Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Vladimir Popov

     Ove godine Leskovačka škola stripa "Nikola Mitrović Kokan" koja radi u okviru Leskovačkog Kulturnog Centra organizovaće po trinaesti put manifestaciju "Balkanska smotra mladih strip autora". Manifestacija će se odigrati 24-26. juna 2011. u prostorijama Leskovačkog Kulturnog Centra, Narodnog Muzeja u Leskovcu i Biblioteke “Radoje Domanović”.

     Smotra će i ove godine biti nagradna, pa će najbolji u kategorijama mladog strip crtača, ilustratora, strip scenariste i strip teoretičara na prostoru Balkana dobiti plakete sa likom Nikole Mitrovića Kokana, a dodeliće se i četiri dodatne diplome u sve četiri kategorije... Diplomu će dobiti i najbolji debitant, a dodeliće se i plaketa za doprinos srpskom stripu, čiji će dobitnik biti predsednik tročlanog žirija za dodelu ostalih priznanja. Svi pristigli radovi biće izloženi u velikoj galeriji Leskovačkog Kulturnog Centra u Leskovcu i njihovi autori će autori dobiti zahvalnice za učestvovanje na smotri kao i biti pobrojani u katalogu koji će svaki učesnik dobiti. U sklopu same manifestacije koja ce trajati tri dana, održaće se nekoliko predavanja, javni čas crtanja u holu Kulturnog Centra, projekcije animiranih, igranih i dokumentarnih filmova, promocija nekoliko strip časopisa (iz zemlje ali i iz inozemstva) i knjiga o stripu, a biće neizostavno i tribina, javnih intervjua te okruglih stolova.

     Što se propozicija za učestvovanje u takmičarskom delu tiče, one su sledeće: pod terminom mladi autor podrazumevaju se oni autori mlađi od trideset godina, i svi koji ispunjavaju taj osnovni uslov slobodni su da svoje radove u bilo kojoj od četiri kategorije podnesu na uvid žiriju, ili kao materijal za izlaganje (izlagati mogu i stariji autori, ali oni neće ući u konkurenciju za dodelu nagrada). U kategoriji ilustracije moguće je konkurisati kako ilustracijom u boji, tako i crno belom ilustracijom, a strip scenarije i teorijske tekstove treba slati otkucane, ili pak podneti gotove i završene stripove koji su po scenarijima nastali.

     Ovim se upućuje i poziv za učestvovanje svim mladim strip autorima, školama i radionicama stripa koje deluju na prostoru Balkana; Leskovačka škola stripa će se potruditi da bude što je moguće bolji domaćin svim gostima.

     Važna napomena: Radove treba slati na sledeću adresu:
     Škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“
     Leskovački Kulturni Centar
     Trg Oslobođenja 101

     najkasnije do 15.06.2011. godine. Originali su poželjni, ali je moguće slati i kvalitetne kopije, kao i skenove u 300 DPI na adresu no.dice.man@gmail.com gde je moguće dobiti i dodatne infomacije.

Press: Svet stripa

Press: Veseli četvrtak

Novi, četrdeset drugi, broj bonelijevog stripa Zagor je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Cena izdaje". • scenario: Diego Cajelli, crtež: Paolo Bisi.      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).      Sva pitanja i sugestije na:       redakcija@veselicetvrtak.com

28.04.2011.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Press: MaFest

Press: Grrr!Program

     GRRR! PROGRAM 26.04.2011.

     U utorak 26. aprila, sa početkom u 19h, u prostoru Elektrika (Vojvode Putnika 7, Pančevo), Saša Rakezić i Kulturni centar Pančeva najavljuju najnovije izdanje GRRR!Programa, koji će biti realizovan prema ideji Ane Vilenice i Saše Rakezića pod nazivom „UPOTREBA STRIPA - Režiseri, muzičari, slikari, performeri... crtaju stripove“.
     Programom želimo da otvorimo mogućnost za razmenu iskustva o stripu i njegovoj upotrebi u savremenoj umetnosti. 
     Strip je jedna od najkomunikativnijih umetničkih formi koji funkcioniše kroz kombinaciju grafičke predstave ili crteža i narativa ili teksta. Sa ovom formom izražavanja, pored profesionalnih strip crtača, eksperimentisali su brojni umetnici, od druge polovine dvadesetog veka, korišćenjem stripa posredno i neposredno u svojim radovima i projektima. Ta praksa se nastavlja i danas.
     Namera nam je da pokažemo da je strip umetnost kojom se ne bave isključivo profesionalni strip crtači, kao i da otvorimo mogućnost  da se one i oni koji deluju u okviru strip scene susretnu sa novim idejama posmatrajući kako kroz strip razmišljaju njihove koleginice i kolege iz drugih oblasti umetničkog delovanja. Takođe, želimo da pokrenemo diskusiju o različitim strategijama i taktikama delovanja stripom u savremenoj umetnosti.
     Okolnosti su da će neki od autora spadati među one koji su se već oprobali u crtanju stripova, dok će neki nacrtati svoj prvi strip, baš ovom prilikom.  U okviru programa videćete radove Ane Vilenice i Saše Stojanovića, Anđelije Cvetić, Daniela Kovača, Dušana Radovanovića, Jovane Komnenić, Nikolete Marković, grupe ŠKART, Uroša Đurića, Vahide Ramujkić i Zampe di Leone.
     Kao specijalni gost, režiser Slobodan Šijan će predstaviti nekoliko tabli koje su odraz njegove negdašnje (široj javnosti nedovoljno  poznate) zainteresovanosti za bavljenje stripom.
     Uz izložbu i razgovor,  najavljujemo i nastup muzičara iz Italije, koji će za ovu priliku takođe priložiti svoje stripove  – dua Comaneci, iz Ravene i Andrea Rottina, trenutno nastanjenog u Brnu, u Češkoj.

     www.myspace.com/comaneciband
     www.myspace.com/madcapandrea

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

     Dani stripa 2011. u Sarajevu – gošće, izložbe, promocije

     Udruženje “Drugi ugao” poziva vas na Dane Stripa 2011. – dovodimo najbolje strip autorice u goste kako bi smo predstavili ženski strip na Balkanu (uključujući i promociju istoimene antologije stripa), predstavljamo 4. Izložbu bh. strip autora te najznačajnija strip izdanja bh. autora (a bilo ih je, itekako!).

     Udruženje “Drugi ugao” oformio je tim nagrađivanih strip scenarista  i crtača koji su prethodno bili okupljeni kao neformalna družba “Stripopeka Inicijativa”. Prerastanjem u zvanično udruženje organizujemo Dane stripa kako bismo svima objavili da bavljenje stripom u Bosni i Hercegovini više nije samo naš hobi već i nešto na šta smo vrlo ponosni.
     U subotu, 23. aprila, u 16:00 sati, u prostorijama Centra za kulturu Sarajevo, ul. Jelića 1, svečano ćemo otvoriti manifestaciju Dani stripa 2011 i 4. Izložbu bh. strip autora. Ovaj dopis ujedno služi i kao poziv da svojim prisustvom uveličate ovaj događaj.
Čast nam je ugostiti dvije autorice iz Hrvatske: Irenu Jukić Pranjić, strip autoricu koja u Sarajevo dolazi predstaviti bestseller antologiju “Ženski strip na Balkanu” te Helenu Klakočar Vukšić čiji je strip “Nemirno more” izdan u Srbiji, Sloveniji i Holandiji.
    Autorice će, osim promocija svojih izdanja održati i otvorenu tribinu na temu “Ženski strip na Balkanu”. Tom prilikom će upoznati publiku sa pojmom “ženskog stripa” i u kojoj je mjeri drugačiji od onog crtanog od strane muškaraca, te, kroz otvoreni razgovor, razmijeniti iskustva sa domaćim strip autorima i autoricama.
     Stripopeka je bila poznata po svojim izložbama bh. stripa i ovaj, četvrti put, u prostorijama Centra za kulturu Sarajevo, ul. Jelića 1, u periodu od 23. do 30. aprila, predstavit će publici preko 150 strip radova radova domaćih autora pristiglih na otvoreni konkurs. Godine našeg rada na bh. stripu isplatile su se jer ovaj put imamo mnogo kvalitetnije i duže strip radove za prikazati publici. Od radova već izgrađenih bh. autora poput Ines Dedović, Milorada Vicanovića, Enisa Čišića, Esmira Prlje i Filipa Andronika do onih čije vrijeme tek dolazi. U pričama od jedne ili čak deset stranica. Ako ste prošlih godina rezmišljali “nah, koga još zanima strip” ova izložba će vas uvjeriti da ne da ima autora koje zanima strip već da oni stvaraju itekako dobre stripove.
     U sklopu promocija strip izdanja bh. autora predstavićemo drugi album apsolutnog hit stripa “Amnezija” naslovljenog “Porijeklo” autora Filipa Andronika, strip serijal “Amnezija mali” koji rade Emir Pašanović i Esmir Prlja, strip albume “Teatar noći” i “Priča o duhu” Maje Pavlovića i Amira Hadžića, knjigu “Obećano, učiti njemački kroz stripove” koja je nastala iz konkursa Goethe Instituta te strip bojanku “Ničiji Mačak” Elvisa Dolića.

     Dani stripa 2011. organizovani su uz svesrdnu pomoć Fondacije Cure, Udruženja Urban, Goethe Instituta i Ambasade Sjedinjenih Američkih država u Bosni i Hercegovini.

     U prilogu se nalazi potpun program dešavanja te posteri ovogodišnjih manifestacija.

PETAK 22.4.2011. u 14:00h – XXIII SAJAM KNJIGA I UČILA
Irena Jukić, “Pranjić Ženski strip na Balkanu” (promocija antologije)

SUBOTA 23.4.2011. u 11:00h – XXIII SAJAM KNJIGA I UČILA
Filip Andronik, Emir Pašanović i Esmir Prlja
“Amnezija: Porijeklo”, “Amnezija Mali” (promocija stripova)
u 16:00h – CENTAR ZA KULTURU SARAJEVO - 4. Izložba bh strip autora (svečano otvaranje)
u 17:00h - Helena Klakočar Vukšić, “Nemirno more” (promocija stripa)
u 19:00h - Irena Jukić Pranjić i Helena Klakočar Vukšić - Otvorena tribina o ženskom stripu + animirani filmovi

NEDJELJA 24.4.2011. u 11:00h – CENTAR ZA KULTURU SARAJEVO
Goethe Institut & DAAD, “Versprochen/Obećano, uciti njemački jezik kroz stripove” (promocija knjige)
12:00h - Strip radionica
13:30h - Elvis Dolić, “Ničiji Mačak” (promocija bojanke)
14:00h - Majo Pavlović i Amir Hadžić, “Deadface” i “Teatar noći” (promocija stripova)
14:30h - Filip Andronik, Emir Pašanović, Esmir Prlja i Lamija Begagić
“Amnezija: Porijeklo” “Amnezija Mali” (promocija stripova)

GOŠĆE MANIFESTACIJE:
Irena Jukić Pranjić (Zagreb) i Helena Klakočar Vukšić (Zagreb)

     Sva dešavanja održavaju se na lokacijama XXIII SAJMA KNJIGA I UCILA, Centar Skenderija, Sarajevo i CENTRA ZA KULTURU SARAJEVO, Jelića 1, Sarajevo.

