno od nosilnih vlog igra prikupen in radoveden pes Šnofi, je bil objavljen v reviji PIL. Gre za prvi del serije stripov s Šnofijem, Pilkom in Čopko.

     Boštjan Gorenc - Pižama (1977, Kranj) je prevajalec, stand up komik, urednik, pisec, promotor bralne kulture, igralec, pripovedovalec in improvizator. Mlade bralce spravlja v smeh s prevodom zbirk Gospod Gnilc, Kapitan Gatnik in Strašne zverinske zadeve. Z Matejem de Ceccom ustvarja Pilov strip, skupaj pa sta objavila še parodični strip Kavboj Pipec in Rdeča pesa in najemnina (Slovenski klasiki v stripu, Stripburger/Forum Ljubljana, Mladina, 2009). Mojster besed piše kratke zgodbe za reviji Joker in Zapik, za predstavo Črna kuhna je predelal besedila ljudskih pravljic v rapersko obliko, kot scenarist je sodeloval pri knjigi Pojoči grad (Stripburger/Forum Ljubljana, 2010), kot stand up komik zabava na festivalih Panč in Lent, poleg tega nastopa še na festivalu Pravljice danes ter na Valu 202 vodi oddajo Naval smeha. Morda ga boste v kakšnem komadu zaslišali tudi kot raperja.

     Produkcija: Stripburger / Forum Ljubljana, Viva Comix; Soorganizator razstave: Galerija Kresija (MOL)

     Odpiralni čas v Galeriji Kresija: ponedeljek – petek: 10.00 - 18.00; sobota: 10.00 - 14.00; nedelja: 10.00  - 13.00. Razstava bo na ogled do 11. maja 2012.

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Piše: Dušan Dangubić

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

     540. nedelja • TREZOR
     na TV RTS 2 u 13:00 i reprizno posle ponoći
     www.rts.rs •  www.tvist.rs

     Sreda, 25.04.2012 u 13:00h • (repriza utorkom u 17:00 na RTS Digital)

     MESEČNI MAGAZIN ZA VIZUELNE MEDIJE: STRIP, Devedesete - Tokom 1996. godine širom sveta je različitim manifestacijama, izložbama i publikacijama obeležena je stogodišnjica postojanja stripa. Šezdeset godina postojanja modernog stripa u Srbiji obeleženo je obimnim katalogom i izložbom koja je premijerno održana u Subotici februara 1995. godine. Ista izložba održana je u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu 1996. Autor ovog studioznog i obimnog projekta je dizajner i teoretičar stripa Slobodan Ivkov. U ovoj em isiji sa ilustracijama i zanimljivom pričom, Ivkov ukratko predstavlja kompletnu istoriju srpskog stripa. U nastavku, Danijela Purešević razgovara sa pionirom jugoslovenskog i srpskog stripa Đorđem Lobačevim. Govori se o prvom javnom radu Lobačeva - reklama za Kalodont; o prvom stripu objavljenom 1935; o strip sceni između dva svetska rata; o Sovjetskom Savezu u koji se Lobačev vratio 1955, o neprekinutim vezama sa Srbijom, o ilustrovanju epskih narodnih pesama, povodom godišnjice Kosovske bitke; o domaćom strip sceni na kraju poslednje dekade XX veka...

* Učesnici: Slobodan Ivkov, Đorđe Lobačev, sagovornik i urednik Danijela Purešević
* Tekst čita Mihailo Mijušković; snimatelji Miroljub Popivić, Đuro Ivanović, Branko Pelinović; snimatelji zvuka Milan Đorđević, Radoš Milosavljević; montažeri Ivanka Pravica, Zoran Popović, Ana Savić; digitalni efekti Mirjana Zagorac; grafička obrada Milan Stanojević, tonska obrada Đorđe Đurović, asistent režije Marko Šotra, reditelj Predrag Sinđelić, urednik Danijela Purešević
* Premijerno emitovano 01.01.1997, Redakcije programa iz kulturu Vladimir Arsić

Bojana Andrić
autor "Trezora"

Piše: Zoran Đukanović

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Veseli četvrtak

Izašao je novi, pedest šesti, broj bonelijevog stripa Zagor i možete ga naći na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Gusarska pecina". • scenario: Moreno Burattini, crtež: Marco Verni.      Izašao je prošle nedelje, trideset treći, broj bonelijevog stripa Tex i možete ga naći na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Mesto blokade". • scenario: Claudio Nizzi, crtež: Fernando Fusco.      Takođe je iz štampe izašla i treća knjiga Tex, kolekcionarsko izdanje, koje možete naći na, već vam poznatim, prodjnim mestima.           Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.      Sva pitanja i sugestije na:      redakcija@veselicetvrtak.com

Piše: Francuski institut

Piše: Marko Stojanović

     Ove godine Leskovačka škola stripa "Nikola Mitrović Kokan" koja radi u okviru Leskovačkog Kulturnog Centra organizovaće po četrnaesti put manifestaciju "Balkanska smotra mladih strip autora". Manifestacija će se odigrati 06-08. jula 2012. u prostorijama Leskovačkog Kulturnog Centra, Narodnog Muzeja u Leskovcu i Biblioteke “Radoje Domanović”.

     Smotra će i ove godine biti nagradna, pa će najbolji u kategorijama mladog strip crtača, ilustratora, strip scenariste i strip teoretičara na prostoru Balkana dobiti plakete sa likom Nikole Mitrovića Kokana, a dodeliće se i četiri dodatne diplome u sve četiri kategorije... Diplomu će dobiti i najbolji debitant, a dodeliće se i plaketa za doprinos srpskom stripu, čiji će dobitnik biti predsednik tročlanog žirija za dodelu ostalih priznanja. Svi pristigli radovi biće izloženi u velikoj galeriji Leskovačkog Kulturnog Centra u Leskovcu i njihovi autori će autori dobiti zahvalnice za učestvovanje na smotri kao i biti pobrojani u katalogu koji će svaki učesnik dobiti. U sklopu same manifestacije koja će trajati tri dana, održaće se nekoliko predavanja, javni čas crtanja u holu Kulturnog Centra, projekcije animiranih, igranih i dokumentarnih filmova, promocija nekoliko strip časopisa (iz zemlje ali i iz inozemstva) i knjiga o stripu, a biće neizostavno i tribina, javnih intervjua te okruglih stolova.

     Što se propozicija za učestvovanje u takmičarskom delu tiče, one su sledeće: pod terminom mladi autor podrazumevaju se oni autori mlađi od trideset godina, i svi koji ispunjavaju taj osnovni uslov slobodni su da svoje radove u bilo kojoj od četiri kategorije podnesu na uvid žiriju, ili kao materijal za izlaganje (izlagati mogu i stariji autori, ali oni neće ući u konkurenciju za dodelu nagrada). U kategoriji ilustracije moguće je konkurisati kako ilustracijom u boji, tako i crno belom ilustracijom, a strip scenarije i teorijske tekstove treba slati otkucane, ili pak podneti gotove i završene stripove koji su po scenarijima nastali. Može se učestovati sa neograničenim brojem radova, i u pitanju ne moraju biti gotovi, kompletni stripovi.

     Ovim se upućuje i poziv za učestvovanje svim mladim strip autorima, školama i radionicama stripa koje deluju na prostoru Balkana; Leskovačka škola stripa će se potruditi da bude što je moguće bolji domaćin svim gostima.

     Važna napomena: Radove treba slati na sledeću adresu:
     Škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“
     Leskovački Kulturni Centar
     Trg Oslobođenja 101
     16000 Leskovac

     najkasnije do 25. juna 2012. godine. Originali su poželjni, ali je moguće slati i kvalitetne kopije, kao i skenove u 300 DPI na adresu no.dice.man@gmail.com gde je moguće dobiti i dodatne infomacije.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Strip Core

     Živel strip 12!
     www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip

     Revija Stripburger in italijansko združenje Vivacomix letno prirejata mladinski natečaj za strip in animacijo. Izhodišče natečaja sta vsako leto dva avtorja in lika, ki sta ju ustvarila. Ti so navdih za zgodbe udeležencem natečaja. Avtorja z razstavo predstavimo tako v Vidmu kot v Ljubljani. V Vidmu v kulturnem centru Visionario je bila razstava na ogled marca.
     Letošnji zaključni dogodek projekta Živel strip! bo sestavljen iz več dogodkov na dveh lokacijah.

     LeilA Marzocchi in Matej de Cecco: Preobrazbe
     razstava stripov, risb, ilustracij
     Galerija Kresija, Ljubljana,
     čet., 19. april 2012, ob 20.00

     Živel strip 12!
razstava del udeležencev natečaja, podelitev nagrad in projekcija animiranih filmov
Trubarjeva hiša literature, Ljubljana, petek, 20. april 2012 ob 17.00
17.00 podelitev nagrad in predstavitev novih stripovskih izdaj
17.30 odprtje razstave del udeležencev natečaja
17.45 projekcija animiranih filmov Slon

     Stripburgerjeva stripdelavnica
Trubarjeva hiša literature, Stritarjeva 7, Ljubljana
sobota, 21. april, od 14. do 18.00
nedelja, 22. april, od 11. do 17.00 (14.-15.00 pavza za kosilo)

     Pri natečaju sodelujejo: revije Ciciban, Cicido, Pil in Plus ter Mednarodni festival animiranega filma Animateka iz Ljubljane, sofinancirajo pa ga Ministrstvo za kulturo RS,  Furlanija - Julijska krajina, Občina Udine. 

     Vizualni material za novinarje je na: www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/press


     NAGRADE
     Letos se je natečaja udeležilo 339 učencev in dijakov iz Slovenije. Poleg stripov so ustvarili tudi 5 animiranih filmov. Ob odprtju razstave del udeležencev natečaja, bomo podelili glavne in druge nagrade.

     Žirija je nagrade podelila:

     STRIP

     4 GLAVNE NAGRADE (knjižni kuponi za 100 eur):
• Matteo Blasutig, Istituto compresivo bilingue, 1 a media, S. Pietro al Natisone
• Katarina Peklaj: Šnofi in primer pogrešanega župana, OŠ Savsko naselje, 8. a, mentor: Roman Peklaj
• Amadeja Gvendolina Završnik: Polž, OŠ Matija Valjavec, Preddvor, 7. r., mentor: Magda Završnik
• Jan Raman: Pupa postane kačji pastir, OŠ Šmartno pri Litiji, 4. r., mentorica: Erika Sedevčič

     3 POSEBNE NAGRADE ZA SKUPINSKE DOSEŽKE (zbirka stripovskih publikacij za razredno ali šolsko knjižnico):
• OŠ Šmartno pri Litij, mentorica: Jožica Žurga, 4. b
• OŠ Šmartno pri Litiji, mentorica: Erika Sedevčič, 4. r
• OŠ Bratov Polačič, Maribor, mentorici: Polona Legvart in Tanja Jankovič, 2. a

     ANIMACIJE

     GLAVNA NAGRADA
• PETRA DREVENŠEK: Skrinjica, SŠ za oblikovanje in fotografijo, mentorica: Tamara Nagode

     Animirani film bo predvajan na odprtju 9. edicije mednarodnega festival animiranega filma Animateka v Ljubljani decembra letos.

     POSEBNA NAGRADA ZA SKUPINSKO DELO
• Al Snofogolar, 3 a, Scuola Primaria G. Carducci, Udine

     Animirani film bo prikazan na mednarodnem simpoziju Animacija v edukaciji v Mariboru. Tudi ostali animirani filmi bodo prikazani na simpoziju.

     Predstavili bomo 2 novi stripovski izdaji za otroke: Pilko in Čopka v Narobniji, ki sta ga ustvarila Matej de Cecco (risba) in Boštjan Gorenc Pižama (scenarij) ter Obisk s planeta Beta Matjaža Schmidta.

     Program bo zaokrožila projekcija animiranih filmov za otroke imenovana Rumeni Slon po Animateki 2012. Vzgojno izobraževalni program animiranega filma Slon in Mednarodni festival animiranega filma Animateka pripravlja Društvo za oživljanje zgodbe 2 koluta. Več na slon.animateka.si in www.animateka.si

     Koyaa – Lajf je čist odbit / Kolja Saksida / Slovenija, 3'
     Koyaa se na čisto poseben način spoprijema z vsakdanjimi opravki. Zjutraj si poskusi zavezati vezalke, te pa ga ne ubogajo. K sreči na zakotni gorski polici ne živi sam: ko postanejo stvari preveč nore, mu priskoči na pomoč njegov prijatelj, modri Krokar.
     Dodu, kartonasti deček (Dodu, O rapaz de cartao) / José Miguel Ribeiro / Portugalska, 5'
     Dodu je zelo občutljiv fant. Živi v otrokom neprijaznem mestu, zato mora veliko časa preživeti doma. V prazni kartonasti škatli daje domišljiji prosto pot. Vedno, ko popraska po njeni površini, ustvarja čudovite svetove z edinstvenimi bitji, ki mu pomagajo obvladati njegova čustva in odrasti.
     Želodek (Ziluks) / Dace Riduze / Latvija, 9'50''
     Ste kdaj izdelovali človečke iz želoda? To je zgodba o Želodku in njegovih živahnih dogodivščinah v vasi Štorje, kjer spozna Čebelo, g. Pajka, Mravlje in vse druge žužke ...
     Pikapolonica hoče odrasti / Miha Knific / Slovenija, 12'05''
     Animirana zgodba za otroke o mali pikapolonici, ki se odloči, da bo odrasla. Zapusti svoj domači travnik, da bi poiskala odrasle pikapolonice, ki jih še nikoli ni videla, saj je živela v internatu. Tako se začne njena pustolovščina, polna čudnih žužkov, med katero ugotovi, da biti odrasel mogoče vseeno ni tako zabavno, kot je mislila.
     Vaba (Ješka) / Dinko Kumanović / Hrvaška, 3'18''
     Morje, človek, riba ... nekaj čudes in človekovih šibkih točk.
     Veliki brat (Der Grosse Bruder) / Jesús Pérez, Elisabeth Hüttermann / Nemčija/Švica, 6'
     V kombinaciji piksilacije in klasične risane animacije dva lika zaživita svoje življenje. Tretji lik, ki je še nedokončan, ponižujeta in se mu posmehujeta. Potem pa se izkaže, da je ta lik njun večji in močnejši brat, in razmerja moči se spremenijo.
     Steklenica (Bottle) / Kirsten Lepore / ZDA, 5’30’’
     Ta kratki animirani film v stop-motion tehniki, ki se dogaja na plaži, v snegu in pod vodo, prikazuje čezoceanski pogovor dveh junakov prek vsebine steklenice

     Trubarjeva hiša literature je odprta: pon. – pet. med 10.00 - 18.00 ter v času večernih kulturnih prireditev. Razstava bo na ogled do 5. maja 2012
     Produkcija: Stripburger / Forum Ljubljana, Viva Comix in Društvo za oživljanje zgodbe 2 koluta
     Soorganizator: Trubarjeva hiša literature

Piše: Zoran Janković

Priredio: Strip vesti

     KARAĐORĐE I KOŠTANA JUNACI HOROR STRIPA

     Autor: D. Pandurević

     Strip „Družina Dardaneli“, autora Pavla Zelića (scenarista) i Dragana Paunovića (crtač), u izdanju kuće „System Comics“, renomirani svetski strip kritičar Pol Gravet svrstao je među najbolja izdanja 2011. godine u svetu. Autori pripremaju i nastavak stripa.