Press: Vedis

21.04.2011.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Priredio: Zoran Đukanović

     KAD JE ALEHANDRO SREO ŽIROA

     Piše: Teo Dragović

     Jodorowsky i Moebius prvi put se susreću u ožujku 1975. U to vrijeme Jodorowski se spremao na filmsku adaptaciju SF bestselera Dina, Franka Herberta. Radilo se o jednoj od najambicioznijih i najskupljih produkcija koja je okupila vodeće umjetničke talente i imena poput Orsona Wellesa, Salvadora Dalija, Johna Fossa, H.R. Gingera, Dana O'Bannona i Pink Floyda. Najbitniji od svih, bio je brzi strip-crtač kojeg je Jodorowsky trebao da ilustrira detaljnu knjigu snimanja a kinematografski aspekti Blueberrya činili su Girauda savršenim kandidatom

     U svijetu stripa postoji svega nekoliko primjera sinteze dva ili više autora, i to na vrhuncu kreativnosti, gdje produkt nadilazi pojedinačni stvaralački opus i značaj. Inkal, ili Avanture Johna Difoola, je primjer takvog stripa. Savršeni spoj scenarističkih ideja Alejandra Jodorowskog i maestralnog crteža Jeana Girauda - Moebiusa, Inkal se u jednakoj mjeri spominje kao jedan od najbolje napisanih i nacrtanih grafičkih romana.

     Meksiko ili zemlja magije
     Alejandro Jodorowsky priznati je pjesnik, književnik, filmski i kazališni redatelj te strip-scenarist. Rođen je 1929. godine u Čileu gdje se od rane mladosti počeo zanimati za umjetnost kao i za misticizam, religiju i spiritualnost. Djela mu često karakteriziraju nadrealni motivi i simbolizam. Iznimno snažan utisak na njega ostavlja posjet Meksiku 1960. gdje se odlučuje trajno nastaniti. U Meksiku Jodorowsky dolazi u dodir sa budizmom i šamanizamom, piše svoj prvi strip za meksički dnevni list i snima prve filmove, danas kultni El Topo i Svetu planinu.
     Nekoliko godina ranije, točnije 1955, Meksiko ostavlja sličan efekt na tada 17-godišnjeg Jeana Girauda. Isprva samo kratki posjet, Giraud produžuje na 9 mjeseci opčinjen pustinjskim krajem koji postaje česta scenografija u budućim radovima. U Meksiku dolazi do, kako sam kaže, rađanja Moebiusa, njegova alter-ega, te prvog neposrednog susreta s Jodorowskim čije pjesme koristi kao inspiraciju za ilustracije.

     Stripovi za odrasle
     Po povratku u Francusku, Giraud za strip-magazin Pilote, skupa sa Jean-Michelom Charlierom, stvara pustolovni vestern Blueberry. Jedinstven vizualni stil brzo je učinio ime Giraud (ili Gir, kako se potpisivao) jednim od najpoznatijih u Europi. Nakon drugog posjeta Meksiku 1965., Giraud počinje koristiti pseudonim Moebius za kraće stripove znanstveno-fantastičnog karaktera. Pilote 1973. objavljuje crno-bijeli strip Skretanje (La déviation) koji novim, eksplozivnim crtežom nagovještava početak "druge faze" Giraudova stvaralaštva.
     Sa skupinom autora, 1974. pokreće izdavačku kuću Les Humanoides Associés i magazin Métal Hurlant, prekretnicu i početak novog vala autorskog stripa za odrasle ne samo u Francuskoj, već i u svijetu. Nakon Skretanja uslijedili su Arzak, Garaža i drugi radovi kojima se Moebius afirmira do jednakog statusa koji već uživa kao Giraud odnosno Gir. Čak je i Stan Lee, nakon uspjeha Inkala, za Moebiusa napisao kratku i netipičnu priču o Marvelovom junaku Silver Surferu.

     Dina
     Jodorowsky i Moebius prvi put se susreću u ožujku 1975. U to vrijeme Jodorowski se spremao na filmsku adaptaciju SF bestselera Dina, Franka Herberta. Radilo se o jednoj od najambicioznijih i najskupljih produkcija koja je okupila vodeće umjetničke talente i imena poput Orsona Wellesa, Salvadora Dalija, Johna Fossa, H.R. Gingera, Dana O'Bannona i Pink Floyda. Najbitniji od svih, bio je brzi strip-crtač kojeg je Jodorowsky trebao da ilustrira detaljnu knjigu snimanja a kinematografski aspekti Blueberrya činili su Girauda savršenim kandidatom.
     Giraud (tad već Moebius) je za Dinu uradio preko 3000 crteža, ali Hollywood je obustavio produkciju i spomenuta verzija filma nikad nije snimljena. Ipak, ideje i umjetnici okupljeni na Dini ostavili su duboki trag u SF-u. H.R. Ginger stvorio je Aliena po scenariju Dana O'Bannona. O'Bannon je za Moebiusa napisao Long Tommorow, strip koji postaje vizualna inspiracija za Blade Runnera. Moebius je surađivao na filmovima kao što su Alien, Tron i Peti Elemet a i George Lucas priznaje korištenje segmenata Dine u dizajnu Ratova Zvijezda. Razočaran iskustvom, Jodorowsky se pod utjecajem Moebiusa okrenuo novom mediju i 1978. dvojac objavljuje prvi zajednički strip, Mačje oči.

     Magija Inkala
     No, Jodorowsky ne odustaje od ideje začete Dinom. Inkal mu se, kako navodi, obznanio u lucidnom snu koji je zapisao a odmah potom i kreirao likove za priču o prosvjetljenju jednog junaka, potom čitavog naroda, planeta i na kraju svemira. Još za suradnje na Dini, Jodorowski približava Moebiusa duhovnim učenjima i podvrgava vlastitom spoju psihoterapije i misticizma tzv. psihomagiji kako bi ga u potpunosti "oslobodio". Rad na Inkalu započinje 1980. godine. Strip, serijaliziran u 6 albuma između 1981. i 1988., Jodorowsky nije pisao poput klasičnog scenarija već je pripovjedao i glumio priču, gotovo u transu, gestikulirajući i mašući rukama dok bi Moebius brzim pokretima, također skoro pa nesvjesno, izvlačio obrise univerzuma koji se kanalizirao kroz njega. Ovim procesom, stvaranje Inkala trajalo je samo četiri dana!
     Vjerujući da priču "prima iz podsvjesti", Jodorowsky je koristio sva raspoloživa sredstva kako bi obogatio pripovjedanje uključujući komediju, satiru, dramu, tarot, ezoteriju i metafiziku. Čvrstu strukturu Inkala čini pet knjiga podjeljenih u parove: Crni Inkal i Inkal svjetlosti, Ono gore i Ono dolje te Kvintesencija koja ima dva dijela (Galaksija koja sanja i Planet Difool). Zadnji kadar jednak je početnom i tvori zaokruženu cjelinu unutar koje se nalazi svijet ispunjen dvojnostima (svi likovi imaju svojevrsnog antipoda ili dvojnika), višestruko povezan s tarotom (od likova temeljenih na kartama do numerologije) i u metamorfozi nakon koje ništa ne zadržava početno stanje i/ili oblik. Avantura začeta kao hommage Tintinu, oslobođena racionalnog i logičnog, brzo je nadišla sve žanrovske i stilske granice.

     Avanture Johna Difoola
     Glavnom protagonistu, Johnu Difoolu, prema tarotu pripada karta/uloga lude. Privatni detektiv u pratnji životinje (u ovom slučaju, betonskog galeba Deepoa), John Difool je anti-junak, ne pretjerano bistar, primitivnih poriva koji do samog kraja ne shvaća u potpunosti (ili odbija prihvatiti) što mu se događa. Kao takav, izvor je većine humora i gega ali i osnovna poveznica sa čitateljem.
     Inkal polazi od vizualnih stereotipa SF noira i zapleta po uzoru na krimiće Phillipa K. Dicka te se eksponencijalno širi. John Difool biva, naizgled slučajno, uvučen u potjeru za tajanstvenim Inkalom koja otkriva političku zavjeru, prerasta u međuplanetarni rat i završava ezoterijskom borbom Svijetla i Tame za sudbinu cijelog svemira. Njegova avantura počinje filmski, "cipelarenjem" nasred trga i bacanjem u provaliju. Od tog trenutka spektakularne akcijske sekvence nižu se više-manje bez prestanka sve dok ne poprime epske razmjere.
     Svemir Inkala ostavlja dojam neizmjerne veličine zahvaljujući količini detalja koje Jodorowsky i Moebius otkrivaju na svakom koraku. U dvije galaksije i pet planeta kao mjestima radnje sadržani su svi ključni politički, tehnološki i vjerski motivi distopijskog društva, čitava povijest jedne tuđinske rase i put do središta jednog planeta, odnosno prijelaz iz fizičkog u duhovni svijet. Svakim čitanjem Inkala moguće je otkriti nove pojedinosti skrivene u crtežu i dijalozima.

     Crtež koji misli
     Moebiusov rad na Inkalu univerzalno je priznat i predstavlja konačnu točku stapanja njegovih klasicističkih i eksperimentalnih obilježja. Pri tempu od jedne stranice na dan, ovisno o radnji, Moebiusov stil varira od Hergéove čiste linije i europske forme s kojom počinje do američke estetike velikih scena koje izlaze iz okvira stranice u albumima Kvintesencije. Bilo da se radi o eksplicitnim scenama nasilja i akcije, planetarnim pejzažima ili apstraktnim prizorima preobrazbe njegov crtež, kako ga Jodorowsky opisuje, samostalno misli. Čak se i lice Johna Difoola više puta mjenja, od ružnog do ljepuškastog, ovisno o njegovom stanju svijesti.
     Jodorowsky i Moebius iskoristili su sve mogućnosti koje pruža strip kao medij, a Inkal je zauvijek pomaknuo granice žanra znanstvene-fantastike. Radi se o jedinstvenom djelu, teško opisivom pošto uvelike ovisi o osobnom doživljaju čitatelja. Tema uspona i pada tj. borbe dobra i zla klasična je okosnica priče dok ostali religijski i literarni motivi i sveprisutni simbolizam daju dodatnu dubinu i slojevitost ali nikad nisu nametnuti niti ključni za razvoj fabule. I kada se zanemari pripovjedni segment, gdje čitatelj ostaje uskraćen za konačan kraj, 291 stranica Moebiusovog iznimnog crteža i više je nego dovoljno da svrsta Inkal među remek-djela stripa.