     KAFANA - „Družina Dardaneli“ rađena je po uzoru na strip „Liga izuzetnih džentlmena“. Pavle Zelić je zamislio kako bi izgledalo da u kafanu „Dardaneli”, čuvenom stecištu beogradskih boema, među pisce stupe likovi iz njihovih sopstvenih knjiga. Za nešto više od godinu dana Zelić i Paunović su imali gotov strip album. U izboru likova Pavle se odlučio za instant prepoznatljive književne junake iz školske lektire - Koštanu, Karađorđa, Hajduk Stanka, Savu Savanovića, Jozefa K., Vronskog i druge...

     - Gde god smo imali opis u samom izvornom delu, mi smo ga iskoristili. Za ostale, kada mi je Dragan prvi put doneo skice likova, mogao sam samo da kažem „to je to!” jer je apsolutno pogodio kako sam ih i ja zamislio - kaže Pavle.

     On je svoje junake smestio na početak 20. veka, u idealističku, alternativnu istoriju Srbije, gde je Beograd prava vizionarska metropola sa vazdušnim tramvajima i velelepnim građevinama.

     Žanrovski, „Družina“ sjedinjuje fantastiku, horor i takozvani stimpank, kao i elemente izvornih legendi o leptiricama i vampirima. Za oba autora horor se pokazao kao najprivlačnija forma. Takve aspiracije Dragan objašnjava činjenicom da je strah emocija koja se najdublje urezuje u čovekovu svest. Hororu brutalnosti on pretpostavlja horor atmosfere. Uzori su mu filmovi Kena Rasela i Dejvida Kronenberga.

     - Eksplicitni crtež monstruma i nasilja ne može mi biti strašan, ali neki kadrovi Korta Maltezea izazivaju skoro egzistencijalni užas - priča Paunović.

     Odlučio se za tehniku crno-belog crteža jer mu kontrasti crno-belih površina daju mogućnost da scenu predstavi sa više akcije i agresivnosti. Kao svoje stripske uticaje navode „Dilana Doga", „Ratnike sa Akbara" i „Martija Misteriju“.

     „Neiskorišćen kapital srpske umetnosti"
     USPEH - Pavle Zelić kaže da je važno to što se stripovi ponovo nalaze na listama za otkup za biblioteke. „Mi imamo izuzetnu stripsku tradiciju, velike umetnike i značajna dela još od nastanka modernog stripa. U poslednjih 20 godina dali smo više desetina stvaralaca koji sa velikim uspehom objavljuju svoja dela širom sveta. Ovo je još uvek neiskorišćen kapital srpske umetnosti, ali odnedavno postoje vrlo pozitivne inicijative i podrška raznih institucija u zemlji, a pre svega Ministarstva kulture”, kaže Zelić.


     [Objavljeno: 24 sata, Beograd, 03.04.2012.godine]

Piše: Strip vesti

     KO KAŽE DA OD STRIPA NE MOŽE DA SE ŽIVI?!

     Nesumnjivo imajući na umu finansijsko stanje svog oca, inače jednog našeg vrlog stripskog poslenika, njegovo dete mu je negde na internetu "iskopalo" i poslalo ovu fotografiju, sugerišući svom pretku šta mu je činiti.

     Ako neko zna ko je autor fotografije, ili u kojem mestu se nalazi ovaj preduzimljivi ugostitelj, nesporno stripski fan, neka nam javi, pa da potpišemo vrlo dobrog fotografa i konsultujemo vlasnika pečenjare kako se ulazi u ovaj biznis, a pred sobom i drugim striparima ostaje čistog stripskog obraza.

Piše: SKCNS

     CORTO MALTESE - TRAGOVI NA FILMSKOJ TRACI @ SKCNS FABRIKA

     Ostavljajući tragove šestarom na mapama, jašući kamile, preskačući vagone... Corto Maltese je je svojim avanturama odškrinuo vrata nekih novih snova, meridijana, stripskih tiraža, doktorata...
     Hugo Pratt je, kao i svoj najpoznatiji junak, špartao svetom upoznajući ga bez želje da ga menja, još manje da mu se prilagodi, ostavljući na nama upitanost o uticajima i paralelama iz sveta filma i žena koje je sreo. 
Filmovi sa uzorima iz književnosti i stripa će se snimati i dalje snimati, kao što i “... uvek postoji neki idiot spreman da se žrtvuje za ženu."
     Od 9. do 12. aprila u SKCNS Fabrici, animirani-filmski program Corto tragovi na filmskoj traci i izložba Corto žene.
     Projekcije počinju od 20h.
     Ulaz se ne naplaćuje

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Pres: Stripburger

     predstavitev letošnjih stripovskih izdaj za novinarje in drugo javnost
     www.stripburger.org

     Knjigarna Azil, Ljubljana, torek, 10. april 2012, ob 11.00

     Uredništvo revije Stripburger bo predstavil svoj letošnji izdajateljski program. Bralcem bodo na voljo že trije naslovi. Prvi je slovenski prevod Mojega newyorškega dnevnika avtorice Julie Doucet, ki jo Stripburgerjevi bralci poznajo tudi po naslovnici XXX(Strip)burgerja. Tej sledijo zgode in nezgode Pilka in Čopke v Narobniji, ki jih je narisal stripar in ilustrator Matej De Cecco, spisal pa Boštjan Gorenc - Pižama. Šnofi, eden od likov iz tega stripa, služi tudi kot navdih pri natečaju Živel strip! V tisku je tudi Obisk s planeta Beta, nekoliko starejši slovenski strip, ki pa si zasluži novo podobo in nove bralce. Gre za duhoviti in poučni zgodbi s prikupnimi vesoljci Radovanom, Radovanom Drugim in Erlšpikom s planeta Beta, ki ju je napisal in narisal Matjaž Schmidt, prvo že pred več kot dvajsetimi leti.
          Poleg tega bo na predstavitvi oznanjen tudi skupni sozaložniški projekt Stripburgerja in Založbe ZRC: slovenski prevod Vojne v jarkih Jacquesa Tardija. Gre za epohalno delo o grozotah prve svetovne vojne, ki je že postalo stripovska klasika in pomemben prispevek k razumevanju zgodovine 20. stoletja. Izdajo je podprl tudi Francoski inštitut Charles Nodier.
     Stripburger namreč sploh ni več edini slovenski stripovski založnik, poleg naše revije se z izdajanjem romanov v stripu med drugimi ukvarjajo tudi pri Založbi ZRC. Posvečajo se nekoliko bolj resnim in »težkim« temam, zato je ZRC-jevo izdajanje stripov prav poseben hommage stripovskemu mediju in najboljša potrditev, da strip ni samo lahko čtivo brez dodane vrednosti.

     V nadaljevanju bomo predstavili ostale publikacije, še nastajajoča dela slovenskih strip avtorjev in mednarodno zbirko. Vse z zelo aktualno tematiko.

     Pa še kaj o razstavnem programu bomo razkrili.

Piše: Boris Lazić

     HOROR I MELANHOLIJA
     (Marginalije uz čitanje Dilana Doga)

     1.

     Na svakom putu za Srpske Zemlje svest da me tamo, negde – dok, na nekom od provincijskih autobuskih stajališta, budem menjao pravce – ćušnuto među druge regularce italijanske stripovne produkcije, očekuje novo izdanje priča o Dilanu, svest o tome uteši me. Koliko dugo već čitam taj strip? Ne pamtim. U mom je životu previše selidbi, previše godina. Za svaki grad, za svaki kvart u nekom od tih gradova vezan je deo života, sazrevanja, dok su tragovi čitanja, kao velovi od sanja, prosjajni, tamni, prekrili većinu iskustava i sećanja. Sve sažeto je danas u jedno, jedino, iskustvo čitanja.
     Zvuči li to pomalo nastrano? Bilo je, dakle, više tih ja, u čijoj je izgradnji sudelovalo više uzastopnih čitanja, listanja knjiga. Moj unutrašnji pejzaž je prostor koji daje na više pravaca. Po prilici, kao u onoj priči o Asteru Blistoku, kada se došavši na banket, junak suočava s različitim Asterima iz prošlosti, svakim sa svojim shvatanjima, ćudima i nadama. Koliko im je Aster još uopšte blizak? Šta bitno može s njima da podeli? Postoji li nit, vodilja? Po čemu se još držimo, s naslagama minulih ja, kao celina, mi? Šta čini da se kuća našeg ja ne uruši?
     Tražimo, recimo, neki bitan dokumenat. Prevrćemo po fijokama, policama, kutijama; iz „radnog kabineta” prelazimo na ostavu, iz ostave na podrum, na tavan (svugde ima tih kartonskih ili drvenih kutija, spremišta, s bezbroj fascikli, svesaka, papira i papirića, pisama ili dopisnica iz nekog od naših prethodnih života). Preturamo, gubimo vreme, valjda dragoceno – desi se da nam na takvu stvar ode i čitav dan, pa i sledeće jutro. I, dok ne naiđemo na volšebno zatureni dokument, nailazimo na strahovit niz tih papirnatih tragova života, bivših. Sam taj, obespokojavajući, fakat (to neočekivano posmatranje fragmenata bivših života), koji unosi nespokoj, već je dovoljan motiv za stravu. Sve je to breme, teskoba. Kada pisac ume da u nama probudi, u vezi s tim, teskobni osećaj, da izazove vrstu osećanja uzaludnosti, koja iz takvih, slučajnih, otkrića proishodi, tada znamo da je dobar. Jer, pretražujući, gatajući, takoreći, po pepelu (da prisvojim zgodan izraz Jovice Aćina), dolazimo do svesti o tome da smo u dobroj meri strani, takoreći, temeljno strani, samima sebi.
     Međutim, čitanje predstavlja teurgijski proces koji ima za svojstvo da održava (makar i prividnu), celinu, da daje dodatnu koherenciju svesti: a sve pročitano tvori niz naslaga, blagotvorni humus, na koji se napaja naš um, pod senkom anđela. Već nekoliko godina, uhodana čitalačka praksa uspeva da raščlanjuje moj život na dva, sledeća pola: u Srbiji čitam vrstu stripova (časopisa, knjiga) koji u Francuskoj ne postoje (a zašto i kako je moguće da se u Italiji i Jugoslovenskom kulturnom pojasu delom čitaju ista štiva, druga je stvar, o čemu sam već pisao, o čemu neću sad). To znači da načelno pripadam bar dvama društvima i dvema sredinama (imam tri biblioteke, dakle tri prostora življenja – u Parizu, u Šajkaškoj, u Krajini), iako: u Srbiji, u njoj se osećam živim, i kada kao umetnik stvaram, stvaram misleći na nju; u Parizu, u rodnoj Francuskoj, tek istrajavam, postojim, u taj milje ne nastojim da se ugradim, iz njega bih da se iskorenim (ovo i nisu bitna fakta za čitaoca, ali ih navodim radi verodostojnosti iskaza u celini). I tako svoja duga, preduga, akademska leta, i početak jeseni, život, u Krajini, u Prestonici, prekraćujem i dubinskim zaranjanjem u svet nastanjen crninom, setom, šeretskim smehom Ticijana Sklavija.

     2.

     Sklavi negde tvrdi da nikad nije posetio London. Što mi je bliži njegov Dilan, to mi njegov London sve više deluje kao savršena slika tog grada i mita o njemu. Budući da sam deo života proveo i tamo, tvrdim da je deo atmosfere tog grada Sklavi blistavo utkao u svoje priče. Ukoliko duh Engleza odlikuje i naglašeni ekscentrizam, tu sklonost, na vizuelnom polju, on valjano koristi. Pamtljivi kvadrati se često oslanjaju baš na takve, tipske obrasce.
     Često sam se pitao iz kog razloga toliki broj nevinih strada u tom stripu, te zašto Dilan skoro nikad ne uspeva da nekoga spase. Čitava ta masa prerezanih grkljana, preklanih devojaka, iskolačenih pogleda, očiju izbijenih iz duplji (talijanski likovni specijalitet još od Magele), prebolnih smrti, taj neukus, čemu? Čemu, osim ukoliko to nije teološki komentar. Ključ te stvari daje sam Sklavi u priči protkanoj Borhesovskim vremensko-prostornim paradoksima « Ples smrti » (kojom započinje ediciju Gigant Dilan Dog), u kojoj jedan od junaka, zatočen u besmislu stepeništa koji se ujedno širi do u beskraj nagore i nadole, te mu ne može umaći, kaže: „Zašto se ovo baš meni događa? Isti sam kao i svi ostali… običan čovek… Zašto baš ja?” Sklavi priča o smrti. U Kanalu 666 se bića svojevoljno prepuštaju porivu ka smrti, sve do pomalo bizarnog i neuverljivog razrešenja iz kog saznajemo da su izmanipulisani mašinom (Deus eks makina je na delu i u pričama Sudnji dan te Ukronija). „Nema tu pravila, svi ste u mašini, i svi svršavate u žrvnju. Shvati to! Shvati to!” Eto šta mi šapuce Sklavi dok listam njegov košmar na javi. Drugo ime toj melanholiji je poriv ka smrti. Ima li stripa koji o njemu lepše svedoči?
     Ko u sebi ne nosi bar trun te budnosti, te svesti, ne bi trebalo da poseže za tom vrstom štiva. Jer Sklavi u stripu postiže skoro isto što i Sijoran u svojim fragmentima: stišava naš gnev nad životom, nad nama samima, čini da bar na trenutak u nama utihne gađenje nad smrću, nad Bogom. Svest o samoubistvu, kao legitimnom gestu, postiže, poput Kamijevog Mita o Sizifu, paradoksalno, da bar na dan ne pomišljamo na taj gest kao konačnom rešenju za bilo šta. Dosta je to, za takozvani Ars minor, kakvim neki još uvek krste strip.
     Sklavi najvrednije stvari postiže onda kad niže upitnike a ne pruža odgovore. Njegov najbolji strip je ustvari vrsta grafičke pesme. Njegove najbolje sekvencijalne pesme odišu atmosferom bunila i straha od takozvanog objektivnog, spoljašnjeg sveta, kakva nam je poznata iz proza Dika, Bucatija, Kafke: njegov najviši scenaristički domet je u slikanju toka svesti junaka zahvaćenih u vrtlogu nagona ka smrti. Njegov jedini vredni diskurs je diskurs o smrti. Budući da Sklavi stvara komercijalni strip, to svako racionalno razrešenje, svako razumsko objašnjenje, bilo koje prirode da je – ima i inače odviše Frojdizma u njegovim pričama – neminovno vodi u pad. Sklavi stoji na tankoj međi, gde je bliži pesmi nego priči, jer uvek je snažniji u pitanjima, u slikanju duševnih stanja, osobito u evociranju potištenosti, patnji koju izaziva misao na ništavilo, poriv ka ništavilu – sugestija potpomognuta vanredno uprošćenim grafizmom Bonelijeve kuće stripa – nego kad pruža svoja često groteskna, (i)racionalna razrešenja.
     Kako pritisak takve samosvesti ne bi bio potpun, sve do krajnjeg raščovečenja, Sklavi uvodi Gruča i njegov iščaseni humor. Gručova bukvalnost ili, ako hoćete, brutalnost, njegovo besprestano, gotovo već nesnosno nizanje paradoksa i poštapalica, nije li kap vedrine koja ublažuje setu i muk Dilana pred ludošću egzistencije? Kao udvojen, kao odraz u ogledalu – Zar da opet spomenem Borhesa? – stoji Blohov Dženkins, čija je glupost ravna Gručovoj vrcavosti, a postiže isti efekat. Ali humor, kako to ističe Uelbek, ne spasava. Makoliko sve gledali kroz prizmu smeha, život će ipak da nam slomi srce.
     Svaki autor utkiva deo sebe ili sebe celog u svoje likove: originalni Dilan je drzak i ciničan prema ženama, ređe osetljiv i dobronameran. Sladunjavi, mekušni Dilan je plod nezdrave mašte Paole Barbato, uslovljene možda i potrebom publike da deo opšte atmosfere sete u koju su te priče situirane ugradi u sam junakov psihološki profil, što je očigledna greška (makar nam on danas bio matoriji za dvadeset i pet godina). Dilan se kroz drskost i cinizam štiti od apsurda, bar u onoj meri u kojoj to čini Gručo kroz svoj humor apsurda. Upravo zato jer je reč o preosetljivim ljudima, oni svoja osećanja potiskuju dublje u sebe, ostavljajući na površini samo ironijski komentar. Da nije Paoline lepe kose (teško meni sad s feminističkim delom publike!), pitanje je bi li Sklavi toliko trpeo karakterno izneveravanje lika u koga je uneo toliko sebe i svog. Sklavi je, istina, uvek otvoreno ili u obliku komičkog apsurda citirao druge, ali su njegovi likovi izlivi njegovog duha i njegove upitanosti (sam Sklavi druge ne izneverava: dovoljno je, recimo, videti s kakvom maestralnošću i reverencijom citira Gosinija/Uderza ili Žakobsa).
     Elegantni, sugestivni, zasenčeni Roj (virtuoz kamernih atmosfera); groteskni, striparski, petparački Montanari & Grasani; Angelo Stano, Paskale Ruju, Klaudijo Vila su čuvari vatre ovoga kulta. Dokle je njih i njihovih radova, biće i službe. Potrebna su nam ponovljena čitanja, potrebne varijacije na zadate teme. Ovi umetnici to znaju da pruže.