     [Objavljeno: e-novine, 18.04.2011.godine]

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Piše: Strip.art.nici Buch

     Striparji Tomaž Lavrič - TBC, Joseph Béhé in Franck Giroud v 
     Strip.art.nici Buch ob izidu slovenskega prevoda
     stripa Decalogue

     Ob izidu prvih štirih delov ene najbolj priljubljenih in najbolj prodajanih stripovskih serij v zgodovini francoskega stripa Le Decalogue v slovenščini, bodo scenarist Franck Giroud in risarja prvega - Joseph Behe: Le manuscrit (Rokopis) in četrtega dela - Tomaž Lavrič: Le serment (Prisega), predstavili serijal in podpisovali izvode novega slovenskega albuma. 

     Več o stripu in avtorjih si preberite na: 
     www.institutfrance.si/si/kulturne_prireditve.php?dogodekid=481

     Strip.art.nica Buch, Cesta v mestni log 55, Ljubljana

     četrtek, 21.04.2011
     11:00 predstavitev za novinarje 
     19:00 predstavitev in podpisovanje za kupce 

     Vabljeni!

     Aleksander Buh
     www.stripi.si

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2011.

povratak na vrh

Press: Strip.art.nica Buch

     Oto Reisinger

     Oto Reisinger je gotovo največje ime nekdanje jugoslovanske karikature, kasneje hrvaške, pa tudi slovenske. Po poreklu je namreč Slovenec. Njegove karikature so objavljali tuji časopisi, nemški Quick, nizozemska Panorama, švicarski Nebelsplater, angleški Punch. Objavil je več knjig karikatur Amor amor..., Feine Leute, gute Reise, Fūnf Ringe, Schōne Gesellschaft, Rat i mir, Pero. Razstavljal je v Amsterdamu, Zagrebu, Londonu, Dortmundu, Ankari, delal v ZDA, Kanadi, Avstraliji. Je eden redkih karikaturistov, ki je povzročil mednarodni protest na ravni državnikov; sovjetski predsednik Hruščov se je pritožil pri Titu zaradi Reisingerjevega smešenja stalinizma v eni od karikatur. Vsi omembe vredni evropski Who is who vsebujejo geslo oto Reisinger. Poznavalci pravijo, da je risarsko veščino povzdignil v verodostojno umetnost.
     Vzhodna Slovenija – Prekmurje in Prlekija – je nekakšna zibelka mojstrov karikature in "devete umetnosti" – stripa: v dvajsetih letih prejšnjega stoletja so se tam rodili kar trije – Miki Muster, Jules Radmilović in Oto Reisinger.
Njegovo uradno ime je Oton Anton Reisinger. Rojen je v Rankovcih pri Murski Soboti 1927. leta. Je kot mnogi odlični karikaturisti diplomirani arhitekt Osemnajstleten je začel objavljati v Studentskem listu in bil stalni sodelavec humorističnega tednika Kerempuh med leti 1946 in 1950. Sledilo je več kot pol stoletja karikatur v Vjesniku. Pero je bil trideset let njegov glani lik, nekakšen risani Krležev Petrica Kerempuh, slehernik, satirično utelešenje zagrebškega malega "purgarja" v obdobju samoupravnega realsocializma. Reisinger je delal tudi scenografije filmov, kostumografije (Cesta, dolga leto dni v petdesetih letih), stripe, jumbo plakate sredi osemdesetih let – za British Telecom. Leta 2000 je v Ankari med 1500 karikaturisti iz vsega sveta dobil tretjo nagrado.
     Oče je bil inženir in umetni obrtnik. V haloškem Zavrču je med drugim izdeloval orgle, bili so premožni lastniki nepremičnin. Reisingerji so prišli v Zavrč pred več sto leti. 
     "Moj ded je 1907., ob aneksiji Bosne, tam kupil neke gozdove, moj oče pa je v Sarajevu hodil v šolo. Živeli so v Zavidovićih, kjer je ded zgradil veliko hišo. Po drugi svetovni vojni je bil tam industrijski kombinat Krivaja. Moj sin je prek nekega prijatelja zvedel, da je v Zavidovićih ena znamenita hiša, ki se imenuje »reisingerica«. To je bila tista dedova hiša. Moj oče je 1914. maturiral in odšel v vojsko, ded je že prej umrl, babica, po rodu Madžarka, pa je pobrala otroke in odšla na Madžarsko. Hiša je ostala tam, moj oče jo je kar pustil."
     1946. leta je z nekaj kolegi šel v Ljubljano na fakulteto za arhitekturo. A razmere so bile strahotne, štirje smo skupaj stanovali in prihajali in odhajali skozi okno, ker nismo bili prijavljeni. Po letu dni sem odšel nazaj v Zagreb.

     Odlomek iz knjige Melite Forstnerič Hajnšek - Zagrebški slovenci 2005-2007

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Priredio: Z. Đukanović

     ŽODOROVSKOM "ZLATNI PEČAT" KINOTEKE

     IZVOR: TANJUG

Kultnom francuskom strip autoru i režiseru Alehandru Žodorovskom večeras je u Muzeju jugoslovenske kinoteke uručen „Zlatni pečat“, najviše priznanje koje ova ustanova dodeljuje.

     "Počastvovan sam ovim priznanjem,“ rekao jeŽodorovski koji je najpoznatiji širokoj publici po filmovima „El Topo“ i „Santa Sagre“ koji su, kako tvrdi, nastali pod uticajem Federika Felinija. Posle uručenja nagrade, ovaj 82-godišnji umetnik čileanskog porekla zabavljao je prepunu salu Kinoteke anegdotama sa snimanja svojih filmova. 
     On je ispričao da je „El Topo“ u Americi doživeo uspeh zahvaljujući Džonu Lenonu koji ga je predstavio producentima, ali da film „Sveta planina“ ipak nije doživeo istu sudbinu u SAD pošto ga nisu shvatili.
     Žodorovski je potom pričao o svojoj ljubavi prema tarotu i ženama, ali i potrebi da snimi film za sebe a ne za producente koje je nebiranim rečima optužio da uništavaju film. „Život je ljubav. Stvaranje filma je ljubav,“ rekao je on.
     Dodao je i da radi na nastavku „El Topa“ pod nazivom „Avelj Kain“ koji bi uskoro trebalo da se pojavi u bioskopima.      Žodorovski je i jedan od najpoznatijih francuskih strip scenarista i u Beograd je došao povodom izložbe „Re-spektiva“ novosadskog strip crtača Zorana Janjetova sa kojim sarađuje već godinama. 
     Popularnost u svetu stripa stiče sa crtačem Žanom Žiroom, poznatijim kao Mebijus, sa kojim je radio „Inkala“, za koji neki tvrde da je jedan od najboljih stripova ikada. 
     „Inkal“ je poslužio Džordžu Lukasu kao inspiracija za „Ratove zvezda" dok je Lik Beson, takođe dobitnik „Zlatnog pečata“, iskoristio neke elemente ovog stripa u svom filmu "Peti element" zbog čega su ga Žiro i Žodorovski tužili. 
     Žodorovski je i autor brojnih dramskih tekstova i knjiga, a kao pripadnik brojnih okultnih i spiritualnih grupa formulisao je sopstveni duhovni sistem koji on zove "psihošamanizam“.

     [Objavljeno: B92, Beograd, 16.04.2011.godine]

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Stripburger

     ŽIVEL STRIP! 2011
     www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip

     Letošnji zaključni dogodek projekta Živel strip!, ki bo v torek, 19. aprila 2011, potekal v KUD France Prešeren v Ljubljani, bo sestavljen iz 4 sklopov:
     19.00, klubska soba: odprtje razstave del udeležencev natečaja in podelitev nagrad, predstavitev novih stripovskih izdaj za otroke, sledi predstava LG Nebo v galeriji
     21.00, galerija: odprtje razstave avtorjev Fulvia Spizzo in Andrej Štular
     22.00, dvorana: glasbeni jam session italijanskega bobnarja Stefana Giusta in Bratka Bibiča ob vizualni spremljavi del Fulvie Spizzo

     Živel strip! 2011 - razstava iz natečaja in podelitev nagrad
     tor., 19. april 2011, ob 19.00, KUD France Prešeren, Ljubljana

     Stripburger in združenje Vivacomix sta tudi letos v okviru projekta VIVA I FUMETTI – ŽIVEL STRIP razpisala nagradni natečaj za strip in animacijo.
     Na natečaju so sodelovali učenci in dijaki iz dežele Furlanije-Julijske krajine in iz Slovenije.
     Izhodišče za stripovske zgodbe in animirane filme sta bila lika Omara italijanske ustvarjalke Fulvie Spizzo in Živa Pesek Andreja Štularja. Na natečaju je s 323 deli sodelovalo 345 mladih slovenskih ustvarjalcev (337 s  stripi in 8 z animacijami), od teh 303 iz osnovnih šol in 34 iz srednjih šol. Iitalijanski udeleženci pa so ustvarili preko 200 stripov in 1 animacijo.
          Iztočnica natečaja sta bila Omara, ki ga je ustvarila italijanska umetnica Fulvia Spizzo in Živa Pesek avtorja Andreja Štularja.
     Glavne nagrade za 5 najboljših del in 2 priznanji bodo podeljeni v torek, 19. aprila 2011 ob 19. uri v klubski sobi KUD France Prešeren v Ljubljani ob otvoritvi razstave stripov prispelih na natečaj. Ob podelitvi bomo predstavili tudi 2 nova stripa: Živa sem! avtorja Andreja Štularja, katerega glavni lik je Živa Pesek, in ministrip Igrišče – mini priročnik za gradnjo izvirnih instrumentov v stripu avtorjev: Kaja Avberšek, Peter Kus, Boštjan Gorenc Pižama. 