     3.

     Pamtljivi kvadrati: po toj teoriji strip o njima ovisi. Od takvih kvadrata mi zapravo stvaramo, u duhu, pri čitanju, odlomke kojih u stripu nema. Ti pamtljivi kvadrati, u Dilanu Dogu, stoje u tesnoj vezi s implicitnom kritikom društvenih odnosa jedne, rekoh, otvoreno kafkijanske atmosfere. Sklavijev svet je vrsta K und K bestijarijuma koji se razlio na čitav univerzum. Utehe nema. Niti igde može da se udahne čisti vazduh. Svet nije neporočan. Niti je to sam Dilan (Sklavijev Dilan), samozaljubljen i ciničan kakav već nesumnjivo jeste. Golkonda deluje kao otelotvorenje društvenih košmarnih elemenata, a delovanje nižih demona, njihova napastvovanja na taj svet manje su štetna no samo čovečije delovanje. Naposletku, i pakao i raj dela su čovečija. Rugoba tih insektoidnih preobrazbi, zastrašujuće nebesne pojave na mirijade istovetnih, poslovnih, bankara u crnim frakovima, s polucilindrima i kišobranima koji ko latice s neba padaju po ulicama grada i namah satiru sve što po gradu gamiže, prolaznike, krivce i žrtve podjednako, to je svojevrsni Sklavijev odgovor Bogu na pitanje: „Sviđa li ti se moj svet?” Jasno nam je iz kog razloga je Sklavi na strani svojih čudovišta. Pesnike uvek privlače propalice, božjaci, bića do te mere poluostvarena da promašiće vlastitu smrt koliko i život.
     Dilan je povalio sopstvenu majku, digao ruku na oca – on je samom sebi noćna mora. Teret vlastite krivice određuje njegovo zvanje. Breme seksualnosti (sa svim nastranostima koje ono nosi) kod Sklavija određuje nagon ka smrti. Prekršeni tabu otvara dveri svakom vidu propasti, pa i skok u ništavilo. Morgana postaje Morana. Frojdizam je očito potreban scenaristi da bi artikulisao motivacije junaka. Umetnost, srećom, ne poznaje plošnost. Privlačnije su nam slike nego potonja psihologizacija istih. Na tragu Nabokova, držim da je Frojd matora frajla, gatara, koja ruje po tuđim mukama i prevrće špil karata pre nego što nevoljniku tresne u lice svoj sud kao neopozivi fatum. Međutim, nema sudbine, to bar znaju Drčni, soj ljudi koji sebi uvek pruža ono za čime žudi (za čime, recimo, ređe poseže uštirkani malograđanin). Nema sudbine, postoji danas i sad, i u sadašnjem trenutku tvoje ja koje o svemu odlučuje. Ti nisi Edip, niti si slep. Privlačnije su Sklavijeve slike, opsesivne teme, vizuelizacija istih od strane vrsne crtačke ekipe. Nema tu pouke. To što njega muči nužno ne muči mene, niti vas: međutim, nama se sviđa obrada, a dopada nam se i niz tih sasvim iščasenih, sasvim ličnih, vizija, koje nas prožimaju, snaže, bogate, dražeći našu samosvest, i zabavljaju nas, pre nego se jednom vratimo u prah.

     4.

     Odličan rad s crnim masama, postupak koju kuća Boneli inače obilato koristi u svojim serijalima s fantastičnom potkom, pogoduje stvaranju zatamnjene atmosfere. Za razliku od Dilanovog sveta, Martijev je, recimo, u izvedbi Alesandrinija, protkan svetlošću od koje bi moglo i da se obnevidi. Kasteli veruje u svet, makoliko smatrao da se iza mnogo čega, kao u nekakvoj dečijoj predstavi, krije varka – on taj svet ipak odobrava, ide mu u susret. To je dobro osetio njegov najbolji crtač. Sklavi kako svoj – tako i tuđi – jedva da trpi. Eto razloga zašto se ti junaci retko susreću među istim koricama. Reč je o dvama suprotstavljenim pristupima stvarnosti. O dvama različitim osećanjima, shvatanjima života. Iz njih proističu ne samo dva različita načina pripovedanja, već i dva različita poentiranja, dva različita klimaksa priče kod oba scenarista. Dok Kasteli vrlo sporim tempom, kad u postupku toka svesti, kad flešbeka ili priče unutar priče, vodi k razrešenju enigme, dotle Sklavi nudi nelinerano, eliptično, fragmentarno pripovedanje koje stoji na međi Poovske, detektivske priče, i pesme u prozi. Marti je renesansni čovek kome je sve podređeno, Dilan više medij o koga se prelama stvarnost sveta bez Boga, iliti stvarnost Božijeg ništavila. Dobro je, u svetlu toga, da su se ti junaci, čeda takvih pisaca, i dvaput sreli.
     Kastelija zaokuplje problem vlasti, Sklavija, rekoh, pitanje smrti. Pitanje smrti i kao pitanje pomeranja granica života s posebnim naglaskom na proučavanje osećanja zebnje ili gađenja pred mogućnostima koje nudi današnja nauka (bioinžinjering, genetika, kibernetika - Inverere). U tom smislu Sklavi nasleđuje materijalizam Lavkrafta. „If You don’t like this World, You should try some of the Others”, kaže Dik, a mi smo zajedno s Dilanim isprobali nemali broj takvih. Serijal naprasno prestaje na sedamdesetsedmom broju. U toj epizodi Dilan ostaje sam na svetu. Sklavi se, putem nauke, rešava i Boga i smrt (srećom ne i gađenje nad egzistencijom), a za nastavak serijala par ljudi iz Bonelija bi – ipak – trebalo da završi u donžonu za lihvare, nabijeni na kočeve. Zamišljam ih kako izdišu tiho, dugo, beznadežno mukotrpno. Od svirepih boli zazivaju smrt koja ne dolazi. Umiru bar onoliko dugo koliko Dilan, Poslednji čovek na zemlji, samuje na rubu propasti.