     Glavne nagrade, knjižni bon v vrednosti 100 evr, prejmejo:
     1. Tina Krajnc (mentorica: Nadja Kos), I. gimnazija Celje, 1. letnik, za strip: Omara ali zatočišče neuporabnih reči
     2. Rok Smodiš (mentorica: Monika Prelog), OŠ Puconci, 4. raz., za strip: Kapitan Nogavica
     3. Tilen Nedanovski (mentorica: Iris Skubin), Srednja šo la za oblikovanje in fotografijo, 2. f., za strip: Nenavadno potovanje
     4. Scuola Primaria Marconi, 3 b (mentorici: Milvia Boem in Fulvia Spizzo), Udine, za serijo stripov
     5. Giuseppe Calo, Fabio Peloso, Mattia Balutto, Violetta Scudeler (mentorica: Cuffaro), Scoula media statale E.Ursella, Buja, 2 b, za strip: L'avventura dei Pitipitumpi

     Posebna priznanja in nagrade: knjigo Kako nastane strip, pripovedne skrivnosti stripa, mange in risanega romana (izdajatelj: društvo za oživljanje zgodbe 2 koluta) ter izbor izdaj Stripburgerja prejmejo:
     1. Gorazd Gorup (mentorica: Klavdija Turk Suka), OŠ Log - Dragomer, 5. razred, za strip: Nevarnost gozda – za dramaturgijo
     2. Benjamin Tajč (mentorica: Mojca Doria), OŠ Davorina Jenka, Cerklje, 7. raz., za strip: Skrivnost omare – za izviren grafični pristop

     Nagrada za ANIMACIJo
     1. OŠ Dob (Tina Krašovec Domen Pele, Eva Homar, Sandra Janša, Kristjan J. Kocjan, Gašper Rode, mentorica: Maja Škorjanc), 9. raz., za serijo animacij: Poljub

     POSEBNO PRIZNANJE
     1. Liceo artistico sello, Udine (mentorica: Roberto Ravasio), 4. let., za animacijo: Cuore di Legno

     OMARA stoji v sobi s svojimi skrivnostmi. Le kaj je v njej? Če odpreš špranjo, se kaj vidi? Omara lahko shrani cel kup stvari, tudi tiste, za katere smo že pozabili, da jih imamo. Obleke, predmete, igrače, papirje, škatlo, polno listkov. Ven skočijo, ko najmanj pričakujemo in nas spomnijo na dan, ko smo našli črno školjko na obali morja, ali ko smo se zabavali s spuščanjem papirnatih avionov z okna...
     Druga skrivnost omare je ta, da v njej izginejo stvari, ki jih iščemo. Naravnost prepričani smo bili, da smo vanjo spravili modro majico ali rumen klobuk, pa ju ni mogoče več najti, da ne govorimo o dvojčkih nogavic, pri katerih ostane eden za zmeraj ločen od svojega bratca. Slej ko prej bo kdo odkril luknjo, ki vodi v skrivnostni svet, kjer se najdejo vsi izgubljeni predmeti. Pa saj če dobro pogledaš na dno spodnjega predala, jo morda najdeš tudi ti!
     Živa Pesek je junaška, hitra, vesela in radovedna deklica, ki se lahko kosa z najbolj drznimi fanti. Navdušena je, kadar sreča nove ljudi in brez težav komunicira z neznanimi bitji. Modro odgovarja na zapletena vprašanja, snuje svoj jezik in rime. S prijatelji se loteva težavnih in zapletenih nalog, ki jih spretno in igrivo rešuje. 
     Živi v kraju Votlo. Njena največja nasprotnica je Bajsa Hinavska. Živa dobro ve, kako opraviti s pokvarjenci, lažnivci in podobnimi negativci.

     Vsi udeleženci bodo prejeli knjižne nagrade, žirija pa bo v kategoriji strip podelila tudi 5 nagrad oz. knjižnih kuponov v vrednosti 100 eur in 2 posebni priznanji. Avtorji nagrajenih animacij se bodo decembra 2011 udeležili mednarodnega festivala animiranega filma Animateka v Ljubljani.
     Nagrade bodo podeljene 19. aprila 2011 ob 19. uri v Klubski sobi KUD France Prešeren v Ljubljani, kjer bodo razstavljena dela avtorjev in tudi stripi zmagovalcev.

     Ob otvoritvi si boste lahko ogledali tudi predstavo Take ljudske v izvedbi LG Nebo.
     Razstava udeležencev natečaja bo v klubski sobi na ogled do 23. maja 2011.

Press: Veseli četvrtak

     Novi, dvanaesti, broj bonelijevog stripa Brad Barron je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Odmetnici". • scenario: Tito Faraci, crtež: Anna Lazzarini.

     Takođe je upravo iz štampe izašla i trinaesta sveska Zagor specijala "Vitezovi Grala". Uz ovu svesku dobija se na poklon i sveščica "Trampi".

     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).

     Sva pitanja i sugestije na: 
     redakcija@veselicetvrtak.com

Press: Strip.art.nici Buch

14.04.2011.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Press: System comics

Dva nova naslova u izdanju Systema.

Dva, uslovno govoreci, domaća albuma.

Amnezija 2
Filipa Andronika;
promocija u Laktasima 14. aprila

Ogregod - Brodolomnici
Zorana Janjetova;
promocija u FKC 15. aprila u 20 h.

Na promocijama ce se albumi prodavati po promotivnim cenama

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Press: Alan Ford

     Pozivamo Vas 14. aprila u 17h u knjižaru Alan Ford na promociju najveće enciklopedije stripa „Beskonačni itinerer kroz svet strip albuma“ u dve knjige, autora Vladimira Topolovačkog. Prvi put na ovim prostorima na jednom mestu stripovi domaćih izdavača su kataloški sređeni po autorima. Date su dimenzije i oprema izdanja, ime izdavača, tiraž itd. Obe knjige su A4 formata sa tvrdim povezom.
          Preuzeto iz uvoda  knjige:
     „ ....….kako bi rekli Monty Python-ovci: „ ...sada nešto sasvim drugačije.“ Sortiranje će biti sledeće:
Skenirana naslovnica --  koliko ste puta prošli pored izdanja za koje ste tek kasnije saznali da je strip? (Preko 4200 skeniranih naslovnica)
Naslov -- sa stripa, onako kako je izdavač preveo
Epizode -- ukoliko se strip sastoji iz više naslova. Može biti bitno ako želite da pročitate određen strip a ne možete da se setite gde je objavljen. Prepis naslova je isti kakav je  izdavač sastavio.
Crtež/scenario --  uglavnom svi izdavači navode prvo scenaristu. Izvinite, ali po meni je crtač bitniji! (Preko 500 crtača složenih po prezimenu)
Izdavač, tj nakladnik -- naziv izdavača, mesto iz kojeg je (državu morate pogađati sami) i godina izdanja samo ukoliko je naznačena u izdanju.
Izgled -- kratak opis šta je u pitanju; crno/beli ili kolor album; kakve su korice i koliko stranica stripa očekuje da ih pročitate.
Tiraž, tj naklada -- navodim samo ukoliko je izdavač taj podatak stavio.
Pismo -- da li je strip ispisan latinicom ili ćirilicom .
Dimenzije -- širina x visina u cm (korica – a ne stranica). Razlog je jednostavan - da biste lakše prepoznali šta imate u kolekciji.
Povez -- za zadrtije (ako ih ima) od mene jako bitna stavka; reč tvrd je naglašena zbog njih.
Kurioziteti -- ovde ću stavljati sve što je bitno, a tiče se baš tog izdanja.
? -- bilo gde, znači da to izdanje i taj podatak nemam, ali je to nadomešteno slikom ili sa nekim drugim podacima
     .... tako će biti i ovde. Sve zaključno sa  31.12.2009.....................“

     Knjižara Alan Ford
     www.alanford.co.rs

Press: Strip.art.nica Buch

     < Narisan rock concert >
     Rodolphe Burger / Dupuy in Berbérian/
     13.4.2011 ob 21.uri
     Kino Šiška

     Vstopnice v predprodaji Eventim: 12€
     Na dan koncerta v Kinu Šiška: 15€

     Iskreno nas veseli, da vam lahko predstavimo nenavadno  in prvič  v Sloveniji izvedeno predstavo, ki jo organizira Francoski inštitut Charles Nodier v sodelovanju s Kinom Šiška; gre za »Narisan koncert« s pevcem Rodolphom Burgerjem (bivši član skupine Kat Onoma) in striparjema Philippom Dupuyem in Charlesom Berberianom, avtorjema poznanega stripa Monsieur Jean (Gospod Janez).
     Tak tip koncerta, ki na odru združuje rock glasbo in risbe, ki jih narišejo navdahnjeni striparji v živo, je v zadnjih časih  postal zelo priljuben v Franciji.  Koncert, ki ga bomo lahko istočasno  slišali in gledali v Kinu Šiška v sredo 13. aprila ob 21. uri, je bil prvič ustvarjen za Mednarodni festival stripa v Angoulêmu l. 2009 in bil del programa avignonskega festivala v letu 2010!

    Tisti, ki bi želeli več videti in drugače slišati so lepo vabljeni!

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2011.

povratak na vrh

Press: USAIOSRS

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Komiko

Press: Veseli četvrtak

Na kioscima je novi, četrdeset drugi, broj bonelijevog stripa Dilan Dog. Ovaj broj je u koloru po istoj ceni. Naslov epizode je "Čuvar svetionika" • scenario: Bruno Enna, crtež: Bruno Enna.      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).      Sva pitanja i sugestije na:       redakcija@veselicetvrtak.com

Press: Marketprint

Piše: ULUPUH i Vedis

     Borivoj Dovniković Bordo:

     OD „RATKA“ DO „ČIPKA“

     Prvih 66 stripaških godina (1945. - 2011.)

     Kustos: Veljko Krulčić

     Galerija ULUPUH, Tkalčićeva 14, Zagreb
     7.4. – 17.4.2011.


     U četvrtak, 7. travnja u 18 sati u Galeriji ULUPUH, Tkalčićeva 14 u Zagrebu, otvara se retrospektivna izložba stripova Borivoja Dovnikovića Borde. Kustos izložbe koja nosi naziv: Od „Ratka“ do „Čipka“ – Prvih 66 stripaških godina (1945. – 2011.) je nakladnik, novinar i publicist Veljko Krulčić.

     Strip stvaralaštvo Borivoja Dovnikovića – Borde (rođen 1930. u Osijeku) nije samo jedan od estetskih vrhunaca klasičnog hrvatskog stripa, već, po duljini autorova bavljenja i objavljivanja stripa - punih 66 godina (od 1945. do danas) predstavlja jedinstveni fenomen u širim, svjetskim okvirima. Prema dostupnim podacima Dovniković je, naime, najdugovječniji živući crtač stripa na svijetu. Unatoč tome, ovaj poznati autor animiranih filmova, veliko ime „zagrebačke škole“ i karikaturist, do danas nije imao niti jednu samostalnu izložbu stripa. Ovom će se izložbom ta praznina ispuniti te će se na svojevrsnoj „mini-retrospektivi“ kronološki predstaviti (originalnim tablama, iscječcima iz novina, uvećanjima strip-izdanjima i sl.) njegovo bogato strip stvaralaštvo, te akcentuirati najviši dometi („Izgubljeni svijet“, „Emil i detektivi“, „Junaci auto strade“, kultni strip „Mendo Mendović“, "Susreti treće vrste"), a kao poslastica izložiti će se neobjavljeni stripovi koje je Bordo crtao još u osnovnoj školi!!! Dovnikovićev prepoznatljiv crtež, u realističkom i karikaturalnom stilu, funkcionalna dramaturgija i originalnost … predstavljaju njegove stripove kao neke od najzrelijih ostvarenja i kreativnih vrhunaca stripa na ovim prostorima.

     O Borivoju Dovnikoviću Bordi (iz predgovora Veljka Krulčića):
     Rođen je 1930. godine u Osijeku. Školovao se u Čepinu, Osijeku, Beogradu i Požarevcu te veliku maturu položio u rodnom gradu 1949. Te jeseni seli se u Zagreb, gdje se upisuje na Akademiju likovnih umjetnosti, a paralelno se počinje profesionalno baviti novinarstvom kao karikaturist i ilustrator. Sljedeće godine prekida sa studijem da bi se profesionalno priključio skupini karikaturista okupljenih oko humorističkog lista Kerempuh (i urednika Fadila Hadžića), koji su pokrenuli filmsku animaciju, odnosno crtani film na ovim prostorima. Rezultat njihova jednogodišnjeg intenzivnog rada bio je prvi (umjetnički) crtani film na ovim prostorima Veliki miting. Otada Bordo svim svojim stvaralačkim potencijalom sudjeluje u cjelokupnom razvoju poznate Zagrebačke škole crtanog filma, stekavši – ponovimo – međunarodni ugled.
     Počevši kao crtač i animator, od 1961. crta, animira i režira svoje autorske filmove. Spomenimo neke od njegovih uspješnica, čijoj svježini, dojmljivosti i svevremenosti protok vremena i od nekoliko desetljeća nimalo nije naškodio: „Krek“, „Ljubitelj cvijeća“, „Putnik drugog razreda“, „Uzbudljiva ljubavna priča“, „Škola hodanja“, „Ceremonija“, „Znatoželja“, „N. N.“, „Jedan dan života“... Uz pedesetak međunarodnih nagrada za pojedina autorska ostvarenja, retrospektive koje su mu održane na svih pet kontinenata, životne nagrade za postignuća u filmskoj animaciji dobio je u Trevisu (1995.), Alabami (2000.), rodnom Osijeku (2002.) te nagradu Vladimir Nazor (2003.) i nagradu ASIFA-e Hrvatske (2010.)…
     Bio je član selekcijskih komisija i žirija na devetnaest međunarodnih filmskih festivala u svijetu. Godine 1983. objavio je knjigu Škola crtanog filma, koja je u našoj zemlji doživjela više izdanja, a prevedena je i izdana u Pragu, Parizu, Beogradu i Ljubljani. Niz godina Dovniković je bio član Izvršnog odbora, a od 1994. do 2000. glavni tajnik ASIFA-e, Međunarodne asocijacije animiranog filma. Sudjelovao je u organiziranju Svjetskog festivala animiranih filmova u Zagrebu od njegova početka (1972.), a u drugoj polovici 80-ih bio je i njegov direktor.
     Borivoj Dovniković ovogodišnji (2011.) je laureat nagrade za životno djelo na području hrvatskog stripa „Andrija Maurović“ koju je 2009. godine utemeljila Udruga za popularizaciju hrvatskog stripa „Art 9“.

     O kustosu:
     Veljko Krulčić rođen je 1962. godine u Puli. O popularnoj kulturi, napose o stripu, pisao je u brojnim listovima i revijama. Autor je brojnih tematskih izložbi na temu stripa (Zagrebački strip 1935. – 1941.; strip u Hrvatskoj 1867. - 1985.; Stari Mačak i sinovi ili četvrta generacija i dr), pojedinačnih izložbi, te je autor više strip monografija (Hrvatski poslijeratni strip, Maurović, Put u obećanu zemlju), spomenara „Mauroviću, s ljubavlju“ itd....
     Izložba će se moći pogledati do 17. travnja, radnim danom od 10 do 20 sati, subotom i nedjeljom od 10 do 13 sati. Ulaz je slobodan.
     Izložba je realizirana uz potporu Ministarstva kulture RH i Gradskog ureda za obrazovanje, kulturu i šport Grada Zagreba.

07.04.2011.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Press: Deveta dimenzija

     U sredu, 06. aprila 2011. godine iz štampe izlazi prvi broj strip magazina PARABELLUM, godišnjeg izdanja Udruženja strip autora i obožavalaca stripa Republike Srpske „Deveta dimenzija“. Na 140 crnobijelih stranica sa koricama u boji objavljeni su stripovi stripaša iz Republike Srpske: pokojnog Mira Mlađenovića, Milorada Vicanovića, Rajka Radovanovića, Dejana Šijuka, Gorana Dujakovića, Stanka Gojića (sa privremenim boravkom u Japanu), Zorana Pejića, Dušana Vučkovića, Milana Đilasa, Jovana Bratića, Ivana Aćimovića, Nine Blažević, Aljoše Tomića, Borislava Maljenovića, Dejane Škipine, Ane Karan, Filipa Pandurevića, Borisa Panića, Nikole Sotirova, Maje Stojanović, Ivana Delića, Jelene Vranešević i Predraga Ikonića.

     U pomoć sa svojim strip tablama za prvi broj pritekli su prijatelji stripaši iz Kanade: Bojan Redžić i Dejan Ostojić, i naravno iz Srbije: Bojan Milojević, Jakša Vlahović, Franja Straka, Vladimir Aleksić, Marko Stojanović, Srđan Nikolić, Aleksandar Anđelković, Danko Dikić, Nebojša Bačić, Vladimir Popov i Ivan Šainović.

     U PARABELLUMU je dosta prostora posvećeno i tekstualnim rubrikama tako da možete čitati rubrike: „Južnjačka uteha“ Marka Stojanovića, „Putovanje mangaplovom“ Gorana Markovića, „DJ Meho šou“ Uroša Smiljanića, „Istorija stripa Srpske“ Gorana Dujakovića i Predraga Ikonića, „Legija nezaboravnih“ Rajka Radovanovića, „Čašica razgovora sa... Bojanom Redžićem“, „Legenda o znanom junaku: Miro Mlađenović“, „U susret 4. salonu stripa - Laktaši 2011.“, „Naši preko grane“, „Škola stripa Kljun“...

     Za detaljnije informacije oko kupovine, distribucije i promocije ovog izdanja kontaktirajte administratore bloga:
     stripovibanjaluka.blogspot.com/
     E-mail: stripovi051@gmail.com
     Telefon: +387 (0)66 692 078

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Piše: Zoran Stefanović

     Poštovani i dragi svi,

     Bilo bi mi i radost i čast ako budete u prilici da prisustvujete mom predavanju „Stari Sloveni u srpskom i jugoslovenskom stripu“ 5. aprila (utorak) u 16 časova, u galeriji „Stara kapetanija" u Zemunu.

     Pored kulturnoistorijskog pregleda ove teme u 20. i 21. veku, predavanje ima i jednu malu posebnost. Naime, umetničkih podaci biće upoređeni sa najnovijim naučnim podacima o etnogenezi Slovena, od kojih većina nije objavljena na srpskom jeziku (ili tek čeka na naučno objavljivanje).

     Srdačno,

     Zoran Stefanović

P. S. Predavanje se održava u okviru ciklusa događaja koji prate jubilarnu izložbu našeg kolege, likovnog umetnika Dragan Bosnića. Ispod dajem podrobnije podatke i o ostalim događajima:
31. marta u 19 časova • otvaranje retrospektivne izložbe stripa, karikature, ilustracija autora • DRAGANA BOSNIĆA • povodom 50 godina života i 30 godina rada
U okviru izložbe mr Dragana Bosnića u Galeriji „Stara kapetanija“ će se predstaviti autori čija su dela zastupljena na „Svevladu“ (internet prezentacija posvećena istoriji, mitovima, običajima i predanju starih Srba i Slovena: www.svevlad.org.rs), i to:
1. april, petak, 16-18 • Aforizmi Branislava Vukomanovića • U programu učestvuje glumica Ivana Milovanović
02. 04. 2011. u 18.00 • Prevodilac i autor Rastko Kostić govoriće o svojoj knjizi „Pad Arkone ili sumrak slovenskog paganizma“, ali i o ličnom iskustvu koje je doživeo u susretu sa mestom na kome su nekada bili najčuveniji hramovi Starih Slovena. • O knjizi govore: mr Dragan Bosnić i Aleksandar Obrovski.
5. april, utorak 16-17:30 • Predavanje Zorana Stefanovića: „Stari Sloveni u srpskom i jugoslovenskom stripu“
8. april, petak 15-18.00 • Promocija knjiga Miodraga Milanovića „Srpski stari vek“ i „Istorijsko poreklo Srba “Predstavljanje izdanja beogradskog izdavača „Srpsko srpsko prijateljstvo“, Miodrag Platiša
09. 04. 2011. u 18.00 • Prikazivanje etnološkog filma „Osvatina“ (produkcija TV Slovenija) reditelja Jadrana Sterlea, snimljenog prema originalnim svedočanstvima koja su zabeležili Boris Čok i Pavel Medvešček. Film govori o dva drevna narodna običaja koji su ostali sačuvani na području zapadne Slovenije. • Govore: Aleksandra Marinković Obrovski (urednik „Svevlada“ i prevodilac ovih tekstova na srpski jezik) i Aleksandra Bajić (autor 5 knjiga o slovenskoj i uporednoj mitologiji).

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2011.

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Lukić

     EKSKLUZIVNI INTERVJU

     JULES RADILOVIĆ - LEGENDA STRIPA

     Pomoći ću vam i savjetom i djelom, pojasniti vam sve tehničke probleme i prenijeti vam sva moja iskustva, ali nemojte podlijeći napasti kopiranja i imitacije („skidanja") nekog vašeg uzora – umjetnička nadgradnja neka bude vaša vlastita, stvorite svoj umjetnički rukopis u kojem će se ogledati vaša osobnost! To je moj najvažniji savjet i preporuka!

     Još početkom veljače dečki iz druge ljubitelja stripova Osijek – Stripos pozvali su me na otvorenje izložbe Kroz minula desetljeća" na kojoj će biti izloženi radovi jednog od najznačajnijih hrvatskih strip autora – Julesa Radilovića. Pozivu sam se naravno odazvao nadajući se da ću upoznati Majstora i dogovoriti razgovor za Sbplus. Na izložbu koja se održavala u osječkoj galeriji Kazamat pošao i ravnatelj Gradske knižnice Ivan Stipić. Dva privilegirana Brođanina. Striposovci su pobrinuli, kao i uvijek, da sve protekne u najboljem redu, a ja sam s legendom uspio dogovoriti intervju kojeg imate prilike čitati. Kako Jules nema internet, profunkcioniralo je staro dobro dopisivanje na papirima, preko pošte koje je nešto duže potrajalo. A njegov sigurni rukopis (da, piše rukom!) mogao bi se, vjerujte, rekognirati!
     Onima koji nisu sigurni o kome se radi sugeriram da članak počnu čitati od kraja gdje se nalaze najvažniji podaci o maestru Radiloviću. Tu je i galerija!