Press: Veseli četvrtak

Izašao je novi, pedest peti, broj bonelijevog stripa Dylan Dog i možete ga naći na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Lijam lažov". • scenario: Giancarlo Marzano, crtež: Luigi Piccatto.              Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.      Sva pitanja i sugestije na:      redakcija@veselicetvrtak.com

Press: Grrr!Program

     GRRR! PROGRAM  09.04.2012.
     U ponedeljak 9. aprila 2012., u prostoru Elektrika (Radomira Putnika 7, Pančevo), sa početkom u 20h, biće upriličeno novo izdanje GRRR! Programa, nastalog saradnjom Saše Rakezića i Kulturnog centra Pančeva. Ovoga puta, književnik i publicista Vasa Pavković će govoriti o strip serijalu Nikad robom, koji je izlazio u periodu 1963. – 1977. Ediciju je objavljivao najuspešniji izdavač stripova u Jugoslaviji, Dečije novine, uzdigavši strip na nivo industrije koja je cvetala usred malog grada u tzv. „užoj Srbiji“, Gornjem Milanovcu. Iako većina čitaoca pamti Nikad robom po stripovima o deci-partizanima Mirku i Slavku, bila je to edicija koja je objavila zavidan broj strip ostvarenja različitih žanrova, otvorivši put čitavoj generaciji domaćih autora.

     GRRR! PROGRAM  09.04.2012.
     On Monday 9th 2012, starting at 20h, Elektrika venue ( Radomira Putnika 7, Pančevo, Serbia) will host another in the series of events titled GRRR!Program, made possible through the collaboration between Saša Rakezić and Pančevo Cultural Center. This time, writer and publicist Vasa Pavković is going to speak about the comics series titled Nikad robom (Never a Slave), published between 1963 and 1977.This edition came out through Dečije novine, the most successful comic publisher in the country that used to be called Yugoslavia. It was a company that managed to build up the comics industry from a small town  in Central Serbia, Gornji Milanovac.  Even though most of  readers remember Nikad robom as  home to the comics about child-partisans Mirko and Slavko, it was also the edition that published a decent number of comics belonging to different genres, thus paving the way to a whole generation of Yugoslav cartoonists.

Piše: Vladimir Popov

     LESKOVAČKI STRIP U KRUŠEVCU

     Izložba koja prati monografiju “Leskovački strip 1950-2010” priređenu od strane Marka Stojanovića, neformalni začetak edicije Leskovački strip, nakon Kragujevca, Zrenjanina, Beograda, Zaječara, Niša, Leskovca i Valjeva, postavljena je i u Kruševcu.
          Izložba koja je sistematski i dokumentovano predstavila sve leskovačke strip autore, strip izdanja, festivale, izložbe i školu stripa, proširena je i dopunjena radovima i pod nazivom "Leskovački strip 1950-2012" otvorena je u Izložbenoj sali Kruševačkog pozorišta u četvrtak 29.03.2012. godine.
     Izložba je priređena u organizaciji Narodnog muzeja Kruševac, a otvorio ju je magistar Ljubiša Vasiljević uz uvodno predavanje komesara izložbe, Marka Stojanovića.

Press: Beopolisi

     Dragi prijatelji, drugari, stripadžije & civili,

     Sa zadovoljstvom Vas pozivamo na predstavljanje jedinstvenih knjiga stripa Tupko i Tupko - bibliofilsko izdanje Nedeljka Dragića. Bibliografsko izdanje Tupka štampano je u ograničenom tiražu - 99 kopija, a svaki primerak je "overen" svojeručnim potpisom Nedeljka Dragića. Ovo izdanje je posvećeno 40. godišnjiici Grand Prixa koji je Tupko osvojio na Međunarodnom festivalu stripa u Montrealu.
          O Tupku i drugim stvarima govoriće autor Nedeljko Dragić i urednik izdanja Veljko Krulčić. Promocija će se održati 4. aprila u 12h - tačno u podne, u knjižari Beopolis ( TC EuroCentar, Makedonska 30 / Dečanska 5).

     Dobrodošli!

Priredio: Zoran Đukanović

     INTERVJU – ALEKSA GAJIĆ, STRIP CRTAČ

     EPSKI HEROJI I BEOGRAD BUDUĆNOSTI

     sonja ćirić

     "IZGLED GRADA ODGOVARA MENTALITETU NJEGOVIH STA- NOVNIKA, A MENTALITET TRAŽI VIŠE OD STO GODINA DA BI SE PROMENIO. MENI NE SMETA OVAKAV BEOGRAD. ČUDNIJE BIH SE OSEĆAO U NEČEM UGLANCANOM NEGO U NEČEM ŽIVOTNOM. TO VAŽI I ZA STRIP I ZA GRAD"

     Jedan od najudarnijih od 84 programa ovogodišnje "Frankofonije", manifestacije koja se svakog marta održava svuda u svetu s namerom popularisanja francuske kulture, jeste izložba stripova i crteža Alekse Gajića Epski heroji i grad budućnosti u Francuskom institutu, u Beogradu.
     Beograđanin koji radi u Parizu, Aleksa Gajić, idealna je ličnost za "Frankofoniju". Ovde se o njemu više čulo pre tri godine nakon premijere prvog srpskog dugometražnog animiranog filma Technotise – Edit i ja, a u Francuskoj je poznat još od 2000, kada je za izdavačku kuću Solei počeo da objavljuje strip Bič božji. Od tada je šest albuma ovog strip serijala prodato u tiražu od preko 50.000 primeraka. Nakon pauze zbog rada na filmu počeo je novi strip – Drako, i za sada su objavljena dva albuma u izdavačkoj kući Kvadrantes. Do kraja izložbe, koja traje do 28. aprila, biće predstavljeno i srpsko izdanje prvog dela stripa Drako.

     "VREME": Šta spaja epske junake i grad budućnosti iz naslova vaše izložbe?
     ALEKSA GAJIĆ: Ništa, osim što opisuju njena dva dela! Deo izložbe koji govori o Beogradu budućnosti čine pozadine koje su "glumile" u filmu Edit i ja, a epski junaci su heroji mojih stripova. Na taj način izložba spaja ono što sam radio u Beogradu i što radim za Francuze. Među radovima ima i originala, što će, pretpostavljam, biti zanimljivo onima koji se i sami bave stripom, dok će onima koji prate ono što radim, izloženi radovi biti poznati. Naravno da znam da me ova izložba neće učiniti poznatijim, ali verujem da će makar malo skrenuti pažnju na strip kao umetnost. Uostalom, Francuski institut je činio pomake u tom pravcu ranijih godina izložbama Zorana Janjetova, Enkija Bilala i Gradimira Smuđe.

     Zašto je kod nas malo zainteresovanih za strip? Strip važi za komunikativnu umetnost, ali je vrlo verovatno da ima manje poklonika od, na primer,ozbiljne muzike.
     Mnogo sam o tome pričao sa ljudima kojima biznis zavisi od odgovora na to pitanje, ali ga ne znaju. Strip kod nas nikad nije uspeo da dobije status umetnosti, uvek je smatran za polušund koji služi da se prekrati vreme dok se nešto čeka. Dobra vest u toj priči je što ni kod drugih nije bolje. Samo je Francuska izuzetak. Tamo je nakon Drugog svetskog rata počela ekspanzija stripa pa je on sada identitet Francuske isto koliko i buđav sir. Kod nas su osamdesete bile dobro vreme za strip, mogli ste da čitate Zagora i Spajdermena, ali i kvalitetne stripove u Yu strip magazinu, ili Mirka Ilića i Igora Kordeja. Ali, preovlađivao je krš. Možda zato kad se kaže – strip, niko ne pomisli na umetničke stripove, nego na Zagora. Drugi razlog zašto kod nas strip nema status umetnosti mogao bi da bude piraterija. Strip je gotovo nemoguće piratisati. Ne isplati se: štampu stripa koji košta deset evra platićete barem pet, a strip na ekranu računara je besmisleno čitati.