     - Gospodine Jules, s obzirom da ste puno ste radili po scenarijima drugih (ističem Furtingera i Lebovića) je li Vas je to na neki način ograničavalo ili Vam je olakšavalo crtanje? Koliko ste i sami mijenjali tzv. tuđa scenarija?
     Pristalica sam maksime da svatko treba raditi onaj posao koji najbolje zna, pa budući mi od ruke ide najbolje crtanje nisam nikad ni pokušavao baviti se pisanjem scenarija – logično, dakle, da sam uvijek radio po scenarijima drugih. Imao sam sreću da sam uvijek surađivao s vrsnim scenaristima, a tekstove sam jednostavno smatrao poslom koji treba odraditi profesionalno koliko sam tog trenutka najbolje znao i umio. Takvim pristupom nije mi rad po „tuđim" scenarijima ni ograničavao niti olakšavao crtanje. Uvijek sam poštovao integritet i autorstvo scenarista i nikad nisam samovoljno intervenirao u tekstove koje sam dobivao na likovnu realizaciju. Ponekad se, doduše, znala potkrasti neka mala nelogičnost u vođenju radnje, no to sam rješavao uvijek u dogovoru sa scenaristom.

     - Koliko Vam je bilo teško udovoljavati rokovima odnosno spadate li Vi u crtače koji lako i brzo crtaju?
     Mislim da smijem za sebe kazati da crtam i lako i brzo, ali sam ipak poprilično kuburio s rokovima budući da sam često radio i dva-tri stripa usporedno. Ali morate znati da nisam radio samo stripove nego i ilustracije, opremu knjiga, komercijalnu grafiku i sve ostalo što spada u moj fah. Otkazati neki posao zbog preopterećenosti nije dolazilo u obzir, jer nakon učtivog odbijanja nekog posla gubite potencijalnog naručitelja koji vas neće više drugi puta pozvati na suradnju! No, ipak se sve nekako stizalo na vrijeme u onih čuvenih „pet minuta do dvanaest", tako da nije bilo većih potresa i lomova.

     - Jedan od stereotipa koji važi za strip crtače je taj da oni samo uživaju crtajući. Koliko je crtanje zapravo naporan rad? Koliko rokovi, nadobudni urednici, manjak inspiracije, otežavaju život, a da o ubijanju zadovoljstva da i ne govorimo?
     Taj sterotip svakako važi za mene, jer zaista uživam crtajući, što je razumljivo, jer volim svoj posao. Crtanje je naporno u onolikoj mjeri koliko elana i zadovoljstva čovjek ulaže u to. Svakako da je pritisak rokova otežavajuća okolnost koja traži dodatni napor da se sve pozavršava na vrijeme, ali to nije presudno za sam proces crtanja.
     S urednicima nisam imao većih i sudbonosnih nesporazuma. No, bilo bi nerealno tvrditi da je uvijek sve išlo „kao po loju", jer se događalo i da s praznim hodom sivih ćelija sjedim pred crtaćim papirom ne znajući kako i što bih počeo. Otklanjao sam tu nepriliku ili čitanjem ili sređivanjem arhive i dokumentacije, nekim fizičkim poslom ili odlaskom u šetnju. A kad bih osjetio da je došao pravi trenutak sjeo bih za radni stol i svi problemi bili bi riješeni. A zadovoljstva u poslu nije mi nikad nedostajalo.

     - Bili ste godinama profesionalac. Utječu li godine napornog posla na strast crtanja, na uzbuđenje stvaranja? Drugim riječima jese li ikada osjetili ozbiljno zasićenje?
     Strast crtanja i uzbudljivi trenuci stvaranja bili su moje konstante bez kojih, naravno, ne bih mogao tolike godine savjesno obavljati svoju profesiju, a neko zasićenje doista nikad nisam osjetio.

     - Postoji žanr ili tema koje ste htjeli raditi, a stjecajem okolnosti niste uspjeli? Žalite li možda za tim?
     U svojoj karijeri odradio sam gotovo sve žanrove osim znanstvene fantastike, za čim nikako ne žalim, jer mi to nikada nije bilo privlačno ni zanimljivo. A neispunjene želje ostale su tri teme: legende o kralju Arturu, balade o Robinu Hoodu i životopis Franje baruna Trenka.

     - Puno toga ste nacrtali na "realističan" način, pa se za razliku od toga ističe npr. Herlock Sholmes kao jedan stilizirani, karikaturalni strip. Da li je to bila želja za nečim novim, istraživanje imamnento svakom ljudskom duhu ili ste bili motivirani nečim drugim?
     Moj izlet iz realističnog u svijet groteske bio je jednostavno uvjetovan angažmanom za rad na stripovima karikaturalnog stila za potrebe goleme Comics-produkcije minhenskog izdavača Rolfa Kauka. A Herlock Sholmes kojeg ističete kao primjer i koji je nastao mnogo godina kasnije, rađen je u karikaturalnom stilu zbog primjerenijeg prikazivanja fantastične komike, jer je i sam glavni junak ostvarenje jedne fantastične koncepcije.

     - U vrijeme strip vrhunaca u Jugoslaviji, a koje ste i sami gradili nije bilo interneta, pa je sigurno bilo teže doći do pripremne dokumentacije. Poznati ste kao studiozan crtač, pa me zanima kako ste to rješavali s obzirom da ste puno radili avanturistički i povijesni strip?
     Današnjoj internetskoj generaciji nezamislivo je kako je nekada bilo teško prikupiti svu potrebnu dokumentaciju za rad na nekom stripu, posebice povijesnom i avanturističkom. Na raspolaganju su nam bili pretežito pisani izvori kao, primjerice, putopisi (s eventualno priloženim fotografijama), monografije o raznim narodima i kulturama, prikazi kostimografije (a ta su se djela mogla vrlo rijetko i teško nabaviti u nas), arheološke i etnografske zbirke, faksimili starih povelja i dokumenata, starinske ilustarcije, popularno-znanstveni članci i reportaže koje smo izrezivali iz novina, tjednika, revija i magazina, Brockhaus-leksikoni, razne enciklopedije i tako dalje i tome slično. Bio je to mukotrpan lov na sve potrebne informacije važne za koliko-toliko vjerodostojno uprizorenje nekog sižea.

     - Kako je od ondašnje zvanične politike primljen serijal „Partizani" s obzirom da je bio idološki neobojen? I, uopće, da li se politika mješala u posao?
     Mislim da su „Partizani" prošli sasvim nezapaženo pokraj politike, jer nije bilo nikakvih javnih reakcija ni komentara službene popitike na taj strip. A meni osobno politika se nikad nije mješala u posao.

     - Kroz minula stoljeća kultni su strip čija će svježina ostati vječna. Priča, crtež, kadrovi... zapravo svi elementi tog stripa urađeni su savršeno. Smatrate li ga Vi osobno najboljim ili imate nekog svog drugog favorita?
     Gotovo se svi stripofili slažu da je Kroz minula stoljeća moj najbolji strip. Mogao bih se prikloniti tom mišljenju, ali da mu odmah uz bok postavim Dinka Kolića kojemu od prvog do posljednjeg kadra doista nema nikakve zamjerke.

     - Koji su svjetski majstori utjecali na Vas, na Vašu odluku da se opredjelite za život od stripa? Koji stripovi?
Na moje opredjeljenje za karijeru stripaša nisu toliko utjecali majstori-autori stripova koliko sam medij stripa kao takav. Razgledavajući već od malih nogu te šarolike slikovne priče u nedjeljnim zabavnim comics- prilozimaameričkih novina bio sam već tada fasciniran mogućnošću i moći jedne slike da jasnim crtežom prikaže neku situaciju koja bi inače iziskivala nekoliko opisnih rečenica. A niz takvih slika u kontinuitetu pripovijedao mi je priču koju sam mogao slijediti i razumijevati. Sve to me je jako oduševljavalo, pa budući da sam bio likovno nadaren počela je u meni tinjati želja i radoznalost da li bih i ja mogao stvarati neke takave lijepe sličice. A kako početi?!... Jednostavno – počeo sam precrtavati pojedine kadrove iz stripova koji su mi se osobito svidjeli! Na prvom mjestu bio je to Fosterov Tarzan, onda Buck Rogers, Tim Taylor, Flash Gordon, Jim iz džungle, Mandrake, Fantom...

     - Koga bi od kolega iz povijesti domaćeg stripa, s kojima ste surađivali u istim redakcijama, koje ste poznavali i privatno, istaknuli kao velikane koje posebno cijenite?
     Ovo je klasično pitanje koje mi je početo postavljano, a koje sam uglavnom ostavljao bez odgovora, pa će tako biti i ovaj puta. Praviti rang-listu kolega i posebno izdvojiti nekoga je veoma nezahvalan posao, jer će se uvijek naći netko povrijeđen koji će uzviknuti: „A zašto je spomenuo baš njega, a ne mene?!" Pa, za volju mira u kući bolje da ostavimo to po strani.

JULIO RADILOVIĆ - JULES rođen je 25. rujna 1928. u Mariboru. Školu primijenjene umjetnosti završio je u Zagrebu, gdje stalno živi i radi. Počeo je s po­slovima oblikovanja ekonomske propagande, da bi 1952. godine u ''Horizontovu zabavniku'' krenuli njegovi prvi stripovi. Od 1956. godine, kad je u ''Plavom vjesniku'' počeo crtati povijesni strip-serijal •Kroz minula stoljeća- po scenarijima Zvonimira Furtinge­ra, s kojim će suradivati sve do danas. Radilović se potpuno posvećuje crtanju stripa. Iste godine crta groteskne stripove za njemačkog izdavača Rolfa Kauku s likovima koje su kreirali drugi. Narednih godina Radilović je zaredao sa strip-secijalima. Crta strip ''Kapetan Leši'', za koji je scenarij pisao Nenad Brixy po filmovima Žike Mitrovića. Zatim ponovo radi sa Zvonimirom Furtingerom. Ovaj put crta trilogiju - Afričke pustolovinea, te s istim scenaristom kreira serijal ''Herlock Sholmes'', strip-parodiju zna­menitog Doyleova lika iz kriminalističke literature. Do 1970. Radilović je nacrtao još nekoliko vrlo uspje­lih stripova, medu kojima se ističu ''Istraživač Tibor Sekelj priča'' po scenariju Norberta Neugebauera, zatim ''Diverzanti ''po istoimenom filmu Hajrudina Krvavca, strip za koji je scenarist bio Marcel Čukli, te ponovo s Furtingerom vestern-strip ''Jaimie McPheeters putuje na istok''. Pilot-epizodu Partizani objavio je 1975. godine u ''YU-stripu'', da bi ona uskoro prerasla u serijal koji objavljuje nizozemski izdavač ''Oberon'' u strip-reviji EPPO. Scenarist za većinu epizoda ''Partizana'' je dramski pisac i publicist Đorde Lebović, a po jedan scenarij napisali su Marcel Ćukli i Ervin Rustema­gić. Za ''Naš strip'' Jules 1984. započinje s Furtinge­rom avanturistički serijal ''Alexis Montserrat'', a us­poredo radi još neobjavljeni groteskni strip ''True­blood'' po scenariju britanskog autora Lesa Lilleyja. Na. prvom Salonu jugoslavenskog stripa 1984. godine u Vinkovcima Radilović dobiva najveće priznanje - Grand Prix - za svoje ukupno stvaralaštvo. Profesionalno se bavio stripom od 1955 godine do umirovljenja 1989godine. Nacrtao je više od sto tisuća crteža.

     - Strip danas? Tko je, po Vašem mišljenju, domaći nasljednik Julesa Radilovića?
     Strip danas? Dosta ne znam što reći na to... evidentno je da je domaća strip scena mrtva, jer nedostaje ključni faktor – živahna izdavačka djelatnost koja bi tržištu ponudila veći broj raznih revija, magazina i sličnih publikacija. Ali ne da ih se popunjava jeftinim uvoznim stripovima minorne kvalitete, već da se pruži mogućnost afiramacije domaćim snagama!
     Znamo da Andrija Maurović nije imao domaćeg nasljednika, a nadam se da ga neće imati ni Jules Radilović. Naime, svim mladim crtačima koji su dolazili meni po svajete govorio sam: „Pomoći ću vam i savjetom i djelom, pojasniti vam sve tehničke probleme i prenijeti vam sva moja iskustva, ali nemojte podlijeći napasti kopiranja i imitacije („skidanja") nekog vašeg uzora – umjetnička nadgradnja neka bude vaša vlastita, stvorite svoj umjetnički rukopis u kojem će se ogledati vaša osobnost! To je moj najvažniji savjet i preporuka!"

     - Kako vidite budućnost stripa, budučnost "papira" općenito (slažete li se s mišljenjem nekih da je iPad spas za tiskane medije), budućnost medija općenito?
     Budućnost stripa – barem kod nas – u mnogome ovisi o elemenetima koje sam spomenuo u prethodnom odgovoru. Ako je iPad doista ono što su mi pojašnjavali da on jest, onda on nije spas za tiskane medije nego je njihova propast! Ne možemo znati što budućnost nosi medijima – govorilo se panično da će televizija uništiti film i kino, da će računalne igrice i dostupnost interneta uništiti knjigu i potrebu čitanja, ali kako vidimo svi oni mirno egzistiraju jedni uz druge. Nemojmo biti zloguki proroci, sačakajmo da vidimo što će nam budućnost donijeti (onima koji će to doživjeti, dakako!)

     - Čime se sada bavite? Kako prolaze umirovljenički dani? Može li Vam iko ili išta zamijeniti Vašu suprugu Zdenku ili prijatelje Furtingera, Fulgosija i Brixyja?
     Moji umirovljenički dani ne razlikuju se bitno od mojih bivših aktivnih dana, jedino što nema više pritisaka nesmiljenih rokova! Ranoranilac sam kao i nekada (između 03.30 – 04.00), preko dana odradim kojih desetak sati crtajući i pripremajući moje stripove za albumska objavljivanja, tu je i popodneni odmor, pa opet malo rad, šetnje, druženje s prijateljima, večernje opuštanje uz knjigu i televizor. Budući da mi je sudbina namijenila samački život, dosta na vremenu otpada i na domaćinske poslove (čitateljice znaju što to znači!) i tako, eto, prolaze moji dani. A vjerujete li Vi doista da bi Vam itko ili išta moglo zamijeniti osobu koja je bila dio Vas i koju ste izgubili?!? Pa što može zamijeniti onu s kojom sam proveo 54 godine u nezaboravnoj sretnoj zajednici, s kojom sam svaki dan udisao isti zrak, kad smo se zajedno radovali sretnim trenucima života, zajedno žalovali u lošim vremenima, dijelili zlo i dobro, sanjali iste snove... može li to itko ili išta zamijeniti?!?
     Bliske nam osobe žive dalje s nama i u nama, duboko u sebi pohranjujemo svoje uspomene i sjećanja, i živimo dalje naše živote koliko nam je to sudbina odredila.
     Da, život je tako krhak i nepredvidiv. Svaki naš dah je potencijalno posljednji, a sve završava šakom pepela...

Bibliografia • Stripovi: "NEZNANAC", 1952 - scenarij N. Fulgoži / Horizontov zabavnik "FIX I FOX, LUPO", 1955 - scena­rij Z. Furtinger / Fix i Fox, njem. iz­davač Rolf Kauka "IZUMI I OTKRIĆA", 1956 - sce­narij Z. Furtinger / Kunterbunt, Rolf Kauka "KROZ MINULA STOLjEĆA", 1956 - scenarij Z. Furtinger / Plavi vje­snik "IZVIĐAĆKE PUSTOLOVINE", 1956 - scenarij Z. Furtinger / Plavi vjesnik "NANA SAHIB", 1957 - scenarij Z. Furtinger! Plavi vjesnik "OFIR, ČAROBNI GRAD", 1957 - scenarij Z. Furtinger / Plavi vjesnik  "IZ DREVNIH DANA., 1958 - sce­narij I. Goričan / Modra lasta "SJENA, II DIO", 1960 - scenarij Z. Furtinger / Plavi vjesnik  "GOSPODAR ELEKTRIČNIH SIILA", 1960 - scenarij Z. Furtinger / ­Plavi vjesnik "ČOVJEK KOJI JE VOLIO ZVIJEZ­DE", 1960 - scenarij Z. Furtinger / ­Plavi vjesnik "KURIR S PSUNJA", 1960 - scena­rij N. Neugebauer / Mali zadrugar  "BAĆA IZVIĐAĆ", 1960 - scenarij N. Neugebauer i Jules / Plavi vje­snik "KAPETAN LEŠI", 1960 - scenarij N. Brixy / Plavi wjesnik "AFRIČKE PUSTOLOVINE", 1962 - scenarij Z. Furtinger / Plavi vje­snik "DIN KOL", 1964 - scenarij Z. Fur­tinger / Plavi vjesnik  "ISTRAŽIVAČ TIBOR SEKELJ PRIČA", 1965 - scenarij N. Neuge­bauer / Plavi vjesnik "HERLOCK SHOLMES, KRALJ MASKE", 1966 - scenarij Z. Fur­tinger / Plavi vjesnik "JAIMIE McPHEETERS PUTUJE NA ISTOK", 1969 - scenarij Z. Furtinger / Studio "DIVERZANTI", 1970 - scenarij M. Ćukli / Plavi vjesnik  "HERLOCK SHOLMES, KRALI MASKE", 1972 - scenarij Z. Fur­tinger / Strip art "VIK", 1973 - scenarij Z. Ignjato­vić / Male novine "PARTIZANI", 1975 - scenarij Đ. Lebović, M. Čukli, E. Rustemagić / ­nizozemski izdavač Oberon, list Eppo "ALEXIS MONTSERRAT", 1984 - scenarij Z. Furtinger / Naš strip Serijal "PARTIZANI" objavljivan je u Nizozemskoj, Indoneziji, Danskoj, Norveškoj i Francuskoj. Biografija i bibliografija preuzeti s stripovi-comics.com/

     [Objavljeno: SBplus.hr, 25.03.2011.godine]

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Zorica Jevremović

     Stripovska storija o dve princeze
     work in progress
     (stare fotografije kao gradivni element foto-stripa)

     Revija za ružičasti strip: U jednoj pulskoj frizernici, pre tridesettri godina, u toku trajanja pulskog filmskog festivala, došla sam do italijanskog nedeljnika Bolero. Podnaslov nedeljnika je glasio - „Sentimentalni fotoromani, reportaže i aktuelnosti“. Datum - 2. juli 1978. Na koricama velika fotografija u boji Grejs Keli sa ćerkom Karolinom na nekom prijemu, natpis na levoj strani „Svadba godine“, ispod velikim slovima najava iz sadržaja tabloida „Jedan izuzetan fotoroman sa pravim slikama princeze Žino i Grejs“, potom mala fotografija u boji Žinoa i Karoline, a ispod nje natpis „Romansa o Karolini“.

     U to vreme ono što se danas imenuje tabloidom bili su nedeljnici namenjeni ženskoj populaciji bez posebnog žanrovskog određenja. To nisu bili ženski listovi za modu, kuvanje i ženske savete a ni erotsko profilisani skandal žurnali. Bili su to rubni novinski izdanci mitologije za žene, u kojima su fotoromani imali noseću ulogu. Nešto što pripada zabavi, i zamenjuje intelektualne potrebe čitateljki, nešto na granici dobrog ukusa i čežnje za eteblirano dobrim iz elitne umetnosti. Ono što se moglo zvati ružičasta revija, u kome skandali i fotografije paparaca nisu prelazili granicu žute štampe, bili su u najbenignijem smislu deo takozvane bulevarske štampe. Bolero se prodavao i u pulskim novinarnicama: u Istri je bilo uvreženo višejezično ponašanje, italijanski je bio ravnopravni jezik u samousluzi, u novinarnici, u bolnici. Ali ove ružičaste revije najčešće su se razgledavale u frizernicama, kozmetičkim salonima i postojećim salonima za lepotu. Žene bi razmenjivale utiske o viđenom i svaka bi dodavala svoju priču na otšampanu. Ružičaste revije su dugo trajale po izlasku, video se trag prstiju od mnogobrojnih prelistavanja. A kad bi strip-siže poput ovog o princezi Karolini bio ostvaren u dosluhu sa događanjima iz „visokog“ društva, razbibriga čitateljki se činila bajkovitom.

     Gledajući iz ugla frizerskog salona ovaj foto roman gde se žene ulepšavaju za dan-dva-tri, gde je prolaznost vremena deo zbivanja bez koga frizernica ne postoji, Bolero se tvorio žurnalističkom prečicom u vremenu između pranja kose i ulaska pod haubu. U to vreme nije bilo feniranja, ni nadomeštanja kose, ali ni videa ni kompjutera. Dok su žene čekale na red za ulepšavanje, Bolero im je bio odskočna daska za odlazak u slikovnu fikciju. U nedostatku insitucije namenjene ženama, u to vreme nije bilo ženskih nevladinih oranizacija niti radionica za medijsko prosvećivanje, frizernica je postajala masmedijski kutak. A u to letnje doba odvijanja jugoslovenskog filmskog festivala u Puli, Bolero je postajao simbol drugačijeg, urbanijeg života tamo negde, u kapitalizmu, otklon od rustične partizanije koja nije donosila ništa ugodno, prijemčivo za nasušnu žensku maštovitu motivaciju.

     Da se posle tridesetak godina uloga frizernice u običajnom pravu masmedijskog života žena u tranziciji nije bitno mnogo promenila, svedoči srpski ženski tabloid Glorija na koji sam naišla dok sam radila na ovom tekstu. Na str. 112 stoje dve fotografije Grejs Keli – prinčevski par od Monaka i kadar iz filma „Držte lopova“ – uz tekst o kineskoj kretorki Veri Vong koja je „za izložbu posvećenu preminuloj monačkoj princezi, Grejs Keli“ napravila haljinu njome inspirisanu.