     Šta mislite, da li će se u Beogradu 2074. godine čitati strip koji je sada na radovima vaše izložbe?
     Naravno da nemam pojma! Zgrade na mojim radovima su pohabane, malter otpada sa njihovih fasada, znači da verujem da će Beograd i u budućnosti izgledati kao i sad pa je moguće zaključiti da i u životu stripa ne vidim promenu nabolje. Ja sam se poslednji put bavio temom Beograda budućnosti zbog filma. Međutim, mišljenje koje sam tada imao o Beogradu 2074. godine, kada bi mi bilo sto godina, još uvek nisam promenio. Jednostavno, izgled grada odgovara mentalitetu njegovih stanovnika, a mentalitet traži više od sto godina da bi se promenio. Ali, meni ne smeta takav Beograd. Čudnije bih se osećao u nečem uglancanom nego u nečem životnom. To važi i za strip i za grad.

     Kakav je strip sad u modi?
     Kako se moj stil uobličuje, sve manje imam želje da gledam druge zato što znam da bi me teško neka moda izbacila iz mog koloseka. Kad sam bio mlađi i stil mi je bio lelujav, hteo sam da "ukradem" nešto od ovoga, a nešto od onoga. Sad pokušavam da u okviru mog stila pronalazim i pravim neke iskorake. Ali: egzibicije su nepreporučljive! Strip služi da se čita i mora da bude čitljiv – to je pravilo. Zato, što je crtež artističniji, to je strip teži za čitanje. Najbolji primer toga su Tin Tin i neki najnoviji evropski art stripovi. Tin Tin je ravan i jasan, a ovaj novi biste radije stavili na zid nego što biste ga pročitali. E, ja se trudim da nađem meru: da bude lepo, a čitljivo. Trudim se da savladam taj glavni problem stripa.

     Da li utičete na priču vaših stripova? Bič božji priča o sukobu Huna i Rimljana u svemiru, što je, priznaćete, više nego nespojivo.
     Volim da kažem da je moja scenaristkinja Valeri Manžen jedna mala, ali mnogo krvava ženica. Njene mračne i ratoborne ideje često nisam lako vario. Tek se sa drugim stripom, sa Drakoom, moj status popravio, pa sam mogao da utičem na priču, neke delove smo čak zajedno pisali, a režija i montaža su mi prepušteni u potpunosti. Žanr nismo menjali, sledili smo ono što ljudi očekuju od nas. Inače, ta nespojivost između Huna i kosmosa je verovatno ono što je ljude pridobilo za ovaj strip pa je zato objavljen u deset zemalja, u nekoliko specijalnih izdanja, mnogo puta je bio reprintovan... Ali, to su radili neki drugi ljudi a ne ja – meni je preostalo samo da se zadovoljno smeškam.

     Vi možete da živite od stripa?
     Da, tako što radim za Francuze. Međutim, i u Fracuskoj položaj stripa nije onoliko sjajan kao nekad. Kula se urušava pod sopstvenim pritiskom. Znam da je 2006. godine, kad sam zbog filma pauzirao s crtanjem stripa, u Francuskoj objavljeno 3600 izdanja, znači deset dnevno. To je ultra hiperprodukcija! Dešavalo se da knjižari ne stignu da otpakuju jedno izdanje, a već im je tu novo! Oni ne mogu da sve to ponude čitaocima, a ni čitaoci da sve to savladaju. Sad Francuska objavljuje skoro 5000 izdanja godišnje. Dokle će?

     Posle premijere Edit i ja najavljivali ste novi film...
     ...Ali nije bilo novca. Da biste uradili strip, potrebni su vam papir i olovka, a za animirani film vam treba to i još milion evra. Konkurisao sam, ali mi novac nije odobren – što je i fer. Objasnili su mi da svake godine diplomira nekoliko reditelja pa je fer da svako od njih dobije priliku. Eto, ta jedna prilika može da se dobije, a druga je već problem.

     Čekajući sledeći film, pripremate "terapijske free style stripove" – najavljeno je u vašoj biografiji.
     Kad je prošla premijera filma, u glavi mi je bio tajfun: da li sam dobro uradio, da li je trebalo tim putem da idem... I, terapije radi, rešio sam da nešto radim, nešto što će jednom dobiti obličje. Tako je prvo nastao Skrep buk, pa zatim i Pljosnati strip – priznajem, oba neuobičajenog obličja. Skrep buk je zbirka ideja koje sam beležio u blokčiću gde god da sam bio. Kad sam ga popunio, nastavio sam da crtam na šlajfnama hamera koje ostanu nakon što isečem potreban format za Drakoa. Zato se taj drugi strip zove Pljosnati. Ako je tačno da samo autor prepoznaje pravu umetnost, kad je stvarno inspirisan, a kad utabava već postojeću stazu, ja mislim da sam u ova dva stripa prepoznao umetnost. Zato što su iskreno, nepretenciozno izlazili iz mene i formirali se. Oba stripa su duhovito štivo, u njima ima i biografskih detalja, i sitnica koje sam isecao pa lepio, i ilustracija koje su same sebi svrha. Ja te stripove zovem – pseudofilozofija.

     Neko od gostiju na otvaranju izložbe nazvao vas je "Đokovićem našeg stripa",očigledno aludirajući na velike tiraže vaših naslova.
     Ma šta vam pada na pamet! I kad bih dobio Oskara, i Zlatnu palmu, i Medu u Berlinu, opet ne bih imao ni delić Noletove popularnosti. Vizuelna kultura ne postavlja autora u prvi plan, nego njegovo delo. Dok čitate moj strip, vi ne vidite mene kako ga crtam. Ali, istina, ni sami strip-crtači se ne ističu. Oni su debele bradonje koje po ceo raspravljaju ko je jači: Supermen ili Spajdermen. Ali, pravi posvećeni stripadžija i mora da bude takav: što ste više fokusirani na to što radite, vi bolje radite. Uspešan dan strip crtača izgleda ovako: nije izašao nigde, nije video nikoga, ali je zato nacrtao dva-tri crteža. I tako ceo život.

     [Objavljeno: Vreme, Beograd, 22.03.2012. godine]

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Marko Fančović

     ODLAZAK NAJVEĆEG
     I beskrajnoj vrpci dođe kraj: Otišao je veliki Mœbius

     U subotu ujutro, svijet stripa potresla je tužna vijest. U Parizu je u 74. godini, nakon duge i teške bolesti, preminuo najveći crtač stripa svih vremena, neprevaziđeni genij Jean Giraud "Mœbius". Nikad nije bilo bolje crtačke ruke, čovjeka koji se toliko razumio u strip, toliko ga revolucionizirao i toliko totalno ovladao baš svim nijansama izražajnosti u devetoj umjetnosti. Njegov utjecaj je nemjerljiv; što su bili Elvis ili Beatlesi u rock'n'rollu, to je za priče u slikama i grafičko pripovjedanje bio taj ludi, briljantni Francuz. Za sve strip crtače od šezdesetih godina nadalje može se kratko i jednostavno reći da su "izašli iz Mœbiusovog šinjela".

     Jean Henri Gaston Giraud rodio se u Nogentu-sur-Marne u skromnoj obitelji, a već s 11 ili 12 godina počeo je opsesivno crtati, uglavnom kauboje i indijance, zakoračivši na stazu karijere koja će od njega napraviti autora najboljeg vestern stripa svih vremena. U velikoj eksploziji stripa franko-belgijske škole nakon Drugog svjetskog rata, talentiranom mladiću nije bilo teško naći posao i već kao maloljetnik je 1956. objavio svoj prvi strip u časopisu Far-West, što mu je (nakon odsluženog vojnog roka u Alžiru) donijelo suradnju s jednim od najznačajnijih i najproduktivnijih europskih crtača, Jijéom, i asistentski rad na već uhodanom vestern stripu "Jerry Spring". Kad je veliki scenarist Jean-Michel Charlier tražio crtača za novi vestern u mladom časopisu "Pilote", Jijé ga je zbog prezauzetosti odbio ali i preporučio svog šegrta, i tako je nastala legenda o "Poručniku Blueberryju". Ono što je počelo kao strip na tragu klasičnih hollywoodskih vestern filmova, vrlo brzo se pretvorilo u nešto sasvim novo, i pod utjecajem novih kinematografskih strujanja poput japanskog filma, špageti vesterna i američkog revizionističkog vesterna Blueberry je postao neobrijani, cinični junak upleten u mutne političke igre. Tijekom rada na četvrtoj epizodi Blueberryja, Giraud je pola epizode prepustio Jijéu i otišao u Meksiko, posjetiti majku čiji je drugi suprug bio toreador; vratio se kao novi čovjek – i novi crtač. Tamo je svojim očima vidio one pejsaže kroz koje će se njegovi junaci kretati, zavolio jazz i marihuanu, proširio svijest i izoštrio ruku do nevjerojatnog majstorstva, vodeći Blueberryja kroz briljantno crtane epizode poput "Rudnika izgubljenog Nijemca", "Chihuahua Pearl", "Anđeosko lice"...

     Dok je "Blueberry" u Piloteu rame uz rame s "Asterixom" i "Tanguyem i Laverdureom" osvajao publiku i kritiku, po manjim satiričnim i stripovskim časopisima pojavljivali su se neobični, sjajno crtani stripovi pod utjecajem američkih crtača poput Harveya Kurzmana i Morta Druckera, tajanstveno potpisani samo kao Mœbius (pseudonim po beskrajnoj vrpci sa samo jednom stranom njemačkog matematičara A. F. Möbiusa). Skoro cijelo desetljeće najboljim crtačima u Francuskoj smatrani su Jean Giraud i tajanstveni "Mœbius", dok Giraudu ta igra nije dojadila i razotkrio je svoj identitet, potpisavši Mœbiusov strip "La Déviation" svojim pravim imenom.

     U sedamdesetima Mœbius je s grupom istomišljenika okupljenih u udrugu Les Humanoïdes Associés pokrenuo časopis "Metal Hurlant" (koji je uskoro dobio i američku verziju "Heavy Metal") u kojem je, paralelno s radom na komercijalnom Blueberryju, objavljivao stripove poput "Bijelog košmara" i "Duge sutrašnjice", te posebno bitne stripove u nastavcima "Arzach" i "Hermetičnu garažu" ("Majora Fatala") u kojima je pomicao granice vizualnog pripovjedanja, eksperimentirajući s formom i sadržajem na način koji je izvršio nemjerljiv utjecaj na svijet stripa i sve njegove stvaraoce; što je Joyceov "Uliks" u književnosti, to je za strip upravo "Major Fatal".
          Najveći majstor stripa mogao je nacrtati što god hoće i uklopiti se u bilo kakav oblik pripovjedanja; kao prvi Europljanin gostovao je u Marvelu crtajući "Srebrnog letača", u prvoj suradnji sa scenaristom Alejandrom Jodorowskim napravio je najbolji ZF strip svih vremena, "Incal" ("Pustolovine Johna Difoola")... Kao scenograf, što potpisan što nepotpisan, oblikovao je najkultnije fantastične filmove: "Alien", "Tron", "Blade Runner", "Imperij uzvraća udarac"... Od mladog crtača vesterna postao je majstor fantastike, autor nadrealističkih reklamnih kampanja za Citröen, bavio se radom na animiranim filmovima, imao svoj studio na Tahitiju... Odličje Viteza umjetnosti uručio mu je François Mitterand 1985.; ministar kulture Jack Lang za njega je rekao da je "najveći grafički umjetnik na svijetu", a na polju stripa nema nagrade koju nije osvojio svojim djelima, od Yellow Kida, Eisnera i Harveya do najcjenjenije Nagrade grada Angoulêmea, koju grad-domaćin najvećeg europskog strip festivala daje samo najvećima od najvećih; u stripovsku Kuću slavnih uvršten je 1997. Cartierova fondacija za umjetnost organizirala mu je 2010./2011. u Parizu veliku retrospektivnu izložbu, kulturni događaj desetljeća u francuskoj prijestolnici.

     Premda ga je zadnjih godina teška bolest sprječavala u brzom crtanju, ostvarenom nevjerojatnom lakoćom, po kojem je bio naširoko poznat (čak je i epizodu "Sandmana" koju je Neil Gaiman pisao posebno za njega morao preuzeti P. Craig Russell), prošle godine još je stigao održati Master Class na festivalu u Angoulêmeu, prenoseći svoje znanje novim generacijama na beskrajno šarmantan i nadasve skroman način karakterističan za najveće genije.

     Njegovim odlaskom deveta umjetnost izgubila je svojeg Rembrandta i Dostojevskog, svojeg Bacha i Milesa Davisa, svojeg Elvisa i svojeg Hendrixa, genijalnog improvizatora i nepogriješivog crtača, umjetnika koji svoju umjetnost može povesti u visine koje drugi nisu ni naslućivali. Dok god bude postojao i čitao se strip, nove će generacije uzimati u ruke pustolovine poručnika Blueberryja, Johna Difoola, majora Fatala, Jima Cutlassa, a reakcija će uvijek biti ista: "Čovječe, kako je ovo nevjerojatno dobro nacrtano!!!!" Za mnoge kažu da su najbolji u svom poslu; Jean Mœbius Giraud to je i bio.

Jedan od najvećih autora svih vremena. Upoznao sam ga osamdesetih u Angoulemeu, i mogu reći da je bio iznimno skroman i prijazan čovjek, koji kao da nije bio svjestan svog ogromnog značaja i popularnosti. – Veljko Krulčić, strip teoretičar i kritičar

Do subote ujutro nije bilo dvojbe tko je najveći živi crtač stripa na svijetu; bio je to on i nitko drugi – Esad Ribić, strip crtač

Što je Mœbius značio? Značio je sve. Bio je najbolji. – Goran Sudžuka, strip crtač

Ono što je on uradio s "Blueberryjem", još prije nego što se pročuo kao Mœbius, za mene je nešto najveće što postoji u stripu – Bernard Radovčić, izdavač stripa

Ne znam što bih rekao na odlazak takvog velikana umjetnosti. Potpuno me paralizirala ta vijest. Budući je njegovo djelo odavno besmrtno, nekako sam naivno mislio da će ga i fizička smrt mimoići. – Boban Savić Geto, crtač i ilustrator

On je po meni definirao strip kao nešto za odrasle. Rad njegove grupe Humanoïdes Associés iz sedamdesetih i dalje određuje svjetsko ramišljanje o stripu. – Darko Macan, strip autor i kritičar

Vječni izvor inspiracije. Kad bih se sa idejama našao u nekoj slijepoj ulici, pogledao bih koji njegov album... i znao se otvoriti univerzum. – Goran Parlov, strip crtač

Nevjerojatni su svi ti svjetovi koje je taj čovjek stvorio. Takav spoj mašte i crtačkog umijeća nikad se neće ponoviti. – Marko Šunjić, strip izdavač

Mœbius je bio svakako jedan od najboljih, najoriginalnijih a pogotovo najutjecajnijih ljudi modernog stripa. Ispod krila njegovog Arzacha izašlo je puno sjajnih stripaša, od Janjetova do Novog Kvadrata, ako spomenim samo domaće autore, a i moja generacija iz ljubljanske Dizajnerske škole upijala je njegove raskošno crtane stripove iz Metal Hurlanta (kojeg smo umjesto traperica kupovali u Trstu) poput piva – Iztok Sitar, strip crtač

Njegov rani opus - Arzach, Fatalni major itd. otjelotvorenje je ironije u stripu, poigravanje boga s medijem i poklanjanje čudesnih darova čitaocima. Sve je kod Mœbiusa otklonjeno u odnosu na svoje konvencionalno, uobičajeno značenje. On je bio bogoliki parodist žanrovskih konvencija, parodist ustrojstva psihologije likova, čak parodist anatomije i, ako je to moguće - a kod genija jest - parodist perspektive i prostornih odnosa. – Zoran Đukanović, strip teoretičar

     [Objavljeno: Nacional, Zagreb, 19.03.2012.godine]

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.