     Fotografija kao foto-stripovska sličica: Postoje tri podvrste stripa nastalog sa fotografijama kao stripovskim sličicama: foto-roman, film-strip i strip od gotovih fotografija, fotografija koje nisu pravljene za predstavljeni foto-strip.

     U ovom broju Bolera nailazimo na nekoliko foto-stripa sa istim fotografom i režiserom. Da li su fotograf Remo Zolezzi i režiser Cesare Canevari bili stalni saradnici Bolera, to i nije pitanje. U ovom broju, tri foto-stripa su potpisali, svi liče jedan na drugog, dati u šest-sedam sličica, u pet-šest table. Iako se foto-roman smatra nižom vrstom slikovne komunikacije, u jednom foto-stripu je i Ornela Berti, u to vreme ime i u italijanskoj kinematografiji. Ostali glumci u foto-stripovima su nepoznati široj filmskoj javnosti. Tako i glume ako se poluanfas glumca pred kamerom može podvesti pod glumu. Prisutan je napor da se nevelika radnja sižea foto stripa smesti u nekoliko tabli. To htenje ne doprinosi uživanju, foto-stripovi su stiroporni, hladni. Očito da stripovska sličica u ovom tipu foto-romana funkcioniše po principu slike sa filakterom koja je deluje više kao dosetka, podsećanje, ukras iz crtanog stripa. Nizanje fotografskih sličica ne podstiče zbivanje iako se obraća pažnja na rakurse. Retki krupni planovi više podsećaju na samostalni crtani strip-tablu no na fotografiju koja može da prenese upečatljivu vizuelnu komunikaciju. Dejstvo foto-romana je inače nisko, gledateljke očas prelete sled ovih sličica, zadovoljstvo je pogon da se razgleda sledeći foto-roman.

     Film-strip je svoje nastajanje zahvaljivao ogromnoj popularnosti filmova poput King Konga ili Frankenštajna. Tako je posle filma King Kong E.B. Schoedsacka i M. C. Coopera iz 1933, ista radnja postala siže u Cravathovom istoimenom stripu, da bi stripovski Frankenštajn nastao po filmu Frankenštajnovo prokletstvo 1957. Terence Fishera gde su kombinovani filmski kadrovi sa crtanim filakterama.

     Za sled davno snimljenih fotografija koje tvore treći tip foto-stripa, idealni primer je ovaj iz 1978 - Romansa o Karolini.

     Starim fotografijama u stripovsku tablu: Biografski sadržaj foto stripa Romansa o Karolini u 16 stripovskih tabli prepliće dve biografije, majke i ćerke, Grejs Keli i i Karoline Grimaldi di Monako. Na prvoj tabli, početak foto stripa u dve sličice predstavlja bebu Grejs i bebu Karolinu. Ispod njih, važan oblik stripovske sličice u ovom foto stripu – crni kvadrat u kome se ispisuje tumačenje stripa ili tekstom nadomešta radnja izmeđju sličica – govori o svrsi stripa: „Ove dve fotografije su snimljene u razmaku od trideset godina; trideset godina koje nose u sebi sve one nade, ambicije i bitke jedne žene koja je određena da bude „naj“ i otvaraju put ka...“ I onda kreće storija o usponu mlade bogate američke devojke kroz brodvejske nastupe do prve epizode na filmu da bi postala partnerka Gariju Kuperu u „Tačno u podne“. U ovom času nam postaje jasno da je muškarac radio ovaj nepotpisani foto strip. On izborom starih fotografija i tekstom potvrđuje da ova „ponosna, isuviše ponosna devojka koja hoda kao kraljica“ dobija s razlogom holivudsku etiketu „ledena Grejs“ postavši jedna od najplaćenijih glumica. Ali, ona je rođena bogata. Piše autor foto stripa: „Ona traži nešto više, niko je ne razume, samo ona zna šta želi da postigne“. Iako upoznaje najbolje reditelje i najveće filmske starove, ni Hičkok ni Keri Grant je ne dovode u zonu ushićenja kao princ Renije koga upoznje u Monte Karlu gde je Hičkok doveo kao junakinju svog novog filma „Držte, lopova“, koja je, inače - kraljevskog porekla. Autor foto stripa se ne libi da uvede motiv sudbinske predestinacije: Grejs igra lik „kraljevskog porekla“ jer ona hrli u zarljaj jednom stvarnosno princu. Na tabli br. 5 u tekstu koji objašnjava radnju kaže se da je princ „pre svega dobra partija“. Foto strip dobija na melodramskom angažmanu.

     Autor koristi sve vrste starih fotografija: dvorske fotografije, razglednice Monte Karla, fotografije iz filmskih publikacija, fotografije iz privatne zbirke Grimaldijevih, fotografije „paparaca“ i po koji crtani amblem Grimaldijevih. Crta povremeno filaktere, koristi sve pravougaone formate za filakterski tekst ili tumačenje nepostojeće radnje između dve sličice.

     Na tabli br. 9 ulazi druga princeza u fotostripovsku priču – Karolina. Tu se kao u zapletu prepliću priče dve pinceze, Grejs i Karoline. Jedna dramska priča o princezi gura drugu priču. Ideja autora je konačno jasna, on priča bajku o princezinoj princezi. U tabli br.10, posle tri fotografije s venčanja, tabla biva upotpunjena fotografijom poštanske marke - koja predstavlja novi bračni par.

     Na tabli br. 13 među fotografijama Karoline i i njenih zabavljača gde Filip Žino počinje da se izdvaja kao dominantni muški lik, nalaze se i dve intermedijalne fotografije: dve čitateljke listaju Bolero koji na naslovnoj strani donosi fotografiju Karoline i Žinoa sa neke večere. Sa te večere su i fotografije ispod ovih, u narednom redu table, tako da se intermedijalnost ostvaruje unutar table, koliko i unutar čitavog Bolera. Dve čitateljke komentarišu očito članak o ovom poznatom džet set paru, pa sledi dijalog između njih dve kako je Žino „stariji od nje sedamnaest godina, da je kolekcionar flertova i da nema čuveno poreklo“. Udvajanje fotografske medijske priče, interpoliran medijski komentar unutar fotostripske storije, pravi je medijski dragulj ovog foto stripa. Flash forward kao fash back. Koliko je autor bio svestan massmedijskog delovanja foto stripa u Boleru, govori i nekonkretizovano mesto u kome čitaljke prelistavaju ovaj ženski nedeljnik. Mogla je to biti i frizernica, mesto gde sam i ja došla do ovog primeraka nedeljnika.

     Posle francuskog stripa „Mirliton“ (1972) gde istoimeni junak, tigar Mirliton, „propadne“ kroz okvir šeste stripovske slike a ctači Koven i Mašero naznače numaracijom da se epizoda nastavlja „za nekoliko stranica kasnije“, za autorku ovog teksta Romansa o Karolini poseduje najzanimljiviju stripovsku podstrategiju proširenja sripovskog sižea. Naime, posle table br. 12 dolazi do prekida foto stripa, umetnut je blok „ljubića“, ženskih priča među kojima je i jedan elitni tekst literate Gustava Flobera – „Madam Bovary“. Tačnije jedan isečak iz proslavljenog romana. Posle njega nastavlja se sa spomenutom tablom br.13. Romansa o Karolini, do kraja.

     Potraga za kraljem dešava se skoro do samog kraja stripa. Engleski princ Čarls je najbolja kraljervska partija za majku princezu, ali ćerka princeza ima neku svoju varijantu. Na poslednjoj tabli stripa, br. 16, u filakteri stripovske sličice vidimo Žinoa koji kaže „Vremena su se promenila... Kraljevske visosti se mogu udavati za ljude u koje su zaljubljene“. Ali, autor foto stripa ne prelazi preko fantazma majke princeze i upisuje joj tekst da „majka podjednako brine kako će odigrati kraljicu-majku“, ispod sličice majke i čerke koje idu u kupovinu mladine haljine za venčanje. Po autoru foto stripa majka je „izgubila bitku“ ali „tu je princeza Stefanija koja je uzgleda poslušnija od svoje starije sestre“. Poslednja foto sličica prikazuje udatu Karolinu sa mladoženjom u prostoriji dvorca Grimaldijevih u čijoj pozadini stoji portret majke princeze. Tako se udvajanje dva života princeza, majke i čerke, završava u znaku majke princeze, uz propratni tekst – „Grejs može da računa da će Stefanija ostvarirti njene ambicije: i posle svega Čarls iz Engleske je još uvek neoženjen“. I tako je bajci o princezinoj princezi stavljena tačka.

     Govor tela princeze: U sledu ovih fotografija telo se pokreće na klik fotografskog aparata i odgovara tipu i formi date fotografije: fotografija iz porodicnog albuma Grejs Keli, fotografije iz sveta holivudskog filma, filmski kadrovi, svadbene fotografije u Kneževini Monako, privatne fotografije iz života porodice Renije, fotografije paparaca, kraljevske fotografije s engleskog dvora princa Čarlsa, fotografije amblema kneževine Monako, razglednice kneževine Monako, fotografije kneževske porodice namenjene štampi. Sve one prepliću fotografsku priču o moći fotografije kao medija. Fotografija je svedok prošlosti, koliko i sadašnjosti. Izostanak fotografija iz života Grejs Keli udato Renije i njene ćerke Karoline bi bio tamna mrlja u njihovoj biografiji. Stoga, stripovske replike u filakterama ovog foto-stripa doobjašnjavaju samo ona mesta gde nije bio prisutan fotografski aparat. Obe princeze su prestavljene kao figure za fotografisanje. Tako je buduća princeza Renije a tadašnja filmska glumica prikazana je u nežnoj pozi ljupke, neiskusne mlade žene, a njena ćerka princeza, Karolina od Monaka, kao zbunjeno devojče željno zabave izvan kneževskih dvora. Tu nema nigde istinskog osmeha, sve je poza. Telo je suspregnuto u akciji lične predstave. Bez odeće, šminke, frizure, teško bi bilo zamisliti princezu, i princezinu princezu, u kakvoj opuštenoj, životnoj situaciji. Ova ženska tela su markirana položajem i ulogom žene na kneževskom dvoru.

     Ali, osim ovog afeminističkog trenda, što je za ukuse današnjih analitičara relevantni minus, foto-strip Roman o Karaloni zrači subkulturnom aurom. Njegov značaj je u njegovoj marginalnosti, rubnoj umetnosti stripovskog žanra i fotografskog medija. To što nedostaju podaci o autorstvu ovog vrlo velikog medijskog posla - govori u prilog njegove alternativnosti koja ne poznaje korisničke granice.

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh